Savremene tendencije u proizvodnji jabuke Pie: Branislav Gulan

Voarstvo predstavlja jednu od najrentabilnijih grana poljoprivrede. Korist od voarstva je viestruka. Sama vrednost voaka izreena je u mudroj narodnoj izreci ,,Voke u prolee razveseljavaju oveka, u leto ga hlade, a u zimu greju. Plodovi voa imaju korisnu ulogu u poboljanju ishrane, obezbeenju zdravlja i u leenju mnogobrojnih bolesti. Pored korienja voa sveem stanju, u ishrani se koriste i razne preraevine od voa, suvo voe, kompoti, sokovi, demovi, marmelade, sirupi, vono vino... Nijedna poljoprivredna grana ne moe doneti toliku zaradu, kao voarstvo, pogotovo u brdsko-planinskim podrujima. To je jedna od najproduktivnijih poljoprivrednih grana, koja viestruko nadmauje rentabilnost drugih grana. Proizvodnjom voa se ostvaruje 10-15 puta vea vrednost proizvodnje po hektaru, nego pri proizvodnji penice i kukuruza. Bavljenje voarstvom zahteva mnogo ivog rada, tako da se, u krajevima gde ima dosta radne snage moe doprineti njihovom racionalnijem korienju, a ujedno i zadravanju poljoprivrednog stanovnitva u tim krajevima. Voarska proizvodnja zapoljava po jedinici povrine oko 20 puta vie radne snage nego pri proizvodnji penice. Veliko je angaovanje radne snage u nizu prateih delatnosti, koje su vezane za poljoprivrednu proizvodnju. Nekada su se voke gajile na okunicama, batama i pored puteva i to su bile preteno otpornije sorte na prouzrokovae bolesti i tetoina i na loije agroekoloke uslove. Meutim, danas je voarstvo postala unosna grana i njeni plodovi se ne koriste samo za sopstvene potrebe domainstva, ve su namenjeni i za trite. U vrednosti izvoza poljprivrednih proizvoda, 1

voe i preraevine uestvuju sa 15 do 20 odsto. Stoga je voe jedan od najznaajnijih izvoznih proizvoda, pa bi ovoj grani trebalo posvetiti daleko veu panju nego do sada. Poljoprivrednim domainstvima u ovoj oblasti nije poklanjana dovoljna panja, mada su najvee potencijalne mogunosti za poveanje proizvodnje ba u ovom sektoru. Ako se eli ii napred u voarskoj proizvodnji, nije bitno samo imati ogroman zemljini fond i mehanizaciju nego kako to zemljite najracionalnije koristiti. Meu najznaajnije voke u naoj zemlji spada jabuka - godinje se proizvodi proseno 200.000 tona i u poslednje vreme proseno po stablu 12,3 kilograma. Proiozvodnja jabuka oscilira, tako da je 1990. godine u zemlji bilo proizvedeno 231.000 tona (16,7 kilograma po stablu), zatim 1995. godine 163.000 tona (11,8 kilograma po stablu), 2000. godine 197.000 tona ili 138 kilograma po stablu, pa 2003. godine 246.000 tona, odnosno 16,8 kilograma po stablu, a 2004. godine 183.000 tona ili 12,3 kilograma po voki.

Imamo jabuku prijateljstva Tvorac naih visokorodnih sorti jabuka profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Keserovi istie da je komercijalna proizvodnja naih jabuka oko 160.000 tona, da je najvei deo veoma kvalitetan i da ima kupce u zemlji i svetu. To ni priblino ne koristimo, ali ipak poslednjih godina se neto pozivitno kree i vraamo se njenoj proizvodnji koja e nas i vie spajati sa svetom. To znai, kae on, da imamo jabuku prijateljstva, a ne razdora sa svetom. Sa usponom njenog uzoja, nadamo se da e se ponovo iriti nae prijateljske veze sa svetom. Dokaz za to je da se godinje izvozi oko desetak hiljada tona, da je lane

2

ostvaren i rekord u prodaji na svetskom tritu sa 27.432 tone u vrednsoti 8,6 miliona dolara. Za sada najvei kupac naih jabuka je Rusija u koju je prole godine bilo izvezeno blizu 18.000 tona i to je donelo prihod od preko 6,6 miliona dolara. U nau zemlju se istovremeno i uvoze jabuke, proseno oko 10.000 tona godinje i to iz Italije, Poljske, Slovenije... ,,Jabuka je vona vrsta iji se plodovi najdue i najvie koriste u sveem stanju. Obim proizvodnje jabuke u svetskoj proizvodnji ini treinu od ukupnih koli~ina glavnih gajenih vrsta vo}a. U svetu se proizvede 47 miliona tona jabuka, a vodei proizvoai su Kina, Rusija, SAD, Francuska, Italija, Nemaka i Poljska. Od ukupne proizvodnje u naoj zemlji od oko 200.000 tona, najvie ak 77.000 tona se proizvede u Vojvodini. Iako su zasadi u Vojvodini daleko intenzivniji nego u drugim delovima Srbije, ipak se moe konstatovati da prirodni uslovi nisu ni priblino dovoljno iskorieni i da se treba okrenuti intenzivnoj proizvodnji, kae Keserovi.

Ko (to tamo) ne voli jabuku Kada je re o potronji jabuka po jednom stanovniku mi tu zauzimamo 15 mesto u Evropi, istie dr Maja trbac, iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu. Meutim, nije dobro to se stalno belei pad potronje, pa je to od 1992. do 2002. godine bilo ak 4,79 odsto! Po njenim reima procena je da e u ovoj godini u naoj zemlji prosena potronja jabuka po stanovniku biti 9,7 kilograma, dok e to u Evropi biti ak 19 kilograma. Mi se nalazimo po potronji iza vedske, Italije, Nemake, Francuske i drugih razvijenih zemalja, ali smo ispred Makedonije, Bosne i Hercegovine i zemalja tog nivoa razvoja. Jabuka spada meu one vone vrste ija je tehnologija proizvodnje veoma slo`ena i zahteva vrlo velka ulaganja rada i sredstava, ali je zato visoko akumulativna i ekonomski vrlo interesantna. S druge strane, tehnologija njenog gajenja spada u one koje su ekoloki i sa aspekta 3

zdravstvene bezbednosti po oveka vrlo sloene. Po reima Keserovia jabuka je jedna od vonih vrsta koja zahteva najvei broj prskanja za suzbijanje bolesti i tetoina. Pogotovu veliki broj prskanja se izvodi za suzbijanje prouzrokovaa pepelnice i aave krastavosti. Kada je proizvodnja jabuke za stonu upotrebu, hemijska zatita se mora smanjiti do granice koja ne utie na negativno na kvalitet plodova. Ako su plodovi namenjeni za preradu moe se u znaajnijoj meri smanjiti zatita protiv prouzrokova a bolesti i tetoina, jer je ekonomski prag ispod koga se moe tolerisati smanjenje kvaliteta, znatno nii. Da bi iskoristili prirodne mogunosti za uzgoj jabuka potrebno je da to postane i sastavni deo strategije razvoja koje stvara svaka nova vlast, ali oni uglavnom ostaju u fiokama. Posustao izvoz kalemova Naa nauka je stvorila vie desetina visokorodnih sorti jabuka, ali posle otvaranja granica mi i uvozimo one sorte koje nemamo u naoj zemlji. Nekad smo bili i poznati izvoznici kalemova jabuka pa smo samo u Rusiju izvozili za 30 miliona dolara godinje, pa smo bili i zemlja kalemova, ne samo jabuka ve i ostalog voa. Me|utim, sve to se deavalo na ovim prostorima uticalo je da se taj izvoz smanji, pa je bilo godina kada je to bilo samo simbolino. Najbolji primer je 2005. godina kada je uvezeno jabuka za 4,5 miliona dolara, a izvezeno samo za 0,12 miliona dolara, istie saradnik u Centru za nauno-istraivaki rad Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi. Stvaranje novih zasada jabuka je veoma skupo. Primera radi, u Maloj Remeti na Frukoj Gori se sad na 18 hektara stvara najmoderniji zasad jabuka. Na jedan hektar sadi se 4.800 stabala. Vlasnik ovog budueg jabunjaka istie da e to biti posed na ak 100 hektara. Za ovaj prvi jabunjak on uvozi iz Italije 64.000 sadnica. Jedna sadnica se plaa po 2,20 evra. To je dobro jer emo imati nove sorte jabuka na naem tritu. Tako jedan hektar novih zasada jabuka, ako hoemo sve da primenimo, od kvalitetnih kalemova, do protivgradne zatite i navodnjavanja staje od 15.000 do 25.000 evra. Koristiti bogatstvo prirode Dobro je to je u Srbiji donet Zakon o sadnom materijalu, i on e za nekoliko godina dati rezultate. Jer, ako drava shvati da je bogatstvo koristiti ono to je priroda ponudila, a to je da proizvodi voe, u ovoj oblasti e se uvesti red, obnoviemo nae vonjake, sa domaim, ali i kvalitetnim, zdravim uvoznim sortama, pa emo imati i vie voa kako za domae potrebe tako i za izvoz. To, znai, naglaava Keserovi, da vonjake moramo podizati kao i druge razvijene zemlje, a u sve to moramo ugraditi i evropske propise. Za proizvodnju jabuke u razvijenim zemljama karakteristika je intenzifikacija proizvodnje uz zadravanje ili porast obima proizvodnje na manjim povrinama. Ovo se postie kod jabuke poveanjem broja stabala po jedinici povrine ( kod nas se do sada sadilo 2.500 stabala, a u svetu 4.800 stabala). Sa sortama ,,zlatni delies, ,,klon rainders, ,,jonagored, ,,tajmanred, ,,breburs i ,,fud`i dobija se visok prinos i kvalitet plodova. Sve sorte postiu punu rodnost u treoj godini. Za to je potrebna i kvalitetna mehanizacija koju mi jo uvek nemamo niti je kupujemo jer smo siromana zemlja. Po reima Keserovia, u razvijenim zemljama kojima mi teimo ide se na sadnju guih i srednje guih zasada jabuka. To su zasadi dimenzija po jednom stablu na 2,80 do 3,20 metara, dok je kod nas to jo uvek 3,80 do etiri metra. Za to je od velikog znaaja i izbor sorti jabuka. Primera radi,

4

na naim podrujima gde je i najvea proizvodnja u Vojvodini, danas najbolje prinose daje ,,ajdare, ,,zlatni delies, ,,jonagold, ,,meltoz, ,,greni smit, a u manjoj meri gloster, ,,mucu i druger sorte. Danas vodea sorta sa vie od 50 odsto u plantanim zasadima u naoj zemlji je ,,ajdared, ali sa tendencijom smanjenja. Da bi to bre u ovoj oblasti napredovali potrebno je pojednostaviti proceduru priznavanja novih sorti. Da bi poveali prodaju na svetskom tritu, potrebno je primeniti sve ovo to nauka zahteva, da bi imali kvalitetno plodove, a tek zatim i dobar marketing i pakovanje plodova. Primer uspenog marketinga je integralna proizvodnja u Junom Tirolu gde se godinje ulae vie od tri miliona evra, a taj novac se veoma brzo vraa. Ali, pored integralne treba uvoditi i bioloku proizvodnju jabuke, za stonu ishranu ali i poveati proizvodnju industrijskih plodova. Za sve to potreban je novac, kako bi se izgradile hladnjae za uvanje plodova, a ne samo da se oni mogu unoviti odmah posle sazrevanja, a da posle toga propadaju. Dakle, da bi se mogla poveati proizvodnja potrebno je izgraditi prihvatne centre odakle bi se roba plasirala kako na domaem tako i stranom tritu. Potrebne su i savremene hladnjae, a sve to je sastavni deo koncepta nove integralne proizvodnje. arka jede ugled Ceh nae nepanje i nedovoljne kontrole je da nam je krajem prole godine iz Slovenije vraen kontigent izvezenih sveih jabuka uz obrazloenje da su na njima pronaeni ostaci pesticida, odnosno aktivne materije MCF, iznad dozvoljene granice. Uprava za zatitu bilja Vlade Srbije je utvrdila da je firma ,,uki-Dobrava iz apca, koja je izvozila jabuku to inila uz korienje falsifikovanih fitosertifikata. Re je o dokumentima kojima drava Srbija garantuje zdravstvenu ispravnost poiljke, a po reima direktora Uprave za zatitu bilja Miroslava Vujovia, u toj izvoznoj firmi su izjavili da su fitosertifikate dobili od jednog fizikog lica iz Mave. Utvreno je da je bilo 11 falsifikovanih dokumenata. To je nanelo velike tete ugledu nae zemlje, a stvorilo je i posebne tekoe prilikom obavljanja sledeih izvoznih poslova jer e uvek sve biti pod sumnjom. Nauka tvrdi da je potrebna edukacija proizvo|aa da bi imali kvalitetan plod, ali i daleko stroa borba protiv onih koji se bave prevarama i falsifikatima kao to je ovaj sluaj. Jer, tu je bio u pitanju samo lini interes jedne firme, a daleko vea teta za sve proizvoae u zemlji. Uz to jedna poiljka sadnog materijala zaustavljena je prilikom redovne kontrole na ulasku u EU (na granici Srbije i Maarske). Tokom uobiajene fitosanitarne kontrole i laboratorijskih analiza utvreno je postojanje virusa arke u sadnicama iz Srbije i one su vraene u zemlju. Re je bila o izvozu sadnog materijala breskve i kajsije u Holandiju. http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=AG003_3.htm&autor=11

EKOLOKA PROIZVODNJA JABUKE

5

Marijana RadevskaUniversity of Management, bul. Prtizanski odredi Skopje, Macedonia U uslovima jake konkurencije i visokih standarda kvaliteta na razvijenim tritima, plasman plodova jabuke uz dobar finansijski rezultat mogue je ostvariti jedino ako je jabuka visokog kvaliteta. Glavni selekcioni cilj u oplemenjivanju jabuke danas je objedinjavanje visokog kvaliteta ploda i otpornost na parazite i tetoine (Laurens, 1999). U svetu se danas na stvaranju novih sorti jabuke boljih bioloko-privrednih osobina radi u mnogim institutima i istraivakim centrima. Iako je do sada stvoreno preko 10.000 sorti jabuke, u komercijalnoj proizvodnji je zastupljeno svega nekoliko desetina sorti (Janick i Moore, 1996). Od ukupnog broja sorti jabuke koje se gaje irom sveta, svega 6 sorti zauzima vie od 60% ukupnih povrina. Na prvom mestu je grupa Delicious (20,31%), sledi Golden Delicious (19,69%), Royal Gala (9,21%), Granny Smith (6,25%) i Fuji (6,04%). Jedan od osnovnih aspekata savremene voarske proizvodnje je pravilan izbor sorte, prilagoen agroekolokim uslovima podruja. Imajuci u obzir da se jabuka rauna kao jedna od najkorisnih voa jer se pored ploda koristi seme, a tagoe i kora. S toga je jedan od zahteva savremene voarske proizvodnje minimalna upotreba preparata protiv bolesti i tetoina, a da pri tom budu sauvane pomoloke osobine ploda (masa, visina i irina). Cil ovog rada je da se ispitaju proizvodne karakteristike i kvalitet jabuka uzgajanih na konvencionalni i ekoloki nain. Istrazivanja su sprovedena u prespanskom regionu, sa tradicioalno najveom proizvodnjom jabuka u Republici Makedonije . http://www.eradovi.com/?option=btg_rad&idrad=804

Procena proizvodnje jabuka za 2011 u Evropskoj uniji [01.09.2011]

JabukaDrava Austrija Belgija Bugarska eka Danska Francuska Nemaka Grka Maarska Italija Latvija Litvanija Holandija Poljska Portugalija Rumunija Slovaka Slovenija panija vedska V. Britanija Ukupno 2008 159 336 24 157 26 1528 1047 231 583 2164 34 74 376 3200 245 459 42 68 528 18 201 11499 2009 185 344 35 145 24 1651 1071 224 514 2237 13 74 402 2600 274 379 48 64 470 18 212 10984 2010 169 288 40 103 21 1579 835 254 488 2179 12 46 340 1850 251 423 32 66 486 20 214 9697 procena2011 192 298 40 66 20 1655 896 245 300 2212 8 60 418 2300 265 375 33 73 502 18 219 10195 (1) 14 3 0 -36 -5 5 7 -4 -39 2 -33 30 23 24 6 -11 3 11 3 -10 2 5 (2) 12 -8 21 -51 -15 4 -9 4 -43 1 -59 -7 12 -10 3 -11 -19 11 1 -4 5 -5

6

(1) Razlika izmeu 2011 i 2010 godine u procentima (2) Razlika izmeu 2011 i proseka za period 2008 - 2009 - 2010 u procentima Koliine su date u hiljadama tona. http://www.agroupozorenje.rs/news.php?news_id=619&archived=no

Proizvodnja jabuke u EU: 2005 201108/03/2012 | AUTOR: Pani Dalibor | KATEGORIJA:

Ostali lanci

Proizvodnja jabuke u EU-27 2011 godine je za oko 5% vea u odnosu na prethodnu vegetaciju. Koliina uroda jabuke za poslednjih sedam godina u EU 27 odrava se na nivou od 9 117 Mt do 11 500 Mt gorinje. Visina ukupne proizvodnje jabuke EU 27 reflektuje se prije svega veliinom proizvodnje velikih proizvoaa (Poljska, Italija i Francuska), dok su oscilacije kod malih proizvoaa gotovo neprimjetne u ukupnoj koliini proizvodnje. Nizak prinos iz 2007. odnosno rekordna proizvodnja 2008. godine poljskih

7

proizvoaa, direktno su uticali na koliinu ponuene jabuke kao i cijenu 2008. godine na tritu EU i Rusije.

Tabela 1. Proizvodnja jabuke u EU -27, izraena u 000 tona Znaajan udio na tritu Istone Evrope i Rusije tokom 2011. godine imaju ukrajinski proizvoai jabuke. Ukupna proizvodnja jabuke u Ukrajini je vea za oko 15% u odnosu na 2010. godinu, ime je po prvi put premaena brojka od 1 milion tona jabuke. Znaajno poveanje izvoza jabuke u Rusiju, pored Ukrajine i Argentine, ostvarila je Moldavija sa koliinom od preko 180 000 t tokom 2011. godine, te Poljska sa oko 200 000 t. Od ukupne koliine uvezene jabuke u Rusiju od 1,4 miliona tona godinje, sve vei udio na tritu imaju uvezene jabuke iz Argentine iz koje su samo na podruju gradova Moskva i St. Petersburg, plasirali oko 100 Mt ove vone vrste. Iako su zemlje June hemisfere ostvarile poveanje proizvodnje od oko 7%, rast trokova prevoza znaajno je smanjio visinu ostvarene dobiti od izvezenog voa u zemlje EU i Rusije.

Tabela 2. Prikazana struktura sorti jabuke proizvedenih u EU-27 Udio pojedinih sorti u ukupnoj proizvodnji biljei odreene oscilacije s tim da se znaajne promjene oekuju tek u narednim godinama. Ove promjene dolaze iz razvijenih voarskih zemalja gdje je u novim zasadima visok procenat klubskih sorti (u Holandiji je preko 40% novih zasada jabuke zasaeno klupskim sortama).

8

http://dobarvocar.com/proizvodnja-jabuke-u-eu-2005-2011/

JABUKA JE NAA ANSA Novi Sad, 17.11.2011. U Novom Sadu je 17. novembra ove godine, odrana Deveta godinja Skuptina Drutva agrarnih novinara uz prisustvo preko 40 lanova i uglednih gostiju. Tom prilikom razgovaralo se na tremu: Jabuka naa izvozna ansa. Predavai su bili Milo Milovanovi, pomonik ministra poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, zatim prof. dr Zoran Keserovi, direktor Departmana za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Nikola Vranjkovi, savetnik za voarstvo pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo. Uesnici Skuptine DAN imali su priliku da se upoznaju sa radom destilerije Kompanije Promont group, koja je bila domain ovog skupa. Svetla taka izvoz voa prof. dr Zoran Keserovi, direktor Departmana za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu: - Intenzivna proizvodnja je sigurna budunost poljoprivrede, a u okviru poljoprivrede voarstvo je velika ansa. Kroz istoriju je voarstvo igralo veoma vanu ulogu u razvoju Srbije. U poslednjih nekoliko godina, ako postoji svetla taka u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, to je svakako izvoz voa. Mislim da smo uspeli u voarstvu da napravimo jedan zaokret u tehnologiji i voleo bih da se to desi i u drugim granama poljoprivrede. To pokazuje i struktura izvoza u poslednjih nekoliko godina. U strukturi izvoza, na prvom ili drugom mestu, imamo izvoz voa i povra i preraevina od voa i povra. - Kada je u pitanju tehnologija proizvodnje jabuke trenutno moemo da se nosimo sa savremenim tehnologijama koje postoje u Evropi. Upravo sam bio u Italiji, u junom Tirolu, i video kakva je tehnologija proizvodnje jabuke. Mi smo tu tehnologiju prenosili ovde u Srbiju. Ukoliko nastavimo ovakvim tempom, a u poslednjih nekoliko godina, podigli smo izmeu 600 i 700 hektara savremenih zasada sa protivgradnim mreama, sa fertirigacijom, sa prinosom gde ne mogu ak ni pojedini regioni, kakav je juni Tirol koji ima zamoreno zemljite, zatim tajerska da postignu takve prinose. Moja ideja je da u narednih pet godina Fruka gora postane sigurno trea ili etvrta regija u Evropi to se tie proizvodnje jabuke. Ne moemo prestii juni Tirol, Bodenze, ali sigurno tajersku i ostale regione moemo. - Prihvatili smo nove tehnologije, pogotovo kada je u pitanju podizanje savremenih intenzivnih zasada, gde se broj biljaka po hektaru kree izmeu 3.900 i 4.900. U drugoj godini ostvarujemo prinos izmeu 25 i 30 tona, u treoj godini izmeu 45 i 50 tona. Ako

9

uporedimo izvoz jabuke 2006. godine kada smo izvezli negde oko 35.000 tona, tadanje ministarstvo je donelo dobru odluku da investira u podizanje hladnjaa. Mislim da je to bio dobar potez jer je otklonjena jedna od kritinih taki u tehnologiji proizvodnje jabuke. Ve 2007. godine ostvarili smo izvoz od 68.000 tona. 2010. godine izvezli smo oko 106.000 tona jabuke. U prva etiri meseca u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, jabuka se nalazi na etvrtom mestu. - To je jedan od dokaza kako se moe uvoenjem savremenih tehnologija pokrenuti razvoj nerazvijenih podruja. Konkretno Fruke gore, Male Remete, pa i drugih podruja u Srbiji. Znai, to je jedan od dobrih metoda reavanja socijalnih i ekonomskih problema koji su u Srbiji veliki. Po jednom hektaru treba godinje negde oko 77 dnevnica. Pomnoite 65 hektara u Maloj Remeti sa 77 i videete koliki je to znaaj. A vidi se i koliki je znaaj za razvoj ostalih grana privrede, koliki je znaaj za dravu koja uzima PDV od izvoza. Nadam se da emo u narednom periodu, ako nastavimo da podiemo godinje samo u Srbiji 150 do 200 hektara, sa dve hiljade hektara savremenog zasada jabuke, neemo imati nikakvih problema u izvozu, jer su mnogi proizvoai shvatili da moraju da standardizuju tehnologiju proizvodnje.

Prof. dr Zoran Keserovi, direktor Departmana za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu; foto: V. Lazi, 2011. Integralni koncept proizvodnje Direktor Departmana za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu: - Ono to nam trenutno nedostaje je uvoenje integralnog koncepta proizvodnje. Video sam u Italiji da je doneta direktiva koja stupa na snagu 1. januara 2014. godine, da sve zemlje

10

moraju biti u integralnoj proizvodnji voa, o kojoj ja govorim poslednjih 6-7 godina. To je jedna kontrolisana proizvodnja. Doneli smo zakon o organskoj proizvodnji, pravilnike, ali mislim da u narednom periodu moramo dosta raditi na uvoenju integralnog koncepta proizvodnje. - Tri kritine take u tehnologiji proizvodnje jabuke su, pre svega velike tete koje nastaju od grada. U narednom periodu preporuujemo samo podizanje zasada za protivgradnim mreama, sa sistemima za navodnjavanje. Drugi problem je to slabo uvodimo integralni koncept proizvodnje i trei problem je to stidiljivo proizvoai ulaze u asocijacije. Naveu vam primer junog Tirola gde se na 18.000 hektara proizvede oko milion tona jabuke. U Vojvodini se na 18.000 hektara proivede oko 253.000 voa. Tamo je 95% ljudi u kooperativama. Osam hiljada farmera ima na 18.000 hektara. Znai, po jednom farmeru ide 2,3-2,5 hektara savremenog vonjaka. - U narednom periodu neophodno je intenziviranje proizvodnje i prihvatanje standarda koji e nam omoguiti da imamo izvoz, ne samo na rusko trite, nego i na probirljivo evropsko trite. Mi moemo, kada je u pitanju proizvodnja jabuke, da se nosimo sa razvijenim voarskim zemljama. U Holandiji su nam rekli da, ako nastavimo ovako, stoviremo veliki problem za njih. Mi postiemo vei prinos, zemlja nije skupa. U Holandiji je 60-70.000 evra. Promenom strukture proizvodnje mi emo podii i cenu zemlje. Radna snaga ovde nije skupa tamo je 6-12 eura satnica, a ovde je 12-15 eura za dan. Moemo spustiti cenu proizvodnje i na taj nain sa kvalitetom da budemo konkurentni sutra kada se smanje ili ukinu carinske stope na uvoz jabuke. Sortiment je veoma vaan faktor u tehnologiji proizvodnje jabuke. Mislim da je u novim zasadima ovaj sortiment koji smo uveli, jedan od najsavremenijih zasada trenutno u Evropi. Uvodili smo one sorte koje su prisutne u Italiji i Holandiji i prilagodili ih naim agroekolokim uslovima. U narednom periodu e imati znaaj klubske sorte. Delta je otkupila modi kao klupsku sortu, zatienu sortu. Prepoznali su u nama partnere, bitno je da je izgraeno poverenje i dae nekoliko sorti za koje emo mi biti zastupnici za ceo Balkan. Samo Institut trenutno ima licencno pravo za umnoavanje u Srbiji. V. Lazi http://agroplus.rs/?p=5495

zgoj jabuka doveden do savrenstvaU poslednjih 50 godina u Junom Tirolu su utrostruili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voaka po hektaru su preli na intenzivnu sadnju od 2800 4500 voaka po hektaru. Milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvoaa. To su uglavnom manji porodini posedi prosene veliine 2,5 hektara, sa

11

izrazito visokim prosenim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru. Juni Tirol u severnoj Italiji jedna je od najznaajnijih regija za proizvodnju jabuka u Evropi. Godinje proizvode do milion tona tog voa, to je 10 odsto ukupne proizvodnje itave Evropske unije sa 27 lanica. Kada je re o organskoj proizvodnji, ukupna evropska produkcija je 150.000 tona, dok se u junom Tirolu od toga proizvode treina, odnosno 50.000 tona organske jabuke. U tom kraju zadruno povezivanje voara dovedeno je skoro do savrenstva. Na ovom primeru vie je nego oigleno da je kvalitet i kvantitet u proizvodnji povezan na najbolji mogui nain. Tih milion tona jabuka na 18.000 hektara proizvodi 8.000 proizvoaa. To su uglavnom manji porodini posedi prosene veliine 2,5 hektara, sa izrazito visokim prosenim prinosima, sa oko 60 tona po hektaru. Zasadi sa nalaze od 200 do hiljadu metara nadmorske visine, tako da je u proizvodnom regionu i velika razlika u mikroklimi. U ravnici vegetacija traje 240 dana sa 1900 sati sunca a za to vreme padne 850 mm kie. U brdsko-planinskom regionu vegetacija traje 215 dana sa 2200 sunanih sati sa 500 mm vodenog taloga. Iz navedenih razloga proizvodnju su organizovali na dva nivoa. Konzorcijum Vog okuplja proizvoae iz doline, dok Vip konzorcijum organizuje proizvoae na brdsko-planinskom terenu. Voari u Junom Tirolu nemaju problema sa navodnjavanjem jer poseduju dobre vodne resurse, pre svega reke. Oroivae koriste radi spreavanja teta od mraza u maju i junu. Za redovno navodnjavanje koriste drip irigaciju gde sistem kap po kap kombinuju sa oroavanjem. Tim sistemom je pokriveno 2/3 svih zasada. U poslednjih nekoliko godina grad je sve uestaliji kao i njegov intenzitet. Iz tog razloga treina zasada je pokrivena protivgradnom mreom. Standardno u vonjacima su jabuke u redu posaene na 80 cantimetara dok je meuredni razmak 3 metra i 20 centimetara, tako da po hektaru zasaeno bezmalo 4.000 stabala. Visina stabala u rodu je od 3,5 - 4 metra visine, to rezultuje visokim prinosima. U brdskim predelima razmaci su manji kao i visina voaka. Valja napomenuti jo neke karakteristike proizvodnje jabuke u Junom Tirolu. U redu, sa obe strane voaka herbicidni pojas je 30 cm. U vonjacima su postavljeni feromonski mamci za konfuziju opasne tetoine jabukinog smotavca. Pod tim sistemom sa nalazi 12 000 hektara. U zatiti imaju problema s aavom krastavosti i pepelnicom. Jabunjake protiv aave krastavosti proseno godinje tite od 8 do 12 puta ali istiu da je to daleko manje nego u severnijim krajevima Evrope gde broj tretiranja prevazilazi 20. Jak napad bakteriske plamenjae iz 2003 se ponovio i ove godine. Od glodara stabla tite postavljanjem mrea oko debla. U zatiti protiv Ervinije ne mogu koristiti antibiotike, tako da preventivno koriste bakar ali to ne daje dobre rezultate.

12

Vie od 90 odsto jabuka prodaju konzorcijumu. Savetodavni centar pokriva 80 odsto proizvoaa to je odlian primer javno-privatnog partnerstva. U poslednjih 50 godina u Junom Tirolu su utrostruili proizvodnju jabuka. Sa ekstenzivnih zasada sa 150 do 300 voaka po hektaru su preli na intenzivnu sadnju od 2800 4500 voaka po hektaru. Dominirajua podloga je M9. Domaini se hvale i kvalitetom zemljita gde je humus na nivou od 2-4 posto, ali se ipak primeuje pad plodnosti jer se ve 3-4 vonjaka smenjuju na istom terenu. U Junom Tirolu nema ni pedlja slobodne zemlje. Oni retki koji je prodaju za hektar trae od 250.000 do pala miliona evra, pa voari nemaju alternativu nego da jabuke ponovno sade na istom terenu. U strukturi sortimenta najvie je zlatnog deliesa, 43 odsto 15 odsto gale, 11 odsto crvenog deliesa, 9 odsto breburna i 6 odsto greni smita. U Junom Tirolu u proizvodnji jabuka utroe 600-700 radnih sati po hektaru. Polovina je za vreme berbe, 15 odsto je runog proreivanja i 10-15 odsto radnih sati se utroi na zelenu rezidbu. Poslednjih godina zbog bakteriozne plamenjae i oegotina izbegavaju zelenu pa prednost daju zimskoj rezidbi. Proizvodna cena jednog kilograma jabuka ukljuujui sortiranje, pakovanje i skladitenje je do 30 evro centi. Najnie trokove proizvodnje imaju zlatni delies i greni smit dok najvee imaju fudi i crveni delies. Po sortama se razlikuje i otkupna cena. Ona je u rasponu od 25 do 70 evro centi koliko se moe dobiti za pink lejdi. U Zavisnosti od godine udeo prve klase jabuke je 80-85 odsto. Standard za prvu klasu ploda zlatnog deliesa 65-80 mm. Polovina ukupne prodaje ide na italijansko trite, treina u Nemaku dok neto manje izvoze u paniju, Rusiju, Engleski, Irsku i severnu Afriku. U budunosti se nadaju izvozu u Indiju i Kinu. Radnici za berbu dobijaju 7 do 8 evra na sat, dok ako im poslodavac obezbedi smetaj i hranu dobijaju 5 do 6 evra. Berai u Juni Tirol pristiu iz Slovake, Poljske, Ukrajine i Moldavije. http://poljoprivreda.info/?oid=4&id=1013

Proizvodnja voaKompanija Delta Agrar je u prolee 2007. godine na svom imanju A.D. Podunavlje u elarevu podigla jedan od najsavremenijih zasada jabuke u Srbiji i regionu.

13

Vonjak danas ima neto povrinu od 201 ha i nalazi se u Bakopalanakom rejonu koji ima odline klimatske i edafske uslove koji omoguavaju postizanje visokih i stabilnih prinosa. Na imanju A.D. Podunavlje intenzivno se proizvode poznate svetske sorte jabuka: Gala, Breburn marriri red, Zlatni delies, Crveni delies, Greni smit i Gold rush. Najsavremeniji vonjak organizovan je po italijanskoj SUDTIROL tehnologiji. Jabuka je saena u gustom sklopu na razmaku 3,2 x 0,8 m, to obezbeuje da na jednom hektaru bude 3900 biljaka, kao preduslov za dobijanje visokih i stabilnih prinosa. Pored gustine sadnje, na visoke i stabilne prinose utie jo: kvalitetan sadni materijal, zatita od nepovoljnih klimatskih faktora i kvalitetno navodnjavanje. Sistem za navodnjavanje kao i meteoroloka stanica se nalaze i u sistemu GPRS-a i omoguava daljinsko upravljanje i praenje parametara. Vonjak je opremljen antifrost sistemom (sistem protiv izmrzavanja), irigacionim sistemom (sistemom za navodnjavanje), fertigacionim sitemom (sistemom za prihranu) kao i sistemom protivgradne zatite, to ga ini najsavremenijim i najveim vonjakom ovog tipa u Evropi. Prosean prinos vonjaka u petoj proizvodnoj godini je 60-70 t, a ukupna proizvodnja jabuka u 2010. godini je iznosila 4.622 tone. Plan proizvodnje za 2011 godinu je 5 850 tona. Celokupna proizvodnja jabuke se odvija po GLOBAL GAP sistemu, to obezbeuje izvozni kvalitet. U sklopu vonjaka nalazi se i savremena Ultra Low Oxigen hladnjaa kapaciteta 6.000 tona, koja zahvaljujui dinamikoj atmosferi omoguava da se kompletan rod jabuka u komorama po potrebi uva i do 300 dana. Jedna od specifinosti hladnjaa sa dinamikom atmosferom jeste da ubrane jabuke ulaze direktno u komoru, bez ikakvog hemijskog tretiranja, kao to je to praksa kod standardnih ULO hladnjaa. Sve vreme boravka atmosferski sastav prilagoava se potrebama jabuke, to ULO hladnjau u elarevu ini jedinstvenom u ovom delu Evrope. U samoj hladnjai instalirana je Awetina linija za kalibriranje i sortiranje jabuka (po boji, po preniku i gramai), kapaciteta 10 t/h, koja se sastoji od prijemnog dela u kome robotski sistem sa definisanog mesta automatski uzima punu paletu jabuka, prazni je i vraa na drugu poziciju praznu palete. Jabuke se vodenim tokom transportuju do ureaja za kalibraciju jabuka. Pored sorti jabuka koje Delta Agrar proizvodi kroz kooperaciju obezbeujemo i sledee sorte jabuka: Ajdared, Greni Smit, Zlatni delises, Crveni delies, Jonagold, Jonagored, Cadel, Mucu. Raspoloiva pakovanja jabuka: drvena, kartonska i plastina ambalaa.

14

Na imanju Napredak u Staroj Pazovi nalazi se i vinograd povrine 10 hektara, u kome se proizvode poznate stone sorte groa: Muscat Hamburg, Kardinal, Mathilda, Viktorija, Alphonse lavalle, Katarina, Angela. Osnovna karakteristika voa sa naeg podneblja, koje ini umerena klima i kvalitetno zemljite, je upravo visok procenat eera, a to mu daje izuzetnu slatkou i izvrstan ukus, koji je dopadljiv svima. Ukus je ono po emu se voe iz Srbije razlikuje od voa iz okolnih zemalja.

http://www.deltaagrar.rs/code/navigate.php?Id=21

JabukaJabuka (Malus) je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae kao i ime za njihov plod (nauno ime ploda je pomum). Postoji izmeu 25 i 50 vrsta u ovom rodu i preko 7500 kultivara domae jabuke. Prema obimu proizvodnje i ekonomskom znaaju za proizvoae jabuka je veoma znaajno kontinentalno voe u Srbiji. Spada u najrasprostranjenije i privredno najkorisnije vone vrste. Koristi se u sveem

15

stanju praktino tokom itave godine i u vidu raznih preraevina, slatko, kompot, marmelada, sokovi, rakije, sire. U strukturi potronje voa u Srbiji jabuka se nalazi na prvom mestu. Plodovi podnose dugorono skladitenje tako da se u prometu nalaze tokom cele godine. Prosean broj rodnih stabala u periodu od 2000-2005 godine iznosi 14,5 miliona sa tendencijom blagog rasta po prosenoj stopi od 1% godinje. U strukturi ukupne povrine pod voem jabuka uestvuje sa 27%. Struktura zasada relativno je nepovoljna, naime, veliki deo ine stari i amortizovani zasadi. Povrina je dosta usitnjena, veliki broj stabala gaji se na okunicama, u porodinim domainstvima gde je i prinos na dosta niskom nivou. Prinos jabuke proseno iznosi 11 kilograma po stablu odnosno 6,6 tona po hektaru to je za 74% nie u odnosu na evropski prosek. Najvei prosean prinos jabuke u Evropi ima Slovenija - 49 tona po hektaru. Prosena evropska proizvodnja jabuke iznosi 16,7 miliona tona. Najvei evropski proizvoa je Francuska. Centralni deo Srbije daje skoro dve treine ove proizvodnje. Regionalno posmatrano najvei proizvoa kod nas je Severno baki okrug, sa najpoznatijim plantaama: Peara Majur, Pali iz Subotice i Baka iz Horgoa. http://www.maganagro.rs/srb/program.asp?Kultura_ID=6

16