Prva Pomoc - Gorska Sluzba

SPORTSKA AKADEMIJA

UDRUENJE INSTRUKTORA

SKIJANJA SRBIJE

SKRIPTA ZA SEMINAR ZA STICANJE ZVANJA ZA POSLOVE U OBUCI SKIJANJA I SNOWBOARD-a

MART 2009.

Seminarska skripta UISS 2009

Strana 1/58

SADRAJ:

ELEMENTI PRAKTINOG ISPITA, PEDAGOKE PRAKSE I KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE ............. 2

TEHNIKA / BIOMEHANIKA ........................................................................................................................................ 5

STRUKTURA KARVING ZAOKRETA ....................................................................................................................... 5

PRVA POMO ................................................................................................................................................................. 8

PRISTUP POVREENOM .................................................................................................................................................... 8OIVLJAVANJE - CPR (CARDIOPULMONAL REANIMATION) ............................................................................................. 9OK ............................................................................................................................................................................... 12IMOBILIZACIJA .............................................................................................................................................................. 13POVREDE GLAVE I VRATA .............................................................................................................................................. 17POVREDE KOTANO ZGLOBNOG SISTEMA ...................................................................................................................... 20POVREDE GRUDNOG KOA I TRBUHA ............................................................................................................................. 23POVREDE IZAZVANE NISKIM TEMPERATURAMA (HIPOTERMIKE POVREDE) .................................................................. 25ASFIKTINE POVREDE ................................................................................................................................................... 27AKUTNA I HRONINA STANJA ........................................................................................................................................ 30

OPASNOSTI ................................................................................................................................................................... 32

1. PRVI KORACI.............................................................................................................................................................. 322. SIGURNOST U PLANINI ............................................................................................................................................... 33

ORIJENTACIJA ............................................................................................................................................................ 38

1. ORIJENTACIJA I TRAENJE PUTA ................................................................................................................ 382. GLOBALNO, OSNOVNO I ... ............................................................................................................................ 383. PRIPREMA ZA PUT ........................................................................................................................................... 404. KARTA ................................................................................................................................................................ 41

SRPSKA KOLA SKIJANJA ....................................................................................................................................... 51

ISPITNI PROGRAM TEHNIKA IZVOENJA I METODIKA UENJA ...................................................................................... 51

VEBE ZA KOREKCIJU ............................................................................................................................................. 57U


Strana 2/58

ELEMENTI PRAKTINOG ISPITA, PEDAGOKE PRAKSE I KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE

Praktian ispit

1. Zaokreti u plugu pregibanjem i opruanjem sa i bez uboda tapa 2. Paralelni zaokret u gruboj formi 3. Paralelni zaokret rastereenje opruanjem 4. Brzo vijuganje rastereenje opruanjem 5. Paralelni zaokret rastereenje pregibanjem 6. Brzo vijuganje rastereenje pregibanjem 7. Terenska vonja 8. Terenska vonja i vonja u dubokom snegu

Kriterijum za ocenjivanje praktinog ispita:

1. Skijaki stav (meusobni odnosi segmenata tela i skija) 2. Rastereenje skija (amplituda, trajanje, pravac) 3. Voenje skija u zaokret (na rubnicima, bez otklizavanja) 4. Koordinacija pokreta (pregibanja i opruanja tela, uboda tapa) 5. Ritam (pravilan ritam izvoenja zaokreta)

Terenska vonja

1. Pravilno izvoenje veeg broja varijanata zaokreta i skoka 2. Pravovremeno usklaivanje sa uslovima terena 3. Adekvatne promene ritma 4. Kontrola brzine

Kriterijum za ocenjivanje pedagoke prakse:

1. Pravilna upotreba terminologije 2. Jasnoa i konciznost izlaganja 3. Izbor vebi 4. Izbor terena 5. Nain demonstracije 6. Nain analiziranja

Predsednik Ocenjivake komisije:

Neboja Mitrovi


Strana 3/58

Dan Vreme Oblast Predavanje Predava Napomena

petak 20:00-21:00 Prijave za Seminar 21:30-22:00 Pozdravna re i osnovne napomene

1 subota

12:00-15:00 Prikaz i analiza likova UISS 18:00-20:30 Sistem kolovanja kadrova UISS

18:30-19:30 1. Video analiza 2. Tema za naredni dan O.K.

2 nedelja

10:00-16:30

SKI 1. plug 2. pluenje 3. zaustavljanje u plugu 4. zaokreti u plugu sa i bez uboda tapa

BORD 1. bono i koso otklizavanje

UISS


20:00-21:30 Tehnika skijanja Mtic Jeraa

3 ponedeljak

09:30-16:30

SKI 1. Prelaz sa plunog ka paralelnom zaokretu i parlelni zaokret u gruboj formi

BORD 1. osnovni zaokret 2. zaokret u nastavku rubnika 3. nizanje osnovnih zaokreta

UISS


20:00-22:00 Prva pomo GSS

4 utorak

09:30-16:30

SKI 1. Paralelni zaokret opruanjem i pregibanjem 2. pedagoka praksa

BORD 1. karving vijuganje 2. osnovni skok - ollie

UISS


20:00-22:00 Prva pomo GSS


Strana 4/58

5 sreda

09:30-16:30

SKI 1. Brzo vijuganje opruanjem i pregibanjem. 2. pedagoka praksa

BORD 1. uvebavanje i korekcije 2. pedagoka praksa

UISS


20:00-22:00 Osnove snouborda Jure Gmajnar

6 etvrtak

09:30-16:30

SKI 1. Terenska vonja i vonja u dubokom snegu 2. pedagoka praksa


UISS


20:00-22:00 Zato novi trendovi!? Mtic Jeraa

7 petak

09:30-16:30

SKI 1. uvebavanje i korekcija


UISS


20:00-22:00 Lavine i orjentacija GSS

8 subota

09:30-16:30

SKI 1. uvebavanje i korekcija


UISS

18:30-20:00 Ostalo O.K. 20:00-22:00 Oprema Stojanovi ore

9 nedelja

09:00-15:00 Praktini ispit O.K.

2 sta po zavretku

ipita Ostalo Saoptavanje rezultata i zatvaranje Seminara O.K.

VIDEO ANALIZA SVAKOG DANA OD 18.30 - 20.00 U TV SALI HOTELA OLGA DEDIJER (promene satnice su mogue tokom Seminara)


Prof.mr. Aleksandar Lukman Strana 5/58

Tehnika / Biomehanika Prof.mr.Aleksandar Lukman

STRUKTURA KARVING ZAOKRETA

Inovacije po pitanju tehnike zaokreta iskljuivo su vezane za takmiarsko skijanje. Iskustva vrhunskih takmiara su od presudnog znaaja za napredak tehnologije skijake opreme. Kljuni period je bio vezan za uvoenje zglobnih tapova u postavku takmiarskih staza. Takmiari su se svojim tehnikim i motorikim kvalitetima prilagodjavali novonastaloj situaciji racionalizujui tehniku zaokreta koliko god je to stara konstrukcija skija dozvoljavala. Detaljnim analizama strukture tehnike zaokreta ustanovljeno je kako i na koji nain reiti problem praznog hoda koji je lociran u uvodnom delu zaokreta gde skije nemaju vrst kontakt rubnicima na snenoj podlozi. Problem je reen novom konstrukcijom skija ija je geometrija znatno izraenija u odnosu na staru skiju (radijus bonog luka je znatno manji) pa je stoga i njihova duina znatno manja. Nova skija prua daleko vee mogunosti u smislu vodljivosti, izvoenja preciznog zaokreta bez otklizavanja, anuliranja uvodnog dela zaokreta ime je obezbeena vea brzina kretanja i njeno odravanje tokom svih faza zaokreta. Na zavretku zaokreta se stiu svi uslovi da se maksimalno iskoristi sabijena energija u skijama radi brzog i efikasnog rastereenja i odravanja postojee brzine kretanja, a na mestima gde je to potrebno i ubrza. Upravo ovakav zaokret izveden sa radijusom koji je jednak radijusu bonih lukova skija je danas poznat pod nazivom KARVING ZAOKRET.

Pored strukture karving zaokreta neophodno je sagledati njegovu formu koju karakteriu sledei elementi:

1. Nia prelazna pozicija 2. Rastavljene skije (minimum u irini kukova) 3. Optereenje sredinjeg dela skija tokom celog zaokreta 4. Rastereenje pregibanjem (tzv. odbojno rastereenje) 5. Aktivnost obe noge tokom zaokreta

Nia prelazna pozicija je od posebnog znaaja u takmiarskom skijanju zbog aerodinaminosti. Postiu se vee brzine pa je stoga i otpor vazduha vei. Zbog nie prelazne pozicije i eksplozivnog odbojnog rastereenja karving zaokret u najveem broju sluajeva ne podrazumeva upotrebu tapa jer bi dolo do izazivanja snane reakcije podloge odnosno usporavanja kretanja i naruavanja koordinacije i dinamike ravnotee.

Rastavljene skije su prepoznatljiva karakteristika savremene racionalne tehnike zaokretanja odnosno karving zaokreta. Nove skije zahtevaju precizno postavljanje rubnika pod uglom od 45 u odnosu na ravan padine. Ovo se ne moe postii sastavljenim skijama jer to unutranja noga spreava. Nedostatak manevarskog prostora onemoguava postavljanje unutranjeg rubnika spoljne skije pod optimalnim uglom. Rastavljene skije obezbeuju precizno voenje zaokreta bez otklizavanja i poboljavaju uslove za odravanje dinamike ravnotee zbog poveane povrine oslonca.

Stara skija je zahtevala da se prilikom zaokreta teite skijaa pomera napred nazad u sagitalnoj ravni od prstiju ka peti, radi lakeg uvoenja, voenja i ubrzanja skija na kraju zaokreta. Nova skija, za razliku od stare, ima mogunost ako se optereti po sredini da obezbedi jednak pritisak po jedinici povrine du cele skije. Stoga je neophodno da sve vreme zaokreta optereenje bude na sredinjem delu skija jer e se jedino tada ispoljiti njeni kvaliteti u smislu opisivanju optimalnog luka (radijusa bonih lukova) bez otlizavanja.

Rastereenje pregibanjem (odbojno rastereenje) se izvodi eksplozivno, kratkotrajno ali ipak mekano. Izvodi se sunono i ne zahteva pomeranje teita skijaa napred-nazad niti gore-dole. Skija koristi efekat restitucije skija po zavretku zaokreta koji kao katapult izbacuje noge sa skijama u poloaj za novi zaokret. Skija zapravo vri pregibanje nogu koncentrinim kontrakcijama sa centralnih oslonaca uz pomo impulsa sile koji daje efekat restitucije skija. Na ovaj nain skija obezbeuje putanju svoga teita sa minimalnim oscilacijama to je preduslov da se pored rastereenja omogui odravanje postojee brzine kretanja ili, ako je potrebno, uslovi optimalno ubrzanje po zavretku zaokreta.



Rastereenje na gore opruanjem nogu bi u fazi odupiranja nepotrebno povealo pritisak preko skija na podlogu i time nepotrebno smanjilo brzinu kretanja. Obzriom da bezpotporna faza kod ovog rastereenja traje due nego kod odbojnog posledica e takoe biti gubitak brzine kretanja kao i gubitak optimalne putanje.

Istovremena aktivnost obe noge je jedna od bitnih karakteristika karving zaokreta. Ranije je unutranja skija bila potpuno neoptereena i pasivno se kretala po snegu, a ne retko i potpuno odignuta od tla. Kod karving zaokreta unutranja skija preuzima znaajni deo optereenja koje se kree u opsegu od 51% : 49% do 90% : 10% u korist spoljne skije. Aktivnost obe noge tokom zaokreta obezbeuje efikasnije spreavanje otklizavanja, optimalnu putanju skija, odravanje brzine kretanja tokom zaokreta uz mogunost za optimalno ubrzanje.

Karving zaokret predstavlja najracionalniji oblik zaokretanja na novoj skiji iji je radijus jednak radijusu bonih lukova skija. Ako se sagledava njegova struktura uoava se da uvodni deo zaokreta ne postoji za razliku od stare skije gde je neophodno bilo rotirati skije dejstvom aktuelne muskulature u saradnji sa pojavama koje su pomagale da se uvodni deo zaokreta izvri za to krae vreme, kao to je obrtni moment sile otklizavanja, obrtni moment sile inercije i postefekat anticipacije, dok bi tek u drugom delu zaokreta glavni nosilac promene pravca kretanja bio efekat geometrije i elastinosti skija. Meutim ako odreena situacija zahteva promenu pravca kretanja manjeg radijusa nego to je radijus bonih lukova skija karving zaokret se opet transformie u klasian zaokret gde je prisutan uvodni deo zaokreta. Ovakve situacije su najee vezane za takmiarsko skijanje gde postavka staze u pojedinim delovima uslovljava izvoenje zaokreta manjeg radijusa nego to je radijus bonih lukova skija. Po zavretku klasinog zaokreta najee se primenjuje rastereenje pokretima opruanja (na gore) da bi se nadoknadila izgubljena brzina kretanja tokom zaokreta.



Osnovne karakteristike strukture karving i klasinog zaokreta:

KARVING ZAOKRET KLASIAN ZAOKRET

Pripremni period Pripremni period - rastereenje pregibanjem (odbojno) - obrtanje skijaa u eonoj ravni usled

naruavanja dinamike ravnotee - efekat restitucije skija - nagib tela prema unutranjoj strani zaokreta

koji sledi

- rastereenje opruanjem (ili pregibanjem) - obrtanje skijaa u eonoj ravni usled

naruavanja dinamike ravnotee - umanjeni efekat restitucije skija - nagib tela prema untranjoj strani zaokreta

koji sledi - oslonac o tap - anticipacija

Period zaokreta Period zaokreta (uvodni deo)

- ispoljavanje efekta geometrije i elastinosti skija u smislu zaokretanja

- spreavanje otklizavanja - odravanje dinamike ravnotee

- dejstvo rotatora nogu u smislu zaokretanja - dejstvo obrtnog momenta sile otklizavanja - dejstvo obrnog momenta sile inercije - formiranje skijakog otklona - postefekat anticipacije - doziranje otklizavanja - odravanje dinamike ravnotee

Period zaokreta (zavrni deo) Period zaokreta (drugi deo)

- naruavanje dinamike ravnotee u eonoj ravni

- poetni trenutak manifestovanja efekta restitucije skija

- ispoljavanje efekta geometrije i elastinosti skija

- spreavanje otklizavanja - odravanje dinamike ravnotee

Period zaokreta (zavrni deo)

- naruavanje dinamike ravnotee u eonoj ravni

- poetni trenutak manifestovanja efekta restitucije skija


Prirunik iz prve i hitne medicinske pomoi za GSS (17.03.09) Strana 8/58

Prva pomo

PRISTUP POVREENOM PRIREDIO DR ALEKSANDAR STIJAI

Po prirodi svog posla, lanovi GSS-a su ti, koji se uvek prvi sreu sa povredom. esto se povrede deavaju na nepristupanom terenu, pa je i sam dolazak do povreenog otean i rizian. Spasavanja se obino vre po zimi, tako da su povreeni ugroeni i od vrlo niskih temperatura.

Taj prvi kontakt povreene osobe i spasioca je esto i presudan. Ukoliko se povreeni samo brzo transportuje ka zdravstvenoj ustanovi, bez ukazane adekvatne prve pomoi, cela akcija spasavanja e, verovatno, biti bez svrhe.

Sam dolazak spasioca kod povreenog izaziva oseaj olakanja i sigurnosti. U tim prvim trenucima nikako ne treba pokazivati zabrinutost zbog obimnosti i teine povrede. Takoe, bilo kakve panine reakcije ili oseaj straha ili neznanja kod spasioca su nedopustive. Samo potpuna smirenost i prisebnost daju prave rezultate.

Po dolasku kod povreenog prvo se uspostavi kontakt (ukoliko je to mogue). Ukoliko je bez svesti, proveravamo funkciju disanja i rad srca. U vrlo kratkom roku potrebno je sagledati obimnost povreda i odluiti kojim redom ih sanirati.

U sluaju nesree obino ima vie tee povreenih osoba. Na prvi pogled vrlo je teko oceniti njihovu teinu povreda. U samom pristupu unesreenima i daljem radu treba se drati sledeih principa:

Suzbiti ili prevazii u sebi bilo kakvo oseanje panike, straha, brzopletosti ili oseanje neznanja u odluujuim trenucima. Povreenima prilazite odluno, smireno i trudite se da sve to radite bude korisno i efikasno. Ukoliko imate pored sebe jo nekoliko nepovreenih osoba, koje ele da uestvuju u spasavanju, postavljate se kao voa akcije i vrlo autoritativno komandujete i zahtevate od ostalih da rade sa vama sinhrono i po dogovoru. Samo ovakvim nainom od ovako tekih povreda se moe oekivati bilo kakav pozitivan ishod.

Izvriti pravilnu trijau, tj. izabrati pravilan redosled osoba kojima se pomae. Iskustvom se dolo do zakljuka da su osobe koje zapomau i dozivaju u pomo lake povreene od onih koji su usled tekih povreda nemi. Jasno je da oni koji zapomau imaju slobodne disajne puteve i sranu akciju, to je od presudne vanosti za prvu pomo. Oni se smatraju manje ugroenim, iako evidentno imaju povredu na sebi i trpe fiziki bol.

Urgentna pomo na licu mesta - redosled radnji Na prvi pogled rtva ne mora uvek izgledati kao da je tee povreena. Mogu da se nau neznatni ili nikakvi spoljni znakovi teke ozlede. Ako procenite da je mehanizam povrede bio takav, da se mogu oekivati znatne unutranje ozlede sa povreenim se postupa vrlo obazrivo.

Povreena osoba mora biti poteena bilo kakve dalje traume. ak i najjednostavniji akt pomeranja povreenog sa jednog mesta na drugo, ukoliko nije pravilan, moe da izazove vee komplikacije i donese veu tetu nego korist.

Bez obzira gde emo se sresti sa politraumom, osnovni principi ukazivanja prve pomoi su identini:

Da li rtva die? Ukoliko ne die treba odmah osloboditi disajne puteve. Ukoliko povreeni spontano ne prodie tada treba pristupiti vetakom disanju.

Da li mu se moe pipati puls i uti udarci srca? Ako se ne otkrije rad srca odmah zapoinje spoljna masaa srca. Da li postoji obilno spoljanje krvavljenje? Ako povreeni obilno krvavi to pre uraditi pravilno zaustavljanje

krvavljenja. Ima li sumnje na povredu kimenog stuba? Ukoliko postoji, obavezno zatititi vrat i kimeni stub povreenog

pravilnom imobilizacijom pre transporta. Prelome kostiju obavezno imobilisati. Ukoliko se kod povreenog jave znaci oka obavezno mu u transportu ka bolnici dati prednost. Ako se svi ovi postulati ispune u relativno kratkom vremenu, tako da je povreeni spreman za dalji transport, moemo biti sigurni da smo u potpunosti ispunili svoj zadatak - prvi u nizu koji e povreenom biti pruen, a verovatno i jedan od najvanijih.



Politrauma Povrede kod kojih je dolo do povreivanja vie sistema organa oveijeg tela nazivaju se politrauma. To su izuzetno teke povrede, esto se zavravaju fatalno ili ostavljaju trajne posledice. Zbog toga se od spasioca koji ukazuje pomo u tom trenutku zahteva izuzetno znanje prve pomoi, pravilna procena, dobre odluke, brza reakcija i velika upornost i istrajnost.

Politraumu emo imati prilike da sretnemo u alpinizmu i speleologiji dok je u skijakom sportu vrlo retka. Sa modernizacijom saobraaja u svetu, i poveanjem broja motornih vozila, dolo je do neminovnog poveanja broja saobraajnih nesrea, kako drumskih tako i eleznikih i avionskih. Epilog veine tih nesrea su teke politraumatine povrede, dosta invaliditeta i smrtnih ishoda. Poto ste, kao lanovi GSS-a, duni da pruite pomo ne samo u planini ve bilo gde kada je to potrebno, znanje o politraumi e vam biti stalno dragoceno.

OIVLJAVANJE - CPR (CARDIOPULMONAL REANIMATION) PRIREDIO DR TOMISLAV BUBANJA

Iznenadna smrt, prividna ili klinika, najhitnije je stanje koje spasilac mora da reava!

Do prestanka disanja i zastoja srca najee dolazi kod povreda izazvanih elektrinom strujom, udarom groma, kod davljenja, veanja, uguenja stranim telom ili dimom, trovanja, kod povreda glave i grudnog koa, opteg pothlaivanja i kod sranog infarkta. Reanimaciju treba sprovoditi sve dok unesreeni ne ispolji sigurne znakove smrti kao to su:

mrtvake mrlje, hladno telo, mrtvaka ukoenost, isuene i upale one jabuice Nesigurni znakovi smrti su: prestanak disanja, prestanak rada srca, bleda i hladna koa.

Osnovno pravilo reanimacije je da oivljavanje treba zapoeti odmah, ne smeju se gubiti dragoceni sekundi; uspeh moe da se pokae ak nakon vie asova.

Svrha oivljavanja je da se to pre uspostavi i odrava snabdevanje vitalnih organa krvlju koja je obogaena kiseonikom. Mozak je posle 4-5 minuta bez snabdevanja krvlju nepopravljivo oteen!

Savremeni naini oivljavanja su vetako disanje usta na usta i spoljna masaa srca.

O stanju unesreenog orijentisati se brzim ciljanim pregledom:

Ako se povreeni ne odaziva ni nakon dozivanja i drmusanja znai da je u nesvesti. Proveriti da li die (oslukivanjem nosa i usta, posmatranjem da li se pomera grudni ko, oseajem daha na obrazu).

Ako die postaviti ga u koma poloaj (vidi sliku) i transportovati ga do ambulante. Ako ne die preduzeti vetako disanje.

Koma poloaj

Proveriti da li radi srce. To raditi pipanjem pulsa na vratu (arterija karotis), izmeu Adamove jabuice i bonih miia vrata, sa etiri prsta. Ako ne osetimo otkucaje srca (puls) pristupiti spoljnoj masai srca. Ukoliko pipamo puls, makar i najslabiji nikako ne vriti spoljnu masau srca.

Tri stepena osnovne reanimacije predstavljaju pravilo ABC. To je:

A - airway (oslobaanje disajnih puteva pravilnim poloajem glave i vaenjem stranog sadraja iz usta). B - breathing (vetako disanje usta na usta). C - circulation (spoljna masaa srca).



POSTUPAK Postaviti unesreenog na tvrdu, ravnu podlogu. (A) Kada utvrdimo, na gore opisan nain, da unesreeni ne die, osloboditi disajne puteve tako da glavu povreenog

zabacimo unazad i podignemo bradu navie. Ako postoji strani sadraj u ustima (delovi proteze, slomljeni zubi, ispovraani sadraj) obavezno ga odstraniti sa dva prsta krunim pokretom ake (po mogustvu staviti gumene rukavice ili namotati gazu na prste).

Osnova reanimacije - disajni putevi

(B) Dva puta izdano uduvamo vazduh ustima kroz usta ili kroz nos povreenog (ako nam rane ne dozvoljavaju uduvavanje kroz usta), tako da svako uduvavanje traje 1-1,5 sec sa pauzom za izdisaj pri kojoj spasilac ponovo udahne vazduh.

Uduvavanje vazduha usta na usta

Pri uduvavanju posmatramo podizanje grudnog koa. Ako postoji otpor (zaepljenje-opstrukcija u gornjim disajnim putevima) preduzeti Heimlichov zahvat (vidi uguenje).

Nakon toga nastaviti sa davanjem vetakog disanja. Pri oivljavanju nepoznate osobe bilo bi dobro staviti gumene rukavice i depnu masku za disanje u svrhu zatite od SIDE i utice. Pri vetakom disanju usta na usta, rukom koja je na elu povreenog moramo zaepiti nos, a pri vetakom disanju usta na nos, rukom koja je na bradi zatvaramo usta. Ruku pomerimo za izdisaj.

Nakon dva izdana udisaja pipanjem pulsa na vratu uveriti se da li srce kuca i kada dobijemo pozitivan odgovor nastaviti davanje vetakog disanja: 12 udisaja u minuti (ili na pet sekundi jedno uduvavanje).

(C) Ako na vratu ne pipamo puls potrebna je spoljna masaa srca. Povreenom koji lei na leima, na tvrdoj, ravnoj podlozi, opipamo nastavak grudne kosti - ksifoid (vidi sliku).



Poloaj aka prilikom spoljanje masae srca

Poloiti koren jedne ake za dva prsta irine iznad ksifoida. Kada je koren ake u pravom poloaju staviti drugu aku preko prve (vidi sliku).

Pravilan poloaj aka za spoljnu masau srca

Prsti ruku koje masiraju mogu biti isprueni ili savijeni, ali ne dodiruju grudni ko; masaa se vri samo pritiskom korena ake. Nagnuti se iznad povreenog tako da su ramena, uz istegnute laktove, vertikalno iznad grudne kosti; masiramo koristei teinu gornje polovine tela kojeg savijamo u krstima; pritiskanje vriti iz ramena, a ne iz laktova (vidi sliku).

Pravilan poloaj za 2 spasioca za CRP

Grudnu kost potiskujemo prema kimi 5-6 cm duboko. U toku masae ruke ne podiemo sa grudne kosti. Brzina pritiskanja (ritam) je 80 pritisaka u minuti ako radi jedan spasilac ili 60 pritisaka u minuti ako rade dva spasioca.

Na svaki jedan minut CPR-a treba pipati puls na vratu. Ako se puls oseti, prekinuti sa masaom srca! U sluaju da nema pulsa nastavljamo sa oivljavanjem i to:

Ako radi jedan spasilac odnos vetako disanje: masaa srca je 2 : 15. Ako rade dva spasioca odnos vetako disanje: masaa srca je l : 5.



isanje moe izvoditi bez masae srca!

minuta

Nikada ne izvoditi masau srca bez vetakog disanja, dok se vetako d

Ako oivljavanje rade laici ono treba da traje oko 2 sata. Lekar moe da prekine oivljavanje ako posle 10pravilnog vetakog disanja i masae srca ne primeti suenje zenica, ako se ne uspostavi rad srca i ako nema ni jednog spontanog udisaja. Za naputanje dalje reanimacije moraju biti ispunjena sva tri uslova. Ako se tokom oivljavanja ispolji makar jedan od nabrojanih znakova, reanimaciju nastaviti svim raspoloivim sredstvima.

OK PRIREDIO DR TOMISLAV BUBANJA

ok predstavlja kompleksno dogaanje koje zahvata ceo organizam: srce, krvot

:

njena zapremina cirkuliue krvi kroz krvne sudove). osica, ili posle intramuskularne primene

im padom krvnog pritiska). njem krvi iz srca).

nja (simptome) i prvu

mijski ok moe biti:

utranje) - hemoragini ok. azi do gubitka plazme (tenog dela krvi), kod vezanih

anjen protok krvi kroz organe i tkiva koja nisu od ivotne vanosti: koa, masno tkivo, skeletni

a u kojoj se aktiviraju kompenzatorni mehanizmimi u organizmu, koji preusmeravaju

ok - druga faza u kojoj kompenzatorni mehanizmi poputaju. Kompenzovani ok prelazi u

e, upucavanja, povrede organa za varenje).

a ubrzanim sranim radom (puls vei od 100 otkucaja u minuti) - hipotenzija sa tahikardijom,

licu mu se odraava strah, uzbuen je,

ok, disajne organe, nervni sistem, bubrege i organe za varenje, itd. On se moe definisati kao generalizovano poputanje periferne cirkulacije sa nedovoljnom prokrvljenou (perfuzijom) raznih tkiva. Kada dotok krvi vie nije dovoljan da zadovolji potrebe elija za hranljivim materijama i ukloni tetne produkte njihovog metabolizma dolazi do remeenja elijskih funkcija i konano nastaje njihova smrt.

Postoji vie vrsta oka

hipovolemijski (sma anafilaktiki (alergijska reakcija posle ujeda zmija, ili insekata npr: pela,

nekih antibiotika npr: penicilin). kardiogeni (poremeena funkcija sranog miia - infarkt, nedovoljno punjenje srca krvlju ili nedovoljno

istiskivanje krvi iz srca). septiki (prodor bakterija ili gljivica u krv). neurogeni (kod irenja krvnih sudova sa nagl opstruktivni (nastaje kod zaepljenja plune arterije i smanjenim istiskivaNajei je hipovolemijski ok, pa emo na njegovom primeru opisati znakove prepoznavapomo.

Hipovole

kod krvavljenja (spoljanje ili un kod velikih opekotina i opsenih nagnjeina (kontuzija) - dol

creva gubljenje tenosti u crevima. kod povraanja, proliva, jakog znojenja dolazi do gubitka vode i elektrolita. Teina oka moe biti:

blagi ok, kada je smmiii i kosti.

umereni ok, kod smanjenja protoka krvi kroz sve vitalne organe osim srca i mozga (jetra, creva, bubreg i td.) teak ok, kada je smanjen protok krvi kroz srce i mozak. Hemoragini ok ima dve faze:

kompenzovani ok - prva fazcirkulaciju krvi prema vitalnim organima (srce i mozak) na raun trenutno manje vanih organa (miii, organi za varenje, bubrezi).

dekompenzovani dekompenzovani, kada preti neposredna opasnost za ivot!

Hemoragini ok nastaje kod tekih povreda (saobraajne nesre

PREPOZNAVANJE: pad krvnog pritiska s boja koe je bledoplaviasta (cijanotina), hladna koa oblivena znojem, disanje ubrzano i povrno,

, na povreeni je obino svestan kasnije je sve edniji, osea muninu, ponekad povraa, postaje nemiran gui se i bori za dah,



PRVA POMO: a:

m je hladno, srce ubrzano kuca, dolazi do pada krvnog pritiska (slabije se pipa puls), koa

rojane promene pojavljuje se i e i smanjeno izluivanje ili potpuni prestanak

vedene promene povreeni je jako uzbuen, zbunjen, ubrzano i duboko die. oji spoljanje

oloiti u leei poloaj na leima sa lako podignutom donjom polovinom tela i umiriti ga. kar GSS-a)

nsfuzija podizanjem ruku i nogu povreenog. ovreda trbuha! Povremeno vlaiti usta povreenog vodom ako

smanjuje se izluivanje mokrae.

Odrediti teinu ok blagi ok - povreeno

je hladna, bleda i oznojena, umereni ok - uz gore nab

izluivanja mokrae, teak ok - uz gore na

to ranije otkloniti uzrok koji je doveo do oka (previti rane sa zaustavljanjem krvavljenja ako postkrvavljenje).

Povreenog p Imobilisati povreene ekstremitete i ve tokom transporta intenzivno leiti ok (terapiju daje iskljuivo le Spreiti gubitak toplote (ebe, astro folija). Aktivno dovoenje toplote je tetno (stavljanje povreenog pored pei,

vatre). Autotra Davanje pia je uglavnom zabranjeno, posebno kod p

ne postoji mogunost brzog transporta.

IMOBILIZACIJA PRIREDILI DR PREDRAG ILI, DR MIROSLAV MARINKOVI

Imobilizacija predstavlja skup mera koje namerno spreavaju pokretanje povreenih delova tela.

e povreenih delova

ma u rani,

,

re, najbolje ve na mestu nesree. Od pravila se odstupa jedino ako na licu mesta postoji

susedna zgloba.

reenim delom tela u toku postavljanja. Ako je neophodno, koristiti samo

ija mora biti dovoljno vrsta da onemogui pokretanje povreenih delova tela, a da

obilizacija ili drugi tretman te povrede u bolnici

Imobilizacija koja se postavlja u akcijama GSS-a privremena je, odnosno ima za cilj obezbeivanjtela u toku transporta od mesta nesree do najblie zdravstvene ustanove. Iz ovih razloga naziva se jo i transportna imobilizacija. Osim transportne, postoji i trajnija, terapijska imobilizacija koja se postavlja u bolnicama (gips, spoljani fiksatori, itd.). Obzirom da se nesree u kojima se angauju ekipe GSS deavaju esto i na vrlo nepristupanim mestima, i da transport povreenih moe trajati i vie dana, u vrlo nepovoljnim vremenskim ili mikroklimatskim uslovima (peina, jama), od velikog je znaaja dobro postavljena transportna imobilizacija koja e u toku pomenutih uslova onemoguiti pokretanje povreenog regiona tela.

Ciljevi transportne imobilizacije da ublai bol (ublaavanje bola od velikog je znaaja za prevenciju oka), sprei nastanak novih povreda, delovima prelomljenih kostiju i stranim teli ublai krvavljenje i ulazak tetnih materija iz regiona povrede u oteene krvne sudove umanji mogunost irenja infekcija (kod otvorenih preloma i rana), omogui bezbedan transport.

Osnovna pravila za postavljanje transportne imobilizacije Imobilizaciju postaviti to p

opasnost za povreenog i spasioce. Imobilizacijom uvek obuhvatiti dva Nikada ne vriti nametanje - repoziciju. Izbegavati bilo kakvu manipulaciju sa pov

trakciju - razvlaenje. Postavljena imobilizac

istovremeno ne izvri suvie jak pritisak na tkiva, krvne sudove i ivce i time izazove nepopravljiva oteenja istih. Cirkulacija na zavrnim delovima ekstremiteta, ispod imobilizacije, mora se kontrolisati estim promatranjem (boja koe, pulsevi, pokretljivost, osetljivost na dodir. Iz ovih razloga kod postavljanja imobilizacije moraju se ostaviti otkriveni krajevi ekstremiteta ispod imobilizacije (aka, stopalo, vrh prsta).

Transportnu imobilizaciju treba ostaviti sve dok je ne zameni terapeutska im



h povreda noge obavezno se skida skijaka cipela sa povreene noge. Pre svega, da ne bi smetala pri cipelu je mnogo lake i bezbolnije skinuti

r moe dovesti do razvoja gangrene,

transportne imobilizacije

ivaca u ekstremitetima,

bilizaciju a za imobilizaciju, a istovremeno mora biti sposoban da u

ma trans").

ov izbor je stvar iskustva i mate samog spasioca da izabere odgovarajue u td.).

rovim udlagama omerno rasporeenim i popreno reenog dela tela. Ovo je njena

eni i lakatni zglob.

a ga preko lea

Sredstva za transportnu imobilizaciju se, u naelu, stavljaju preko odela Kod svi

postavljanju udlage (bilo Kramerove, bilo pneumatske). S druge strane,dok je povreda jo topla i dok nema stvorenih otoka skonog zgloba i stopala. Cipela se skida tako to se otkopa i maksimalno otvori. Jednom rukom se ue u cipelu sa zadnje strane potkolenice do pete, uhvati se peta i fiksira. Time su onemogueni bilo kakvi pokreti i pogoravanje stanja kod eventualno postojeih preloma i iaenja. Drugom rukom se skida cipela polako i postepeno vukui se za petni deo. Kod manje dece koja ne sarauju, cipela moe i da ostane na nozi, jer zbog svoje veliine moe da stane u udlagu.

Sledee greke se najee javljaju kod postavljanja transportne imobilizacije:

preterano labava imobilizacija koja e izgubiti svaki uinak, suvie vrsta imobilizacija, koja ometa cirkulaciju krvi, naroito je opasna je

dekubitusa i promrzlina, imobilizacija u fizioloki nepravilnom poloaju, prouzrokuje bol, smetnje u cirkulaciji i dodatne povrede mekih

delova, pokuaji nametanja kostiju i/ili zglobova prstiju.

Razlozi za postavljanje prelomi kostiju, iaenja i uganua zglobova, svaka povreda kime (i sumnja na istu), opsenije povrede mekih tkiva, krvnih sudova i promrzline i opekotine, ujed zmije i drugih divljih zveri.

Sredstva za imoGorski spasilac mora dobro poznavati sva standardna sredstvsvojoj okolini pronae odgovarajua priruna sredstva za imobilizaciju.

Od standardnih sredstava u naoj stanici koriste se sledea:

Kramerova ina, pneumatska udlaga, zavoji, vakuumska nosiljka ("kiPriruna sredstva su mnogobrojna i njihsvojoj okolini (drvo, skijaki tap, skija, i

Imobilizacija KrameKramerova udlaga je napravljena od dve jae paralelno postavljene ice, spojene ravnpostavljenim tanjim icama. Moe se modelirati i prilagoditi poloaju i oblicima povglavna dobra, ali ujedno i slaba strana zbog koje ne moe da sasvim vrsto imobilie masivnije delove tela kao to je na primer bedro. Modeliranje se inae vri bilo na zdravom odgovarajuem delu tela povreenog, bilo na odgovarajuem delu tela lica koje prua pomo.

Imobilizacija nadlaktice

Vri se tako da se imobilie ramIskoristiti deo Kramerove udlage pfiksirati za suprotno rame. U predelu ake udlaga se savije tako da i aka i prsti kada lee na tom delu udlage budu polusavijeni, a aka u runom zglobu savijena prema nadlaninoj strani. Iako udlaga treba da dopire do zglobova izmeu prstiju i ake, aku ne treba fiksirati zavojem uz modelirani deo udlage, jer je korisno da se aka i prsti savijaju i opruaju. Imobilizacija se dopunjava stavljanjem podlaktice u petlju ireg zavoja (mitelu), svezanu oko vrata, tako da ruka bude savijena u laktu pod pravim uglom.

Imobilizacija nadlaktice



Imobilizacija podlaktice Podlakticu treba imobilisati u onom poloaju u kome je ruka zateena. Najee e biti srednji poloaj, tj. poloaj u kome je dlan okrenut prema trbuhu; nekada je dlan okrenut prema dole, a nekada prema gore. Neophodno je da se imobiliziraju runi zglob i aka, tj. aku treba zavojem fiksirati uz udlagu, a prsti treba da ostanu pokretljivi i otkriveni, tako da se prema boji i toploti koe, oteenosti i smanjenju pokretljivosti prstiju moe blagovremeno zapaziti stvaranje otoka usled smetnji u krvotoku u zavijenom delu povreene ruke. I ovu imobilizaciju treba dopuniti stavljanjem podlaktice u mitelu od zavoja.

Imobilizacija podlaktice

a aka dri na udlazi u fiziolokom poloaju. Udlaga treba da nu aku treba staviti u mitelu i to dosta uzdignuto, da bi se njili bolovi. Prilikom transporta, povreenu a u treba po

ih delova ruke.

Imobilizacija ake Kramerovu udlagu treba modelirati tako da se povreendosee od vrhova prstiju do neto ispod lakta. Imobilzirapoboljala cirkulacija, izbeglo nastajanje otoka i smamogunosti namestiti tako da bude uzdignuta iznad ostal

k

Fizioloki poloaj ake na Kramerovoj udlazi

Imobilizacija stopala Kramerovu udlagu treba tako izmodelirati da potkolenica i peta celom povrinom svoje zadnje strane lee na njoj. Ovim se izbegava dugotrpa ne dolazi do nesnosnih bolova. Duina Kramerove udlage treba da bude tolika da ide skoro od kolena

sve do 4-5cm. iznad

ajan pritisak pete,

(koleno ostaje slobodno) paprstiju.

Poloaj stopala na Kramerovoj ini

Imobilizacija potkolenice Koriste se dve dugake Kramerove udlage od kojih svaka dopire do gornje treine bedra povreene noge. Stopalo mora uvek b pod pravim uglom u odnosu na

bilisanu potkolenicu treba drati uzdignutu.

itipotkolenicu. Imo

Imobilizacija potkolenice

Imobilizacija kolena Ako ima mogunosti, udlaga treba da dopire skoro do prepone. Koleni zglob treba imobilizirati u lako povijenom poloaju, ali ako bi ispravljanje povreenog kolena ilo skopano s jakim bolovima, onda ga treba imobilizirati u onom polo

Imobilizacija bedra (natkolenice) U ovom sluaju, osim dve Kramerove ine, moramo upotrebiti i skiju povreenog koju emo privrstiti za njega du cele noge i trupa.

baju u kakvom se zatekne.



Imobilizacija natkolenice

Imobilizacija zavojima Odreeni zavoji se koriste kako previjanje (krvavljenje) tako i za imobilizaciju. U ranijem tekstu se da primetiti da se Kramerove udlage fiksiraju zavojima, i tu je vidljiva uloga zavoja u imobilizaciji. Tipini imobilizacioni zavoji su:

Imobilizacioni zavoji za glavu: zavoj za nos - praka (pogledati Zavoje) zavoj za bradu - praka (pogledati Zavoje)

me ati Zavoje)

OSMICA ji slui za imobilizaciju kod preloma jedne ili obe kljune kosti. Bilo kakav tvo za natezanje ramenog pojasa.

Imobilizacioni zavoji za grudni ko i ra grudna zvezda - imobilizacija kljune kosti (pogled lena zvezda - imobilizacija kljune kosti (pogledati Zavoje)

To je varijacija na zavoj lena zvezda, kotap se moe iskoristiti kao priruno sreds

Zavoj osmica

zavoj ramena - imobilizacija ramena (pogledati Zavoje) zavoj dojke - imobilizacija dojke (pogledati Zavoje)

Imobilizacioni zavoji za aku i prste Pogledati Zavoje (zavoji za pojedine delove ruke)

Imobilizacioni zavoji za stopalo i prste stopala Pogledati Zavoje (zavoji za kuk i pojedine delove no

nosiljkom - kimatrans Pogledati transportna sredstva - kimatrans.

ge.

Imobilizacija vakuumskom



POVREDE GLAVE I VRATA PRIREDILI DR ALEKSANDAR MILOVANOVI, DR JOVICA MILOVANOVI

Glava i vrat predstavljaju najvaniji i najsloeniji deo oveijeg tela. U glavi i vratu smeteni su poetni delovi organa za varenje i disanje, kao i najvei broj lezda sa unutranjim luenjem. Od 5 ulnih organa, 4 su smetena u glavi (organ vida, sluha, ravnotee, ukusa i mirisa). Od centralnog nervnog sistema (CNS) u glavi se nalazi mozak i vratni deo kimene modine, deo perifernog i autonomnog nervnog sistema. Osim toga, kroz glavu i vrat prolaze vani krvni sudovi.

Povrede glave i vrata predstavljaju ozbiljne povrede zbog injenice da se tu nalaze organi od vitalne vanosti: mozak, produena modina (centar za disanje i rad srca), vratni deo kimene modine, ula (vida, sluha, mirisa i ukusa), kao i poetni deo organa za disanje i varenje.

U odnosu na ouvanost koe povrede su podeljene na otvorene i zatvorene.

Najee zatvorene povrede ove regije su:

Prelomi (fraktura) Naprsnue (fisura) Potresi tkiva mozga (commotio cerebri). Ne postoji vidljivo oteenje modanog tkiva, poremeaji su samo

funkcionalni i privremeni (reverzibilni).

Nagnjeenja mozga (Contusio cerebri) predstavlja dejstvo tupe sile ogranieno na iri prostor, kratkog trajanja i umerene jaine. Dolazi do zgnjeenja modanog tkiva sa kidanjem manjih krvnih sudova i izlaskom krvi u tkivo. Poremeaji su nepovratni - trajni (ireverzibilni).

Otvorene povrede glave i vrata, ak i kad su zahvaene male povrine i kada je oteena samo koa, deluju veoma impresivno, jer jako krvare zbog dobre prokrvljenosti ove regije. Povreeni moe biti u svesnom i nesvesnom stanju.

Ukoliko je povreeni bez svesti staviti ga u koma poloaj i transportovati u ambulantu.

Ako je svestan, pitamo ga: Da li je gubio svest?.

Svakom povreenom za koga se utvrdi da je gubio svest potrebno je obezbediti hitan transport u ambulantu. Objanjenje: Kod epiduralnog hematoma dolazi do preloma kostiju lobanje i cepanja arterijskog krvnog suda, pa se krv nagomilava vrei pritisak na mozak i vitalne modane centre (centar za rad srca i za disanje). Znaci prepoznavanja se sastoje u gubitku svesti i brzom, i esto dobrom oporavku (slobodni interval zbog koga je neophodan transport u ambulantu svih koji su gubili svest), posle ega dolazi do naglog pogoranja stanja svesti.

Svakog unesreenog koji je gubio svest pitamo: Da li je povraao?. Ukoliko jeste predstavlja veoma ozbiljno stanje i potreban je hitan transport u ambulantu.

Potom upuujemo sled pitanja: Da li zna kako se zove?. ega se poslednjeg sea?. Da li se orijentie u vremenu (dan i datum), u prostoru (da li zna gde se nalazi) i prema linostima (da li prepoznaje osobe oko sebe)?. Ukoliko se ne dobiju tani odgovori (ne zna ili netano odgovara), smatra se da je u pitanju tea povreda - transport u ambulantu. Ako se proceni da je stanje OK, preporuiti odlazak do ambulante.

Pored pitanja kojima procenjujemo stanje svesti, tee oteenje mozga (nagnjeenje mozga, krvavljenje u mozgu, krvavljenje ispod i iznad modane opne) moe se prepoznati po nemogunosti pokretanja pojedinih delova tela, gubitku oseaja - senzibiliteta, kao i nejednakim zenicama.

PRVA POMO: Povreenog hitno transportovati u ambulantu i imobilisati vratnu kimu. Prelom baze lobanje moe biti otvorena povreda. Dolazi do isticanja krvi ili likvora, a moe i pomeano, na ui, nos ili usta. Formira se krvni podliv u obliku naoara - sindrom naoara (Brill hematom). Krvni pritisak raste. Puls opada.

PRVA POMO: hitan transport u ambulantu i praenje osnovnih ivotnih funkcija.



Povrede uva

edica dejstva mehanike sile. Oteenja uiju mogu biti

PRVA POMO: U to sterilnijim uslovima pre

ne koljke.

osledica dejstva niske temperature na unu koljku. Postoje 3 stepena oboljenja.

koljci se javi lako crvenilo, kasnije bledilo, a potom i pomodrelost. Izraeni su bol i peckanje

i ili lako zagrevanje une koljke.

saobraajni udesi su najei

mo nemirenost i zbunjenost to upuuje

PRVA POMO: Ako je re o otvorenim povredama praenih krvavljenjem potrebno je izvriti zaustavljanje krvavljenja kompresivnim zavojem i zaustaviti krvavljenje iz nosa (vidi krvavljenje iz nosa).

Sekotina une koljke Predstavlja najeu povredu spoljanjeg uva. Nastaje kao poslrazliitog stepena, od najmanje sekotine do potpune amputacije.

viti unu koljku. Transport u ambulantu.

Krvni podliv une koljke Nastaje usled dejstva tupe sile na unu koljku. Povreeni promenu otkriva sluajno ili mu neko skree panju na nju. Povreeni najee ne osea nita.

PREPOZNAVANJE: Oboljenje se manifestuje pojavom manjih ili veih plaviastih, elastinih, bezbolnih jastuia na unoj koljci, koji briu normalan reljef u

PRVA POMO: Povreeni se upuuje u ambulantu.

Promrzline une koljke Oboljenje nastaje kao p

I stepen. Na unoj uiju.

PRVA POMO: Boravak u toploj prostorij II stepen. Javlja se i mehaniki otok kao i plaviasta boja une koljke. Izraen jak bol. Ponekad je prisutna

neosetljivost une koljke.

PRVA POMO: staviti sterilnu gazu, utopliti unu koljku alom i poslati promrzlog u ambulantu. III stepen. Retka pojava. Dolazi do gangrene une koljke.

PRVA POMO: isto kao i kod II stepena. Ne initi:

ne trljati unu koljku, ne stavljati prakove i masti na promrzlinu, ne hladiti unu koljku.

Povrede lica Povreena podruja su najee: elo, srednji masiv lica sa nosem, slepoonice i donja vilica. Zbog istovremene povrede vitalnih organa (mozak, oi i disajni putevi) ove povrede mogu biti opasne po ivot. Zahtevaju hitnu i adekvatnu obradu.

PREPOZNAVANJE: Prisutno je krvavljenje iz povreenog dela lica, moe biti prisutno zaepljenje disajnih puteva, krvavljenje iz nosa, bol.

PRVA POMO: Obezbediti prohodnost vazdunih puteva i zaustaviti krvavljenje. Transport u ambulantu.

Povrede nosa Zbog svog isturenog poloaja nos je vrlo esto izloen povredama. Razni sportovi, tue i uzroci povreivanja. Povrede nosa mogu biti izolovane ili u sklopu drugih povreda glave ili lica.

PREPOZNAVANJE: kod otvorenih povreda nosa postoji krvavljenje iz rane i nosa. Kod zatvorenih povreda nalaziotok mekog tkiva nosa i krvavljenje iz nosa. Kod povreenog se nekada primeuje uzna znake potresa mozga. Povreeni se ali na oteano disanje i bol u predelu povrede.



Krvavljenje iz nosa Najee je bezopasno, ali jako neprijatno. Unesreeni koji krvari, a i njegova okolina jako su uplaeni. Intenzitet

mu smotuljke vate u obe nozdrve. Staviti neto hladno

spadaju nagnjeenja oka (direktan ili indirektan tup udar raznim predmetima u oko ili

ja,

og leita.

ZADRAVANJE STRANOG TELA U OKU Pov

Transport u ambulantu.

P NOG TELA U OKU de nastaju kao i one gore navedene, sa tom razlikom to je u ovakvim sluajevima dolo do prodora i

ku.

iti sterilnu gazu na povreeno oko. Staviti zavoj za oba oka. Hitan

Najee su u pitanju ultravioletni zraci koji nastaju prilikom elektrinog varenja, prilikom odbijanja suneve svetlosti sa sneno slepilo), pri zraenju kvarc lampom i pri boravku u visokim slojevima atmosfere

enom smeta svetlost.

krvavljenja je razliit.

PREPOZNAVANJE: Krvavljenje iz nosa, kao i slivanje krvi niz zadnji zid drela, i prisustvo krvi u ustima. PRVA POMO: Postaviti unesreenog u sedei poloaj, stavitina nos (sneg, led), i za vrat. Transportovati u ambulantu.

Povrede oka Prema vrsti uzroka povrede oka se dele na: mehanike, fizike i hemijske.

U najee mehanike povrede okaudar glavom). Povreda oka moe da se odrazi:

na kapcima, gde se javljaju krvni podlivi, na ronjai, gde dolazi do skidanja povrinskog slo u prednjoj komori oka sa pojavom krvi, na pomeranje onog soiva iz svPRVA POMO: staviti sterilnu gazu i previti povreeno oko. Transport u ambulantu. Sledea esta mehanika povreda oka su probojne povrede. U ovu grupu spadaju one vrste povrede pri kojima je dolo do proboja ronjae i/ili beonjae. Ove povrede se mogu podeliti na:

probojne povrede bez zadravanja stranog tela u oku, i probojne povrede sa zadravanjem stranog tela u oku.

PROBOJNE POVREDE BEZrede su obino izazvane iljatim ili predmetima otrih ivica (grana, tap).

PRVA POMO: staviti sterilnu gazu i zavoj na povreeno oko.

ROBOJ

Ove povre

NE POVREDE SA ZADRAVANJEM STA

zaostajanja stranog tela u o

PRVA POMO: Strano tetransport u ambulantu.

lo ne vaditi iz oka. Stav

OPEKOTINE OKA Postoje tri stepena opekotina (pogledati opekotine).

PRVA POMO: Staviti sterilnu gazu (po mogunosti natopljenu fiziolokim rastvorom). Staviti zavoj na povreeno oko. Hitan transport.

POVREDE OKA IZAZVANE ZRAENJEM

snenih povrina ((vazuhoplovci i planinari).

Znaci PREPOZNAVANJA se javljaju posle 6 asova od poetka traume, javlja se jak bol i povre

PRVA POMO: zbog dramatinog stanja, jakih bolova i utiska povreenog da je oslepeo, treba smiriti povreenog. Staviti mu tamne naoare ili ga drati u zamraenoj prostoriji. (pogledati sunano slepilo)

HEMIJSKE POVREDE OKA Pogledati povrede kiselinama i bazama - povrede oka.



Povrede organa vrata iljne i teke povrede zbog injenice da kroz vrat prolaze: veliki krvni sudovi i nervi, kima

ovrede obino udruene sa povredama ostalih organa vrata.

su relativno retke, jer je on zatien pozadi kimenim stubom, napred bradom i sa strane jakim ja podela na zatvorene i otvorene.

prisutno je i spoljanje krvavljenje.

sport u ambulantu, ak i ako se unesreeni dobro osea, zbog uguenja.

Spadaju u veoma ozb(kimena modina), poetni delovi jednjaka i dunika, kao i grkljana.

Povrede grkljana Grkljan zauzima centralni poloaj u vratu, pa su njegove p

Izolovane povrede miiima. Najvani

PREPOZNAVANJE zatvorenih povreda: U zavisnosti od uzroka povreivanja znaci prepoznavanja su mnogobrojni. Najei i najvaniji su: oteano disanje (moe nastupiti naglo ali i postepeno), promuklost, krv u ispljuvku, bol, oteano gutanje, spoljanji otok. Kod otvorenih povreda

PRVA POMO ljenje. Tranmogunosti razvijanja otoka u grkljanu i oteanog disanja i

: Zaustaviti spoljanje krvav

POVREDE KOTANO ZGLOBNOG SISTEMAPRIREDIO DR MIROSLAV MARINKOVI

se spasioci sreu na planini, a naroito na ureenim skijakim terenima. Iz tog razloga neophodno je poznavanje osnovnih pojmova iz anatomije i biomehanike kostiju i zglobova, a

cije.

reenim skijakim terenima su sledei:

uganue (Distorsio): povreda ligamenata i zglobne aure, i zglobne aure, dolazi i do poremeaja u

ne sa drugim poremeajima zdravlja (traumatski ok, povrede trbuha i grudnog koa i sl.).

i zaustavljanje krvavljenja.

ractura) PRIREDIO DR PREDRAG ILI

kih razloga podeljeni u vie kategorija: prema odnosu polomljenih fragmenata, prema stvaranju komunikacije sa spoljanjom sredinom, i prema broju fragmenta polomljene kosti.

o zameniti sa obinom kontuzijom.

j

ti. Mala deca e usled straha od ve nastale povrede davati utisak tee povrede. Naroito, ako su pored njih prisutni i roditelji, koji svojom panikom

Prvo ga zamolimo da nam prstom pokae na mesto koje ga najvie boli. - orijentiemo se o mestu povrede

Povrede kotano zglobnog sistema su i najee sa kojima

naroito ukazivanja prve pomoi kod ovih povreda, kao i transportne imobiliza

Osnovni pojmovi - vrste povreda za povreivanje kotano zglobnog sistema na u

prelom (Fractura): gubitak kontinuiteta kotanog tkiva, iaenje (Luxatio): povreda zgloba u kojoj pored povrede ligamenata

anatomskim odnosima izmeu zglobnih povrina.

Zbrinjavanje sve tri vrste kotano zglobnih povreda je imobilizacija, naravno uz druge mere prve pomoi, jer su neke od ovih povreda vrlo esto povezaKod otvorenih preloma neophodno je pored imobilizacije po svim, u prethodnom poglavlju navedenim pravilima, izvriti i sterilno previjanje, kao

Prelom (f

Prelomi su iz didakti

Prelom kosti bez dislokacije Predstavlja prelom kosti gde je kost zadrala svoj prvobitni oblik. Moe se sa sigurnou prepoznati samo rentgenskim snimkom. Zato ga lako moem

Od lokalnih znakova prisutni su otok, sa moguom modricom ili podlivom, i bol. Intenzitet bola bi trebao da bude taznak kojim bi mi razlikovali prelom od kontuzije. Taj bol je kod preloma zapaeno vei. To je jako delikatan zadatak za spasioca, jer je bol subjektivna kategorija, i mi nikad ne znamo u kojoj meri povreenog zaista boli. Moramo koristiti svoje iskustvo i intuiciju. Razliiti ljudi, na razliite naine podnose bol, to nas moe zavara

jo vie mogu uticati na to.

Kako testirati povreenog?



Zatim ga zamolimo da sam pokua da pomera povreje pomeranje mogue) povreeni treba da locira mest

eni ekstremitet. Blagim pokretima u vie pravaca, (pod uslovom da o najintenzivnijeg bola (npr. ako je sumnja na povredu podlaktice,

Sledei korak nam je blago opipavanje ekstremiteta u predelu bola (nai prsti treba neno da klize po koi) da bi smo nepravilnost u anatomiji (npr. dislokaciju kosti koja je siguran znak preloma). Sam otok u

. -

mo da lociramo mesto povrede. Pritiskamo okolna tkiva zbog

jentir mesta po rede nam slui mesto koje nam je pokazao sam povreeni. - utvrujemo ili iskljuujemo mogunost

tirati ekstremitet, tako to emo sa dve ruke sami pokuati da ga prelomimo. Naravno uz pun oprez, jer u sluaju ve postojeeg preloma, moemo napraviti samo jo

. - utvrujemo ili iskljuujemo mogunost naprsnua

Prelom kosti sa dislokacijom fragmenata nije teko prepoznati. Jasno je uoljiva poremeena anatomija ekstremiteta. Fragmenti, umesto da se nastavljaju jedan na drugi, postavljeni su pod odreen

rena otvorena rana, tada se vodi da je to otvoreni prelom.

eni bude i smrtno ugroen.

avljati kompresivni zavoj, da se ne bi pri njegovom stezanju okolina

Kod zatvorenog preloma koa je ostala nedirnuta. Moe biti bez dislokacije, ili dislokacio

obratimo panju, da li se na mestu iajeno veliki otok koji je usko lokalizovan.

pr. dvostruki prelom nadlaktice: nadlakatna kost je

akom emo praviti pokrete hvatanja, a podlakticu emo obrtati oko svoje ose). Ako bol uopte ne postoji, najverovatnije se radi o lakoj povredi. - orijentiemo se o teini povrede

eventualno utvrdili nekupredelu udarca moe da nas zavara i stvori utisak preloma. Uvek treba uporediti oblik povreenog ekstremiteta sa suprotnim koji je zdrav. Naravno, poeljno je da pri tome pomerimo rukav ili nogavicu, te ogolimo ekstremitetutvrujemo ili iskljuujemo mogunost teeg preloma

Ukoliko nema spoljnih znakova preloma, pokuavaispitivanja bolne osetljivosti, ali na taj nain to se sa tom probom kree od dela ekstremiteta koji je dalji od povrede da bi se na kraju ispitala bolnost same povrede (ako bi smo prvo dotakli mesto povrede, za povreenog bi to bio takav bolni ok, da bi nakon toga svaki dodir na bilo kom mestu izazivao bol, te bi smo stvorili pogrenu sliku o povredi). Kao ori vlakeg preloma

Ako ni u ovom sluaju ne dobijemo jasne znake preloma, moemo tes

veu tetu

Prelom kosti sa dislokacijom

im uglom. Na mestu preloma je stvoren takozvani lani zglob, te se fragmenti mogu pomerati jedan u odnosu na drugi. Sama slika takvog preloma je prilino drastina. Poloaj ekstremiteta moe biti i blizu normalnog, a moe biti i bizaran (npr. pod uglom od blizu 180 stepeni). Takav prelom pre imobilizacije treba pokuati paljivo vratiti u poloaj priblian normalnom. Ali samo ako procenimo da tim manevrom neemo nainiti veu tetu (npr. Otrim okrajcima kosti).

Otvoreni prelom Ako je prilikom preloma prekinut kontinuitet koe, te je stvoRana moe biti stvorena iznutra, tako da slomljeni fragment kosti probije kou (i to je po pravilu dislokacioni prelom). Ranu moe napraviti i spoljanji predmet koji je uz prelom kosti povredio i kou. Ta rana moe biti samo oroena krvlju, ali moe biti praena i obilnim krvavljenjem, gde povre

Otvoreni prelom je za nas znaajan iz razloga to osim primenjene imobilizacije, povredu treba da zbrinjavamo i kao ranu. Dakle, sluimo se principima spreavanja infekcije, a po potrebi i zaustavljanja krvavljenja. Koristimo sterilnu gazu i zavoj, a u pomenutim sluajevima i kompresivni zavoj radi zaustavljanja obilnijih krvavljenja. Pri dislokacijama veeg stepena treba obratiti panju na koji nain posttkiva jo vie otetila.

Zatvoreni prelom ni. Kada nema dislokacije, a

takvi sluajevi su najei, prelom deluje bezazleno (obian prelom). Meutim, kao i svaki drugi prelom, i ovaj prelom treba da nam obrati panju: pri prelomu kosti, mogu se otetiti i vei krvni sudovi, tako da povreeni moe da iskrvavi usled unutranjeg krvavljenja. Zato pre postavljanja imobilizacije, uvek treba dapreloma pojavljuje krvni podliv, ili neuob

Dvostruki prelom Dvostruki prelom predstavlja prelom jedne kosti na dva mesta. Nprelomljena na dva mesta (sa ili bez dislokacije), pa se sada sastoji iz tri fragmenta. Ovo je bitno jer se deavaju greke kod preloma podlaktica i potkolenica, koje u sebi ve imaju po dve kosti. Ako se prelome obe kosti, obino se grekom taj prelom naziva dvostrukim. Pravilni naziv za to je potpuni prelom. Dakle, ako se u podlaktici od bine i lakatne kosti, prelomi lakatna, to onda predstavlja nepotpuni prelom podlaktice, ili prelom lakatne kosti.

Dvostruki prelomi se javljaju pri teim povredama, padovima i udarcima. Naravno, u tim sluajevima moe doi i do viestrukih preloma.



Naprsnue kosti U ovom sluaju je oteenje kosti samo delimino. Moe biti oteen i samo povrinski sloj - pokosnica. Ekstremitet tada nije ugroen od daljeg oteenja. Meutim, znaci naprsnua su skoro identini kao i kod obinog preloma: jak bol, otok, oteano pokretanje ekstremiteta.

Jedan vid naprsnua kosti se javlja kod dece zbog elastine grae njihove kosti. To je tzv. prelom zelene grane(kad pokuate da prelomite mladu, sirovu granu, ona vam pukne, ali ne potpuno, i ostane da se dri na onom delu grane koji se manje istezao prilikom delovanja sile. Nakon prestanka delovanja sile, ona se vrati u prvobitni poloaj).

Povrede ekstremiteta PRIREDIO DR TOMISLAV BUBANJA

Povrede ekstremiteta obino nisu hitna stanja u uem smislu, ali povreenog ipak to pre uputiti hirurgu. Hitna su: jaa krvavljenja, traumatske amputacije, otvoreni prelomi, povrede sa poremeajima periferne cirkulacije, prelomi i iaenja sa povredama perifernih nerava, otvorene povrede zglobova.

Vidi krvavljenje i ok. Pored toga vano je:

na (u prvih 6 sati po povreivanju). Pre transporta u ambulantu staviti sterilnu

izaciju ekstremiteta).

ija) i manjih uganue (distorzija) staviti hladne obloge prva 24 asa, a nakon toga tople obloge, vati mirovanje kod kue. Eventualno dati elastini zavoj.

vavljenja - zavoj se natapa krvlju. U

eg ili led i potom staviti prvu kesicu sa amputiranim delom tako da sa svih strana bude okruen ledom. I drugu kesicu veemo da voda od leda koji se topi ne curi. Sve ovo umotati u pekir da zavoj izolujemo od

ovarajuu nisku temperaturu (+4C). Amputirani deo nikad ne stavljati direktno na led jer

DIO DR MIROSLAV MARINKOVI

spadaju u najtea stanja u traumatologiji, zbog ega je od velikog znaaja njihovo

zma povreivanja, bol u predelu lea i vrata, bol na pokuaj promene poloaja i pokretanje ekstremiteta, motorne i senzitivne smetnje u udovima (bockanje, slabost, utrnulost, paraliza).

PRVA POMO:

Rana mora biti to pre hirurki obraegazu, zaustaviti krvavljenje pritiskom, izvriti imobilizaciju povreenog uda.

Pri prelomu i iaenju ne pokuavati sa nametanjem (reponiranjem), ve se vri transport, po dobro izvrenoj imobilizaciji (preko dva susedna zgloba, iznad i ispod povrede!) .

Svaka ubodna (penetrantna) rana u zglob (npr. iglom, trnom) vrlo je ozbiljno stanje pri kojoj se odmah vri transport u ambulantu (pre toga izvriti previjanje bez vaenja stranog tela i imobil

Kod udaraca (kontuzjo par dana, i saveto

Traumatska amputacija prstiju i zglobova Uspenost priivanja (replantacije) zavisi i od prve pomoi. Neposredno iza povrede ranu obraditi kao svaku drugu (sterilna gaza, kompresivni zavoj). Za vreme transporta kontrolisati ima li i dalje krsluaju da rana jako krvari i da se zaustavljanje krvavljenja (hemostaza) ne moe izvriti kompresivnim zavojem, staviti Esmarhovu povesku to blie samoj rani. Ova poveska moe biti pritegnuta tokom transporta samo ako rana pone jako krvariti. Amputirani (odseeni) deo (prst, aka, podlaktica, ruka, deo noge) ne istiti i ne ispirati vodom. Pokriti ga sterilnom gazom u vie slojeva i smotuljak staviti u plastinu kesicu. Zavezati vrh kesice da se ne moe navlaiti. U drugu kesicu staviti sn

okoline i odravamo odgpreniska temperatura dovodi do nepopravljivih oteenja.

Povrede kimenog stuba PRIRE

Povrede kimenog stubaprepoznavanje, ukazana prva pomo a naroito odgovarajui transport. Svako neoprezno pomeranje lica koje je zadobilo povredu kime moe izazvati trajni invaliditet. U toku transporta mogu nastati povrede mnogo tee od nastalih na licu mesta. Pravilno ukazana pomo, a naroito transport kljuni su momenti od kojih zavisi koliko e trajnih posledica povreeni imati.

PREPOZNAVANJE: Rekonstrukcija mehani



PRVA POMO: u sluaju da postoji i najmanja sumnja na povredu kime postupajte kao sa povreenom kimom. Za postavljanje povreenog u transportni poloaj potrebne su najmanje tri osobe (jedan spasilac koji komanduje akcijom i dva posmatraa ili jo bolje spasioca), a najvie pet. U zavisnosti od broja angaovanih osoba za transport rasporeuju se na

glava i ramena,

Ekipa od pet lanova:

sinhronizovano i iskljuivo na komandu voe akcije - obino dri glavu. sne i nedvosmislene (npr: spremni... 3, 4, dii... sputaj ili sl.). U toku

a nosila. Transportni poloaj odreuje

inu, poremeaji u radu

sledei nain:

Ekipa od tri lana:

krsni predeo, noge.

glava, ramena sa grudnim regionom, slabinsko-krsni region, noge, noge. Svi podiu, pomeraju i sputaju povreenogIzgovorene komande moraju biti glasne, japremetanja moraju se u potpunosti izbei sile rotacije i smicanja. Za transport se koristi vakuumska nosiljka (kima trans), koja se formira ispumpavanjem vazduha iz iste i koja se postavlja u tvrdopte stanje povreenog: svesni se transportuju na leima, a besvesni u "koma" poloaju. Pratiti ivotne funkcije povreenog u toku transporta.

KOMPLIKACIJE: Krvavljenje i otok mekih tkiva u regionu povreivanja koje vri dodatni pritisak na kimenu modunutranjih organa, paraliza zbog nestrunog transporta.

POVREDE GRUDNOG KOA I TRBUHA PRIREDIO DR MIROSLAV MARINKOVI

Veliina i centralna lokacija grudnog koa vaan je faktor este traume ovog regiona u planinskim uslovima kao i sportu uopte. Kotani oklop koji ine kimeni stub, rebra i grudna kost, zajedno sa brojnim miiima ine veoma solidnu zatitu za mnogobrojne vitalne organe koji se nalaze u grudnoj duplji.

Povrede grudnog koa mogu biti zatvorene i otvorene - ako postoji komunikacija grudne duplje sa spoljanjom sredinom. U predelu grudnog koa se javljaju sve vrste povreda, koje su opisane u ranijim poglavljima, pa e biti opisane najee povrede koje se javljaju u ovom regionu, a opis e biti usmeren na prepoznavanje vrste povrede i postupak ukazivanja

UZROK: kontakt sa tupim predmetom ili podlogom

ra odne, jaa sila

PRVA POMO: mirovanje, transport u leeem poloaju

prve pomoi.

Nagnjeenja mekih tkiva i kostiju

PREPOZNAVANJE: bol pri disanju i pokretima trupa, oteano disanje, otok i podliv na mestu dejstva sile PRVA POMO: mirovanje, transport do zdravstvene ustanove

Prelomi rebaUZROK: kao i za prethPREPOZNAVANJE: bol na pritisak u predelu preloma, bol na pokretanje ruke, probadajui bolovi pri disanju i kalju, plitko i ubrzano disanje



Serijski prelomi rebara (prelom vie rebara na bar dva mesta)

o-remeti promene unutargrudnog pritiska i ventilaciju plua)

ratiti osnovne ivotne funkcije, poloaj u transportu na povreenoj strani (na "kapku"), pri slabom stirano disanje, transport u zdravstvenu ustanovu to pre.

a rana granu, smuarski tap, slalomsku kapiju, cepin, dereza itd.

robojna rana u kojoj je krv penuava-komunikacija spoljne sredine sa grudnom zbog prisustva vazduha i krvi u grudnoj duplji (pneumotoraks i hematotoraks), a zbog

ntilacije pomodrelost.

AK: zatvaranje komunikacije sa folijom ili slinim materijalom, odravanje osnovnih ivotnih funkcija

ua prati bol, ugroeno disanje, krv u ispljuvku. Povrede srca prati usporenje srane radnje ili srani zastoj. Povredu dijafragme prati pucanje iste, prolazak organa trbune duplje u grudni ko, ugroeno

nje oka.

Povrede trbuha etom za potencijalno opasne nja i oskudnog ispoljavanja zaustaviti. Za preivljavanje

povreenih od najveeg su znaaja odgovarajua prva pomo ukazana na zdravstvene ustanove u kojoj se moe obaviti hirurka intervencija. Kod povrede tr

plji, infekcija zbog izlivanja sadraja povreenih

OVREDA na maramica, i probojna, kada postoji komunikacija trbune duplje i

ova, kod probojne mogu izlaziti vijuge creva. Kod otvorenih povreda ki tap, cepin, dereza i sl.).

ojekcija od slezine), krv i krvni ugruci u mokrai i kod povrede bubrega i mokranih organa, gr trbunih miia ("trbuh kao daska"), bol u lopaticama kod nakupljanja krvi

CIJE

UZROK: isti PREPOZNAVANJE: jak bol u predelu preloma, oteano, nepravilno disanje, teko stanje povreenog zbog postojanja "torakalnog kapka" koji ometa plunu ventilaciju, nepravilni pokreti torakalnog kapka (prilikom udaha kree se prema unutra i obrnut

P :RVA POMO pdisanju primeniti asi

ProbojnUZROK: naletanje na PREPOZNAVANJE: oigledna pdupljom!, teko stanje povreenogizrazito ugroene plune ve

POSTUP(asistirano disanje), hitan transport u polusedeem poloaju

VANO: strana tela koja su izazvala povredu se ne vade, mogu se samo oprezno skratiti zbog transporta!

Povrede unutranjih organa grudnog koa PREPOZNAVANJE: Povrede pl

disanje i rad srca, sta

PRVA POMO: odravanje osnovnih ivotnih funkcija, polusedei poloaj, transport u bolnicu

Velika povrina regiona i nedostatak kotane potpore, ine predeo trbuha primarnom mpovrede. One mogu brzo dovesti do smrtnog ishoda povreenog zbog tekih krvavljesimptoma. Ova krvavljenja spadaju u najtea jer se bez hirurke intervencije teko mogu

mestu povreivanja i brz transport do buha se mogu javiti sledei znaci:

ZATVORENA POVREDA bol u predelu dejstva sile, krvni podliv, ok (krvavljenje u trbunoj dutrbunih organa), tvrd i napet trbuh, zatitni poloaj (savijene noge prema trupu), krv u mokrai, krvavljenje u dva vremena.

OTVORENA P

Moe biti neprobojna, kada nije povreena trbuspoljanje sredine. Pored gore navedenih znakmogu biti prisutna i strana tela ili delovi istih (smuars

JO NEKI ZNACI POVREDE TRBUHA Bol razliitog kvaliteta i duine trajanja, bol u levom ramenu (pr

ispod dijafragme.

KOMPLIKA : Jako krvavljenje koje spasilac ne moe zaustaviti, ok, povrede unutranjih organa.



PRVA POMO: leei poloaj sa savijenim nogama prema trbuhu (povreeni ga obino zauzme sam), ne davati hranu i tenost, ne

OVREDE IZAZVANE NISKIM TEMPERATURAMA

vaditi strana tela ve samo u sluaju nude skratiti spoljanji deo, ne vraati vijuge creva u trbunu duplju-previti ih sterilnim zavojnim materijalom (koji natopite fiziolokim rastvorom koji nemate, utopljavanje kao zatita od pothlaivanja, brz transport do zdravstvene ustanove.

P(HIPOTERMIKE POVREDE)

PRIREDIO DR PREDRAG ILI

U odreenim uslovima niska temperatura kodi ljudskom organizmu i moe prouzrokovati dve vrste oteenja.

j. smrtni ishod usled prethodnog smrzavanja.

a okoline, vlaga, vetar, slaba odea i obua (pogotovu tesna i mokra), mirovanje, dugotrajno stajanje na vlanoj i

Unutranji uslovi: slaba otpornost i slabo opte stanje organizma, iscrpljenost (bolest ili stanje posle bolesti), neotpornost na mraz i hladnou, h sudova (nikotin), neuhranjenost, glad, umor, akutni i hronini alkoholizam, pa ak i psihiko stanje.

ju. Telo se time brani da se sredina ne bi suvie rashladila. Upotrebiemo uporeenje izmeu jedra i ljuske poto smo miljenja da su jedro mozak, organi

a itd.). Ljusku predstavljaju koa, miii i kosti. U tkivu ljuske, gde usled sniene temperature prestane krvotok metabolizma tkiva to proiruje krajnje delove vena. Sledi zastoj krvi, koja nakon toga probija kroz vene u samo

enu se radi, jer sva tri stepena u poetku izgledaju skoro jednako. Tei stepeni se ispoljavaju tek nakon vie asova ili dana, tj. tek posle odmrzavanja smrznutih delova, i posle pruanja prve pomoi.

ladnoe osea se utrnulost i svrab, a potom bolovi poput peckanja prstiju na nogama, uiju,

Prva pomo vesti u neki zaklon ili po mogustvu uneti u toplu prostoriju i dati mu tople

arape ili se stopala pokriju toplim ebetom. Meutim, kod pretpostavke da je dolo do teih oteenja ( vremena bili izloeni vrlo niskim temperaturama - npr. niim od - 30C), ne skidati obuu i arape, apu zbog mogunosti da se tkanina zalepila za oteenu kou. U tom sluaju se utopljavanje vri

Kod teih oblika se smatra da je najbolje da se promrzli delovi ekstremiteta potope u vodu koja nije toplija od 40-42C (ruka normalno zagrejane osobe osea takvu temperaturu kao prijatnu ali ne i vruu). Poto je suvu toplotu vrlo teko

1. Smrzotine (promrzline - pernio), odnosno ograniena oteenja tkiva izazvana hladnoom (pogotovu na nogama, rukama, licu, uima, nosu, i polnom organu).

2. Smrzavanje (opte rashlaenje, pothlaenost - perfrictio)

3. Smrznutost (congelatio) predstavlja samo krajnje stanje, t

Moe, naravno, doi do obe vrste oteenja odjednom. Pod odreenim uslovima povrede mogu nastupiti i kod temperatura iznad take smrzavanja (ak i na "visokim" temperaturama - 10-12C). Ti uslovi mogu biti spoljanji i unutranji.

: sniena temperaturSpoljanji uslovihladnoj zemlji, ili ako noge vise pri spavanju.

nedovoljna aklimatizacija, oteenja srca i krvni

Smrzotine Od hladnoe su najvie oteeni delovi tela najudaljeniji od sredine, tako da su prsti na rukama i nogama oteeni u oko 90% svih sluajeva. Kod pada temperature, najpre nastupi gr miia oko kapilara u udaljenim delovima tela, tako da se potpuno zatvori protok krvi u odreenom podru

u grudnom kou i trbuhu (srce, pludolazi do nagomilavanja produkatatkivo tako da dolazi do stvaranja otoka udova.

Po teini oteenja smrzotine mogu imati tri stepena. Meutim, kada se prua prva pomo obino se ne moe prepoznati o kom step

U poetku tetnog dejstva hitd. Prestanak tih bolova obino znai da su se ti delovi tela smrzli. Smrznuti delovi su hladni, vrlo bledi, tvrdi, ukoeni i skoro potpuno neosetljivi.

Osobu koja ima smrzotine treba to pre preslatke napitke. Povrne promrzline ekstremiteta bi trebalo postepeno zagrevati blagim stezanjem promrzlih prstiju toplom rukom ali bez trljanja (nenim masiranjem), ili stavljanjem zahvaenih prstiju pod miku, u tople rukavice ili krzno. Smrznute prste na nogama i pete zagrevati time to se pre svega skine obua, stopala osue i na njih navuku ugrejane vunene kada su organi due kao ni rukavice ili kpreko rukavica ili arapa.



regulisati bolje je da se njom ne zagrevaju promrzline (npr. pe, poret, kamin). Kada se toplom vodom izvri zagrevanje

Izbegavati svaku povredu promrzlog tkiva. Ne pritiskati ga niti trljati. Povreenog smestiti u postelju, imobilisati i podii mu promzli ekstremitet (da ne visi) i ne pokrivati ga, odnosno ostaviti ga na sobnoj temperaturi. Zabranjeno je

aiti tesne arape ili vrsto zavijati promrzle delove zavojima. Samo ukoliko se pojavi bilo kakav znak infekcije

i kod

bila smrznuta, tokom transporta ponovo smrzne, ne pokuavati da se promrzli delovi tela zagreju. Bolje je da takva osoba produi hodanje trenutka kada joj se moe pruiti pomo. Ponovo smrzavanje ve ranije ugrejanog dela tela sa

na sve tamniji, a na kraju pocrne, jer potpuno izumru.

ova odnosno grenje njihovih miia nastupa ve kod pada spoljne temperature na 10 do 15C. Gr krvnih sudova je tako snaan da

enje srca. U praksi su zabeleeni primeri oivljavanja sa telesne temperature od 17-18C, pa se to

a jeza i drhtavica, umor, a potom i ravnodunost prema svemu i pospanost, gubitak ljaju se i privienja. Odsustvo drhtanja predstavlja lo znak, koji ukazuje na to da je

oregulacioni mehanizam. Kasnije, neodoljiva elja za snom preovlada i ovek zaspi u snegu

restaje disanje, a posle izvesnog vremena prestaje i rad srca.

srca, disanje i protok krvi u

razlikujemo laki od teeg oblika pothlaivanja: Razlika je u centralnoj temperaturi, a granica je po razliitim C. Meutim, poto mi, verovatno, pri sebi neemo imati toplomer (a naroito ne specijalan toplomer koji meri i temperature i moi da pogodimo oblik pothlaivanja. Najbolje emo se orijentisati na osnovu toga da li pothlaeni drhti. Ukoliko postoje

promrzlog dela tela (obino posle oko 30 minuta) dalje zagrevanje nije potrebno. Povreeni treba sam da postepeno pokree smrznute delove, da bi poboljao krvotok u njima. Panja: Ve ozleena koa se jo vie oteuje pri pokuaju zagrevanja sa vebama ili tranjem, trljanjem snegom ili potapanjem promrzlog dela tela u hladnu vodu.

navlpromrzle koe, okolinu oistiti sapunicom, osuiti sterilnom gazom, i lagano uviti.

Nain i vrsta transporta, kao i poloaj pri transportu zavisi od dela tela koji je smrznut. Transport je isti kaoimobilisanih iz bilo kojih drugih razloga.

Ukoliko postoji bilo kakva mogunost da se osoba koja je ve sa promrzlim nogama sve do

mo poveava mogunost jo vee nekroze tkiva. Posle odmrzavanja smrznuti deo poinje da otie, postaje crveno-modar, svrbi i boli. To ve predstavlja smrzotine 1. stepena. Ako su smrzotine 2. stepena, u toku dan-dva, javljaju se plikovi ispunjeni sukrviavom tenou. Njih ne treba otvarati. Kod smrzotina 3. stepena oteeni delovi ostanu hladni, bledo-plavi, i na dodir neosetljivi, a u toku nekoliko da

Smrzavanje Ljudsko telo se brani od snienja temperature. U odgovarajuem centru u mozgu, pokrene se refleks koji pokua da povea stvaranje telesne temperature (drhtanje), a da smanji njen gubitak (najeenost, bledilo), odnosno da se zadri telesna temperatura na odreenoj visini. Taj centar postepeno iskljuuje kruenje krvi kroz udaljene delove tela i time pokuava da ouva normalnu toplotu u njegovim najvanijim delovima. Suavanje manjih krvnih sudkruenje krvi potpuno zaustavi u rashlaenim delovima tela. Nastupi pojava kristalizacije vode u tkivu. Ti kristali su dosta veliki tako da mogu da otete krvne sudove i miie. Kod daljeg rashlaenja tela, centar u mozgu poputa to nastupa kod cirka 34C telesne temperature. Potpuno se oduzme kod temperature tela 25-29C kada nastupa oteuzima za granicu ivota. To nas obavezuje da pokuamo sa oivljavanjem svakog smrznutog koji ne odaje jasne znake smrti. Brzo i drastino opte pothlaivanje, tavie, moe da povea izglede za uspeno oivljavanje.

Prvi znaci su obino jakrasuivanja i zbunjenost. Javprestao da funkcionie termili na hladnoj zemlji. U tom snu se telo i dalje hladi, usled ega se postepeno koe noge i ruke, a disanje i rad srca postaju sve slabiji. Na kraju pU poetku povreeni je psihiki u ekscitacijskoj fazi, posle pree u fazu apatije i da bi na kraju doao u paralitinu fazu. To znai da je u poetku uzbuen, posle toga miran a u treoj fazi sasvim nezainteresovan za stanje. Kau da u toj fazi ovek dobije oseaj vruine i da se zbog toga takvi ljudi obino pronau raskopani i razgaljeni.

PRVA POMO: Prva pomo je od odluujueg znaaja. Smrznutu ili osobu za koju se sumnja da je pothlaena odmah pokriti suvim i toplim ebadima, na samom mestu dogaaja. to pre je transportovati do najblie bolnice i to po mogustvu u leeem poloaju. Moramo ugrejati jedro i ponovo uspostaviti najvanije ivotne funkcije: radmozak. Ljuska je otpornija na niske temperature tako da e se ugrejati samim protokom krvi im jedro normalno ugrejemo. Tada e biti normalan i krvotok i disanje. Prognostiki i terapijski treba da autorima od 29-32-33ispod 35C), neemo nosnovane sumnje da se radi o pothlaivanju, a kod povreenog nema jeze i drhtavice, znai da je termoregulacioni mehanizam oteen, te se radi o teem obliku.

Prva pomo kod lakeg oblika pothlaivanja sastoji se u spreavanju daljeg hlaenja. Unesreenog umotamo u suvu toplu ebad i uz sobnu temperaturu, pratei ivotne funkcije, prepustimo ga unutranjem grejanju, za ta se pobrine njegov sopstveni metabolizam. Rektalna temperatura sporo raste od 0,5 do 1C na sat. Kad dostigne 35 stepeni C, pothlaeni je praktino spasen. Tokom spasavanja, ne smemo mu dozvoliti da hoda ak i kad to moe. Zabranjeno je takoe i masiranje, davanje alkohola i stavljanje toplih termofora. Dovoljni su vrui slatki napici ako unesreeni nije u nesvesti. Brzo zagrevanje moe biti opasno, poto su pothlaeni naroito osetljivi na pojavu sranih aritmija koje mogu biti smrtonosne.



Kod teeg oblika pothlaivanja cilj prve pomoi i terapije jeste to pre zagrejati telo. To se izvodi pomou toplotnog zavoja. Obian arav 5 puta presavijemo tako da je sloen u 32 sloja i natopimo vruom vodom iz termos-boce. Voda treba da bude zaista vrua jer e se tokom postupka ohladiti upravo koliko je potrebno (na 60C). Pothlaenog otkopamo do donjeg rublja pa mu preko toga (ne na golu kou) poloimo arav na grudi i trbuh. Ponovo mu obuemo odeu. Telo umotamo u astro-foliju tako da spolja ostanu ekstremiteti, a zatim celo telo zajedno sa ekstremitetima umotamo u dva sloja ebadi. Toplotni zavoj moramo obnavljati svaki as. Vano je da je unesreeni dobro omotan oko vrata - time spreavamo isparavanje i hlaenje vode. Na taj nain sigurno, brzo i bez opasnosti zagrejemo telo. Krv iz ekstremiteta koji se nalaze izvan tog zavoja, polagano se vraa u telo pa ne uzrokuje dodatno snienje centralne temperature.

Shema postavljanja toplotnog zavoja

Zagrevanje ima prednost pred transportom u bolnicu. Kod transporta rashlaenog najvaniji princip prve pomoi je da ga transportujemo tako kao to smo ga nali to znai da temperatura tela ostane takva kakva je bila. Za transport

mamo pri ruci pomagala jer bi se stanje moglo pogorati zbog hladnog vazduha. Brzina od pothlaenog treba da bude upola manja: 8 puta na minut. Pitanje spoljne masae srca nije tako to to na prvi pogled izgleda. Kod neprimetne, minimalne, ali za pothlaenog zadovoljavajue

ga treba pripremiti tako da se telo niti rashlauje niti greje.

Pri oivljavanju pothlaenog najveu panju moramo posvetiti odranju vitalnih funkcija. Vetako disanje napolju izvodimo usta na usta ak i kad ivetakog disanja kjednostavno kao cirkulacije moemo da izazovemo poremeaj rada srca, koji rezultuje smru. U svakom sluaju moramo masirati srce unesreenog bez znakova ivota. Brzina masae srca neka bude jednaka brzini vetakog disanja, dakle, upola manja. Moramo znati da pri brzom zagrevanju moe da pone kucati i srce koje je due vreme mirovalo.

I kada znamo da je pothlaeni mrtav? Tek onda kad je zagrejan i mrtav.

ASFIKTINE POVREDE PRIREDIO DR TOMISLAV BUBANJA

Asfiktine povrede su povrede nastale usled prekida dotoka vazduha u plua.

Za pravilno obavljanje disanja neophodni su sledei uslovi:

normalan sastav vazduha za disanje, ispravna funkcija centra za disanje, prolaznost disajnih puteva,



u svesnom stanju do zaepljenja (opstrukcije) vazdunih puteva, najee dolazi kod starijih osoba koje su bez zuba ili nose zubnu protezu, koje istovremeno piju alkohol i jedu hranu, koja se mora savakati pre nego to se proguta. Izbegavati davanje zrnaste hrane deci do tree godine ivota, jer ona nemaju uspostavljen refleks gutanja.

PREPOZNAVANJE: Nemogunost govora, guenje, nadraajni suv kaalj, nemir, pomodrelost i konano gubitak svesti. Svesno ili ne, takvo lice esto daje znak preteeg uguenja - prsti su oko vrata kao da se davi.

pravilan sastav krvi, normalno stanje tkiva. Poremeaj ili prestanak disanja tj. nedostatak kiseonika (anoksemija) i nagomilavanje ugljen dioksida (hiperkapnija), usled povreda ili oboljenja zove se uguenje ili asfiksija.

Uguenje U rtve koja je

Univerzalni znak ugroenosti zbog zaepljenja disajnih puteva stranim telom

PRVA POMO: postavljanje tane dijagnoze: zatraiti od lica koje se gui da pokua da govori. Ako lice moe da progovori, pa

ne postoji neposredna opasnost po ivot.

makar i apatom, to ukazuje da je u pitanju ili gr grlenih miia (laringospazam) ili delimina, a ne kompletno zaepljenje sa zalogajem hrane. U tom sluaju ako je potrebno, ukazati pomo snanim udarcima po leima dlanom izmeu lopatica. Ne treba pritiskati gornji deo trbuha poto

ukoliko unesreeno lice ne moe da progovori presaviti ga prema napred i etiri puta uzastopno snano udariti po leima (izmeu lopatica dlanom)

nih puteva kod svesne

rtve Otklanjanje zaepljenja vazdu



Oslobaanje zaepljenja vazdunih puteva kod svesne

ukoliko se udarcima ne otkloni zaepljenje primeniti Heimlich-ov manevar: stati iza rtve i obaviti joj ruke oko struka. akom jedne ruke pokriti stisnutu pesnicu druge ruke. Pesnica treba da stoji izmeu pupka i grudne kosti. Zatim nekoliko puta uzastopno pritisnuti snano prema gore i unazad, sve dok rtva ne prodie spontano (tj. izbaci strano telo koje ga gui) ili dok se ne onesvesti.

ukoliko je nemogu nica), ponovo pokuati sa pritiskom na grudnu kost (sternum).

ostupci ne dovedu do eljenog cilja ili se rtva onesvesti treba vriti pritisak na trbuh dok je rtva u

rtve - Heimlich-ov manevar

e pritiskom na trbuh otkloniti zaepljenje (npr. kod izrazito debelih ljudi ili trud

ako opisani pleeem poloaju: kleknuti pored nje ili preko kukova i prekrtenim rukama kao kod masae srca, ali izmeu pupka i

grudne kosti tano u s

Heimlich-ov manevar kod rtve u nesvesti

ukoliko se zaepljenje ne ukloni na neki od gore navedenih naina, a rtva se onesvesti, treba izvriti traheotomiju ili krikotireidotomiju (pravljenje prolaza za disanje kroz vrat, radi lekar).

nakon uklanjanja prepreke iz grla rtvu poslati u bolnicu



AKUTNA I HRONINA STANJA PRIREDIO DR MIROSLAV MARINKOVI

Veliki broj poremeaja zdravlja moe se pojaviti prilikom prvog boravak na planini, ali mnoga ve prisutna stanja mogu se pogorati u uslovima poveane nadmorske visine i izloenosti veem fizikom naporu. Za sva pomenuta stanja od

nje od ega zavisi nain na koji najveeg je znaaja njihovo prepoznava e biti ukazana prva pomo. Iz tih razloga u ovom poglavlju e biti kratko opisani znaci tih stanja, njihova dijagnostika (prepoznavanje) na terenu, kao i nune mere koje ste duni da preduzmete kao spasilac:

Hipoglikemina koma (koma usled smanjene koncentracije eera u krvi) Nastaje kod osoba obolelih od eerne bolesti, najee zbog fizike aktivnosti, niske temperature, poremeenog redosleda dnevnih obroka.

PREPOZNAVANJE: duboka nesvest, nepravilno disanje, pojaano znojenje, proirene zenice, informacija da je bolesnik dijabetiar.

PRVA POMO: odravati vitalne funkcije, transport u bolnicu

Hiperglikemika koma (koma usled poveane koncentracije eera u kr ) PREPOZNAVANJE: nesvest, duboko enice normalne ili suene, stanje jako lii na akutno pijanstvo.

eaja u dotoku krvi) PREPOZNAVANJE: govorne smetnje, jednostrane paralize ili slabosti. PRVA POMO: odravati osnovne ivotne funkcije, umiriti bolesnika, transport u leeem poloaju

Pluna embolija (zaglavljivanje krvnog ugruka u velikim krvnim sudovima plua) PREPOZNAVANJE: bolno disanje, nedostatak daha, modrilo, strah, oteene vratne vene. PRVA POMO: transport u polusedeem poloaju, kiseonik ako ima uslova, u transportu to manje premetati bolesnika

Angina pektoris (nedostatak kiseonika u sranom miiu) PREPOZNAVANJE: tup, snaan bol iza grudne kosti, oseaj teskobe, obino posle fizikog napora. PRVA POMO: polusedei poloaj, umiriti bolesnika, kiseonik ako ima uslova

Srani infarkt (nepopravljivo oteenje sranog miia) PREPOZNAVANJE: dugotrajan snaan bol iza grudne kosti koji se iri u levo rame, slabost, nedostatak daha, strah PRVA POMO: polusedei poloaj, praenje osnovnih ivotnih funkcija, CPR ako je potrebno, kiseonik, hitan transport u bolnicu

Akutni abdomen (krvavljenje, zapaljenje i perforacija-provaljivanje trbunih organa, "vezana creva") PREPOZNAVANJE: poloaj za ok sa savijenim kolenima. PRVA POMO: ne davati hranu i tenost na usta, ne davati nita protiv bolova, to pre transport u bolnicu

vi

pravilno disanje, snaan acetonski zadah, z

PRVA POMO: odravati vitalne funkcije, transport u bolnicu

Modana kap (oteenje modanog tkiva usled porem



enska tromboza (vensko zaepljenje) PREPOZNAVANJE: snaan bol u udu, najee u nozi, bol na dodir i pritisak, otok, poviena lokalna temperatura

d otoka).

!, transport u bolnicu

Bubreni napad (kamenac u mokraovodu)

V

(izna

PRVA POMO: leei poloaj, imobilizacija-opasnost od plune embolije

PREPOZNAVANJE: veoma snaan bol u leima koji se iri u prepone i krsni region. PRVA POMO: paljiv transport u bolnicu


Opasnosti - GSS (17.03.09) Strana 32/58

OPASNOSTI

1. PRVI KORACI 1.4. Fizika priprema Planinarstvo je vrlo zahtevna aktivnost, kako fispecijalno kako se penju ili osvajaju sve tei i tei detalj

ziki tako i mentalno. Penjanje i jamarenje vae za posebno naporne, i i objekti. U oba sluaja se svakodnevno postiu rezultati koji su

do pre kratkog vremena bili nezamislivi. Mnogi koji se ozbiljno bave penjanjem uporno treniraju u posebnim vebaonicama i na vetakim podlogama. U svetu alpinizma penje se sve vie najviih vrhova bez kiseonika, najteim smerima i u rekordnom vremenu. Najvei broj nas, obinih planinara, penjaa, alpinista i peinara posmatra ove vrhunske rezultate sa strane uz divljenje i nauk. Nama nije neophodno da posvetimo svo vreme na svetu i cele ivote planinarenju, ne bi li uivali i bavili se aktivnostima u planini. Mera nae kondicije odredie ciljeve koje postavljamo i stepen uivanja u njihovom ostvarenju. Nivo kvaliteta raste ne samo kod vrhunskih planinara, ve i kod rekreativaca. Dobra fizika kondicija je jedna od kljunih inilaca uspeha i moe napraviti svu raz

Documents

Prva Pomoc - Gorska Sluzba