POLJOPTIVREDNA STRUČNA SLUŽBA VRANJE

Problematične bolesti i njihovo suzbijanje kod šljive

Vranje,2009. 1

UVOD

Savremeno voćarstvo nije moguće bez odgovarajuće zaštite zasada od bolesti,štetočina i kotrova.Zato je uzaludan trud pri podizanju savremenih zasada i onaj uložen u đubrenje i obradu,ako štetočine, bolesti i korovi unište veći deo prinosa.

Štetočine i bolesti ne samo da postaju sve važnije,već ih ima i sve više i više.Želja za što kvalitetnijim voćem najčešće postavlja povećane zahteve i u zaštiti voća od bolesti i štetočina,jer su obično kvalitetnije sorte i osetljivije na napad tih štetnih agenasa. Mnoge mere kojima se povećava proizvodnja pogoduju razvoju biljnih parazita, pa je svuda gde se žele visopki prinosi potrebna intenzivnija zaštita.

Sobzirom da ne postoji univerzalna metoda zaštite voćaka niti univerzalno sredstvo za zaštitu bilja (pesticid) protiv svih štetnih agenasa.Zato je najvažnije prvo utvrditi štetni agens koji ugrožava zasad ili pojedinačno stablo pa tek onda izabrati mere suzbijanja.Potrebno je da osim hemijskih mera znati da postoje i druge mogućnosti suzbijanja štetnih agenasa (integralne mere),koje mogu hemijsko suzbijanje svesti na najmanju moguću meru.

Kod primene hemijskih sredstava prvenstveno se mora voditi računa o fazi razvoja voćaka zatim potrebno je poznavati biologiju razvoja štetočina i bolesti,njihova ekologija i štetnost kao i način raspoznavanja šteta od pojedinih uzročnika kako bi se blagovremeno odredilo vreme tretiranja.

NAPOMENA: Prilikom primene hemijskih sredstava treba se strogo pridržavati uputstva o pravilnoj primeni kako bi smo izbegli neželjene efekte odnosno trovanje rukovaoca pesticidima,trovanje toplokrvnih živorinja,zagađenja vodotokova i životne sredine i dr.Izbegavati tretiranje tokom fenofaze cvetanja(nepotrebna je primena insekticida koji su toksični za pčele i druge korisne insekte,fungicide koristiti samo ako postoje povoljne vremenske prilike za pojavu Monilie).Najkasnije 48 sati pre upotrebe pesticida potrebno je obavestiti pčelare o postojećim namerama primene pesticida u tom području u protivnom podležete krivičnoj ogovornosti.

2

Plamenjača šljive (Polystigma rubrum)

Plamenjaču šljive prouzrokuje gljiva Polystigma rubrum.Bolest se javlja isključivo na listu.Na njemu se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju,a ponekad prekriju i celu lisnu površinu.Pege su sa lica lista malo ispupčene,a sa naličja udubljene.U početku pege su žućkaste,nešto kasnije narandžaste i na kraju,zatvoreno crvene.Kod jačih napada lišće prevremeno opada u avgustu ili početkom septembra.Voćke slabe,plodovi ostaju sitni,sitni i opadaju.Mladari se teško zdrvenjavaju,a cvetni pupoljci teško obrazuju.

U razvojnom ciklusu gljive smenjuju se dve faze:saprofitna i parazitna.Saprofitna faza se odvija u opalom lišću,a parazitna za vreme vegetacije.Obnavljanje i širenje bolesti zavisi isključivo od razvoja gljive u toku saprofitne faze.Tok obrazovanja i sazrevanja askospora zavisi od klimatskih uslova.Tako se one mogu oslobađati pre kretanja vegetacije,u toku cvetanja,posle cvetanja,pa čak i posle precvetavanja.Askospore se oslobađaju iz askusa kad su fiziološki zrele i kad su strome dobro navlažene kišom ili rosom u trajanju od najmanje jedan sat.Uslov je ,takođe,da temperatura bude iznad 10°C.Lišće se inficira ukoliko je mlado i kad se na njemu nalaze kapi kiše ili rose,a da je temperatura vazduha iznad 8°C.

Optimalni rok za hemijsku zaštitu se određuje na osnovu razvoja gljive u toku saprofitne faze.Kritičan period za inficiranje je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja.Tretiranje se izvodi najčešće po precvetavanju.Međutim,ukoliko se radi o osetljivim sortama ( požegača,čačanska lepotica ),a listanje se dogodi pre cvetanja,tretiranje treba obaviti na početku cvetanja.

Preparati :

Polyram,Dithane, Mankozeb, Kaptan, Topas C 50, Meteor, Antracol, Rubigan, Folpan, Rival, Mikal, Stoper,Cineb,Propineb.

3

4

Rogač šljive (Taphrina pruni.)

Rogač šljive prouzrokuje gljiva Taphrina pruni.Ovaj parazit se razvija uglavnom na plodovima,a ređe i na letorastima.Na zaraženim plodovima se javljaju karakteristične promene.

Ubrzo posle zametanja zaraženi plodovi počnu brzo da rastu i da se deformišu,dobijaju bubrežast,odnosno pasuljast oblik i bledozelenu boju.Plodovi ostaju bez koštice.Krajem proleća na plodovima se javlja sivkasta prevlaka koju prati nekroza,vremenom pocrne,suše se i opadaju.Lišće nikad ne biva zaraženo.

Sivkastu prevlaku koja se razvija na obolelim plodovima čine askusi koji izbijaju kroz kutikulu.Askospore koje se iz njih oslobađaju raseljavaju se po grančicama i granama i tu se zadržavaju,umnožavaju se pupljenjem i prezimljavaju.Na proleće zaražavaju tek zametnute plodove.Ovu zarazu omogućava kišno i vlažno vreme.

Skidanje obolelih plodova pre pojave askusa je efikasno ukoliko bi se taj proces izveo što potpunije.

Hemijsko suzbijanje se izvodi u toku mirovanja vegetacije pa sve do faze pucanja pupoljaka.

Preparti :

Bordovska čorba,Kuproblau,Plavi kamen,Kuproxat, Kuprozin,Bakarni kreč,BakrocidCurzte R WG, Blauvit,FungohemKocid,Funguran OH

5

6

Rđa šljive (Tranzschelia pruni-spinosae)

Rđu šljive prouzrokuje gljiva Tranzschelia pruni-spinosae.Ovaj parzit napada list,mladare,a retko i plodove.

Znaci bolesti se ispoljavaju krajem juna ili u toku jula.Na licu lišća se javljaju sitne svetložute pege,a na naličju praškaste mrkocrvene gomilice (uredosorusi) koje podsećaju na rđu.Obolelo lišće opada vrlo,mladari se slabo zdrvenjavaju,plodovi ostaju sitni i nakiseli.

U toplijim područjima uredospore mogu prezimiti i u proleće obnoviti zarazu.Potpuni razvojni ciklus ostvaruje se prezimljavanjem teleutospora u opalom lišću.U proleće se stvaraju bazidiospore koje ne mogu da zaraze šljivu,ali zaražavaju prelazne hranitelje na kojima se na naličju lišća razvijaju ecidiospore.

Ecidiospore nošene vetrom dospevaju na list šljive i u povoljnim klimatskim uslovima ostvaruju zarazu.Posle 7 do 10 dana nastaje prva generacija uredospora koja ostvaruje veliki broj novih infekcija.Krajem leta i jeseni stvaraju se teleutospore kao organi za prezimljavanje.

Ova gljiva napada sve vrste biljaka iz reda Prunus,a najviše šljivu.Obolelo lišće rano opada,plodovi ostaju sitni,nakiseli i masovno otpadaju.Mladari,pošto su se slabo zdrvenili,izmrzavaju u toku zime.

Ukoliko su stabla šljive rano ostala bez lišća,u toku jeseni može doći do ponovnog listanja.To iscrpljuje bilju,tako da u toku zime čitava stabla a i zasadi izmrzavaju.

Prskanje protiv ove štetočine u našim uslovima izvodi se u drugoj polovini juna.

Preparati :

Polyram, Star, Dithane, Mankozeb, Kaptan, Topas C 50, Meteor, Antracol, Folpan, Rival, Mikal, Stoper.

7

8

Monilioza koštičavog voća(Monilinia laxa)

Ovu bolest prouzrokuje gljiva Monilinia laxa,a manifestuje se sušenjem cvetova i grančica i mrkom truleži plodova.

Zaraženi cvetovi su mrkosivi,suše se i otpadaju.U vlažnim uslovima na uginulim cvetovima formira se prevlaka od micelije i reproduktivnih organa gljiva.Parazit prodire iz cvetova u grančice izazivajući njihovo sušenje.Monilioze zahvataju i plodove u vreme zrenja,transporta ili čuvanja.Na pokožici zaraženog ploda javlja se mrka,okruglasta pega koja se širi zahvatajući sve veću površinu.Plod počinje da truli,smežurava se i suši dobijajući čvrstu konzistenciju.Ovako mumificirani plodovi ostaju da vise u kruni voćaka ili otpadaju na zemlju.Površina obolelih plodova se prepoznaje još i po koncentičnim krugovima na površini tkiva.Te krugove sačinjavaju organi za razmnožavanje parazita.Na osetljivim sortama (stenlej) ova gljiva može prouzrokovati masovno propadanje cvetova i grančica.

Gljiva prezimljava u vidu micelije u zaraženim plodovima ili obolelim grančicama.U povoljnim uslovima u proleće obrazuje konidijski stadijum tipa monilija,koji se karakteriše limunastim konidijama formiranim u nizovima.One izazivaju primarne infekcije,a u nekim slučajevima zaraza može nastati i od askospora.Smatra se da su konidije osnovni izvor inokuluma kako za primarne tako i za sekundarne zaraze.

Duži kišni period u proleće omogućava formiranje konidija,njihovo rasejavanje,klijanje i zaražavanje cvetova i grančica.U vlažnim uslovima tokom vegetacije količina inokuluma se povećava,te se može očekivati jača pojava truleži plodova.Oštećenja na plodovima koja su nastala dejstvom grada,insekata,vetra,i dr. Faktora,doprinose intenzivnijem razvoju monilioze.Borba protiv ove bolesti u praksi je teško izvodljiva.Sakupljanje i uništavanje mumificiranih plodova daje dobre rezultate.Smanjenju zaraze,takođe,može doprineti i suzbijanje štetočina koje oštećuju plodoveOsetljive sorte treba prskati u početku cvetanja,u precvetavanju i u vreme kada plodovi počnu da plave (početak zrenja).

Preparati: Sumilex, Sygnum, Switch, Chorus,Olymp, Kubik, Akord, Sylit 400 - SC

9

10

Rak korena Agrobacterium tumefaciens

Prouzrokuje ga bakterija Agrobacterium tumefaciens.Simptomi zaraze se manifestuju pojavom guka (tumora) na korenovom vratu i korenu.Tumori su u početku mekani i svetlosmeđi a kasnije odrvene,potamne i imaju hrapavu površinu.

Javlja se na različitim vrstama voćaka,a najveće štete pričinjava u rasadnicima na sadnicama voćaka.

Gukaste tvorevine remete raspored i funkciju korena,te zbog toga nadzemni deo voćaka ne dobija dovoljno vode i meneralnih materija.Obolelo korenje ima i manje dlačica,te je tako smanjena i moć usvajanja vode i mineralnih materija iz zemljišta.Obolele biljke zakržljavaju a vremenom se i suše.

Bakterija se održava u zemljištu.Zarazu izaziva preko mehaničkih povreda korenovog vrata i korena.Ove povrede najčešće nastaju delovanjem insekata,nepažljivim sprovođenjem agrotehničkih mera,itd.Tumori se formiraju u toku vegetacijskog perioda.

Bakterija se prenosi sadnim materijalom,priborom za orezivanje,vodom za navodnjavanje,česticama zemljišta i štetočinama.

Na korenu šljive često se može javiti tumor koji je posledica prekomernog kalusiranja,tako da bez predhodne provere ne treba donositi odluku o uništavanju sadnog materijala.

Pored šljive napada jabuku,kajsiju,krušku i vinovu lozu.

Osnovna mera borbe protiv ove bolesti je izbor zdravog sadnog materijala pri zasnivanju voćnjaka.Bakterija se u zemljištu zadržava duži niz godina ( i do 10 ),tako da se u tom periodu na takvom zemljištu ne smeju podizati novi zasadi.

11

12

Šarka šljive (Plum pox potyvirus)

Izaziva je virus šarke Plum pox potyvirus.Ovaj virus zaražava sve delove biljke uz pojavu karakterističnih simptomi bolesti na lišću i plodovima.Na zaraženom lišću se formiraju bledozelene pege prstenastog oblika sa kružnom površinom tamnije boje u sredini.Njihov broj na listu je različit,mogu biti pojedinačne ili u većem broju.Simptomi se jasno ispoljavaju neposredno posle potpunog razvitka listova.U toku leta simptomi postaju manje jasni.

Simptomi na zaraženim plodovima nisu isti kod svih sorata šljive.Na najosetljivijim sortama jako su izraženi.Na zelenim plodovima su slabo vidljivi.U toku zrenja zaraženog ploda pojavljuju se polukružne i prstenaste zatvorenoplave pege.U okviru pega javljaju se udubljenja,pliće i dublje brazde različitog oblika.Kod nekih sorti meso ploda ispod pega postaje zagasitožuto ili rđastocrveno.Na koštici ploda mogu se javiti tamne prstenaste pege.

Zaraženi plodovi su neukusni,neprijatne arome,žilavi,meso se teško odvaja od koštice,ranije sazrevaju i opadaju.Kod požegače koja je vrlo osetljiva skoro svi plodovi otpadnu pre punog zrenja.Oni nisu za upotrebu u svežem stanju niti za preradu (daju loš kvalitet rakije). Kod tolerantnih sorti (stenlej)simptomi se ispoljavaju na listovima u jačem ili slabijem stepenu,ali virus nema značajnog uticaja na prinos i kvalitet plodova.Virus se na zdrave biljke prenosi insektima ili kalemljenjem.Uloga sadnog materijala u širenju virusa šarke je veoma značajna.Najznačajniji vektori za širenje šarke su lisne vaši.

Suzbijanje ovog virusa je veoma teško,ali se u znatnoj meri može sprečiti preduzimanjem niza mera:

-stare,zapuštene i zaražene zasade u blizini mladih zasada treba iskrčiti.

-kalem grančice uzimati iz zdravih i kontrolisanih matičnjaka.

-u rasadničkoj proizvodnji kontrola matičnih stabala mora biti strogo sprovedena od ovlašćenih organizacija.

-proizvodnju sadnica organizovati u rasadnicima sa propisanom prostornom izolacijom.

13

-suzbijanje lisnih vaši u zasadima umnogome doprinosi manjoj mogućnosti širenja virusa šarke sa zaražene na zdrave voćke.

-za podizanje mladih zasada koristiti zdrav sadni materijal,a u jako zaraženim područjima saditi otporne ili manje osetljive sorte.

14

15

Poljoprivredna stručna služba Vranje Savetodavna služba

Izveštajno - prognozna služba Vranje

Ul.Marička bb, 17500 Vranje tel/fax. 017/422 197

e-mail zzpvr@ ptt.rs

Brošuru pripremio i tehnički obradio: Dejan Mujakić,dipl.inž.zaštite bilja.

16