Novica Ran|elovi}, Danijela Avramovi}

PRIRU^NIK O LEKOVITIMPRIRU^NIK O LEKOVITIMBILJKAMABILJKAMA

raspoznavanje, branje i za{tita

SOKOBANJA, 2011.

Novica Ran|elovi} i Danijela Avramovi}PRIRU^NIK O LEKOVITIM BILJKAMA

Izdava~I:Udru`enje za lekovito bilje DR. JOVAN TUCAKOV - Sokobanja

DO FILM PUBLIK ART

Za izdava~a:Neboj{a Stanojevi}

Urednik:Milica Buha

Recenzent:Dr Vlastimir Stamenkovi}

Dizajn i priprema za {tampu:FPA CREATIVE TEAM

[tampa:COLORGRAFX

Tira`: 1000

Izrada ove publikacije omogu}ena je uz pomo} ameri~kog naroda preko AgencijeSjedinjenih Ameri~kih Dr`ava za me|unarodni razvoj (USAID). "Udru`enje DrJovan Tucakov" je u potpunosti odgovorno za sadr`aj ove bro{ure, koji ne moranu`no odra`avati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava.

P R E D G O V O R

Ova publikacija nastala je iz na{eg li~nog iskustva i iskustva na{ihprakti~ara na terenu u prikupljanju i prou~avanju lekovitih biljaka. Novinaovog priru~nika je {to on sadr`i vi{e informacija o za{titi lekovitih bilja-ka, dok su ostale informacije na pre|a{njem nivou.

Publikacija }e biti koristan priru~nik svim sakuplja~ima lekovitihbiljaka na terenima {irom Srbije, a naro~ito u podru~jima gde je ovadelatnost ve} tradicionalna - u okolini Sokobanje (Rtanj, Ozren, Devica),Zaje~ara (Stara planina, Tupi`nica, Mali i Veliki Stol), Svrljiga (Svrlji{keplanine, Tresibaba), Prokuplja (Pasja~a, Radan, Sokolovica), Ni{a (Suvaplanina, Kalafat, Seli~evica) i dr. Ova knjiga }e predstavljati dragocenipriru~nik za raspoznavanje, branje i za{titu lekovitih biljaka.

U priru~niku je obra|eno oko stotinu lekovitih biljnih vrsta na{ihkrajeva koje bera~i mogu sakupljati, vode}i ra~una o Naredbi o zabranisakupljanja pojedinih za{ti}enih vrsta divlje flore i faune (koja se donosipo~etkom svake godine) s ciljem da se ne ugrozi njihov opstanak. Svizainteresovani bera~i se moraju obratiti nadle`nim istitucijama (Zavodza za{titu prirode, Inspekciji za za{titu `ivotne sredine i dr.) kako bidobili dozvolu za branje odre|enih koli~ina lekovitih biljnih vrsta zateku}u godinu. Osim toga, data su kratka uputstva o na~inu sakuplja-nja, lagerovanja, pakovanja i prerade, kao i kalendar sakupljanja lekovi-tih biljaka.

U priru~niku je za svaku biljnu vrstu dat opis i tip stani{ta na kojemse mo`e na}i, vreme cvetanja, delovi koji se koriste (droga, sirovina),primena u narodnoj medicini (etnomedicini).

Autori

S A D R @ A J

3

5

6

11

14

15

17

95

95

96

PREDGOVOR ......................................................................................

OP[TI DEO

- BRANJE, SU[ENJE, LAGEROVANJE I PRERADA LEKOVITIH BILJAKA ...............................................................

- RE^NIK BOTANI^KIH POJMOVA ...........................................

- KALENDAR BRANJA LEKOVITIH BILJAKA .............................

- ADRESAR OTKUPLJIVA^A LEKOVITOG, AROMATI^NOG I ZA^INSKOG BILJAI [UMSKIH PLODOVA .....................................................

- ZA[TITA LEKOVITIH BILJAKA ..............................................

POSEBNI DEO

- LEKOVITE BILJKE NA[IH KRAJEVA ....................................

INDEX NARODNIH IMENA ...............................................................

INDEX LATINSKIH IMENA ................................................................

LITERATURA .......................................................................................

BRANJE, SU[ENJE, LAGEROVANJEI PRERADA LEKOVITIH BILJAKA

Razli~iti delovi samoniklih lekovitih, aromati~nih i za~inskih biljaka koriste sekako u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji, tako i u narodnoj medicinikao fitoterapeutska sredstva, ili u kulinarstvu. Iz napred navedenih razloga jeneophodno poznavanje na~ina prikupljanja tih delova.

Koren (radix) jednogodi{njih biljaka se sakuplja na kraju vegetacijskesezone, u jesen, a vi{egodi{njih u jesen i prole}e. Aromati~no korenje bi tre-balo samo krpom o~istiti, a nearomati~ne oprati u vodi, a nakon toga ise}i nasitne delove i osu{iti. Su{enje se mo`e obaviti nizanjem na konac ili reza-njem na tanke listi}e i su{enjem na specijalnim mre`ama. Su{enje se vr{iprirodnim putem, mo`e i na suncu, ili u su{arama. Osu{eni korenovi sepakuju u kartonske kutije (nearomati~ni) ili u staklene posude (aromati~ni).^uvaju se u suvim i hladnim prostorijama. Posebno treba naglasiti da jenakon va|enja korena neophodno odse}i korenovu glavu i vratitije u zemlju, kako bi se slede}e godine iz nje razvila nova biljka.

Stablo (caulus) i listovi (folium) - nadzemni delovi biljaka (herba)se sakupljaju dok su jo{ mladi i so~ni, uglavnom pre cvetanja. Sakupljanjese obavlja tokom suvih i sun~anih dana, a najpovoljniji period za ve}inubiljnih vrsta je prepodne od 10 do 11 i od 14 do 15 sati. Za branje se koristemakaze ili no`, a za odlaganje papirna ili pamu~na ambala`a. Plasti~ne kesenisu preporu~ljive jer se biljni materijal zapari i gubi na kvalietu. Svi delovibiljke bi trebalo da budu sve`i. Tako sakupljeni se raprostiru u tankim sloje-vima na lesama (drvene ili od platna), a mo`e se koristiti i ~ista hartija (pak-papir) i povremeno okre}u. Na taj na~in se dobija suva, zelena i zdrava siro-vina spremna za upotrebu. Ovako dobijena sirovina se pakuje u posebnekutije ili d`akove od hartije, etiketira i skladi{ti.

Cvetovi (flos) se sakupljaju kada su u punom razvoju (procvetale biljke).Aromati~ni cvetovi se sakupljaju pre izgrevanja sunca, a nearomati~ne okopodneva, kada se osu{e od rose. Su{enje se obavlja u tankom sloju napovoljnoj podlozi (hartija, platno, drvo, mre`a). Nearomati~ni cvetovi sepakuju u kartonske kutije ili kese, a aromati~ni u staklenke. Cvetovi se tako|e~uvaju na suvom i hladnom mestu.

Plodovi (fructus) i semenke (semen) se beru kada su potpuno zreli, alipostoje i izuzeci. Tako se {ipurak ru`e bere kad zarudi, jer kao potpuno zreomo`e da omek{a. Zarudeli {ipurak ima vi{e vitamina C od potpuno zrelog,lak{e se su{i i prera|uje.

5

Kora (cortex) se skida rano u prole}e, jer se u to vreme lako odvaja oddrveta. Skida se samo zdrava, glatka, mlada i `iva kora. Ispucala, stara imrtva kora nema lekovita svojstva. Kora se odmah se~e na sitnije delove,su{i i pakuje u kese od hartije.

Pupoljci se beru u rano prole}e, kada se naj~e{}e i razvijaju. Pupoljci breze,bora, topole i jo{ nekih biljaka se beru jo{ u februaru. Su{e se na promajnommestu i pakuju u kese od hartije.

RE^NIK BOTANI^KIH POJMOVA

DELOVI BIJKE

6

PRA[NIK@IG TU^KA

STUBI] TU^KA

PLODNIK TU^KA

KRUNI^NILISTI]

^A[I^NI LISTI]

CVETNA DR[KA

LISKA

LISNA DR[KA

LISNA OSNOVA

CVETNA DR[KA

LIST

KOREN

CVET

RAZLI^ITI OBLICI LISTA

7

IGLI^AST LINEARAN LANCETAST JAJASTO JAJAST IZDU@ENO OBJAJASTLANCETAST JAJAST

ROMBI^AN TROUGLAST STRELAST KOPLJAST PERAST

SRCAST OBRNUTO DLANOLIK PRSTASTOSRCAST SLO@EN

LOPATI^AST OKRUGLAST [TITAST BUBRE@AST

OBOD LISKE

8

CEO VIJUGAV NAZUBLJEN TUPO NAZUBLJEN

NA LISNOJ DR[CI SEDE]I OBUHVATA STABLJIKU SA RUKAVCEM

TESTERAST DVOJNO TESTERAST TRNOVITO TESTERAST GRUBO TESTERAST

NERVATURA LISTA

PERASTA MRE@ASTA PARALELNA

POLO@AJ LISTA

SLO@ENI LISTOVI

9

NEPARNO PARNO TROJNOPERASTO SLO@ENI PERASTO SLO@ENI PERASTO SLO@ENI

RASPORED LISTOVA NA GRANI

NASPRAMAN UNAKRSNO NASPRAMAN NAIZMENI^AN

PR[LJENAST

RAZLI^ITI TIPOVI CVASTI

10

GLAVICA KLIP UVOJAK JEDNOSTRANI GROZD KLAS(MONOHAZIJUM) GROZD

[TIT METLICA GRONJA SLO@ENI [TIT

RIZOM

OSOVINSKI KOREN

LUKOVICA

GOMOLJ(KRTOLASTA LUKOVICA)

KRTOLA

REPA

[TITASTA METLICA DIHAZIJUM

PODZEMNI ORGANI

11

Doma}i naziv

An|

elika

divlja

Bela

mrtva

kop

riva

Bok

vica

Borov

nica

Breza

Br{lja

nVerbe

naVidov

a trav

aVilino

sito

Vijo

{nica

Vira

kVranilova

trava

Vrba

bela

Gav

ez c

rni

Glog

Dan

i n

o}Divizma

Biljna vrs

ta

Angelic

a pan~i}ii

Van

das

Lamium album L.

Plantago sp. L.

Vaccinium myrtillus L.

Betula pendula Roth.

Hedera helix

L.

Verbena officinalis

L.

Euphrasia officinalis

L.

Carlina acaulis

L.

Parietaria officinalis

L.

Alchemilla vulgaris L.

Origanum vulgare L.

Salix

alba L.

Symphytum officinale L.

Crataegus monogyna Ja

cq.

Viola tricolor L.

Verbascum phlomoides L.

Deo koji se bere

koren

cvet

list

list i plod

list,

kora p

upoljci

list,

plod

herba

herba

koren

herba

herba

herba

kora

rizom

, lis

tplod

, cv

ethe

rba

cvet

Vre

me sakupljanja

XI - III

IV - X

V - X

V - V

III

- VII

X - IV

VI - VI

VII

- IX

VII

- IX

VI - IX

VI - IX

VIII - X

II - IV

III; XI;

V - V

IIV - X

V - V

IIIVII

- VIII

Koli~ina sve`e sirovine

(u kg) za 1 kg suve

4 5 4-4.5

(P. maj. .4.5

P. lan. 4

)

list 3.5

- plod

6.5

list 2.5

- ko

ra 3

3.5

3.5

3.5

3.5 - 4 4 2 rizom

3.5

plod

2.5 - c

vet 3.5

5 7

KA

LE

ND

AR

BR

AN

JA

LE

KO

VIT

IH B

ILJA

KA

Sve

bilj

ne v

rste

, pa

tak

o i l

ekov

ite b

iljke

odl

ikuj

u se

sm

enom

odr

e|en

ih f

aza

razv

i}a

(feno

faze

) to

kom

`iv

ota

i tok

omgo

dine

, odn

osno

toko

m je

dnog

veg

etac

iono

g ci

klus

a. K

od s

vih

biljn

ih v

rsta

raz

likuj

u se

~et

iri k

arak

teris

ti~ne

feno

faze

:pu

plje

nje,

list

anje

, cve

tanj

e i p

lodo

no{e

nje.

Zaj

edno

sa

klija

njem

, to

su o

snov

ne fa

ze ra

zvi}

a bi

ljke.

Faz

e ra

zvi}

a i f

eno-

faze

je n

eoph

odno

dob

ro p

ozna

vati

za s

vaku

vrs

tu, k

ako

bi s

e m

ogao

izra

diti

kale

ndar

sak

uplja

nja

leko

vitih

bilj

aka.

Taj

kale

ndar

ne}

e bi

ti is

ti za

sva

ki d

eo n

a{e

zem

lje, j

er ra

zli~

ite b

iljke

imaj

u ra

zli~

ito v

rem

e po

javl

jivan

ja o

dre|

enih

feno

faza

u za

visn

osti

od m

nogi

h fa

ktor

a: n

adm

orsk

e vi

sine

, m

akro

- i m

ezok

lime,

rel

jefa

, ge

ogra

fske

{iri

ne i

dr.

Naj

va`n

ije je

znat

i da

se b

iljke

ber

u to

kom

cel

e go

dine

i da

akt

ivno

st s

akup

lj~a

biljk

a ni

jedn

og tr

enut

ka n

e pr

esta

je.

Tab

ela

1. K

alen

dar

sak

uplja

nja

leko

vitih

bilj

aka

obra

|en

ih u

knj

izi,

sa k

oli~

inam

a sv

e`e

siro

vine

pot

reb

nim

za

dob

ijanj

e 1

kgos

u{en

e. Z

bog

ned

osta

tka

rele

vant

nih

pod

atak

a za

nek

olik

o b

iljak

a ov

i pod

aci n

isu

dat

i.

12

Doma}i naziv

Divlji k

esten

Dim

nja~

aDob

ri~ica

Dra~a

Dun

jaZdrav

ac c

rven

iZe~

ji trn

Zlatnica

Zov

a crna

Imela

bela

Ivan

jsko

cve

}eJa

gor~ev

ina

Kan

tario

nKi~ica

Kleka

Kok

otac

Kon

oplju

{aKop

itnjak

Kop

itnjak

krstas

tiKop

riva

Krestu{

acKup

ina

Laza

rkinja

Lipa

poz

naMaj~ina

du{

ica

Malina

Mas

la~a

kMed

unika

Oman

beli

O~a

jnica

Biljna vrs

ta

Aesculus hippocastanum L.

Fumaria officinalis

L.

Glechoma hirsuta L.

Paliu

rus spina chrysti

Mill.

Cydonia oblonga Mill.

Geranium robertianum L.

Ononis spinosa L.

Solid

ago virgaurea L.

Sambucus nigra L.

Viscum album L.

Galiu

m verum L.

Primula officinalis

(L.) H

ill.

Hypericum perforatum L.

Centaurium umbella

tum

Gilib.

Juniperus communis L.

Melilotus officinalis

(M

ed.) L

am.

Eupatorium cannabinum L.

Asarum europaeaum L.

Hepatica nobilis Mill.

Urtica dioica L.

Polygala comosa

Sch

uhr.

Rubus fruticosus

L.Galiu

m odoratum

(L.) S

cop.

Tilia cordata Mill.

Thymus serpyllu

m L.

Rubus idaeus L.

Taraxacum officinale

Web

.Filipendula ulm

aria

(L.) M

ax.

Inula helenium L.

Marrubium vulgare L.

Deo koji se bere

plod

herba

herba

plod

list,

plod

herba

koren

herba

list,

cvet, plod

i k

ora

herba

herba

koren, list,

cvet

herba

herba

plod

herba

herba

herba

list

koren, h

erba

herba

plod

, lis

the

rba

cvet

herba

plod

, lis

tko

ren, list

koren, h

erba

koren

herba

Vre

me sakupljanja

V - V

I; IX

- X

IV - V

IIV

- V

VII

- X

IV - V

VII

- VIII

XI - III

VII

- VIII

IV - V

III

- V

VII

- IX

IV - V

IIIVII

- X

VII

- IX

XV - V

IIVII

- VIII

IV - V

III - IV

IV - X

IV - V

IIIVII-X

IV - V

IVI - VIII

IV - IX

IV - V

IIV

- IX

VI - X

X - III

VI - IX

Koli~ina sve`e sirovine

(u kg) za 1 kg suve

- 4 3 - - 4 3 4 cvet 4

- p

lod

63 3.5

koren

3 - cv

et 6

3 4 1.5

4 - herba

4 - lis

t 4.5

3 koren

3 - he

rba

5- 4.5

4 3 3 4.5 - - 3.5

3.5

13

Doma}i naziv

Petrova

cPire

vina

Plu}n

jak

Pod

bel

Pod

ubica

Poto~

njak

,Ran

ilist

Ras

tavi}

poljski

Raz

gon

Rus

aRus

oma~

aSvilovina

Sitn

ica

Slatka

paprat

Slez

beli

Slez

crni

Srda~

ica

Sremu{

Suru~

ica

Trava

iva

Trnjin

aTrosk

otHajdu

~ka

trav

aHmelj

Hrast lu`

njak

Cikorija

^i~ak

^ub

arplan

insk

i[ipak

[um

ska

jago

da

Biljna vrs

ta

Agrim

onia e

upatoria

L.Agropyron repensL.

Pulm

onaria

officinalis

L.Tussilago farfara

L.Teucrium chamaedrysL.

Lythrum salicaria

L.Stachys officinalis

L.

(Betonica o

ff. L

.)Equisetum a

rvense

L.Veronica o

fficinalis

L.Chelidonium m

ajus

L.Capse

lla b

ursa-pastoris (L.) Med

ic.

Epilobium sp.

Herniaria

glabra

L.Polypodium vulgare

L.Althaea o

fficinalis

L.Malva sylve

stris

L.Leonurus ca

rdiaca

L.Allium u

rsinum L

.Filipendula vulgaris M

ch.

Teucrium m

ontanum L

.Prunus sp

inosa

L.Polygonum a

vicu

lare

L.Ach

illea m

illefolium

L.Humulus lupulus

L.Quercus roburL.

Cichoriu

m intybus

L.Arctium lappa

L.Satureja kitaibelii W

uerzb.

Rosa

canina

L.Fragaria

vesca

L.

Deo koji se bere

herba

rizom

herba

herba

herba

herba

herba, k

oren

herba

herba

rizom

, he

rba

herba

herba

herba

rizom

koren, h

erba

cvetov

i, lis

tovi

herba

list,

luko

vica

herba

herba

cvet, plod

i list

herba

herba

(cvt +

list)

{i{a

rice

kora, plod

i list

koren, h

erba

herba

herba

plod

i c

vet

list,

plod

Vre

me sakupljanja

V - IX

V - V

IIV

- V

II - V

VI - VIII

VI - X

VII

- VIII

V - X

VI - VIII

V - IX

III - V

IIV - IX

V - V

IIIIII - IV; X

VII

- IX

V - IX

VI - VIII

IV - V

IV - V

IIVII

- VIII

III - V

V - V

IIIVI - VIII

V - V

IIIIV

- V

XI - VII

VII

- VIII

VIII - IX

IV - V

V - V

I

Koli~ina sve`e sirovine

(u kg) za 1 kg suve

3.5

- 4 5 3 - - 3.5

3.5

4 4 4 3 - koren

3.5

- he

rba

6cv

et 5

- list 4

3.5

list 10

- 3 4 4.5

4.5 - kora 2

koren

3.5

- he

rba

44 3 plod

2.1

3.5

14

ADRESAR OTKUPLJIVA^A LEKOVITOG, AROMATI^NOG IZA^INSKOG BILJA I [UMSKIH PLODOVA

^LANOVI I SARADNICI UDRU@ENJA”DR JOVAN TUCAKOV” - SOKOBANJA

^LANOVI NACIONALNOG UDRU@ENJA PRERA\IVA^AI IZVOZNIKA LEKOVITOG BILJA ''SRBOFLORA''

ADONISAlekse Markisica 166, Sokobanjatel.: 018 830 076 web: www.adonis-sb.come-mail: info@adonis-sb.com

BETULARadeta Spasica 30, @itkovactel.: 018 886 592e-mail: doo.betula@gmail.com

BILJE BOR^APreliva~ka 98, Bor~a, Beogradtel.: 011 3321 126, fax: 011 3324 651web: www.biljeborca.rse-mail: office@biljeborca.rs

ZDRAVACIlije Zivulovica bb, Svrljig tel.: 018 823 277 i 018 823 665e-mail: utrzdravac@sezampro.rs

KIRKA PHARMABulevar M. Pupina 10z/IV, Novi Beogradtel./faks: 011 3114 189; tel: 011 2145 701web: www.kirkapharma.come-mail: office@kirkapharma.com

MACVAL TEANarodnog Fronta br. 57/411, Novi Sadtel./faks: 021 4722 468web: www.macval.rse-mail: office@macvalgroup.com

MELISA FARM[umska br. 8, Apatintel.: 025 774 197 i 025 798 100web: www.melisa-farm.come-mail: office@melisa-farm.com

SRBIJA[UMEBulevar M. Pupina 113, Novi Beogradtel.: 011 3112 367 web: www.srbijasume.rse-mail: srbijasume.z.r@beotel.rs

FRUCTUSNovosadski put 15/2, Ba~ka Palankatel.: 021 752 898, fax: 021 752 899web: www.fructus.rse-mail: info@fructus.rs

HERBAUstani~ka 194, Beogradtel.: 011 3471 147, fax: 011 3470 608web: www.herba.co.rse-mail: office@herba.rs

ADONIS d.o.o.A.Marki{i}a 166,Sokobanjatel.: 018 830 076

BETULA d.o.o.R. Spasi}a, @itkovactel.: 018 886 592

BIOGAL d.o.o.Omladinska 67, Svrljigtel.: 018 822 950

EKOLIFETaskovi}i, Gad`in Hantel.: 018 860 161

ZDRAVAC u.t.r.Ilije @ivulovi}a, Svrljigtel.: 018 823 665

INSTITUT JOSIFPAN^I]Tadeu{a Ko{}u{ka 1,Beogradtel.: 011 30 31 616

JELIGOR d.o.o.Jocina 40, Svrljigtel.: 018 824 110

PETROVI] d.o.o.Omladinska 49, Svrljigtel.: 063 404 410

PLANTA SPONTANEAd.o.o.Industrijska zona bb, Dobra tel.: 030 590 247

SINICULA CO d.o.o.Gornja Mutnica, Para}intel.: 035 571 647

[UMSKO BLAGO d.o.o.Selo Bresnica, Vranjetel.: 017 446 159

[UMSKI PLODOVIZmijanac bb, Boljevactel.: 030 63 449

ZA[TITA LEKOVITIH BILJAKA

Za{tita prirode i prirodnih resursa, a samim tim i lekovitih biljaka je problemod globalnog zna~aja i zadatak je svake dr`ave da svojim zakonima predvi-di re{avanje ovog problema. Porastom interesovanja za lekovite, aromati~ne,za~inske i jestive biljke zapa`a se velika haoti~nost u kori{}enju ove grupebiljaka, {to se pre svega odnosi na neracionalno kori{}enje prirodnih poten-cijala. Procenjuje se da je oko 700 biljnih vrsta u Srbiji ugro`enoljudskom delatno{}u. Od tih biljaka najbrojnije su lekovite biljke.Da ne bi do{lo do njihovog potpunog i{~ezavanja one su zakonom za{ti}enerazli~itim stepenom i merama za{tite. Na osnovu najnovijih odluka Vlade Re-publike Srbije za{ti}ene lekovite biljne vrste podeljene su u ~etiri kategorije:

I Biljne vrste za koje va`i potpuna zabrana kori{}enja i prometa.II Biljne vrste koje su pod kontrolom kori{}enja i prometa.

III Biljne vrste koje su kao prirodne retkosti pod zabranom sa-kupljanja, branja i uni{tavanja.

IV Biljne vrste za ~ije je prikupljanje potrebna dozvola.

Kako bi smo pojednostavili ovu podelu dajemo spisak vrsta ~iji je otkup pot-puno zabranjen ili ograni~en:

LEKOVITE VRSTE ZA KOJE VA@I STROGA ZABRANA (I i III kategorija):-- Gorka detelina (Menyanthes trifoliata L.)-- Medve|e gro`|e (Arctostaphyllos uva-ursi (L.) Spreng.)-- @alfija (Salvia officinalis L.)-- Izop (Hyssopus officinalis L.)-- Smilje (Helichrysum arenarium (L.) DC.)-- Rosulja (Drosera rotundifolia L.)-- Lincura (Gentiana lutea L.)-- Maljava breza (Betula pubescens Ehrh.)

VRSTE ^IJE JE PRIKUPLJANJE OGRANI^ENO (II i IV kategorija):-- Borovnica (Vaccinium myrtyllus L.)-- Kleka (Juniperus communis L.)-- An|eoski koren (Angelica pan~i}ii Vand.)-- Jagor~evina (Primula veris Huds.)-- I|irot (Acorus calamus L.)-- Ki~ica (Centaurium umbellatum Gilib.)-- Kilavica (Herniaria glabra L.)-- Dlakava kilavica (Herniaria hirsuta L.)-- Kantarion (Hypericum perforatum L.)-- Beli slez (Althaea officinalis L.)

15

-- Crna zova (Sambucus nigra L.)-- Odoljen (Valeriana officinalis L.)-- Crni gavez (Symphytum officinale L.)-- Divizma (Verbascum densiflorum Bertol.)-- Mati~njak (Melissa officinalis L.)-- Vranilova trava (Origanum vulgare L.)-- ^ubar (Satureja kitaibelii Wierzb. ex Heuff.)-- Divlja maj~ina du{ica (Thymus sp.)-- Pelin (Artemisia absinthium L.)-- Zlatica (Solidago virgaurea L.)-- Oman (Inula helenium L.)-- Slatki koren (Glycyrrhiza glabra L.)-- Ka}un (Orchis morio L.).

Neophodno je napomenuti da postoje razli~ite me|unarodne konvencije oza{titi biljnih vrsta, od kojih se jedna odnosi samo na divlje orhideje. Prilogombr. 2 "Konvencije o me|unarodnoj trgovini ugro`enim vrstama divlje flore ifaune" - Washington, 1973. za{ti}ene su sve vrste divljih orhideja.Biljke iz I i III grupe bi trebalo potpuno za{tititi od eksploatacije saprirodnih stani{ta, a potrebne sirovine obezbe|ivati isklju~ivo saplanta`a.

Biljke iz II i IV grupe trebalo bi koristiti samo u meri koju dopu{tajuprirodni potencijali, stru~no i odgovorno, kako se njihov status nebi pogor{ao. I ovde je potrebno planta`iranje, naro~ito na prirod-nim stani{tima.

Berba lekovitih biljaka bi trebalo da bude racionalna, odnosno potrebno jesakupljati samo one delove koji se upotrebljavaju za dobijanjesirovine. Koli~ina koja se sakuplja trebalo bi da predstavlja koli~inudovoljnu za godinu dana. Tako|e je neophodno da se prilikom sakuplja-nja samoniklih iekovitih biljaka 1/3 jedinki ostavi radi dalje reprodukcije.

U cilju o~uvanja lekovitih biljnih vrsta neophodno je na podru~jima na kojimase ono sakuplja organizovati kurseve i letnje {kole za obuku sakuplja~a bilja-ka, radi upoznavanja sa pravilnim i racionalnim sakupljanjem biljaka. Kursevebi trebalo da vode nau~ni i stru~ni radnici iz oblasti botanike i fitoterapije.

Radi poznavanja - o ugro`enosti flore Srbije najbolje govori Crvena knjigaflore Srbije (1999) u kojoj je obra|eno 50 is~ezlih i 121 krajnje ugro`eni tak-son (biljne vrste i podvrste). Me|u krajnje ugro`enim taksonima nalaze semnoge biljne vrste koje mogu da se koriste kao lekovite.

16

LEKOVITE BILJKE NA[IH KRAJEVA

Edicija Flora Srbije (I-X) donosi 3115 biljnih vrsta za ovu teritoriju, dok uCrvenoj knjizi flore Srbije (1999) stoji podatak da na ovom podru~ju raste3662 taksona i to 3272 vrste i 390 podvrsta. One su u klasifikacionom smis-lu svrstane u 766 rodova i 141 familiju.

Me|utim, u knjizi Lekovite biljke SR Srbije (1989) navodi se 874 lekovitebiljke. To zna~i da od ukupnog broja biljaka koje rastu kod nas lekovitim pri-pada 1/4, {to nije u potpunosti ta~no. Naime, veliki broj biljaka jo{ nijedovoljno ispitan, pa se tako i o njihovoj lekovitosti nedovoljno zna. Verovatno}e budu}a istra`ivanja pokazati da je broj lekovitih biljaka mnogo ve}i.

Lekovite biljke su one biljne vrste koje je ~ovek koristio kao pristupa~ni lek ilisirovinu za dobijanje lekova od davnina. Poznavanje ve{tine le~enja biljem(fitoterapija) je kulturno nasle|e ranijih civilizacija. Danas, u eri visokihtehnologija mogu}e je dobijanje i sinteti~kih lekova, ali se i dalje veliki brojbazira na sastojcima ekstrahovanim iz biljaka. Neminovan i nezamenljiv jepovratak prirodnim lekovitim sredstvima jer su se sinteti~ke materije od kojihse izra|uju lekovi pokazale nedovoljno sigurnim, sa mnogim ne`eljenim pro-pratnim pojavama.

Zbog toga su u medicinsku praksu uvedene nau~ne discipline kojeprou~avaju ispitivanje i upotrebu lekovitih prirodnih sirovina - farmakognozi-ja i fitoterapija. Svaki narod ima svoju knjigu lekovitih biljaka. Nave{}emosamo nekoliko imena koja su zna~ajna za na{u (srpsku) fitoterapiju: ZaharijeOrfelin (1783), Vuk Karad`i} (1818), Josif Pan~i} (1868), Sava Petrovi}(1883), Jovan Tucakov (1971), Gostu{ki (1979), Vlastimir Stamenkovi}(1995) i dr.

U daljem tekstu navodimo neke od najpoznatijih i lekovitih biljakana podru~ju jugoisto~ne Srbije, kao i onih ~ija je potra`nja natr`i{tu najve}a.

17

18

AN\ELIKA DIVLJA - Angelica pan~i}ii

BELA MRTVA KOPRIVA - Lamium album

19

Plantago major

Plantago major

Plantago lanceolata Plantago lanceolata

BOKVICA - Plantago sp.

BOROVNICA - Vaccinium myrtillus

AN\ELIKA DIVLJA - Angelica pan~i}ii Vandas. - Fam.: Apiaceae(drugi narodni nazivi: an|eoski koren, an|elika, trubaljka, kravojec, {iviz)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka sa debelim, razgranatimrizomom. Stablo visoko do 1,5 m, golo, {uplje i izbrazdano. Listovi pera-sto deljeni, liske na duga~kim {upljim dr{akama. Cvetovi sakupljeni u{titaste cvasti sa 20-30 zrakova. Cvetovi beli ili ru`i~asti. Plodovi elipsoid-ni, sa rebrima, aromati~ni.Stani{te: vla`na mesta - livade, listopadne {ume, obale reka i potoka,naj~e{}e u brdskom i planinskom regionu.Vreme cvetanja: od juna do oktobra.Deo biljke: zreo plod (Angelicae fructus), koren (Angelicae pan~i}ii radix).Koren se vadi rano u prole}e ili kasno u jesen, o~isti se od nadzemnih delo-va, uzdu` rase~e i su{i se na promaji.Primena: koristi se kod gastritisa, enteritisa i kolitisa, za otklanjanje `gar-avice, podrigivanja, omek{avanje sluzi u disajnim organima, olak{avaiska{ljavanje, protiv nadimanja i za pospe{ivanje rada `eluda~no-crevnogsistema, protiv uboja i otoka spolja{njem delu tela.

BELA MRTVA KOPRIVA - Lamium album L. - Fam.: Lamiaceae(drugi narodni nazivi: ziprat, maronica, medi})

Opis vrste: vi{egodi{nja zeljasta biljka sa razgranatim rizomom, sa zeljas-tim ~etvorougaonim stablom, visine do 40 cm, sa naspramnim dvousnimcvetovima koji su raspore|eni u pazuhu listova. Plod je ora{ica.Stani{te: raste naj~e{}e kraj potoka i {umskih puteva i po {ikarama u ni`embrdskom-hrastovom regionu.Vreme cvetanja: od aprila do oktobra.Deo biljke: beru se dobro razvijeni cvetovi (Lamii albi flos) bez cvetnihdr{ki, su{e se na vazduhu i ~uvaju u papirnim kesama.Primena: kod belog pranja, neurednih i bolnih menstruacija. Koristi se ukombinaciji sa hajdu~kom travom. Jo{ se koristi za apetit, slabokrvnost,ko`ne ne~isto}e, kao i umiruju}e i uspavljuju}e sredsvo, kod gnojnih rana iza izradu obloga za zarastanje rana.

20

BOKVICA - Plantago sp. L. - Fam.: Plantaginaceae(drugi narodni nazivi: bokvica, mu{ka- uskolisna i `enska- {irokolisna)

Opis biljke: od zavisnosti od vrste (P. lanceolata mu{ka bokvica, P. major -`enska bokvica), to je biljka sa jednom ili vi{e uspravnih, rebrastih cvetnih sta-bljika. Listovi su u prizemnoj rozeti kod svih vrsta. Kod mu{ke elipti~no lan-cetasti, u{iljeni, goli ili dlakav. Kod `enske {iroko jajasti sa dugim dr{akama,manji u odnosu na listove mu{ke i su`eni u kratku lisnu dr{ku. Klasovi kodmu{ke gusti, glavi~asti ili cilindri~ni, cvetovi sitni, sme|i. Kod `enske klasovi navrhu stabljike, ~a{ica zelena, sitna, antere ljubi~aste, {tr~e iz kruni~ne cevi.

Stani{te: raste na su{nim livadama, pored puteva, na zapu{tenim mestima,na vla`nim i mo~varnim livadama, od brdskih do planinskih predela.

Vreme cvetanja: od aprila do septembra

Deo biljke: list (Plantaginis folium) i seme (Plantaginis semen).

Primena: mu{ka bokvica se koristi kod upale disajnih puteva, astme, kataramokra}nog mehura i jetre, za previjanje rana i dr. @enska bokvica ima sli~nuprimenu i korsti se kod hemoroida koji krvare, hroni~nog bronhitisa, razli~itih`eluda~nih problema i bolova u `elucu.

BOROVNICA - Vaccinium myrtillus L. - Fam.: Ericaceae(drugi narodni naziv: borovinka)

Opis biljke: listopadni vi{egodi{nji `bun visok do 50 cm. Stablo golo,zeleno, sa o{trim ivicama, uspravno. Listovi prosti, celi, okruglasto jajasti doelipti~ni, po obodu fino testerasti, bledozeleni, u jesen crvenkasti. Cvetovicrvenkasti. Plod vi{esemena bobica (borovnica, borovinka) slatko kiselkasta.Stani{te: bukove i sun~ane {ume planinskog i subalpskog regiona, visoko-planinski pa{njaci i vri{tine.Vreme cvetanja: maj i juni.Deo biljke: list (Myrtilli folium) i plod (Myrtilli fructus).Primena: kod proliva, srdobolje, krvarenja, zapaljenja creva (katara), {ulje-va, enterokolitisa, protiv {e}erne bolesti, ja~anje o~nog vida, pobolj{anjakrvne slike i dr.

21

34

DIVLJI KESTEN - Aesculus hippocastanum

DIVIZMA - Verbascum phlomoides

35

Glechoma hederacea

Glechoma hirsuta

Glechoma hirsuta

DOBRI^ICA - Glechoma hirsuta

DIMNJA^A - Fumaria officinalis

DIVIZMA - Verbascum phlomoides L. - Fam.: Scrophulariaceae(drugi narodni nazivi: krupnocvetna divizma, lopen)

Opis biljke: dvogodi{nja biljka visine do 120 cm. Stablo uspravno, okru-glo, pokriveno filcanim dlakama. Listovi naizmeni~ni, prizemni su`eni udr{ku, gornji listovi sede}i obuhvataju stablo. Cvetovi `ute boje sakupljeni uvr{nu cvast na vrhu glavne i bo~nih grana. Plod je ~aura.

Stani{te: raste kraj puteva, na osun~anim mestima, na livadama, na spru-dovima reka, po vinogradima u ravni~arskim, brdskim i planinskim predelima.

Vreme cvetanja: od juna do avgusta

Deo biljke: cvetovi (Verbasci flos). Koriste se samo latice cvetova, jer su sviostali dalovi biljke otrovni.

Primena: koristi se kod katara grla, promuklosti, hroni~nog bronhitisa,astme. Spolja kao melem za rane, ~ireve, hemoroide i li{ajeve.

DIVLJI KESTEN - Aesculus hippocastanum L. - Fam.: Hippocastanaceae

Opis biljke: drvo visine do 25 m. Pupljci krupni i lepljivi, listovi prstastoslo`eni sa 4-9 liski, cvetovi belo roze boje u metli~astim cvastima, plodoviokrugli, bodljasti, semenke sjajne braonkasto-crvenkaste.

Stani{te: raste pored potoka, u klisurama (Grdeli~ka klisura) i kao gajenavrsta na zelenim povr{inama u naseljima.

Vreme cvetanja i sazrevanja: cveta od maja do juna, plod sazreva sep-tembra i oktobra.

Deo biljke: seme (Hippocastanii semen), masno ulje (Hippocastani oleum),kora (Hippocastani cortex), retko cvet i list (Hippocastani flos et folium).

Primena: kod pro{irenih vena, hemoroida, tromboflebitisa, proliva, pegana licu i dr.

36

DIMNJA^A - Fumaria officinalis L. - Fam.: Fumariaceae(drugi narodni nazivi: rosopas, rosnica, runjavac)

Opis biljke: to je jednogodi{nja biljka visine 50 cm, sa `ili~astim korenom.Stablo zeljasto, izbrazdano, golo, granato. Li{}e dvojno perasto rascepljenona linearno lancetaste delove. Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti. Cvetoviru`i~asti sa ostrugom. Plod je jednosemena ora{ica.

Stani{te: na obradivim povr{inama (pod vinogradima, `itaricama idetelinom), pored puteva, od ravnice do planinskih predela.

Vreme cvetanja: od aprila do juna

Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Fumariae herba), su{i se u tankomsloju, u hladu, da zadr`i boju.

Upotreba: sredstvo za pobolj{anje apetita i normalizaciju rada `eluda~no-crevnog sistema, naro~ito kod smanjene koli~ine `eluda~ne kiseline, gr~eva,zatvora i gasova. Pobolj{ava krvnu sliku, kada se koristi 7-8 dana, du`omupotrebom je naru{ava. U me{avinama se koristi kod cisti na jajnicima,~vori}a na {titnoj `lezdi, dojkama, karcinoma mekog tkiva, bolova u venama...

DOBRI^ICA - Glechoma hirsuta L. - Fam.: Lamiaceae(drugi narodni nazivi: samobajka, gro{i}, br{tan-trava, dobri~avka)

Opis biljke: vi{egodi{nja biljka sa puze}im stolonama, du`ine do 50 cm,koje se ukorenjuju te se biljka razmno`ava vegetativno. Cvetna stabla suuspravna. Listovi bubre`asti, izverugani. Cvetovi u pazuhu listova od 1-3,plavi~aste boje. Plod je ora{ica.

Stani{te: na obodu {uma, kraj puteva, na suvim mestima.

Vreme cvetanja: april

Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Glechomae herba ili Hederae ter-restris herba). Beru se cvetni vrhovi i su{e u hladu, na promaji, da zadr`eboju.

Primena: uglavnom se koristi kao narodni lek kod proliva i hemoroida, zatimkod bronhitisa, kod le~enja rana, za pobolj{anje apetita, kao antidot pritrovanju olovom i sl.

37

50

KONOPLJU[A - Eupatorium cannabinum

KOKOTAC - Melilotus officinalis

51

KOPITNJAK KRSTASTI - Hepatica nobilis

KOPITNJAK - Asarum europaeum

KOKOTAC - Melilotus officinalis (Med.) Lam. - Fam.: Fabaceae(drugi narodni nazivi: `uta `draljika, konjska detelina)

Opis biljke: dvogodi{nja ili jednogodi{nja biljka visine do 90 cm. Listovitrodelni, srednji listi} na du`oj dr{ci, liske izdu`ene i testeraste. Cvetovi saku-pljeni u grozdaste cvasti, `ute boje. Plod je mahuna jajastog oblika.

Stani{te: raste na zapu{tenim povr{inama, kraj puteva, u vinogradima,pored useva od ravnice do planinskih predela.

Vreme cvetanja: od maja do juna.

Deo biljke: nadzemni deo biljke u cvetu (Meleloti herba). Odsecaju se gornjepolovine biljke u cvetu, su{e se u kiticama ili u tankom sloju na promaji u hladu.

Primena: koristi se kod hroni~nih insuficijencije vena, rana, hemoroida, tvrdihi upaljenih mle~nih `lezda, reumatskih tegoba, upaljenih limfnih ~vorova i dr.

KONOPLJU[A - Eupatorium cannabinum L. - Asteraceae(drugi narodni nazivi: resnik, grozni~nica)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visine 50-150 cm. Stablo zeljasto,kasnije odrveni. Listovi trajno (3-5) perasti, dlakavi, nazubljeni, lancetasti iza{iljeni. Cvetovi sakupljeni u brojne glavice na vrhu stabla, beli ili ru`i~astobraonkaste boje. Plod je ahenija koja se rasejava dlakavim papusom.

Stani{te: kraj potoka i reka na vla`nim mestima.

Vreme cvetanja: od jula do avgusta.

Deo biljke: Koren (Eupatorii radix), nadzemni deo (list i cvet) (Eupatoriiherba). Koren se vadi rano u prole}e, a herba pre cvetanja.

Primena: koren kod zatvora, herba kod oboljenja `u~i, ko`nih bolesti, zalu~enje mokra}e, smanjenje holesterola - masno}e u krvi, sni`ava pritisak. Ume{avinama se koristi kod holesterola, triglicerida, gripa, pro{irenih venanogu, pro{irenih vena sa ranama, zakre~enja arterija (arterioskleroza) i otvr-dle aorte.

52

KOPITNJAK - Asarum europaeum L. - Aristolochiaceae(drugi narodni nazivi: gorski kopitac, mastlica, tamnjani~e)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta, kojoj rizom puzi neposredno ispodpovr{ine zemlji{ta. Biljka je niskog rasta, svega 5-10 cm, a iz svakog pupolj-ka polegle stabljike izrastu uvek po dva lista koji su uspravni s dugomdr{kom. Listovi su u obliku kopita, sjajni, ko`asti, s lica tamnozeleni, a nanali~ju mutni, mre`asti, obi~no prezimljuju. Cvetovi su neugledni, spoljazeleno sme|i, a iznutra crvenkasto crni i imaju izgled malog le{nika, kriju seu bazi listova.

Stani{te: u vla`nim, me{ovitim listopadnim {umama, naro~ito u bukovim.

Vreme cvetanja: od marta do maja.

Deo biljke: upotrebljava se rizom s nadzemnim delom biljke i zelenimplodovima (Asari rhizoma cum herba) ili samo rizom (Asari rhizoma).

Primena: kod gihta, i{ijasa, groznice, neuredne menstruacije, opstipacije, ka{lja,glavobolje, migrene, angine pektoris, histerije, za izazivanje povra}anja, kaodiure-ti~no sredstvo, kod odvikavanja od pu{enja i dr. Ne koristi se bez nadzora.

KOPITNJAK KRSTASTI - Hepatica nobilis Mill. - Fam.: Ranunculaceae

Opis vrste: Listovi na dugim dr{kama, ko`asti, sa lica zeleni, sa nali~jaobi~no ljubi~asti. Pri osnovi srcasti, use~eni do polovine, na tri jednaka,{iroko-jajasta, obodom dlakava re`nja. Listovi ostaju preko zime, do prole}a.Cvetovi pojedina~ni na vrhovima maljavih stabljika. Kruni~nih listi}a 6-7-(10),usko-jajasti, plavi~asti, retko ru`i~asti, ili beli. Mnogo pra{nika.

Stani{te: mezofilne {ume kitnjaka, graba, bukve, jele, smr~e i bora krivulja,jako kiselom i humusnom zemlji{tu.

Vreme cvetanja: od marta do juna.

Deo biljke: list (Hepaticae folium), re|e cela biljka (Hepaticae herba).

Primena: kod nekih oboljenja jetre (`utica), nadra`aja u grlu, plu}nih bolestii za zarastanje rana. Koristi se u homeopatiji. U ve}oj koli~ini je otrovani nestru~na primena se ne preporu~uje.

53

82

SURU^ICA - Filipendula vulgaris

SREMU[ - Allium ursinum

83

TRNJINA - Prunus spinosa

TRAVA IVA - Teucrium montanum

SREMU[ - Allium ursinum L. - Fam.: Alliaceae(drugi narodni nazivi: medve|i luk, cremo{)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka. Lukovica beli~asta 2-6 cm duga izkoje polaze dva lista i trouglasto stablo koje na vrhu nosi bele cvetove saku-pljene u {titaste cvasti. Nakon precvetavanja nastaju ~aure sa trouglastimcrnim semenkama.

Stani{te: bukove {ume.

Vreme cvetanja: od aprila do juna.

Deo biljke: nadzemni deo biljke (Allii ursini herba) i sve`a lukovica (Allii ursi-ni bulbus recens).

Primena: kod smetnji u varenju hrane, gubljenja apetita, crevnog katara,arterioskleroze, protiv nesanice, za sni`avanje i uravnote`enje krvnog pri-tiska i dr.

SURU^ICA - Filipendula vulgaris Mch. - Rosaceae(drugi narodni nazivi: siri{tarka, svinjurak, suru~arka

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visine do 80 cm. Rizom tanak~vornovat, na krajevima adventivni korenovi sa krtolastim zadebljanjima. Stablozeljasto, izbrazdano, golo, sa perastim listovima nalik na list hajdu~ke trave. Cve-tovi `u}kasto beli ili ru`i~asti u metli~astim cvastima. Plod nije spiralan - ora{ica.

Stani{te: na suvim i umereno vla`nim livadama brdskih i predplaninskihpredela, na po`ari{tima i {umskim ~istinama

Vreme cvetanja: od maja do jula

Deo biljke: koren i nadzemni deo biljke u cvetu (Filipendulae radix etherba). Koren se vadi u jesen ili rano prole}e, a za upotrebu se izdvajaju krto-lasta zadebljanja. Su{e se u tankom sloju na suncu. Nadzemni deo se priku-plja kada je biljka u cvetu, su{i se u tankom sloju, u hladu da sa~uva boju.

Primena: kod upala crevnog trakta, nekih benignih tumora, upala mokra}nebe{ike, anacidnog gastritisa i ~ira `eluca, hemoroida i krvarenja.

84

TRAVA IVA - Teucrium montanum L. - Fam.: Lamiaceae(drugi narodni nazivi: planinska podubica)

Opis biljke: vi{egodi{nja zeljasta biljka visoka do 30 cm. Stablo tankopole`u}e, pokriveno dlakama. Listovi lancetasti, naspramni. Cvetovibledo`ute boje, u pazuhu listova, sakupljeni u dihazije na vrhu cvetnih glava.Plodi}i sitni malo mre`asti. Biljka je veoma gorkog ukusa, ali prijatnog mirisa.

Stani{te: suva, topla, kamenita, kra~nja~ka mesta od 400-1500 m nad-morske visine, na ju`nim ekspozicijama. Isto~na Srbija: Tupi`nica, Svrlji{keplanine, Suva planina i dr.

Vreme cvetanja: od jula do septembra.

Deo biljke: nadzemni deo biljke za vreme cvetanja: (Teucrii herba).

Primena: kao sredstvo za ja~anje, le~enje `eludca, `u~nih puteva, peska u`u~i, za le~enje hemoroida, belo pranje kod `ena, le~i gnojne rane,reumati~ne bolove, upalu o~iju.

TRNJINA - Prunus spinosa L. - Fam.: Amygdalaceae(drugi narodni nazivi: crni trn, trlika, trn)

Opis vrste: vi{egodi{nja biljka, grmolikog izgleda, visine 1-3 m, sa brojnim{ilastim bodljama (trnovima) na stablu i granama, sa sitnim brojnim listovimai belim cvetovima. Plod je ko{tunica, najpre zelene, a kasnije plave pa tamnoplave boje, veli~ine do 1 cm.

Stani{te: od nizijskog do planinskog regiona, u {ikarama i {ibljacima, na ivi-cama {uma.

Vreme cvetanja: od marta do maja, zavisno od nadmorske visine.

Deo biljke: cvet (Pruni spinosae flos), plod (P. s. fructus) i list (P. s. folium).

Primena: kod `eluda~nih gr~eva, ko`nih osipa kod dece, ka{lja i promuk-losti, za pobolj{anje apetita, poja~ano izlu~ivanje, ~i{}enje krvi, redovnumenstruaciju, grgljanje kod obolelnih desni usne {upljine i grla.

85

INDEX DOMA]IH NAZIVA

INDEX LATINSKIH NAZIVA

An|elika divlja...........18Bela mrtva kopriva....18Bokvica......................19Borovnica..................19Breza......................22Br{ljan......................22Verbena.....................23Vidova trava...............23Vilino sito...................26Vijo{nica....................26Virak......................27Vranilova trava...........27Vrba bela...................30Gavez crni..................30Glog...........................31Dan i no}...................31Divizma......................34Divlji kesten...............34Dimnja~a...................35Dobri~ica...................35Dra~a.........................38Dunja.........................38Zdravac crveni...........39Ze~ji trn.....................39Zlatnica......................42Zova crna...................42

Imela bela..................43Ivanjsko cve}e...........43Jagor~evina.............46Kantarion.................46Ki~ica......................47Kleka........................47Kokotac.....................50Konoplju{a...............50Kopitnjak................51Kopitnjak krstasti.......51Kopriva...................54Krestu{ac.................54Kupina.....................55Lazarkinja...............55Lipa pozna.................58Majkina du{ica...........58Malina.......................59Masla~ak...................59Medunika..................62Oman beli..................62O~ajnica....................63Petrovac....................63Pirevina.....................66Plu}njak....................66Podbel.......................67Podubica...................67

Poto~njak..................70Ranilist......................70Rastavi} poljski..........71Razgon.....................71Rusa........................74Rusoma~a.................74Svilovina...................75Sitnica..................75Slatka paprat.............78Slez beli.....................78Slez crni.....................79Srda~ica..................79Sremu{....................82Suru~ica.................82Trava iva....................83Trnjina.....................83Troskot....................86Hajdu~ka trava.........86Hmelj......................87Hrast lu`njak............87Cikorija...................90^i~ak.....................90^ubar planinski..........91[ipak.........................91[umska jagoda.......94

Achillea millefolium ....86Aesculus hippocastanum ....34Agrimonia eupatoria ...63Agropyron repens ......66Alchemilla vulgaris .....27Allium ursinum ............82Althaea officinalis .......78Angelica pan~i}ii .......18Arctium lappa .............90Asarum europaeaum .....51Betula pendula ...........22Capsella bursa-pastoris ..74Carlina acaulis ...........26Centaurium umbellatum ...47Chelidonium majus ....74Cichorium intybus ......90Crataegus monogyna ....31Cydonia oblonga ........38Epilobium sp. .............75Equisetum arvense .....71Eupatorium cannabinum ..50Euphrasia officinalis ...23Filipendula ulmaria .....62Filipendula vulgaris ....82Fragaria vesca ............94Fumaria officinalis ......35

Galium odoratum .......55Galium verum .............43Geranium robertianum ...39Glechoma hirsuta .......35Hedera helix ...............22Hepatica nobilis .........51Herniaria glabra .........75Humulus lupulus ........87Hypericum perforatum ...46Inula helenium ...........62Juniperus communis .....47Lamium album ...........18Leonurus cardiaca .....79Lythrum salicaria ........70Malva sylvestris ..........79Marrubium vulgare .....63Melilotus officinalis .....50Ononis spinosa ..........39Origanum vulgare .....27Paliurus spina chrysti ......38Parietaria officinalis ....26Plantago sp. ..............19Polygala comosa ........54Polygonum aviculare .....86Polypodium vulgare ...78Primula officinalis .......46

Prunus spinosa ..........83Pulmonaria officinalis .....66Quercus robur ............87Rosa canina ...............91Rubus fruticosus ........55Rubus idaeus .............59Salix alba ....................30Sambucus nigra .........42Satureja kitaibelii ..........91Solidago virgaurea .....42Stachys officinalis ......70Symphytum officinale .....30Taraxacum officinale ..59Teucrium chamaedrys ...67Teucrium montanum ..83Thymus serpyllum ......58Tilia cordata ...............58Tussilago farfara .........67Urtica dioica ...............54Vaccinium myrtillus ....19Verbascum phlomoides ...34Verbena officinalis ......23Veronica officinalis .....71Viola tricolor ..............31Viscum album .............43

95

LITERATURA:

-- Adamovi}, D. 1994: Proizvodnja lekovitih, za~inskih i aromati~nih biljaka -stanje i perspektive. Medicinal Plant Report '94.

-- Glasnik 24/7.III 2008. Glasnik, Beograd-- Gorunovi}, M. i dr. 1989: Priru~nik o lekovitim biljkama, Savez farmaceutskih

dru{tava Jugoslavije, Beograd.-- Gostu{ki R. 1967: Le~enje lekovitim biljem. Brograd.-- Grli}, Lj. 1980: Samoniklo jestivo bilje. Prosveta. Zagreb.-- Jordanov, D., Nikolov, R. 1969: Fitoterapija. Medicina i fizkultura. Sofia.-- Ki{geci, J., Adamovi}, D., Kata, E. 1987: Proizvodnja lekovitog bilja. Nolit, Beograd-- Nikolova, M., Manolov, P. 1990: Nar~nik po bilkole~enie. Medicina i fizkulturaSofia.-- Maru{i}, R. 1984: Lekovitim biljem do zdravlja. Mladost. Zagreb.-- Messegue, M. 1975: Moj herbar zdravlja. "Otokar Ker{ovani", Opatija-- Mijatovi}, J. 1972: Trave i melemi. Beograd-- Pelagi}, V. 1970. Narodni u~itelj. Beograd.-- Petrovi}, S. 1883: Lekovite biljke Srbije. Beograd.-- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V., Jeremi}, @. 1994: Lekovito bilje Timo~ke krajne

(Fitoterapija I). Zaje~ar.-- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V., Jeremi}, @. 1995: Lekovito bilje Timo~ke krajne

(Fitoterapija II). KPZ Zaje~ar.-- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V. 1974: Priru~nik o lekovitom bilju, Savez |a~kih

zadruga, Beograd.-- Ran|elovi}, N., Stamenkovi}, V. 1998.: Priru~nik o lekovitom bilju, 2M Komerc

multilevel, Pirot..-- Sari}, M. (ed.) 1989: Lekovite biljke SR Srbije. Posebna izdanja SANU. Beograd.-- Simonovi}, D. 1959: Botani~ki re~nik. SANU, knjiga CCXVIII, Institut za srpsko-

hrvatski jezik, knjiga 3. Beograd.-- Stamenkovi}, V., 1995: Ne{kodljive lekovite biljke. Solaris, Leskovac.-- Stepanovi}, B., Kilibarda, M., Hmeljevski, S. 19 : Gajenje lekovitog i aromati~nog

bilja. Savremena administracija. Beograd.-- Tasi}, S. i dr. 2004: Vodi~ kroz svet lekovitog bilja. Valjevac, Valjevo.-- Tucakov, J. 1967: Lije~enje ~ajevima ljekovitog bilja. August Cesarec, Zagreb.-- Tucakov, J. 1984: Le~enje biljem Rad. Beograd.-- Turova, A.D., Sapo`nikova, E.N. 1984: Lekarstvennie rastenija SSSR i ih

primenenie. Medicina. Moskva.-- Wichtl, M. (Hrsg.) 1989: Teedrogen. Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft

mbH. Stuttgart.-- Willfort, R. 1989: Lekovito bilje i njihova upotreba. Mladost. Zagreb.

IZVOR ILUSTRACIJA I FOTOGRAFIJA:

-- Otto Wilhelm Thomé: Flora von Deutschland Österreich und der Schweiz,1885.(http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de/)

-- Jacob Sturm, Johann Georg Sturm: Deutschlands Flora in Abbildungen (1796),Tafeln 1796 (http://caliban.mpiz-koeln.mpg.de)

-- Privatna elektronska zbirka Autora-- Privatna zbirka Udru`enja DR JOVAN TUCAKOV - Sokobanja-- Kire Stoj~evski, profesor Poljoprivredne {kole sa domom u~enika u Futogu

96