SADRŽAJ

1. UVOD.......................................................................................................................................................3

1. OPŠTE KARAKTERISTIKE KREDITA............................................................................................................4

2. KREDITIRANJE..........................................................................................................................................5

2.1. FUNKCIJE KREDITA............................................................................................................................5

3. VRSTE KREDITA........................................................................................................................................7

3.1. KREDITI ZA KRATKOROČNO FINANSIRANJE......................................................................................9

3.1.1. KONTOKORENTNI KREDITI.........................................................................................................9

3.1.2. KREDITNE LINIJE.......................................................................................................................10

3.1.3. LOMBARDNI KREDITI...............................................................................................................10

3.1.4. AKCEPTNI KREDIT.....................................................................................................................11

3.1.5. RAMBURSNI KREDIT.................................................................................................................12

3.1.6. AVALNI KREDIT.........................................................................................................................13

3.1.7. VINKULACIONI KREDITI............................................................................................................13

3.1.8. KREDITI ZA OBRTNA SREDSTVA................................................................................................14

3.1.9. ESKONTNI KREDITI...................................................................................................................14

3.1.10. REVOLVING KREDITI...............................................................................................................15

3.2. KREDITI ZA DUGOROČNO FINANSIRANJE.......................................................................................16

3.2.1. HIPOTEKARNI KREDITI..............................................................................................................16

3.2.2. INVESTICIONI KREDITI..............................................................................................................16

3.2.3. KREDITI ZA TRAJNA OBRTNA SREDSTVA..................................................................................18

3.2.4. KREDITI ZA GRAĐEVINSKE POSLOVE........................................................................................18

4. KREDITI ZA FINANSIRANJE REPRODUKCIJE............................................................................................20

4.1. IZVORI FINANSIRANJA U PREDUZEĆU.............................................................................................20

4.2. KREDIT KAO IZVOR FINANSIRANJA..................................................................................................20

5.1. PREMA POVJERIOCU..................................................................................................................21

5.2. PREMA DUŽNIKU............................................................................................................................21

5.3. PREMA NAČINU OBEZBJEĐENJA.....................................................................................................22

5.4. PREMA USLOVIMA OTPLATE..........................................................................................................22

1

5.4. PREMA PLAĆANJU KAMATE............................................................................................................22

ZAKLJUČAK................................................................................................................................................24

LITERATURA...............................................................................................................................................25

2

1. UVOD

Preduzeće je skup materijalnih i kreativnih potencijala za stvaranje dobara, odnosno korisnosti za zadovoljenje individualnih potreba i preferencija. Jedna od neophodnih komponenti za obavljanje poslovnih aktivnosti preduzeća jesu resursi. Bez finansijskog potencijala i resursa ne može se uspješno ostvariti niti jedna finansijska odluka preduzeća.

Finansije preduzeća donose tri ključne grupe odluka: odluke o investiranju, odluke o finansiranju i odluke o dividendama. Jedna od najvažnijih odluka preduzeća jeste odluka o finansiranju. Putem ove odluke finansijski menadžment određuje najbolju kombinaciju strukture kapitala, odnosno određuje optimalni odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Imajući u vidu da ovaj odnos utiče u mnogome na poslovanje preduzeća i dugoročni razvoj i održivost preduzeća, jasan je ogroman značaj donošenja odluke o zaduživanju preduzeća.

Osnovni zadatak finansija preduzeća jeste da se obezbjedi novac ili njegovi surogati koji su potrebni za ostvarivanje poslovnih ciljeva preduzeća i realizaciju najvažnijih finansijkih odluka. Pribavljena sredstva se u poslovnom procesu koriste i transformišu kako bi se na najbolji način realizovali postavljeni ciljevi preduzeća.

S ekonomskog stanovišta, najbolji način finansiranja je onaj koji daje najveću efikasnost, odnosno uspjeh (dobit) uz najniže troškove i rizike. S ovog aspekta, veoma značajnu ulogu imaju krediti kao izvori finansiranja poslovnih aktivnosti preduzeća. Krediti predstavljaju oblik eksternog zaduživanja preduzeća kod poslovnih, investicionih banaka, kreditnih unija, štedionica i drugih finansijskih institucija, ali takođe postoji mogućnost internog kreditiranja preduzeća od strane njegovog povezanog preduzeća (matično i zavisno preduzeće).

Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cijenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba građana, privrede i društva. Takođe ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj mjeri bi bio usporen, odnosno smanjen. Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomjerna ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduženosti što znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.

3

1. OPŠTE KARAKTERISTIKE KREDITA

Kredit predstavlja dužničko-povjerilački odnos u kome povjerilac ustupa dužniku pravo raspolaganja određenom količinom novca, ili nekim drugim pravom na određeno vrijeme i pod određenim uslovima (rok, kamata, način vraćanja). Predstavlja oblik finansijskih ulaganja, koje se vezuju za povjerenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa.

Pojam kredita se vezuje za porjeklo od latinske riječi credo, odnosno credare, što u prevodu znači vjerovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takođe, za latinsku riječ creditum, što znači kredit ili zajam. Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos između dva lica, odnosno između povjerioca i dužnika, gdje je povjerilac ono lice koje daje (ustupa) svoju imovinu (novac) drugom licu (dužniku) na određeno vrijeme i pod određenim uslovima .

Kredit se po pravilu daje uz određenu kamatu koja predstavlja naknadu za korištenje sredstava, koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. On ustvari predstavlja privremenu uslugu koju čini povjerilac dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje određenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki način pravo raspolaganja od sopstvenosti.1 Bitno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što znači da dužnik ima obavezu da vrati povjeriocu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog ugovora. Ovo načelo razlikuje kredit od poklona, dotacija, regresa, subvencija i nekih drugih oblika davanja.

Zajam, sa teorijskog stanovišta predstavlja pogodbu po kojoj je jedan ugovarač spreman da ustupi drugom ugovaraču u vlasništvo određeni iznos novčanih sredstava, kao i zamjenjivih stvari.2 Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti povjeriocu određeni iznos sredstava, uz određenu kamatu. Iz takve definicije zajma proizilazi da je zajam oblik kredita.

Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim socijalističkim zemljama) kredit ima isti značaj. Takođe, u uslovima domicilne privrede i bankarske prakse kredit ima ključnu ulogu, jer postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije.

1 Dr. Halil Kalač, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 324.2 Ibid.

4

2. KREDITIRANJE

2.1. FUNKCIJE KREDITA

Kredit u svim okolnositma ima ključnu ulogu i postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije, jer obezbjeđuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu robnonovčanih odnosa na tržištu. Za proces reprodukcije nije dovoljno samo obezbjediti potrebnu količinu novca pomoću kredita, već je neophodno da taj novac i kredit dođu u pravo vrijeme i na pravo mjesto.3 U politici plasmana, uloga kredita je najvažnija, između ostalog i zbog toga što kredit ima višeznačne funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi.

Kredit kao ekonomska kategorija obavlja slijedeće ekonomske funkcije:

1. Mobilizatorska funkcija

Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novčanih sredstava koja su usitnjena i nalaze se u rukama mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa proizvodnje i prometa. Prikupljanje novčanih sredstava je bankarski posao. To banke čine: putem otvaranja računa svojih klijenata, putem obavljanja finansijskih poslova u ime svojih klijenata, putem štednje uz odgovarajuću kamatu.

2. Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji

Kredit ima veoma značajno mjesto u procesu reprodukcije, jer se pomoću njega održava stalna likvidnost među privrednim subjektima. To omogućava kontinuitet proizvodnje, zatim ubrzava razvoj procesa reprodukcije i usklađuje tržišne odnose ponude i potražnje. ¨Značaj kredita je utoliko veći što se zna da se proces proizvodnje ne može osloniti samo na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, već se permanentno moraju pomagati i spoljnim izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti¨. 4

3. Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa

U ovom slučaju predstavlja bankarsku podršku izvoznicima za obrtna sredstva, kako bi premostili vremenski razmak od ulaganja do naplate prilivom iz inostranstva.

3 Kasim I. Begić, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str. 278.4 Ibid.

5

4. Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih područja

Kod ove funkcije kredit dopunjava nedostatak akumulacije i tako utiče na ubrzani privredni razvoj s ciljem uspostavljanja ravnomjernosti u privrednom razvoju regiona jedne zemlje. Time se amortizuju problemi vezani za zaostajanje u razvoju, zaposlenosti, standardu i sl.

5. Funkcija kontrole tokova u privredi

Pomoću kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom količinom novca i u tome kredit ima kontrolnu funkciju u okviru emisione politike centralne banke. 5Funkcija kontrole se ostvaruje preko poslovnih banaka, tako što se vrši stalna kontrola poslovanja preduzeća koja se kreditiraju u pogledu namjenskog korištenja kredita i u pogledu otplate kredita u ugovorenim rokovima.

5 Kasim I. Begić, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str. 278.

6

3. VRSTE KREDITA

Kredit je novčani dužničko – povjerilački odnos, u kojem davalac kredita (obično banka) ustupa pravo korištenja određenog iznosa novčanih sredstava dužniku (korisniku kredita) na ugovoreno vrijeme i uz ugovorene uslove povrata. U širem smislu riječi obuhvaća različite namjenske i nenamjenske kreditne oblike poput novčanih zajmova, robnih i potrošačkih kredita, financijskih kredita, poslovnih aranžmana prodaje robe, usluga i izvođenja radova uz odgođenu naplatu, dužničke hartije od vrijednosti, standby aranžmane, otvorene račune i dr. U nedostatku novca, kao sredstva prometa i plaćanja, preko čekova, mjenica i drugih kreditnih instrumenata smanjuje se opasnost od privrednog zastoja, nedovoljne potražnje uz datu ponudu ili pak nedostatka ponude roba i usluga potrebnih za zadovoljenje potražnje. To se posebno vidi kod bankarskih kredita, gdje banke odobravajući kredit stvaraju novac (depozitni ili kreditni novac) koji korisnik kredita može koristiti za plaćanja.

Klasifikacija kredita se može vršiti prema različitim kriterijumima. Osnovna podjela kredita je prema roku dospjeća, prema kojem se krediti dijele na:

1) kratkoročne kredite,

2) srednjoročne kredite i

3) dugoročne kredite.

Kratkoročni krediti su oni krediti čiji je rok vraćanja kraći od godinu dana. Ovi krediti se koriste za finansiranje sezonskih zaliha i drugih kratkoročno vezanih obrtnih sredstava. Korišćenje kratkoročnih kredita za finansiranje stalnih obrtnih sredstava u značajnom obimu upućuje na zaključak da je došlo do slabljenja finansijskog položaja preduzeća.6

Srednjoročni krediti su s rokom vraćanja od jedne do pet godina, a služe za finansiranje manjih investicija, kupovinu trajnih potrošnih dobara i sl. Oni i dugoročni krediti se u teoriji i praksi nazivaju jednim imenom – dugoročni krediti.

Dugoročni krediti se koriste za finansiranje ulaganja u osnovna sredstava, dugoročne plasmane i trajna obrtna sredstava. Odobravanje kredita za osnovna sredstva od strane banke obično je uslovljeno odgovarajućim učešćem tražioca kredita i podnošenjem odgovarajuće dokumentacije, odnosno investicionog elaborata.7

Prema obliku u kome se kredit daje, razlikujemo:

1) naturalni kredit,

2) robno – novčani kredit i

6Halil Kalač, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 325.7 Ibid.

7

3) Novčani kredit.

Naturalni kredit je kredit koji se daje u realnom dobru, najčešće poljoprivrednom proizvodu, a riječ je o najstarijem kreditnom obliku.

Robno-novčani kredit se odobrava u robi, a vraća se u novcu. Najčešće se praktikuje između kompanija međusobno.

Novčani kredit u savremenim uslovima uglavnom podrazumijeva kredit koji se daje i vraća u novcu.

Prema pokrivenosti, krediti se dijele na:

1) pokrivene kredite i

2) nepokrivene kredite.

Nepokriveni krediti predstavljaju kredite koje je kreditor dao korisniku kredita na osnovu povjerenja zasnovanog na kreditnoj sposobnosti korisnika kredita, odnosno preduzeća i njegovog ugleda. Ovi krediti nemaju nikakvo pokriće niti garanciju. Nazivaju se jos i blanko krediti.

Pokriveni krediti su oni koji su odobreni na osnovu zaloga ili pak garancije trećeg lica. Ovdje spadaju: hipotekarni, založni i garantni krediti.

Veoma značajna podjela kredita sa aspekta preduzeća je na:

1) krediti za kratkoročno finansiranje i

2) krediti za dugoročno finansiranje.8

Krediti za kratkoročno finansiranje su u stvari kratkoročni krediti sa rokom dospjeća do godinu dana. Oni pomažu preduzeću u prevazilaženju svakodnevnih ili povremenih potreba za slobodnim novčanim sredstvima.

Ovdje spadaju:

1) Kontokorentni krediti (krediti po tekućem računu),

2) Kreditne linije,

3) Lombardni krediti,

4) Akceptni krediti,

5) Rambursni krediti,

6) Garancijski (avalni) krediti i

8 http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita 17.05.2015. 23.56.

8

7) Vinkulacioni krediti,

8) Krediti za obrtna sredstva,

9) Eskontni krediti,

10) Revolving krediti i

Krediti za dugoročno finansiranje predstavljaju dugoročne kredite namjenjeni za finansiranje dugoročnih finansijskih potreba preduzeća, ulaganje u osnovna i trajna obrtna sredstva. Rok dospjeća ovih kredita je do deset godina.

Ovdje spadaju:

1) Hipotekarni krediti,

2) Investicioni krediti,

3) Krediti za trajna obrtna sredstva i

4) Krediti za građevinske poslove.

3.1. KREDITI ZA KRATKOROČNO FINANSIRANJE

3.1.1. KONTOKORENTNI KREDITI

Predstavljaju kratkoročne kredite po tekućem računu. Banka sa komitentom zaključuje ugovor o kontokorentnom kreditu na osnovu kreditnog boniteta komitenta. Tim ugovorom se utvrđuje da će komitent cijelokupno svoje poslovanje obavljati preko tekućeg računa, što znači da će se sve naplate potraživanja i isplate obaveza komitenta obavljati preko njegovog tekućeg računa, kod dotične banke.

Ovdje se utvrđuje visina dugovnog salda tekućeg računa, što u stvari predstavlja kontokorentni kredit. Mada je kontokorentni kredit formalno bez pokrića, on je u suštini sa pokrićem, jer svaki priliv novčanih sredstava na tekući račun predstavlja u stvari otplatu kredita. Krajnji rok dospjeća po ovom kreditu je do 12 mjeseci. Način povraćaja kredita pretpostavlja da saldo tekućeg računa na datum dospjeća kredita treba da bude pozitivan. Sistem obračuna kamate je mjesečni. Prednosti poslovanja preduzeća preko tekućeg računa uz korišćenje kontokorentnog kredita su višestruka. Prije svega preduzeće je lišeno potrebe da se obraća banci za kratkoročni kredit kada je njegov priliv na računu veći od odliva gotovine do visine kontokorentnog kredita. Još jedna prednost korišćenja kontokorentnog kredita za preduzeće jeste što preduzeće ne mora da drži likvidnu rezervu. Takođe, zahvaljujući pasivnoj kamati banke, obračunate na potražni saldo tekućeg računa, svaki marka na tekućem računu je automatski

9

ukamaćen, što povećava rentabilnost. Još jedna bitna osobenost kontokorentnog kredita jeste ta što on omogućava preduzeću da obezbjedi finansiranje pomoću kredita banke u mjeri u kojoj će biti siguran da će svoje obaveze po osnovu kredita moći pokriti očekivanim prilivima sredstava.9

3.1.2. KREDITNE LINIJE

Kredit po kreditnoj liniji je sličan u mnogome kontokorentnom kreditu. On takodje predstavlja kratkoročni kredit koji je bez pokrića i odobren na osnovu kreditnog boniteta klijenta banke, odnosno preduzeća. Klijent banke zaključuje okvirni kredit za finansiranje povremenih obrnih sredstava u datom periodu, pri čemu taj period ne može biti duži od dvanaest mjeseci.

Klijent povlači novčana sredstva od banke po tom ugovoru, povremeno, u ratama, pri čemu ove rate nisu unaprijed određene, što ukazuje da preduzeće povlači sredstva od banke prema svojim potrebama za likvidnim sredstvima. Kredit po kreditnoj liniji ima određene prednosti za svog korisnika. Prije svega putem ovog kredita, preduzeće obezbjedjuje kratkoročni kredit za duži vremenski period, bez neposrednog zaduživanja kod banke. Takođe preduzeće povlači sredstva od banke samo onda kada je njegov priliv gotovine manji od njegovog odliva gotovine.

Nekada su kreditne linije bile dostupne uglavnom velikim preduzećima, a danas sve češće i mala i srednja preduzeća, pa čak i preduzetnici postaju korisnici ovog vida finansiranja. Odobrenjem kreditne linije preduzećima se omogućava i racionalizacija poslovanja sa bankom, jer se jedinstvenom procedurom odobravanja obuhvataju različiti proizvodi, pa se umjesto obrade više zahtjeva, podnosi se i odobrava samo jedan, što značajno skraćuje period realizacije. Najčešće, kreditne linije su interesantne preduzetnicima koji imaju potrebu za raznovrsnijim proizvodima banke, kao što su krediti za plaćanje prema inostranstvu, akreditivi, garancije za učešće na licitacijama i tenderima, garancije za dobro izvršenje posla itd. 10

3.1.3. LOMBARDNI KREDITI

Lombardni kredit je kredit po osnovu zaloge. To je kratkoročni kredit koji se daje na osnovu zaloga dragocjenosti, zaliha i hartija od vrijednosti, koje su u posjedu korisnika kredita a kotiraju se na tržištu novca, odnosno tržištu kapitala. Kada se zalažu hartije od vrijednosti, one se procjenjuju po tržišnoj vrijednosti ali se lombardni kredit odobrava u iznosu od 60-80% od vrijednosti založene hartije od vrijednosti. Hartije od vrijednosti na osnovu kojih se može dobiti lombardni kredit su:

akcije,

obveznice,

9 http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita 13.05.2015. 20.43.10 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/25576/Saveti-bankara-Sta-je-kreditna-linija 25.05.2015. 13.56.

10

blagajnički zapisi,

komercijalni zapisi,

razni certifikati.

Lombardni krediti se mogu odobriti na osnovu zaloge zlata i drugih dragocjenosti. Zlato se može založiti u obliku: zlatnika, zlatnih poluga i zlatnog nakita. Takođe postoji mogućnost odobravanja lombardnih kredita na osnovu zaloga robe, pri čemu je potrebno istaći da predmet zaloge može biti samo ona roba koja je uskladištena u javno skladište ili koja se nalazi na putu.11

Prednost lombardnog kredita je u tome što preduzeće može doći do neophodnih novčanih sredstava a da pri tome ne mora prodati hartiju od vrijednosti koja je predmet zaloge. Lombardni kredit se odobrava na period od 3 do 6 mjeseci. On se vraća davaocu kredita sa kamatom i troškovima i to jednokratno po njegovom dospjeću. 12

Lombardni kredit, bez obzira na visinu kamatne stope, za preduzeće je često nepovoljan jer smanjuje finansijsku elastičnost. Za banku je ovaj kredit izuzetno povoljan jer se odobrava na kratak rok a uz to je pokriven. Ukoliko dužnik o roku dospjeća ne izmiri svoje obaveze po lombardnom kreditu, banka ima mogućnost da založenu hartiju proda i iz dobijene vrijednosti naplati svoja prava.

3.1.4. AKCEPTNI KREDIT

Akceptni kredit predstavlja vrstu garantnog kredita, kojim banka stavlja komitentu na raspolaganje svoj poslovni ugled. Odobravanjem akceptnoga kredita banka korisniku kredita ne doznačuje novčana sredstva u iznosu na koji glasi kredit, nego preuzima na sebe obavezu isplate mjeničnoga duga, ako izdavatelj mjenice ne iskupi mjenicu o njezinu dospijeću. Akceptom mjenice banka postaje glavni mjenični dužnik, što zbog većega boniteta mjenice, omogućuje tražitelju bankovnog akcepta lakše dobivanje eskontnoga kredita kod druge domaće ili strane banke, odnosno optjecaj takve mjenice na novčanom tržištu.

Posao odobravanja akceptnog kredita se sastoji u sljedećem: komitent banke odnosno preduzeće izdaje mjenicu koju banka akceptira (stavlja na nju svoj potpis i pečat) čime preuzima obavezu da kao

11 Halil Kalač, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 326.12 Nenad M. Vunjak, Prof. dr Ljubomir D. Kovačević: Finansijska tržišta i berze, „Proleter“ a.d. Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, NUBL-Nezavisni univerzitet Banja Luka, Čigoja Beograd, Subotica, 2009., str. 56.

11

glavni dužnik ona isplati mjenicu ako to ne učini njen komitent.13 Komitent može akceptiranu mjenicu eskontovati (prodati) drugoj banci i tako doći do gotovine ili putem indosiranja (prenošenja) platiti svoju obavezu. Pokrićem spoljnotrgovinskog posla akceptom banke sa visokim ugledom i rejtingom pospješuje se komercijalni posao, jer prodavac robe na osnovu akcepta date banke, obezbjeđuje sigurnost naplate svojih potraživanja.

Putem akceptnog kredita, komitent od banke ne dobija novac, nego samo potpis banke kojim ona garantuje isplatu sume naznačene u mjenici. Dajući svoj potpis, banka obećava da će ona otkupiti mjenicu umjesto svoga komitenta. Na ovaj načine se povećava sigurnost mjenice i obezbjeđuje bezbjednost u plaćanjima između učesnika u trgovinskom poslu. Akceptni kredit je validan instrument za dobijanje kredita kod druge banke.14

3.1.5. RAMBURSNI KREDIT

Rambursni kredit predstavlja kratkoročni kredit koji se primjenjuje pri plaćanju uvoza i izvoza između prekomorskih zemalja. Rambursni posao započinje zaključivanjem kupoprodajnog ugovora, kojim je između ostalog ugovoreno da će se plaćanje izvršiti mjenicom, koju će akceptirati banka uvoznika ili banka izvoznika ili pak neka treća banka. Kupac uvoznik, daje nalog svojoj banci, kod koje ima otvoren račun, da na teret sredstava na njegovom računu, otvori rambursni kredit kod rambursne banke u trećoj zemlji, koja će akceptirati mjenicu kojom će se izvršiti obaveza iz kupoprodajnog ugovora odnosno plaćanje. Rambursna banka akceptira na nju vučenu mjenicu a zatim je dostavlja banci izvoznika robe, prodavca, s nalogom da akceptiranu mjenicu uruči izvozniku robe, kad joj on preda dokumenta koja potvrđuju isporuku robe, konosman, polisu osiguranja i drugo.

Primljenu mjenicu izvoznik može eskontovati i tako doći do novca i prije nego što prodata roba stigne do kupca. Izvozna banka šalje dokumente o otpremi robe rambursnoj, koja ih zavisno od primljenog pokrića, zadržava kod sebe ili dostavlja banci uvoznika da bi ih uručila uvozniku. Banka uvoznika dostavlja dokumenta uvozniku kako bi mogao preuzeti uvezenu robu. U praksi postoje dvije vrste rambursa: direktni i indirektni ramburs. Indirektan ramburs je ako akceptiranje mjenice ne vrši banka uvoznika, već neka treća banka (rambursna banka). U ovom slučaju, kao učesnici ramburs posla, javljaju se:

kupac uvoznik,

banka uvoznika,

kupac izvoznik,

banka izvoznika i

rambursna banka.

Kod direktnog rambursa, banka uvoznika je istovremeno i rambursna banka.

13 http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita 17.05.2015. 00.44.14 Dragutin Mirović: Poslovno pravo, Fakultet spoljne trgovine, IP „Mladost“, Bijeljina, 2007, str. 430.

12

3.1.6. AVALNI KREDIT

Avalni kredit predstavlja posebnu vrstu kratkoročnog kredita koji banka obezbjeđuje svom klijentu stavljanjem avala na njegove mjenične obaveze, kako bi on odložio plaćanje svojih obaveza sve do dospjeća mjenice na naplatu. Banka avalom preuzima bezuslovno, neopozivo jemstvo, da će ona isplatiti avaliranu mjenicu ako to ne učini njen klijent. Ovdje se praktično radi o mogućnosti odlaganja plaćanja obaveza do dospjeća mjenice na naplatu. Uslov za dobijanje ovog kredita od banke je kreditni bonitet klijenta, odnosno banka ispituje kreditni bonitet svog klijenta i ukoliko utvrdi da je klijentov kreditni bonitet prihvatljiv, banka određuje limit do kog nivoa će avalirati mjenicu svoga klijenta. Banka se u ovom poslu javlja kao jemac, avalist.15 Avalni ili kaucioni kredit, kako se još u praksi naziva, ne ulazi u kategoriju tzv.novčanih kredita, već u kategoriju preuzetih obaveza banke. Ovo znači da banka pri ovom poslu ne stavlja korisniku avalnog kredita na raspolaganje nikakva novčana sredstva, već se samo indirektno obavezuje za njegov račun, odnosno njegove obaveze.

3.1.7. VINKULACIONI KREDITI

Vinkulacioni kredit (latinski vinculare-spojiti, zadužiti) je vrsta kredita koji odobrava banka na bazi prethodne obaveze dućnika da doznači tovarni list, na osnovu koga se potpuno ili djelimično raspolaže vrijednošću robe. Koristi se u trgovini na veliko pri otkupu robe na terenu. Na osnovu ovog kredita trgovina na veliko ne mora čekati da naplati robu od krajnjeg kupca, već dobija sredstva kojim odmah raspolaže. Time krajnji kupac isplaćuje vrijednost robe banci, a banka mu vraća tovarni list u cilju preuzimanja robe. Ovaj kredit predstavlja u stvari davanje avansa kupcu za plaćanje robe koja od prodavca putuje do kupca. Veoma je sličan rambursnom kreditu s tim što se rambursni kredit oslanja na konosman u pomorskom prometu, a vinkulacioni kredit se oslanja na tovarni list u suvozemskom prometu.

3.1.8. KREDITI ZA OBRTNA SREDSTVA

15 http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita 17.05.2015. 2.33.

13

Obrtna sredstva su sredstva koja mijenjaju svoj oblik i mogu se na kraju ciklusa ponovo vratiti u novčani oblik. U obrtna sredstva spadaju: novac, sirovine i materijal, proizvodnja u toku, zalihe gotove robe, potraživanja od kupaca itd. Pri tom se razlikuju:

trajna ili stalna obrtna sredstva i

obrtna sredstva u užem smislu.

Trajna ili stalna obrtna sredstva se finansiraju kreditima za trajna obrtna sredstva, koji predstavljaju oblik dugoročnog kreditiranja. Drugi dio obrtnih sredstava se može finansirati putem kredita za obrtna sredstva, koji predstavlja instrument kratkoročnog finansiranja.16

Krediti za obrtna sredstva su namjenjeni kratkoročnim, obrtnim potrebama u užem smislu, kada je neophodno obezbijediti dopunske izvore u cilju prevazilaženja povremenih, sezonskih ili vanrednih teškoća. Ovi krediti mogu biti namjenjeni proizvodnji, zalihama i robnom prometu. Krediti namjenjeni proizvodnji se odobravaju za proizvodnju, za nabavku sirovina i repromaterijala i za kreditiranje gotove robe i potraživanja. Ovim oblikom kredita vrši se finansiranje nabavke svih vidova zaliha, plaćanja obaveza prema dobavljačima i ostalih obaveza iz poslovanja ekonomskih učesnika sistema. 17Takođe, ovim kreditima se mogu finansirati i manji objekti – čija gradnja je moguća u rokovima kraćim od jedne godine.

3.1.9. ESKONTNI KREDITI

Eskontni kredit je vrsta kratkoročnog obezbjeđenog kredita. Banka od svog komitenta otkupljuje hartije od vrijednosti i isplaćuje mu njihovu nominalnu vrijednost, umanjenu za iznos nedospjelih kamata, troškova i bankarske provizije. Ovdje je riječ o hartijama od vrijednosti sa kraćim rokom dospjeća. Komitent banke novac dobija odmah, a banka naplaćuje svoje potraživanje o roku dospjeća hartije od vrijednosti. Prilikom zaključivanja ovog posla, banka vodi računa o bonitetu hartije od vrijednosti, odnosno o platežnoj sposobnosti lica koje je potpisalo hartiju (najčešće mjenica). Eskontovane hartije od vrijednosti banka često prodaje (reeskontuje) drugim većim bankama, najčešće centralnoj banci. Kao predmet eskonta se javljaju nedospjele hartije od vrijednosti a najčešće su to:

mjenice,

obveznice,

varanti i

čekovi.

Prilikom otkupa hartije od vrijednosti, banka od tržišne vrijednosti hartije odbija kamatu, troškove i proviziju. Kamata koja se pritom obračunava odnosi se na razdoblje od dana isplate eskontnoga kredita do dana dospijeća hartije od vrijednosti. Eskontni krediti odobravaju se na kraće rokove (u pravilu

16 Kasim I. Begić, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str. 279.17 Ibid.

14

nekoliko mjeseci), tj. do dospijeća mjenice.18 Kada mjenica dospije, dužnik po eskontnom kreditu mora vratiti banci odobreni iznos kredita. Ako se to ne dogodi, banka će protrestirati mjenicu i naplatiti traženi iznos od bilo kojega mjeničnoga dužnika. Budući da eskontiranu mjenicu banka može reeskontirati kod centralne banke ili neke druge komercijalne banke, eskontni kredit, sa stanovišta likvidnosti, povoljnije je za poslovnu banku nego ostali oblici kredita.19

3.1.10. REVOLVING KREDITI

Revolving krediti se pojavljuju između kratkoročnih i investicionih kredita. Putem ovog kredita korisnik ima mogućnost da sredstva od banke povlači prema svojim potrebama, a da obaveze po osnovu kredita plaća prema svojim mogućnostima u okviru dogovorenog roka. Ukoliko revolving kredit sadrži klauzulu o konverziji, može se konvertovati u investicioni kredit i otplaćivati anuitetskim putem. Revolving krediti služe za nabavku obrtne aktive ili dijelova fiksne aktive. Dokumentuju se mjenicama i bankarskim notama, dakle kratkoročnim hartija od vrijednosti.

Jednom odobren revolving kredit, preduzeće može koristiti kad god se za tim javi potreba. Kreditor će nakon odobrenja kredita na raspolaganje preduzeću staviti određenu količinu novca, a preduzeće će povlačiti kratkoročne tranše u bilo kojem trenutku. Prirodno, svako povlačenje novčanih sredstava smanjuje odobrena sredstva, a nakon vraćanja početna suma se ponovo obnavlja. Kod odobravanja revolving kredita, banka naplaćuje određenu proviziju, koje je obično do 1% od ukupno odobrenog iznosa kredita. Za sve povučene tranše, korisnik revolving zajma plaća kamatu za pozajmljeni iznos, mjesečno ili po dogovoru s bankom. Znači, revolving krediti su zajmovi sa posebnim ugovorima gdje se količina novčanih sredstava može povući, isplatiti i ponovo povući bezbroj puta, sve dok ne istekne dogovoreno vrijeme korišćenja revolving kredita. Često se ovaj oblik kreditiranja primjenjuje i kod kreditnih kartica.20

3.2. KREDITI ZA DUGOROČNO FINANSIRANJE

18 Kasim I. Begić, Ekonomska politika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo 2000., str. 280.19 http://www.hypo-alpe-adria.hr/home.nsf/pages/tvrtke-krediti_i_financiranje-vrste_financiranja-739 18.05.2015. 21.45.20 http://www.kristali.rs/finansije/Krediti/sta-je-revolving-kredit.html 15.05.2015. 22.44.

15

3.2.1. HIPOTEKARNI KREDITI

Hipotekarni kredit je dugoročni kredit koji banka daje na osnovu zaloga (hipoteke) na nepokretnu imovinu (kuca, zemljište, stanovi). Banka odobrava dugoročni kredit klijentu na osnovu tržišne vrijednosti njegove nepokretne imovine, na koju se stavlja hipoteka, pri čemu je u prinicipu, iznos odobrenog kredita manji od tržišne vrijednosti nepokretne imovine. Znači hipotekarni krediti se odobravaju u određenom procentu od vrijednosti date nepokretnosti. Najčešća forma hipotekarnog kredita je amortizacioni kredit koji ima fiksnu kamatnu stopu i otplaćuje se u jednakim mjesečnim ratama, koje sadrže kamatu i dio glavnice. U početnom periodu, otplate sadrže pretežno kamatu, a sa približavanjem roka dospjeća raste udio glavnice. Drugi oblik hipotekarnog kredita jesu krediti koji se vraćaju odjednom po isteku roka hipoteke i uz plaćanje kamate u ugovorenim rokovima do dospjeća roka za plaćanje glavnice. Predmet hipoteke može biti stambeni ili poslovni prostor, zemljište, zgrade, skladišta i druge nekretnine nad kojima se založno pravo stiče upisom u zemljišne knjige, ali i pojedini oblici pokretnosti kao na primjer brodovi i avioni, nad kojima se založno pravo stiče upisom u zemljišne knjige, ali i pojedini oblici pokretnosti, kao što su brodovi i avioni, nad kojima se založno pravo stiče upisom u registar brodova i registar aviona

Rok dospjeća hipotekarnih kredita je između 15 i 30 godina. Hipotekarni krediti se koriste za dugoročno finansiranje investicionih namena, kao što je kupovina stambenih i poslovnih objekata, nabavka opreme i slično i to u slučajevima kada se ne može proceniti kreditna sposobnost klijenata, već se ona procenjuje na osnovu vrednosti imovine klijenata ili njegovog solidarnog dužnika. Sticanjem hipoteke banka nema pravo posjeda zaloga, već to založno dobro ostaje na raspolaganju dužniku i može biti predmet kupoprodaje. Dužnik, odnosno korisnik kredita je obavezan da vodi računa o očuvanju vrijednosti založene nepokretnosti.

Banka ima pravo preče prodaje imovine koja je predmet založena radi dobijanja ovog kredita. Ona ovo pravo može iskoristiti u slučaju neredovne otplate obaveza po osnovu kredita od strane korisnika kredita. Kada korisnik kredita vrati kredit banci o roku dospjeća, banka skida hipoteku koja je upisana u zemljišne knjige.

3.2.2. INVESTICIONI KREDITI

Investiciona ulaganja preduzeća bitan su uslov dinamike rasta datog preduzeća kao i cijele nacionalne privrede. Pri tom preduzeće može da računa na sopstvena sredstva (dugoročna rezervisanja, amortizacija, naplaćena glavnica dugoročnih potraživanja, akumulirani neto dobitak i efekti revolverizacije) kao izvor finansiranja investicija ili pak bankarska sredstva, ukoliko su ovi prethodni izvori sredstava nisu dovoljni.

Investicioni krediti predstavljaju dugoročne kredite namjenjene za finansiranje dugoročnih potreba preduzeća, prije svega za nabavku osnovnih i trajnih obrtnih sredstava. Ovi krediti mogu se koristiti za sljedeće namjene:

početno finansiranje preduzeća u osnivanju,

16

za tehničko-tehnološko unapređenje materijalne osnove rada i

za obezbjeđenje trajnih obrtnih sredstava.

Da bi se odobrio investicioni kredit neophodno je sprovođenje određene bankarske procedure, koja je, s obzirom da je riječ o dugoročnom zaduženju klijenta, rigoroznija i komplikovanija. Uz zahtjev za investicioni kredit se podnosi investicioni program sa odgovarajućom dokumentacijom.21 Investicioni program predstavlja elaborat u kojem se obrazlažu cilj i svrha investiranja. On sadrži pored ostalog:

Objašnjenje projekta,

Ekonomsku opravdanost investiranja,

Mirovinsku bazu,

Energetske izvore,

Transport,

Radnu snagu,

Potrebna obrtna sredstva,

Asortiman proizvodnje,

Kalkulaciju cijene,

Rentabilnost itd.

Najvažnije je da investicioni projekat ukazuje na isplativost poduhvata, tj. mogućnost da se sredstva iz kredita vrate banci o roku, uvećana za kamatu. Predlog za odobravanje kredita razmatraju odgovarajući nadležni organi banke i donose konačnu odluku. Nakon toga se zaključuje ugovor o kreditiranju, koji je praćen pribavljanjem odgovarajućeg oblika jemstava, kao što su: garancija druge banke, menično jemstvo, upis hipoteke, cesija potraživanja osiguranja imovine korisnika kredita sa vinkulacijom polise osiguranja u korist banke i dr.

3.2.3. KREDITI ZA TRAJNA OBRTNA SREDSTVA

Trajna obrtna sredstva predstavljaju dio obrtnih sredstava - zaliha, koji je trajno vezan u cilju održavanja kontinuiteta poslovnog procesa. Naime, da bi se obezbjedio kontinuitet poslovanja preduzeća potrebno ja da ono u svakom trenutku posjeduje određenu količinu zaliha, odnosno sirovina i materijala,

21 http://www.hypo-alpe-adria.hr/home.nsf/pages/tvrtke-krediti_i_financiranje-vrste_financiranja-739 18.05.2015. 23.48.

17

poluproizvoda, gotovih proizvoda i robe. Trajna obrtna sredstva se u literaturi često nazivaju i stalne zalihe. Potreba za trajnim obrtnim sredstvima se naročito javlja u preduzećima koja ubrzano rastu pa iz sopstvenih izvora ne mogu samostalno podmiriti zahtjeve za većim iznosom obrtnih sredstva. U tom slučaju se banka može javiti kao kreditor koji uz duže rokove pokušava da nadomesti inicijalni nedostatak tekuće aktive.22

Izvori finansiranja trajnih obrtnih sredstava mogu biti sopstveni (iz dobiti ili kapitala), finansiranjem putem dobavljača (kada su dobavljači spremni da daju duži rok otplate) i putem bančinih kredita. Po svom karakteru, sa aspekta vremenskog perioda imobilizacije, trajna obrtna sredstva spadaju u dugoročno vezana sredstva preduzeća, pa se za njihovo pribavljanje odobravaju krediti većih iznosa i sa dužim rokovima otplate, te nešto nižim troškovima. Obično se ovi krediti odobravaju na rok od godinu do dve, uz mogućnost korišćenja grejs perioda, koji omogućava uhodavanje procesa poslovanja dok se ne postigne pun obrt sredstava.  Putem ovog kredita preduzeće obezbjeđuje sredstva za reprodukcioni materijal, nedovršenu proizvodnju, poluproizvode i gotove proizvode. Kredit za trajna obrtna sredstva preduzeće traži u dva slučaja: na početku svog vijeka postojanja za početak procesa proizvodnje i za potrebe obezbjeđenja procesa proizvodnje ili u slučaju da su sredstva za obrtna sredstva utrošena za investicije - nenamjenski.23 Pošto je riječ o dugoročnim investicionim kreditima poslovna politika banke nalaže da oni budu odobreni iz dugoročnih izvora sredstava banke, tj. da potiču iz realne akumulacije.

3.2.4. KREDITI ZA GRAĐEVINSKE POSLOVE

Ovim kreditima se finansira izgradnja stambenih i poslovnih objekata namenjenih isključivo daljoj prodaji. Za odobravanje ovih kredita investitor mora imati kako dozvolu za gradnju, tako i ostalu projektnu dokumentaciju. Rok vraćanja kredita jednak je roku izgradnje objekata maksimalno 2 godine od potpunog povlačenja odobrenog kredita, uz grace period, koji odgovara periodu izgradnje objekata. Povraćaj kredita i obračun kamate je jednokratan i vrši se iz prodaje sagrađenog objekta i to sukcesivno i u skladu sa prilivom od prodaje ili izdavanja objekata, kvartalno ili mjesečno. Iznos kredita se određuje u odnosu na vrijednost gradjevinskog projekta i odobrava se u iznosu do 80% ukupne vrijednosti investicije. 24Kao instrumenti obezbjeđenja kod ovog posla koriste se mjenice firme ili mjenice vlasnika kao i upis založnog prava (hipoteke) u korist banke na zemljište na kojem se gradi objekat.

Prilikom podnošenja zahtjeva banci za odobrenje ovog kredita potrebno je dostaviti sljedeću dokumentaciju:

Bilans stanja, bilans uspjeha, izvještaj o gotovinskim tokovima preduzeća za poslednje tri godine,

Dokumenta kojim se dokazuje svrha kredita,

Kreditni zahtjev,

Poslovni plan koji se odnosi na investiciju koja se kreditira,

22 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/24290/Saveti-bankara-Krediti-za-trajna-obrtna-sredstva 24.o5.2015. 18.38.23 http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita 21.05.2015. 02.15.24 http://www.pbs.ba/?page_id=98 24.05.2015. 00.56.

18

Dokumentacija vezana za obezbjeđenje po kreditu,

Ostala dokumentacija na zahtjev banke.25

4. KREDITI ZA FINANSIRANJE REPRODUKCIJE

4.1. IZVORI FINANSIRANJA U PREDUZEĆU

25 http://www.sparkasse.ba/pravna_dugorocni_gra.httml 26.05.2015. 23.45.

19

U savremenim privredama razlikujemo tri osnovna tipa i metoda finansiranja tekućih i razvojnih potreba preduzeća, a to su:

• kreditno finansiranje;

• direktno ili akcionarsko finansiranje;

• samofinansiranje.

Kreditno finansiranje se realizuje preko bankarskih mehanizama kreditiranja i predstavlja klasičan dužničko-povjerilački odnos sa fiksnim uslovima otplate i varijabilnim stopama zaduženosti.

Direktno ili akcionarsko finansiranje predstavlja ne dugovni metod ulaganja sredstava u razvoj, koji podrazumjeva postojanje instrumenata prenosa kapitala na sekundarnom tržištu, varijabilnih prinosa i cijene instrumenata, pri čemu ne dolazi do porasta zaduživanja.26

Samofinansiranje predstavlja oblik finansiranja karakterističan za preduzeća sa dobrim ekonomskim rezultatima i finansijskim performansama, gdje takođe ne dolazi do porasta zaduživanja. Karakteristika finansiranja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama je visok stepen učešća kreditnih izvora u tekućem finansiranju i veliki značaj samofinansiranja i akcionarskog finansiranja razvojnih programa. Medjutim, možemo reći da se danas ovi izvori finansiranja postepeno zamenjuju mješovitim metodama finansiranja.

4.2. KREDIT KAO IZVOR FINANSIRANJA

Kreditni oblici finansiranja u velikom obimu su zastupljeni u finansiranju tekućih potreba preduzeća. U uslovima nedostatka finansijskih sredstava za kontinuitet odvijanja procesa reprodukcije, putem kratkoročnih kredita premošćava se vremenski interval od momenta prodaje proizvoda do momenta njihove naplate.27 Međutim, negativne strane kreditnog finansiranja ogledaju se u tome što se na ovaj način uvećavaju direktni troškovi poslovanja, a takodje dolazi i do smanjenja kreditne sposobnosti korisnika kredita i njegove zavisnosti od davaoca sredstava.

¨Bez obzira što kreditni odnos predstavlja dopunski izvor finansijskog ulaganja, on je još uvek nužan i ponekad dominantan u finansijskim tokovima subjekata privređivanja.¨

5.1. PREMA POVJERIOCU

Prema povjeriocu krediti se dijele na:

• bankarske;

26 Halil Kalač, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013., str. 328.27 http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita 26.05.2015. 00.24.

20

• javne;

• domaće;

• inostrane;

• zadružne.

Bankarske kredite odobravaju banke i to su pretežno kratkoročni krediti za finansiranje obrtnih sredstava. Javne kredite odobravaju javne institucije iz budžetskih sredstava sa ciljem da se pomogne odredjena privredna aktivnost. Domaće kredite odobravaju kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji gde i dužnik. Inostrane kredite odobravaju poverioci čiji je domicil u jednoj zemlji, a dužnik u drugoj zemlji. Zadružne kredite odobravaju odredjene zadruge, radi finansijske pomoći svojim članovima i oni su povoljniji od bankarskih kredita.

5.2. PREMA DUŽNIKU

Krediti se prema dužniku dele na:

• industrijske;

• trgovinske;

• državne;

• komunalne;

• zanatske;

• zemljoradničke.

Ova podjela kredita je u zavisnosti od toga gdje pripada krajnji korisnik kredita. Ovi krediti služe kao dopunski izvor sredstava u navedenim granama i svaki od tih kredita ima svoje specifičnosti pri odobravanju, korištenju i vraćanju.

5.3. PREMA NAČINU OBEZBJEĐENJA

Prema načinu obezbedjenja krediti se dijele na:

• lične (personalne);

21

• pokrivene (realne).

Kod ličnog kredita kreditor se oslanja na poverenje dužnika. To poverenje se obezbjeđuje mjenicom kao sredstvom obezbjeđenja plaćanja. Ova vrsta kredita naziva se još i blanko-kredit, a u trgovini otvoreni kredit. Tipični lični kredit je mjenični kredit. Pokriveni ili realni je onaj kredit za čiju se podlogu ili pokriće uzimaju u zalogu realne vrijednosti iz kojih se povjerilac može naplatiti ako dužnik ne ispuni svoje obaveze. Hipotekarni, založni, garantni i drugi krediti spadaju u grupu realnih kredita, za razliku od mjeničnog koji je, kako je već napomenuto, tipični lični kredit.

5.4. PREMA USLOVIMA OTPLATE

Prema uslovima otplate krediti se dijele na:

• cijele (jednokratne);

• obročne;

• amortizacione.

Jednokratni krediti se vraćaju u cijelini u ugovorenom roku. Obročni krediti se likvidiraju u ugovorenim otplatnim sumama kao npr. polovina kredita po isteku godine dana, a druga polovina u dvije rate polugodišnje i slično. Amortizacioni kredit je anuitetski kredit, jer se njegova otplata vrši ravnomjerno, na primjer godišnje. Dužnik ovog kredita ima obavezu da u obliku anuiteta redovno otplaćuje glavnicu kredita i odgovarajuću kamatu. Otplata se vrši po utvrđenom planu za unaprijed ugovoreni rok korištenja i otplate kredita u jednakim anuitetima u kojima opada ukamaćenje, a raste otplata. Kod ovog kredita se može javiti tzv. redovna i interkalarna kamata. Redovna kamata se plaća od roka početka korištenja kredita i obračunava se na iznos iskorištenog kredita. Interkalarna kamata obračunava se od početka korištenja kredita pa sve do roka početka vraćanja kredita.

5.4. PREMA PLAĆANJU KAMATE

Prema plaćanju kamate krediti se dijele na:

• kamatne;

• beskamatne.

Kamatni krediti sa sobom nose iznos ugovorene kamate, po čemu se tako i nazivaju. Beskamatni krediti ne nose kamatu, nego umesto kamate simboličnu proviziju. Pored toga, mogući su krediti i sa tzv. povlašćenim kamatama koji se obično odobravaju prioritetnim delatnostima, na primer kod izvoza i slično.

22

23

ZAKLJUČAK

U novije vrijeme razvijen je opšti trend povećanja učešća banaka u finansiranju investicija preduzeća u razvijenim tržišnim ekonomijama. To se povezuje sa širenjem uloge i povećanom mobilizacijskom stanogm bankarskih organizacija, stalnim pritiskom tražnje za akumulativnim fondovima, povremenim potresima na tržištima širom svijeta i opštoj tendeniciji deregulacije na finansijskim tržištima. Krediti utiču na ukupne novčane tokove privrednog subjekta. Oni takođe predstavljaju pogodan instrument kojim se utiče na solventnost, likvidnost i rentabilnost preduzeća. Naročit značaj za preduzeća imaju dugoročni krediti kojima se finansiraju dugoročna ulaganja u osnovna i stalna obrtna sredstva. Bez ovih kredita bio bi umnogome usporen privredni investicioni razvoj. Putem dugoročnih kredita slobodna novčana sredstva suficitnih ekonomskih subjekata plasiraju se deficitarnim ekonomskim subjektima. Takođe, ukazala sam i na ogroman značaj kratkoročnih kredita, pomoću kojih se supstituišu novčana sredstva preduzeća koja su pozajmljena kupcima i omogućavaju nesmetanu kupovinu sirovina i materijala, isplatu plata i drugih obaveza preduzeća. Njima preduzeće, kao što smo vidjeli, finansira svoje privremene potrebe za obrtnim sredstvima i održava tekuću likvidnost.

Još jedna veoma značajna prednost korištenja kredita za preduzeće jeste ta što finansiranje investicija kreditima donosi poresku uštedu u smislu da troškovi kamata smanjuju oporezivu dobit a time i porez na dobit. U tom pogledu finansiranje poslovnih aktivnosti preduzeća putem kredita ima prednost u odnosu na finansiranje preduzeća emisijom akcija, pošto isplaćene dividende preduzeću ne donose poreske uštede. U zavisnosti od svojih specifičnih potreba, menadzment svakog preduzeće će prvo analizirati koristi i troškove svakog posebnog vida finansiranja a zatim donijeti odluku o najpovoljnijem, koji na najbolji način zadovoljava karakteristične potrebe svakog preduzeća. Pri tome je potrebno imati u vidu svojstvenosti svakog od prethodno opisanih oblika kredita.

24

LITERATURA

Halil Kalač , Osnovi ekonomije, Univerzitet u Travniku, 2013. Kasim I. Begić, Ekonomska politika, Sarajevo, 2000. Halid Kurtović i Kadrija Hodžić, Privredno-pravni sistem i politika, Zenica, 2011. Nenad M. Vunjak i Ljubomir D. Kovačević, Finansijska tržišta i berze, Subotica, 2009. Dragutin Mirović: Poslovno pravo, Fakultet spoljne trgovine, Bijeljina, 2007. http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/25576/Saveti-bankara-Sta-je-kreditna-linija http://www.obiteljskefinancije.com/vrste-kredita http://www.hypo-alpe-adria.hr/home.nsf/pages/tvrtke-krediti_i_financiranje-vrste_financiranja-

739 http://www.cbbh.ba/?id=764 http://www.zaba.hr/home/wps/wcm/connect/zaba_hr/zabapublic/gradjani/krediti/gotovinski http://www.bankovni-krediti.com/o-kreditima/vrste-kredita http://www.pbs.ba/?page_id=98

25