Politička teorija, politička sociologija i institucijeUl. Jove Ilića 165

predmet: Civilno društvo i sindikati autor: Jovana Simona Bošnjakprofesor: Zoran Stojiljković

Sadržaj:

Sažetak:.......................................................................................................................................................3

Uvod............................................................................................................................................................4

Studentski protesti od 2000 pa do sada......................................................................................................5

Protesti povodom Deklaracije o nezavisnosti Kosova..................................................................................7

Razmatranje protesta povodom Parade ponosa.......................................................................................10

Gde je nestalo tih 70 posto?......................................................................................................................11

Zaključak:...................................................................................................................................................12

Literatura:..................................................................................................................................................14

2Novi Sad, 2015.

Sažetak:

Cilj rada je da prikaže i pobije bar u jednom delu, stavove da su protesti kao jedan vid građanske

neposlušnosti izumrli od 2000. godine. u Srbiji. Kroz moje viđenje koje je potkrepljeno

činjenicama izneću stavove i gledište pre svega o protestu iz 1999. godine zatim Studentskim

protestima, protestima povodom deklaracije o nezavisnosti Kosova i protiv Parade ponosa.

Iako je petooktobarski protest toliko izučavan, morala sam da ga provučem kroz rad jer mi je

poslužio kao primer za jedinu uspešnu civilnu akciju izvršenu u nekoj bližoj istoriji. Takođe ću

da iznesem svoje mišljenje koje se svodi da ovaj protest nije u potpunosti srpski čin i

nezadovoljstvo u potpunosti srpskog naroda tadašnjim sistemom.

Pokušaću objasniti iz kojih su se razloga protesti javljali, sa kojim ciljem su se vodili, šta je sve

potrebno da bi imali pozitivan ishod i na kraju u kakvom se odnosu nalaze država Srbija i civilno

društvo.

Ključne reči: protesti, studenti, Kosovo, Parada ponosa, Milošević, Amerika, Otpor

3Novi Sad, 2015.

Uvod

Pre pedeset godina na viđenje pojma protesta se gledalo kao na jedan način nedemokratskog

upada u politiku. Nakon pokreta koji su se dešavali šezdesetih godina, ovaj vid civilnog pokreta

se smatra kao važan dodatak demokratskim politikama i smatra se kao značajan faktor prelaza iz

autoritarnog u demokratski režim.

Kada strah od nekog režima postane prošlost, percepcija postaje stvarnost. Kako, despotski

režimi vladaju kroz strah, tek kada demonstranti izgube osećaj bojazni od režima njihova akcija

može zaživeti. Protesti često mogu da naprave brzu promenu i napredak.

Prema Nebojši Vladisavljeviću koji se u svom radu Mešoviti režimi, protesti i 5.oktobar1

poslužio mišljenjem od Jeff Goodwin-a2 i Timothy Wickham-Crowley-a3 navodi da "Oblik

političkog režima značajno određuje prostor za mobilizaciju protiv vlasti, kao i njen obim i

oblike. Zatvoreni nedemokratski režimi, kao što su totalitarni i sultanistički, obično

onemogućavaju nenasilne proteste. Veoma represivni i prema širem stanovništvu zatvoreni

režimi s malom infrastrukturnom moći, oni koji ne mogu u potpunosti da kontrolišu svoju

teritoriju, npr. pojedini sultanistički i autoritarni režimi, podstiču stvaranje revolucionarnih

pokreta, tj. društvenih pokreta usmerenih na osvajanje potpune kontrole nad državom, oblikuju

njihovo delovanje i šanse da ostvare svoje ciljeve."

Kada je reč o petooktobarskoj revoluciji, Otpor! je predstavljao pokret koji je trebao da oslobodi

Srbiju, pokret koji ujedinjuje ljude koji su izolovani, ali dele iste ciljeve: doneti demokratiju u

Srbiju, svrgnuti Miloševića, zaustaviti politiku nacionalizma, unutrašnju represiju, ekonomsko

pustošenje, oružane sukobe sa susedima, dovesti zločince pred pravdu i integrisati se u evropsku

zajednicu.

Postavlja se pitanje koliko su aktivisti 2000. godine zaista uspeli da izvrše svoju misiju?

1 Pavlović, Dušan, Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji : deset godina posle, Beograd : #Fondacija Heinrich Böll, #Regionalna koncelarija za Jugoistočnu Evropu u Beogradu, 2010 (Novi Sad : Art print), str. 142 Goodwin, Jeff (2001). No Other Way Out: States and Revolutionary Movements, 1945-1991. Cambridge: Cambridge University Press.3 Wickham-Crowley, Timothy (1992). Guerrillas and Revolution in Latin America: A Comparative Study of Insurgents and Regimes Since 1956. Princeton, NJ: Princeton University Press.

4Novi Sad, 2015.

Nažalost, osim svrgavanja Miloševića, Srbija je i posle 15 godina još uvek na samom početku

jedne ozbiljne reforme. Kad je reč o ovakvoj reformi u kojoj se političari bore samo za ono stvari

koje im “kupuju vreme na vlasti” problem i posledice nakon oktobarske revolucije i dalje traju.

Prema Stojiljkoviću, aktivnosti civilnog društva nalaze se u znatnom opadanju posle 2000.

godine. Kako kaže “u poređenju sa razgranatom mrežom građanskog otpora bivšem režimu.

Sada se kao ključno pitanje postavlja šta je delovalo na građane posle petooktobarskog prevrata

da se povuku “u privatnost” .Zašto je nezadovoljstvo politikom demokratskih stranaka na vlasti

dovelo baš do ovakve reakcije tj. do pasivizacije, a ne do buđenja nove pozitivne energije i

osećanja potrebe da se vlastitim aktiviranjem pokuša delovati na “pogrešne poteze” vladajuće

političke elite.” (Stojiljković, 2014)

Ako sagledamo istororiju protesta ili kad bismo bili u mogućnosti da u jednom danu pregledamo

dnevnu štampu svih zemalja na planeti, uvideli bismo da se protesti dešavaju od samog nastanka

civilizacije pa sve do sada u skoro svim zemljama iz dana u dan.

U daljem tekstu pokušaću da se osvrnem na par glavnih protesta koji su nas zadesili od promene

režima 2000.godine do današnjice.

Studentski protesti od 2000 pa do sada

Započela bih izlaganje sa studentskim protestima jer smatram da je ova grupa uzeta i

izmanipulisana kao oruđe za svrgavanje Miloševića. De fakto je da su studenti bili nezadovoljni

stanjem univerziteta u vremenu devedesetih godina. Bez autonomije univerziteta, državna vlast

je mogla da radi u polju obrazovanja šta je htela.

No i nakon promene režima problemi su usledi što se i manifestovalo kroz studentske proteste od

2005. do 2009. godine.

Protesti kao jedan segmenat civilnog društva u bliskoj je vezi sa pojmom demokratske političke

kulture i obratno. Neki autori navode da se ovakav vid građanskog izražavanja, ne može pronaći

u autoritarnim i nedemkratskim vladavinama. Moje mišljenje je pak suprotno. Kao što sam i

prethodno navela, protesti se dešavaju od davnina, u različitim zemljama zog različitih razloga.

Ono što je bitno i što želim da objasnim u radu jeste pozadina samih većih protesta u Srbiji.

5Novi Sad, 2015.

Iako u radu neću detaljno zalaziti u zahteve studenata, važno je napomenuti da je „proevropska“

struja koja je dovela bolonju i time donela i povećanje školarine jedan od glavnih faktora zbog

kojih su započeti protesti od 2000. godine. (Tomić, 2009:347)

Dakle. Stigao je novi režim a studenti i dalje protestvuju, pa čak i u većoj meri i sa većim

zahtevima nego što su bili pre 2000. godine. Akcija za poboljšanje se idalje nastavlja, no nakon

2000. studenti su ostali sami da se bore za svoje.

Ono što želim da kažem, jeste, da se u protestima koji su se dešavali devedesetih neko dobro

potrudio da preokrene nezadovoljstvo studenata u svoju korist, i da poveća osećaj nelagode koji

se osećao prema režimu Miloševića.

Studentski protesti devedesetih godina, s jedne strane, odvijali su se nekad nezavisno od ostalih,

međutim većina ih je bila održana za vreme protesta opozicionih partija. ( Tomić,2009: 336)

Ko bi to onda mogao biti. Opozicija? Narod? Ili ipak neko drugi?

Prema Gončinu i Vukobratoviću koji su sastavili Politički leksikon, u velike sile su uvršćene

SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina.(Gončin; Vukobratović, 1979:492)

Demokratsko uređenje ide zajedno sa širenjem imperijske moći. Demokratija je sa

imperijalnošću povezana autoritarno, tako da demokratizacija i raspad imperije znače istu stvar.

Za ovu tezu možemo se poslužiti raspadom SSSR-a. Ovo sve, još jače je izraženo u rimskoj

istoriji u kojoj u toku vojne ekspanzije Rima na mediteranu, uništeno republikansko uređenje

države i dovedeno do unutrašnjih građanskih ratova, gde su republikanske institucije bile samo

fasada.

Kad je reč o Srbiji tokom devedesetih i prelasku iz jednog režima u drugi jasno se vidi uticaj

jedne velike sile. Kako se u jednom članku navodi organizatori Otpora! Su tokom revolucije

dobili preko milion dolara od Američke vlade kako bi protesti imali pozitivan ishod.4

Nakon toga ovaj model je iskorišten i u svim ostalima zemljama u kojima režim nije sarađivao sa

američkom agendom, kao što su Gruzija, Ukrajina, Rusija, Kirgistan, Uzbekistan i Liban. I kao

što se navodi, u svakom od ovih slučajeva lokalni nemiri su bili preusmereni u rat preko 4 Podatk se nalazi u tekstu na navedenoj internet stranici : http://www.crimethinc.com/blog/2010/10/14/serbia-fake-revolutions-real-struggles/#b

6Novi Sad, 2015.

posrednika koji je išao u korist moćnim stranim silma. Ali, ipak, većina učesnika je imala istinski

osećaj da se bori za oslobođenje.5

Nije samo Amerika ta koja je učestvovala da se Srbija vrati u "formu", Evropska unija je takođe

pomogla sa donacijom od 2 milijare dolara.6

Upravo ova činjenica nam razjašnjava zašto se smatra da su protesti zamrili nakon revolucije u

Srbiji. U demokratskoj zemlji u kojoj bi zapravo ovaj vid akcije trebao da zaživi, autori navode

da ih nema. Moj zaključak kad je reč o Studentskim protestima jeste da, protesti nisu zamrli, to je

i potkrepljeno činjenicama, čak ni njihov značaj za obrazovanje nije manji od onih pre

2000.godine, Međutim razlika je u tome što su današnji studentski protesti prepušteni sami sebi

bez ikakve podrške neke vladajuće političke sile. Režim koji je nekad potpomagao studentima da

se izbore za svoja prava je sada na vlasti. Kako je taj režim „nametnut“ od strane velikih sila koje

su ga zagovarale, teško da od njih možemo očekivati pomoć u smislu izmena u obrazovanju, jer

način na koji ono danas funkcioniše je upravo način na koji su oni i hteli da bude uspstavljeno.

Zadatak izvršen, demokoratija dovedena. Šta je sledeće?

Protesti povodom Deklaracije o nezavisnosti Kosova

Dovođenjem demokratije i demokratizacijom društva, zagarantovano je građanima pravo na

slobodu govora, javnog iskazivanja mišljenja tj. garantovane su sve vrste sloboda. Kako

socijalne tako i verske, rasne i političke.

Povredom Rezolucije 1244, sem oglašavanja građana Srbije oglasile su se i druge zemlje koje su

još više podržale i još više podrivale sumnju u ciljeve demokratizacije društva. Posle prvih

masovnih protesta u februaru 2008. godine koji su se održali u Beogradu kada su napadnute

ambasade Amerike, Velike Britanije i Hrvatske, pored tadašnjih ultra nacionalističkih vođa

Tomislava Nikolića i Vojislava Koštunice koji su u javnost izlazili sa govorom kako je Kosovo

Srbija i kako će uvek pripadati srpskom narodu, u javnost, širom sveta na modelu Kosova

javljaju se i politički lideri iz drugih zemalja, koji na osnovu istog tog modela tražeći pravdu za

5 Ibid6 http://nvdatabase.swarthmore.edu/content/serbians-overthrow-milosevic-bulldozer-revolution-2000

7Novi Sad, 2015.

svoje nerešene političke i teritorijalne probleme osuđuju ili ohrabruju parčanje jedne suverene

zemlje.

Kao na primer palestinski političar Yasser Abd Rabbo7 koji je izjavio kako Kosovo nije bolje od

Palestine, tražeći pri tome rešenje za palestinsku geopolitiku u odnosu na Izrael.

Na stranu Srbije su javno stali i diplomate iz Kine i Rusije što je ovim protestima dalo još dublji i

snažniji odjek u svetu.

Postavlja se pitanje, da li je prodavanje demokratijie kao uređenja, isto što i kupovina ideja i

imperijalističkih ciljeva u istom paketu po mnogo većoj ceni od početne?

Sa pravnog aspekta navodi se da su osnovni elemenenti države: vlast, teritorija i stanovništvo.

Ugrožavanje teritorijalnog integriteta Srbije, bez pravnog osnova i otuđivanje teritorije, samo je

jedan od instrumenata imperijalističkih ciljeva neokolonijalnih sila, kojim one žele da uruše

suverenitet jedne države, koja je geopolitički kada se gleda u odnosu na zemlje u okruženju i na

EU potpuno nezavisna. Pored stavljanja u ekonomsku i privrednu "pat poziciju", "gurnuta" u

spoljno politički pregovarački ugao pa samim tim i celokupna realizacija demokratskih planova i

ideja zahteva odricanja dela teritorije u ime ideje.

Kada je reč o protestima koji su povezani sa odlukom o nezavisnosti Kosova, može se uočiti

jedna homogena celina ljudi, iako su se oni odvijali u različitim gradovima pa čak i različitim

državama, da se primetiti na osnovu slogana da predstavljaju volju i nezadovoljstvo naroda kome

je obećana pravda,pravo i pravna država. Imperijalističke sile na međunarodnom pravnom planu

pokazale su u više navrata da ne poštuju pravne norme koje se kose sa njihovim imperijalnim

ciljevima.

Na sudu za međunarodno pravo u Hagu kao ključni argument, navedena je rečenica

predsedavajućeg sudije Džastisa Molota Bakonea, koji je upitao jednog svedoka: "Kada ste

videli da vas u Hrvatskoj ne žele, zašto se niste pokupili i otišli u Srbiju? Umesto toga, napravili

ste neprilike i sebi i Hrvatima." 8

7 Palestinski političar i član Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO)8 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=08&nav_category=64&nav_id=322454

8Novi Sad, 2015.

Zbog čega takvo isto pitanje nije postavljeno Albancima na Kosovu, nego je Srbima suđeno za

agresiju i genocid na sopstvenoj teritoriji. Napominjem da su u istom sudu za ratne zločine,  68

odsto optuženih Srbi, koji istovremeno čine 76 procenata osuđenih. Na Srbe se odnosi i 80

procenata svih izrečenih kazni i svih pet izrečenih doživotnih robija.9

Dovoljno je činjenica navedeno da se objasne protesti koji su se širom zemlje dešavali zbog

nezadovoljstva u vezi sa stanjem na Kosovu. Oduzimanje teritorije i to još od strane onih koji su

nas bombardovali 1999. godine nije mala stvar za Srbina.

Kao primer možemo da uzmemo Danteovo shvatanje koje je opisao u knjizi Monarhija10 a koje

navodi Herfrid Minkler u svom delu Imperije, logika vladavine svetom- od starog Rima do

Sjedinjenih Država

Odlomak iz Minklerove knjige glasi:

"za Dantea...trajni mir se ne može zamisliti ,jer tamo gde dvojica vladaju jedan pored drugog ,

obavezno mora doći do sukoba između njih." (Minkler, 2009:113)

Dakle, ako pogledamo celokupno proteste, možemo da vidimo da su i ovi kao i prethodni

navedeni, proizašli iz nezadovoljstva naroda prema političkom vladanju. međiutim ima jedna

velika razlika. Kako je petooktobarski protest bio potpomognut stranim silama kako u moralnom

tako i ekonomskom smislu ovaj su samoinicijativno bez podrške, jer podršku je nemoguće dobiti

od onog ko ti zapravo želi uzeti deo, građani sami izveli, i nažalost baš iz tih razloga ovakav vid

protesta je i izveden neuspelo. Pitanje Kosova je i dalje nerešeno. Da bi se rešilo treba dosta toga

da se izvrši ali nažalost ništa što ide u korist naše zemlje.

Razmatranje protesta povodom Parade ponosa

Kada bi jedna prosečno obrazovana osoba pokušala da sumira politički život Srbije i njen razvoj

od početka 2000.godine, to bi izgledalo ovako: dolazak demokratije, pokušaj transformacije na

bolje koji i dalje ide veoma usporeno, rasprodaja vojnih stvari, sukobi na vlasti, korupcija koja se

9 http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Dve-decenije-tribunala-u-Hagu.lt.html10 Dante Aligieri, Monarchie, hg. von Constantin Saulter, Aalen, 1974, str. 104 i 98, nav. prema: Herfrid Minkler, Imperije, logika vladavine svetom- od starog Rima do Sjedinjenih Država, prev. Slobodan Damjanović, Beograd,Albatros plus i Službeni glasnik, 2009, str.113

9Novi Sad, 2015.

pojačava iz dana u dan, lideri koji obećavaju ali ništa ne ispunjavaju, privatizacija, rasprodaja

državnih firmi strancima. smanjenje penzija, smanjenje plata... Sasvim dovoljna količina da se

zapitamo šta se dešava? da li nam je ova demokratija donela išta dobro?

Sve ovo dovelo je da se današnje društvo u Srbiji nalazi u konfuziji političkih odluka, vredosti i

morala.(Stojiljković, 2014) Srbija je zemlja koja dosta pridaje patrijarhalnom načinu vaspitanja.

Kako onda može jedan patrijarhalno vaspitan građanin da ose oseća u situaciji kada EU zahteva

da se gej parada održi kao uslov za ulazak u Uniju. Kod patrijarhalinih tradicionalista, muškarac

koji za ruku drži muškarca ili žena koja za ruku drži ženu, i pritom paradiraju glavnim gradom u

ime njihove seksualne slobode predstavlja nizak udarac amorala moralu, i obezvređuje najviše

socijalne vrednosti društva u kojem je pojedinac odgajan. Takođe, ruši mit tradicionalne

porodice kao jake osnove svakog društva kao i tela zdrave socijalne sredine.

Ne želim da budem ni pristalica niti ona koja je protiv, pokušavam samo da objasnim kako je

srpsko društvo kroz vekove vaspitavano. Kada se jedan obrazac ponašanja poštuje toliki niz

godina, teško da se on može izbrisati zarad nekih političkih ciljeva u koje nismo ni sigurni da će

nam dobro doneti.

Dakle, jasna je predstava kako su se protesti razvijali i iz kojih razloga. U prethodon delu rada,

na tri velika protesta objašnjena je sama srž njihovog nastajanja, njihovog razvijanja i konačnog

ishoda. Prema navedenom, možemo da zaključimo da se protesti razvijaju radi nezadovoljsta

prema nekom političkom obliku delovanja kao i zbog pokušaja moralne promene tj. pokušaj

zapada da na demokratski način izvrši moralnu preobrazbu što je veoma teško kada se radi o

jednom jako konzervativnom društvu kao što su Srbi.

Protesti se ne dešavaju samo na višem nivou. Ovakav vid ispoljavanja građanske neposlušnosti

dopire, do svih sfera društva, pa ga tako ima i u manjim regionalnim, pa zatim lokalnim, a

ponekad se može zapaziti i u malim seoskim zajednicama.

Nažalost naša država koja se trenutno nalazi na tranzicionom putu, i dalje nije uspela da

uspostavi dobru saradnju sa civilnim sektorom koji bi zapravi trebao da predstavlja srž

demokratje. Samim ovim, ni civilno društvo ne može bez podrške građana a i države kako u

socijalnom tako i ekonomskom smislu, dovoljno dobro da se razvija pa samim tim ni da

prosuđuje šta je loše a šta dobro za narod. 10

Novi Sad, 2015.

Jedan od glavnih problema zašto protesti ne mogu da zažive tj. da postignu svoj cilj kao što su to

uspeli građani 1999. godine jeste sa jedne strane ne informisanost građana a sa druge korupcija u

medijskom sistemu, pre svega državnom mada se u današnje vreme može i u privatnim jasno

uočiti ko kaga podržava.

U proteklih nekoliko godina toliko je protesta bilo od strane zemljoroadnika za koje se nikad

nije izveštavalo niti se čulo u glavnom gradu. Medijima ili nije bilo važno šta to seljake muči ili

im jednostavno država nije dozvolila da im bude važno.

Gde je nestalo tih 70 posto?

32

17

70 70

54

39

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Ušao/la bih u bilokakav sukob samo uslučaju da je mojaporodica ugrožena.

U našem društvuljudi nisu dovoljnosložni da bi nešto

pokrenuli ilipromenili.

Učestvovao/la bih unekom sukobu akopostoje opravdanirazlozi za protest.

Kada god se čoveknešto buni, posletoga mu bude još

gore nego što je bilo.

Ako većina učestvujeu nekom protestu, jabih im se pridružio.

Za mene nemanijedne stvari zbog

koje bih ušao u nekisukob, protest,...

Grafik: Spremnost na sukobe (Cesid, jesen 2007, Stojiljković, 2014.)

Nakon rigoroznih mera štednje kao što su smanjenje plata u javnom sektoru, smanjenje penzija

pa i zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, koje su na direktan način uticale na

ekonomsku stabilnost korisnika tih plata i penzija a na indirektan na celu privredu zemlje, kao i

na potrošačku korpu stanovništva uopšte, logičan sled događaja bi bio da se prema podacima iz

Cesidovog istraživanja iz 2007. godine, uzdigne masovni protest. Ali ti protesti su izostali.

Da li da verujemo da su tvrdnje pojedinih teoretičara zavere istinite, koji navode, da je vlast data

u ruke naprednjacima kako bi se sačuvale demokrate koje su "grešile". Izostankom ovih protesta,

11Novi Sad, 2015.

primećuje se i tišina opozicije, koja bi po sledu događaja ovu priliku trebala da iskoristi za

sakupljanje političkih bodova kod ugroženih građana.

Globalno gledano, prema Stojiljkoviću "unutar svih pitanja vezanih za verovatnoću izbijanja i

lično učešće u socijalnim i političkim protestima manifestuje se blaga pravilnost da su očekivano

protestima sklonije pristalice opozicionih partija. Na drugoj strani, simpatizeri stranaka aktuelne

vlasti, nisu sklone protestvovanju protiv "svojih vlasti"." ( Stojiljković, 2014).

Kako sam i na samom početku rada navala tek u momentu kada građani izgube osećaj straha od

režima, akcija može da se pretvori u stvarnost. Da li nam onda ova rečenica ukazuje da se u

zadnjih par godina u Srbiji vlast toliko izmenila, da je počela polako da liči na jedan despotski

sistem vlasti?

Zaključak:

Za jedan masovni protest, koji bismo želeli da ima pozitivan ishod potrebna je visoka saradnja

države i civilnog društva, ekonomska podrška, informisanost građana, i medijska prisutnost.

Kada bi i jedna od ovih stavki bila izostavljena, protest bi izgubio na svom značaju i bio bi

zabačen u ćošak.

Nažalost na primeru prethodno spomenutih protesta u radu (izuzev protesta iz 1999. godine) ali i

onih koji su se dešavali ali nisu navedeni, možemo da primetimo da se ni jedna od stavki nije

realizovala, što i dovodi do samog neuspeha.

Prema svemu navedenom, uviđamo zašto je jedino petooktobarski protest ispunio svoj cilj.

Ogromna ekonomska pomoć iz inostranstva, medijiska podrška koja je informisala građane i

dala im uvid u razvoj protesta pa samim tim i pružila mogućnost da učestvuju u njima, zatim

javljanje jedne jake opozicije koja bi zapravo trebala u današnjoj demokratiji da dominira a ne

tada su bili glavni činioci koji su izveli protest i učinili ga uspešnim.

Pokušaj da se razmotri pojam protesta i civilne akcije uopšte nije mala stvar. Za ovakav jedan

vid ispoljavanja građanske neposlušnosti potreban je veliki trud i istraživanjenje kako u makro

političkom, ekonomskom, privrednom životu tako i u onim mikro istraživanjima sociologije i

psihologije ličnosti, jer protesti se ne rađaju od jednom kao masovni već nastaju iz

12Novi Sad, 2015.

nezadovoljstva pojedinca nekim segmentom funkcionisanja države prema njemu samom što se

kasnije realizuje u komformizam istomišljenika.. Dakle, nije dovoljno reći samo ljudi su se

povukli jer ne veruju današnjim političkim akterima ili nisu zainteresovani pa i informisani o tim

stvarima., nego su ljudi uplašeni da od goreg stanja mogu zapasti u još gore.

Stalnim pretnjama o masovnim otpuštanjima, ekonomskoj nesigurnosti i nestabilnosti, pojedinac

je sateran u kut strahova, konstantno ohrabrivan pričom o boljem sutra. Samim tim, biva

prestrašen i zatrpan praznim obećanjima. Tako da predstavlja laku masu za manipulaciju.

De fakto je da se nešto dešava sa stanovništvom, međutim nije to samo strah od vlasti, ne znanje

ili bezvoljnost ima tu i "ispranih mozgova", koji su upravo tom manipulacijom od strane vlasti

kroz medijski sadržaj, dovedeni u stanje pasivizacije i zamagljenosti viđenja stvari na ispravan

način.

Literatura:

Gončin, Milorad i Vukobratović Dragan, Politički leksikon, Udruženje publicista Beograda-

Beograd, str. 492, 1979

13Novi Sad, 2015.

Greenberg , Jessica, After the Revolution: Youth, Democracy, and the Politics of

Disappointment in Serbia, Stanford University Press, Stanford California, str. 51 - 74, 2014

Tomić, Đorđe, Od demokratije do socijalnog pitanja? Studentski protesti u Srbiji od početka

devedesetih godina 20. veka dod danas, 2009

Minkler, Herfrid, Imperije, logika vladavine svetom- od starog Rima do Sjedinjenih Država,

prev. Slobodan Damjanović, Beograd,Albatros plus i Službeni glasnik, str.113, 2009

Pavlović, Dušan, Razvoj demokratskih ustanova u Srbiji : deset godina posle, Beograd :

#Fondacija Heinrich Böll, #Regionalna koncelarija za Jugoistočnu Evropu u Beogradu, (Novi

Sad : Art print), str. 14, 2010

Stanojević , Dragan i Stokanić Dragana, Između Sicilije i Lombardije odnos poverenja,

građanskih normi i društvene participacije među građanima, Izvorni načuni članak, Filozofski

fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2014

Stojiljković, Zoran, Civilnodruštvo, sindikati i politika, Skripta, odeljak: Poverenje, participacija

i protesti, Beograd, 2014

Internet sajtovi:

B.Traven, Serbia: Fake Revolutions, Real Struggles, url: http://www.crimethinc.com/blog/2010/10/14/serbia-fake-revolutions-real-struggles/#b datum pristupa (25.05.2015.)

Hyland, Julie, Serbs protesting Kosovo independence attack US embassy in Belgrade, url; http://www.wsws.org/en/articles/2008/02/serb-f22.html datum pristupa (25.05.2015.)

Rennebohm, Max, Serbians overthrow Milosevic (Bulldozer Revolution), 2000, url:http://nvdatabase.swarthmore.edu/content/serbians-overthrow-milosevic-bulldozer-revolution-

2000 datum pristupa (25.05.2015.)

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=08&nav_category=64&nav_id=322454datum pristupa (25.05.2015.)

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Dve-decenije-tribunala-u-Hagu.lt.html

datum pristupa (25.05.2015.)

14Novi Sad, 2015.