Aktuelni Savetnik 2012 08 BT

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I UMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUBA AP VOJVODINE

Aktuelni savetnik

Tema broja: Savetodavstvo-osnova razvoja poljoprivredne proizvodnje

Godina 1, broj 8, Baka Topola, Avgust, 2012.

Prireiva: PSS Baka Topola d.o.o. Baka Topola

2012, Novi Sad

SADRAJ

PREDGOVOR ......................................................................................................................................... 3

dipl.ing. Radomir ua Obrada zemljita posle strnih usevaSoil treatment after small crop................................................................................................................ 4 dipl.ing. Vesna Bili Iskoriavanje lucerke za spravljanje senaUtilization of alfalfa for making hay ..................................................................................................... 7 dipl.ing. Marta Barik Parazitne cvetniceParasitic plants ....................................................................................................................................11 DVM Milan Raeta Veterinarsko-sanitarne mere Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacijaVeterinary - sanitary measures disinfection, pest and rodent control ...15 dipl. ing. Milan Stojanovi Suva i fermentisana kabasta hraniva u ishrani ovacaDry and fermented forages of sheep ................................................................................................. 19

2

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo Autonomna Pokrajina Vojvodina

Poljoprivredna Savetodavna Sluba AP Vojvodine "Aktuelni savetnik"

Prireiva: PSS Baka Topola d.o.o. Baka Topola Godina 1, broj 8, Baka Topola, avgust, Godina 2012.

3

PREDGOVOR U osmom broju "Aktuelnog savetnika" koji su pripremili savetodavci PSS Baka Topola d.o.o. ponueno je nekoliko tekstova iz razliitih oblasti poljoprivredne proizvodnje. Obuhvaena je iroka oblast i zato smo se opredelili da tema broja bude pod naslovom "Savetodavstvo-osnova razvoja poljoprivredne proizvodnje". Gajenje kulturnih biljaka sa novim naunim saznanjima postavlja sve vee zahteve u pogledu zemljita i njegove obrade, zato je jedna od tema i "Obrada zemljita posle strnih useva". Spravljanje sena je sloen i odgovoran posao, iako izgleda jednostavno. Upravo je to povod za tekst pod nazivom "Iskoriavanje lucerke za spravljanje sena" O parazitnim cvetnicama manje se govori kao iniocima koji ograniavaju prinos iako su prisutne kod gajenih biljaka, a to je tema u lanku pod nazivom "Parazitne cvetnice" Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija predstavljaju vrlo znaajne veterinarsko-sanitarne mere. U tekstu pod nazivom "Veterinarsko - sanitarne mere dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija" govori se o regulaciji populacije miolikih glodara.

Kabasta hrana je osnovna hrana ovaca tokom veeg dela godine i to je motivisalo autor da napie rad pod nazivom "Suva i fermentisana kabasta hraniva u ishrani ovaca" . Savetodavci su se potrudili da poljoprivrednim proizvoaima u ovom broju ponude nekoliko tekstova sa nadom da e jedan deo saznanja primeniti na svojim gazdinstvima.

Direktor PSS Baka Topola d.o.o. Baka Topola dipl.ing. Dragan Kljaji




4

OBRADA ZEMLJITA POSLE STRNIH USEVA Dipl. ing. Radomir ua

UVOD

Obrada zemljita je najvanija ali i najskuplja agrotehnika mera. Ona je temelj na kojem poivaju mnogi agrotehniki zahvati i svaka eventualna uteda mnogo znai. Gajenje kulturnih biljaka sa novim naunim saznanjima postavlja sve vee zahteve u pogledu zemljita i njegove obrade. Neki autori daju vei naglasak na fiziko-mehanike promene u zemljitu posle obrade, drugi naglaavaju promene u zemljitu koje posredno utiu na dublje ukorenjavanje biljaka, vei sadraj vode i veu mikrobioloku aktivnost pa samim tim i bolju ishranu biljaka. Najvei broj autora istie veliki znaaj obrade zemljita u borbi protiv korova i to kako u razdoblju pre pojave herbicida, tako i u postherbiciodnom dobu. Iz svega ovoga nije teko zakljuiti da su za pravilan razvoj korena gajenih biljaka potrebni optimalni uslovi: rastre-sito zemljite, vlaga i toplota a to moe da prui samo dobro obraeno zemljite. Kljune rei: zaoravanje strnjike (ljutenje strnita), korov

SOIL TREATMENT AFTER SMALL CROP

BSc Radomir ua

Abstract: Land treatment is the most important and most expensive agro-technical measures. It is the foundation upon which many agricultural operations and any possible savings means a lot. Growing cultural plants with new scientific knowledge poses increasing demands in terms of land and its treatment. Some authors give more emphasis on physical and mechanical changes in the soil after treatment, others emphasize changes in the land that directly affect the deep rooting of plants, higher water content and greater microbial activity and thus better plant nutrition. The largest number by a big importance of farming in the fight against weeds both in the period before the advent of herbicides, as well as postherbiciodnom age.

From all this it is not difficult to conclude that the proper development of root crops require optimum conditions: rastro-sieve soil, moisture and heat, and it can provide only cultivated land.

Key words: plowing under stubble (stubble paring), weeds

o Zaoravanje strnjike (Ljutenje strnjita) o Zakljuak o Literatura




5

ZAORAVANJE STRNJIKE (LJUTENJE STRNJITA)

Zaoravanje strnjike (ljutenje strnjita) je prva faza redovne obrade zemljita, ona je u sutini pripremna mera obradi na punu dubinu, odnosno osnovnoj obradi. Ljutenje predstavlja plitku obradu zemljita posle ranih preduseva koji se skidaju u rano leto ili u toku leta u cilju stvaranja plitkog rastresitog sloja na povrini oranice. Velikog je znaaja i dobri domaini su odavno usvojili ovu agrotehniku meru. Loi domaini ostavljaju strnjiku na kojoj slobodno rastu korovi, mnoge tetoine i bolesti. Naroito je velika teta u gubitku vode iz zemljita to sve na kraju rezultira smanjenjem prinosa sledee kulture. Interesantno je napomenuti da posle skidanja strnina ostaje po vie stotina miliona semena raznih korova ija se veina ili oko 70 80 % nalazi u sloju zemlje do 10 cm. to znai da se zaoravanjem strnjike oni mogu unititi. Takoe je interesantan podatak o broju viegodinjih korova ija se brojnost moe smanjiti i do 10 puta sa blagovremenim ljutenjem strnjita i jesenjim oranjem u odnosu na samo jesenje oranje ili nroito na samo proleno oranje. (Tabela br 1.)

Tabela br 1. Broj korova u odnosu na nain obrade zemljita

Nain obraivanja Broj viegodinjeg korova na 1 m Zaoravanje strnjike + jesenje oranje 16 Jesenje oranje bez predhodnog zaoravanja strnjike 145 Proleno oranje bez predhodnog zaoravanja strnjike 164

U biljnoj proizvodnji postoji jedno osnovno pravilo da zemljite posle etve treba odmah obraditi. Odnosno, oranica treba da je pod usevom ili treba da bude obraena. Osnovni ciljevi ljutenja su:

1. zaoravanje etvenih ostataka, korova, njihovo meanje sa zemljitem i omoguavanje njihovog razlaganja; 2. poboljanje vodnog reima zemljita, smanjenjem evaporacije i boljim upijanjem vode; 3. podeavanje toplotnog reima zemljita; 4. unitavanje korova i tetoina. Ljutenje ometa porast viegodinjih korova, provocira nicanje semena korova i kulturnih biljaka (samonik) koje se kasnije, pre donoenja semena unitavaju osnovnom obradom; 5. pospeivanje mikrobioloke aktivnosti, dovoenje zemljita u stanje bioloke zrelosti; 6. lake i kvalitetnije izvoenje osnovne obrade...

Postizanje ovih ciljeva zavisi od vremena i dubine ljutenja, od izbora orua sa kojim se ljutenje obavlja i od naina izvoenja. Potrebno je istai da uticaj ljutenja na smanjenje evaporacije je utoliko vei ukoliko zemljite sadri vie vode. U suvom zemljitu ljutenjem je nemogue poveati sadraj vode. Ljutenje oranice treba obaviti neposredno posle etve. Ovo je znaajno zbog toga jer u vremenu etve zemljite obino sadri jo izvesne koliine vode, to omoguava kvalitetno izvrenje ove operacije. Posle etve zemljite ostaje bez zatite, znaajno se poveava evaporacija i zemljite se brzo isuuje, to oteava ili potpuno onemoguava ljutenje. Pri tome se poveava i potronja energije, a smanjuje se uinak. Ako se iz organizacionih razloga kasni sa ljutenjem i ako se povrinski sloj zemljita isui, tada je bolje saekati kiu koja e prokvasiti sloj do dubine ljutenja. [2] Na dobro opremljenim gazdinstvima i uz dobru organizaciju rada slama se moe sakupiti i ukloniti za dan-dva. Posle toga ljutenje se moe obaviti veoma kvalitetno, jer u zemljitu obino jo ima toliko vlage koliko je potrebno za izvoenje ove operacije. Ako slama iza kombajna ostaje u trakama, pre ljutenja potrebno je izvriti sitnjenje slame tarupom ili sitnilicom i ravnomerno rasporediti po celoj povrini. Najbolje je reenje kada je kombajn opremljen sekom i istovremeno sa etvom sitni slamu i rasporeuje u irinu reza hedera. Jedan od ciljeva ljutenja je zaoravanje i meanje biljnih ostataka sa zemljom u cilju pospeivanja njihovog razlaganja. Imajui u vidu sadanje prinose, ako se slama odnosi sa njive ostaje oko 1,5 2,0 t/ha nadzemne i oko 1,8 2,2 t/ha korenove mase u sloju zemljita od 0 20 cm. Ako se slama ne odnosi, onda na njivi ostaje izmeu 5 7 t/ha suve nadzemne mase. Kvalitetno zaoravanje i meanje te mase sa obraenim slojem zemlje trai neto veu dubinu. [2] Sem koliine etvenih ostataka dubina ljutenja zavisi i od tipa zemljita, od klimatskih i vremenskih prilika, od stanja vlanosti zemljita i dr. Potrebno je nastojati da visina strnita ne bude vea od 10-12 cm, jer je to predpostavka da se ljutenje obavi plitko i kvalitetno. U zavisnosti od navedenih inilaca dubina ljutenja se kree izmeu 10-15 cm. Umesto ljutenja oranice, posle etve moe se odmah izvriti osnovna obrada na 15-20 cm. U tom sluaju potrebno je rasturiti mineralno ili organsko ubrivo, ako je to bilo planirano za naredni usev. Posle oranja oranicu treba zatvoriti, u cilju




6

ravnanja i smanjenja evaporacije. To se postie upotrebom valjka ili drljae u agregatu sa plugom. Bez te dopunske mere, zbog neravne povrine i velikog sadraja makropora, zemljite se bre sui. Ovakva obrada se preporuuje i kod ponovljene setve strnih ita, jer etveni ostaci se zaoravaju na veu dubinu to umanjuje zaradu od fuzarijuma u narednoj godini. [2] Za ljutenje se mogu koristiti razna orua, univerzalna ili specijalizovana. Ljutilnici su specijalni plugovi za ljutenje. Imaju vie plunih tela i veliki radni zahvat. Dubina rada najvia je do 15 cm. Radni deo ovih plugova je neto izmenjen. Korpus pluga sa daskom i raonikom je slabo povijen. Ovi plugovi rade vrlo kvalitetno, naroito na zakorovljenim zemljitima i na njivama sa vie biljnih ostataka. Za ljutenje se koriste i iskljuivo teke tanjirae, po potrebi treba ih opteretiti. Prednost im je to imaju velik uinak, ali slabo unitavaju korov, slabo unose biljne ostatke i ostavljaju oplazine. Disktiler, jednosmerna tanjiraa radi kvalitetnije od tanjirae i u tekim uslovima rada, zato bi je trebalo vie koristiti za ljutenje.[2] Ljutenje se ne izvodi na strnitu ako ima mnogo viegodinjih rizomskih korova, posebno divljeg sirka, koji se redovnom agrotehnikom teko mogu unititi. U tom sluaju strnite se ne zaorava odmah nego se pusti da korovi izrastu pa se tada tretiraju herbicidom. Posle tretiranja treba saekati dok herbicid ne uniti i rizome korova. Zatim se pristupi obradi zemljita. Osnovna obrada se posle ljutenja strnita izvodi lake i kvalitetnije, sa manjom potronjom energije. Meutim ukupna potronja energije se ne smanjuje, jer i za izvoenje ljutenja se troi energija.

ZAKLJUAK Zaoravanje strnjike (ljutenje strnita) je jedna od bitnih agrotehnikih mera koja blagovremenom izvedbom popravlja fiziko-mehanike osobine zemljita, spreava gubitak vlage i u velikoj meri redukuje broj korova to sve zajedno rezultira boljim preduslovima za ostvarivanje sigurnijih i veih prinosa naredne kulture. Literatura: [1] Dr. Jordan Konstantinovi (1997 ):Obrada zemljita u ratarstvu; Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad [2] Prof. dr Imre Molnar (1995): Opte ratarstvo




7

ISKORIAVANJE LUCERKE ZA SPRAVLJANJE SENA

dipl.ing. Vesna Bili

Izvod: Spravljanje sena je sloen i odgovoran posao, iako izgleda jednostavno. Prinos, a naroito kvalitet sena zavisi, osim od kvaliteta useva lucerke, naroito jo od faze razvoja tj. od izbora momenta koenja, naina spravljanja, spremanja i uvanja sena. Uspeno spravljanje sena zasniva se na dva principa: proizvesti vie hranljivih materija po jedinici povrine i svesti gubitke pri spravljanju, spremanju i uvanju sena na najmanju meru. Kljune rei: lucerka ,otkos, seno.

UTILIZATION OF ALFALFA FOR MAKING HAY

BSc Vesna Bili Abstract: Making hay is a complex and responsible job, even though it looks simple. Yield, and especially the quality of hay depends, besides the quality of the alfalfa crop, especially since the development phase, ie. timing of mowing, ways of making, saving and storing hay. Successfully making hay is based on two principles: to produce more nutrients per unit area and reduced losses when preparing, storing and preserving hay to a minimum. Key words: alfalfa, grass clippings, hay.

o Uvod o Kosidba lucerke o Spravljanje sena o Zakljuak o Literatura

UVOD

Lucerka (Medicago sativa L.) ima izuzetnu ulogu u ishrani domaih ivotinja, pre svega preivara, a koristi se u veini sluajeva kao seno. Lucerka se smatra vodeom i najstarijom gajenom krmnom biljkom, koja se odlikuje visokom sposobnou proizvodnje zelene mase (sena) najboljeg kvaliteta. Lucerka se odlikuje, pre svega, visokim sadrajem sirovih proteina, koji se kree od 18-22 % zavisno od faze starosti vegetativnih organa, odnosno, sadri 12-14% svarljivih proteina. Ona predstavlja najvaniju kabastu hranu preivara u zimskom periodu. Po sadraju mineralnih materija, naroito fosfora i kalcijuma, lucerka zauzima prvo mesto meu krmnim biljkama, naroito je znaajna za ishranu mladih i priplodnih grla stoke. Lucerka sadri u zelenoj masi i dobro spravljenom senu znaajne koliine karotina kao izvora A vitamina, zatim znaajnu seriju vitamina:B,C,D,E,PP i K. Lucerka sadri i mikroelemente kao to su : Zn i Mo. [1] Prinos i kvalitet suve materije zavise od uslova uspevanja, izbora sorte, faze razvoja biljaka u vreme koenja, zastupljenosti lista, i dr. Za uspeno gajenje lucerke prednost imaju sorte sa veim potencijalom za prinos suve materije i odgovarajuom visinom prinosa po otkosima. Na osnovu brojnih istraivanja (Ivanov,1980, uki i sar., 1995, 2001), nae sorte lucerke odlikuju se visokim proizvodnim potencijalom za prinos suve materije (bez navodnjavanja 15-18 t/ha) i vrlo dobrim kvalitetom suve materije (sadraj SP oko 20%). Odnosno, u razliitim agroekolokim uslovima i bez navodnjavanja, pri normalnom iskoriavanju lucerke (3-4 otkosa) moe se ostvariti preko 15 t/ha suve materije. [2]




8

KOSIDBA LUCERKE

Izbor momenta koenja lucerke je od presudnog znaaja, pri kome lucerka mora da zadovoljava koliinom i kvalitetom pokoene mase. Prerano koenje se nepovoljno odraava na vitalnost, kao i na duinu ivota useva. Preranim koenjem u vreme najintenzivnije asimilacije rezervnih organskih materija (pred pupoljenje) biljke ne uspevaju da sintetizuju dovoljno rezervi organske materije, to se oigledno moe pratiti na usporenom regenerisanju novih stabala sledeih otkosa. Preranim koenjem ometa se i razvoj Rhizobiuma. Prekasnim koenjem dobija se neto vei prinos, ali znatno grublja, starija i loija hrana, koju stoka nerado jede. Znatno je snien sadraj sirovih proteina, a povean sadraj celuloze. Razmak izmeu otkosa, po pravilu ne bi smeo da bude krai od mesec dana, da bi prolo dovoljno vremena da se sintetizuju u listu dovoljne koliine organske hrane za narednu regeneraciju i ishranu korena. Najveu tetu usevu nanosi prerana kosidba u godini zasnivanja lucerita. U godini setve prvo koenje trebalo bi obaviti to kasnije, odnosno u fazi punog cvetanja i formiranja mahuna. [2] Za lucerku je veoma vano vreme koenja poslednjeg otkosa u jesen. Neophodno je dobro odrediti vreme poslednjeg otkosa, s obzirom da je to vegetacioni period kada se lucerka priprema za prezimljavanje. Poslednji otkos mora imati dovoljno dug period kako bi se koren i krunice to bolje obezbedili hranom za prezimljavanje i uspean poetak prolene vegetacije. Ovaj period bi trebaloda bude najmanje oko 50 dana pre nastupanja prvih jesenjih mrazeva. Visina koenja, prema nekim tvrenjima, i nema znaaja to je logino i tano. Rezerve su u korenu i krunicama, a ne u stabljikama.Za lucerku je izuzetno opasno kada su jesenje sue pri poslednjem otkosu, a potom padnu kie, tada lucerka apsorbuje velike koliine vode pri niskom sadraju organskih materija u elijama, usled ega je jako oteuju malo jai mrazevi. Zato je izuzetno znaajan sinhronizovano dobar terminoloki pristup koenju svih otkosa, tada e manje zavisiti otpornost lucerke prema mrazu samo od poslednjeg otkosa. [1] Visina koenja prema brojnim iskustvima najbolja je 5-6 cm iznad povrine zemlje. Koenje prvog otkosa lucerke najbolje je obaviti u poetku cvetanja prvih cvetova u cvastima prvih konusa veine biljaka. Naredne otkose, osim poslednjeg, treba kositi pred poetak ili na samom poetku cvetanja. Valja podsetiti da lucerka u prvom otkosu vrlo esto polee zbog tankih ,visokih i sonih stabala u gustom sklopu kao i, estih kia i vetrova u maju kada se obino i kosi, te uz veliku panju treba pristupiti koenju, u tom sluaju ranije. U narednom otkosu neto kasnijim koenjem nadoknadiemo nakupljanje rezervi u korenu i krunicama. [1]Doba dana i vreme kosidbe imaju znaajan uticaj na kvalitet sena. Pri jakoj toploti u popodnevnim asovima, sadraj sirovih proteina u nadzemnim delovima biljaka se smanjuje (do 3%) sve do poetka veernjih asova. Osetno smanjenje poinje od 14 do 19 asova. U ranim jutarnjim asovima poev od 4 h sadraj proteina se poveava i dostie najvei sadraj oko 10-11 h, stagnira do 14 h.Ovu interesantnu pojavu prouavao je Balasz (1961) u Maarskoj. U naim agroekolokim uslovima, prvo koenje lucerke obavlja se poetkom maja, kada se ostvaruje 35 40 % od ukupnog godinjeg prinosa krme. Pravovremenim prvim koenjem ostvaruju se vei ukupni prinosi krme, odnosno, postie se bolje razvie drugog, treeg, pa i etvrtog porasta. [2]

SPRAVLJANJE SENA Spravljanje sena je sloen proces, koji trai dosta znanja, vetine i rada. Izbor momenta za koenje lucerke pri spravljanju sena, veoma je znaajan inilac kvaliteta, ali je isto tako, znaajan i postupak njegovog spremanja i uvanja. Naroito se to odnosi na list koji nosi 70% sirovih proteina ukupne mase, kada se osui i skori, esto opadne preko 80% listova gde dolazi do najveih gubitaka u prinosu, a naroito u hranljivoj vrednosti. Pri suenju sena naroito treba obratiti panju i uvati list biljaka koje se sue, mlade izdanke i vrhove stabala, jer ovi organi sadre najvie hranljivih materija. Njihovim presuivanjem dolazi do krunjenjai opadanja, zaostajanja na zemlji, a to znai da su zauvek kao stona hrana izgubljeni. [1] Lie ima najveu hranljivu vrednost. U prvom porastu, uee lista je 47% do 52%, a sadraj sirovih proteina (SP) kree se od 28 - 33%, odnosno u stabljici SP 11 15%. Kvalitetno spremljeno seno moe uticati na smanjenje trokova u proizvodnji mleka za 20% po l mleka, odnosno u proizvodnji mesa 25% po kg mesa. [2]Prva operacija spremanja sena lucerke je koenje, emu treba posvetiti posebnu panju. Zbog toga su kosaice prve i osnovne maine u liniji za spremanje stone hrane. One su namenjene za odsecanje (koenje) i ostavljanje zelene mase u otkosima pogodnim za suenje. Konstruktivno i tipski , kosaice se mogu svrstati u razliite grupe, od kojih su najvanije: Prema ureaju za odsecanje stabljika: 1. Kosaice sa pravolinijsko-povratnim kretanjem noa,i to:




9

- klasine kosaice (sa prstima) - kosaice sa dva noa (bez prstiju), i to:standardnog i pomaknutog registra.

2. Kosaice sa jednim aktivnim elementom (rotacione kosaice) Prema nainu pogona :

- traktorske kosaice (frontalno, bono i zadnje noene i vuene), - samohodne irokozahvatne kosaice, - motorne kosaice malog radnog zahvata (motokosaice).

Strani proizvoai kosaica sve veu panju poklanjaju kosaicama koje omoguavaju, ne samo dobro i kvalitetno koenje, ve i uticaj na bre suenje biomase u polju. Ovo je pogotovo vano za koenje lucerke. Zbog toga se dodaci kosaicama za kondicioniranje biomase izvode u obliku lomilica ili gnjeilica, ili kombinovano. Ovim dodacima se postie cepanje kutikule i epidermisa stabljike,to je veoma znaajno jer e se time pri suenju lucerke na zemlji ubrzati suenje stabljike i poveati ouvanost lisne mase.

Sl. 1. Lucerka; Medicago sativa L

Visina kosidbe lucerita treba da bude 5-6 cm. Nije dobro kositi nie, jer moe doi do oteenja krune. Kosaice treba da su dobro podeene, a kose otre, kako bi celokupna masa bila lepo pokoena. Ostavljanje nepokoene ili visoko pokoene mase na luceritu predstavlja odlino stanite za tetoine i bolesti koje preivljavaju na tim delovima i sa regeneracijom lucerke ire se i oteuju naredni otkos. Takoe, treba se truditi da se pokoena masa dobro pokupi, jer su ostaci pokoene lucerke dobra legla za glodare. Skupljanje i baliranje sena se obavlja u ranim jutarnjim asovima, da bi se gubici lisne mase sveli na minimum. Za okretanje i rastresanje biomase tokom suenja najvie su zastupljene zvezdaste bone grablje. U odnosu na druge tipove grablji, ove nenije zahvataju biomasu i dobro se prilagoavaju konfiguraciji terena i ostvaruju manje gubitke mase pri skupljanju. U zavisnosti od uslova rada, a zbog nenijeg zahvatanja biomase sena, ove grablje mogu da se kreu veom radnom brzinom (10- 12 km/h i vie). [2]Baliranje je veoma pogodan nain za skupljanje sena suenog na pokoenoj parceli. Prese se mogu svrstati u dve grupe, i to: klasine prese i prese za formiranje bala velike mase. Seno dobrog kvaliteta moe da se dobije pri vlanosti krme od 24-27% i sabijenosti od najvie 140 kg/m.[2]Spravljeno seno treba paljivo skladititi i ouvati od raznih nepovoljnih uticaja do momenta njegove upotrebe. Seno se najee uva pod upama i u kamarama, koje se obavezno pokrivaju preko zavrnog dela plastinim folijama. Za kamarisanje sena treba odabrati pogodno mesto, blizu stoarskih objekata. Kamare u osnovi imaju pravougaoni oblik, duine su obino 20-50 m, a irine 5-8 m i visine 6-8m. Kamare treba postavljati tako da ua strana bude okrenuta prema najuestalijem vetru. Spoljanje povrine moraju biti ravne, ne sme biti depresija.Zavravanje kamare treba da bude




10

postupno kako bi atmosferska voda imala potpun sliv. Oko skladitenog sena treba obezbediti odliv vode kopanjem odvodnog kanala 10-15 cm dubine, udaljenog 30-50 cm od kamare. [1] Na veliinu gubitaka suve materije utie i: vlage u skladitu, mesto skladitenja, provetravanje, veliina i gustina bala, duina skladitenja. Kod loe spremljenog i uskladitenog sena sa veim sadrajem vlage uz prisustvo kiseonika pospeuje se mikrobioloka aktivnost i hemijska oksidacija biljnog tkiva, pa moe doi do samozapaljivanja. Cilj suenja zelene mase lucerke jeste da se sprei razgradnja hranljivih materija i time omogui skladitenje i uvanje sena tokom godine. Razgradnja hranljivih materija prestaje kada se u zelenoj masi sadraj vlage svede na 15%.[2]

ZAKLJUAK

Spravljanje sena je sloen proces, koji zahteva dosta znanja, vetine i rada. Kada se radi o prinosu i kvalitetu lucerke, oni se mogu poboljati izborom sorti, agrotehnikom, a naroito koenjem u odgovarajuoj fazi rasta i razvia biljaka, kao i velikom panjom pri skupljanju i baliranju sena. Seno je skup proizvod, u njega se ulae veliki rad,energija i materijalna sredstva. U procesu spremanja sena , neophodno je gubitke koji nastaju pri spremanju sena svesti na minimum, a to su : gubici usled respiracije na polju; gubici prouzrokovani koenjem ( neujednaeno, previsoko koenje, polegao usev); gubici ispiranjem hranljivih materija kiom, rosom; gubici usled mehanikih manipulacija; gubici usled poveane vlanosti pri baliranju ( pojava plesni i drugih mikroorganizama). Literatura: [1] Borivoje Mikovi (1986 ):Krmno bilje [2] Dragan J. uki ( 2002 ): Biljke za proizvodnju stone hrane Slika 1., http://www.swcoloradowildflovers.com/blue%20purple%20enlarged%20photo%20pages?medicago%20sativa.htm




11

PARAZITNE CVETNICE

dipl.ing. Marta Barik

Izvod: Parazitne cvetnice pazitiraju vei broj gajenih biljaka. O parazitnim cvetnicama manje se govori kao iniocima koji ograniavaju prinos. Od parazitnih cvetnica su najznaajniji: vilina kosica (Cusucta sp.) i volovod (Orobanche sp.). Zbog stalnog irenja i uestalosti ovih parazita neophodno je poznavati njihovu biologiju i nain spreavanja njihove pojave, mere borbe. Kljune rei: vilina kosica, volovod

PARASITIC PLANTS

BSc Marta Barik

Abstract: Parasitic plants parazitize a big number of plants. The parasitic plants are the factor that limit yield. Dodder and broomrape are the most important parasitic plants. Key words: dodder, broomrape

UVOD

o Uvod o Vilina kosica o Volovod o Zakljuak o Literatura

Na naem podruju najzastupljenije parazitne cvetnice su: vilina kosica i volovod. Obe vrste napadaju uglavnom ratarske i povrtarske vrste. Crpei vodu i hranljive sastojke pomou haustorija iz biljke domaina oslabljuju biljku, koja zaostaje u porastu, u toplijem delu dana gube turgor, redovno dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta.

VILINA KOSICA

Sl. 1. Vilina kosica

U rod Cuscuta spada vei broj vrsta: C. trifolii, C.lupuliformis, C.pentagona, C.tine, C.prodan, C.epilinum, C.racemosa, C. approximata, C.epithymum, C. europea. U naoj zemlji C.trifolii je najrasprostranjenija vrsta. Napada stablo biljaka. Vilina kosica je kosmopolitska parazitna cvetnica. Sree se u umerenim i tropskim oblastima Evrope, Amerike i Azije i




12

izuzetno je tetna za mnoge gajene biljke, posebno za leguminoze(lucerka i crvena detelina). U mnogim sluajevima predstavlja ograniavajui faktor za njihovu proizvodnju jer moe u potpunosti da uniti usev. Osim to smanjuje prinos ona je znaajna i kao prenosilac mnogih virusa [1]. Ona je jedna od najvanijih uzroka slabe produktivnosti i brzog propadanja useva biljaka. To je naroito sluaj u centralnim delovima Srbije[2]. Moe da nakodi stoci, ukoliko je u zelenom stanju, ali u suvom stanju smatra se bezopasnom. Karantinska korovska vrsta, sa lista A i u Srbiji je opte rasprostranjeno [5]. Vilina kosica se veoma lako prepoznaje po usevu. Javlja se u vidu tankih svetloutih do narandastih konia koji se uvijaju oko stabla domaina. Vilina kosica nema koren, lie i hlorofil. Ona umesto korena ima haustoriju pomou koje sisa hranljive materije i vodu iz domacina. Na narandastim, utim stablima se formiraju grozdaste cvasti.. Svetlost pozitivno utie na klijavost viline kosice. Odrava se semenom u zemljitu 5-10 godina. Ona moe da se iri kontaminiranim semenom i nezgorelim stajnjakom. Cuscuta parazitira vei broj gajenih biljaka: lucerku, salatu, eernu repu, soju, detelinu, duvan, papriku, paradajz, luk, krompir i dr. Napada i vei broj korovskih vrsta i cvea [1]. Postoji vie vrsta viline kosice, ali su najrasprostranjenije C.trifoli i C. campestris. One su slinih morfolokih osobina, ali je njihov razvoj na biljkama hraniteljkama razliit. Stablo C. trifoli razvija se i na prizemnim delovima biljaka, dopirui skoro do zemlje. Zbog toga najnii zavoji stabla parazita ostaju vitalni tokom blagih zima. Zbog toga ovi vegetativni organi slue kao znaajan izvor inokuluma za irenje parazita sledee vegetacije. Meutim, C.campestris se razvija na srednjim gornjim, retko na prizemnim delovima hraniteljki. Posle kosidbe celokupna vegetativna masa viline kosice odnosi se sa njive zajedno sa senom lucerke i deteline [2]. Mere zatite: Vilina kosica se teko suzbija. Od preventivnih mera najvanije je korienje za setvu nekontaminiranog semena. Ako se pojavi vilina kosica u usevu preporuuju se koenje kontaminiranih krugova i iznoenje i spaljivanje zaraenog biljnog materijala. U oazama vilina kosica moe se suzbiti i herbicidima na bazi: propizamida Kerb tretiranje posle prvog koenja, parakvata Gramoxone tretiranje oaza, dikvat-dibromid- Reglone forte tretiranje oaza [1].

VOLOVOD

Sl. 2. Napadnuta biljka suncokreta volovodom

U rod Orobanche spada preko 130 vrsta Orobanche. Kod nas su najrasprostranjenije: O.cumana, O.ramosa, O.minor, O.aegyptica, O.crenata. Prisutan je u zemljama Jugoistone Evrope, Azije, Australije. Najvee tete mogu nastati u uslovima ranih zaraza na suvom i siromanom zemljitu [1].




13

Karantinska korovska vrsta , sa liste A, i rasprostranjena na itavom podruju Srbije i Vojvodine [5]. Ova parazitna cvetnica ima atrofiran korenov sistem, nerazgranato stablo bez hlorofila, cvetovi su svetlo plave boje. Napadnute biljke su nerazvijene, pri viim temperaturama ispoljavaju simptom uvelosti. Zaraene biljke ne cvetaju, daju niske prinose, zrna su im tura i sitna, moe doi i do uginjavanja biljaka. Na jednoj napadnutoj biljci moe biti i preko 100 volovoda [1]. Parazitira koren napadnute biljke, na jednoj biljci moe biti vie desetine volovoda. U povoljnim uslovima (dovoljno vlage, temperatura 15-25 C, izluevine iz korena osetljive biljke) seme volovoda klija, a zatim pomou klinasog izrataja prodire u koren. U sudovnim tkivima korena (ksilem i floem) parazit obrazuje sisaljke haustorije pomou kojih crpi vodu i hranljive materije [2].

Sl. 3. Zaostale biljke suncokreta zbog napada volovoda.

Volovod se zadrava semenom u zeljitu 8-12 godina i ono predstavlja osnovni izvor zaraze. U sluaju da je domain viegodinja biljka, volovod prezimljava na zadebljalom delu stabla, iz kojeg razvija mlada stabla. Korenove izluevine pozitivno utiu na klijanje semena. Seme volovoda se iri vetrom i dospeva u zemljite u kome se odrava i slui za obnavljanje ciklusa razvoja [1]. Hronoloki pregled pojave O.cumana na suncokretu tokom dvadesetog veka, podrava ire prihvaeno miljenje da se kod parazitne cvetnice odigrava lagana fizioloka rasa kao posledica vrlo niskog postotka mutacije gena virulentnosti u populaciji parazita. Otpornost prema O. Cumana moe se, izmeu ostalog, definisati i kao sposobnost genotipova suncokreta da po prodiranju klice parazita kroz epidermalno tkivo korena suncokreta obrazuje dovoljno moan ligninski sloj oko vaskularnog sistema, spreavajui tako prodiranje parazita u centralni cilindar i uspostavljanje trajnog kontakta izmeu volovoda i biljke hraniteljke. Upravo zbog takvog naina odbrane, postoji itav niz reakcija koje variraju od nemogunosti klice da uopte prodre kroz epidermis korenskih dlaica pa do lakog i brzog uspostavljanja parazitskog odnosa sa biljkom hraniteljkom. U tom smislu postoji vei broj skala za ocenu otpornosti(0-4, 1-9 itd.). U praksi se obino smatra otpornim sort ili hibrid na kojima se, u neposrednoj okolini biljke na povrini zemlje, ne javlja ni jedna biljka volovoda [3]. Mere zatite: upotreba istog semena, mehaniko unitavanje biljaka volovoda pre cvetanja, pravilan plodored, gajenje otpornih hibrida, unitavanje totalnim herbicidom [1].

ZAKLJUAK

Pored ostalih inilaca (tetoine, prouzrokovai biljnih bolesti: gljive, bakterije, virusi, fitoplasme, korovi), i parazitne cvetnice igraju znaajnu ulogu u smanjenju prinosa i kvaliteta. U reavanju ovog problema i hemijske kue bi trebale aktivnije da uestvuju, pronalaenjem adekvatnih aktivnih materija za suzbijanje ovih tetnih vrsta. Selekcione institucije takoe treba aktivno da uestvuju u pronalaenju, stvaranju otpornih hibrida, sorata. Naunici koji rade na reavanju ovog problema treba ee da publikuju rezultate svojih istraivanja, radi informisanja javnosti o stanju na teritoriji nae drave.




14

Literatura: [1] Stojanovi D.S. (2004): Poljoprivredna fitopatologija. Srpsko bioloko drutvo, Kragujevac, 747-753 str. [2] Mari A., Jevti R.(2001): Atlas bolesti ratarskih biljaka. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad i kolska knjiga, Novi Sad; 165,179 str. [3] Mihaljevi, M.,(1996): Pojava volovoda(Orobanche cumana Wallr.) na suncokretu. Biljni lekar4, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str.315-319 [4] http://polj.uns.ac.rs/~korovi/cuscuta_epythimum.html[5] http://polj.uns.ac.rs/~korovi/orobanche_cumana.htmlSlika 1., http://dailyparasite.blogspot.com/2012/05/cuscuta-chienensis.html Slika 2., Marta Barik Slika 3., Marta Barik




15

VETERINARSKO - SANITARNE MERE DEZINFEKCIJA, DEZINSEKCIJA I DERATIZACIJA

DVM Milan Raeta

Izvod: U savremenim uslovima ivljenja sve vie postajemo svesni znaaja ouvanja zdrave ivotne sredine. Pod

borbom za zatitu ivotne sredine podrazumeva se izmeu ostalog i regulisanje populacije artropoda, glodara i mikroorganizama. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija predstavljaju vrlo znaajne veterinarsko sanitarne mere, ne samo u sprovoenju profilakse i suzbijanju infektivnih oboljenja, ve i u realizaciji optih sanitarnih programa. U ovom radu e se govoriti o regulaciji populacije tetnih glodara ili deratizaciji poto nam oni prave velike probleme. Kljune rei: deratizacija, glodari, rodenticidi, mamci, metode

VETERINARY - SANITARY MEASURES DISINFECTION, PEST AND RODENT CONTROL

DVM Milan Raseta Abstract: In modern conditions of life are ever more aware of the importance of preserving a healthy environment. The struggle for the protection of the environment implies, among other things and regulation of populations of arthropods, rodents, and microorganisms. Disinfection, pest and rodent control are very important veterinary - sanitary measures, not only in the implementation of prophylaxis and control of infectious diseases, but in general the implementation of sanitation programs. This paper will discuss the regulation of population (harmful) rodent or pest control because they make us big problems. Key words: rodent control, rodents, rodenticides, baits, methods

o Deratizacija o Bioloke osobine glodara o Metode za regulaciju populacije miolikih glodara o Zakljuak o Literatura

DERATIZACIJA ovek se vekovima bori protiv tetnih glodara, iji red Rodentia broji vie od 3000 vrsta, od kojih je 30 prisutno i u naoj zemlji. Unitavanje, a danas se govori o regulaciji populacije tetnih glodara, deratizacija, ima dvostruki znaaj:epidemioloko epizootoloki i ekonomski.

Epidemiloko-epizootoloki znaaj deratizacije ogleda se u tome to glodari zauzimaju visoko mesto u prenoenju (mehaniki, bioloki) veoma znaajnih bolesti kao to su: leptospiroza, bruceloza, Aujeckijeva bolest, tularemija, borelioza, salmoneloza, melidioza, botulizam, pastereloza, pseudotuberkuloza, tuberkuloza, kuga, lepra, sodoku bolest, rikecijske bolesti, miiji pegavac, boginje, razliiti krpeljski encefalitisi, hemoragina groznica, meningitisi - bakterijske i virusne etiologije, besnilo, trihineloza, antraks, lasa groznica, slinavka i ap i druge bolesti.

Ekonomski znaaj, regulacije populacije tetnih glodara, ogleda se u tetama koje glodari ine bilo time to jedu namirnice, bilo to oteuju materijalna dobra ime ih ine neupotrebljivim. Danas se borba protiv glodara smatra borbom protiv gladi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije tete koje prouzrokuju glodari iznose preko 100 milijardi dolara za godinu dana.




16

Uspeh regulacije populacije miolikih glodara zavisi od poznavanja biolokih karakteristka glodara, njihovog broja, specifinosti invadiranog objekta i upotrebljenog deratizacionog sredstva (rodenticida). Pored navedenog za uspeh dobro obavljene deratizacije veoma je znaajna i edukacija poljoprivrednih proizvodjaa. Prema projektu iz 2005 godine edukovao sam 31 odabranog poljoprivrednog proizvodjaa iz nae dve Optine na njihovim gazdinstvima uz praktino prikazivanje izvodjenja DDD mera. Pored toga edukacije su radjene i na zimskim predavanjima za sve zainteresovane.

Sve ove radnje su neophodne poto glodari i kod nas povremeno prave velike tete.

BIOLOKE OSOBINE GLODARA

Ogromna destruktivnost glodara potie od rasta njihovih sekutia, koji bi za godinu dana izrasli i 13-14 cm ukoliko se ne bi troili. Pritisak sekutia pri ugrizu iznosi 500 kg/cm, a pri ugrizu glodari u jednoj sekundi uine 6 ugriza. Mioliki glodari ive u proseku etiri godine, enke polno stasavaju sa tri, a mujaci sa etiri meseca ivota. Teko podnose glad i e. Pacovi u proseku pojedu 70 g, a mievi 10 g i 10 puta vie rasture i oneiste hranu. Svatojedi su i izmeu ostalog kanibali. Nemaju razvijene znojne zlezde. Ne povraaju to je vrlo znaajno za upotrebu hemijskih sredstava. Bremenitost enki proseno traje 21 dan. Prema nekim podacima, enka pacova se za vreme trajanja estrusa pari i sa do dve stotine mujaka. Glodari su dobri roditelji, ako jedan nastrada ulogu roditelja preuzimaju drugi lanovi drutva. Kao drutvo organizovani su tako da svakog trenutka tite svoju zajednicu. Pacovi su veoma oprezni, ne prihvataju novine ve su prema njima obazrivi neko vreme (jedan do dva dana), za razliku od mieva koji svoju radoznalost plaaju ivotom. Mioliki glodari za nedelju dana mogu da predju 80 km, to je od neprocenjivog znaaja za epidemioloko - epizootioloku situaciju. Sivi pacov (Ratus novergicus) ukljuujui rep dugaak je do 50 cm, telesne mase i do jednog kilograma. Krzno mu je preteno sive boje. ivi na vlanim i prljavim mestima, podrumima, magacinima, oko kua, staja, a rado boravi na ubritima i kanalizacijama. Njihovo najjae oruje u borbi sa ljudima je njihova ogromna reproduktivna sposobnost. Naime, oni se razmnoavaju takvom brzinom da jedan par pacova za godinu dana moe da da 15000 potomaka, odnosno svakodnevno u svetu 400 hiljada enki okoti, odnosno na svet donese, 3 miliona mladunaca. Naunici procenjuju da se broj miolikih glodara kree oko 30 milijardi.

Domai mi (Mus musculus) je sa repom dugaak oko 20 cm. Preteno je sive boje. Veoma je lukav, ali i radoznao. Najee se zadrava po kuama i stajama u kojima ima hrane. Hrani se svim vrstama hraniva. enka se koti nekoliko puta godinje i u svakom okotu na svet donosi 4- 12 mladunaca. U praksi se susreemo i sa drugim miolikim glodarima koji preteno ive u spoljnoj sredini ali se povremeno nasele oko staja, magacina i sl. i u takvim objektima mogu da naine velike ekonomske tete. U praksi se susreemo i sa drugim miolikim glodarima kao to su: umski mi (Apodemus sylvaticus), poljski mi (Apodemus flavicolis), prugasti mi (Apodemus agricus) i mi humka (Mus muskulus hortulans). Iako preteno ive u spoljnoj sredini, oni povremeno mogu da se nasele i nadju oko staja, magacina i sl. i u svim objektima mogu da naine velike ekonomske tete. . Voluharice (Microtinae) i hrkovi (Cricetus cricetus), iako manje zastupljeni od pacova i mieva, u pojedinim godinjim dobima (jesen) mogu da se toliko namnoe da prouzrokuju velike materijalne tete, posebno na poljoprivrednim povrinama.

METODE ZA REGULACIJU POPULACIJE MIOLIKIH GLODARA

S obzirom na vekovnu borbu protiv glodara u upotrebi je i veliki broj metoda, iju primenu odreuje: broj miolikih glodara, vrsta miolikih glodara, vrsta invadiranog objekta i specifinosti same metode. Metode mogu da se podele u dve grupe: preventivne metode i metode hvatanja i unitavanja glodara.

1. Preventivne metode.

To su metode koje se preduzimaju pre nego to se pojave mioliki glodari, odnosno to su mere kojima se stvaraju nepovoljni uslovi za naseljavanje miolikih glodara u novo izgradjenim objektima. U ovu grupu su svrstane: - agrotehnike mere, - tehnoloko manipulativne mere, - higijenske mere i - gradjevinsko-tehnike mere.




17

2. Metode za hvatanje i regulaciju populacije miolikih glodara

Ovo su metode koje se primenjuju kada se mioliki glodari pojave u objektima u kojima nisu poeljni. U toj grupi su: a) mehanike metode: - miolovke, pacolovke, - lepljive mase, - upotreba vode (rusko bure) b) fizike metode: - primena ultra zvuka, - primena toplote, - primena elektrine energije.

c) bioloke metode: - prirodni neprijatelji, -pacov vuk, - primena mikroorganizama. g) hemijska metoda: - primena brzih otrova (rodenticida), - primena sporih otrova (rodenticida), - primena repelenata, - primena hemosterilanata. U svetu se, pa i kod nas, od svih pobrojanih metoda najee primenjuje hemijska metoda, s obzirom na relativno

dobre rezultate koji se postiu primenom ove metode. Brzi otrovi se vrlo retko primenjuju. Primena ove metode je ograniena, s obzirom da postoji mogunost neeljenih trovanja (ljudi, ivotinja). Od sporih otrova najee se koriste otrovi druge generacije (bromadiolon, difenakum, brodifakum, difetialon), zato to se efekti postiu posle jedne konzumacije mamca. Otrovi prve generacije (na bazi indadiona i kumarina) se sve manje koriste s obzirom da je potrebno da se mamac uzima vie puta da bi se postigao toksian efekat, a i zbog pojave rezistencije glodara na ovu grupu otrova. Najdelikatniji deo deratizacije predstavlja pripremanje mamaca. Postoje probni mamci i mamci. Probni mamci se sastoje samo iz hraniva i slue za utvrivanje broja prisutnih glodara u invadiranom objektu s jedne strane,a s druge strane koristi se za procenu koje hranivo glodari najradije jedu. Mamac se sastoji iz otrova i hraniva. Pri odabiru hraniva za pripremu mamaca treba da se potuje pravilo odabira suprotnog hraniva od hraniva koje se nalazi u objektu, a ako nismo u mogunosti onda hranivo treba da se uini atraktivnim time to se doda neki od atraktanata (anis, riblje brano,vanila i dr.). Za pripremanje mamaca mogu da se upotrebe sve vrste hraniva pod uslovom da hranivo nije pokvareno. Za postavljanje mamaca u vlanim sredinama koriste se parafinski mamci. Potrebno je da se mamci postave du kretanja glodara, koji su zatieni od atmosferskih uslova i mogunosti da ih pojedu druge ivotinje. Ovaj posao mora da obavlja struno lice. Posle zavrene akcije preostale mamce, kao i uginule glodare, treba pokupiti i nekodljivo ih ukloniti. Za utvrivanje invadiranosti objekta koristi se shema, pomou koje se odreuje aproksimativan broj tetnih glodara na jednom lokalitetu, na taj nain to ako se pacovi ne vide, ve se vide samo tragovi njihovog izmeta, kao i neke manje tete koje su priinili, ovom metodom se procenjuje da ih ima od 1 do 100, ako se pacovi povremeno vide u sumrak i nou, procenjuje se da ih onda ima izmedju 100 i 500 i ako se pacovi redovno vide nou, a poneki i danju procenjuje se da ih onda ima izmedju 500 i 1000 i ako se nou vidi veliki broj pacova, a po danu nekoliko jedinki onda se procenjuje da ih ima i vie od 1000. ZAKLJUAK Deratizacija je vana profilaktika mera koja se primenjuje u humanoj i veterinarskoj medicini koja prvenstveno ima za cilj da zatiti zdravlje ljudi i ivotinja. Redovno je sprovode na velikim farmama za uzgoj ivotinja, fabrikama stone hrane, klanicama a malo slabije na manjim poljoprivrednim gazdinstvima iako joj i oni u zadnje vreme posveuju mnogo vie panje. Postoje specijalizovane slube za izvodjenje deratizacije. To je obavezna mera koja je propisana (Zakon o veterinarstvu Sl. list RS,br. 91/05 i 30/10). Uspeno upravljanje populacijom glodara je bazirano na tri osnovna elementa: preventivne mere, monitoring i korienje hemijskih jedinjenja. Poznavanje rezistencije je preduslov za




18

adekvatan izbor rodenticida,kako bi se postigla optimalna efikasnost i kako bi se izbegle osnovne neciljne opasnosti. Na osnovu svega iznetog i praktinih iskustava u toku izvodjenja deratizacije, moe se zakljuiti da je u cilju biosigurnosnih mera potrebno kontinuirano sprovodjenje deratizacije uz potovanje svih mera opreza i izvodjenje deratizacije od strane strunih lica ili specijalizovanih firmi. Sprovodjenje deratizacije na farmama je izuzetno znaajna biosigurnosna mera, koja direktno utie na zdravstveni status ivotinja. Litertura: [1] Radenkovi, B.(1998): Praktikum iz zoohigijene, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu [2] Puha, I., Hrgovi, N., Vukievi, Z.(1989): Zoohigijena, OZID [3] Razni autori(od 2000-2012): Zbornici radova sa savetovanja DDD, Sekcija za DDD, Katedra za zoohigijenu Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu




19

SUVA I FERMENTISANA KABASTA HRANIVA U ISHRANI OVACA

Milan Stojanovi dipl. ing.

Izvod: Kabasta hraniva koja se koriste u ishrani ovaca mogu se uslovno podeliti na zelena kabasta hraniva, suva kabasta hraniva, konzervirana kabasta hraniva i korenasto-krtolasta hraniva. U grupu suvih kabastih hraniva za ishranu ovaca spadaju: livadsko seno, seno krmnih kultura sa oranica, kukuruzovina, slame razliitih biljaka, pleva, a, trska i dr. U kabasta fermentisana hraniva ubrajamo silau i senau razliitih biljnih vrsta i njihovih nusproizvoda vlanim putem (silaa) i konzervisanjem zelene mase kombinacijom provenjavanja sa odreenim elementima siliranja biljne mase. Kljune rei: Seno, slama, kukuruzovina, silaa, senaa

DRY AND FERMENTED FORAGES OF SHEEP

BSc Milan Stojanovi

Abstract:: forages used in feeding sheep can be conditionally divided into green forages, dry forages, conserved forages and feed root-tubers. In the group of dry forage for feeding sheep include: hay, hay, forage crops from arable land, corn, straw of different plants, chaff, reed, cane, etc.. The bulk of nutrients include fermented silage and haylage of different plant species and their by-products by wet (silage) and the conservation of green mass with a specific combination of wilting silage elements of plant mass.

Key words: Hay, straw, corn, silage, haylage

o Uvod o Suva kabasta hraniva o Kabasta fermentisana hrana o Zakljuak o Literatura

UVOD Kabasta hrana je osnovna hrana ovaca tokom veeg dela godine. Predstavlja jestive delove biljke u kojima prevladavaju vegetativni delovi stabljika i list. Upotrebljava se u sveem stanju kao paa, koena zelena hrana i konzervisana suenjem kao seno ili dehidrirana, vlana kao silaa ili senaa i na kraj kao slame itarica. Kabasta hrana je hrana iz koje ovce crpe energiju za mikrobijalnu fermentaciju u predeludcima. Sadraj proteina je jako promenljiv u kabastim hranivima. Tako leguminoze mogu da sadre vie od 20% SP, a slame samo 3-4%. Vodotopivi ugljenihidrati se nalaze u rasponu od 5 do 15% u mladih do 20-30% od SM u zrelijim biljkama. Njihov sadraj jako varira, i zavisan je od visine intenziteta osvetlenja, brzine fotosineteze i visine temperature. Kabasta hraniva sadre izrazito varijabilnu koncentraciju minerala koja se kree od deficita do toksine koliine. Kabasta hraniva sadre vie Ca, Mg, K i mikroelemenata, dok je nizak do osrednji sadraj P. Ova hraniva sadre vie vitamina rastvorljivih u mastima nego veina koncentratnih hraniva, a leguminoze sadre i dosta vitamina B grupe. Zelena kabasta hraniva su izrazito bogata beta karotenom, provitaminom vitamina A. Veina zelenih krmnih biljaka je bogat izvor vitamina E i riboflavina.




20

SUVA KABASTA HRANIVA

Najvanija karakteristika hraniva iz ove grupe su velika zapremina i visok sadraj celuloze i hemiceluloze. Dele se u dve podgrupe, i to prva podgrupa gde pripadaju sve vrste sena i druga podgrupa kojoj pripadaju ostala gruba kabasta hraniva niske hranljive vrednosti.

Seno

Seno je hranivo prizvedeno suenjem (dehidratacijom) zelenih biljaka do nivoa vlage od 14-16%, odnosno seno je zelena masa konzervisana suenjem. Postoji vie vrsta sena, a njegov kvalitet i hranljiva vrednost je vrlo varijabilna, i zavise od vrste biljaka koje preovlauju u njemu, od kvaliteta biljaka i njhove hranljive vrednosti, momenta kosidbe, naina spremanja i uvanja. Najvrednije seno za ishranu ovaca je seno koje se sastoji od razliitih vrsta leguminoza, proizvedeno na njivama, pokoeno u odgovarajuoj fazi vegetacije i osueno na takav nain da se sauva njegova hranljiva vrednost i kvalitet. Seno spremljeno na ovakav nain je veoma ukusno i bogato u proteinima visokog kvaliteta i sadraju vitamina A i D.

Mada razliite vrste sena od leguminoza imaju prednosti, u ishrani ovaca, sena od graminea se znatno vie koriste u ishrani ovaca i jagnjadi. Ovakva vrsta sena ako se prethodno usitni ima nii sadraj proteina, kalcijum i vitamina od sena leguminoza. Zelenu travnu masu treba kositi u optimalnoj fazi rasta kada se postiu maksimalni prinosi, a da biljke nisu ni suvie mlade ni stare. Najpovoljnije vreme za kosidbu vlatastih trava je kad poinje njihovo vlatanje, a vreme kosidbe leguminoza je poetak cvetanja. Posle optimalnog vremena kosidbe biljna masa se mnogo ne poveava, ali se poveava sadraj teko svarljivih sastojaka (celuloze i lignina) i opada sadraj proteina.

Sl. 1. Koenje trave za seno Sl. 2. Skupljanje sena samoutov. Sl. 3. Baliranje sena prikolicom.

Nain suenja sena, takoe u velikoj meri utie na kvalitet sena i gubitke u hranljivoj vrednosti. Dobro osueno seno ima zelenu boju sa ouvanom lisnom masom prijatnog mirisa i ukusa bez primesa zemlje i praine. Suenje sena moe biti prirodno, u otkosima ili napravama, vetako, sueno strujanjem hladnog ili toplog vazduha. Suenjem sena na vetaki nain u znatnoj meri se smanjuju gubici u lisnoj masi, proteinima i karotinu. Seno je veoma osetljivo na loe vremenske prilike, jer se poveavaju gubitci i smanjuje hranljiva vrednost. Pored ovoga, mehanika manipulacija moe biti uzrok velikih gubitaka u hranljivoj vrednosti sena. Osnovni uzrok ovih gubitaka jeste opadanje lisne mase.

Osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta sena su hemijski sastav, svarljivost organske materije i energetska vrednost. U pogledu kvaliteta, seno moe biti loeg, osrednjeg, dobrog, vrlo dobrog i odlinog kvaliteta. Po kvalitetu najbolje je seno leguminoza, zatim meano seno, a najslabije je seno graminea.

Seno od leguminoza sadri od 12-22% proteina i 15-35% celuloze, meano seno sadri 10-14% proteina i 25-30% celuloze, a seno graminea sadri od 5-12 % proteina i 20-35% celuloze. Tabela br. 1 Hemijski sastav livadskog sena (Krajinovi M. 1992.) [3]

Livadsko seno S.P. % S.C. % Ca % P % Karotin mg/kg Odlino 14 20 0,72 0,42 50 Vrlo dobro 11 21 0,70 0,40 30 Dobro 9 27 0,62 0,28 20 Osrednje 8 30 0,60 0,21 15 Loe 7 33 0,50 0,21 5




21

Seno krmnog bilja sa oranica

Ova hraniva nemaju nekog veeg znaaja kao hranivo koje se koristi za ishranu ovaca u zimskom periodu. Veoma mali deo ovih hraniva se prerauje u seno, jer se ona preteno koriste u zelenom stanju. Kada su u pitanju krmna bilja sa oranica treba birati vrste ili hibride koji su bogati lisnom masom, jer je razlika u sadraju hranljivih materija u listu i stablu, izrazito velika. Od biljaka koje se koriste za spremanje ovih proizvoda pomenuemo kukuruz, sirak, sudansku travu, ovas, ra, jeam i dr. Kod spremanja sena od ovih biljaka treba voditi rauna da na sadraj hranljivih materija u senu znaajno utie vegetacioni stadijum u kome se biljka nalazi.

Tabela br. 2 Hemijski sastav suvih kabastih hraniva (Krajinovi M. 1992.) [3]

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. S.Pep. BEM Lucerkino seno 90,3 18,0 2,6 23,3 11,0 35,4 Seno crvene dateline 85,0 16,9 2,7 19,6 8,5 37,3 Seno grahorice 85,0 15,5 2,4 26,5 8,3 36,0 Seno tra.-det. smee 84,4 13,1 2,5 24,9 7,8 36,0 Livadsko seno 85,0 11,9 2,8 22,9 8,5 39,0

Ostala suva kabasta hraniva

Ova hraniva potiu od raznih vrsta ita, leguminoza, uljarica, movarnih biljaka, delova biljaka idr. Sva ova

hraniva potiu od biljaka pune fizioloke zrelosti i po pravilu predstavljaju ostatak biljne mase nakon sazrevanja, odnosno ubiranja plodova. Ova hraniva su kabasta i gruba, jer sadre dosta balastnih sastojaka koji se teko ili uopte ne vare. Hranljiva vrednost ovih hraniva u celini je dosta niska, jer sadre malo proteina, masti i lako svarljivih ugljenih hidrata, a mnogo sirove celuloze. Ova hraniva mogu posluiti kao dopuna obroka za zimsku ishranu ovaca, ali bi trebalo odreenim tehnolokim postupcima (seckanje, kvaenje, hidrolitika obrada) poboljati njihovu svarljivost, odnosno poboljati dostupnost hranljivih materija mikroorganizmima predeludaca i organizmu ovaca. Najvanija hraniva iz ove grupe koja se koriste u ishrani ovaca su kukuruzovina, slame itarica i leguminoza, pleve ita i mahune leguminoza.

Kukuruzovina predstavlja ostatak kukuruzne biljne mase nakon berbe klipa. Ovo hranivo ima povoljniji sastav hranljivih materija od slame itarica. Ovce deo svojih potreba u hranljivim materijama mogu podmiriti konzumiranjem ovog hraniva, ali je konzumiranje mogue poboljati ako se ovo hranivo isecka ili samelje.

Slama predstavlja ostatak koji ostaje nakon vridbe itarica i leguminoza. Najzastupljenije vrste slame su slame itarica (penica,jeam, ovas) i sojina slama, od slama leguminoza. Ostale vrste slama nemaju nekog veeg znaaja u ishrani. Po hranljivoj vrednosti slama itarica je hranivo siromano i loije je od kukuruzovine. Od slama itarica njajbolja je ovsena slama, pa slama jema, penice i rai. Slama itarica se kao dodatak obroku obino koristi pri ishrani sveim sonim kabastim hranivima radi balansiranja suve materije, ili za balansiranja sadraja celuloze, kada u obroku dominiraju koncentrovana hraniva. U tabeli je prikazan hemijski sastav suvih-grubih kabastih hraniva.

Tabela br. 3 Hemijski sastav suvih-grubih kabastih hraniva, u % (Krajinovi M. 1992.) [3]

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. S.Pep. BEM Grakovina 86,4 8,0 1,6 33,5 5,4 37,9 Sojina slama 84,0 7,4 2,0 31,1 5,2 38,3 Kukuruzovina 85,0 5,0 1,5 37,5 4,8 36,2 Penina slama 85,7 2,2 1.2 40,8 4,4 37,1 Jemena slama 85,7 2,9 1,4 42,0 4,6 34,8 Ovsena slama 87,5 3,8 1,4 36,9 6,0 39,4 Pleva (penina) 84,0 4,4 1,7 31,0 10,1 36,8 Mahune (graak) 86,0 9,8 1.2 35,4 5,9 33,7




22

Sl. 4. Seno sudanske trave Sl. 5. Kukuruzovina u rol-balama Sl. 6. Slama itarica rol-bale

Sa porestom proizvodnje soje u naoj zemlji poslednjih godina, sojina slama dobija sve vie na znaaju u ishranu ovaca. Sojina slama i slama leguminoza je kvalitetnija u odnosu na slamu ita, jer sadri vie hranljivih materija i ima veu svarljivost. Sojina slama, ne samo to ima vie proteina od kukuruzovine i slame ita ve je bogatiji izvor kalcijuma i fosfora. U poreenju sojiune slame sa slamom ostalih leguminoza ona ima niu hranljivu vrednost.

KABASTA FERMENTISANA HRANIVA

Silaa

Predstavlja hranivo koje je dobijeno procesom kontrolisane fermentacije vlane kabaste hrane ili drugih hraniva, postie se primenom odreenih postupaka. Proces siliranja je nain konzervisanja biljaka i njihovih nusproizvoda vlanim putem, a postie se fermentacijom u siliranoj masi pomou mikroorganizama u odsustvu vazduha. Osnovni cilj siliranja je, da se sa postupkom konzervisanja sauvaju hranljive materije u to veoj meri. Silae moemo posmatrati kao posebnu grupu kabastih hraniva, zbog svog specifinog postupka dobijanja i uvanja iako je to u sutini samo konzervisana zelena masa. Siliranje je pored suenja najrasprostranjeniji i najznaajniji vid konzervisanja stone hrane.

Kod nas nema tradicije u irem korienju silae u ishrani ovaca. Sama injenica da je proizvodnja kvalitetnog sena relativno tei postupak od siliranja, treba nastojati da se u ishrani ove vrste stoke uvede silaa, posebno kod ovaca koje se ne muzu. S obzirom da se kod ovaca silaa treba koristiti u zimskom periodu, neophodno je da seobrati posebna panja tehnici pripreme kako bi se dobila silaa odlinog kvaliteta.

Silaa za ishranu ovaca moe se pripremati od velikog broja razliitih biljaka, kao to su kukuruz, penicu, jeam, ovas, ra, sirak, razliite vrste leguminoza i trava, suncokret, repa i repini rezanci i dr. Kod nas se najee silaa za ishranu ovaca priprema i koristi od cele biljke kukuruza, pokoena u votanoj fazi zrelosti zrna, kao i od sirovih repinih rezanaca.

Sl. 7. Silaa trava Sl. 8. Senaa trava Sl. 9. Silaa kukuruza u rol-balama

Kvalitet silae zavisi od vie faktora od kojih su najvaniji, odabir biljne vrste za siliranje, tehnike siliranja, toka fermentacije i naina uvanja. Izbor hraniva za siliranje ima dosta uticaja na primenu tehnike siliranja, jer postoje znaajne razlike u hemijskom sastavu itarica i leguminoza, kao i korenasto-krtolastih hraniva. Presudan uticaj u procesu siliranja ima sadraj rastvorljivih ugljenih hidrata u silo masi (biljkama), pa u skladu sa sadrajem rastvorljivih ugljenih hidrata postoje biljke koje se lako siliraju (cela biljka kukuruza), koje se teko mogu same silirati i biljke koje se uopte ne mogu silirati bez odreenih dodataka (lucerka).




23

Tabela br. 4 Hemijski sastav razliitih silaa Hemijski sastav, % Hranivo SM SP SL SC Bem Pep Ca P

Kukuruz zeleni 25,9 2,06 0,60 5,66 16,0 1,51 0,07 0,05 Kukuruzna silaa 20,0 2,30 0,69 7,15 8,47 1,39 - - Kukuruz klip 87,0 8,34 3,14 17,2 56,6 1,76 0,03 0,27 Sudanska trava 17,0 2,12 0,44 6,27 6,79 1,35 0,08 0,03 Ovas i grahorica 19,5 3,25 0,57 5,53 8,23 1,89 0,19 0,07 Kukuruzovina+glave i lie 24,0 1,49 0,40 7,89 11,7 2,54 - - Kukuruzovina+sirovi rezanac 24,0 1,78 0,32 10,4 9,82 1,68 - -

Pored napred navedenih faktora za uspenu pripremu silae neophodno je primeniti pravilnu tehniku u svim operacijama pripreme siliranja od odreivanja momenta etve, kosidbe, transporta, punjenja silo prostora, sabijanja silo mase, pokrivanja i izuzimanja.

Smetaj silae igra znaajnu ulogu u pogledu ouvanja kvaliteta silae i smanjenju gubitaka. Osnovni zahtevi koji se moraju obezbediti izborom tipa silosa jesu, da se omogui lako punjenje silosa, dobro i ravnomerno sabijanje silo mase, dobra izolacija i zaptivenost, lako pokrivanje i izuzimanje bez gubitaka. U ishrani ovaca moe se koristiti silaa razliitih biljnih vrsta i ako je dobrog kvaliteta i ukusa predstavlja stabilan i u svim prilikama siguran izvor stone hrane. Uglavnom se koristi onda kada nema dovoljno kabaste hrane (zimi) i u ishrani onih kategorija ovaca koje se gaje radi mesa i vune. Sjagnjenim ovcama daju se manje koliine, koje se postepeno poveavaju nakon jagnjenja i maksimum dostiu 45 dana posle jagnjenja. Preporuke za koliinsko korienje silae u ishrani ovaca najee se kreu od 2-4 kg po grlu dnevno [1].

Senaa predstavlja kabasto hranivo koje se dobija tehnolokim postupkom konzervisanja zelene mase koji objedinjuje, delimino postupak spremanja sena i spremanja silae. Spremanje senae je tehnoloki postupak koji je novijeg datuma. Senaa se sprema na taj nain to se zelena biljna masa posle koenja pusti da provene do vlage 40-55%, a potom se pristupa skupljanju, seckanju i senairanju. Senaa po teini spremanja, gubitcima i po kvalitetu krmne mase znaajno prevazilazi kvalitet sena i silae. Ona ima niz prednosti u odnosu na druge vidove konzervisanja krme. Pri spremanju senae, uspeno se mogu sauvati i kvantitet i kvalitet hranljivih materija. Proces degradacije hranljivih materija je slabije izraen, tako da pojedini delovi biljaka ostaju slini izvornom obliku. Gubici se kod ovog tehnolokog procesa u proseku kreu od 5-15%, to je u poreenju sa drugim tehnolokim postupcima spremanja hranivima daleko bolje.

Pravilna duina seckanja i sabijenost mase stvaraju anaerobne uslove koji omoguuju uspeno uvanje senae. Sam postupak senairanja tee tako da se prvo pokosi travna masa, zatim se pusti da provene 5-7 sati (smanjenje nivoa vlage od 40-55% vlage), potom se pristupa sakupljanju i seckanju mase (duine 3-4cm). Prilikom sabijanja mase u zavisnosti od potrebe dodaju se konzervansi ili materije koje poboljavaju procese mleno kiselinskog vrenja ili kvalitet senae [2].

Senaa je kabasto hranivo koje svakim danom zauzima sve znaajnije mesto u ishrani stoke iz razloga to se moe praviti u svako doba sezone (kod nas veoma znaajni prvi otkosi u prolee koje je teko spremiti, i kad se spremi loeg je kvaliteta) , nema nekih znaajnih zahteva za smetajem (rolo-bale) i mehanizacija je standardna.

ZAKLJUAK

Hranjivost kabaste hrane se definie kao kapacitet odravanja proizvodnje grla, a to zavisi o sposobnosti snadbevanja grla potrebnim hranljivim materijama. Hranjivost kabastih hraniva zavisi od: [1] koliine kabaste hrane koju e ivotinja pojesti (voljno uzimanje), [2] sadraja hranljivih materija u kabastom hranivu (hemijski sastav) i [3] sposobnosti ivotinje da svari i iskoristi hranljive materije. Sposobnost ovaca da usvoje hranljive materije iz kabaste hrane najvie zavisi od mikroorganizmima koji su prisutni u predeludcima. Hranjivost kabaste hrane ne zavisi samo od svojstva kabaste hrane, ve i od sloene interakcije izmeu kabastog hraniva, ivotinje (u ovom sluaju ovce) i populacije mikroorganizama u predeludcima. Hranjivost kabaste hrane brzo opada sa starenjem biljke i varira u rasponu od visoke hranljivosti, poput silae i senae i niske svarljivosti kao to su gruba voluminozna hraniva odnosno, vegetativni delovi biljaka u punoj zrelosti (slame, kukuruzovine, pleve i brsta). Svaka od njih ima svoje prednosti kada se [2] pravilno pripremi i pravilno poslui kao




24

dopuna obroku i [2] odabere tako da odgovara potrebama kategoriji ovaca. Tako se slame i kukuruzovina daju priplodnim ovcama u dobroj kondiciji tokom bremenitosti ili nisko proizvodnim kategorijama ovaca ili ovcama u tovu. Literatura:

[1] Antov G., obi T., Antov A. (2004): Siliranje i silae, Novi Sad [2] orevi N., Grubi G., Makevi M., Joki . (2009): Ishrana i gajenje domaih ivotinja, Beograd-Zemun [3] Krajinovi M. (2006.) : Ovarstvo i kozarstvo, Novi Sad

Documents

Aktuelni Savetnik 2012 08 BT