PRIRUNIK

PRVA POMO

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd Tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs office@cuvanjedece.rs

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

SADRAJ DEO I: KRVARENJE, 2Ogrebotine, 2 Posekotine, 2

-

Postavljanje zavoja, 3 Postupak sanacije kod veih objekata u rani, 3

Povrede glave, 4 Ubodne rane, 4 Zapamtite, 4

DEO II: OPEKOTINE, 5Opekotine i stepena, 5 Opekotine ii stepena, 5 Opekotine iii stepena, 5 Sunanica i toplotni udar, 5 Zapamtite, 6

DEO III: GUENJE, 6Postupak u sluaju guenja, 6

-

Heimlichov zahvat, 6 Heimlichov zahvat kod osobe koja stoji ili sedi (pri svesti), 7 Heimlichov zahvat kod osobe koja lei (bez svesti), 7 Heimlichov zahvat kod dece od godine dana do osam godina, 8 Heimlichov zahvat kod dece do godine dana, 8 Pomo osobama u besvesnom stanju, 8

DEO IV: KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA (OIVLJAVANJE), 8 Otvaranje disajnog puta, 9 Provera rada srca, 9 Postupak kod dece do godine dana starosti, 9 Postupak kod dece od godine dana do osam godina, 11 2

Specifinosti postupka oivljavanja kod dece, 9

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

DEO V: TROVANJE, 11Trovanje preko koe i sluzokoe, 11 Trovanje udisanjem, 11 Trovanje preko usta, 12

DEO VI: UJEDI, 12Ujed pcele, ose, strsljena ili komarca, 12 Ugriz psa ili drugih ivotinja, 12

3

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

DEO I: KRVARENJE

OGREBOTINE

Ogrebotine su povrinske ozlede koje u pravilu ne krvare mnogo, a nastaju kao posledica trenja koe po hrapavoj povrini (nezgodan pad sa bicikla, pad na kamenoj podlozi....). Ogrebana povrina moe biti razliite veliine. Prilino je bolna zbog oteenja brojnih nervnih zavretaka. Postupak sanacije: Operite i osuite ruke. Pokrijte bilo koju posekotinu na sopstvenim rukama i ako imate stavite rukavice. Ranu kod povreene osobe isperite mlazom hladne vode, pokrijte suvom i sterilnom gazom ili drugim dostupnim prirodnim materialom. Ako je mogue podignite povrinu obuhvaenu ranom iznad nivoa srca. Takoe pogledajte okolinu rane. Uvjerite se da je rana u potpunosti prekrivena sterilnom gazom ili drugim, dostupnim materijalom. Vano: Zatitna obloga se ne sme lepiti za povrinu rane, pa zbog toga vata ili celuloza nisu prikladne za tu namenu. Otputanjem vlakan ometaju proces zarastanja.POSEKOTINE

Nastaju delovanjem otrih predmeta (no) ili predmeta s otrim rubovima (staklo, metal). Mogu zahvatiti povrinske ali i dublje strukture. Kako u pravilu dolazi do oteenja krvnih ila, vrlo esto su praene slabije ili jae izraenim krvarenjem. Postupak sanacije: Operite i osuite ruke. Pokrijte posekotine na sopstvenim rukama i ako imate stavite rukavice. Komadom sterilne gaze vrsto pritisnite mesto krvarenja. (slika 1). Ako je rana na ruci ili nozi, podignite povreeni ekstremitet i zadrite ga u povienom poloaju.

Slika 1.

Ranu kod povreene osobe isperite mlazom hladne vode. Nakon toga ranu pokrijte sterilnom gazom i zamotajte zavojem. Ukoliko krv probija kroz zavoj stavite jo jedan sloj zavoja. Ukoliko krv i dalje probija kroz zavoj radi se o obilnom krvarenju.

4

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

U sluaju obilnog krvarenja postupak sanacije rane je sledei. Najpre isperite ranu i prekrijte je sterilnom gazom. Na gazu stavite manju gomilu zavoja tano iznad mesta krvarenja.(Slika 2). Na taj nain ete izvriti dodatni pritisak na ranu nakon postavljanja zavoja.

Slika 2.

Zavijte ranu zavojem (Slika 3). Proverite da zavoj nijste previe stegli (ne sme spreiti protok krvi u podruju nie od zavoja). Stoga nakon postavljanja zavoja provjerite puls i boju ruke nie od zavoja.

Slika 3. Pozovite slubu Hitne pomoi (94) ukoliko smatrate da je njihova intervencija neophodna. Isto uinite ukoliko je posekotina dua od centimetra, nazubljena ili vrlo duboka. POSTAVLJANJE ZAVOJA

Jedno od osnovnih pravila prilikom stavljanja zavoja na otvorene povrede nalae da se rana prethodno prekrije sterilnom gazom radi spreavanja dodatnog inficiranja. Zavojna poveska treba tako da se postavi da u potpunosti prekrije povreeno mesto, da ne izaziva bolove, da ne spreava cirkulaciju krvi i da se po stavljanju ne pomera. Zavoj uvek treba da prekrije vei deo tela nego to je rana ime se obezbeuje da rana bude prekrivena i pri manjem pomeranju zavoja. Pri stavljanju zavoja treba voditi rauna da se njime ne povredi rana. Zbog toga se zavijanje uvek poinje sa nekoliko krunih omotaja ispod ili iznad rane. Nikad se ne sme zapoinjati zavijanje preko same rane niti zavravati vezivanjem zavoja iznad same rane. Pri zavijanju treba voditi rauna o pritisku na deo tela koji se zavija. Pritisak treba da bude toliki da

obezbedi stabilnost zavoja i zaustavljanje krvarenja ali i da ouva cirkulaciju krvi kroz povreeni deo tela. Jako stegnut zavoj moe da izazove jake bolove.POSTUPAK SANACIJE KOD VEIH OBJEKATA U RANI

esti su sluajevi da su povrede izazvane predmetima poput stakla, metala ili slinog. Ukoliko su u rani ostali mali delii stakla, metala ili slinog, izvadite ga. Meutim u sluaju veih objekata u rani neophodno je potraiti strunu pomo oko uklanjanja istog. Nemojte ih sami uklanjati, kako ne biste izazvali jo vee oteenje tkiva. Postupak sanacije 5

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

Predmet ostavite u rani. Neno pritisnite povrinu sa obje strane predmeta. Povreenog poloite u sedei poloaj Podignite i pridrite ranjeni deo tela. Lagano pokriti povrinu rane i predmet u rani sterilnom gazom ukoliko je ona dostupna. Sa obe strane predmeta stavite sterilnu gazu. Pokuajte da napravite platform koja e onemoguiti predmetu u rani da se pomera. Pozovite slubu Hitne pomoi (94) ili povreenog povezite u bolnicu.

POVREDE GLAVE

Posekotine na glavi, ak i neznatne, esto mnogo krvare, dok su ogrebotine sklone naglom naticanju. Postupak zbrinjavanja slian je prethodno opisanom. Zaustavite krvarenje pritiskom na ranu preko komada iste tkanine zatim stavite flaster ili sterilni zavoj. Ako tokom est ili sedam sati nakon povrede glave nastupi munina, glavobolja, povraanje ili procuri vodenasta tenost iz uha ili nosa, obavezno potraite lekarsku pomo.UBODNE RANE

Ubodne rane nastaju delovanjem iljatih predmeta (ekseri, igle...). Treba ih tretirati slino kao i posekotine: isprati pod mlazom hladne vode, staviti flaster ili sterilni zavoj. Kod ozbiljnijih ubodnih rana, ako je komadi predmeta ostao u rani nemojte ga samostalno vaditi jer biste mogli poveati oteenje tkiva. Taj posao prepustite lekaru. Ubodne rane esto su vrlo duboke i opasne ukoliko je rana izazvana zaralim predmetom. U takvim situacijama postoji velika opasnost od razvoja infekcije. Povreenu osobu treba povesti kod lekara kako bi primio tetanus.ZAPAMTITE:

Vano je da se zatitite od mogue infekcije. Zbog toga nastojite da pronaete rukavice i prekrijete bilo kakve rane na vaim rukama. Rana povreenog se ne sme dirati prstima. Zatitna obloga se ne sme lepiti za povrinu rane, pa zbog toga vata ili celuloza nisu prikladne za tu namjenu. Otputanjem vlakan ometaju proces zacjeljivanja. Ako jako krvari, pokuajte zaustaviti krvarenje pritiskom na ranu preko iste tkanine. Stavite flaster ili previjte ranu sterilnim zavojem. Kako ne biste dodatno otetili tkivne strukture, ne vadite strana tijela iz rane (komadie stakla, metala, plastike), nego to prepustite strunoj osobi. 6

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

Ne premazujte ranu mastima i kremama. Ne posipajte ranu antibiotskim pracima ili slinim preparatima. Ako rana jako natekne, zacrveni se, iz nje pone curiti tekuina ili gnoj, potraite lekarsku pomo. Deo II: OPEKOTINE

OPEKOTINE I STEPENA

Opekotine I stepena karakterise crvenilo, bol, otok, oseaj zategnutosti koe kao i trnci po njoj. Najbolje sredstvo za njihovo ublaavanje je hladna voda, ili jo bolje - ledena voda! One ne zahtevaju previjanje. Potrebno je ukloniti sav nakit i odeu sa dela tela obuhvaenog opekotinom jer usled oticanja mogu ugroziti krvotok.

OPEKOTINE II STEPENA

Opekotine II stepena se odlikuju pojavom mehuria razne veliine koji su ispunjeni bistrom ili lako zamuenom uckastom tenou. Postoje svi znaci kao i kod opekotina I stepena, s tim to su bolovi jai i otok vei. Postupak prve pomoci je kao i za opekotine I stepena, ali poto postoji mogunost infekcije treba ih previjanjem zatititi.

OPEKOTINE III STEPENA

Opekotine III stepena su one kod kojih je dolo do propadanja dubljih delova koe i potkonog tkiva. Opekotina je beliaste boje i veoma je bolna. Ovakve povrede najee su u poarima. Nastaju usled dejstva otvorenog plamena na telo osobe. Prilikom pruanja prve pomoi neophodno je pre svega povreenog udaljiti od toplotnog izvora i ugasiti vatru na njemu. Vatra se gasi prebacivanjem ebeta, pokrivaa i slinih predmeta preko plamena. Ukoliko ne uspete da suzbijete plamen na taj nain, potrebno je povreenog postaviti u leei poloaj i kotrljati ga po podu. Kada se sprei dalje dejstvo toplote, pristupa se hlaenju opeenog dela tela, najbolje hladnom vodom. Sa opeenog mesta ne smeju se skidati prilepljeni delovi odee. Opekotinu treba previti istim zavojem ili u nedostatku istog ostaviti je otvorenu. Povreenom treba dati da pije hladne napitke u manjim koliinama ali esto. Potrebno je potraiti lekarsku pomo.

SUNANICA I TOPLOTNI UDAR

7

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

Sunanica nastaje usled dueg dejstva sunevih zraka na nepokrivenu glavu. Znaci su jaka glavobolja, munina, povraanje, slabost, omamljenost, vrtoglavica, teko disanje i ubrzan puls. U teim sluajevima osoba gubi svest, ima temperaturu i jako se znoji. Toplotni udar nastaje kada je osoba pretoplo obuena i izloena fizickim naporima u uslovima poviene temperature vazduha koji je jako zasien vlagom i sa smanjenim sadrajem kiseonika. U oba sluaja povreenom treba skinuti odeu i to pre ga staviti u hlad da lei sa uzdignutom glavom. Ukoliko je dolo do gubitka svesti ili prestanka rada srca i disanja, odmah se pristupa oivljavanju. Jedna od vanih mera je i rashlaivanje glave stavljanjem hladnih obloga i prskanjem, a preporuuje se i stavljanje kese sa ledom. Sve ove radnje su potrebne, ak i ako se sprovodi oivljavanje. Ako je povredjeni svestan, treba mu davati hladne napitke u veim koliinama. Leenje se obavlja u najblioj bolnici do koje povreenog prenosimo u leeem poloaju.

ZAPAMTITE:

Odmah nakon nastanka opekotine poeti sa hlaenjem rane pod mlazom hladne vode najmanje deset minuta. Pozovite slubu Hitne pomoi (94) ukoliko smatrate da je njihova intervencija neophodna. Nastavite sa polivanjem rane mlazom hladne vode sve dok se bol ne umanji. Nastojte da uklonite svu odeu ili nakit sa povreenog mesta osim u sluaju da su zalepljeni za kou. Nastojite da nabavite rukavice. Postavite isti, pamuni material preko opekotine kako biste osobu zatitili od infekcije. Nikada ne koristite kreme, losione ili bilo kakve masti. Ne koristite lepljive flastere. Nikada ne pokuajte da probuite mehur nastao usled opekotine.

DEO III: GUENJE Guenje nastaje kao posledica zaepljenja disajnih puteva. Kod vee dece guenje uglavnom nastaje tokom jela dok kod male dece tokom igre. Ako je blokada disajnih puteva blaga, dete koje se gui je u mogunosti da 8

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

ga prevazie. Meutim, ukoliko je guenje vee dete nee moi da die, kalje, plae ili govori i moe doi do gubitka svesti. Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost, iskolaene oi, naporno i ujno disanje, pomodrelost lica i drugih delova tela, nesvestica i gubitak svesti. Karakteristian je polozaj ruku - osoba obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. Sutina prve pomoi kod ovakvih stanja je u uklanjanju prepreke disanju. Kako prepoznati oblik guenja: Blagi oblik guenja: Kod blagog oblika guenja dete moe disati, govoriti, plakati ili kaljati. Jai oblik guenja: Kod jaeg oblika guenja dete ne moe da die, govori, plae ili kalje. Posle izvesnog vremena izgubie svest ako mu se pomo ne ukae.

POSTUPAK U SLUAJU GUENJA Heimlichov zahvat Heimlichov zahvat je jednostavan postupak kojim se strano telo izbacuje iz disajnog puta. Pritiskom na gornji deo trbuha (ispod vrha grudne kosti) poveava se pritisak u trbunoj duplji, s tim da istovremeni porast pritiska u pluima izbacuje strano telo iz grkljana ili dunika (slika 4).

Slika 4.

Ova metoda je uspena u veini sluajeva, ali nije bezopasna. Naime, presnani pritisak na stomak moe povreditii eludac, jetru ili slezinu. Zato snagu pritiska treba prilagoditi uzrastu i konstituciji osobe koja se gui. Heimlichov zahvat sprovodi se samo kod osobe s naglim i potpunim zaepljenjem disajnog puta, kod osobe koja ne moe da die, govori niti da kalje. Heimlichov zahvat kod osobe koja stoji ili sedi (pri svesti)

9

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

Stanite iza lea onesposobljene osobe i obuhvatite je rukama. aku prislonite na gornji deo stomaka, izmeu pupka i vrha grudne kosti. Drugom akom obuhvatite prvu. Brzo i snano pritisnite stomak prema unutra i gore (slika 5).

Slika 5.

Heimlichov zahvat kod osobe koja lei (bez svesti) Onesposobljena osoba treba da leati na leima. Dlanove poloite na gornji deo trbuha, izmeu pupka i vrha grudne kosti. Brzo i snano pritisnite prema dole i napred (slika 6).

Slika 6.

Heimlichov zahvat kod dece od godine dana do osam godina Postupak kod deteta koje stoji ili sedi je isti kao kod odraslih, a kod deteta koje lei pritisak na stomak izvodi se samo jednom rukom. Heimlichov zahvat kod dece do godine dana Ne primenjuje se Heimlichov zahvat. Umesto toga dete treba poloiti potrbuke na svoju podlakticu tako da glava lei na dlanu i usmerena je prema dole. Drugim dlanom udarite etiri puta izmeu lopatica (slika 7).

Slika 7.

Guenje stranim telom samo je jedna od situacija u kojima je direktno ugroen ivot deteta, a zajednika im je karakteristika da preti opasnost od prestanka disanja i prestanka rada srca. U takve situacije mogu se biti ukljueni jo gubitak svesti (ako dete lei na leima, zbog poputanja tonusa miia, dolazi do zapadanja jezika u drelo. Posledica toga je zaepljenje disajnog puta, a vrlo brzo nakon toga prestaje i rad srca), zatim 10

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

utapanje, razliita trovanja (npr. ugljen monoksidom) i sl. Zbog toga je vano znati kako pomoi detetu koje je prestalo da diei i kojem ne radi srce.POMO OSOBAMA U BESVESNOM STANJU

Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u drelo, prva pomo se sastoji u postavljanju osobe na bok. Strana tela koja su zapala u usta i drelo osobe u besvesnom stanju treba izvaditi kaiprstom. To se postie tako to se savijeni kaiprst stavi uz sam rub usta unesreenog i gura ka drelu, a potom se najkraim putem predmet izvadi napolje. Zabranjeno je stavljati ispruen prst sredinom usta, jer se time strano telo moe gurnuti jos dublje. DEO IV: KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA (OIVLJAVANJE) Pruanje prve pomoi kod prestanka disanja i rada srca temelji se na postupku oivljavanja koji ukljuuje vetako disanje i masau srca. Pre svega vano je znati kako otvoriti disajni put, a zatim kako se utvruje da li osoba die i da li radi srce. Otvaranje disajnog puta Osobu bez svesti treba okrenuti na lea i zabaciti joj glavu podiui bradu prstima jedne ruke, dok se drugom rukom pritiska elo. Usta moraju biti otvorena (slika 8).

Slika 8.

Provera disanja Da biste proverili postoji li spontano disanje, pribliite svoj obraz ustima i nosu onesveene osobe, drei mu glavu u zabaenom poloaju kao to je prikazano (slika 9). Pokuajte osetiti na svom licu dah. Istovremeno oslukujte zvuke i ritam disanja i posmatrajte disajne pokrete na grudima i stomaku onesveene osobe.

Slika 9.

11

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

Provera rada srca Znakovi rada srca su: normalno disanje, kaljanje, spontani pokreti i ujednaeni puls. SPECIFINOSTI POSTUPKA OIVLJAVANJA KOD DECE Postupak kod dece do godine dana starosti Disajni put se otvara podizanjem donje eljusti i delominim zabacivanjem glave (slika 10).

Slika 10.

Vazduh se uduvava istovremeno na usta i nos deteta. Dovoljna je koliina vazduha koja stane u usta osobe koja prua prvu pomo. Vetako disanje sprovodi se brzinom od oko 20 uduvavanja u minuti (tri sekunde za svaki ciklus udisaj - izdisaj) (slika 11).

Slika 11.

Da biste odredili mesto pritiska za masau srca, poloite kaiprst na zamiljenu liniju koja spaja prsne bradavice (slika 12).

Slika 12.

Jagodice srednjeg prsta i prstenjaka trebaju biti na sredini gudne kosti. Potom odmaknite kaiprst. Pritisak se izvodi jagodicama srednjeg prsta i prstenjaka. Grudnu kost treba udubiti za 1,5 - 2 cm. (slika 13).

12

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

Slika 13.

Puls se opipava kaiprstom i srednjakom na sredini unutaranje strane nadlaktice gde se nalazi nadlaktina arterija (slika 14).

Slika 14.

Postupak kod dece od godine dana do osam godina Vetako disanje izvodi se brzinom od oko 15 uduvavanja u minuti (etiri sekunde za svaki ciklus udisaj izdisaj). Srce se masira jednom rukom. Grudnu kost treba udubiti za 2,5 - 4 cm. Masaa se izvodi brzinom od oko 100 pritisaka u minuti (slika 15).

Slika 15.

Vetako disanje i masaa srca kod dece do osam godina izvodi se u ritmu 1:5 (1 uduvavanje vazduha : 5 masaa srca), za razliku od postupka kod starije dece i odraslih gde je razmera 2:15. DEO V: TROVANJA Otrovi mogu da budu u gasovitom, tenom ili vrstom stanju. Do trovanja dolazi kada oni dospeju u organizam preko koe, sluzokoe i rane, ili kada se udahnu, popiju ili pojedu. Pruanje prve pomoi podrazumeva sprovoenje postupaka za eliminaciju otrova iz organizma ili njegovo razblaivanje, sto zavisi od naina ulaska otrova u organizam. 13

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

TROVANJE PREKO KOE I SLUZOKOE

Ukoliko je otrov dospeo u oci, moze se eliminisati obilnim ispiranjem oiju istom vodom.Otrovi dospeli na kou skidaju se obilnim ispiranjem vodom.

TROVANJE UDISANJEM

Ako je otrov unet udisanjem, moe se javiti kaalj, suzenje, guenje, kao i lokalni znaci trovanja. Povreenog treba to pre izneti na sve vazduh iz zatvorenog prostora. Meu trovanjima gasom najee je ono izazvano udisanjem ugljen-monoksida. On se nalazi u gasu za osvetljenje, pri sagorevanju nafte, umura, uglja i drva, u izduvnim gasovima motora... Trovanjem ovim gasom je iznenadno. Najpre nastupaju glavobolja, nesvestica, slabost, a zatim otrovana osoba gubi svest. Koa i sluzokoa su crvene boje. Veoma brzo moe da nastupi smrt. Prva pomo se sastoji u izvlaenju otrovanog iz prostorije zagaene ugljen-monoksidom. Pri tome spasilac treba da vodi rauna da se i sam ne otruje. Da bi se to izbeglo, treba otvoriti vrata i prozore, kako bi se prostorija provetrila. Treba izbegavati udisanje vazduha u prostoriji gde je otrovani. Zbog toga valja predhodno udahnuti sve vazduh ili prekriti usta i nos vlanom maramicom, pa tek onda prii otrovanom i izneti ga. Nakon toga odmah se pristupa oivljavanju.TROVANJE PREKO USTA

Unoenje otrova kroz usta obino se ispoljava mukom, gaenjem, povraanjem, prolivom, bolovima u stomaku i dr. Poremeaj svesti ukazuje na to da su uzrok trovanja lekovi, alkohol, gljive, nervni otrovi itd. Kada je otrovani bez svesti, tada se ne preduzimaju nikakve mere prve pomoci, jer one mogu da dovedu do ugusenja! U sluaju kada je dolo do trovanja unosenjem otrovnih plodova, gljiva ili pokvarenih namirnica, otrovanom treba davati da pije velike koliine tenosti kao vodu, aj, mleko i druge. Pored toga, valja izazvati sto obilnije povraanje, kako bi se to vea koliina otrovnih materija izbacila iz eluca.

DEO VI: UJEDI

UJED PCELE, OSE, STRSLJENA ILI KOMARCA

Vecina insekata koji ive u naem podneblju nemaju otrov koji bi neposredno pri ubodu ugrozio ivot oveka. Najei ubodi su od pele, ose, strljena i komarca. Na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Postoje osobe koje su alergicne na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da doe do burne 14

Agencija OSMEH Smiljanieva 35, Beograd tel. 060-72-77-488 www.cuvanjedece.rs; office@cuvanjedece.rs

reakcije. Tada se kod njih pojavljuju crveni peati po telu, oteano disanje, otoci u predelu lica i vrata i to sve predstavlja tesku komplikaciju koja moe dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuce lekove. Kod svih insekata posledice zavise od mesta ujeda. Ujedi u predelu usta oteavaju disanje, a mogu izazvati i guenje zbog pojave otoka. Prva pomoc se sastoji u stavljanju hladnih obloga na mesto ujeda.UGRIZ PSA ILI DRUGIH IVOTINJA

U ovom sluaju ranu treba isprati pod mlazom hladne vode. Ako jako krvari, potraite lekarsku pomo. Kod ugriza poznatog psa, obvezno traite od njegova vlasnika knjiicu vakcinacija. Ako je rije o nepoznatom psu ili nekoj drugoj ivotinji, javite se lekaru jer je moda potrebna vakcinacija protiv besnila.

15