ARIJAVARIJACIVARIJACIJE

BIBLIOTEKA

KÇIGA DRUGA

UREDNIKDRAGAN ŒOKOVIÑ

OPREMADUÃAN ÃEVIÑ

SRETEN

INFINITIVBEOGRAD

1997.

UGRIÅIÑ

© “STUBOVI KULTURE”SRETEN UGRIÅIÑ

Na koricama:Foto: Bojana Anœelkoviñ

PROLOGPRVA GLAVA

PROLOGZamislite telo s

mnogo udova koji misle.Blaise Pascal

1. MERILOOva monografija moæe se åitati kao roman o jednoj

kçizi. Naslov te kçige je: The Axiological Infinitive, ãto jeteãko prevesti na zadovoÿavajuñi naåin; zato ñemo i uprevodu na naã jezik zadræati gråko-latinsku etimologi-ju: Aksioloãki infinitiv. Neñe to biti, uostalom, ni prvani posledça filozofska kategorija koja traæi adekvatnusrpsku transkripciju.

Åini se da je reå “merilo” najprimerenija - dobrozvuåi i ima veliki semantiåki potencijal - ali time segubi teorijska sveæina autorovog neologizma, ãto u ovomsluåaju, kao ãto ñemo pokazati, bitno redukuje spektar im-plikacija. Ni podnaslov nam ne pomaæe da se lakãe opre-delimo, jer je - po zamisli samog autora - nevidÿiv. Autorse zove Stewart W. Greenchurch (Stjuart V. Grinårå) i oçemu ñe viãe biti reåi u bio-bibliografskoj beleãci.Izdavaå Grinåråovog Aksioloãkog infinitiva jesteugledni Cambridge University Press, Cambridge -Boston, a tomovi su ãtampani ovim redom: Vol. I(1980); Vol. II (1987); Vol. III (1991)

Samo joã jedna kratka napomena u vezi sa na-slovom, kao intrigantna smernica: kad bi Aksio-loãki infinitiv bila kçiga iz matematike, ane iz filozofije, bez ikakvih dilema zvala bi 7

se The Zero (Nula). Jer nula je jedini broj koji nije broj.Kakve to ima veze sa aksioloãkim infinitivom? Jedinavrednost koja nije vrednost, ili tako neãto? Tako neãto.Kako to? Videñemo.

2. TRI PRIMERAKad biramo ãta ñemo hvaliti - ono ãto je vredno ili

ono ãto nije vredno, izgleda da je izbor unapred odluåen.Sud da je neãto boÿe od neåeg drugog pokriva deo uobiåa-jenog znaåeça koje laik pripisuje reåi “vrednost”. Ali, nemisle tako samo laici, nego i veñina struåçaka. SamAristotel, recimo, baveñi se odnosom vrednosti i pohvale,u Retorici (I,9,3) baã tako definiãe vrlinu: “... buduñi daje dobro, ona je hvale dostojna.”

Ipak, postoje neke vrednosti koje ne moæemo da hval-imo, ma koliko protivreåno nam to izgledalo. Jedan drugiekspert drevne Helade meœu prvima je ukazao na vrednos-ti takve vrste. Çegovo ime je Eudoks.

Eudoks je bio ugledni ålan Platonove Akademije,filozof, lekar, putopisac i astronom, poreklom sa ostr-va Knida, prijateÿ Aristotelovog sina Nikomaha. Opisaoje poseban oblik takve paradoksalne vrednosti i ponudiodelimiåno razraœenu argumentaciju za çeno opravdaçe.Aristotel je kasnije preuzeo od çega formu argumenta idonekle je daÿe razvio za potrebe zasnivaça svoje etiåketeorije.

To ãto jeste “vrednost, iako ne moæe biti predmethvale - a da pritom nije neka negativna vrednost, napro-tiv” (I, str. 16) Grinårå je oznaåio sintagmom “aksioloãki

infinitiv”. Ovo treba uzeti u razmatraçe kao poåetnoodreœeçe. Videñemo koja su ostala znaåeça sintagme,

utvrœena teorijskim, a ne samo zdravorazumskim poj-movima i relacijama.

Obimno delo (ukupno preko 1800 stranica) satom sintagmom u naslovu izdato je u tri toma, uperiodu od 1980. do 1991. godine. Tom I (447 str.,izd. 1980) sadræi poglavÿa: Uvod, primeri; Prvideo: Argumentativna forma Eudoksove aporije;Drugi deo: O moguñim sadræinskim odreœeçima8

aksioloãkog infinitiva. Tom II (391 str., izd. 1985) sadræipoglavÿa: Treñi deo: Infinitiv u istoriji etike; Åetvrtideo: Infinitiv u istoriji estetike; Peti deo: Definitivi meta-definitiv. Tom III (497 str., izd. 1991) sadræi ãestideo: Infinitiv i narativ, kao i zakÿuåno poglavÿe, Sedmideo: Aksiologija infinitiva kao filozofija istorije ifilozofija pripovedaça.

Uvodni deo kçige sadræi niz primera iz umetnosti,religije, etnologije, istorije i filozofije - referencikoje ñe autoru u daÿim razmatraçima posluæiti da istaknei plastiånije obrazloæi svoje stanovniãte. To postiæeanalizom i klasifikacijom bitnih momenata po kojima separadoks Eudoksovog tipa naroåito izdvaja. Ovde ñemoukratko prvo prepriåati, a potom delimiåno analiziratisamo tri karakteristiåna sluåaja.

Prvi takav primer je anegdota iz budistiåke tradici-je, koan o zen-uåiteÿu kome mladi sledbenik stalno dosa-œuje pitaçima o tome ãta je najvaænija stvar na svetu, kojaje to vrednost iznad svih drugih vrednosti, ãta je najviãedobro i najviãa lepota i sl. Uåiteÿ najzad jednog danaudostoji œaka odgovorom:

“Crknuta maåka.”Posle krañe pauze, ispuçene neopisivom zbuçenoãñu

mladiña, mudrac dopuni odgovor (ãto je u tradiciji zenapresedan) ãkrtim objaãçeçem:

“Crknuta maåka odreœuje vrednost svemu ostalom, jerçoj niko ne moæe da odredi vrednost.”

Uåenik ga viãe nikada nije niãta pitao. Ne zato ãtoga je uåiteÿ oterao od sebe odgovorom, veñ zato ãto jeodgovor doprineo da uåenik doæivi prosvetÿeçe.

Drugi indikativan primer Grinårå je pronaãao kodrimskog istoriåara Svetonija, Avgustovog biografa.Avgust (Cezar i Bog u jednoj liånosti) razlikuje se odveñine vladara pre i posle çega po tome ãto jezasluæne vojnike, umesto uobiåajenim vojniåkimodlikovaçima, radije obasipao tokama i ogrli-cama od åistog zlata i srebra, prostranim ima-çima i bogatim vinogradima. Lovor-vence i tra-ke, åija je vrednost jedino u slavi koja je za çihvezana, davao je vrlo ãtedÿivo i ne gledajuñi 9

ko je kakvog åina. Moramo se sloæiti sa Grinåråom: nes-vakidaãçe ponaãaçe za jednog suverena.

Cezar je smatrao da komandantima koji su joã ranijetrijumfovali ne treba davati nikakve materijalne nagradeosim poåasti. Pa åak ni posle ponovÿenih junaãtava.Razlog za ovu neobiånu politiku vrednovaça hroniåarSvetonije ne navodi eksplicitno, ali se, izgleda, onasvodi na to da oni koji su jednom stekli pravo da delenagrade i priznaça po sopstvenom nahoœeçu time gubemoguñnost da i sami dobijaju nagrade. Onaj koji moæe danagradi, sam ne moæe biti nagraœen. Ono ãto priliåiåoveku, ne priliåi çemu nadreœenom, komentariãe Grinårå(I, str. 25), nagoveãtavajuñi tako poseban aspekt aksi-oloãkog problema koji ñe kasnije dubÿe analizirati.

Treñi primer je malo kulturoloãko iznenaœeçe uåenogAnglosaksonca - pronaãao ga je u rodoÿubivoj poezijiruskog pesnika Fjodora Tjutåeva. Reå je o samo åetiri stiha,iz 1866. godine, åiji doslovni prevod glasi: “Umom se Rusijane da shvatiti / uobiåajenim arãinom ne da se izmeriti: /Ona je neãto osobito - / U Rusiju se moæe samo verovati.”Ovde ñe Grinårå, naravno, u tumaåeçu zanemariti litera-turu i patriotizam, da bi ukazao na logiåku konstrukcijuTjutåevÿeve poente i da bi dao precizan opis statusavrednosne instance koju je pesnik imenovao reåju “Rusija”:nedokuåivost, neizvesnost, izdvojenost, osobenost i,najzad, na åemu Grinårå kod ovog primera naroåito insis-tira, naroåit vid verodostojnosti.

Crknuta maåka, Avgustova odlikovaça i TjutåevÿevaRusija tri su samo na izgled neuporediva sluåaja. To su triizrazita aksioloãka infinitiva - vrednosti, dakle, koje

se ne mogu hvaliti (ni kuditi). Stjuart V. Grinårå nudiviãe nego smislenu, suãtinsku aksioloãku vezu meœu

çima. Trag do te zajedniåke suãtine vodi prekonesumçive paradoksalnosti prisutne u sva trisluåaja. Kakva je vrednosna priroda ove paradok-salnosti i ima li ona odgovarajuñu odgonetku?Zaãto Grinårå koristi termin (“infinitiv”)preuzet iz gramatike? I kakve, najzad, sve to imaveze sa pomenutim Eudoksom Knidskim? 10

Na sva ova pitaça odgovoriñemo opãirnim prikazomGrinåråove kçige, ali pre toga trebalo bi izneti najos-novnije bio-bibliografske podatke o samom autoru koji dosada kod nas nije prevoœen.

3. BIO-BIBLIOGRAFSKA BELEÃKAStewart Wernon Greenchurch (Stjuart Vernon Grinårå,

skrañeno: Es Dabl-Ju Õi), roœen 1919. godine, savremeniameriåki filozof, etiåar i estetiåar, teoretiåar vred-nosti, ugledni pripadnik teorijske orijentacije tzv. novogistorizma. U grupu “novoistoriåara” ubrajaju se joã VolterBen Majkl (Walter Benn Michael), Stefan Knop (StephanKnopp), Hejden Vajt (Hayden White), Eni Ãulce (Enie Shulzce),Õorõ Merkas (George Marcus), Stiven Grinblat (StevenGreenblatt), Õejms Kliford (James Clifford), Ketrin Galager(Catarine Gallagher) i dr. Kÿuåne distinktivne kategorijekojima se bave (i sluæe) novoistoriåari su: Moñ, Tekst,Margina, Renesansa, Civilizacija, Drugo, Vrednost, Pisa-çe, Sliånost, Zaplet, Zlatni standard, Mapa, Kontekstitd.

U trotomnom delu Aksioloãki infinitiv Stjuart V.Grinårå zaokruæuje svoja dugogodiãça ispitivaça prirodevrednosti, “supstancije” svega vrednog (kako je sam rekaona jednom mestu ironiåno imitirajuñi jezik klasiånemetafizike) i specifiåne logike vrednovaça.

Studirao je filozofiju u Kejmbriõu (Engleska), dok-torirao tezom Causa Finalis, od Aristotela do Vika. Kaosvoje uzore navodi od Britanaca Õ. E. Mura (G. E. Moore) iKolingvuda (Collingwood), a od Amerikanaca Djuija (Dewey)i Õojzi Rojsa (Josuah Royce), åije mesto na Harvardu dræii danas zajedno sa Patnemom (H. Putnam).

Uåestovao kao pilot-dobrovoÿac RAF-a (RoyalAir Force) u vazduãnoj odbrani Londona 1941-1943.Kada je dobio nareœeçe da se prikÿuåi prvimeksadrilama koje su nosile tovare bombi naNemaåku, skida uniformu i vraña se u Ameriku.Nosilac najviãih ratnih odlikovaça VelikeBritanije i Sjediçenih Ameriåkih Dræava.Oæeçen pesnikiçom ruskog porekla Dej Ãesto- 11

perov (Dey Shestoperoff), otac ãestoro dece (troje usvojene- indijanskog, afriåkog i azijskog porekla). Pretpostavÿase da je objavio i nekoliko romana i kçiga priåa, ali podizmiãÿenim imenom (ili åak imenima), tako da se o iden-titetu tih dela samo nagaœa. U Grinåråovoj kçizi Incognitonalazimo i ovakav autopoetiåki stav: “Neka pisac ispro-ba strategiju sipe: pustiti mastilo i nestati!”

Smatraju ga polihistorom starog kova koji suverenovlada kako åiçenicama, istorijsko-kulturoloãkim doku-mentima iz najraznovrsnijih podruåja i epoha, tako i raz-liåitim kontekstima smisla koji imanentno ureœuju seman-tiåki haos fakata. Ovom prilikom mogli bismo ga nazvati“velikom kamilom”, imenom koji je cinik Diogen nekada na-zivao baã Eudoksa, misleñi pri tom na mnoge duhovneterete koji je ovaj mogao da ponese bez napora.

Grinårå je bio osnivaå i urednik åasopisa “Pitaçaetike i estetike” od 1947. do 1955. i od 1974. do 1987. Piãemnogo i raznovrsno: oglede, studije, enciklopedijske od-rednice, åak i novinske kolumne. Naslovi çegovih najzna-åajnijih kçiga su: Kroåe i Kolingvud (1948), Noumenologijaduha (1952), Ruæno u estetici (1961), Tri dogme istorizma(1969), Emergencija u aksiologiji (1971), Istorija i neizves-nost (1975), Inkognito (1979), Narativ, performativ, infi-nitiv (1988), Aksioloãki infinitiv I, II, III (1980, 1987, 1991)

Vaæi za jednog od kÿuånih inspiratora ideologije“politiåke ispravnosti” (political correctness), svojevrsnog“bratstva i jedinstva” savremenog ameriåkog druãtva, odåega se on viãe puta javno ograœivao (videñemo zaãto taopravdana distanciraça nisu imala odgovarajuñi odjek niu akademskoj, niti u najãiroj javnosti).

Legendarno je Grinåråovo prijateÿstvo sa tajanstve-nim piscem posleratne generacije Õ. D. Selinõerom

(Jerom David Salinger), liånoãñu koja se nikad nijepojavÿivala u javnosti. Selinõer je autor åiji iden-

titet obeleæavaju jedino publikovana literarnadela. Pored Selinõera, sledbenik ovakve poet-iåke strategije postao je (takoœe, izgleda, podpresudnim Grinåråovim uticajem) kultni autorsledeñe generacije - Tomas Pinåon (ThomasPynchon). 12

Dodajmo na kraju ovog ãturog curriculum vitae i jedankuriozitet: u posledçe dve decenije, naime, vlada nekavrsta intelektualne mode prema kojoj je prestiæno pre-poznati citat, parafrazu ili bar aluziju na Grinåråovetekstove ili izjave u pesmama poznatih rok-grupa i kan-tautora. Referenca Grinårå (“SWG-Reference”), direktnaili aluzivna, tako je pripisana sa maçe ili viãe razlogaimenima kao ãto su: Van Morison (Van Morrison), Bob Dilen(Bob Dylan), Frenk Zapa (Frank Zappa), Stivi Vonder (StevieWonder), Tom Vejts (Tom Waits), Õoni Miåel (Joni Michel),Dejvid Bouvi (David Bowie), Marvin Gej (Marvin Gey), Igi Pop(Iggy Pop), Bob Marli (Bob Marley), Lu Rid (Lu Reed), ÕoanArmatrejding (Joan Armatrading), Princ (Prince), LionardKoen (Leonard Cohen), Nik Kejv (Nick Cave), Lori Anderson(Laurie Anderson), Pol Veler (Pol Weller), itd.; ili rok-gru-pama kao ãto su: Led Cepelin (Led Zepellin), AR-I-EM(R.E.M.), Hisker Di (Huscker Du), Nirvana (Nirvana), VelvetAndergraund (Velvet Underground), Rolingstons (RollingStones), Õem (Jam), Toking Heds (Talking Heads), Õizas EndMeri Åejn (Jesus & Mary Chain), Vajolet Fams (VioletFemmes), a o åuvenom bendu bez identiteta Rezidents(Residents) da i ne govorimo.

Niko od çih nije smatrao da je potrebno, bar do sada,da demantuje vezu sa Grinåråovim tekstovima.

4. RANI RADOVIZa prvi period Grinåråove karijere (“herojski”, “rela-

cionistiåki”, odmah ñemo videti zaãto) karakteristiånidomen prouåavaça omeœuju dve klasiåne filozofske kate-gorije: Duh i Kraj. Pre nego ãto se u potpunosti posvetimonaãem predmetu, predstaviñemo u najkrañim crtamaosnovne postavke Grinåråove rane filozofije duha,izloæene pre svega u doktorskoj disertaciji i ukçizi Noumenologija duha. Åak i podnaslov ovekçige dosledno parafrazira Hegelovu (G. W. F.Hegel) Fenomenologiju: nauka o smislu (umesto:iskustvu) svesti. Reå je, u stvari, o Grinåråovompokuãaju da pruæi doprinos glavnom filozof-skom pitaçu, kako ga vidi anglosaksonska tradi- 13

cija: nezaobilaznom problemu veze tela i duha (Body - MindProblem).

Po ranom (uslovno neaksioloãkom, “neistoriånom”)Grinåråu, duh ne prebiva “u glavi”, nego “u odnosima”.Koliko odnosa, toliko i razliåitih definicija duha.Svaka istina je odnos, svaka lepota je odnos, svako dobroje odnos, sloboda je odnos, nuænost, takoœe... Sreña je odnos,ali i bol, kao i: vatra, misao, vreme, pejzaæ, san, sonet,porodica, obeñaçe, veãtina, put, dostojanstvo, ustav, mir,ludilo, æeÿa, novac, foto-sinteza, itd.

Kao odnos, duh vlada izmeœu åoveka i Boga, izmeœujabuke i Çutnovog (I. Newton) åela, izmeœu Sirijusa iAndromede, izmeœu Romea i Julije, izmeœu krvi i kiseoni-ka, izmeœu gvoæœa i rœe, izmeœu slova u reåi i reåi ureåenici, izmeœu puta i putnika, izmeœu brojeva, kao iizmeœu stranica pravouglog trougla, izmeœu obzorja i pos-matraåa, izmeœu svetlosti i senke, izmeœu Martina LuteraKinga (Martin Luther King) i Õona F. Kenedija (John FicgeraldKennedy), izmeœu oca i sina, izmeûu mape i krajolika...

Ovakvo Grinåråovo razumevaçe duha zadovoÿava barjedan uslov bez kojeg nema nikakvog duha: odnos, naime,izvesno nije neãto materijalno. U najkrañem, neñemo po-greãiti ako odnos razumemo prosto kao vreme. E sad, na-suprot duhu koji je sveobuhvatan, telo je, misli rani Grin-årå, tamo gde nema nikakvog odnosa. Znaåi, graniåni sluåaj:u odnosima telo iãåezava. Ono je prepreka duhu. Hvata sekao zver u mreæu relacija i tako savlaœuje, po Grinåråu,pretvarajuñi se u neãto bezopasno, pitomo. Svaka duhovnaaktivnost åas je dresure i istovremeno anatomije, duhovnevivisekcije tela, telesnosti kao takve.

Sa telom kao granicom u neposrednoj vezi jeste ipojam Kraja. O kraju uopãte, bilo kom kraju, rani gnose-

oloãki orijentisani Grinårå kaæe: nemoguñnostodnoãeça. Kad je kraj, to znaåi da viãe nema vre-mena, da viãe nema moguñnosti odnosa prema dru-gom. Potpuna duhovna istroãenost sveta. Zato seodnos, na kraju, poåiçe odnositi prema samomsebi. Kraj je, dakle, uvek neko samoodnoãeçe.Svaki subjekt je oliåeçe kraja: åovek je kraj, Bog14

je kraj, istorija je kraj. I obrnuto: kraj ne moæe da ne budeÿudski, boæanski, istorijski.

O duhu kraja - po ranom Grinåråu - toliko. O pre-poznatÿivim uticajima koji su formirali ovakvu filo-zofsku poziciju (Fihte, Hegel, Kroåe, Kolingvud) ovde nemoæemo ãire govoriti. Joã treba neãto reñi o Grin-åråovom poimaçu komplementarne kategorije - o kraju duha.

Za Grinåråa iz te rane “neistoriåne” faze, kraj duhajeste definicija filozofije. Jer kraj znaåi samood-noãeçe, a duh znaåi odnoãeçe. Tako je kraj neophodni uslovfilozofije, ako ona za predmet ima duh. Ãto, opet, znaåida je, po Grinåråu, poåetak bitno pitaçe svake filozofi-je kao takve. Gledano sa kraja, niãta nije tako daleko istrano kao poåetak. Poåetak nema nikakvog odnosa ni premadrugom, ni prema sebi. Tako je i poåetak telo. Na poåetku ina kraju svake filozofije stoji - telo (Arhe, Princip,Granica, Ciÿ, Svrha, Apokalipsa, Raj, Razlika). Ako je krajbio spoÿçi vid tela, poåetak je unutarçi vid tela.

Toliko o Grinåråovoj filozofiji pre “performa-tivno-aksioloãkog preokreta” koji se, po opãtoj sagla-snosti komentatora i sledbenika, smeãta u prvu polovinusedamdesetih godina.

15

EUDOKSOVPARADOKDRUGA GLAVA

EUDOKSOV PARADOKSDrag mi je Platon,

ali draæi mi je Nikomah.Eudox

5. MOÆE BITI SAMO JEDANStudija Aksioloãki infinitiv za sad je posledçe

Grinåråovo delo, testamentarnih implikacija, po mnogoåemu (i po nepodeÿenom uvereçu upuñenih tumaåa) krunacelokupnog çegovog filozofskog rada.

Sudeñi prema dosledno sprovedenoj analitiånosti iãirini zahvata u problem i çegove konsekvence, autor sdobrim razlozima veruje da je naslovnom kategorijom pre-cizno locirao, opisao i objasnio prvi momenat svake aksi-ologije - merilo svih vrednosti: koje jesu - da jesu vre-dnost, a koje nisu - da nisu vrednost.

Ova pomalo nespretna parafraza Aristotelove defi-nicije istine ovde nije sluåajna zato ãto Grinårå zasni-va svoju kÿuånu kategoriju pozivajuñi se na prvu kçiguNikomahove etike, u kojoj nalazi, u sirovoj formi,argumentaciju na kojoj ñe konstituisati svojestanovniãte. To je mesto (I 12, 1101 b 27 ss) na komeAristotel æeli da opravda paradoksalnu tvrdçuda sreña ne moæe biti predmet hvale (æeli, a poGrinåråu, kao ãto ñemo videti - uspeva).

Ali, ako sreña nije vredna (hvale), ãta je-ste? - zapitañe se s pravom veñina nas (a veñi- 17

na, znamo, nije ni pribliæno skeptiåna ili bar oprezna,kao ãto to mogu biti neki filozofi).

Evo ãta otprilike Grinårå kaæe na to, odgovarajuñi,ujedno, i zbuçenoj veñini i posloviåno sumçiåavoj maçi-ni kolega: poãto je sreña sinonim za najviãu vrednost,Stagiranin je odreœuje kao vrednost po sebi, izvodeñi ra-zliku u odnosu na predmet procene koji auru vrednostistiåe stupaçem u relaciju prema ovoj vrednosti po sebi.Åin procene ukÿuåuje objekat procene u subordiniraniodnos prema onoj vrednosti koja je takva po sebi (izvan bilokog odnosa vrednovaça). Tako objekat procene, poGrinåråovom tumaåeçu, biva ili vredan ili bezvredan,hvaÿen ili kuœen. A vrednost na osnovu koje se sudi - zatoãto je najviãa - mora ostati izvan odnosa vrednovaça i nemoæe biti ni hvaÿena ni kuœena. Jer çena priroda je upra-vo takva: da ne moæe biti proceçivana bilo åim. U supro-tnom, prosto ne bi bila to ãto jeste - najviãa vrednost.Ona je aksioloãki infinitivna, kaæe Grinårå (I, str. 46).

Infinitiv je, dakle, vrednujuña (evaluative), a ne vre-dnovana (evaluated) instanca, pa je razumÿivo zaãto nemoæe biti predmet bilo kakvih pohvala ili pokuda. Ari-stotelovo objaãçeçe, tvrdi daÿe Grinårå, u osnovi je ale-gorijski reductio ad absurdum: ako se poåasti nameçenebogovima ukazuju ÿudima, nuæno postaju besmislene i åaksmeãne, jer je time odnos izmeœu kriterijuma i predmetaprocene nelegitimno preokrenut.

Imperator Avgust je, po Grinåråu, intuitivno znao zaovo. Ÿudi se mogu proceçivati prema bogovima (merilom),a obrnuto (da se merilo proceçuje merenim) jeste besmi-sleno, jer taj odnos postoji jedino u formi jednosmerne su-bordinacije. Bio bi to najteæi aksioloãki hibris, dodaje

Grinårå (I, str. 88).Kod Aristotela navodi se joã jedan primer: pra-

vda se oceçuje u odnosu na sreñu, a ne sreña - kao naj-viãa vrednost - u odnosu na pravdu ili bilo kojidrugi objekat procene. Znaåi da sreña kao infini-tivna vrednost ne moæe biti hvaÿena, jer je baãona taj kriterijum (vrednujuña instanca) kojim semeri sve drugo, pa åak i tako neãto naizgled ne-sporno kao ãto je pravda (vrednovana instanca).18

Kad bi infinitiv kao merilo svih vrednosti hvalili- razvija ovaj argument Grinårå - to bi znaåilo da iznadçega postavÿamo neku joã viãu vrednost kojom se ondainfinitiv moæe odmeravati na vrednosnoj skali. A to nijemoguñe, poãto je infinitiv (na primer kod Aristotelasreña) veñ aksiomatski ustoliåen na mesto najviãe vre-dnosti - baã kao ona vrednost u odnosu na koju se sve drugomeri. Dakle, infinitiv moæe biti samo jedan: “There canbe only one” (I, str. 50).

Ovaj Grinåråov slogan iskoriãñen je, pre nekolikogodina, kao narativna potka za scenario serije komerci-jalno uspeãnih (ali umetniåki neuspelih) filmova podnaslovom Gorãtak (Highlander): samo jedan od suparnikazasluæuje besmrtnost, ali da bi postao infinitivan, moraeliminisati sve ostale. Postepenim meœusobnim istre-bÿivaçem (odrubÿivaçem glave) krug pretendenata sta-lno se suæava, da bi posledçi, ostavãi sam, dostigaoinfinitiv oliåavajuñi ga vlastitom besmrtnoãñu.

Poznato je da subkulturna reciklaæa ideje o aksi-oloãkom infinitivu (kao u ovom primeru iz industrijezabave) nije uopãte zasmetala profesoru Grinåråu, jer seni on sam ne libi da postupi sliåno: recimo, çegoviupeåatÿivi primeri iz sveta mode, deåjih igara i igraåa-ka, ili ono åuveno pozivaçe na Paju Patka u treñem tomuAksioloãkog infinitiva, ili na Taliånog Toma u kçiziNarativ, Performativ, Infinitiv.

Vratimo se sad prikazu glavnog toka argumentacije.

6. EUDOKSOV PARADOKSRazvivãi konsenkvence iz Aristotelovog objaã-

çeça, Grinårå je postigao dva ciÿa: obrazloæio jeosnovu na kojoj poåiva prikazani paradoks i oprav-dao uvoœeçe kategorije infinitiva u aksiologiju,filozofsku disciplinu u kojoj tradicionalno imanajmaçe promena i izrazito “prevratniåkih”nalaza joã od antike (I, str 79-124).

Tip argumentacije (logiåku strukturu) Ari-stotel je pripisao Eudoksu, od koga je i preuzima.Sadræaji na koje se takva forma zakÿuåivaça 19

odnosi kod çih dvojice bitno se razlikuju (na ovo Grinårå,naravno, posebno ukazuje), ali logika argumenta je ista.Poenta je, da podsetimo, u sledeñem: proceçivati samo meri-lo procene bilo bi smeãno isto kao ãto je smeãno ineprimereno hvaliti bogove. Jer bogovi (simboliåno:infinitivna instanca), kaæe Aristotel, ne mogu se hvaliti,nego jedino slaviti.

Ovo je, po Grinåråu, Aristotelov realni doprinosgraœeçu ispravne predstave o infinitivnoj vrednosti. Jer,do ovog mesta, tvrdilo se samo negativno: da je to vrednostkoja se ne moæe hvaliti. Kao vaÿan prilog baziånojEudoksovoj argumentaciji, ovaj razlog viãe (uvoœeçe dis-tinktivnog obeleæja “slavÿeça”), kaæe Grinårå (I, str.244),vrlo je dobar oslonac uvereçu da zamisao o infinitivuima smisla. Pogledajmo, zato, ponovo (i bliæe) osnovnuEudoksovu ideju.

Za Eudoksa infinitivnu vrednost ima uæivaçe(åulno, somatsko, neduhovno) i to dokazuje åiçenicom da seÿudi ne trude da ga hvale, mada nesumçivo spada u dobra,ãto znaåi da je uæivaçe vrednije i jaåe (u vrednosnomsmislu) od svega ãto se inaåe hvali. Kako da razumemo ovorezonovaçe?

To je tako, zakÿuåuje Aristotel (podræavajuñi Eu-doksov naåin gledaça na stvar), zato ãto stvarna SLAVA(podvukao S.U.) pripada vrlini (Aristotelov infinitiv,tumaåi Grinårå), preko koje (vrline) se osposobÿavamo daåinimo ono ãto je dobro (taånije - ãto je boÿe od svegaostalog), a hvalospevi su za podvige (Nikomahova etika,1101 b, XII, 5). Pod podvizima ovde se misli kako na duhovne(nauka, filozofija, pravedno postupaçe, umetnost i sl.),tako i na telesne - dostignuña, recimo, takmiåara na

Olimpijadi (nadopuçuje Aristotela Grinårå, sliåno kaoãto je Stagiranin dopuçavao Eudoksa).

Aristotel, meœutim, umesto Eudoksove sreñesomatskog uæivaça, inauguriãe “mudru” sreñu, kojaje çegov koncept infinitivne kategorije: delatnostu skladu sa razumom (kao specifiåno ÿudskomvrlinom). Takva sreña je princip (1102 a) i aksi-oloãko savrãenstvo, jer zbog çe, po Aristotelu,mi åinimo sve ono ãto åinimo, “... a ono ãto je20

princip i uzrok sveg dobra smatramo za nesumçivo vredno iboæanstveno.” (citirano prema prevodu R. Ãalabaliñ,Nikomahova etika, BIGZ, Beograd, 1980. str. 26). Grinårå setrudi da precizno pokaæe kako se Aristotel posluæioEudoksovim argumentom, s tim da je Stagiranin formu legi-timacije primenio na sadræaj primeren vlastitoj etici.

Analizirañemo joã bliæe taj Eudoksov samo naizgledparadoksalni naåin rezonovaça - poziva Grinårå svogåitaoca - ne bi li otkrili da izazovna forma paradoksanije retoriåke prirode, nego “objektivno aksioloãke”:argument je, po çemu, viãe nego smislen, savrãeno logiåani savrãeno dosledan. Pokazañemo da je Grinårå u pre-zentaciji i elaboraciji ove kritiåke ocene priliånoubedÿiv.

7. ETIKA ILI RETORIKAOstajuñi u okvirima Aristotelovog filozofskog sis-

tema, potrebno je utvrditi da li je Eudoksov model argu-menta “dijalektiåki” ili “retoriåki”. Drugim reåima, dali je tu reå o silogizmu (zakÿuåivaçu) ili o entimemu(ubeœivaçu). Da bi to postigao, Grinårå prvo interpreti-ra Aristotelovo naåelno razlikovaçe logike kao sistemaistinitog zakÿuåivaça, na jednoj strani, i retorike kaostrategije ubeœivaça, na drugoj strani (I, str. 137).

Zna se da je kod Aristotela konstitutivni deo re-toriåke strategije, pored same logike, ravnopravno i simu-lacija logike i çene silogistiåke forme. Bitna razlikanije, po Grinåråu, u formi ova dva diskursa (moæe se reñida je forma identiåna), nego u sadræaju diskursa. I to presvega u sadræaju velike premise koja odreœuje rezultattako da ovaj mora biti ili silogizam (dijalektiåki) ilientimem (retoriåki). Ukratko: ako je prva premisanesumçivo taåna i izvesna (drugim reåima - istini-ta), forma zakÿuåivaça nuæno vodi istom takvomzakÿuåku. Ukoliko je, meœutim, prva premisa tekverovatna, kao ãto je to sluåaj u entimemu, ondau zakÿuåku nuæno dobijamo tek privid isti-nitosti, pa takav ishod diskursa nije dijalek-tiåki, nego retoriåki. 21

Naravno, u odreœenim okolnostima privid istinostimoæe biti poæeÿniji od same istine, tako da retoriåkaubedÿivost ima smisla åak i ako prikriva istinu. Ali toje ovde sporedno. Grinåråu je vaæno da istakne kako jeefekat ubedÿivosti diskursa uåinak forme zakÿuåivaça,dok je istinitost diskursa uåinak sadræine zakÿuåivaça.Ustanovimo li da je sadræaj prve premise Eudoksove apo-rije istinit stav, moæemo biti sigurni: reå je o dijalek-tiåkom, znaåi teorijski legitimnom argumentu. Ako se, pak,ustanovi da je sadræaj Eudoksove premise samo verovatani uslovno prihvatÿiv, to ñe znaåiti da je Eudoksov argu-ment utemeÿen retoriåki, a ne logiåki. Da proverimo.

Prva premisa glasi: najviãa vrednost jeste i jedinikriterijum vrednovaça. Ili, preformulisano (I, str.122.):“Merilo je uvek najviãa vrednost”. Stav koji bi o ovojstvari tvrdio suprotno, ili neãto drugaåije, nije moguñ kaoistinit (deontoloãki istinit), ãto se moæe pokazationima kojima jasna intuicija nije dovoÿna, po Grinåråu, naviãe naåina. Recimo: tvrditi da sreña nije vrhunska vre-dnost, bilo bi za Aristotela i Eudoksa laæno, pogotovustoga ãto svaki åovek ima pravo da na svoj naåin zamiãÿaãta je za çega sreña (i to pravo u svakom pojedinaånomsluåaju oåigledno koristi). Zato prva premisa jestenesumçivo istinita ne samo “materijalno” veñ i po prin-cipu “opãte naåelne saglasnosti”. Ali konsenzus nije jedi-ni Grinåråov razlog pro: poãto prema prvoj premisiEudoksove aporije (koju kao vaÿan modus argumentacijepreuzima Aristotel) zakÿuåivaçe polazi od pretpostavkeda je infinitiv NAJVIÃA vrednost, onda samim tim niãtadrugo ne moæe biti uslov i merilo procene (pohvale ilipokude) svih ostalih vrednosti. Postupak vrednovaça

podrazumeva uspostavÿaçe odnosa izmeœu vrednujuñe ivrednovane instance. Jer prilikom vrednovaça

utvrœuje se da li to o åemu sudimo doprinosi infi-nitivu (kao ãto neko sredstvo doprinosi odreœenomciÿu) ili mu ne doprinosi - da li nam ga aksio-loãki pribliæava ili udaÿava.

Neki kritiåari (Rorti, Dejvidson) primeñu-ju u ovom obrazlagaçu circulus vitiosus. Evo kakose Grinårå brani od takvih napada: ako se utvr-22

di - kao kod Aristotela kad ispituje vrednost pravde - daona doprinosi infinitivu sreñe, onda ñe pravda bitivrednovana kao dobra i ÿudi ñe je s pravom hvaliti.Ukoliko se, naprotiv, utvrdi da pravda u odreœenom sluåa-ju ne doprinosi infinitivu, ãto je, kako veruje Grinårå,moguñe kod Eudoksove sreñe åulnog uæivaça, onda ñe onabiti vrednovana negativno - kao niæa vrednost u hijerar-hiji - dakle kao loãa, ili kao maçe dobra od neke drugestvari ili delatnosti koja viãe i neposrednije pri-bliæava ostvareçe vrednujuñe instance. U tom sluåaju,moæe se s pravom smatrati da, umesto pohvale, pravdazasluæuje pokudu. A vrednost koja nam je jednom dobra, adrugi put loãa, po Grinåråu, ne moæe biti vrhunska vre-dnost: “Vrhunska vrednost ne moæe biti ni dobra ni loãa”(I, str. 170).

Do ovog momenta analize, po Grinåråu, u argumentaci-ji nema niåeg paradoksalnog, jer sve logiåno sledi jedno izdrugog. Ali, kad Eudoks na osnovu iznetog zakÿuåi dainfinitiv, iako je vrednost - i to najviãa - ne moæe bitihvaÿen tj. vrednovan kao dobar, u aporiji se pojavÿujeefekat paradoksa: u zakÿuåku se, naime, potvrœuje da su svevrednosti s pravom objekti pohvale, ali da baã ona naj-vrednija meœu çima to ne moæe biti. “Neoåekivan stav,priznañete” - kaæe Grinårå - “sasvim suprotan od oåeki-vanog zakÿuåka da najviãoj vrednosti pripada ne samonajviãa pohvala, nego i “najveña i najlepãa meœu pohvala-ma” (Aristotel, Ret. I, 12).

Meœutim, ovakav zakÿuåak bio bi po Eudoksu pogreãan.Zaãto? Zato ãto bi hvaÿeçe infinitiva bilo protivreåno- interpretira Grinårå svog uåiteÿa Eudoksa ãto jedoslednije moguñe - sa osnovnom pretpostavkom celogargumenta po kojoj ne moæe postojati vrednost koja bibila viãa od infinitivne. Protivreånost je u tomeãto hvaÿeçe infinitiva podrazumeva neku vre-dnost koja je u datoj hijerarhiji vrednosti joã viãa(iznad infinitivne), pa bi kao takva mogla dabude merilo kojim bi se vrednovao i sam infini-tiv. Ali kako po definiciji pojma infinitiva ipo prvoj premisi Eudoksove aporije (istinitoj, ane tek verovatnoj) nije moguñe da postoji neki 23

drugi krajçi kriterijum i najviãa vrednost u aksioloãkojhijerarhiji - zato ãto je sam infinitiv baã to, a ne nekadruga vrednost, ovakva ili onakva - to onda znaåi dainfinitiv ne moæe biti objekat hvale.

Ovaj Eudoksov uvid u prirodu i smisao poretka aksi-oloãke lestvice zadivio je jednako Aristotela kao i -posle dve i po hiÿade godina istorije najrazliåitijihvrednosnih hijerarhija u kojima su ÿudi æiveli - naãegsavremenika Stjuarta V. Grinåråa. Poãto je, rezimirañe on,Eudoks utvrdio da je razlog ãto infinitiv ne moæe bitihvaÿen logiåke prirode, a ne retoriåke, aporija nijeentimem nego silogizam. Zakÿuåak aporije nije prividan,nego istinit. Iza paradoksa krije se logiåka nuænost (isti-na), a ne tek verovatnoña koja izaziva psiholoãki prividistinitosti zahvaÿujuñi nekoj stilskoj figuri koju koristeretori. Jak utisak paradoksalnosti javÿa se, prema Grin-åråovom objaãçeçu, zbog opãte prihvañenog mneça (dubokoukoreçene predrasude) da su vrednost i pohvala sinonimnekategorije, a ne zbog nekog logiånog trika ili namernenekorektnosti u zakÿuåivaçu.

8. SPOMENIK HARMODIJUGrinårå insistira da sama predrasuda, u stvari, ima

retoriåke korene, kao ãto pokazuje Aristotel u Retorici(Kçiga I, glava 9, 38) savetujuñi retora da je iskoristi,ubeœujuñi druge kako ne vaæi samo da vrednost podrazume-va pohvalu veñ i reciproåno: da pohvala podrazumevavrednost (ãto je, naravno, samo prividno istinito).

Tu se navodi onaj Aristotelov primer sa Harmodijevomstatuom na trgu: ako Harmodijevu dobrotu oliåava taj spome-

nik, izgledañe da to znaåi upravo obrnuto - da je spomeni-kom zauvek fiksirana veza izmeœu dobrote i åoveka kome

je posveñen. Ovu laænu ekvivalenciju retor moæe daiskoristi, sugeriãe Grinårå, u enkomijama (pohvalnimgovorima), åak i u sluåajevima kad dotiåni Harmodijepohvale viãe ne zasluæuje kao u ono vreme dok sumu podizali spomenik. Moguñnost manipulacijekrije se u nedovoÿno osveãtenoj åiçenici daspomenik kojim se neko slavi ukazuje na infini-tivnu vrednost, a enkomija na definitivnu.24

Ekvivalencija, naravno, samo izgleda onoliko puno-vaæna danas, koliko je to bila jednom pre, ali i to je sa-svim dovoÿno da bude retoriåki legitimna. Logiåki je,meœutim, legitimna suprotna teza, po kojoj - kako tozakÿuåuju unisono Eudoks, Aristotel i Grinårå - za jednuvrhunsku vrednost ne moæe vaæiti ekvivalencija izmeœuslave (spomenik) i hvale (priznaçe nekome ili neåemu davredi). Jer, ne zaboravimo: spomenici nisu za ÿude, koji susmrtni i prevrtÿivi, nego za Bogove, koji su veåni.

Da zakÿuåimo: åiçenica da su ÿudi skloni neuteme-ÿenim aspiracijama (ne samo da liåe nego i budu kao boæan-stva) samo je retoriåki, ali nikako i teorijski relevantnaza legitimnu zasnovanost i ozbiÿnu procenu vrednosti.

9. LEKSIKOGRAFSKA ODREDNICA: PARADOKS

Reånici nude dva osnovna znaåeça reåi “paradoks”:prvo, po kome je paradoks odreœeno miãÿeçe protivnoopãtem miãÿeçu; i drugo, po kome je paradoks prividnabesmislica (sa naglaskom na “prividna”).

Oba znaåeça ove reåi mogu se pripisati Eudoksovojtvrdçi o najviãoj vrednosti koja ne moæe biti predmethvale. Jer to nikako ne znaåi da je ovaj osobeni stav nelo-giåan i neistinit, veñ da onaj koji ga izriåe zna viãe (imarazvijeniju deontoloãku intuiciju) i stoga misli drugaåi-je od opãteg, uvreæenog znaça i poimaça o svetu i priro-di vrednosti. Privid besmislice lako se gubi kad sepokaæe u åemu se sastoji taj “viãak” znaça, umovaça ilogike koji je zasluæan za smisao i sadræaj paradoksalnoizreåenog stava - tako da on, iako je logiåki superi-ornija istina - izgleda kao da protivreåi opãtepri-hvañenom, odavno priznatom, poznatom i “prove-renom” mneçu.

Eudoksov paradoks ipak je - videli smo to naosnovu Grinåråove analize - logiåke prirode:istinit deontoloãki stav koji svojim sadræajemomoguñava prividno kontradiktorne deon-toloãke zakÿuåke. 25

ZNAÅEWE

“VREDETIGLAGOLA TREÑA GLAVA

ZNAÅEWE GLAGOLA“VREDETI”

- Poslali su mi jesetru drugog stepena sveæine - saopãtibifeõija.

- Duão moja, to je glupost!- Ãta je glupost?

- Drugi stepen sveæine - eto to je glupost! Postoji samo je-dan stepen sveæine - prvi, on je i posledçi. A ako je

jesetra drugog stepena sveæine, onda to znaåi da seusmrdela.

Mihail Bulgakov

10. NEKOMPARATIVNOST INFINITIVA

Grinårå vidi svoju teoriju aksioloãkog infi-nitiva kao treñi korak u pohodu ove kategorije(“vrednost koja ne moæe biti predmet hvale”)prema odluånoj reviziji prvih naåela teorijevrednosti. Prvi korak je Eudoksov sa çegovimnegativnim odreœeçem, po kome se zna ãtainfinitiv nije. Drugi korak je Aristotelov 27

(Stagiraninu je to, naravno, samo kratka “usputna” digre-sija sa generalnog pravca çegove sveobuhvatne klasiånesistematike, ali za Grinåråa, svejedno, od presudnogznaåaja).

Aristotel se, kaæe Grinårå, na Eudoksa nadovezujeprvim poznatim pozitivnim zasnivaçem: “Vrednost koja sene hvali, nego slavi.” Da li je ovaj momenat “slavÿeça” pripribliæavaçu pozitivnoj predstavi o infinitivu “...vre-dan hvale, ili vredan slave”? - pita se dvosmisleno Fre-derik Õejmson (Frederic Jameson) komentariãuñi Grinåråovoizlagaçe, u jednoj fusnoti svog dela U tamnici jezika.

Vaæno je istañi: Grinårå je svestan da nijedna od ovedve formulacije - ni Eudoksova, ni Aristotelova - nijeklasiåna definicija pojma. Jer u tome i jeste, po çemu,stvar: infinitiv ne moæe biti pojmovno definisan naadekvatan naåin - on imanentno podrazumeva uslov po komeodrediti ga znaåi izgubiti ga. Zato Grinårå tvrdi dainfinitiv uvek ostaje semantiåki sakriven ili zakloçen- najåeãñe, kroz istoriju, u potpunosti! - a ako ne tako, ondaili formom paradoksa, oksimorona, a samo ponekad sim-bolom, metaforom.

Najåeãñi simboli infinitiva su “roditeÿi kojihviãe nema” (bioloãki, ideoloãki, religiozni, socijalni):lice ili institucija, koji ukazuju na konstituciju, inici-jaciju i poreklo - porodiåno, duhovno, nacionalno, istorij-sko. Takvi simboli imaju sve prednosti i sve mane simbo-la uopãte, ali treba reñi da intuicija koja ih postavÿa nemora biti suãtinski pogreãna, jer u izvesnom smisluinfinitiv jeste upravo to: naãe aksioloãko poreklo i“roditeÿ”, çime postajemo - kako mi sami, tako i åitav naãsvet. Tek infinitivom se vrednosno raœamo. Infinitiv

jedini ima moñ aksioloãke inicijacije.Ko æeli da izbegne ovakve indirektne katego-

rizacije prinuœen je da ponudi, pokazuje Grinårå, ilinegativno odreœeçe ili neko iz serije apsolutnoapstraktnih tj. “potroãenih” odreœeça, koja objek-tivno nemaju nikakvog informativnog ni refere-ncijalnog sadræaja (“najviãe dobro”, “vrednostsvih vrednosti”, “dobro po sebi”, “ideja svihideja”, “apsolut” i sl.).28

Jedno od produktivnijih moguñnosti opisa infinitiva,sugeriãe Grinårå (I, str. 198), nudi opet domen gramatike,ali ne viãe gramatike glagola (odakle je preuzet osnovnitermin çegove aksiologije), veñ - prideva. Grinårå namukazuje na onu specijalnu grupu prideva-izuzetaka, koji nepodleæu komparaciji (ãto je, inaåe, prirodno svojstvo svihprideva). Prepriåava onaj stari vic o devojci koja se prav-da tvrdeñi da je “samo malo trudna”. Naravno, ne moæe sebiti viãe ili maçe trudan, kao ãto se ne moæe biti viãeili maçe okrugao, savrãen, prvi, oæeçen, prazan, pun itome sliåno. Grinåråova ideja je jasna: postoji smislenaanalogija izmeœu prideva koji ne podleæe komparaciji ivrednosti koja ne podleæe komparaciji. Infintiv nepodleæe komparaciji sa ostalim vrednostima, jer je onmera te komparacije. Neka vrednost ili jeste infinitiv-na ili to nije - ne moæe biti malo infinitivna, a malo ne.Zato moæda nije sasvim pogreãno, po Grinåråu, ako se u“nemoguñem” poslu formulisaça infinitivne vrednosti“privremeno” posluæimo pridevima koji ne podleæu kom-paraciji.

11. ZAKLETVAAristotelovo pozitivno zasnivaçe ubedÿivo je jer

nije ni metaforiåno, ni indirektno, ni oksimoronsko, nibezsadræinski apstraktno. On infinitiv imenuje i daje mutraæeno “neuhvatÿivo” znaåeçe pomoñu rituala - artiku-lacijom u medijumu pragme umesto u medijumu misli i jezi-ka - åinom, dakle, gestom. Grinårå zato moæe da tvrdi kakoje infinitiv rodna referenca performativa: on nije niistinit ni laæan, ni dobar ni loã - konstitutivan je (I,str. 236).

S ovim je u vezi naredno “pozitivno” zasnivaçeinfinitiva, ono samog Grinåråa, koje se ovakonadovezuje na Aristotelovo: “Infinitiv se slavi,çime se zakliçemo” (I, 245). Zakletva se tu oåi-gledno uzima kao tipiåan performativni åinkoji neposredno upuñuje na infinitivnu vre-dnost. Za pravu zakletvu karakteristiåno jeisto pravilo kao i za infinitiv: moæe biti 29

samo jedna. Grinårå tvrdi da ona zakletva kojoj infinitivnije referenca ne moæe biti legitimna (kolokvijalno: “nevaæi”). “Tako mi...” i “Zakliçem se...” su iskazi koji nema-ju nikakvog smisla ako se ne odnose na infinitivnu vre-dnost. U obelodaçivaçu i obrazlagaçu ove teze sastoji setaj treñi, Grinåråov korak u “nikad sasvim dovrãenom”pribliæavaçu savrãenoj instanci infinitiva.

Moment “zakletve” trebalo bi da podrazumeva herme-neutiåku zaokruæenost za celu teoriju time ãto nudi i od-govarajuñe zakÿuåno odreœeçe onih vrednosti koje nisu ine mogu biti infinitivne (jer su vrednovana, a ne vrednu-juña instanca). To odreœeçe sada moæe biti komplemen-tarno negativno, a da mu to ne bude mana, jer se odnosi naneãto ãto je suprotno od infinitiva: “...vrednost u koju sene moæemo zakleti” (I, str. 347). Naæalost, ÿudi koji nisusvesni razlike izmeœu vrednujuñe instance i vrednovaneinstance, po Grinåråu, åine upravo tu greãku zakliçuñi senelegitimno nekoj od vrednosti koja nije infinitiv (nije ine moæe biti konstitutivna). Posledice takvog hibriånogåina su onda, naravno, katastrofalne, jer onda zakletvanije punovaæna i samim tim degradira i poniæava onog kojise çome legitimiãe (iako joj je funkcija da bude upravosuprotna od toga).

Rezimirajmo: kad ono u ãta se zakliçemo nema legi-timnost infinitivne instance, onda je åitav sistem vre-dnosti osporen i mi smo aksioloãki izgubÿeni. Boÿe je nezakliçati se uopãte, nego se zakliçati u neãto i neåimãto nije infinitiv.

Evo, za kraj ovog dela prikaza, karakteristiåne for-mulacije koja je povezana sa analizom zakletve: “Za defi-nitiv se åestita, a infinitivu se klaça” (I, str. 402). Ãta

je sad “definitiv”? Neãto suprotno od infinitiva?Vrednovana instanca? Taåno, ali viãe i studioznije

o tome ãta je aksioloãki definitiv izloæiñemo ujednom od narednih poglavÿa.

12. NAGOVEÃTAJ ZABORAVAPoãto je prva premisa Eudoksove aporije

dijalektiåka (nije tek verovatna ili samo pri-30

vidno istinita), zakÿuåak koji iz çe sledi, po jednostavnoji konsekventnoj logici silogizma, mora biti istinit. Ovimje Grinårå unapred obesnaæio neke ocene i primedbe (Ri-ker, Blum, Õejmson) koje nastoje da çegovu etiku i estetikuoznaåe kao retoriåku i ideoloãku.

Bilo kako bilo, nastaviñemo prikaz polazeñi od pre-tpostavke u koju ne sumça ni Grinårå: da argumentacijakojom se legitimiãe aksiologija infinitiva dokazano nijeretoriåka “...jer nije zasnovana na naåinu izraæavaça iizlagaça svojih razloga, veñ na samim razlozima - naçihovom istinitom sadræaju, smislu i tome odgovarajuñojsvrhi” (I, str. 238). Reå je o realnim aksioloãkim izvorimaiz kojih se - i zbog kojih se - izvodi svaka vrsta pohvaleili pokude. Aristotel bi rekao da je u pitaçu materijal izkojeg se vrednovaçe izvodi, a ne mimikrijska formalogiåkog suda koja moæe sa izvesnom verovatnoñom bitiprimeçena na bilo koji predmet vrednovaça.

S ovim u vezi treba napomenuti da Grinårå smatrakako je Aristotelov “praktiåki silogizam” (A namerava dapostigne B. A smatra da ne moæe da postigne B ako ne uåiniV. A preduzima da uåini V.) podvarijanta aksioloãkog(meta-praktiåkog) silogizma Eudoksovog tipa, ãto znaåida mu ne protivreåi, veñ je dosledna konsekvenca infini-tivne logike i semantike. Jer velika premisa praktiåkogsilogizma, kako je Grinårå vidi, nije niãta drugo do po-sledica (po modus ponens-y) legitimnosti vaæeça eudo-ksovske argumentacije o najviãoj vrednosti.

Otkud onda, uopãte, taj efekat paradoksalnosti?Po Grinåråu, utisak paradoksalnosti i aporiånosti samo

je neizbeæna posledica subjektivnog doæivÿaja (Eudoksovogsluãaoca ili åitaoca), jer svest koja ne razume smisao aksio-loãkog infinitiva i çemu primerenog aksioloãkog rezo-na prosto mora tako da reaguje (automatski) na retke pri-mere funkcionisaça nesvakidaãçe, ali, uprkos tome,svakako baziåne vrednosne logike. Kad bi reagovalidrugaåije, sa spontanim odobravaçem, recimo - to biznaåilo da je trotomni Aksioloãki infinitivtrivijalno, nepotrebno delo.

Glavni uzrok ovog generalnog nerazumevaçaGrinårå vidi - u sveopãtem zaboravu! Ÿudi ne 31

razumeju infinitiv, jer su ga zaboravili (I, str. 387). Alipre nego ãto se upustimo u bliæe objaãçeçe uzroka iposledica ove teãke amnezije, moæe biti korisna analogi-ja sa Frojdovim shvataçem procesa zaboravÿeça. Psiho-analitiåka hipoteza, otprilike, glasi: ono åega se najteæepriseñamo iz sna ili iz ranog detinstva obiåno je i naj-vaæniji element sna odnosno neåijeg æivota. Sliåno vaæi(ako smo dobro razumeli Grinåråa) i za infinitiv: vrhun-ska vrednost, kao ono ãto je najvaænije za naã æivot, stogaje (kao neãto najvaænije) i najnepristupaånija svesti.

Grinårå izgleda veruje da nam je dato da znamo samoono ãto je u vrednosnom smislu sporedno, a da nam ono naj-vaænije (kao smrtnim, nesavrãenim biñima) beznadeænoizmiåe. Dijagnostika ovog anamnetiåkog simptoma aksi-oloãke disfunkcije potpuno je u skladu (kao ãto ñemo daÿepokazati sledeñi Grinåråa) sa glavnim pretpostavkamateorije o prirodi aksioloãkog infinitiva.

13. ÃTA JE VREDNOST?Postoji bitna razlika izmeœu uslova za pojavÿivaçe

bilo koje vrednosti (to je infinitiv: bogovi, sreña, meri-lo, princip, vrednujuñe) i same istorijski konkretizovanevrednosti kao rezultata vrednovaça (ono ãto je vredno-vano: ÿudske radçe, ideje, pravda i sl.).

“Vrednost je odnos izmeœu vrednujuñeg i vrednovanog“ (I, str 319.). To je najjednostavnija, “elementarno savrãe-na” formulacija osnovnog stava suœeça (topos procene). Naovom mestu padaju ili opstaju odgovori na sve aksioloãkeprobleme. Koji je smisao ove reåenice? Ãta je sadræaj ovogprostog stava?

Vrednujuñe ne moæe biti vrednovano, jer se çimesve drugo vrednuje. To je sama sræ argumenta na kome je

zasnovana Grinåråova teorija. Nije åudo ãto takviaksiomi nailaze na razumevaçe i podrãku kod mu-ziåara pre nego kod ÿudi drugih profesija. Umuziåkoj teoriji poznat je sliåan odnos koji vaæiizmeœu modula i modulacije: melodija je odnosizmeœu modula kao muziåkog merila i modulaci-ja kao pravilnih odmeravaça (meçaça, uobli-32

åavaça, udeãavaça) zvuka (glasa) pri prelasku iz tona uton ili iz skale u skalu. Tako i u aksiologiji infinitivasve zavisi od razlikovaça osnovne instance kao pre-tpostavke vaæeça vrednosti na jednoj strani, te izvedeneinstance kao obaveze vaæeça neke pozitivne, odmerenevrednosti.

Grinårå, videli smo, ubedÿivo pokazuje kako su Avgust,Tjutåev i zen-mudrac bili svesni ove razlike i hijerarhi-je koja iz çe proizlazi. Oni koji toga nisu svesni - a to suskoro svi ostali - çihove rezone i postupke stoga doæiv-ÿavaju kao paradoksalne. Posle Aristotelovog i, naroåi-to, Grinåråovog minuciozno razraœenog obrazloæeça, tunema viãe niåeg paradoksalnog. Jednostavno: iz poãto-vaça aksioloãke subordinacije sledi da pohvale i nagradene priliåe najboÿima (koji su kao bogovi: merilo), negosamo slavÿeçe.

Izmeœu “slaviti” i “ceniti” leæi, dakle, nepreko-raåivi horizont - ma koliko mu se pribliæili, linijaostaje jednako daleko. Procenu vrednosti opravdano je pri-meniti samo za one ÿude i one stvari (istorijski svet sa-stoji se od takvih ÿudi i stvari) koji tek treba da dostignuboæansko (vrhunsku vrednost infinitiva).

Vojniåki podvig, recimo, time ãto je predmet Avgu-stove boæanske procene stupa u odnos sa infinitivom (kojije Avgust sam) i ukoliko se pokaæe da mu doprinosi ili naneki drugi relevantan naåin uåestvuje u çemu, moæe bitiudostojen hvale odnosno nagrade: moæe biti okvalifiko-van kao vrednost.

Istovremeno, osvedoåeni heroji koji su veñ zasluæilislavu sliånu onoj koja pripada samom Avgustu ne mogu viãebiti “vulgarno” nagraœivani. Jer time bi oni sami (i çihovprivilegovani status) bili obesmiãÿeni i u bitnomsmislu degradirani. Ne moæe biti, rekao je Grinårå,viãe infinitiva: “... procenom çihova dela nemajusa åim da stupe u odnos - ona su sama sebi meriloi svrha” (I, str. 90). Umesto nagrade, pripada im“åista” (nematerijalna) slava.

33

14. OSOBENOSTI INFINITIVAGrinårå pokazuje da infinitiv (bez obzira na sadræaj

koji mu se pripisuje ili ne pripisuje) nema vrednost kao sveostale vrednosti - u aksioloãkom smislu infinitiv je“neãto drugo”. To je maçe vrednost, a viãe uslov pojavÿi-vaça bilo koje vrednosti. To “drugo” je u obiånom govorupoznato pod frekventnim atributom “neproceçivosti”, aGrinårå ga je upeåatÿivo obeleæio sindromom “crknutemaåke”: vrednost koja nije vrednost ili bar nije kao drugevrednosti. Aksioloãka nula, vrednost sa one strane svihpriznatih vrednosti.

Posmatrano iz sveta utvrœenih, definisanih vre-dnosti, aksioloãki infinitiv svoju paradoksalnostiskazuje pojavom sopstvene bezvrednosti (I, str. 445). Ustvari, kaæe Grinårå, kad je neãto neproceçivo, znaåi damu je nemoguñe odrediti vrednost. Zna se samo da vredinemerÿivo viãe od bilo åega drugog iste vrste. Takavfenomen deontoloãki ima smisla zato ãto su baã çimesve druge vrednosti uspostavÿene i fiksirane unutarvaæeñe hijerarhije. Ono åime je sve odreœeno razlikuje sena presudan naåin od stvari koje odreœuje. Ako se odreœu-je vrednost, ono åime je ona odreœena nije vrednost, veñneãto drugo. “Vrednosna priroda infinitiva je, na izves-tan naåin, vrednosno neprirodna” (I, str. 446).

Pored opisanog momenta “bezvrednosti” (ili, alter-nativno, “neproceçivosti”), infinitiv karakteriãu imomenti sveobuhvatnosti, strogosti, nematerijalnosti, izd-vojenosti, arbitrarnosti, zaborava, neodredivosti, tran-scendentnosti, performativnosti, spasonosnosti, itd.Brojni primeri, sliåni trima pomenutim u uvodu, sluæeGrinåråu da ãto plastiånije istakne sve te vaæne momente

kao distinktivna obeleæja infinitiva, åime uspeãnodoåarava kompleksno biñe ove fundamentalne aksi-

oloãke kategorije. Listi çegovih primera dodajmoovde jedan upeåatÿiv iskaz poÿske pesnikiçeÃimborske, za koju je poezija infinitivna kate-gorija. U pesmi Neki vole poeziju Ãimborska kaæe:“...Poeziju - / samo ãta je to poezija. / Ne jedan ko-lebÿiv odgovor / na ovo pitaçe veñ pade. / A ja neznam i ne znam i dræim se toga / kao davÿenik za34

slamku.” Oåit je uvid pesnikiçe u fundamentalnu neo-dredivost i spasonosnost çene intuicije infinitivneinstance.

Nije, naravno, sluåajnost to ãto su pesnici otvoreni-ji od drugih, osetÿiviji prema infinitivnim instancama.Kod Tjutåevÿeve Rusije, recimo, lako se prepoznaju momen-ti neodredivosti, merodavnosti, izdvojenosti, transcen-dentnosti. U zen-koanu, pak, istiåu se, pored bezvrednos-ti i izdvojenosti, infinitivni momenti merodavnosti isveobuhvatnosti. S obzirom na visok nivo transparen-tnosti ovih kvalifikacija, prepuãtamo åitaocu da ih samproveri brzim pogledom unazad na sva tri primera opisanana poåetku.

Najkompleksniji je primer sa Avgustovim obiåajemdavaça odlikovaça. Analizirajmo ga zajedno. Imperatorovduh je reprezent nematerijalnog momenta infinitiva.Lente i ordeça koja su po sebi na limesu bilo kakve mate-rijalne vrednosti simbolizuju tu vrhunsku nematerijalnu,anistorijsku vrednost. Avgust sam, kao istorijska liånost“od krvi i mesa”, institucionalno oliåava momente mero-davnosti, transcendentnosti, izdvojenosti, performativ-nosti i arbitrarnosti. Ipak, najinteresantnije za tumaåe-çe su çegove odluke. Praveñi tim performativnim åino-vima nedvosmislenu razliku izmeœu konkretne vrednostikoja je vredna hvale (åija je mera zlato) i neodredive vred-nosti koja ne moæe biti vredna hvale nego se moæe jedinoslaviti (åija je mera materijalno bezvredni slavo-dobitniåki venac), Cezar Avgust demonstrira, po Grinåråu,infinitivne momente strogosti i ireverzibilne mero-davnosti. Jer, onaj koji je stekao infinitivnu poziciju sa-mim tim ãto je stekao pravo da druge odlikuje, sam viãene moæe da prima nikakva odlikovaça. Mudri Impera-tor, tvrdi Grinårå, intuitivno je znao za aksioloãkihibris i vodio je raåuna da do prekoraåeça ne doœe.

Ovi primeri (a pomenuñemo joã neke) uåvrãñu-ju utisak da svaka autentiåna aksioloãka logikapoåiva, po Grinåråu, na instituciji svojevrsnogdeontiåkog tabua. Infinitiv je “nedodirÿiv” i odçega kao takvog sve zavisi, bar u aksioloãkomsmislu. 35

S tim u vezi je i veñ naznaåeni moment zaborava in-finitivne vrednosti, koji je prisutan uvek, u svim primer-ima u kojima se stiåe utisak paradoksalnosti, jer taj uti-sak je samo posledica zaborava neodredive suãtine svetavrednosti i çome uspostavÿenih hijerarhija (religijskih,svetovnih, moralnih, pravnih, politiåkih, pa åak, kao ãtoñemo videti iz prikaza treñeg toma, i saznajnih).

15. ZNAÅEÇE GLAGOLA “VREDETI”Grinårå je termin “infinitiv” spretno preuzeo iz gra-

matike i sa razlogom iskoristio çegovo znaåeçe: ono ãtopredstavÿa glagol bez glagolske forme: zna se samo ãtase dogaœa, ali ne i ko je nosilac radçe - glagol je bez rodai broja, bez vremenske pozicije dogaœaça, bez oznake naåi-na, rekcije, intenziteta... Ukratko, uspostavÿena je analo-gija glagola koji odreœuje druge glagole, a da sam nijeodrediv, sa jedne strane, te vrednosti koja odreœuje drugevrednosti, a da sama nije odrediva, sa druge strane. Kaoãto je infinitiv gramatiåko “neãto”, tako je vrednosniinfinitiv aksioloãko “neãto” - vrednosna neodredivostkoja vrednuje, a da, pritom, sama po sebi ne moæe biti vre-dnovana.

Grinårå tvrdi da je ovakvim konceptom principijelnoreãen Murov meta-etiåki problem takozvane naturalistiåkegreãke, jer se viãe ne moæe smisleno postaviti pitaçe dali je neka vrhunska vrednost dobra ili nije dobra: pojaminfinitiva upravo se sastoji u tome da ne moæe biti pre-dmet vrednovaça (pohvale ili pokude), åime Murovo epo-halno pitaçe postaje izliãno. Termin “infinitiv” (drugim

reåima “neodreœeni naåin”), po Grinåråovom miãÿeçu,jasno istiåe paradoksalnu prirodu neåeg ãto bi trebalo

da bude kako oznaka modalnog odreœeça tako i oznakaneodredÿivosti tog naåina koji je istovremeno bezkonkretnog modalnog oblika.

Ako bi se, ipak, meœu svim glagolskim infi-nitivima leksikografski traæilo ime onogjednog koji bi mogao da adekvatno obeleæi suã-tinu aksioloãkog infinitiva, onda bi to svakakobio glagol “vredeti”. Po Grinåråu, “aksioloãki36

infinitiv” i “vredeti” su reåi sinonimnog znaåeça (I, str.24). Reå je samo o tome da se to znaåeçe razume, kako se nebi krãila pravila odgovarajuñe aksioloãke “gramatike”.Samo onaj ko shvata smisao infinitivne vrednosti shvatai smisao glagola “vredeti”.

Grinårå taj smisao posredno pokuãava da pribliæi,opet na neoåekivan i paradoksalan naåin, primerom izelementarne fizike. Ali pre kratkog osvrta na ovajprimer, napomena: ilustrativne i demonstrativne refe-rence kojima Grinårå upotpuçava i åitaocu pribliæavasvoje dalekoseæne teorijske formulacije - po praviluzavodÿive i iznenaœujuñe - verovatno su i najzasluænijeza teorijsku provokativnost i za neuobiåajeno ãirokureceptivnost Grinåråovih tekstova (åitaju ga Derida iHabermas, ali i Monika Seleã i Madona).

On, recimo, kaæe kako u izuåavaçu prirode vaæi me-tod po kom se, umesto neke pojave, definiãe samo mera i tokao odnos veñ poznatih elemenata: brzina je koliånikpreœenog puta i potroãenog vremena. U izuåavaçu svetavrednosti, meœutim, ne definiãe se mera neke konkretnevrednosti, veñ je mera ta koja definiãe datu vrednost.

U primeru sa brzinom (I, str.359) ovo bi znaåilo daodnos puta i vremena daje istinu te pojave, dok brzina samapo sebi daje vrednost putu i vremenu. U svetu vrednosti,umesto mere, definiãe se çena pojava (konkretnom artiku-lacijom izabranog vrednosnog merila): “Ne ubij!”, aliponekad i “Ubij!”; ili “Pravda za sve”, ali i “Sve je do-zvoÿeno”; itd.

Ako tragamo za vrednoãñu (a ne za objektivnom “isti-nitoãñu” egzaktnog tipa), sugeriãe Grinårå, neñemo defi-nisati meru stvari kao odnos poznatih veliåina, nego ñemopoznatu veliåinu definisati nepoznatom merom stvari.Ta nepoznata mera vrednosti svih stvari koje za nasimaju neku vrednost jeste “infinitiv” - znaåeçeglagola “vredeti”.

16. DEFINITIVNasuprot infinitivnoj vrednosti (vrednu-

juña instanca), Grinårå uspostavÿa kategoriju 37

definitivne vrednosti (vrednovana instanca). Veñ rani-je je nagoveãteno: “Definitiv je konkretna, istorijskavrednost utvrœena merilom infinitiva” (I, str. 278). Kadgovori o vrednosti koja se ne moæe hvaliti (ali se moæeslaviti i çom se zakliçati), Grinårå daje deskriptivno-performativnu definiciju infinitiva. Ali stvarna, aksi-oloãka definicija infinitiva jeste ono ãto on oznaåavabaã tim pojmom istorijske definicije: aksioloãki defin-itiv.

Definitiv je aksioloãka negacija infinitiva. Ainfinitiv je pojmovna negacija definitiva. Ako infini-tiv razumevamo kao invarijantan i nesvodiv, onda jedefinitiv obavezno jedna od moguñih varijanti, uvek svo-div merom infinitiva. U najkrañem, a s obzirom na kÿuånuopoziciju naspram infinitiva: definitiv je vrednost kojase legitimno hvali ili kudi.

U odnosu na infinitiv, definitiv nije åin ekspanzi-je, veñ povlaåeça, odricaça. Slikovito: ne plima, veñoseka. Neki hriãñanski filozofi religije (Simona Vej,recimo) na sliåan naåin razumevaju odnos izmeœu Boga isveta: Bog zajedno sa svim boæjim stvoreçima kao celinamaçe je nego Bog sam, a nikako viãe (ãto bi veñina pomi-slila), jer genezom se Bog “prazni”. Uz ogradu da u aksi-ologiji kvantitativne predstave nisu najzahvalnije, istose moæe reñi i za odnos izmeœu infinitiva i definitiva:svi definitivi jednog infinitiva uzeti zajedno uvek sumaçe od samog infinitiva. To je protivno logici zdravograzuma, ali je zato primereno infinitivnom domenu koji jekvalitativan, åime nadilazi definitivni zdravorazum-ski kvantifikovan svet. Infinitiv, dakle, svojim istorij-skim definisaçem prazni vlastito postojaçe, prelazeñi

na kraju procesa formiraça jednog celovitog istorij-skog sveta - u sferu odsutnosti. Infinitiv je na taj

naåin - preko definitiva - i prividno odsutan iskriveno prisutan u istoriji.

Osnovna odlika definitiva u odnosu nainfinitiv jeste çegova heteronomnost i objaã-çava se argumentom: ono ãto je po sebi neãtodrugo, a ne ono samo (definitiv), mora biti se-mantiåki i deontoloãki podvedeno i obuh-38

vañeno onim ãto je bez deontiåkih odreœeça (infinitiv)- koje prosto jeste to ãto jeste, prosto vaæi (“vredi”).

Iz ovakvih najapstraktnijih izvoœeça, smatra Grinårå,slede zakÿuåci (I, str. 302- 307) da je definitivna vre-dnost imanentna infinitivnoj vrednosti, a ne obrnuto,kako je, inaåe, veñina ÿudi, kako laika, tako i eksperata,navikla da nekritiåki shvata i prihvata ovaj odnos - zabo-ravÿajuñi na smisao infinitiva.

Bliæe objaãçavajuñi prirodu definitiva, Grinårå sepoziva na Anaksagoru, Plotina, Spinozu, Ãelera, Sosira(izmeœu ostalih).

Anaksagora kaæe: “Ono ãto se pokazuje izgled je nevi-dÿivog.” Smisao ovog fragmenta Grinårå transkribuje izontoloãko-gnoseoloãke sfere u aksioloãku, tumaåeñi pre-sokratikovo “nevidÿivo” kao infinitiv, nasuprot “onomãto se pokazuje”, koje tumaåi kao definitiv. Definitiv je,dakle, vidÿiv, konkretizovani, konaåni izgled infinitiva- çegovo istorijski prisutno vrednosno uobliåeçe.

Definisati znaåi neåim konkretnim ustanovitigranicu, ãto, u stvari, znaåi zakloniti tu “nevidÿivost”infinitiva. Suœeçe (vrednovaçe) je uvek, tvrdi Grinårå,paradoksalan ÿudski zadatak: “Sakriti nevidÿivo!” (I, str.220) Aksioloãki sagledÿivim (definitiv) pokriva se - iåuva - aksioloãki nepregledno (infinitiv). Definitivznaåi: neåim izmerÿivim odrediti, ali tim odreœeçemmaskirati i sakriti neizmerÿivo. Jer, za 99-procentnuveñinu ÿudi beskrajna vrednosna otvorenost infinitivaje nepodnoãÿiva, oni se u çoj oseñaju izgubÿeni, zbuçeni,dezorijentisani... Zato se infinitiv zaklaça nekim odvlastitih odreœeça koja su konkretna isposredovanost, aujedno i putokaz ka toj, po Grinåråu, zastraãujuñoj raskri-venosti.

U religiji zaklon-trezor vrhunske vrednostijeste zdaçe hrama ili, u malom, ikona. U etici to jeskup odreœenih pravila ponaãaça kojih se ÿudiåvrsto dræe verujuñi da time potvrœuju vlastituåoveånost, slobodu i umnost. A u estetici takavzaklon pred infinitivom je definitiv umetni-åkog dela. U politici to je odluka, u pravu za-kon, itd. 39

Naæalost, vrlo brzo posle definicije, ti isti ÿudi- zadovoÿni, umireni prihvatÿivim smislom - zabo-ravÿaju na ono prvobitno, ãto je vrednosnom definicijomartikulisano. Zaboravÿaju, kaæe Grinårå, da je tom vre-dnovanom instancom “sakrivena” vrednujuña instanca.“Gledajuñi u hram, vernici zaboravÿaju ãta je u çemu” (I,str. 288), odmah zaboravÿaju nesagledivo - jer je naizgledpokriveno, a de facto i de jure “ovaploñeno” sagledivim.Tako prestaju da veruju u Anaksagorino “nevidÿivo” tj. uinfinitiv, a poåiçu da veruju u vidÿivo, ãto je, poGrinåråu, tipiåan aksioloãki hibris, jer se izneveravaautentiånost potrebe za validnim vrednovaçem. ZatoGrinårå predlaæe: ako definitiv podrazumeva verovaçe,ili neverovaçe, u Boga koji postoji, onda bi moglo da sekaæe da infinitiv podrazumeva verovaçe, ili neverova-çe, u Boga koji ne postoji.

Kako je onda - neko ñe zapitati Grinåråa - infinitivuopãte dostupan (çemu, Aristotelu, Eudoksu...)?

Umesto odgovora, u Aksioloãkom infinitivu stojicitat (I, str. 280) iz Plotina (o materiji koja je kod ovogarhetipskog Vizantinca, kaæe Grinårå, infinitivna kate-gorija par excellance): “Kada treba da bude spoznata, krijese; kada neko hoñe da je nadiœe - ona se nameñe.” Dovoÿnoje da åovek pokuãa - u okviru bilo koje od hijerarhija - dau vrednosnom nadiœe infinitiv, pa da mu se on nepriko-snoveno i suvereno nametne. Uprkos åiçenici da ni posletoga “... neñe umeti da ga pokaæe prstom”.

Da zakÿuåimo paradoksalno: definisaçe infinitivaje dvosmerni proces - çime se otkriva aksioloãki vidÿi-vo (svaka konkretna stvar ili dogaœaj postaju vredni), aistovremeno i - sakriva aksioloãki nevidÿivo (svest

zaokupÿena definitivnom vrednoãñu ispuãta iz vidaprimarnu infinitivnu vrednost), jer ni u aksiologi-

ji, kao ni u fizici, ono ãto se ne vidi ne moæe seizmeriti. Na æalost, ÿudi uglavnom postupajuprema predrasudi da ono ãto ne mogu da izmere -ni ne postoji.

40

17. HISTORIA HISTORIATADefinicija je, po Grinåråu, kao i po Spinozi - uvek

negacija: definitio negatio est... infinitorum, dodaje Grinårå (I,str. 299). Odreœeçe u aksioloãkom smislu uvek je negaci-ja nekog infinitiva (aksioloãkog principa, merila, vre-dnujuñeg). Jer ono ãto je odreœeno principom, mora bitilogiåki razliåito od çega. Zato i vaæi da: ono ãto dajevrednosni oblik svemu drugom, samo po sebi ne moæe imatiisti takav oblik.

Drugi smisao definitiva kao negacije Grinårå nalazina nivou razliåitih opcija definisaça i tada aksioloãkiodrediti znaåi iskÿuåiti sve druge moguñnosti defini-saça. Ãto je definicija preciznija, to je viãe principi-jelno neodreœenih infinitiva iskÿuåeno iz znaåeça, paje definitiv savrãeniji (koherentniji, viãe nam govori).Tu stvari stoje sliåno kao u Poperovoj (K. Popper) metodo-logiji nauke, u kojoj ne vaæi princip dokazivosti hipoteze,nego çene opovrgÿivosti. Ãto model nudi viãe moguñno-sti da se çime data hipoteza obori, on je nauåno rele-vantniji (stroæi je, iskÿuåiviji, koherentniji, precizniji,a samim tim informativniji, saznajno sadræajniji - viãenam govori).

Misliti (Spinoza) i vrednovati (Grinårå) su, dakle,postupci negiraça principa (Causa Sui, infinitiv), jer setime pojavÿuju definicije ovih pojmova koji, u stvari,nemaju svog pojma, tako da oni definicijom automatski nes-taju iz “vidnog poÿa” iskustva i refleksije.

Takoœe, zanimÿiva je analogija kategorijalnih bino-ma infinitiv - definitiv i natura naturans - natura natura-ta: kao ãto je Spinoza zamiãÿao odnos izmeœu prirode kojastvara i stvorene prirode, tako Grinårå zamiãÿa odnosizmeœu vrednosti koja stvara sve ãto je vredno istvorene vrednosti.

Ovaj smisao infinitivne aksiologije u treñemtomu studije ñe se povezati sa specifiånim filo-zofijama istorije i pripovedaça koje dosledno(zasnivajuñi se na odnosu infinitiva i defini-tiva) podrazumevaju bitnu razliku izmeœu histo-ria historians i historia historiata (veñ se moæenaslutiti: istorija koja iz sebe stvara sve ãto 41

je istoriåno naspram istorije koja je stvorena). Infinitivje, dakle, aktivni vrednosni princip, dok je definitivartikulacija - pasivni rezultat infinitivne aksioloãkeenergije.

Ovde åitaocu moæe pasti na um joã jedna asocijacija izistorije filozofije: dijalektiåki reåeno, naime, ovakoosmiãÿen definitiv jeste deontiåko “drugobivstvo”infinitiva, sliåno Hegelovoj kategoriji prirode koja je dru-gobivstvo tj. otuœeçe duha od samog sebe u vlastitoj negaci-ji. Preko te negacije, paradoksalno, infinitiv se “zaobi-laznom” dijalektiåkom strategijom realizuje, a da, ipak,ostane neodrediv (nevidÿiv, odsutan, nematerijalan).

18. GRINÅRÅ KAO HEGEL, I OBRNUTOMnogi tumaåi dele miãÿeçe da Grinårå nije najpre-

ciznije izloæio kako se, u stvari, deãava put “istori-zacije”: od infinitiva ka definitivu. Åini se da sunajbliæi çegovoj intenciji oni tumaåi (Liotar, Habermas)koji tu krucijalnu deontoloãku proceduru vide u sliånos-tima i razlikama prema poåetku Hegelove Nauke logike.Poœimo, za neko vreme, tim putem.

Kod Hegela Arhe ne sme da pretpostavi niãta, niåimda bude posredovan, niti da ima neki osnov, naprotiv, onsam mora da predstavÿa osnov celokupne nauke. “Stogapoåetak mora biti prosto-naprosto neãto neposredno”(Nauka logike, str. 74). Isto vaæi i za infinitiv. Kao ãtone moæe imati neku odredbu u odnosu prema drugom, istotako ne moæe ni u samom sebi sadræati neku odredbu, nekusadræinu. I zaista: prvo, kad se kaæe “infinitiv”, ne kaæe

se niãta odreœeno (ãto je kod Hegela “niãta”, “Nichts”). Iobrnuto, kad se kaæe “niãta”, istovremeno se kaæe

“infinitiv”. Sliånost i razlika su oåigledne: logi-åka forma izvoœeça je ista, samo se primeçuje uHegelovom sluåaju na ontoloãkom sadræaju (biñe iniãta), a u Grinåråovom sluåaju na aksioloãkomsadræaju (infinitiv i niãta). Prema tome, smisaoArhea je isti: kao ãto Hegelovo biñe iãåeæava uniãta, a niãta u biñu, tako i Grinåråov infini-tiv iãåezava u niãta, a niãta u infinitivu.42

Liotar, analizirajuñi podrobno ovu analogiju, sa svojestrane zakÿuåuje: “Iz uzajamnog iãåezavaça jednog termi-na u drugom raœa se çihova istovetnost: isto je reñi Biñeili Niãta, odnosno Infinitiv ili Niãta. Ta istovetnostje prazna, u oba ova sluåaja” (Raskol, sekcija o Hegelu, taåka2). Tako da - ako se zadræimo kod Grinåråa - reñi “in-finitiv” ili reñi “niãta” to je kao da niãta uopãte i nijekazano. Inaåe ne bi ni bilo, po Liotaru, razlike izmeœuprotokola glagola “vredeti” i protokola glagola “govo-riti”.

Iz ovog demonstracionog ñorsokaka predviœen jeizlaz, to jest, taånije bi bilo reñi da je taj izlaz “ñor-sokaku” imanentan, jer, parafrazirajuñi Hegela: tu sepostavÿa jedan stav koji, bliæe razmotren, ima tendenci-ju da iãåezne sam od sebe. Ali time se na çemu samomdeãava ono ãto treba da saåuva çegovu sadræinu - naime,Vrednovaçe. Kod Grinåråa je upravo tako: ako je tvrdio dasu infinitiv i niãta jedno te isto, ova tvrdça, koja posvojoj formi nije atributivna, veñ vrednosna, svojim pra-znim identitetom zaista blokira kako govor, tako i samoizvoœeçe, ali za uzvrat baã tom uporiãnom taåkom (od kojenema daÿe), u stvari, åuva i skriva izvornu entelehijuvrednovaça. Sve je vredno tek ako se vrednuje niåim -vrednosno niåim, to jest neproceçivim.

Ovaj aksioloãki Arhe jeste moment koji u vrednosnomsmislu skriva “neãto” (vrednosnu neodreœenost), ãto nijesmisao za sebe, nego deontoloãka legitimacija koja idepreko stava kojim je tako “beznadeæno” zadata. Kao ãto kodHegela iãåezavaçe biña u niåemu i niåega u biñu, koje jespekulacija upravo demonstrirala, jeste “pravi” sadræajstava o biñu i niãta, i to kao Bivaçe (kretaçe od biña kaniãta, i reverzibilno, od niãta ka biñu), baã tako ikod Grinåråa iãåezavaçe infinitiva u niåemu iniåega u infinitivu (koje je joã stari Eudoksaksiomatski uspostavio) jeste “pravi” sadræajtvrdçe o neproceçivom (infinitiv) i vrednom(definitiv), i to kao Vrednovaçe (reverzibilnovrednosno odnoãeçe izmeœu infinitiva iniãta). Kao ãto se u temeÿima Hegelove onto-logike bivaçe veñ dogodilo, jer nije moguñe 43

izbeñi ekvivalenciju biña i niãta, tako se u temeÿimaGrinåråove aksio-logike vrednovaçe veñ dogodilo, jer nijemoguñe izbeñi ekvivalenciju izmeœu infinitiva i niãta:vrednovaçe je uvek veñ prisutno, ali se joã ne pojavÿujesamom sebi. Tek naknadno, ono se moæe pojaviti “nama”, ali,videli smo, to pojavÿivaçe dogaœa se izuzetno retko i nijeprepoznato od veñine.

Pokuãajmo da ovo vaæno mesto joã jasnije izloæimo.Videli smo da je tvrdça o reverzibilnosti infinitiva içegove beznaåeçske kategorizacije posledica fundamen-talnog sadræaja aksioloãkog akta. Uzmimo u obzir opetanalogiju sa Hegelovom dijalektikom. Ako imamo na delutipiånu dijalektiåku trijadu, to znaåi da ono treñe (u kojeminfinitiv i niãta imaju svoje “prebivaliãte” (Bestehen)mora da se veñ dogodilo, iako logiåki tek sledi iz çih.Jer suãtina je uvek “pre”, iako se uvek tek izvoœeçem doçe dolazi. Ta “suãtina”, to “treñe” ovde je vrednovaçe(kao ãto je kod Hegela to bilo bivaçe). “Dosegnuti smisaoinfinitiva znaåi vrednovati, jer vrednovati ne moæeznaåiti niãta drugo nego dosegnuti smisao infinitiva” (I,str. 370). Vrednovaçe je jedini moguñi modus odreœeçainfinitivne vrednosne neodreœenosti.

Ne mora biti tako daleko od pameti da smisao vred-novaça ne moæe biti razliåit od samog åina vrednovaça:suãtina vrednosnog i sama vrednost jesu u infinitivuidentiåni, a ovaj identitet nije nikako moguñe izbeñi, jernije moguñe izbeñi vrednovaçe. Kao ãto je kod Hegela svakologiåko izvoœeçe veñ bivaçe, tako je kod Grinåråa svakoaksioloãko izvoœeçe veñ vrednovaçe.

Da li to, onda, znaåi da se infinitiv moæe vredno-vati jedino kao “bezvredan” (aksioloãko niãta)? Upravo

tako i jedino tako. To znaåi da kad infinitiv izjed-naåimo sa bezvrednoãñu, a bezvrednost sa infini-

tivom, mi upravo vrednujemo i to onako kako jedinoima smisla vrednovati. Hegel je to za potrebe svogsistema ovako argumentovao: “Traæeno treñe morase dogoditi u istoj “aktuelnoj” predstavi kao idve suprotnosti, i sa çima åiniti niz (Reihe).”Tako i ovde: ako traæimo ãta je vrednovaçe, onose mora dogoditi u istoj “aktuelnoj” predstavi44

kao i dve suprotnosti (infinitiva i bezvrednosti), åineñisa çima niz. “Meœutim - nastavÿa na ovom mestu Hegel -mi smo ga veñ, samo neizraæeno, naãli u kretaçu kojim sepredstavilo çihovo uzajamno iãåezavaçe” (Nauka Logike,str. 78). Isto vaæi i kod Grinåråa: smisao vrednovaça mismo ovim izvoœeçem veñ naãli - samo u neizraæenomobliku (kao neodreœenu vrednost koja odreœuje sve drugevrednosti), u kretaçu kojim se predstavilo uzajamnoiãåezavaçe infinitiva u bezvrednom i bezvrednog uinfinitivu.

Ako traæimo ãta je vrednovaçe, to nije ni infinitiv nibezvrednost, veñ to da je infinitiv preãao u bezvrednost ibezvrednost u infinitiv. Kod Hegela, ovo vaæi, naravno, zaistinu: “Ono ãto je istina to nije ni biñe ni niãta, veñ to daje biñe preãlo u niãta i niãta u biñe.” U oba sluåaja, dakle,naglasak je na “prelaæeçu” (bivaçu odnosno vrednovaçu) -momentu koji je jedini “pravi” sadræaj identiteta prve kate-gorije sistema (biña, odnosno, infinitiva). Infinitiv jeaktivan princip - supstancija kao subjekt, rekao bi Hegel -nasuprot definitivu koji je pasivan i akcidentalan,hegelovski objekt.

Kada infinitiv i aksioloãko niãta ne bi imali istismisao, ne bi bilo nikakvih vrednosti - drugim reåima, nebi bilo istorije. Analogno, uostalom, vaæi i kod Hegela:kad biñe i niãta ne bi imali isti smisao, ne bi bilo sveta,jer taj smisao nije niãta drugo do reverzibilno “prela-æeçe” iz biña u niãta i nazad, tj. bivaçe.

19. ODBAÅENE LESTVICEOd Ãelera, pak, Grinårå za potrebe svoje teorije

transkribuje pojam konsekutivnosti aksioloãkelestvice: definitiv je konsekutivan poãto mu vre-dnosni karakter pripada samo u odnosu na neku druguvrednost. Definicija ili, drugim reåima, aksi-oloãka konkretizacija je, tako, isto ãto iulanåeçe u subordinarni vertikalni niz. (I, str.426) Lestvica vodi direktno ka vrhu - sliånokao kod Vitgenãtajnove (Wittgenstein) gnose-ologije iz Traktatusa (ovu teorijsku asocijaci- 45

ju sam Grinårå ne navodi eksplicitno, ali se ona nameñeveñ na prvi pogled) - ta lestvica, dakle, vodi direktno kainfinitivu, ali tamo se moæe dospeti tek kad se, stigavãido vrha, lestvica odbaci od sebe.

Ovo je u skladu sa metodoloãkim pojmom aksioloãkeemergencije (problematika jednog ranijeg dela S. V.Grinåråa), operativnom kategorijom koja podrazumevanesvodivu razliku izmeœu nadreœene i podreœene vre-dnosti: ono ãto je u hijerarhiji viãe ne moæe se bez osta-tka svesti na niæe. Viãa vrednosna instanca podrazume-va prodor u sfere koje su autonomne i u bitnom smislu nezavise od onih niæih instanci. Odnos je, dakle, ireverzi-bilan. Infinitiv je, u tom smislu, apsolutno emergentan.Ovde to znaåi, tumaåeno iz aspekta koji se prvi nameñe, daje infinitivna sfera u stvari nadistorijska - sub speciaeaeternitatis, dok je definitivna sfera vrednosti istorijska- sub speciae historiae (III, str. 48). Izvoœeçe infinitivnesfere iz definitivne sfere bilo bi hibris i principi-jelno nije moguñe. Ali je zato obrnuto izvoœeçe (u naãemprikazu opisano u hegelovskom kÿuåu) - nastanak defini-tiva iz infinitiva - zakonit put nastanka istorijskogsveta konkretnih vrednosti tj. mnoãtva stvari, pojava,ideja i åinova koje s pravom moæemo da hvalimo ili kudi-mo. Proceçivaçe tj. vrednovaçe (primeçeno merilo) je tajlegitimni put.

20. “B.A.D.”Po Grinåråu, sve se svodi na ãifru “B.A.D.” Ãta je to?

Engleski pridev “Bad” znaåi: zao, loã. Da li je to nagove-ãtaj da ñe se Grinårå eksplicitno pozabaviti najstari-

jom od svih aksioloãkih zagonetki: ãta je zlo? Ne. Reåje samo o grafoloãkoj koincidenciji (ili, ipak, o

Grinåråovoj ironiji i posloviånoj sklonosti kaduhovitim retoriåkim obrtima?). Jer, “B.A.D.” uokvirima teorije aksioloãkog infinitiva pred-stavÿa skrañenicu za Basic Axiological Difference:Temeÿna Aksioloãka Razlika (ako bi insisti-rali na uoåenoj grafoloãkoj koincidenciji: Za-snovana Aksioloãka Odvojenost, ili neãto tome46

sliåno, i kao “nategnuto” tek pribliæno originalu). Tomskrañenicom Grinårå je obeleæio emergenciju fundamen-talnog deontiåkog odnosa - koji je, ujedno, i sprega i ras-kol - izmeœu vrednujuñe instance (infinitiv) i vredno-vane instance (definitiv).

Ipak, prihvatimo li ovu (ne)namernu aluziju, nameñese ideja po kojoj bi “zlo” uvek bilo u razlici i zbog razlikeizmeœu infinitiva i definitiva, izmeœu vrednujuñeg ivrednovanog. Ova ideja ne mora uopãte biti pogreãna. Jer,samo u sluåajevima kad te razlike nema - kad se infini-tiv i definitiv “poklope” - nema ni zla, ni ruænoñe, nitibilo åega loãeg (o åemu ñe kasnije joã biti reåi).

Ali, Aksioloãki infinitiv nije teorija o zlu, veñnaprotiv - o “najviãem dobru” (starinski reåeno). Åitavateorija nije niãta drugo do izlagaçe “B.A.D.”-a kao raz-like i kao sprege - izvoœeçem, razumevaçem i demonstri-raçem çenog konteksta, sadræaja, konsekvenci, problemaitd. Ako se prihvati pretpostavka da vrednosti imaju smis-la jedino kao razlika prema drugim vrednostima, onda jenemoguñe izbeñi instancu kriterijuma. Tako se razlikaizmeœu dve ili viãe vrednosti svodi na razliku izmeœuvrednovanog uopãte i vrednujuñeg uopãte. Kakva je ta (zabo-ravÿena) razlika? Treba se setiti.

Grinåråov “B.A.D.” znaåi da se infinitiv aksioloãkizaklaça definitivom, a da se, istovremeno, definitivpokazuje infinitivom. Metaforiåki vizuelizovane, Grin-åråove maksime zvuåe paradoksalno, ali ujedno i kaonajuzbudÿiviji aksioloãki manifest: “Otkriti vidÿivo!”ili “Sakriti nevidÿivo!” Pokazalo se da su ove maksimeveoma delotvorne, ako se dosledno poãtuju (recimo, umoralu ili u umetnosti). Sledi radikalna teorijska kon-sekvenca: kad je dat definitiv - nema infinitiva, iobrnuto, kad je dat infinitiv - ne moæe biti nikakveçegove definicije.

Koji je, onda - od brojnih zahvata u teãkodokuåivi B.A.D.-domen - onaj koji najplastiånije,najubedÿivije i najinformativnije prenosismisao ovog krucijalnog “zavrtça” Grinåråoveaksioloãke “maãine”? Celina naãeg prikazapokuãañe da odgovori na to pitaçe, a na ovom 47

mestu, za sad, citirajmo stav: “Infinitiv nikad ne moæebiti definitivan, a definitiv je uvek infinitivan” (I,str. 428). To je, u najkrañem, “supstanca vrednosti”. Ako ovoimamo na umu, nikada neñemo aksioloãki pogreãiti. Ko ovozna, ne moæe nikada pobrkati zlo sa dobrim, ruæno salepim, manu sa vrlinom...

Parafrazirajuñi Geteovog Fausta, na pitaçe: “No,dakle, ko si ti, Stjuarte Grinåråu?” sledio bi odgovor:“Deo sam one sile ãto veåno æeli Zlo, a veåno åini Dobro.”Grinåråovski paradoksalno, zar ne: “Bad” je “Good”, a“Good” je “Bad”, “Zao” je “Dobar”, a “Dobar” je “Zao”. Ipak,moæe li se pronañi i neka striktno teorijska referenca?Naravno da moæe.

Ovako konstituisan vrednosno supstancijalni odnosGrinårå neoåekivano poredi (ima li kod çega referencekoja ne nosi u sebi moment iznenaœeça?) sa konstitutivnomstrukturalnom zavisnoãñu koja unutar Sosirove lingvi-stike vlada izmeœu kategorija “langue” (jezik kao medijum)i “parole” (jezik kao konkretna poruka, konkretni komu-nikacijski iskaz), pri åemu bi “langue” vaæio za infini-tivnu kategoriju, a “parole” za definitivnu. Kao ãto je kodSosira jezik igra fundamentalne lingvistiåke razlike,tako je kod Grinåråa vrednost igra fundamentalne aksi-oloãke razlike.

Iz malopre navedenog supstancijalnog stava sa 428.stranice (infinitiv nikad ne moæe biti definitivan, adefinitiv je uvek infinitivan) jasno sledi da adekvatanaksioloãki metod mora da vodi raåuna o pravcu subordi-nacije normativnih instanci. U suprotnom, sadræaj ientelehijski potencijal B.A.D.-a ñe nestati, a u istorijskojravni posledice neadekvatnog vrednovaça biñe kata-

strofalne. Zato nije na odmet uvek ponavÿati: infini-tiv je pretpostavka vaæeça vrednosti i kao takav se

slavi, u çega se zakliçemo, dok definitivpodrazumeva obavezu vaæeça vrednosti i kao takavse hvali.

Iz veza infinitiva i definitiva, onakokako ih je zamislio i eksplicirao Grinårå, kaoda se nasluñuje nacrt jedne zasebne “gramatike”vrednosti: sistema meta-aksioloãkih pravila48

koja nisu norme u klasiånom znaåeçu te reåi, veñ meta-norme kao posebna pravila za stvaraçe aksioloãkihpravila. Teorija infinitiva briãe logiåku i materijalnurazliku izmeœu etike i meta-etike ili, recimo, izmeœuestetike i meta-estetike; ukratko, izmeœu aksiologije kaoteorije i kao istorijski delotvorne normativne prakse.

21. OSOBENOSTI DEFINITIVAKao ãto je infinitiv obeleæen distinktivnim momen-

tima, isto vaæi i za definitiv. Grinårå uoåava da je oso-beni moment aksioloãkog definitiva svojstvo “najmaçe-loãeg” (åuveno “the least-of-bad”). To znaåi: najmaçe dalekood infinitiva, koji je i teorijski i praktiåno nedostiæan,savrãen i “onostran” åak i za najvredniji definitiv u svo-joj vrsti. Zato se Grinårå zalaæe za shvataçe istorijskikonkretizovanih vrednosti ne kao neåeg “dobrog”, “boÿeg”ili “najboÿeg”, veñ kao neåeg ãto je “loãe”, “maçe loãe”ili “najmaçe-loãe”.

Grinåråov savet: “Izmeœu najboÿeg i najmaçe loãegrazumnije je izabrati ovo drugo” (I, str 223) postao je tolikopoznat i citiran da danas u Americi vaæi kao opãtenaro-dna uzreåica. Grinårå se na ovom mestu joã jednom pozivana Aristotela: “Åovek koji je praktiåno mudar teæi za onimãto je slobodno od bola, ne za onim ãto je prijatno (Niko-mahova etika, 1152 b, 16), a onda i nizom primera izengleske filozofije prava - od Lokove (Lock) teorijedruãtvenog ugovora sve do politiåkog pragmatizma Vin-stona Åeråila (W. S. Churchill).

Pokazañe se, po Grinåråu, da je izmeœu savrãene utopi-je (“najboÿe”) i nesavrãene parlamentarne demokratije(“najmaçe-loãe”) razumnije izabrati - ovo drugo.Pogledajmo ukratko.

Joã je Lok predviœao zakonodavno telo (parla-ment) kao vrhovnu vlast, jer instanca koja moæe dadaje zakone drugome mora da bude strukturnopostavÿena na najviãe mesto u sistemu (lako seprepoznaju infinitivni momenti). Insistiraçemna potrebi razdvajaça zakonodavne od izvrãnevlasti Lok, veruje Grinårå, verno (iako nesve- 49

sno) sledi logiku odnosa infinitiv - definitiv, isto-vremeno teorijski obezbeœujuñi sistematsko suæavaçe slo-bodnog politiåkog prostora potencijalnoj represiji i zlo-upotrebama. Argument ide za tim da pokaæe kako je “naj-boÿe” uvek neka utopija, gde se praktiåna nedostiænostostvareça obavezno nadoknaœuje pojaåanim stepenomrepresije i zloupotrebe moguñnosti pretpostavÿenih si-stemom.

U zakÿuåku se podræava Åeråilova tvrdça da je par-lamentarna demokratija Lokovog tipa najmaçe loãedræavno ureœeçe - nije ni blizu idealnom (utopiji), aliod svih sistema dostupnih åoveku ipak je optimalno - potome ãto proizvodi najmaçe nepoæeÿnih posledica zaveñinu. “Najmaçe-loãe” - dakle, jedna tipiåna defini-tivna vrednost. Uzgred: nije nikakvo åudo ãto je profesorGrinårå u ameriåkim akademskim krugovima dobio nadimak“tihi pesimista”.

Najveñi broj ÿudskih postupaka je, po çemu, baã na ovajnaåin definitivan - to je uvek najmaçe loãa stvar koju smou datoj situaciji mogli da uåinimo. Isto vaæi i za ume-tniåka dela, od kojih samo veoma retki izuzeci (remek-dela) uspevaju da prevladaju jaz izmeœu vrhunskenedostiænosti infinitiva i neizbeæne nesavrãenostiodgovarajuñe konkretne umetniåke definicije.

Podrobnije o specifiånoj estetici odnosa infinitiv- definitiv Grinårå piãe u drugom tomu Aksioloãkoginfinitiva. Pre toga, treba opisati i protumaåiti raz-liku vrednujuñe - vrednovano (B.A.D.) samu za sebe, kaotakvu.

22. JOÃ JEDNA (NE)OÅEKIVANA ANALOGIJA IZ ISTORIJE

FILOZOFIJEMeœu najpoznatije interpretatore ili kri-

tiåare Grinåråove aksiologije spadaju, da podse-timo: Liotar, Õejmson, De Man, Riker, Kriptiva-rti, Rorti, Hejden Vajt, Derida itd. Niko od çihnije primetio da fundamentalni znaåaj koji50

Grinårå pripisuje odnosu razlike izmeœu infinitiva idefinitiva (B.A.D.) moæe da podseti na Hajdegerovu pred-stavu istorije zapadne metafizike kao zaborava onto-loãko-ontiåke razlike. A ipak je tako.

Pojednostavÿeno: fundamentalni smisao kojim su uHajdegerovoj viziji egzistencijalne ontologije razlikovanibiñe i bivstvujuñe analogan je smislu kojim su u Grinåråovojaksiologiji razlikovani infinitiv i definitiv. Jer kaoãto je Hajdegerovo biñe neodredivo i neograniåeno po sebi,a temeÿno konstituiãe i odreœuje sve drugo, tako je iinfinitiv izvan pozicije na aksioloãkoj lestvici, alibaã zato sve druge vrednosti postavÿa na odgovarajuñe,subordinantno mesto. Ako je po Hajdegeru biñe uslov, razlogi smisao svega ãto bivstvuje, onda bi se moglo tvrditi, ada se ne ogreãimo bitno o Grinåråa, da je infinitiv uslov,razlog i smisao svega ãto vredi.

Kod Hajdegera vreme je “infinitivna” kategorija biña,jer (da parafraziramo jedan stav iz Biña i vremena): vremene bivstvuje, ono sve drugo samo vremeni. Ovremeçeno je tuoåigledno “definitiv”, jer je egzistencijalna konkre-tizacija vlastite temporalnosti (kao svojevrsne infini-tivne instance).

Analogija dobija puno znaåeçe kad se zamisli da jeinfinitiv “propao” u sudbonosni, sveopãti zaborav - baãkao i smisao Hajdegerovog biña tokom istorije zapadnemetafizike - uprkos fundamentalnom znaåaju za ÿudski(istorijski) svet. Potvrdu o prisutnosti i posledicama oveteãke amnezije nalazimo u åiçenici da se vrednosti ipostupci vrednovaça Eudoksovog tipa obavezno doæiv-ÿavaju kao paradoksalni. Setimo se samo prvog utiska kojiproizvode primeri crknute maåke, Avgustovog odlikovaçai Tjutåevÿeve Rusije. Paradoksalnost je, meœutim, bilasamo simptom koji na nas ima duboki zaborav izvornogaksioloãkog principa: baåeni smo u svet veñ za-teåenih definitiva kao konkretnih vrednosti oåijem smislu niãta ne znamo. I joã gore - neæelimo da znamo, zadovoÿni prividom vrednosneizvesnosti. Kod Hajdegera moæemo proåitati, naprimer: “Izostajaçe biña jeste biñe samo kaoovo izostajaçe”, a kod Grinåråa, sa frapantnom 51

OBLIizomorfijom: “... izostajaçe infinitiva jeste sam infini-tiv kao ovo izostajaçe” (II, str. 249).

Ÿudi se ne doseñaju da je istina svake pojedinaånevrednosti çoj odgovarajuña infinitivna vrednost, kao ãtosu zaboravili (zaokruæimo poreœeçe sa Hajdegerom) da jeotkrivenost biña bivstvujuñeg fundamentalna istina svegaãto bivstvuje.

Liånosti koje zaista razumeju vrednost (poput Eudoksa,Aristotela i imperatora Avgusta) izuzetni su pojedinci -za druge nedokuåivog uma. Oni se, nekim åudom, intuitivnopriseñaju infinitiva i naroåitog smisla osobenog za takvuvrstu vrednosti. Odluåujuñi, a zaboravÿeni znaåaj deon-tiåki formativnog sklopa infinitiv - definitiv (B.A.D.)Grinårå podvlaåi sledeñim retoriåkim zakÿuåkom (ne bezhajdegerijanskog patosa): “Tek iz infinitiva kao oblikasvesti i delaça svet vrednosti daje odgovarajuñu, aksi-oloãki autentiånu ocenu vrednosti sveta” (I, str. 160).

Kad je reå o uzroku ovog zaborava, pored veñ istaknuteÿudske potrebe za vrednosnom izvesnoãñu (o tome Grinåråpiãe u treñem tomu prilikom analize tipova istorija ukojima ÿudi biraju da æive), glavni razlog je aksiomatskaneodredivost i izdvojenost (infinitivnost) vrednujuñeinstance. Grinårå s pravom kaæe: “Stvari kojih ne moæemoda se setimo govore o stvarima koje ne moæemo da zabo-ravimo” (II, str. 57). “S.W.G-referenca”: ovu efektnosroåenu “dijagnozu” iskoristio je Tom Vejts u stihovimakultne balade “Vreme” sa ploåe Rain Dogs (1988).

Poãto je vrednovano bliæe i fiksno, ÿudi se uvlastitoj aksioloãkoj orijentaciji zadræavaju na nivoudefinitiva, brzo i duboko zaboravÿajuñi infinitiv.Izvesnost fiksno i konkretno vrednovanog zauzima time

mesto neizvesnosti nedokuåivo vrednujuñeg.Uoåenim fenomenom fundamentalne amnezije

naãeg iskustva Grinårå predstavÿa aksioloãkudelatnost u dvostrukom svetlu - kao aktivitet ikao leçost ÿudskog duha.

52

IK SNEÆNEPAHUQEÅETVRTA GLAVA

OBLIK SNEÆNEPAHUQE

Raskovnik je nekakva, moæe biti izmiãÿena travaza koju se misli da od çe, kad se çome dohvati,

svaku bravu i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.Vuk Karaõiñ

23. KAKO JE PISAC OVE MONOGRAFIJE SAZNAO ZA AKSIOLOÃKI INFINITIV

Gledajuñi snimak æenskog finala “USA Open”-a, okto-bra 1992. godine: Seleã - Graf 2:1 (6:4, 4:6, 6:2). Dugo pra-tim tenis, ali su me ovom prilikom zainteresovale dvestvari, doduãe, nevezane za samu igru, koje sam usputprimetio, a nisam znao ãta znaåe. Prvo, meœureklamama koje su uobiåajeno ãÿaãteñi obrubÿi-vale central court, pored nezaobilaznih ikonafirmi kao ãto su NIKE, COCA-COLA, BUDWEIS-ER, REEBOK, SLEZINGER, MCDONALDS, ISO-STAR (i inih, you name it), isticala se (najveñimzakupÿenim reklamnim prostorom) jedna za koju 53

nikad nisam åuo: INFINITIVE (kristalno bela italic odãtam-pana slova, na modroj podlozi).

Ãta je ovo: neka banka za koju mi Evropÿani nismoåuli, lanac luksuznih hotela, ili moæda neki novi modelCHRAYSLER-a, DODGE-a ili BUICK-a, hm, a ako je, ipak,firma, ãta li proizvode: teniske loptice, naftne deri-vate, dijamante, æensku dekorativnu kozmetiku, bioloãkikorektnu hranu, pitao sam se u pauzama izmeœu gemova. Morada je to neka novonastala ameriåka korporacija merõovanaod nekoliko maçih ili tako neãto, nama ovde na Balkanudefinitivno nedokuåivo i nestvarno koliko i SpaceShutlle. Sedeo sam te veåeri sa nekim prijateÿima, pitamih, niko ne zna o åemu se radi. Ãto je, sloæiñete se, meœupasioniranim tenis-fanovima very strange. Veñ sutradan,meœutim, zaboravio sam na tu zagonetku. Bilo je mnogovaænije da je Monika dobila, o da, tako lako (ãto se izsamog rezultata ne vidi baã najboÿe), veliåanstveno.

Drugu nepoznanicu koju sam primetio takoœe samprodiskutovao sa prijateÿima, opet bez zadovoÿavajuñegrazreãeça. Bio je to diskretni simbol na majicama obeteniserke, za koji smo jedva nekako utvrdili - prilikom closeup-ova i slow-motiona, dok devojke briãu oznojena lica - dapodseña na stilizovanu pahuÿu (ne, nije to moglo biti ni sun-ce, ni maslaåak, ni PEACE-SIGN, ni broã, ni zvezda, ni sim-bol UNICEF-a, ni grb neke izumrle viteãke loze...) Najzad, ujednom trenutku jasno se videlo: pahuÿa. Hm. Simbol sunosile i Monika i Ãtefi, na prsima, nasuprot onoj crvenojvrpci koju nose mnogi poznati sportisti, glumci i top-mode-li, a koja oznaåava AIDS-awarness: osobu svesnu globalneopasnosti od bolesti sindroma imonodeficijencije. Takvaosoba, kaæe nam taj znak, obavezala se da ñe uåiniti koliko

je god u çenoj moñi da se i drugi ÿudi podsete da problemsa kojim se suoåavaju neki od nas, sa kojim se suoåava

åoveåanstvo, mora biti ãto pre reãen. Ako je maãnicacrvene svilene pantÿike AIDS-awarness-a takvoupozoreçe, pomislio sam, mora da je i mala pahuÿasliåan znak obaveãteça i upozoreça, apel ilipodseñaçe na neãto vaæno, ãto u koloteåinisvakodnevnih briga i navika ostaje zanemareno.Podseñaçe, dakle - samo na ãta? 54

Ta mi se pahuÿa vrañala u svest åesto, ni sam ne znamzaãto ni kako, svaki put kad bih pratio prenos nekog teniskogturnira, ali i åeãñe. Uoåio sam da joã neki sportisti nose naopremi isti znak, tu malu srebrnastu pahuÿu koja ponekadzabÿesne na grudima. A kad sam je poåetkom naredne godineugledao i na beloj Prinsovoj gitari (snimak koncerta u Japanu:“Sayonara Tokyo!!! Move on! You are now on Alphabet Street!”),pahuÿa je postala opsesija.

I daÿe niko nije umeo da mi kaæe ãta je to. Mojsledeñi potez bio je potez oåajnika, pubertetlije odtrideset godina, kretena i zaluœenika, priznajem... Napisaosam pismo Moniki Seleã. Priliåno dugaåko pismo. Åesti-tao sam joj, naravno, na uspesima i postavio dva kÿuånapitaça: prvo, retoriåko, hoñe li, kao, na Olimpijadi uAtlanti nastupiti za jugoslovensku ili ameriåku repre-zentaciju; i drugo, ono ãto me je interesovalo viãe odsvega: ãta znaåi ta mala pahuÿa? Daÿe u pismu analiziraosam - uz neprestane ograde, naravno, i izviçavaça ãto sekao laik i teniski amater meãam u posao profesionalnihtrenera - neke od naizgled sitnih, ali nikako zane-marÿivih moguñnosti usavrãavaça Monikih udaraca,servisa pre svega, åime bi çena igra, kao, postalanedostiæna za bilo koju igraåicu na planeti i ãire... Vrlodugaåko pismo, kao ãto rekoh.

Nikome, naravno, nisam smeo da kaæem ãta sam ura-dio. Åak i ovi sa kojima redovno gledam tenis pomislilibi kako sa mnom neãto nije u redu... Ñutao sam i åekao. Svedok nije stigao odgovor. Da, da, verovali ili ne, Monika mije odgovorila, ili neko iz çenog ãtaba zaduæen za publicrelations, a ona se verovatno samo potpisala, znam ja kako toveñ ide, nemojte misliti da ne znam, ali nema veze, jerobjaãçeçe je najzad bilo tu. Ne u vezi sa uåeãñem naOlimpijadi, naravno, o åemu sam dobio samo par di-plomatski neodreœenih reåenica, niti u vezi sa usa-vrãavaçem pokreta leve ruke i poloæaja stopalaprilikom servisa na travnatom terenu, nego u vezisa onom stilizovanom pahuÿom na majici!

Da ne duæim: Pahuÿa oznaåava, pisalo je, in-finitive-awarness, ãto ñe reñi da je osoba koja nosiPahuÿu na prsima osoba sa sveãñu i brigom za 55

toleranciju, trpeÿivost, jer je to jedini naåin da se oåuvaona uzviãena vrednost koja odreœuje sve druge vrednosti.Hm. Niãta mi nije bilo jasno. Kakva sad tolerancija, kakvavrednost, o åemu se radi? Na svu sreñu, viãe o tome, upuñi-vala je Monika u post scriptumu, moæe se proåitati u kçiziThe Axiological Infinitive, by Stewart W. Greenchurch, ed. CAM-BRIDGE UNIV. PRESS, Boston, 1990. Vidi ti malu Moniku, uãta se sve ona razume.

Kasnije sam shvatio da i nije tako teãko znati zaStjuarta Grinåråa ako æiviã u danaãçoj Americi u kojojvlada smeãna moda, trend, de facto profana religija poli-tiåke ispravnosti.

A ako, pritom (bez obzira da li si iskreni sledbenikpolitical correcness-a ili ne), vrlo dobro znaã ãta u æivo-tu neñeã, mada ne znaã ãta hoñeã (ili, ãto je isto, akoverujeã da rokenrol joã nije mrtav), za tebe je misterGrinårå, filozof par excellence, neizbeæna referenca, åaki ako se zoveã Monika Seleã i sa filozofijom imaã to-liko veze koliko Ivan Lendl sa Janom Patoåkom.

Odmah da priznam: potrudio sam se da u najkrañem rokunabavim, a onda i paæÿivo prouåim preporuåenu literaturuu vezi sa “The pahuÿom”, kojom se, eto, oznaåava Infinitive-awar-ness. Tako je u mom æivotu, sreñno raspoluñenom izmeœu posla(filozofija, asistent na Univerzitetu, uæa specijalnost:prouåavaçe apofatiåkog tj. negativnog vizantijskog bogo-slovÿa) i hobija (sve u vezi sa sportom, osim, pogaœate, trivi-jalnog upraæçavaça sporta) - uspostavÿena dugo skrivenaveza, veza izmeœu tenisa i filozofije.

Sada mogu reñi da znam o åemu je reå. Hm. Potpuno seslaæem s Monikom: potrebno je razmiãÿati pre svega oobliku kristala, o obliku sneæne pahuÿe.

24. VEJAVICA- Poznato ti je - objaãçavao sam pri kraju svo-

jih opseænih istraæivaça prijateÿu koji nije ÿu-biteÿ ni tenisa ni mudrosti - da nema nijednesneæne pahuÿe koja bi bila identiåna drugojsneænoj pahuÿi. Uostalom, ako ne verujeã, pogle-daj ih kroz mikroskop i proveri da li je to taåno.56

Prijateÿ me je, naravno, gledao “belo” (i to je neãto,za poåetak, pomislio sam, veñ smo bliæe snegu).

- Ako niãta drugo, rekoh ne bih li ga nekako namamio,zagarantovano ti je estetsko uæivaçe u tom poslu. Kad tise oko zasiti åudesnosti, kad se umoriã od takvogzadovoÿstva, zaæmuri i probaj da zapamtiã neãto od onogaãto si video. To neñe biti tako lako, znam iz liånogiskustva. Poãto se odmoriã, razmisli. Ja to, priznao sammu, upravo åinim, odmaram se i sabiram utiske.

Prijateÿ klimne glavom, kao da poåiçe da shvata oåemu mu priåam.

- Sluãaj, nastavih, pozajmio sam od jednog naãeg zajed-niåkog prijateÿa biologa jednostavan mikroskop “zaponeti”, vrlo male snage uveñavaça, ali za moje potrebeviãe nego dovoÿan instrument. Istraæivaçe, kao i uæi-vaçe, proteglo se na dve naredne zime. Sada je opet pro-leñe, sada sam odmoran, poãto sam dugo razmiãÿao, sve mise razbistrilo.

- Znaã, objaãçavao sam daÿe prijateÿu, uprkos vrlostrogo zadatom formalnom ustrojstvu, uprkos toj apsolut-noj simetriji heksaedra, uprkos preciznom vezu ledenihniti po zadatom obrascu koji savrãena geometrija krhkogkristala mora da zadovoÿi, dimenzije inovativnosti sakojom se one raœaju (na nebu, u najviãim oblacima) suvrtoglave. Uvek u drugaåijem obliku - a uvek pahuÿa kaobilo koja druga pahuÿa - uvek razliåite mustre one finekristalne åipke (uvek u drugaåijem rasporedu ograniåenogbroja strukturnih elemenata). A broj koji zbira sve temoguñnosti neshvatÿiv je umu, ne konkretno mom umu, ilitvom, veñ ÿudskom umu uopãte, koji je sam po sebi, kao ãtose zna, nesluñenih moguñnosti zamiãÿaça i refleksije.

- E, sad, wild guess: pretpostavi da je svaka ÿudskaduãa jedna pahuÿa, neponovÿiva i nesvodiva na bilokoju drugu, ali, ipak, pahuÿa. Veñ neko vreme prijateÿviãe nije gledao “belo”, sluãao me je paæÿivo.

- Zimsko je popodne, stadoh da mu opisujem,ustajeã iz udobne foteÿe, prilaziã prozoru igledaã kako gusto sipi napoÿu, sad ñe vejavica!

- Upravo tako se meni desilo. Pazi, ustajemiz nasloçaåe i prilazim prozoru. To ãto po- 57

smatram jeste slika istorije. Koliko pahuÿa... Zamislikoliko je pahuÿa do danas palo sa neba na zemÿu - mili-jarde i milijarde, bilioni biliona, trilioni triliona, anijedna ista.

Neke padaju same, dok se neke spajaju sa bliæçima ipadaju zajedno. Na kraju, na suprotnoj strani sveta od oneodakle su poãle, udruæene neprelaznom preprekom tla,one se tiho taloæe i prekrivaju granicu åistom belinom,svojom smrñu pruæajuñi zemÿi, nostalgiåno, izgled obla-ka.

Za æivota, u letu, konkretan oblik bilo koje od çih jedefinitivan oblik neåeg infinitivnog, po sebi neo-dredivog - definicija infinitiva.

Video sam da me je razumeo, pa nastavih u jednom dahu:- Jer taj traæeni infinitivni kristal pahuÿe nika-

da niko neñe videti, ma koliko paæÿivo i uporno ih pro-uåavao pod mikroskopom. Ono ãto se moæe videti uvek jesamo jedna nova pahuÿa, åudesno sliåna, ali joã åudesni-je i razliåita od one prethodne, od svih prethodnih i odsvih buduñih.

Kao da svaka pokuãava na sebi svojstven naåin daoponaãa jedan idealni, nestvarni obrazac, standard, kri-terijum. I svaka je jednako nesavrãena u odnosu na tajodsutni obrazac.

- Dobro, ali kakve sve to ima veze sa vrednostima -upita me prijateÿ - voleo bih da znam gde se seku domenimeteorologije i aksiologije?

- Hm. Vidi, odgovorih, predstava odsutnog obrascazaista moæe imati veze sa idejom tolerancije kao osnovomte blesave ideje politiåke ispravnosti: nedostatak jasnogi odreœenog kriterijuma vrednosti ima za posledicu da

odgovornost snose svi ravnopravno. A tu gde su svilegitimni nosioci odgovornosti, raœa se svet morala,

vrednosti.Infinitiva meœu konkretnim pahuÿama nema

- infinitiv nema oblik, jer ga daje svim posto-jeñim pahuÿama.

- A one su bezbrojne, reåe prijateÿ.- Da, kad se ne bi trudile da mu budu ãto je

moguñe sliånije, ne bi ni bile pahuÿe. Iako58

infinitivne pahuÿe nema, svaka pojedinaåna pahuÿa pot-vrœuje da tako neãto postoji. U stvari, baã zato ãto nemaodreœeça, moæe da odredi bezbrojne druge pahuÿe.

25. VIZANTIJSKA BAÃTINAOnda sam se setio: neãto o ovome odavno su veñ rekli

apofatiåki bogoslovi Vizantije, ikonoborci i origenisti,recimo dobri stari Grigorije iz Nise: “Tada, poãto jepomoñu Duha proãao ceo nadkosmiåki grad i nije uspeo daprepozna meœu razumnim i bestelesnim biñima Onoga kogaje æeleo, napuãtajuñi sve ãto je naãao, prepoznaje Onogakoga traæi kao Jedinoga koga ne moæe da pojmi.”

Tako je i sa pahuÿama: napuãtajuñi sve koje sam naãao,prepoznajem Onu koju traæim kao Jedinu koju ne nalazim, kojune mogu da pojmim. Kad bi i infinitivni kristal pahuÿe imaokonkretan i spoznatÿiv oblik, to bi znaåilo da postoji nekidrugi infinitiv kojim je uobliåen. Ali onda viãe ne bi bioinfinitivan, nego definitivan, bio bi definicija infini-tiva.

Hm. U ÿudskoj istoriji, taj neodredivi obrazac posto-jaça, to odsutno merilo na koju pahuÿe simboliåno ukazu-ju svojim kratkotrajnim i krhkim postojaçem, svaka na svojnaåin, precizan je i nesavrãen, ali lep simbol infini-tivne vrednosti - one vrednosti koju nije primereno nitihvaliti niti kuditi, nego jedino slaviti. Kao ãto je svakakonkretna pahuÿa precizan i lep simbol definitivnevrednosti - one vrednosti koju moæeã na osnovu infini-tiva hvaliti ili kuditi, ali samo ako poæuriã sa oceçi-vaçem, jer takva vrednost se veñ topi na tvom dlanu, da biustupila mesto novim, drugim pahuÿama.

Paæÿivo posmatraçe guste vejavice - poveravao samse i daÿe prijateÿu koji me je sluãao sa neskrivenimåuœeçem, ali vrlo zainteresovano - za mene sepretvorilo u dragoceni intelektualni proces, u svo-jevrsno duhovno åistiliãte koje odstraçuje sveoblike identifikovaça Infinitiva sa onim ãtoInfinitiv nije, åemu sam hibriåno bio sklon istoonoliko koliko i bilo koji drugi åovek...

- Koji nije svestan infinitivne vrednosti,dopuni me prijateÿ na kraju naãeg razgovora. 59

UPOREDNOI Sloæili smo se da neke stvari postoje tako ãto su

odsutne. Sluåajno ili ne, baã takve stvari su najvaænije.U ovome se Grinråovo (izvorno: eudoksovsko) tumaåeçenajviãe vrednosti razlikuje od neognostiåkih i neoneo-platoniåarskih tumaåeça, ali to je veñ neka druga tema.

Ah, da. Uz pismo, Monika je kao poklon priloæilaPahuÿu. Neka vrsta kao perce laganog broãa od prozirnihfiligranskih niti plastike, veãtaåki kristal blago bo-ckavih ivica.

Na kraju pisma stajalo je: “Bele pahuÿe gusto padaju.Çihov prozirni lik ostaje u visini zauvek. Srdaåan Pozdravtebi i svim fanovima u Jugoslaviji od

Monike Seleã.”

60

ST ETIKEESTETIKEPETA GLAVA

UPOREDNOST ETIKEI ESTETIKE

Ovaj zakon je iznad drugih zakonai ne podleæe nijednom drugom zakonu.

Franz Kafka

26. LATENTNA TRADICIJA INFINITIVA

U drugom tomu Aksioloãkog infinitiva Grinårå prvooãtro razgraniåava kategoriju infinitiva od (za neupu-ñene) relativno srodnih kategorija: transcendentno, sveto,moñ, sloboda, dobro, apsolutno, zlato, idealno, priroda,tajna, ÿubav, bol, tabu, savrãeno, jedinstveno, a priori,jezik, smrt, sreña, oåaj, nedokuåivo...

Potom, svu svoju paæçu usmerava na pronalaæeçei ispitivaçe tragova zaboravÿene logike infiniti-va u teorijama koje su sastavni elementi istorija eti-ke i estetike. Tu polazi od pretpostavke da jedan utolikoj meri dalekoseæan princip mora biti zas-tupÿen, bar posredno (fragmentarno ili prekolatentno prisutnih uticaja), u svakom ozbiÿnijezasnovanom aksioloãkom sistemu ili hipotezi. 61

Analiza poåiçe sa predsokratovcima i çihovim ele-mentima (voda, vatra, vazduh i zemÿa zamiãÿeni su takoda po sebi nemaju obliåja, ali zato uobliåuju sve ãto pos-toji): naprimer, sa Anaksimandrovim apejronom (neo-dreœenost koja odreœuje); a zavrãava se, kad je zapadnatradicija etiåkih teorija u pitaçu, sa Sartovom (Jean-PaulSartre) hipotezom o aksioloãkoj naddeterminaciji ne-biñanad biñem, infinitivne slobode nad konkretno defini-sanom situacijom, u antropoloãko-egzistencijaloj kate-goriji projekta kao neizbeæne prakse vrednovaça (nemaniåega u ovom ÿudskom svetu, tumaåi Grinårå Sartra, ãtonije definisano nekom neizdiferenciranom vrednoãñukojoj su, svesno ili nesvesno, podreœene sve naãe aktivnos-ti i za koju smo svojim izborom, kao apsolutno slobodnabiña, neizbeæno odgovorni).

Izmeœu Anaksimandra i Sartra mogu se proåitatianalize skoro svih relevantnijih etiåara gråko-hriãñan-ske kulturne paradigme. Prisustvo infinitiva i logike nakojoj je zasnovan odnos infinitiv - definitiv Grinåråposebno uspeãno pokazuje analizom tekstova Spinoze (ãtosmo donekle veñ pokazali), Kanta (vrednost nije u uåinku,kao definitivnoj instanci, nego u principu delovaça kaoinfinitivnoj instanci), Fihtea (ontoloãko Ja kao etiåkiinfinitiv), Hjuma, Hegela, Kjerkegora, Niåea, Mura...

Posle Grinåråovih ukazivaça, primeri prosto “boduoåi”. Na primer, Niåeova koncepcija infinitivne vre-dnosti sa one strane dobra i zla, koja ima moñ prevredno-vaça i, po Grinåråu, redefinisaça svih ÿudima poznatihvrednosti; ili, recimo, poznata Ãopenhauerova pesi-mistiåka teza o samo tri vrednosti u ÿudskom æivotu (“naj-maçe-loãe” odnosno definitivne vrednosti): zdravÿe,

sloboda, mladost - kojih åovek postaje svestan tek kadih izgubi. Najzad, poznati Murov meta-etiåki pojmovni

par “prirodni kvalitet” - “neprirodni kvalitet”,koji - uprkos tome ãto je po smislu protivreåan uodnosu na B.A.D. - ipak na komplemetaran naåin(kao u negativu) odgovara aksioloãkom paruinfinitiv - definitiv.

Sliåne uspeãne analize mogu se izdvojitii iz istorije estetike u rasponu od Baumgartena62

(status prirode koja je shvañena kao najbogatiji uzor umet-nosti, ispuçena idealnim sadræajem koji Grinåråa pod-seña na estetiåki status infinitiva), do Bodlera (poeti-ka tzv. praznog ideala, pesniåki uobliåena u åuvenim sone-tima koje otvaraju Cveñe zla).

Lepeza imena iz istorije estetike koje Grinårå uzimau razmatraçe joã je ãira nego kod etiåara. Na nekimimenima on naroåito insistira. Pre svega, reå je o roman-tiåarskoj poetici engleskog pesnika Kitsa (John Keats) sauticajnom tezom o “negativnoj sposobnosti” umetnika (“neg-ative capability”). Pesnik je tu inkarnacija infinitivne moñi,jer nema vlastitog identiteta, ali je baã zato u staçu daga daje svemu drugom: “... on se stalno interesuje za nekodrugo telo i ispuçava ga” - navodi Grinårå Kitsa saodobravaçem.

Drugi anglosaksonski pesnik do åije poetike je staloGrinåråu jeste Eliot (T.S. Elliot). Eliotov pojam tradicijeima infinitivna obeleæja, jer pokazuje kako umetnik svo-jim delom iznova redefiniãe zateåenu tradiciju u kojojstvara, uspostavÿajuñi vlastitu istoriju i vrednosniporedak umetnosti.

Od filozofa Grinåråova analiza treba da nampokaæe eudoksovsku paradoksalnost temeÿnih postavkiKantove treñe kritike, zasnovane na oksimoron-kategori-jama kao ãto su “bezinteresno sviœaçe” ili “nesvrhovitasvrhovitost”. Emergentni model prepoznat je u Hegelovojestetici i pojmu ideala, a teza o lepoti “sijaça ideje uåulnom” interpretirana je, naravno, kao nedvosmislenavarijanta infinitivne vrednosti koja sebe definiãe åul-nim uobliåeçem.

Najtransparentnije infinitivna od svih nemaåkihestetika klasiånog idealizma, po Grinåråu, jeste Ãe-lingova (lepota kao “beskonaåno” u “konaånom”). OdNemaca Grinårå analizira joã Novalisa (paradok-salni princip “ãto poetiånije, to istinitije” kaovarijanta teze o infinitivu kao najstroæem kri-terijumu estetskog); Rozenkranca i ostale teo-retiåare “ruænog” (ruæno se shvata kao samouni-ãteçe lepote, ãto je oåigledno odlika “maçe-viãe-loãeg” u svakom estetskom definitivu); 63

te Ãopenhauera (muzika je, kako to Grinårå åita, åistiinfinitiv ontoloãkog temeÿa Voÿe).

U elitnu grupu estetiåara koji nisu zaboraviliinfinitivnu osnovu estetske vrednosti i osmiãÿavajuestetiåke sisteme sa punom sveãñu o çenom fundamental-nom znaåaju Grinårå izdvaja (i åak glorifikuje) Plotina iKroåea.

Plotinovu kategoriju lepog tumaåi kao ontoloãko-aksioloãku parusiju beskrajno neodreœenog (materija) ikonaåno definitivnog (forme). Inverzija parova materi-ja/forma i infinitiv/definitiv Grinåråu nije bilaprepreka da u aspektima odnosa izmeœu materije i formekod Plotina sa oduãevÿeçem dokaæe eudoksovsku logikui smisao koji je konstitutivno analogan estetiåkim kon-sekvencama teorije infinitiva.

Posle Plotina, Grinårå analizira seriju sredço-vekovnih estetiåara kako zapadne tako i istoåno-vizan-tijske paradigme (“lepo” je materijalni vid, dakle, defi-nitiv, “boæanske svetlosti” - infinitiva, te je odatleprirodno proistekla lestvica lepote koja vrhuni u izdvo-jenom, merodavnom i jedinom verodostojnom infinitivu:vere dostojnom savrãenstvu hriãñanskog Apsoluta).

Grinåråova interpretacija Kroåeove estetike (II, str.230 - 234) zasluæuje dodatnu paæçu zbog uticaja ovogsamoukog Italijana, ãto Grinårå ne krije. Ukazuje naKroåeovo shvataçe odnosa izmeœu lepog (uspeli izraz) iruænog (neuspeli izraz), pri åemu je umetniåkom delu ima-nentan momenat “najmaçe-loãe” koji vaæi za bilo koju de-finitivnu vrednost, a lepoti momenat nekomparativnos-ti infinitiva. Ne moæemo, naime, predoåiti ono ãto jelepãe od lepog (slaæe se Grinårå sa Kroåeom), izraæajnije

od izraæajnog, harmoniånije od harmoniånog, dok ruæno,naprotiv, ima viãe stupçeva, gradaciju vrednosti,

hijerarhiju od najmaçe ruænog (gotovo lepog), doruænog u najveñoj meri (ãto su za Grinåråa, videlismo, bitne odlike definitiva).

Iz istorije savremene umetnosti Grinåråodabire i tumaåi Diãanove (Marcel Duchamp)“ready-made” objekte (pisoar, stalak za suãeçeflaãa i sl.) i Bojsove (Joseph Beuys) insta-64

lacije (klavir kome je skrañena noga, bakreni klin obmotanfilcom umoåenim u mast) kao artefakte koji svojim pa-radoksalnim vrednosnim i semantiåkim potencijalom pod-señaju Grinåråa na onu zen-priåu o crknutoj maåki (II, str.397).

Zakÿuåujuñi ovaj deo studije, Grinårå podvlaåi da jepokuãao da pokaæe kako je latentna prisutnost infini-tivne vrednosne logike funkcionalna åak i kad mi - bilokao laici ili eksperti - toga nismo svesni, åak i kad veru-jemo da za nas vaæi neka potpuno suprotna, infinitivunekompatibilna aksiologija.

27. NEPONOVQIVO NEPONOVQIVO

Umetniåko delo Grinårå razume kao definisaçe nekoginfinitiva. Teorijski, uvek postoji samo jedan naåin da seodredi (iskaæe, izrazi, predstavi, pokaæe, ovaploti)infinitiv (II, str. 81). Svaki drugi oblik, ma koliko sliåan,uåinio bi da se infinitiv izgubi.

Postoje stvari koje se mogu reñi samo na jedan jedininaåin i nikako drugaåije. One su lepe zato ãto su infini-tivne: to su definicije infinitiva. Jedinstveno,neponovÿivo artikulisani iskazi osnova su jeziåke ume-tnosti, a analogni princip vaæi i za ostale umetnosti.“Infinitiv je najstroæi estetski kriterijum” (II, str. 101).Sa stanoviãta estetike infinitiva, umetnost koja dopuã-ta moguñnost da se ista stvar definiãe na viãe naåina -nije estetski relevantna. Relevantna je samo ona umetnostkoja moæe da posluæi kao primer i potvrda neponovÿivo-sti definicije jedinstvenog infinitiva: “uspeli defi-nitiv” (II, str. 102). U ovim i sliånim stavovima oseñase jak uticaj Kroåeove filozofije umetnosti. Iz obekoncepcije, naime, zakonito sledi stav da se infi-nitivno delo ne moæe oponaãati, ãto znaåi da suparadigma estetike infinitiv - definitiv (kodKroåea intuicija - ekspresija) i paradigma kla-siåne estetike mimeze meœusobno iskÿuåive.Definiciju (koja je uvek konkretno odreœeçenekog infinitiva) moguñe je oponaãati jedino - 65

tautologijom (opet paradoksalno tvrdi Grinårå, pozivajuñise, izmeœu ostalog, na Borhesa i çegovu priåu “Pjer Menar,pisac Don Kihota”).

28. UPOREDNOST ETIKE I ESTETIKEPredstavÿaçe Grinåråove estetike biñe zanimÿivi-

je ako pokuãamo da pokaæemo neobiånu analogiju i karak-teristiåni paralelizam osnovnih stavova sa osnovnimstavovima çegove etike. Uoåava se da je kategorija moral-nog åina formalno identiåna kategoriji umetniåkog dela:u oba sluåaja reå je o definiciji nekog infinitiva. Ãto bitrebalo da znaåi - koliko definitiva, toliko i poãtenihpostupaka. Meœutim, ne znaåi, jer je reå o “najmaçe nepoã-tenim” postupcima. U okviru sveta jednog izabranog infi-nitiva, samo jedan naåin postupaça jeste moralno ispra-van. “Neãto je dobro samo ako je infinitivno” (II, str. 239).To znaåi da je infinitiv kako estetski, tako i etiåki naj-stroæi kriterijum - jedinstvena merodavna instanca.Infinitiv je, izgleda, po Grinåråu - i lep i strog!

Razmiãÿajuñi o smislu strukturne simetrije izmeœuGrinåråovih nacrta etike i estetike, ponovo se suoåavamosa efektom razjaãçenog paradoksa: simetrija se, naime,isprva åini neobiånom i neprirodnom, ali bliæim sagle-davaçem postulata teorije infinitiva postaje jasno da jeto logiåna konsekvenca “jedne viãe aksioloãke istine”(Fejerabend). U suprotnom, Grinåråa bi bilo lako otpisatiprimedbama o nedoslednosti. Ovako, on je i dosledan, jerje paradoksalan, i paradoksalan, jer je dosledan. Pokuãajmoto da pokaæemo.

Razvijajuñi simetriåne predstave etike i estetike,sam infinitiv moæe se dodatno osvetliti ako se ukaæe

na razlog pretpostavÿene simetrije.Iz perspektive estetike infinitiv se moæe

bartovski opisati kao nulti stepen forme: infi-nitivno je ono ãto nije definitivno - åista aksi-oloãka otvorenost - dakle, bez definicije, kaoneka forma bez forme, ali ono ãto istovremeno,ipak, nije niãta materijalno. Forma koja, iakobez odreœene forme, ostaje sa one strane mate-66

rije. Analogno, iz perspektive etike, infinitiv je nultistepen praktiåkog ideala: infinitivno je tu, takoœe, onoãto nije definitivno - dakle, bez definicije, moralniideal bez adekvatnog sadræaja i preskripcija oblika pona-ãaça, jedan neidealni ideal, koji istovremeno nije niãtapraktiåko (ideal koji, iako van neke odreœene maksime iideje na kojoj bi bio zasnovan, ostaje i sa one strane prak-tiåkog). I sam Eudoks ponosio bi se paradoksalnoãñu ovihformulacija.

Objaãçeçu kako je tako neãto moguñe moæda ñe pomoñiova teza Kete Hamburger: “Samo ono ãto je ne-stvarno imamoñ da pretvori stvarno u smisao, u znaåeçe.” Izdvajamoovaj citat iz zasebnog konteksta treñeg toma Aksioloãkoginfinitiva (kontekst derivatnih teorija pripovedaça,poetike), ali, zahvaÿujuñi strukturalnom paralelizmuGrinåråovih nacrta etike i estetike infinitiva, taj stavdobija ovde i svoju ãiru referencu: ne-stvaran je, naime,infinitiv (bilo estetski, bilo etiåki), objaãçava Grinårå(III, str. 245).

Izuzetnost istinskog umetniåkog odnosno moralnogdela (åina, fenomena) jeste u tome ãto omoguñava infini-tivnim vrednostima - definisanim u konkretnom umet-niåkom delu ili u konkretnom ÿudskom postupku - da budufiziåki, logiåki i aksioloãki sinhrono realizovani, teda, kao takvi - mada realni, istorijski konkretni - ipaknadilaze istoriju i materiju.

Ovaj fenomen nadilaæeça istorije u infinitivnimåinovima ili objektima, po çemu, moguñ je samo u umetnos-ti i moralu, a i tu samo izuzetno. Stoga Grinåråova esteti-ka, recimo, pravi jasnu razliku izmeœu estetski relevantnei istorijski relevantne umetnosti: “Istorijski relevant-na dela ne moraju nuæno biti i estetski relevantna” (II,str. 285). Taj status je rezervisan za izuzetni feno-men umetniåkih remek-dela.

Nastavimo li uoåenu analogiju, pokazañe se daåisti moralni åin moæe - ako ispravno sledimoGrinåråa - da se adekvatno opiãe kao remek-delo ÿudskosti. Ãto bi, takoœe, znaåilo da is-torijski relevantni åinovi ne moraju nuæno bitii etiåki relevantni. Mogu, naravno, ali taj spoj 67

je neuporedivo reœi od sluåajeva kad su istorijski rele-vantni upravo nemoralni åinovi.

Sve ovo slaæe se u potpunosti sa Grinåråovom kon-cepcijom o prirodi definitiva (i ovome svojstvenoj odli-ci “loãeg”, “maçe-loãeg” i “najmaçe-loãeg”). Jer arte-fakti koji nisu remek-dela, a åine bogatu istoriju umet-nosti tretiraju se kao “najmaçe-loãa” ili prosto “loãa”dela. Ãto znaåi da istorijski relevantna dela imajudefinitivnu vrednost, dok samo retka estetski relevant-na dela imaju i infinitivnu vrednost. Isto vaæi i u mo-ralu: istorijski relevantni ÿudski postupci imaju defi-nitivnu vrednost (mogu se hvaliti i kuditi), dok samo ret-ki etiåki relevantni postupci imaju i infinitivnu vred-nost (besmisleno ih je proceçivati, mogu se samo slaviti).

Grinårå nas navodi na zakÿuåak da su ÿudi i umet-niåka dela sliåni po tome ãto su beznadeæno nesavrãeni,uprkos predrasudi o suprotnom staçu stvari. Moralnisveci su nesvakidaãça i åudna pojava koliko i istinskaumetniåka remek-dela. U okvirima tako zadatenesavrãenosti vaæi, za veñinu, da nisu dobri, veñ “loãi”,“maçe-loãi” ili “najmaçe-loãi”.

Zato prvi aksiom Grinåråove normativne etike glasi:“Jedino infinitiv dostojan je da ga åovek bude nedostojan”(II, str. 14). Kao da je infinitiv neka savremena formatabua - nedodirÿiva instanca koja spasonosno definiãenaãe nesavrãeno delaçe i odnose u nenakloçenom okru-æeçu. Sve ostale vrednosti, koje su definitivne, dosto-jne su åoveka, kao ãto je, uzajamno, i åovek çih dostojan, jersu u odnosu na infinitiv jednako “loãi”, “maçe-loãi”, ili“najmaçe-loãi”.

29. DOSTOJANSTVOOvim se revitalizuje smisao starogråke etimo-

logije pojma aksiologije, jer pridev “axios” je prvo-bitno znaåio upravo “dostojno”. Vrednost je ekviva-lentna dostojanstvu, “dobro” je uvek bilo “dosto-jno”, kao ãto je “loãe” uvek bilo neãto “nedosto-jno”. Na pitaçe: “Åega dostojno ili nedostojno?”,Grinårå ñe odgovoriti: infinitiva. A to znaåi -68

u stvari - i priznaça da nismo savrãeni, da nismo ni zanijansu boÿi od istorijskog sveta u kome smo se zatekli.

Joã jedna, dakle, Grinåråova jezgrovita i nedvo-smislena formulacija odgovora na pitaçe ãta je vrednost:ono ãto je dostojno ili nedostojno infinitiva. Strogo govo-reñi, dostojan infinitiva, pri tom, moæe biti jedino infi-nitiv sam po sebi. Definitiv, meœutim, ne znaåi automatski:nedostojno infinitiva u smislu da definitiv nije nikakvavrednost. Jer infinitiv je u svakom sluåaju “supstanca”definitiva. Nema vrednosti ako nema definicije infini-tiva. Ãto, u krajçoj instanci, znaåi: nedostojno infiniti-va ne moæe biti vredno - prvi uslov za vrednost prosto nijeispoãtovan. Zvuåi trivijalno, ali je presudno, s obzirom naustaÿenu praksu vrednovaça (duboki zaborav instanceinfinitiva). Ÿudi treba da se pomire veñ jednom sa izves-noãñu da nisu infinitivni, nego definitivni. Nismo dobri,nego tek maçe ili viãe loãi.

Åovekova priroda je protivreåna, jer istovremeno imapotrebu da veruje, da pokloni povereçe, ali i da misli kakopovereçe ne zasluæuje niko osim çega samog. Infinitivrazreãava ovu dilemu samim svojim smislom. Grinårå ñereñi: “... i Bog je mrtav, i ÿudi su sebe veñ sasvim iskompro-mitovali, tako da je joã jedino infinitiv dostojanpovereça. Ukazivaçem povereça pokazujemo da priznajemoinstancu koja je superiornija” (II, str. 15). Zato za infinitivvaæi: dostojan, axios. Infinitiv je nemi imperativ dosto-janstvenosti: “Dostojan je da ga ÿudi budu nedostojni.” Svedrugo moæe biti samo maçe-viãe nedostojno.

Grinåråov aksioloãki infinitiv je naåelo vrednos-ti kao naåelo dostojnosti. Povereçe koje poklaçamo in-finitivu ustanovÿava suverenitet jedne instance koja nasnadilazi i odreœuje, a nadilazeñi i odreœujuñi nas,vrednosno nas konstituiãe. To je, na primer, onaj mo-menat verodostojnosti infinitiva potenciran joãu intuiciji Tjutåevÿeve Rusije. Tek u odnosu na in-finitiv sebe spoznajemo kao nedostojne - defi-niãemo se kao maçe ili viãe nesavrãena biña;za razliku od onih koji za sebe misle da su kaoÿudi dobri i savrãeni, åime sebe ne definiãunego obmaçuju. Sa kobnim posledicama. 69

30. O OBEÑAÇU, ISTINI I SPORTUGrinårå se potrudio da estetiku i etiku infinitiva

predstavi kao pouzdanu osnovu za derivatne teorije kojetreba da reãe neke od problema koji su lajt-motivi u tradi-cionalnim estetikama i etikama.

Tako se iz razlike infinitiv-definitiv (B.A.D.) kaoestetskog odnosa relativno jednostavno izvode argu-mentacije za posebne teorije stila, kritike, plagijata ikrivotvoreça, remek-dela i genija, kolekcionarstva ivlasniãtva, sadræaja i forme, lepog i ruænog, istine iprivida, umetniåkog i estetskog, åulnog i duhovnog, predçegplana i pozadine, prirode i istorije i sl.

A iz razlike infinitiv-definitiv (B.A.D.) kaoetiåkog odnosa na sliåan naåin izvode se dosledne argu-mentacije za posebne teorije slobode i izbora, autonomi-je i heteronomije morala, moraliteta naspram legaliteta,kazne, obeñaça, eutanazije, rata i pacifizma, odnosa sred-stva i ciÿa, dobra po sebi i dobra za nas, ekonomije i zla,ekologije i komunikacije, prijateÿstva i emocija, politikei prava, “jeste-treba” problema, odnosa saznajne, psi-holoãke i praktiåke sfere itd.

Zanimÿiv je primer sa obeñaçem (II, str. 225): obeñaçekao takvo (govorni akt obeñaça) jeste performativna de-finicija infinitiva i stoga vredan hvale. Ako neko uslov-ÿava odræaçe obeñaça neposrednim uvidom u infinitivdefinisan davaçem konkretnog obeñaça, veñ time pokazu-je da nije svestan u åemu je razlika izmeœu infinitiva idefinitiva. Vrednosna suãtina obeñaça kao moralnogåina oåuvana je tek u sluåaju kada je obeñaçe samo po sebijedini moguñi naåin objave i opstanka neodredive infini-tivne instance. Bez ispuçeça obaveze zadate obeñaçem

infinitiv automatski iãåezava (II, str. 229). Kad neko daobeñaçe (izgovorenim ili napisanim reåima obeña

neãto), on tim definitivom infinitiv obeñaça åinidostupnim istorijskoj evidenciji (åujan, vidÿiv),dok sam infinitiv u principu i daÿe ostaje (zau-vek) åulno neevidentan. Performativ obeñaçadefinitivno obistiçuje infinitiv. Ko ne ispunidato obeñaçe, izbegava definiciju, ãto znaåi dagubi aksioloãki kontakt sa infinitivnom in-stancom. “Odræano obeñaçe hvali, a instituci-70

ju obeñaça slavi”, aristotelovski savetuje Grinårå. Svakiinfinitiv, pa tako i infinitiv definisan obeñaçem, dos-tupan je evidenciji uma, ali ne svakog - veñ samo onog kojirazume aksioloãku logiku subordinacije izmeœu infini-tiva i definitiva (B.A.D.).

Sliåno vaæi i za moralnu obavezu govoreça istine.Ne lagati (govoriti istinu) jeste konkretan definitivinfinitiva istine. Istina se slavi, a govoreçe istine sehvali. Ili, recimo, primer sportske etike: olimpijski tro-fej je, po Grinåråu, infinitivna instanca, a ne defini-tivna, ãto znaåi da ga takmiåar “... ne osvaja po svaku cenu,nego ga zasluæuje po svaku cenu” (II, str. 233).

31. O BESMISLENOJ SMRTINajzad da predstavimo i Grinåråovu etiåku hipotezu

o tzv. ubistvima bez motiva. Svojevremeno (1989), ta hipo-teza izazvala je burnu polemiku u ameriåkim medijima.

Grinårå uspeva, na osnovu etike infinitiva, da ponu-di teoriju o kontroverznoj socio-patogenoj pojavi ubista-va koja dokazano nisu niåim motivisana (kao i o sveprisut-noj praksi profesionalnih kriminalaca koji, umesto daskrivaju, sami “reæiraju” i “reklamiraju” svoje brutalno-spektakularne javne nastupe).

Nije viãe potreban, konstatuje Grinårå, nikakav povod- novac, politiåki razlog, uvreda, druga boja koæe, nervnorastrojstvo, pogreãan gest, ÿubomora - da bi neko ubioprolaznika na drugoj strani ulice (kao obesno dete koje uekstazi uniãtava igraåku). Kod ovakvih ubistava (sveuåestalijih!) izgleda da je suviãna ona dramatiåna mræçaprema ærtvi. Ærtve su po pravilu poåiniocu nepoznate, onnema niãta liåno protiv çih, a çihova smrt ne tiåe gase viãe od ispaÿene åaure.

Po Grinåråu (II, str. 386-393), logika ovakvih ne-dela banalna je do besmisla: ukoliko je ÿudski æivot,æivot kao takav, dragoceniji (kao ãto nam sugeriãeuvreæeni vrednosni sistem naãe kulture), utolikoje veña i vaænost ubice koji ga sa osmehom gasi iponiãtava. Åin “åiste” destrukcije æivota dajeubici jedinstven sjaj, crni oreol, ali, ipak, oreol.Priåa ærtve je zavrãena smrñu, okonåana i neza- 71

nimÿiva. Ali zato je potpuno drugaåija za ubicu. Çegov dotada niãtavan æivot pretvara se, uniãteçem tuœeg, uizuzetno bitisaçe, jer je konaåno vrednosno obeleæeno,makar i negativno.

Reãeçe koje nudi Grinårå sledi iz etike infinitivai zasniva se na tezi o zaboravu fundamentalne aksioloãkehijerarhije po kojoj stvari stoje upravo obrnuto od nesvesnogrezona postupaça ovih zloåinaca: æivot, tvrdi Grinårå,nema nikakvog smisla ni znaåeça, jer je to tipiåno vred-nujuña instanca - infinitiv. Baã zato ãto je ÿudski æivotjedina stvar na svetu koja nema nikakvog znaåeça sve drugo- doslovno sve ãto nije ÿudski æivot - neãto znaåi ineãto vredi. Ÿudski æivot kao vrednujuña instanca zaslu-æan je ãto sve drugo nosi vrednost i znaåeçe. Ima, doduãe,stvari koje mogu da znaåe “niãta”, ali, po Grinåråu, “nemate stvari koja niãta ne znaåi i niãta ne vredi” (II, str.400). Ovu istinu ÿudi su zaboravili, narcisoidno verujuñida jedino ãto ima smisla i vrednosti - jeste naã æivot.Kad bi bilo obrnuto, apsurdni zloåini bi odmah prestali.Jer nakaradna vrednosna logika koja “nemotivisane”zloåine posredno provocira viãe ne bi vaæila: uniã-tavajuñi tuœi æivot (kao definitivnu vrednost), ubicaobezbeœuje istu takvu definitivnu vrednost (suprotnogpredznaka od one koju poniãtavaju, ali, ipak, kakvu-takvuvrednost i znaåaj). A saznaçem da ÿudski æivot nijedefinitivna veñ infinitivna vrednost ovi poåinioci nebi imali razloga da åine to ãto åine.

Grinårå poentira svoju tezu parafrazirajuñi reåi le-gendarne Koko Ãanel (Coco Chanel - referenca na mitskuliånost iz sveta mode tipiåno je grinåråovsko izne-naœeçe), kojoj pripisuju krilaticu: “Ako ste roœeni bez

krila, ne spreåavajte ih da porastu.” Ãto ñe reñi: akose naãa deca veñ raœaju i odrastaju nesavrãena, bez

svesti o infinitivu, ne treba ih spreåavati da dotakve spoznaje doœu. Jer, tajna infinitiva je sigur-no u çima - zaãto bi nas, inaåe, sva deca tolikopodseñala na anœele.

72

32. REMEK-DELONe treba dodatno podvlaåiti da su, pored svega nave-

denog, estetika i etika infinitiva ponudile odgovor naglavno i najteæe od svih problema u svojim domenima - napitaçe o suãtini vrednosti. Vrednost je, jednostavno, uvekodnos izmeœu infinitiva i definitiva. Definicija je, poGrinåråovom aksioloãkom pravilu, “najmaçe-loãa”odredba ili izraz nedostiænog infinitivnog savrãenstva.Zato i umetnost i istorija podleæu istoj maksimi po kojojje razumnije ceniti maçe loãa nego dobra dela.

Etiåko ili estetsko “... remek-delo je definitiv kojije sam sebi infinitiv” (II, str. 435). Åisto dostojanstvo.

73

META - DE

FINITIVÃESTA GLAVA

META - DEFINITIVNo ti koji besmrtan si, mada gråka te pesma

ne slavi kao pre, o boæe mora, iz vala mizvukom prodri u duãu åesto joã, da nad vodama

bez straha bude duh pokretom ko plivaå, u veæbijake i krepke sreñe, i da razume jezik

bogova, menu i postaçe, a kad mi vreme ãto sve åupaprejako ãåepa glavu, i nuæde i bludça

meœu smrtnicima æivot moj smrtni uzdrmaju,daj mi da tad se u tvojoj dubini setim na mir.

Friedrich Hölderlin

33. ALEGORIJA O ZLATNOM TELETURasprava o moguñim sadræinskim odreœeçima infi-

nitiva (drugo poglavÿe prvog toma Aksioloãkog infini-tiva) povezana je sa Grinåråovom filozofijom istorije ipripovedaça (treñi tom) i tu vezu tek treba pokazati. Zasada, utvrdiñemo da je Grinåråova opãta teorija vrednos-ti formalistiåka i da se rasprava o sadræaju infiniti-va mora shvatiti samo uslovno. Jer, strogo govoreñi,åim se infinitiv sadræinski odredi, veñ je nele-gitimno zameçen nekim definitivom. Reå je o hib-risu zamene vrednujuñeg vrednovanim.

Ipak, Grinårå dozvoÿava da postoji jednagrupa definitiva koji u pogodnom kontekstu moguneprotivreåno (“ahibriåno”) da preuzmu uloguinfinitiva (I, str. 350). Çihov sadræaj moæe seu izvesnim aspektima tumaåiti kao da ima 75

infinitivne odlike. Tako, u sluåaju kad se istorijski kon-tekst sreñno podudari sa aspektom tumaåeça datog de-finitiva, ovaj moæe biti prihvañen kao infinitiv (uz jasnusamosvest o izvrãenoj zameni). Najboÿi primeri su umet-niåka remek-dela, kojima åisti estetski aspekt omoguña-va da - iako su definitivi - budu interpretirani kaoinfinitivi (o tome viãe videti, upuñuje Grinårå, u MurovojEtici). Svi drugi definitivi, uglavnom sa maçe prava odumetniåih remek-dela, dobijaju vrednosnu funkciju ipoloæaj infinitiva, ali je silom prilika (i silom instik-tivne ÿudske potrebe za bilo kakvim smislom) dobijaju.

Poãto æivimo u okvirima civilizacije u kojoj je aksi-oloãko znaåeçe odnosa infinitiv-definitiv (B.A.D.)sasvim zaboravÿeno (iako je, videli smo, fundamentalnofunkcionalno), mnoãtvo definitivnih vrednosti se nele-gitimno (“hibriåno”) ustoliåava u funkciju infinitiva: odnovca do zdravÿa, od deteline sa åetiri lista do plemen-skog voœe... Starozavetno “zlatno tele” je, po Grinåråu,eksplicitni simbol svih hibriånih surogata infinitivnevrednosne funkcije. Definitiv zlatnog teleta kaoinfinitiv uz to je i simbol karakteristiånog zaboravainfinitiva. Pogledajmo.

Grinårå otprilike ovako prepriåava starozavenopredaçe (II, str. 356): Mojsijevi saplemenici nisu mogli daåekaju ni åetrdeset dana da im on od Boga donese sa Goretablice zakona (åitaj: parametre hijerarhije vrednosti).Ostavãi bez pravog infinitiva, ÿudi su instiktivnopostavili na upraæçeno aksioloãko mesto surogatpokuãavajuñi da hiperbolizacijom definitivnih karak-teristika surogata (silni sjaj zlata i draguÿa od kojih jetele izvajano) zasene odsustvo one vrednosti bez koje ne

mogu da æive.Od svih definitivnih vrednosti koje pretendu-

ju da budu infinitiv za Grinåråa je najmaçe loãizbor (pored umetniåkih remek-dela): vrednosttolerancije. Tolerancija, misli on, najviãe liåina infinitiv zato ãto sve zamislive definitivekoji bi da simuliraju infinitiv stavÿa u isturavan, åini ih ravnopravnim, istovaænim -drugim reåima, jednakim po nivou legitimiteta.76

Jer svi definitivi i jesu, naravno, jednako nelegitimnikao infinitivi. Ãto je u formalnom smislu ekvivalent-no sa odnosom pravog infinitiva prema razliåitimdefinitivima. Kakvi god bili (ma koliko sjajni, zaslepÿu-juñi, primamÿivi), definitivi ostaju to ãto jesu, uvek jed-nako daleko od instance tolerancije, sliåno kao ãto bibili uvek jednako daleko i od nedostiæne instanceinfinitiva.

34. KONTROVERZA O POLITIÅKOJ ISPRAVNOSTI

Grinårå je viãe puta odbacivao neodmerene optuæbesvojih kritiåara koji su mu zamerali da je baã çegova pro-mocija vrednosti tolerancije glavno uporiãte kako lev-iåarsko-utopistiåkim intelektualcima, tako i biro-kratskim ideolozima trendovske socijalne dogme poznatepod imenom “politiåka ispravnost”. “Political correctness”,drugo åuveno “Pi-Si” kraja veka (uz personalni kompjuter),jeste politiåko-manipulativna iluzija koja se preten-ciozno i bez realne osnove nameñe za model ureœeçasavremenog ameriåkog druãtva, ãta viãe, za “res-publiå-ki” uzor uopãte.

U takvim prilikama Grinårå bez zadrãke potvrœujeveñinu kritiåkih opaski na raåun ideologije “politiåkekorektnosti”, napomiçuñi da ona nema nikakve veze saçegovom aksioloãkom teorijom. Naæalost, dogmatskipristup interpretaciji çegove vizije meta-definitivnekategorije tolerancije (izvedene iz ãireg konteksta teori-je infinitiva) neuviœavno istiåe pre svega one osobinetolerancije koje je åine tipiånim definitivom, a ne onedragocene karakteristike koje ovu kategoriju pre-poruåuju za “najmaçe-loã”, “ahibriåan” simulakruminfinitiva. Ovim netaånim i åak zlonamernimnaåinom tumaåeça (tipiåan simptom “zlatnogteleta”, kao hiperbolizacija definitivnih vred-nosnih osobina) nelegitimno se slede, svesno ilinesvesno, baã one intencije koje su bukvalnosuprotne originalnim intencijama Grinåråovihpostulata. 77

Pretpostavka vaÿanosti çegovog koncepta jeste da seodbaci iluzija o ÿudskoj jednakosti i istovremeno prihvatiistina o ÿudskoj nejednakosti. Ÿudi (u smislu “pojedinci”,a ne “narodi”, “rase”, “klase”, “plemena”...) meœusobno serazlikuju fiziåki, umno, moralno, emotivno i na svaki druginaåin. Jer “... da nije tako, tolerancija kao princip jednos-tavno bi bila suviãna i besmislena” (II, str. 378). Veñina se,na svu sreñu, slaæe (bar naåelno): ono ãto je suviãno ibesmisleno nije tolerancija, nego netolerancija.

I zaista, sva netolerantna druãtva zasnovana su naradikalnim ideologijama jednakosti meœu ÿudima (klasna,rasna, ekonomska, politiåka, estetiåka itd.) - i to jednakostipo svaku cenu. I obrnuto, druãtva zasnovana na svesti o raz-likama nisu totalitarna (ili su bar takva u najmaçoj moguñojmeri), bliæe ili daÿe od “najmaçe-loãe” varijante potpunetolerancije. Ako smo dobro razumeli Grinåråa, nije reå o to-leranciji meœu ÿudima, nego o toleranciji najrazliåitijihvrednosti koje svakog pojedinca definiãu kao ÿudsko biñe.U druãtvu u kome su svi jednaki po definiciji imperativtolerancije je besmislen. Ali, da li neko zna bar jednu ÿud-sku zajednicu u kojoj su svi çeni ålanovi zaista jednaki?

Evo kako Grinårå spekulativno razvija svoju tezusartrovski razlaæuñi kategoriju izbora: “Onaj ko je izabraoda ne æeli da izabere (tolerancija) lako ñe razumeti ipoãtovati drugog - onog koji je odluåio da izabere (netole-rancija). I to drugo, naime, iako je drugo - ipak je srodno,jer i uzdræanost od izbora (epoche) jeste izbor jedne odalternativa, kao ãto je to i direktan izbor. Ni epoche nijeniãta drugo do biraçe jedne od alternativa. Direktanizbor, meœutim, jednom kad je obavÿen, viãe nije u staçuda vidi drugo kao sebi srodno, jer iz perspektive direk-

tne opredeÿenosti svako drugo kao takvo moæe bitisamo razliåito, nesrodno. Stoga, trpeÿivost ñe biti

neminovno ærtvovana tom primarnom i defini-tivnom gestu izbora. Nesrodno je teãko razumeti ipoãtovati, naroåito za nekog ko ima potrebu da senedvosmisleno i definitivno opredeÿuje” (II,str. 380-382).

Da li ovo znaåi da svi ÿudi treba da buduneopredeÿeni, neodluåni kao Hamlet? Jedno je78

sigurno: jedino je tolerancija, kao definitiv meœu ostalimdefinitivima, epohalni izbor. Vrednost trpeÿivosti uspe-va da se opravda u principijelno nelegitimnoj funkcijiinfinitiva (funciji vrhunske instance u hijerarhiji, vred-nosti koja se ne moæe hvaliti), jer je u staçu da izboreraznih definitiva tretira bez izuzetka jednako vrednim(åitaj: maçe ili viãe loãim, ali u svakom sluåaju loãim -jednako, dakle, nevrednim - u odnosu na savrãenstvoodsutnog ili potpuno zaboravÿenog infinitiva). Logikahijatusa izmeœu infinitiva i definitiva (B.A.D.) nuænorezultira zahtevom za trpeÿivoãñu kao jedinom istorijskiadekvatnom sadræaju nedostajuñe infinitivne forme. “Dabi moje vrednosti uopãte bile moguñe, moraju na isti naåinbiti moguñe i tvoje, kao drugaåije” (I, str. 195). Jer, dodajmo:“..rest is silence.” Ñutaçe, takoœe, moæe biti ahibriåna de-finicija infinitiva, kao ãto su nasluñivali, svako na svojnaåin, i pesnik Ãekspir (Shakespear), i filozof Vitgen-ãtajn, i muziåar Kejõ (Cage).

35. META-DEFINITIVGrinårå razlikuje dve vrste vrednosti tolerancije:

verodostojnu i neverodostojnu (“laænu”). Definicija auten-tiåne tolerancije kaæe da je neko tolerantan zato ãtorazume da je infinitivna vrednost naåelno neodrediva,zbog åega postoji mnogo definitiva koji su po logici svojevrednosne prirode meœusobno ravnopravni, iako ne iindiferentni. Tako tolerancija (definitiv, inaåe, meœuostalim definitivima) osvaja meta-definitivnu pozici-ju, jer se çena suãtina svodi na priznavaçe i poãtovaçeopisanog i razumevanog staça stvari u ovom (naãem, ÿud-skom, nesavrãenom) svetu. Tihi pesimista Grinåråovako jezgrovito opisuje svet: “Vuci su gladni, a ovcenisu na broju” (I, str. 13).

Ako su vrednosti jednake (loãe) u odnosu naneodredivi infinitiv koji ih kao merilo de-finiãe, onda je logiåno izdvojiti upravo “vred-nost-tolerancije-svih-vrednosti” kao onuvrednost meœu ostalima koja polaæe najviãeprava da bude prva “ispod” infinitiva (kao onoj 79

suverenosti kojoj je podreœena na najneposredniji naåin).Dakle, tolerancija je “...jedina definitivna vrednost kojase, mereno infinitivom, verodostojno odnosi prema svimostalim definitivnim vrednostima” (III, str. 87).

Iz ovog opisa oåita je meta-definitivna osobenostvrednosti tolerancije. Ako su svi definitivi naspraminfinitiva jednako loãi, jedino je tolerancija onaj defi-nitiv meœu çima koji izraæava upravo tu aksioloãkuistinu, åime reflektuje nedvosmislenu svest o savrãenos-ti infinitiva, bez kojeg nijedna vrednost, pa ni sama tole-rancija kao takva, ne bi uopãte ni mogla da se nazove vred-noãñu. U tom smislu, meta-definitiv tolerancije je nekavrsta osobenog staça svesti - uvida u smisao TemeÿneAksioloãke Razlike (B.A.D.), tj. uvida u smisao hijatusa kojivlada odnosom infinitiv - definitiv. Jer bez trpeÿivesamosvesne prakse (koja praktiåno-performativno sve-doåi o dalekoseænosti temeÿne aksioloãke dihotomije)nijedna kategorija iz sfere vrednosti ne moæe, poGrinåråu, polagati pravo na legitimnost i verodostojnost.Kad je infinitivna samosvest prisutna i operativna,meta-definitiv tolerancije nameñe se sam po sebi svomsnagom nuænosti izvorne aksioloãke logike kao “najmaçe-loã” definitiv (u smislu: najmaçe definitivan od svihdefinitiva).

Nasuprot meta-definitivnoj (aksioloãki verodostoj-noj) toleranciji, Grinårå daje naznake i za neautentiånu, tj.laænu toleranciju. On je åak na jednom mestu naziva “slu-åajnom” (III, str 99). Kad imamo takav “sluåaj”? Kad je nekotrpeÿiv ne zato ãto misli da je meta-definitiv tole-rancije “najmaçe-loã” od svih definitiva, nego zato ãtoiznad tolerancije pretpostavÿa neku drugu definitivnu

vrednost (najåeãñe: “pravda”, “jednakost”, “åovek”, “Bog”,“zadovoÿstvo”, “korist” i tome sliåno) na osnovu koje

tvrdi da je tolerancija “najboÿa”. Isto se, meœutim,moæe reñi i za tu drugu vrednost na koju se poziva ipomoñu koje se toleranciji daje laskavi status “naj-boÿe”. Jer, i tu drugu, nadreœenu vrednost sada jepotrebno opravdati u çenom vrhunskom statusu, atakvoj proceduri onda nema kraja. Ovaj regresus(tipiåna “naturalistiåka pogreãka” o kojoj govo-80

ri Mur) jeste simptom zaborava infinitiva.Odsustvo svesti o razlici infinitiv-definitiv

(B.A.D.) degradira verodostojnu hijerarhiju Loãe/Maçe-loãe/Najmaçe-Loãe u uvreæenu hijerarhiju Dobro/Bo-ÿe/Najboÿe, koja ne poznaje suverenitet infinitivne ins-tance. A kad nema infinitiva, odmah se pojavÿuju raznilaæni aspiranti za titulu “najveñeg dobra” kojima je uprirodi (bez izuzetka) netolerancija: nekontrolisaninagon za dominacijom i uniãteçem svega ãto ugroæavanelegitimno zaposednuto “prvenstvo”. U ovoj borbi, kao ãtoznamo, ne biraju se sredstva, jer je svako sredstvo unapredlegitimisano “najveñim dobrom”. Meœu takvim “najveñimdobrima” moæe se, barem na prvi pogled, za nekoga nañi ivrednost tolerancije: tolerancija kao najviãa vrednost (ane kao najmaçe loãa). U tom sluåaju, nema niãta od meta-definitivne prirode ove specifiåne vrednosti. Jer, dabi neãto bilo definitivna vrednost, mora postojatiinfinitiv koji se tom vrednoãñu definiãe. A infinitiv,sam po sebi, kao ãto sama reå kaæe, nije moguñe konkretnoodrediti - to nije ni “Bog”, ni “pravda”, ni “zadovoÿstvo”,ni “jednakost”, niti bilo ãta sliåno, pa tako ni “toleran-cija”. “Infinitivna vrednost odbija obliåje, da bi ga dalasvim drugim vrednostima” (III, str. 157). Tolerancija kojadominira svim drugim vrednostima u hijerarhiji bez svestio infinitivu jeste, po Grinåråu, neverodostojna toleran-cija. U tom sluåaju, ona nije dosegla status ni obiånogdefinitiva, a joã maçe meta-definitiva, te je - sluåaj-na.

Za plastiåniju predstavu razlikovaça verodostojne ineverodostojne tolerancije, moæemo se prisetiti Kantovepodele morala na autonomni i heteronomni. Moguñe je,naime, da se heteronomni ÿudski postupak sluåajnopoklopi sa autonomnim (recimo, kad trgovac ne zaki-da vrañajuñi kusur), ali ta sluåajnost ne proizlaziiz interesa moralnosti, veñ iz drugog interesa (uovom primeru ekonomskog). Sluåajnost poklapaçasa moralno autonomnim åinom (koji je na prvipogled identiåan) znaåi da je reå o prividumoralno vrednog. Tu, naime, samo izgleda da jepostupÿeno “kako treba” (po nalogu nepot- 81

kupÿivog kategoriåkog imperativa), iako je, de facto, pos-tupÿeno kako nalaæe princip veñe dugoroånije zarade (ponalogu hipotetiåkog imperativa). Analogija je jasna: kao ãtoKant predviœa moguñnost sluåajnog i prividnog poklapaçamoralno autonomnog i moralno heteronomnog postupaça,tako i Grinårå predviœa moguñnost infinitivno verodos-tojne i infinitivno prividne tolerancije.

36. IRONIJA?Autentiåni meta-definitiv tolerancije, veruje

Grinårå, ima i svoju drugu stranu, takoœe, autentiåno meta-definitivnu. Reå je o ironiji. Sadræaj meta-definitiva- bilo da je tolerancija, bilo da je ironija - najpre jestedistanca, vrednosni odmak, otklon u odnosu na sve drugedefinitive. Ta ekvidistanca je suãtina svake meta-pozi-cije, pa tako i ove, aksioloãke.

Grinårå tumaåi meta-aksioloãku ekvidistancu i “pozi-tivno” i “negativno” (III, str. 182). Tolerancija je pozitivni(afirmativni) meta-definitiv, a ironija je negativni (kri-tiåki) meta-definitiv. Ãta to znaåi? Da tolerancija napozitivan naåin sadræajno simulira infinitivnu instan-cu, a da ironija na negativan naåin formalno simulirainfinitivnu instancu. Najprimerenije je (i ujedno naj-upeåatÿivije) prikazati Grinåråov model ironije punimparalelizmom sa veñ izloæenim prikazom çegovog modelatolerancije, jer ñemo tako zorno eksplicirati identiånu“supstancu” ova dva vida meta-definitivne vrednosti.

Dakle, od svih definitivnih vrednosti koje pre-tenduju da budu infinitiv za Grinåråa je najmaçe loãizbor (pored umetniåkih remek-dela i tolerancije):

vrednost ironije. Ironija, po çemu, najviãe liåi nainfinitiv zato ãto sve zamislive definitive koji

bi da hibriåno simuliraju infinitiv stavÿa u isturavan, åini ih ravnopravnim, istovaænim - drugimreåima, jednakim po nivou legaliteta. Jer svidefinitivi i jesu, naravno, jednako nelegitimnikao infinitivi. Ãto je u formalnom smisluekvivalentno sa odnosom pravog infinitivaprema razliåitim definitivima. Kakvi god bi-82

li (ma koliko sjajni, zaslepÿujuñi, primamÿivi), defini-tivi ostaju to ãto jesu, uvek jednako daleko od instanceironije, sliåno kao ãto bi bili uvek jednako daleko i odnedostiæne instance infinitiva.

Ako je tolerancija podrazumevala integralno ekvidis-tantno povereçe u definitivne vrednosti, ironija pod-razumeva integralno ekvidistantno nepovereçe u defini-tivne vrednosti. Tolerancija i ironija su, po Grinåråu, glavai pismo iste monete: “Tolerancija i ironija su, u stvari,jedno isto” (III, str. 280). Dokaz za to je i çegovo doslednorazlikovaçe dve vrste vrednosti ironije: verodostojna ineverodostojna (“laæna”). Definicija autentiåne ironijekaæe da je neko ironiåan zato ãto razume da je infinitiv-na vrednost naåelno neodrediva, zbog åega postoji mnogo de-finitiva koji su po logici svoje vrednosne prirode meœuso-bno ravnopravni, iako ne i indiferentni. Tako ironija (de-finitiv, inaåe, po Grinåråu, meœu ostalim definitivima)osvaja meta-definitivnu poziciju, jer se çena suãtina svo-di na priznavaçe i poãtovaçe upravo opisanog i razumeva-nog staça stvari u ovom (naãem, ÿudskom, nesavrãenom) is-torijskom svetu, u kome su vuci gladni, a ovce nisu na broju.

Ako su vrednosti jednake u odnosu na neodrediviinfinitiv koji ih kao merilo definiãe, onda je logiånoizdvojiti upravo “ironizaciju-svih-vrednosti” kao onuvrednost meœu ostalima koja polaæe najviãe prava da budeprva ispod infinitiva (kao onoj suverenosti kojoj je podre-œena na najneposredniji naåin). Dakle, ironija je (kao “dru-ga strana” tolerancije) “...jedina definitivna vrednost kojase, mereno infinitivom, verodostojno odnosi prema svimostalim definitivnim vrednostima” (III, str. 197).

Iz ovog opisa oåit je meta-definitivni smisao vred-nosti ironije. Ona je ta druga, negativna strana meta-definitivne distance (tolerancije). Ako su svi de-finitivi jednako loãi, ironija je ona definitivnainstanca meœu çima koja izraæava upravo tu aksi-oloãku istinu, åime reflektuje nedvosmislenusvest o savrãenosti i aksioloãkoj nadodir-ÿivosti infinitiva, bez kojeg nijedna vrednost,pa ni sama ironija kao takva, ne bi uopãte nimogla da se nazove vrednoãñu. 83

U tom smislu, meta-definitiv ironije je neka vrstanegativnog staça aksioloãke svesti - delotvorna aksi-oloãka procedura koja i formalno i performativnoobezbeœuje dosledno vaæeçe smisla Temeÿne AksioloãkeRazlike (B.A.D.) tj. aksioloãkog hijatusa koji vlada odno-som infinitiv - definitiv. Jer bez dosledne samosvesneprakse ironiziraça (koja praktiåno-performativno sve-doåi o dalekoseænosti temeÿne aksioloãke dihotomije)nijedna kategorija iz sfere istorijski objektiviranihvrednosti ne moæe, po Grinåråu, polagati pravo na legi-timnost i verodostojnost. Inaåe bi odmah transformisali(taånije: aksioloãki deformisali) ironiånu istorijuinfinitiva u smrtno ozbiÿnu istoriju nekog od oktroi-sanih definitiva. Kad je infinitivna samosvest prisut-na i operativna, meta-definitiv ironije nameñe se sam posebi svom snagom nuænosti izvorne aksioloãke logike kao“najmaçe-loã” definitiv (u smislu: najmaçe definiti-van od svih definitiva).

Nasuprot meta-definitivnoj (aksioloãki vero-dostojnoj) ironiji, Grinårå daje naznake i za neautentiånu,tj. laænu ironiju. Kad je neko ironiåan ne zato ãto mislida je negativni meta-definitiv ironije “najmaçe-loã”definitiv od svih definitiva i po svojoj prirodi uvek jed-nako distanciran od svih drugih definitiva, nego zato ãtoiznad ironije pretpostavÿa neku drugu definitivnu vred-nost (najåeãñe: “pravda”, “jednakost”, “åovek”, “Bog”, “za-dovoÿstvo”, “korist” i tome sliåno) na osnovu koje tvrdida je ironizacija svih drugih istorijski objektivnih vred-nosti opravdana i “najboÿa”. Isto se, meœutim, moæe reñii za tu drugu vrednost na koju se poziva i pomoñu koje senepravoj ironiji daje laskavi status “najboÿe”. Jer, i tu

drugu, nadreœenu vrednost neophodno je tretiratiironijski u çenom vrhunskom statusu, a takvoj proce-

duri onda nema kraja. Ovaj regresus (tipiåna “natu-ralistiåka pogreãka” o kojoj govori Mur) jestesimptom zaborava infinitiva i kao takav zaGrinåråa aksioloãki neprihvatÿiv.

Kao i za laænu toleranciju, isto vaæi i zalaænu ironiju: odsustvo svesti o razlici in-finitiv-definitiv (B.A.D.) degradira vero-84

dostojnu hijerarhiju Loãe/Maçe-Loãe/Najmaçe-Loãe uuvreæenu hijerarhiju Dobro/Boÿe/Najboÿe, koja ne poznajesuverenitet infinitivne instance. A kad nema infiniti-va, odmah se pojavÿuju razni laæni aspiranti za titulu“najveñeg dobra” kojima je u prirodi (bez izuzetka)nedosledna ironizacija koja u konaånom broju koraka imaza posledicu nekontrolisani nagon za dominacijom iuniãteçem svega ãto ugroæava nelegitimno zaposednuto“prvenstvo” jedine definitivne instance koja nije pod-loæna ironiji (a zaãto nije, ne zna se).

U ovoj “principijelnoj” borbi, kao ãto znamo, ne bira-ju se sredstva, jer je svako sredstvo unapred legitimisano“najveñim dobrom”. Meœu takvim “najveñim dobrima” moæese, barem na prvi pogled, za nekoga nañi i vrednost ironi-je: ironija kao NAJVEÑA vrednost za koju åovek moæe da zna(a ne kao najmaçe loãa). U tom sluåaju, nema niãta od meta-definitivne prirode ove specifiåne vrednosti. Jer, dabi neãto bilo definitivna vrednost, mora postojatiinfinitiv koji se tom vrednoãñu definiãe. A infinitiv,sam po sebi, kao ãto sama reå kaæe, nije moguñe konkretnoodrediti - to nije ni “Bog”, ni “pravda”, ni “zadovoÿstvo”,ni “jednakost”, niti bilo ãta sliåno, pa tako ni “ironija”.Nije na odmet joã jednom ponoviti Grinåråov refren:“Infinitivna vrednost odbija obliåje, da bi ga dala svimdrugim vrednostima” (III, str. 157).

Kao ãto je tolerancija koja bez svesti o infinitivudominira svim drugim vrednostima u hijerarhiji, u stvari,laæna, sluåajna i neverodstojna tolerancija, tako je i saironijom. Ironija koja dominira svim drugim vrednostimau hijerarhiji bez svesti o infinitivu, jeste, po Grinåråu,neverodostojna ironija. U tom sluåaju, ona nije doseglastatus ni obiånog definitiva, a joã maçe meta-defin-itiva, te je - sluåajna, prividna, neprava.

Nastavÿajuñi do kraja retoriåku igru izomorf-nog prikaza, a zbog plastiånijeg predoåavaça raz-likovaça izmeœu verodostojne i neverodostojneironije, i ovde se ponovo moæemo prisetiti Kan-tove podele morala na autonomni i heteronom-ni. Kant kaæe da je moguñe da se heteronomniÿudski postupak sluåajno poklopi sa autonom- 85

nim. Sluåajnost poklapaça sa moralno autonomnim åinom(koji je na prvi pogled identiåan) znaåi da je reå o priv-idu moralno vrednog. Tu, naime, samo izgleda da je pos-tupÿeno “kako treba” (po nalogu nepotkupÿivog kate-goriåkog imperativa), iako je, de facto, postupÿeno po naloguhipotetiåkog imperativa. Analogija je jasna: kao ãto Kantpredviœa moguñnost sluåajnog i prividnog poklapaçamoralno autonomnog i moralno heteronomnog postupaça,tako i Grinårå predviœa moguñnost infinitivno verodos-tojne i infinitivno prividne ironije. Prividna ironijaironizuje sve raspoloæive vrednosti, osim jedne, koja jeistorijski definitivna kao i sve druge, i stoga nelegit-imno privilegovana (izuzeta od ironijskog tretmana). Ustvari, reå je o negaciji, a ne ironizaciji drugih vrednos-ti, iako, na prvi pogled, izgleda kao autentiåna ironi-zacija. Nije autentiåna, jer ne zna da jedino infinitivmoæe legitimisati ironiju kao meta-definitiv.

37. PAJA PATAK NA PUSTOM OSTRVUKoji je naroåiti istorijski smisao meta-definitivne

kategorije tolerancije (kao najmaçe-loãe virtuelnesadræine infinitiva)?

U treñem tomu Aksioloãkog infinitiva Grinårå napoåetku (opisujuñi toleranciju) doåarava infinitivnemomente izdvojenosti, arbitrarnosti i sveobuhvatnostisluæeñi se, izmeœu ostalog (u svom stilu, na nekonven-cionalan naåin za jednog akademskog teoretiåara), ale-gorijom, i to alegorijom ostrva: definitiv je kopno vred-nosti, meta-definitiv tolerancije je more vrednosti, a

infinitiv je nebo vrednosti (III, str. 12). Kopno je tvrdo,teãko i ograniåeno, onoliko veliko koliko mu ritam

plime i oseke dopuãta. More je duboko, pokretno iåisto, a ta åistota i dubina tek su odraz nepre-gledne dubine i åistote neba koje se u vodi ogle-da. Implikacije ove lepe slike su dalekoseæne.Grinårå ih razvija na nekoliko naåina. Na jednommestu, åak, poziva se na jednu “ostrvsku” epizo-du iz Diznijevog stripa o Paji Patku. 86

Pre toga, da ukratko prepriåamo: specifiåna logikainfinitiva sliåna je logici æivota na ostrvu, gde svakastvar, bilo koja stvar, viãe vredi. Ãto je ostrvo udaÿeni-je od kopna, izdvojenije od ostatka sveta, sve viãe rastevrednost predmetima koji su uzeti za objekte uporednogproceçivaça. Grinårå uzima za primer naoåari, sveæujabuku, kleãta, novine, kiãobran, drvo za ogrev, neophodandeo odeñe ili obuñe, lek, itd. Na sliåan naåin nedavno jekod nas o ostrvu pisao pesnik Miloã Komadina, u jednomputopisu o Mÿetu, tom “...nestvarnom paråetu zelenog kopnau plavetnilu iskonskog Jadrana”. Vredi razmisliti: da lije svako ostrvo - kao ostrvo - Mÿet? Jer Mÿet nije obiånoostrvo, veñ ono koje sadræi jezero, a u tom jezeru opet jednoostrvo...

Grinårå, ipak, ne mistifikuje - retko ko, naime, nijesvestan ovog fenomena i zna se da glavni razlog trebatraæiti u åiçenici da je ostrvo na margini svih komu-nikacija, pa se neophodne stvari mnogo teæe nabavÿaju.Ali, iza ove trivijalne ekonomije treba prozreti zabo-ravÿenu aksioloãku logiku infinitiva koja postupkom“izdvajaça od sveta” uspostavÿa osobenu hijerarhiju vred-nosti. Jer, vaæi i obrnuto - neke stvari na malom udaÿe-nom ostrvu vrede maçe nego na kopnu: skije, leptir-maãna,luksuzni automobili ili, recimo, politiåari i sve poli-tiåko. Opet zbog udaÿenosti i izolovanosti koja neku odstvari, inaåe vaænu, åini suviãnom, beznaåajnom, bezvred-nom.

Na ovom mestu Grinårå se efektno poziva na Diz-nijevog Paju Patka:

Vidimo da izdvojenost ostrva definiãejednu autonomnu hijerarhiju vrednosti, moglo bise reñi åak posebnu, samostalnu istoriju. Ameri-ka, Australija ili majuãno bezimeno ostrvousred Indijskog Okeana pre otkriña od strane 87

zapadne civilizacije imali su svoju vlastitu istoriju, kaoãto je i danas imaju neka ostrva, narodi ili pojedinci.Objaãçeçu (III, str. 45-46) ne smeta ãto su takvi veomaretki. Uostalom, sve ãto je izuzetno i dragoceno retko je.Infinitiv je uvek, kaæe Grinårå, razlog jedne samostalnei samosvojne istorije koja moæe da postoji istovremeno itolerantno sa drugim istorijama, jer infinitivi svihistorija su nesamerÿivi, te, stoga, neprotivreåno koegzis-tentni i ravnopravni. Pitaçe je samo da li åovek bira svojinfinitiv ili istorijski infinitiv sticajem neumitnihokolnosti bira çega.

Bilo kako bilo, Grinårå objaãçava momenat arbi-trarnosti infintiva kao moguñnost neprotivreåne supsti-tucije jednog infinitiva drugim (i to u uvek u apsolutnomsmislu, tako da “na ostrvu” ne moæe postojati u isto vremeviãe infinitiva, nego uvek vlada samo jedan). Time se jedanu svakom drugom pogledu identiåan svet korenito preo-braæava u potpuno novi, vrednosno razliåit do neprepoz-natÿivosti. Naravno, Grinårå nije usamÿen u verovaçu daje svaki åovek na ovoj planeti jedno usamÿeno ostrvo,izgubÿeno meœu pet milijardi drugih, a opet isto tolikousamÿenih ostrva.

Iz izdvojenosti, logikom infinitiva izvode se, dakle,momenti arbitrarnosti (infinitiv i çegov svet su stvarizbora) i sveobuhvatnosti (vrednosna transformacijaproæima sve dimenzije æivota, oformÿujuñi åitavuistoriju - drugaåiju, neuporedivu i samosvojnu).

Tako alegorija o ostrvu prerasta u alegoriju o arhi-pelagu.

38. ISTORIJA KAO ARHIPELAGGrinåråova aksiologija imanentnom logikom

teorijskih konsekvenci postepeno se preobraæava,iz stranice u stranicu Aksioloãkog infinitiva, uGrinåråovu filozofiju istorije.

Infinitiv, uzet sam za sebe, znaåi neizves-nost - jer je neodrediv, beskonaåan, na nultomstepenu forme - dok definitiv znaåi izvesnost,jer je odreœen, formulisan, konaåan. Poãto88

ogromna veñina ÿudi, po Grinåråu, ne podnosi egzistenci-jalnu neizvesnost, obavezno je potiskuje u korist unapredraspoloæivih definitiva. Rezultat: moglo bi se reñi dapostoji samo jedna, unificirana i mumificirana “istori-ja” unutar koje postoje samo definitivne vrednosti.

Kad bi Paja Patak na pustom ostrvu saåuvao kovåeg punnovca, pa makar i umro od gladi dosledno sprovodeñi takvuodluku, çegov mali paåji kostur, smatra Grinåråu, ostao bibaã u takvoj istoriji. Nije mali broj onih koji bi postupiliupravo tako. Tu je zaborav infinitiva potpun (III, str. 64).Sreñom, ne i za “open-minded” Paju (Grinåråova omiÿenaposlovica glasi: “Um je kao padobran - radi samo kad jeotvoren.”). Jer dovoÿno je da se setimo logike infiniti-va, pa da se odjednom pojavi mnoãtvo razliåitih istorija- ravnopravno verodostojnih, koje jednako zasluæuju da buduneåije istorije - odreœenih najrazliåitijim infinitivi-ma koje svakome stoje na raspolagaçu po moguñnosti izbo-ra.

Postupci rukovoœeni sveãñu o odnosu infinitiv -definitiv (B.A.D.) naizgled su paradoksalni - zato jekratki kaiã stripa o Paji Patku na pustom ostrvu efektan- ali, realno (istorijski, psiholoãki), oni su spasonosni.I to ne samo u stripu. Ãto je potpuno suprotno od postupa-ka rukovoœenih logikom zaboravÿenog infinitiva, kojinaizgled nizu paradoksalni, ali su u konaånom zbiruposledica realno autodestruktivni.

39. QUDI TREÑEG SOJASa ovim u vezi je i Grinåråova moæda najmistiånija

postavka: o onim “treñim” ÿudima, koji ne æive ni u unifor-mnoj istoriji zaboravÿenog infinitiva (koju åine “jed-ni”, tj. “veñina”), ni u nekoj od istorija koje su zasnovanena svesti o toleranciji kao adekvatnom sadræajuvrednujuñe instance (koju åine “drugi”, tj. “maçina”).Ti mistiåni “treñi” æive “izvan” (III, str. 123-125),ãto bi trebalo da znaåi: izvan bilo kakvog defin-itivnog istorijskog sveta. Drugim reåima, u svetu“åistog” infinitiva - sa one strane svake istori-je, sa one strane istorije uopãte. 89

Sveci i genijalni umetnici pripadaju “treñima”, odBude do Kafke. Oni nisu braña po krvi, nego po sudbini -çima je dato da budu “izvan”. Oni ostvaruju drevni antiå-ki ideal kalokagatije dajuñi meru istoriji, ÿudima i umet-nosti. Obiånim smrtnicima (bez obzira da li su vladariili podanici) ovakva ili onakva istorija jeste mera od kojene mogu da se otrgnu. “Treñi”, meœutim, “... nisu u istorijizato ãto je istorija u çima i iz çih proizlazi” (III, str.125).

Vladar gospodari narodom, jer ne pripada narodu, alion je joã uvek podanik istorije. “Treñi” su, naprotiv,neprimetni pojedinci unutar svakog naroda, ali oni vlada-ju istorijom, jer joj ne pripadaju. Tipiåan primer je Mojsije,onaj koji donosi zakone ÿudskog sveta. Ili, u naãem vekuÿudi kao ãto su Mahatma Gandi, Dalaj Lama, Majka Terezai Hajle Selasije (ovaploñeni infinitiv svih pripadnikarastafari-pokreta, kao i svih Roma sveta), ali i jedanElvis Prisli, besmrtni kraÿ rokenrola. Naveãñemo ijedan od najbizarnijih Grinåråovih primera: to je brazil-ski automobilski as, nenadmaãni Ajrton Sena (u vremeobjavÿivaça Aksioloãkog infinitiva joã uvek je bio æiv).

Eudoks Knidski je prvi “treñi” meœu Evropÿanima, aromantik Kits je, za Grinåråa, najizrazitiji primer izistorije umetnosti i umetnika. Od filozofa tu Grinåråspomiçe niz imena, od Plotina do Niåea. Od savremenikameœu “treñe” se ubrajaju Dejvid Bouvi ili, recimo, “piscibez identiteta” kao ãto su Selinõer i Pinåon, dvadese-tovekovni naslednici one literarne tradicije koju su ute-meÿili Homer, Sokrat i Ãekspir, najveñi autori “koji nepostoje” svih vremena.

Grinåråovu koncepciju o treñima moæemo okvali-fikovati kao svojevrsni postmoderni pajonizam, pore-

œeçem sa veñ zaboravÿenim uåeçem francuskog refor-miste Kloda Pajona (Cloude Peiyon, 1626 - 1685) koji

je branio jeretiåku tezu o naroåitoj milosti boæjojprema izabranima. Ali razlike izmeœu Grinåråovog(tolerantnog, multikulturnog) i Pajonovog (strogohristo-centriånog, radikalno netrpeÿivog) uåe-ça ipak ih åine nesvodivim, jer su te razlikedaleko znaåajnije od spoÿaãçih, retoriåkihsliånosti.90

U svakom sluåaju, Grinåråovi “treñi” su viãestrukoåudesne pojave: em su infinitivni, em imaju obliåje (ãtoostali infinitivi ne mogu nikako imati) - i to ÿudsko!“Zaãto me, ãto sam boÿi, sve viãe nema?” - ovo bi moglabiti lozinka svih Treñih. To je stih naãeg pesnika IvanaV. Laliña, koga bi Grinårå sigurno uvrstio u elitnu zajed-nicu liånosti koje nigde ne pripadaju - jer su izvan istori-je - samo da ga je poznavao ili bar da je åitao savrãeneLaliñeve stihove.

91

KAKO NAST

TAJE PRIÅSEDMA GLAVA

KAKO NASTAJEPRIÅA

Sve se zna - i ãta je ovo i kakvo je ono, i kuda ovajide i koliko onome treba... Ãto god saznali, otkrivamo

da nam je veñ bilo poznato. A smireça nema. Izgleda da niãta nije dovoÿno neizvesno i

nepouzdano da bi bilo vaÿano utemeÿeçe za æivot i zanaãe najvaænije delatnosti. Recimo umetnost.

Neznaçe je kÿuåna stvar za umetnost,ono ãto omoguñuje stvaraçe umetnosti.

Donald Bartlemy

40. METABOLAOno ãto åini teorijsku sponu izmeœu Grinåråove

aksiologije i Grinåråove filozofije istorije jesteGrinåråova naratologija. On tu uspostavÿa za mnogezbuçujuñu trovalentnu vezu koja zahteva ãireobrazloæeçe. Ali pre obrazloæeça (pre no ãtoneãto viãe kaæemo o samoj trostrukoj veziizmeœu vrednosti, istorije i priåe) potrebna jekratka digresija u domen ontologije.

Grinåråov ontoloãki nacrt, grubo pre- 93

doåen, predviœa tri naåina postojaça. Po çemu, i istori-ja i vrednost su narativi, a narativ je treñi modalitetsveta. Pored stvarnog (ono ãto jeste), te moguñeg (ono ãtobi trebalo da bude), Grinårå razlikuje i pripovedno: onoãto je ispriåano. Sadræaj ovog treñeg modaliteta åinerazliåite povesti i vrednosti.

Grinårå æeli da pokaæe kako entelehija kÿuåne aksi-oloãke “korespondencije-u-razlici” (termin Õona Doa)infinitiv-definitiv (B.A.D.) konstituiãe kako istoriju,tako i bilo koju vrednost - i to formom narativa. Priåa(literarni narativ), istorija (istoriografski narativ) ivrednost (aksioloãki narativ) jesu, po Grinåråu, tri pojav-na oblika pripovednog modaliteta sveta. A osnovni zakonnarativnog modusa kao takvog jeste, po çemu, “... primatsvrhe nad razlogom” (III, str. 198). Ãta znaåi to: primatsvrhe nad razlogom?

Moguñe nastaje kad se ono ãto jeste zamisli pod nekimjoã neprisutnim uslovom, ãto znaåi da je izvedeno izstvarnog. A narativ (pripovedno) nastaje procesom obrnu-tog smera: od moguñeg ka stvarnom, ako se moguñe zamislikao dovoÿan uslov pojavÿivaça neåeg stvarnog (III, str.211). Kad je moguñe dovoÿan uslov pojavÿivaça neåegstvarnog, reå je o smislu. Smisao je uslov sveta u nara-tivnom modalitetu. Grinårå smisao raãålaçava na odnosrazlog - svrha, analogno odnosu uzrok - posledica (kojivaæi za nenarativne, neistorijske modalitete stvarnos-ti). Tamo gde vlada nuænost, nema vrednosti, kao ãto tamogde vlada smisao, nema nuænosti. “Nuænost vlada uprkossmislu, kao ãto smisao vlada uprkos nuænosti” (III, str.287).

U prirodi razlozi su podreœeni uzrocima, dok su uistoriji posledice podreœene svrhama. Za prirodu, kaæe

Grinårå, vaæi poklapaçe vremenskog i logiåkog sledadogaœaça, ãto u narativu nije sluåaj, jer razlog kao

vremenski prvi logiåki dolazi tek posle svrhekojom je odreœen. Vremenski sled i logiåki sled uprirodi se podudaraju, dok su u istoriji - kaocarstvu vrednosti - obrnutog smera (redosledapo primatu). Telos narativa logiånom prinudomproizvodi sebi podreœene razloge, kao ãto,94

uostalom, uzrok fiziåkom prinudom proizvodi sebi pod-reœene posledice.

Narativi nastaju, utvrdio je Grinårå, preobraæajemuzroka u razloge, a posledica u svrhe - i to tako da svrhelogiåki prethode razlozima (III, str. 250-275). Jer razlogza pojavu neåega ili nekoga (lika, dogaœaja) u priåi (uistoriji, recimo) izveden je iz svrhe tog pojavÿivaça, anikako svrha iz razloga. Pojam razloga åini odreœenostodgovarajuñom svrhom (obrnuto bi bilo besmisleno). Ovopripovedno opkoraåeçe razloga svrhom je samo za sebe“neprirodno” ako se zna da je razlog nastao iz uzroka, asvrha iz posledice (jer uzrok je svakako pre posledice).Grinårå taj fenomen naziva narativnom ili istorijskom“rokadom” uporeœujuñi ga sa poznatim pojmom iz ãahovskeigre. Ili, adekvatnije - preuzimajuñi termin iz starogråkepredaje - “metabolom”, ãto je çegov pojam za klasiånupoetiåku i naratoloãku kategoriju zapleta (engleski “plot”).Ãto se aristotelovske terminologije tiåe, “metabola” jeuvek generativnija kategorija od pojma “peripetija”, iakooba izraza mogu imenovati specifiåno narativni“preokret” u radçi.

Zaplet, åiju suãtinu Grinårå definiãe kao metabolu(narativnu rokadu), opisan je, dakle, kao transformacijauzroka radçe u razlog radçe, a posledice radçe u çenusvrhu, pri åemu svrha dobija primat nad razlogom na istinaåin kao ãto je pre pripovedaça uzrok imao primat nadposledicom. Preoblikovana metabolom u svrhu “...posledi-ca postaje uzrok pripovedaça”, kaæe Grinårå ostajuñidosledno paradoksalan u svojim formulacijama (III, str.303). Ovom narativnom rokadom oznaåava se proces nas-tanka priåe - metabola je, dosledno aristotelovski re-åeno, åista pripovedna entelehija. Tako i Grinåråovaposloviåno paradoksalna argumentacija samo po-tvrœuje klasiånu istinu: zaplet kao osnovni nara-tivni zamajac jeste arhetip (naåelo i praoblik)svake priåe.

95

41. UZROCI I RAZLOZI, POSLEDICE I SVRHE

Videli smo da Grinårå deli tradicionalno glediãtepo kome je zaplet suãtina narativa. Ali on ovo glediãteposebno precizira (i to u neposrednom skladu, kao ãtoñemo pokazati, sa pretpostavkama svoje aksiologijeizloæene u prva dva toma studije): pre svega, kad se o neåe-mu priåa, to znaåi da se dogaœaji niæu ne viãe po uzroåno-poslediånim vezama, nego po vezama svrhe kojoj vode, a zbograzloga logiåki podreœenih tom telosu. Tako elementarnukariku priåe åini razlog, a suãtinu priåe åini subordi-narni odnos svrhe i razloga, o kome Grinårå dvosmislenokaæe: “Ako je svrha radçe uzrok pripovedaça, onda jerazlog radçe posledica pripovedaça” (III, str. 311).

Narativ se na ovaj naåin bliæe opisuje kao nizaçerazloga dogaœaça: “sklop razloga” (ãto je, izgleda, bitnorazliåito od klasiånog Aristotelovog “sklopa dogaœaja”).Ako priåa nije dobra, to je zato ãto, po Grinåråu, u nekom seg-mentu nedostaje odgovarajuñi razlog ili je postojeñipogreãan (“iz neke druge priåe”). Ovaj sklop razloga naosnovu kojih se se radça odvija povezan je meœusobno i odre-œen krajçom svrhom tj. telosom, oliåenim u razlogu zbog kojegje, u stvari, åitava priåa bila ispriåana. Grinårå kaæe:“Bilo ãta da se priåa, priåa se: ‘Poåetak ñe biti na Kraju’”(III, str. 80). Ãto je suprotno, naravno, od nenarativnogmodaliteta koji presudno zavisi baã od poåetka dogaœaça.

U fiziåkom svetu proces (ili, iskustveno: niz prome-na) je zadat ako je zadat prvi uzrok od kojeg se po nuænostisve “samo od sebe” odvija - uvek, dakle, sa odgovarajuñimposledicama. A u svetu vrednosti, naprotiv, niz je zadat

ako je zadata krajça svrha od koje se, po çoj imanentnomsmislu, sve “samo od sebe” odvija - uvek, dakle, sa odgo-

varajuñim razlogom. To znaåi da, ako bi se promenilakrajça svrha dogaœaça, doãlo bi do automatskepromene razloga na osnovu kojih se niæu karike upripovednom lancu, tako da mnoge od çih koje supre bile presudne, sada postaju beznaåajne (i obr-nuto, neki razlozi koji su pre izgledali sluåa-jni i nevaæni postaju nezaobilazni i kÿuåni).Tako promena telosa direktno utiåe na promenu96

hijerarhije vrednosti unutar jednog sklopa razloga po komese niæu ispriåani dogaœaji.

Svedoci smo, podseña Grinårå, da se na ovoj planetisuviãe åesto piãu nove istorije. A kad se promeni istori-ja (sa imanentnim smislom dogaœaça), meça se i sistemvrednosti. Tada neãto ãto je imalo pokretaåku snagurazloga ponovo postaje bespomoñno i besmisleno ili,drugim reåima, bezvredno. Ãto, opet, znaåi da vrednost iistorija imaju istu narativnu strukturu, jer u oba sluåajasvrha prethodi razlogu i odreœuje ga. Naravno da nijesluåajno, po Grinåråu, ãto se domeni prirode i vrednostiiskÿuåuju, jer u prirodi je sve åista, slepa nuænost, bezsmisla i znaåeça. Tamo gde nema smisla, nema nikakveistorije, niti bilo kakvih vrednosti.

42. ZAPLET I SMISAOZa Grinåråa vrednosti vaæe uvek i jedino u okviru

zadatom odreœenom istorijom. Istorija i nije niãta drugodo ÿudskom aktivnoãñu otelotvorena hijerarhija vred-nosti: “... definicija jednog vrednosnog sistema” (III, str.254). Istorijski poredak i vrednosna hijerarhija su, poGrinåråu, avers i revers iste hartije od vrednosti. Nijednavrednost nije autonomna, po sebi, izdvojena od drugih,izolovana - jer ne moæe biti izvan hijerarhije koja istori-ju åini istorijom. Takav je jedino infinitiv, koji nadilaziistoriju, jer je stvara. “Infinitiv je vrednost kao historiahistorians, a definitiv je vrednost kao historia historiata” (III,str.335). To znaåi, po çemu, da je infinitiv ona istorijakoja stvara vrednosti, dok definitiv podrazumeva istori-ju veñ stvorenih vrednosti.

Poãto su i istorija i vrednost, po Grinåråu, nar-ativi, trebalo bi dokazati da, kao svaka druga povest,imaju neposrednu pripovednu suãtinu. Zato Grinåråjasno kaæe: “Iza svega ãto vredi stoji neka priåa”(III, str. 287) - i to je jedna od najpoznatijih inajåeãñe komentarisanih Grinåråovih teza. Gdepostoji vrednost, dakle, postoji i metabola (na-rativni preokret, zaplet) kojom se åiçenicepreoblikuju u smisleni poredak. Tamo gde pos- 97

toji vrednost, mora postojati i odgovarajuña priåa koja jelegitimiãe. Neãto “... nije ispriåano zato ãto je vredno,nego je vredno zato ãto je ispriåano” (III, str. 170). Ono oåemu ne postoji priåa, po Grinåråu, ne moæe ni na koji naåinimati status vrednosti. Bez priåe, po çemu, sve je bezvred-no (ili, s tim u neposrednoj vezi: besmisleno).

Tek pripovedaçe postojeñem obezbeœuje smisao, åiniga vrednim. Joã preciznije: zaplet, kao preokret uredosledu uzroåno-poslediånog lanca, svrhu (koja nastajeod posledice) stavÿa ispred razloga (koji nastaje od uzro-ka). Åiçenice bivaju okruçene smislom tek poãto suispremeãtane narativnom rokadom razloga i svrha: timese, naime, transformiãu u vrednosti. Zato Grinårå idekorak daÿe, pa prethodni argument obnavÿa na primarnijemnivou, tvrdeñi da neãto “...nije ispriåano zato ãto je isti-na, nego je istina zato ãto je ispriåano” (III, str. 288).

Poenta ove namerno radikalizovane teze je, åini se,u sugestiji da jedina ÿudska istina moæe biti narativnaistina. Åovek, po çemu, razume samo ono ãto mu jeispriåano ili ono ãto je sam u staçu da ispriåa. Jer,razumeti u krajçoj instanci znaåi proceniti vrednost iznaåaj. Tvrditi neãto (relevantno u kontekstu zadateistorijske matrice) - za Grinåråa to neizbeæno znaåi i:suditi, vrednovati. Trougao istorija - priåa - vrednosttako postaje hermetiåki i hermeneutiåki zatvoren, atrovalentna veza meœuzavisnosti ovih elemenata time jeelaborirana na zadovoÿavajuñi naåin.

43. PROÃLOST I VREDNOSTUmesto prikaza Grinåråovog shvataça proãlosti kao

drugog bitnog momenta “narativizacije”, tj. transfor-misaça åiçenica u priåu (dakle, u vrednost), donosi-

mo prevod kratkog odlomka iz Petog dela Aksio-loãkog infinitiva (str. 334-338). Odeÿak je do-datno zanimÿiv zato ãto poåiçe citatom iz jedneneobjavÿene priåe D. Selinõera, za kojim sledianaliza åiji deo prevodimo.

Selinõerov tekst nosi dvosmislen naslovkoji u bukvalnom prevodu glasi: “Ne donoseñi98

nikakve poklone, osim proãlih vremena” (“Bringing NoPresents, Just Pasts”). Priåa je o onoj devojåici (Sybil Car-penter beãe çeno ime, Sibil Karpenter iz Whirly Wooda,Connecticat) sa kojom se na plaæi druæio Sejmur Glas (Sey-more Glass) u “Perfektnom danu za banana-ribe” i poåiçeovako:

“Duga bela plaæa, more veoma mirno, dobro. Skoro svikupaåi su veñ otiãli. U dubini je plavi kit. Bosa devojåi-ca, u crvenom ãorcu, åuåi na ivici vode i prebira rukamapo oblucima. Isprani i uglaåani mekim talasima okru-glasti kamenåiñi polako, neosetno, stiåu svoj savrãenioblik.

Ona ih razgrñe, presipa iz ãake u ãaku, gura u gomilu,pa opet odtrpava i ravni... Igra se, besciÿno, a kao da birameœu çima jedan, svoj.

Ne traæi, ali kad joj se uåini da je pronaãla dañe muime, staviñe ga u õep i poneti sa sobom, kuñi, u grad, dalekoodavde. U ãkoÿki çenog dlana izabrani oblutak, mutnog sjaja,sliåan je krupnom biseru. Zove se 505 Sa Crtom, kao çenaomiÿena bombona.

Kasnije, mnogo dana kasnije, u sobi - dok napoÿu visokonad ulicama i oblakoderima u noñi budu sijale zvezde -505 Sa Crtom, ta neåujna, mala, neprozirna stvar pred sanñe je podsetiti na ove trenutke: na ãum talasa za leœima,na mirise proãlog leta, na horizont koji moæe da se doh-vati ispruæenom rukom, na velikog plavog kita u dubini.

Noñu, u sobi, na stolu pored çenog kreveta leæi 505Sa Crtom, kamiåak mudrosti, jednom naœen na plaæi. Doknapoÿu - i one neåujne i dovoÿno daleke - zaista treperedobre zvezde. Nepregledna blistava åipka na modroj poza-dini uvek je tu. U dubini je plavi kit.

Devojåica mirno spava. Okupana i uglaåana mekimtalasima, ona polako, neosetno, stiåe svoj savrãenioblik.”

(Preveo: Raãa Sekuloviñ)

Iz Grinåråove opãirne analize koja sepoziva na ovaj prozni fragment izdavajamo:

“Priåa pokazuje bar dve stvari: prvo, zaãtoje pretvaraçe sadaãçosti u proãlost drugi 99

nuæan uslov (pored metabole uzroka i razloga, posledicai svrha) za pretvaraçe åiçenica u vrednost; i drugo, ãtosledi, kao ãto ñe se pokazati na osnovu prvog - da izvanproãlosti nema niåega. Baã niåega.

Iz priåe je lako uoåÿivo kako ono ãto nije pripada-lo naãem iskustvu biva çime obuhvañeno. Pritom, naãeiskustvo treba zamisliti prema Aristotelovom modeluduãe-sfere koja ima konkavnu i konveksnu stranu - dvasvoja dela, ali realno nerazluåiva jedan od drugog. Tako jei sa iskustvom: epistemoloãka dimenzija nerazluåiva je odvrednosne, kao ãto nema lopte bez ulubÿene niti bezispupåene strane - jedna dimenzija sudbinski je uslovÿe-na drugom. Znajuñi to, nije teãko razumeti ovu malu priåu:predmet koji niãta ne znaåi biñe iskustvom preobraæen upredmet koji neãto znaåi - bezvredno postaje vredno. Nemau saznaçu toga ãto nije vrednost i obrnuto - åim neãto imavrednost, to je zato ãto je veñ obuhvañeno naãim saznaçem.

Sadaãçi trenuci u detiçoj maãti spontano seuobliåavaju u uspomenu: kad bira svoj oblutak i odluåuje seda ga ponese sa sobom, devojåica ne doæivÿava stvarnostneposredno, nego kao da je sve to veñ çeno señaçe - kao daje oblutak veñ u çenoj sobi, na stolu pored kreveta. Tek kadstvarnost zamisli kao da je veñ proãlost, ona za çu posta-je vredna odnosno doæivÿena. Ãto je bilo prirodna nuæ-nost uzroåno-poslediånih veza, transferom u proãlostpretvara se u ÿudski smislenu vezu razloga i svrha. Tekkad se sadaãçost (ruka koja se na plaæi igra oblucima)zamisli, voÿno ili nehotice, kao vreme koje je veñ proã-lo, tim prelaskom prezenta u perfekt jedan mali predmetiz prirode, do tad beznaåajan, biva okruçen aurom vred-nosti. Prirodno je postalo ÿudsko.

Izgleda da - kad ne bi bilo proãlosti - ne bimoglo biti ni plaæe, ni leta, ni horizonta. I ãto je

najvaænije - bez proãlosti ne bi bilo ni devojåice.Proãlost je autentiåna, a prema ovome vero-

vatno i jedina forma ÿudskog iskustva. Trebaobjasniti zaãto se baã u proãlosti uspeãnoobavÿa pretvaraçe prirodnog u ÿudsko. U prin-cipu, transformiãe se sadaãçost: sve ãto sedeãava u vreme kad govorimo. Posledica tog Sad100

nema, ne znamo ih, jer one ñe tek biti. Da bi doãli do saz-naça posledica, moramo dosegnuti buduñnost, ali to izvremena u kome govorimo nije moguñe. U vremenu se ne moæenikud daÿe od sadaãçosti - samo tu ili nazad. Nemajuñiizbora, vrañamo se u proãlost. Naãa je lozinka: Vade retro!- nazad u veñ proteklo vreme, jer ono je jedino stvarnovreme. Druge dve vremenske ekstenzije samo su naãe teorij-ske projekcije, apstrakcije. Jedino proãlost jeste stvarnatemporalna dimenzija naãeg sveta. Tek tu nañi ñemo uzrokeåije je posledice moguñe znati. Jedino u vremenu koje je pro-teklo principijelno je moguñe raspolagati i uzrocima iposledicama nekog dogaœaça. Iz buduñnosti, posledica jenedohvatÿiva, jer joã ne postoji - ali zato postoji uproãlosti, i moæe se prepoznati pomoñu odgovarajuñeguzroka koji joj prethodi. Tako bi posledica bila u ‘bliæoj’,a uzrok u neãto ‘daÿoj’ proãlosti, ali vaæno je da su oboje- tu, pred nama. Zaãto je vaæno da znamo i uzroke i po-sledice? Zato ãto tako imamo potrebne elemente za stva-raçe razloga i svrha.

Ono ãto nam je potrebno - a to je saznaçe posledica -u proãlosti je principijelno moguñe. Posledica koja je joãuvek u buduñnosti jeste nedohvatÿiva, jer joã ne postoji(nije se dogodila), ali zato u proãlosti ima posledica kojepostoje (dogodile su se) i mogu se pronañi. Prepoznavaçe,da ponovimo, ide preko odgovarajuñeg uzroka iz proãlostikoji prethodi toj posledici. Evo zaãto je neophodno daznamo i uzroke i posledice: tek kad poznajemo i jedno idrugo, moæemo da im zamenimo mesta (metabola)! Po auto-matizmu naãe svesti to i åinimo, tako ãto obavezno pos-ledicom odmeravamo uzrok, iako znamo da je pravilno obr-nuto. Zamena je izvrãena spontano, jer se posledica shva-ta kao svrha, a uzrok kao razlog. A svrha odreœuje razlog- prethodi mu.

Semantiåka transformacija posledice u svrhui çenog uzroka u razlog nije legitimna ukoliko seodigrava u svetu istine, u sadaãçem vremenu, uprirodi. Ali, ako je istina veñ ustupila mestovrednosti (sadaãçost proãlosti, priroda is-toriji), onda sigurno jeste legitimna. Jer u pro-ãlosti ni u kom sluåaju ne vaæe ‘åisti’ uzroci 101

i ‘åiste’ posledice, nego uvek razlozi i svrhe. I kad bihteo, åovek ne bi mogao da vidi proãle dogaœaje na nekidrugi naåin. Svrhom meriti razlog jeste jedino legitimno,jer razlog se moæe izvesti jedino iz svrhe koja ga uslovÿa-va i time mu logiåki prethodi. Zato poredak veze mora dase meça åim posledica postane svrha, a uzrok razlog: svrhase postavÿa ispred razloga. Priåa je tek na taj naåin -metabolom - ustanovÿena kao priåa, smisao je dosegnut,istorija je zagospodarila nad prirodom. Spontanoãñunaãih saznajno-vrednujuñih moñi uzroci se transformiãuu razloge, a posledice u svrhe, åime se formira naãe ‘kon-kavno-konveksno’ iskustvo: prirodno (uzroåno-poslediåno)postaje humano (vrednosno-smisleno). Tek tada dati dogaœaji doæivÿavamo. Tek tada dati dogaœaj moæemo i da ispri-åamo. Ono ãto ne moæe da se ispriåa, nije se ni dogodilo.

Na svu sreñu, proãlost nam je otvorena u najveñoj moguñojmeri, ona nije niãta strano niti daleko. Proãlost je prak-tiåno uvek veñ sa nama, åak i kad bi hteli ne bismo mogli daje se otresemo. Neposredno Sad i Ovde iskustvo nije moguñe.Reå je o fenomenu principijelnog kaãçeça iskustva zadogaœajima, za stvarnoãñu neposredovanom naãim saznaçem:dogaœaj je uvek ispred, uvek pre opaæaça. U HegelovojFenomenologiji duha (poglavÿe o åulnoj izvesnosti) moæe seproåitati najozbiÿnija analiza i dalekoseæno tumaåeçeovog fenomena (‘Biñe je uvek bilost’).

Ali i bez prouåavaça ‘neåitÿivog’ Hegela, mnogi suprimetili da stvar mora najpre da se desi, da bi se opazi-la i doæivela. Tako se suãtina dogaœaça ‘preokreñe’: stvarmora prvo da se doæivi da bi se uopãte desila. Ovajpreokret takoœe je narativna metabola (metabola vremena),kao i preokretaçe poretka uzroka i posledica u svrhe i

razloge (metabola smisla). Za metabolu vremena, dakle,karakteristiåno je da svedoåanstvo uslovÿava dogaœaj.

A da bi se doæivelo neãto vredno naãeg svedoåanst-va - mora prvo biti u proãlosti, mora se prvodogoditi - jer ni sadaãçost ni buduñnost nisu dos-tupni naãem iskustvu. (Kao kad umre neko blizak idrag: nekad treba da proœu i meseci, godine, prenego ãto shvatimo da voÿene osobe viãe nema.Iskustvo, prosto, nikako ‘ne prima’ dogaœaj.)102

Tako stvarnost nije ono ãto nam se upravo dogaœa -iako mi verujemo da jeste - nego neãto veñ proãlo, uvekvremenski veñ iza nas. Sadaãçost je onda, nuæno, naãeseñaçe na sadaãçost - drugim reåima: proãlost. Proãlovreme je autentiåno ÿudsko vreme. Muzika je dobraanalogija: ton koji se upravo åuje takav je samo zbog tona kojiñe doñi tek posle çega - znaåi tek kad postane proãlost- a taj sledeñi zbog onog posle...

Vreme se u prirodi meri unapred, dok za proãlostvaæi mereçe unazad. Kad se vreme meri unazad, to znaåida se ne vodi raåuna kako sve poåiçe, nego kako se zavrãa-va: ono ãto prethodi izdvaja se prema onome ãto ñe usledi-ti, a ne obrnuto. Svaki dobar pripovedaå zna (bar intu-itivno) za ovaj princip i trudi se da ga poãtuje ãto vero-dostojnije. Kao u Borhesovom opisu hiperborejskih ædralo-va: ptice koje lete unazad, jer im nije vaæno kuda idu, negoodakle dolaze. Ovi ædralovi, ako je opis verodostojan,nisu prirodna biña, kao sve ptice, veñ mnogo viãe istorij-ska, dakle ÿudska biña.”

44. GRAMATIKA GLAGOLAPosle ovog ekstenzivnog navoda iz treñeg toma Aksi-

oloãkog infinitiva, joã bi trebalo otkriti kojim se teh-niåkim sredstvom sluæi pripovedaçe, po Grinåråu, da bipostiglo tako neobiåan i sveproæimajuñi efekat trans-formacije nuænosti u smisao, prirode u istoriju, istine uvrednost.

On kaæe da najjednostavnije i osnovno sredstvo priåetreba traæiti (opet!) u gramatici glagola. Jer jezik sesluæi glagolima da iskaæe dogaœaçe, radçu, proces, a otome je reå i u prirodi i u istoriji. Kako se sredstvi-ma gramatike glagola priroda moæe transformisatiu istoriju - kako goli i slepi uzroåno-poslediåniodnos moæe dosegnuti smisao? Prebacivaçemreåenice iz prezenta u perfekt, iz iskaza uobliku vremena sadaãçeg u iskaz u obliku vre-mena proãlog. Kao u neizbeænoj prvoj reåenicisvake bajke: “Jednom davno, bio jedan...” Kad sesadaãçost dogaœaça prebaci u proãlost, uzro- 103

ci i posledice odjednom se (metabola vremena) okrunesmislom. Zato je bajka izvorni naåin pripovedaça. Ono ãtoje smisaono neutralno postaje znaåajno, bitno, opredeÿu-juñe - reåju, istorijsko. “Vreme je isto, samo je smersuprotan: ono ãto je poticalo od nas i kretalo se napred,sad se vraña nazad” (III, str. 376). Po Grinåråu, ako hoñemoda se umesto uzroka pojave razlozi, a ispred çih umestoposledica svrhe, dovoÿno je da Perspektivu zamenimoRetrospektivom.

U svetu prirode zna se ãta je bilo pre - to je unapredzadato i ne podleæe arbitriraçu. A reå je o tome, akorazumemo Grinåråa, da li ñe “ono ãto sledi” zaista bitipo nuænosti, kako nalaæe zakon. U svetu istorije, meœutim,stvari su postavÿene naglavaåke: zna se ãta je bilo posle- to je sad ono ãto je unapred zadato. Tada “ono ãto jeprethodilo” mora biti udeãeno tako da sve ima nekog smis-la. U suprotnom, nema niãta od priåe, a to znaåi ni odvrednosti.

45. PLATON I ARISTOTELKod Aristotela, kaæe Grinårå, kçiæevnost i istori-

ografija imaju istu suãtinu: podraæavaçe, a razlikuju seprema predmetu mimeze. Istorija oponaãa pojedinaåno(predstavu) u dogaœaju, a umetnost oponaãa opãte (moguñe,prema nuænosti i verovatnosti), tj. smisao dogaœaja kaoçegovu unutarçu logiku. Domiãÿena do kraja, Grinåråovainterpretacija Aristotelove Poetike navodi na ovakavzakÿuåak: pretvoriti neãto u istoriju znaåi estetizovatiga, i obrnuto - pretvoriti neãto u umetnost znaåi istori-zovati ga. To je, najzad, u skladu sa poznatom idejom (Niåe,

Kroåe, Hejden Vajt, Pol Riker) o kçiæevnosti kaosuãtinskoj formi istorije.

Sa Aristotelovim podudarno je i Grinåråovouvereçe da predmet mimeze, bilo pojedinaåan,bilo opãti, nije presudan, ali na tome se podu-darnosti zavrãavaju. Jer, bitna veza izmeœu kçi-æevnosti i istorije ne bi se mogla okarakter-isati kao mimeza, nego kao grinåråovska “trans-geneza”: metabola uzroka pretvorenih u razloge104

i posledica pretvorenih u svrhe. Ova generativna trans-formacija je, po sebi, postupak osmiãÿavaça ili istor-izacije: prikazivaçe neke sadaãçosti kao proãlosti(osnovni oblik pripovedaça). Priåa, po Grinåråu, danaspretvara u juåe, iskustvo u señaçe, doæivÿaj u uspomenu.Señaçe i zaplet su narativno ekvivalentne procedure,ili, ãire, reverzibilni postupci formiraça ÿudskogiskustva. Jer oba postupka iskustvu obezbeœuju neophodnudimenziju smisla, dimenziju van koje ono ne moæe opstati.

Sa priåom o señaçu, naravno, Grinårå ne moæe da zao-biœe Platona i poziva se na çega uz jasnu ogradu prema kojojtvrdça o señaçu kao suãtini saznaça kod Platona nijeaksioloãki, veñ kÿuåni gnoseoloãki pojam. Grinårå zaAristotelovog uåiteÿa kaæe (III, str. 89): “Esencija (ideja,prim. S.U.) je reminiscencija, jer je reminiscencija esenci-ja (suãtina saznaça, prim. S.U.).” U aksiologiji infiniti-va, meœutim, istorizacija je kÿuåni estetski pojam. Timekrajça dimenzija kojom merimo umetnost prestaje da budeistina (znaçe), a postaje smisao. To je taj åuveni “narativniskok” kojim se Aristotel, izmeœu ostalog, po Grinåråu, her-meneutiåki emancipuje od Platona. Saznati uzrok znaåiotkriti istinu, ali istorizacijom pretvoriti uzrok u raz-log, a posledicu u svrhu, to znaåi osmisliti - znaåi de facto(res gestae) i de jure (historia rerum gestarum) stvoriti vred-nost.

Kategorija smisla mora se precizno razdvojiti od ka-tegorije istine, zalaæe se Grinårå, jer time razdvajamotakozvanu istinosnu vrednost od istorijske i sa çom aris-totelovski presudno povezane umetniåke vrednosti. Doñido istine u radikalnom sluåaju moæe da znaåi åak iponiãteçe svake vrednosti i smisla, åemu je spoznaja moñiatomske energije oåit i opomiçuñi primer. Priroda jedomen istine i za nas moæe, ali i ne mora imati nekogsmisla. I tome nasuprot: umetnost i istorija su do-meni smisla i vrednosti, ãto znaåi da mogu, ali nemoraju imati bilo kakve veze sa istinom.

U najkrañem: po Grinåråu, vrednost je isti-na, ili laæ, koja ima smisla.

105

46. U PRIRODÇAÅKOM MUZEJUKoliko daleko i sveobuhvatno doseæe postupak os-

miãÿavaça i vrednovaça kroz priåu - kako je Grinårå od-redio biñe istorije i señaça - vidi se i u samim “prirod-nim” naukama. Grinårå opisuje prirodçaåki muzej (III, str.122-128) kao reåit primer intuitivne istorizacije nekihsasvim neistoriånih sadræaja. Sve ãto je, po çemu, tu kon-zervirano i izloæeno po definiciji mora biti u potpu-nosti od uzroåno-poslediånih sprega, a ipak je predstav-ÿeno kao neka priåa. Kao da i “najåistija”, “najprirodni-ja” priroda ima svoju istoriju, koja se najåeãñe prepriåavakao bajka pod paradoksalnim naslovom: Istorija prirode.

Poåetak te bajke pripada fizici: kretaçu i silamakoje deluju meœu osnovnim elementima kao ãto su svetlosti materija (voda, vazduh, zemÿa, vatra); priåa se nastavÿahemijom: mineralima, krstalima, kiselinama i bazama,metalima; zatim se logiåno sa hemije neæivog prelazi nanarativnu kariku hemije æivog, gde biologija izlaæe“istinu” æivotnih oblika u rasponu od virusa do sisaraprimata kao vrha razvojnog stabla; da bi na kraju bajkeobavezno stajao - uspravÿen i svestan svega ãto mu pretho-di - åovek. Bajka je posluæila da ono ãto je prividno nakraju bude ustoliåeno kao prvo. Åovek je taj zbog koga jeispriåana priåa o istoriji prirode. Kad bi je priåali zbogæirafa, paprati ili dijamanta, priåa bi izgledala dru-gaåije do neprepoznatÿivosti, veruje Grinårå. Bajkom oistoriji prirode posledica je postala uzrok, jer u çoj åoveknije rezultat razvojnog niza nego çegov razlog: ono ãto upriåi ima prvenstvo i ãto joj obezbeœuje smisao.

Prema ovom glediãtu, istorija je naãa sudbina. I zatoje jedini autentiåni odnos prema svetu koji nam preosta-

je - kçiæevnost. Nezamislivo je ÿudsko iskustvo kojene bi bilo istorijsko, koje ne bi moglo da se ispriåa.

Bez kçiæevnosti nema smisla, jer bez kçiæevnostinema sveta. Izvan priåe o svetu nema nikakvogsveta. “Meœu svetovima ostao je samo jedan i uçemu je sve od reåi, ispriåano. Priåa je starijaod istine” (III, str. 129). Nemoguñ je svet koji nebi imao smisla, koji nikome ne bi niãta znaåio,koji uopãte ne bi vredeo.106

47. DERIVAT ISTORIJEGrinårå izgleda ima nameru da radikalno preokrene

uobiåajeni pogled na stvari. Çegov zakÿuåak, recimo, da jeistorija starija od istine neoåekivano dovodi u pitaçeglavnu nit razmatraça po kojoj istorija nastaje iz prirode.Ispostavÿa se na kraju da vaæi upravo suprotno: priroda na-staje iz istorije. To je radikalno znaåeçe Grinåråove tezeda je istorija starija. Evo i zaãto: “Ako svrha ne prethodirazlogu, nijedan uzrok nije dovoÿan” (III, str. 452). Åak i naj-krupniji dogaœaji ostaju izvan istorije, samo zato ãto nisuupisani u vaæeñi kontekst smisla, zato ãto nisu ispriåani.

Ako je taåno da svrha prethodi razlogu, a taåno je, ondamora biti da je istorija ispred prirode, smisao pre istine.To znaåi da bez istorije nema prirode. Priroda je derivatistorije, a ne, kako je od poåetka pretpostavÿano, da jeistorija derivat prirode (III, str. 516).

Put je isti, samo je smer suprotan. Peãåanik je iscu-rio i sada ga Grinårå joã jednom obrñe naglavaåke. Reå je oistom procesu trasformacije i izmene mesta u proãlostiizmeœu uzroka i posledica odnosno razloga i svrha. Samoãto sada ne treba govoriti o metaboli istorizacije kaopostupku oblikovaça iskustva pripovedaçem, nego o fizi-kalizaciji - o postupku razobliåavaça priåe u prirodu,vrednosti u istinu. Grinårå je tako poãao od ideje da sepriroda istorizuje, a na kraju stigao do ideje da se, ustvari, istorija opriroœuje. Istina postaje iz smisla, uzrokiz razloga, nauka iz mita.

Kako unutar ovog procesa uzrok mora dospeti ispredposledice (ne sme ostati iza çe kao kad je bio razlog), punatransformacija zahteva i izmenu mesta u poretku, jer sesada odnos uslovÿavaça preokrenuo. Tek ovom “kontra-metabolom” postupak opriroœeça pripovednog biñeuspeãno okonåan. Kad uzrok i posledica zamene mesta,postaju razlog i svrha. A kad svrha i razlog zamenemesta, postaju posledica i uzrok. Tako priåadefinitivno gubi dimenziju smisla i postajeistina - ni maçe ni viãe od toga. Svet istorijepretvorio se u svet prirode, a svet smisla ivrednosti u svet nuænosti. “Istina je”, dakle,“vrednost koja viãe nema smisla” (III, str. 458). 107

Jednom davno, baã tako se sve odigralo. A onda...Hipnotisani istinom, dezorijentisani i izgubÿeni u besmis-lu, ÿudi su predugo æiveli u svetu bez vrednosti i znaåeça.Toliko dugo da su zaboravili put kojim su uopãte dospeli doistine. Taj zaborav je straãan - odatle izvire sveprisutnooseñaçe besmisla u kome i mi danas æivimo. Na taj zaboravtreba ãto åeãñe ukazivati, ãto Grinårå i åini.

48. NEVIDQIVI PODNASLOVIJedna digresija: pokuãañemo na ovom mestu da rekon-

struiãemo Grinåråovu implicitnu teoriju åitaça. Ona nijeneposredni predmet Grinåråovih elaboracija, ali naosnovu nekih uzgrednih opaski, fusnota i aluzija (“under-statementa”), ukazuju se zanimÿivi obrisi karakteristiånogpogleda na problem åitaça (kao komparativan problemupripovedaça).

Treba li naglasiti: neke od Grinåråovih uputstavaåitaocu pokuãali smo da primenimo i prilikom åitaçasamog Aksioloãkog infinitiva i pisaça ove monografije,ãto moæe posluæiti kao zgodna metodoloãka smernica.

“Åitaçe je kao i sviraçe - reproduktivna umetnost” (III,str. 298). Po Grinåråu, ne zna svako da svira ili peva. Joãih je maçe koji to rade dobro. Najmaçe je onih koji umeju damuziciraju izvanredno. Potrebni su: sluh, veãtina, obra-zovaçe i talenat. Tako je i sa åitaçem. Kao kad pijanista,trubaå ili orguÿaã sviraju bez publike - sami sebi. Åita-lac sjediçava u sebi izvoœaåa i publiku, u tome je moæda je-dina razlika izmeœu çega i sviraåa na nekom instrumentu.

Åitalac åita kao ãto sviraå svira - po partituri kojaje pred çim. Muziåke partiture piãu kompozitori, a lit-

erarne partiture - pisci. Kao ãto ima boÿih i gorihpartitura, tako ima i boÿih i gorih izvoœeça. Nije

svako podjednako talentovan za to. “U åitaçu imavirtouza (malo), kao ãto ima i foliranata (pre-viãe)” (III, str. 299). Pravi åitalac je, po Grinåråu,sam najveñi kritiåar svoje reproduktivne umeã-nosti i umetnosti.

Naæalost, kao ãto ima ÿudi potpuno liãe-nih talenta za sviraçe, ima i onih koji su pot-108

puno liãeni talenta za åitaçe. Oni jesu nauåili da åita-ju i piãu, svakog dana satima u rukama dræe novine, kaæeGrinårå, a umeju i da popuçavaju obrasce i ukrãtene reåi,sastavÿaju molbe ili potpisuju i unovåavaju åekove. Alikad uzmu neko kçiæevno delo u ruke, ono im, ma koliko setrudili, niãta ne govori. Prosto nemaju sluha za to.

Ako je åitalac loã, i najboÿe kçiæevno delo izgubiñelepotu. Moguñ je i obrnut sluåaj, kad talentovan i posveñenåitalac iz loãeg ili proseånog teksta izvuåe i istakne ononajboÿe u çemu, ma koliko malo toga bilo.

Grinårå podseña da prvi zakon izvoœaåkih umetnostiglasi: svako izvoœeçe je razliåito. Svako åitaçe jerazliåito, naravno, åak i kad isti åitalac åita isti tekstpo drugi, treñi put. Åeãña su, naravno, neprecizna, pro-maãena (“falã”) izvoœeça, a reœa verodostojna, precizna,doæivÿena. Najreœa izvoœeça - kako sviraåka tako i åita-laåka - jesu ona istanåana, nadahnuta, kongenijalna.

Prvo se uåe osnovni znaci: note odnosno slova, zajed-no sa interpukcijom. Posle savladanog pravopisa åitalac,kao instrumentalista-poåetnik, poåiçe da veæba. Poznatoje da se prvo sviraju jednostavne etide i skale. Dok serazraœuje ruka, i sama muzika postepeno postaje sve bliæa.Sliåno vaæi, hoñe da kaæe Grinårå, i za savlaœivaçe veã-tine åitaça. Prvo se åitaju najjednostavniji tekstovi,pogodni za ãto svestraniji nesmetani razvoj veãtine. Dokse razraœuju oko i maãta buduñeg åitaoca, i sama litera-tura trebalo bi, postepeno, da mu postane sve bliæa.

Druæeçe sa kçigom treba da bude, po Grinåråu, susretprisnosti i razumevaça. “Uzrok i posledica postaju razlogi svrha, da bi zamenili mesta: prvo je åitalac u kçizi,uliva se meœu tanke redove reåi, da bi, potom, kçiga osta-la u åitaocu” (III, str. 301).

Kad se savlada jezik nota, “muziåar åitaça” je,po Grinåråu, spreman za “reprodukciju smisla” (III,str. 300): muziåari ñe za to reñi “neka note prope-vaju!”, misleñi pri tom: neka se niæu osobenomlogikom i zvuåaçem, osobenim ritmom i tenzijom,uz odgovarajuñu snagu i izraæajnost...

Nijedan ton ne sme se uzeti olako, upozora-va daÿe Grinårå, ili preskoåiti, zanemariti. 109

Zanimÿivo bi bilo saznati da li Grinårå misli da vaæi iobrnuto: da je muziciraçe åitaçe muziåkog zapisa tj. muz-iåkih ideja. Neko tek sriåe slova muziåke azbuke, dok drugiimaju moñ da instrumentom ili glasom (ili samo u svomunutarçem sluhu, baã kao åitalac nadnesen nad tekstom)izvajaju na osnovu zapisanih znakova ceo jedan dotle nest-varni svet.

Korisno je razmeniti åitalaåka iskustva. To vam je,opisuje Grinårå, kao kad jedan pijanista ode na koncert daåuje kako svira çegov kolega. Korisno je razgovarati ouoåenim greãkama, propustima, nepreciznostima, osobenos-tima tehnike i sl. Ipak, presudno je veæbaçe, redovni ri-tual åitaça. Greãi onaj ko nije nekoliko godina niãta åi-tao, a ipak veruje da moæe åitati na istom nivou kao nekoko posveñeno åita iz dana u dan. Veæba se obiåno na jed-nom izabranom predloãku, prelazeñi ga uvek iznova, doksadræaj ne postane sastavni deo i prirodni tok naãesvesti.

Visok stepen savladanosti veãtine otvara prostortalentu. Na osnovu veãtine i upuñenosti talentovan åita-lac moæe iz ponuœenog teksta u svojoj uobraziÿi da stvoricelovitu, logiånu, viãeslojnu, iznijansiranu predstavubogatu detaÿima, implikacijama, smislom. To je svet kojiåesto mnogo viãe vredi od okruæeça, od sveta izvan kçige.U duhu postistorijskog platonizma, Grinårå se poziva (kaoi Derida, u Gramatologiji) na Jaspersovu ideju: “Ovaj je svetrukopis nekog drugog, nikada potpuno åitÿivog sveta; samoga egzistencija deãifruje”, da bi se sloæio kako je ovajsvet loãa kopija onog sveta koji postoji u kçigama: “Tamosvaka reå ima puno znaåeçe, ãto van kçiga nije sluåaj” (III,fusnota br. 673).

Grinårå se ne ustruåava da na neobiåan naåin uputione koji tek uåe åitaçe: po çemu, svaki tekst ima -

ispod ispisanog, vidÿivog naslova - nekolikoobaveznih, ali najåeãñe nevidÿivih podnaslova. Ukçiæevnim tekstovima ti podnaslovi mogu bitidvojaki: opãti i posebni. Opãti podnaslovi kçi-ga su, recimo, ovi: “Smatrati stvarnim”, ili “Moñjezika”, ili “O åemu govore najlepãe reåenicenaãeg jezika”, ili “Svaka reå je vaæna”, ili110

“Hartije od vrednosti”, ili: “Da ova kçiga ne postoji, tre-balo bi je izmisliti”, ili, najzad: “Svaka sliånost sastvarnim likovima i dogaœajima je namerna” itd. Posebni,pak, podnaslovi, karakteristiåni za dato delo, jesu onikojima se bliæe odreœuje tema, æanr, ili namera autora. Utom sluåaju, ovaj drugi podnaslov najåeãñe je vidÿiv, is-pisan neãto sitnijim slovima ispod vrlo uoåÿivog (onogglavnog, svima poznatog) naslova. Najpoznatiji podnaslovposebnog tipa svima je dobro znan: “Svaka sliånost sastvarnim likovima i dogaœajima je sluåajna”, ãto znaåi dase åesto dogaœa da vidÿivi naslov protivreåi nev-idÿivom.

“Podnaslove opãteg tipa - one koji su uvek nevidÿivi,a time za zahtevnog åitaoca i naroåito zanimÿivi - stal-no treba imati u vidu, na çih se ne bi smelo zaboravÿatisve dok åitaçe traje”, savetuje Grinårå (III, str. 303). Izaista, Grinåråovi “nevidÿivi podnaslovi” neiskusnomåitaocu mogu biti dragoceno uputstvo i putokaz. Poãtujuñiih, åitalaåka interpretacija lakãe dobija onaj najvaæni-ji kvalitet: verodostojnost i autentiånost.

49. PRIÅA I INFINITIVAli vratimo se na magistralni tok Grinåråove teori-

je. Izvan priåe za nas nema, po çemu, nikakve istine. Kaoda Grinårå hoñe da kaæe: istinita tvrdça je samo ona kojaima smisla i to zato ãto je deo neke priåe. Tamo gde pos-toji vrednost, postoji, po çemu, i priåa koja povezujeåiçenice narativnim vezama (odreœenim uslovÿavaçemrazloga dogaœaça svrhom dogaœaça).

Moæe se zakÿuåiti da za Grinåråa istorija nije tokvremena, nego tok smisla. A taj smisao odreœen jezapletom, jer bez metabole nema efekta smisaonos-ti (nije izvrãena rokada razloga i svrhe). Otudavaæi da: “... ako je zaplet definitiv narativa, toznaåi da je smisao infinitiv narativa” (III, 250).I zaista, po Grinåråovoj naratologiji i teorijismisla, smisao moæe biti samo infinitivnavrednost. Nijedna istorijski definitivnavrednost ne moæe imati funkciju smisla, a, sa 111

druge strane, nikakav smisao ne moæe biti istorijskidefinisan sam po sebi, veñ jedino istorijskom konkre-tizacijom odgovarajuñe hijerararhije definitivnih vred-nosti. Nijedan definitiv ne moæe biti smisao - jer to bibila naratoloãka varijanta klasiånog aksioloãkog hib-risa (veñ opisanog alegorijom zlatnog teleta).

Kako Grinårå tumaåi specifiånu infinitivnu hije-rarhiånost narativa? Shema je priliåno jednostavna (III,str. 264-269): prvo se iz uzroåno-poslediånog niza izabereåiçenica o nekom dogaœaju - åiçenica koja ñe posluæitikao povod za priåu. Tim povodom radça pripovesti poåiçe.Ono ãto ima smisla u jednom narativu (priåi, istoriji,vrednosnom sistemu) obiåno je potpuno ili delimiånoapsurdno u nekom drugom. Meœusobna razlika u konkretnimnarativima opredeÿuje se prema osobenosti zapleta. Ovdeje vaæno primetiti da je povod priåe definicija razlogapriåe. A razlog je, znamo, definicija svrhe.

Kad je razlog definisan svrhom imamo na delumetabolu - tipiånu narativnu rokadu kojom je uspostavÿennukleus priåe tj. zaplet. Zaplet, dakle, jeste sklop razlo-ga nanizanih prema odreœenoj svrhi kao telosu tog narati-va. Kao ãto odreœeni povod ima smisla samo pod opre-deÿeçem razloga kojem pripada, tako i odreœeni razlogima smisla samo pod opredeÿeçem svrhe kojoj pripada. Izsvega ovog zakÿuåujemo da je metabola - kao primat svrhenad razlogom - definicija smisla. Zato svaka priåa imasvoj autentiåni smisao koji je nastao poãto je zaplet svrhuradçe postavio logiåki ispred razloga radçe.

U vezi sa ovim je i Grinåråovo tumaåeçe plagijata (II,str. 241): priåu-plagijat imamo ako se nelegitimno preuz-ima metabola jedne priåe kao definicija smisla neke

druge priåe. To je nedopustiv postupak, jer infinitivkoji se zapletom definiãe moæe biti samo jedan.

Grinårå podvlaåi da su pojedine svrhe (nara-tivni infinitivi) logiåki nezavisni od svihrazloga nanizanih u sklopu priåe i od bilo kojihdrugih svrha, odnosno smislova. Dok su razlozilogiåki zavisni, pre svega od svrhe kojom suodreœeni, åime automatski postaju i meœusobnozavisni (unutar narativnog sklopa uslovÿavaju112

jedan drugog), jer su u aksioloãkom smislu definitivi,dotle je smisao priåe, kao svrha kojoj su razlozi podreœeni,logiåki i narativno nezavisan, jer je u aksioloãkom smis-lu infinitivan. Ova uzajamnost razloga ureœuje se subor-dinarno u hijerarhijski sled: za svaki razlog iz sklopavaæi da on sluæi kao karika tj. narativna stepenica onomrazlogu koji ga nasleœuje u stalnom napredovaçu ka krajçojsvrhi priåe. Posledçi razlog u nizu dolazi na kraj priåeda bi neposredno ukazao na infinitivnu instancu smislakojim je kao svrhom ceo sklop bio od samog poåetka defini-san. Zato je relativno lako, po Grinåråu, razvrstatirazloge na one koji pripadaju nekom konkretnom narativu,sa jedne strane, i na sve druge koji tom narativu ne pri-padaju, sa druge strane. Ova procedura razvrstavaçarazloga naroåito od ruke ide darovitim pripovedaåima (III,str. 442).

Najvaæniji zakÿuåak naratoloãke analize sprovedeneinstrumentarijumom aksiologije infinitiv - definiv biobi: zaplet (metabola) kao definitiv infinitiva jeste na-rativna, logiåka i aksioloãka struktura smisla (III, str.291). Smisao je infinitivna kategorija (da podsetimo:vrednost koja se slavi, a ne hvali, po sebi neodrediva), apriåa je definitivna kategorija (vrednost koja se hvali,ali ne slavi, uvek u trpnom odnosu prema infinitivu kojimje uslovÿena).

Grinårå objaãçava svoje nalaze tako ãto ih provera-va i analizom obrnutog smera: spuãta se niz hijerarhiju odvrha na dole. On sada kreñe “nizbrdo” po logiåko-aksi-oloãkoj strukturi priåe imajuñi u vidu prvenstvo tjut-åevÿevski verodostojne instance narativnog infinitiva.Jer, videli smo, svaki narativ (priåa, istorija, vrednost)nije niãta drugo do artikulacija smisla.

Spuãtajuñi se stepenicu po stepenicu naniæe,Grinårå unutar same narativne hijerarhije prepoz-naje na svakom od nivoa jasnu distinkciju odnosainfinitiv - definitiv, pri åemu je primat infi-nitiva uvek nedvosmisleno naglaãen. Kad siœeprvu stepenicu niæe ispod instance smisla,Grinåråu se ovaj pokazuje kao infinitivnainstanca narativnog telosa tj. svrhe radçe. Joã 113

KAISTkorak niæe, svrha radçe pokazuje se kao infinitiv razlo-ga radçe. Daÿe, razlog bi bio infinitiv povoda radçe. Nasamom dnu ove lestvice, povod je uvek åiçenica (nekinenarativni fakt) koja izvan priåe pripada nekom odbesmislenih uzroåno-poslediånih lanaca.

Nenarativni fakt, konaåno, moæe biti ili uzrok iliposledica. Ako je u uslovÿenosti po nuænosti taj faktposledica, biñe odreœen svojim uzrokom bez obzira da lito u datoj priåi ima smisla, ili ne (uzrok je za priåu tran-sreferentan). Isto tako, ako je åiçenica u toj nuænoj veziveñ uzrok, ona ñe odreœivati svoje posledice opet bezobzira da li one u datoj priåi (åak i u bilo kom narativu)imaju ikakvog smisla (åime ñe i posledice biti za priåutransreferentne).

Svaka åiçenica moæe, da rezimiramo zajedno saGrinåråom, biti povod za priåu - svaka åiçenica moæeinicirati narativnu rokadu uzroka i posledica preo-braæenih u razloge i svrhe. Jedini uslov metabole jeste dabaã ta åiçenica bude prepoznata od strane pripovedaåakao razlog koji vodi nekoj svrsi, uprkos tome ãto je objek-tivno - izvan narativa - samo besmisleni deo nekoguzroåno-poslediånog lanca.

114

ALIGRAFITORIOGRAFOSMA GLAVA

ISTORIOGRAFIJA IKALIGRAFIJA

Tajna odreœuje åoveka: Sfinga odreœuje Edipa, a neEdip Sfingu. Kao takvi, Edip i Sfinga uzajamno odreœuju

povest Tebe. Hibrisom odgovora na zagonetku poåiçepriåa, a ta priåa je istorija nesreñe, kako pojedinaåne,Edipove, tako i opãte, Tebanske. Samo kao nedokuåivo,

åudoviãte je polisu obezbeœivalo sreñu, mir iblagostaçe. Ali kada je Edip iskazao ono ãto se ne moæe

znati niti iskazati, sudbina se preokreñe na najtragiånijimoguñi naåin. Sudbonosno prekoraåeçe donosi nesreñu od

koje niko ne moæe biti spasen. Tek tada Edip shvata ãta jeuradio. Daje da ga oslepe, u oåajniåkom pokuãaju da - bar

simboliåno - prizove nazad poåetak koji je bio dobar: dapreobrati nesreñu u sreñu, da istini vrati ukradeno

dostojanstvo tajne. Da bi neãto znali, a ipak opstali,mora ostati i neãto ãto ne znamo. Vuk ne moæe biti

pas, åudoviãte ne priznaje pokornost, Bog nijeåovek.

Friedrich Nietzsche

115

50. INFINITIV PRIPOVEDAÅAIz ovako postavÿenih opãtih naratoloãkih hipoteza

Grinårå daÿe izvodi primeçenu naratoloãku analizukçiæevnog (Fiction) i istoriografskog (Faction) diskursa.Na jednom mestu Grinårå beletristiku, takozvanu lepukçiæevnost, duhovito krsti terminom “kaligrafija”.

Kod “kaligrafskog” diskursa on prvo (III, str. 329-330)iz jasnih metodoloãkih razloga bliæe locira problemizdvajaçem i odlagaçem na stranu graniånih instanciautora i åitaoca (kojima se naknadno bavi ponaosob). Takomu za analizu ostaje åista situacija pripovedaå - is-priåano. Interesuje ga paradigmatski sluåaj pripovedaçau treñem licu (po çemu, ostali oblici pripovedaça su samonarativna mimikrija ovog arhetipskog modela).

Grinåråov “sveznajuñi” pripovedaå ima sve karakteri-stike infinitivne instance: on je - kao uslov pojavÿivaçabilo kojeg od elemenata priåe - izdvojen iz sleda dogaœa-ja o kojima je reå, stoga iz perspektive tih dogaœaja nepro-ceçiv (III, str. 336). A onda i bezvredan (mereno iz per-spektive bilo kog åinioca priåe, on je nebitan koliko ibilo koji sluåajni, spoÿni, neutralni posmatraå). Takvapozicija daje pripovedaåu moguñnost, kaæe Grinårå, daçime svi elementi priåe budu suvereno uspostavÿeni ifiksirani unutar vrednosne hijerarhije koja ñe se na krajunarativa obistiniti poentom i celinom smisla.

Pored infinitivnih momenata bezvrednosti i izdvo-jenosti, za narativnu instancu klasiånog pripovedaåa utreñem licu karakteristiåni su, pokazuje daÿe Grinårå, isvi ostali bitni momenti infinitiva: strogost, nemater-ijalnost, arbitrarnost, transcendentnost, performativ-nost, invarijantnost, nesvodivost, te naroåito moment

jedinstvenosti i tipiånog zaborava infinitiva. Glassveznajuñeg pripovedaåa mora biti dosledno i bez

izuzetka usamÿen: infinitiv “moæe biti samojedan”. U suprotnom, nastaje konfuzija koja automat-ski vodi raspadu priåe. Ãto se tiåe momenta zabo-rava, “... podrazumeva se da na pripovedaåa nikone misli” (III, str. 351). Najboÿe pripoveda onajna koga su svi zaboravili. Efektno parafrazi-rajuñi Dekarta, Grinårå svakom pravom pripo-116

vedaåu pripisuje devizu: Incognito, ergo sum. I joã: ãto jeboÿe priåa ispriåana, to je zaborav pripovedaåa dubÿi.Time razmatraçe prelazi na narativni definitiv, kao nadrugi pol osnovne pripovedno-aksioloãke strukture.

Nasuprot infinitivnoj instanci pripovedaåa, nalazise, naravno, definitivna instanca. Po Grinåråovoj dosled-noj naratoloãkoj zamisli, to je sama priåa - ono ispriåanoodnosno definisano glasom pripovedaåa. Pripovedaådefiniãe priåu, a ta priåa zaklaça pripovedaåa (III, str.358): definitiv je i u narativu aksioloãka negacijainfinitiva. Priåa je “drugobivstvo” incognito-pripovedaåa.I ovde vaæi sveto pravilo Grinåråove aksiologije po komeje definitiv uvek infinitivan (proistekao iz infiniti-va), a da sam infinitiv nikad ne moæe biti definitivan(jer je obavezno izvan okvira ispriåanog).

Distinktivna obeleæja ispriåanog identiåna su saobeleæjima svakog definitiva: priåa je uvek jedna odmoguñih varijanti, svodiva na instancu infinitiva(pripovedaåa), kao ãto je svaka konkretna vrednost svodi-va na vlastiti kriterijum. Stoga Grinårå objaãçava koji jenaratoloãki i poetiåki smisao karakteristiånog defini-tivnog momenta “najmaçe-loãe”. Po çemu, uspela priåa jenajmaçe loãa pripovedaåka artikulacija. Loãa priåa, zarazliku od najmaçe loãe, nema izvor u autentiånom ijedinstvenom infinitivu (koji je na jednoj strani oliåen upripovedaåu, a na drugoj u smislu priåe), ona ga gubi, meãasa nekim drugim itd., ãto rezultira necelovitoãñu,nedoreåenoãñu, nepreciznoãñu izraza, pripovednomjalovoãñu, neinformativnoãñu, neubedÿivoãñu...

51. PRIPOVEDAÅ I ISTORIJAOvi definitivni momenti narativa joã viãe

dolaze do izraæaja prilikom analize istoriograf-ske pripovedne norme. Grinårå tvrdi da (III, str. 368)ako priåa maksimalno ne zakloni pripovedaåa,nema niãta od istorije, jer istoriåaru niko neñeverovati (çegovi iskazi biñe odbaåeni kao ire-levantni, instrumentalizovani ili åak “neis-tiniti”). Talentovan istoriåar naroåito je uspe- 117

ãan kad dosledno sprovodi svoju incognito-misiju distanci-rajuñi se od materije kojom se bavi - kad dopusti istorijskim“akterima” da govore i kad omoguñi istinama sadræanim usituacijama koje opisuje da se same razotkriju, bez ikakvih“autopoetiåkih” komentara. Ova procedura (narativna stra-tegija, veãtina, “trik”) uklaçaça sopstvenih tragova dañeåitaocu istoriografske priåe (povesti) oseñaj umeãanosti usamo dogaœaçe o kome je reå. To je upeåatÿiva iluzija o“liånom” svedoåanstvu åitaoca istoriografskog ãtiva - kaoda je i sam “bio tamo”. Uz to, joã ide onaj utisak ovaploñeneistinitosti, kako to Grinårå sa blagom ironijom kaæe:“...slatki åitaoåev oseñaj umeãanosti u taj posao i svest osusretu sa izuzetnom mudroãñu” (III, str. 392).

U analizu narativa istoriografije Grinårå ispravnoukÿuåuje u razmatraçe i instance autora i recepcije. To jesfera intersubjektivnosti u kojoj konsekvence istori-ografske pripovesti imaju dodatnu, nimalo zanemarÿivuteæinu (ideoloãku, socioloãku, politiåku, kulturoloãku,psiholoãku), o åemu se mora posebno voditi raåuna. Aliovde je, pre svega, od interesa da se istakne kako sve nara-toloãke pretpostavke nukleusa pripovedaå - ispriåano,koje vaæe u domenu literarnog narativa (u “kaligrafiju”)i u istoriografiji imaju bitno istu legitimnost.

Razlika je jedino u tome ãto su åiçenice o kojima sepripoveda zadate arhivima ili svedoåanstvima, a ne maã-tom. Kod “kaligrafije” maãta i um uåestvuju u dvostrukomposlu, jer istovremeno smiãÿaju i dogaœaje i zapletompreureœuju çihov redosled prema smislu i celini priåe.Kod istoriografije, pak, maãta i um imaju, po Grinåråu,upola maçe posla, jer su dogaœaji veñ zadati, tako da ihsamo treba adekvatnom metabolom usmeriti ka infinitivu

nekog od svesno ili nesvesno odabranih smislova.Kako, dakle, istoriograf smiãÿa (svesno ili

nesvesno, svejedno) zaplet priåe koju piãe? PoGrinåråu, istoriåar bira prvo infinitiv - a to jedosledni “Incognito, ergo sum” - pripovedaå is-torije koju hoñe da nam ispriåa; da bi onda tajpripovedaå kao merilo selektirao odakle ñepoåeti priåu i kad ñe je zavrãiti. Metabolomvremena artikulisañe smisao onoga ãto se118

dogodilo kroz celovitu priåu o tome. Priåa, kao ono ãto jeispriåano, time postaje definitiv datog istorijskog pro-cesa. To znaåi da se razlozi za nizaçe åiçenica pronalazeu nekoj krajçoj svrhi koja sa konca pripovednog sleda suve-reno gospodari razvojem narativa - bez obzira da li jeistoriåar svestan telosa ili nije. Najåeãñe, po Grinåråu,pisac jedne konkretne istorije nije svestan krajçe svrhekoja metabolom smisla odreœuje priåu, ãto nije nimaloåudno ako se zna da veñina ÿudi zaboravÿa da postojiinfinitiv (i da infinitiv vaæi), “...pa ãto bi istoriåaribili izuzetak od tog pravila” (III, str. 402).

Smisao istorijskog narativa po pravilu je nedokuåivåak i najboÿim istoriåarima (“ekspertima” za istoriju)prosto zato ãto se radi o tipiånoj infinitivnoj vrednos-ti. Ali, to ãto istoriåar nije svestan smisla priåe kojupriåa ne znaåi, naravno, da taj smisao uopãte ne postoji.Jer, kad ne bi postojao, ni priåa ne bi postojala, a to opetznaåi da bi umesto razloænog i svrhovitog poretka dogaœa-ja koji åine naãe æivote gospodarila slepa nuænost, gdenijedna od åiçenica istorije kojoj pripadamo ne bi imalanikakvog smisla.

Grinårå s ovim u vezi navodi Poenkarea (Poincoare):“Stalno nas savetuju: pustite neka åiçenice govore, ali,naæalost, åiçenice ne govore” (III, str. 450). Zato je svakomistoriåaru - ma koliko se on zakliçao u objektivnost i ne-pristrasnost svog metoda - neophodan pripovedaå. Kakav?Infinitivan: prisutan “odsustvom”, u treñem licu, “svez-najuñi”, ãto u ovom sluåaju znaåi onaj koji je potpuno sves-tan telosa i çemu potåiçenih razloga koji struktuirajudogaœaje i åiçenice sa kojima istraæivaå raspolaæe,gradeñi zaplet kojim te åiçenice postaju smislene, to jestistoriåne. Istoriografov pripovedaå ñe, naravno, oba-viti potrebnu narativnu (ili u ovom sluåaju istori-jsku) metabolu u uzroåno-poslediånim vezamadogaœaça, rokirajuñi prepoznate razloge i çihovesvrhe, åime ñe ono ãto je na poåetku (“pre istori-je”) bilo haotiåno i besmisleno dobiti izgled(definiciju) smislenog poretka (kosmos nara-tivnog sleda). Metabola preoblikuje Res gestaetipiånom infinitivnom vrednosnom intuicijom 119

u defintitivnu, a time i opãteprihvatÿivu i opãter-azumÿivu Historia rerum gestarum. Povest istoriografijenije niãta maçe narativna od povesti kaligrafije.

52. POUÅNA POVEST O AHASVERUPodaci koji u tako ureœenom nizu “ãtråe” ometaju

zaplet, jer ni na koji naåin nemaju uticaja na priåu - stogabez zazora bivaju odbaåeni. Çima nasuprot, neki novipodaci koji su u vreme nastajaça istorijske pripovestibili nepoznati ili izgledali nevaæni, a uklapaju se uzaplet zadatog definitiva - biñe bez dvoumÿeça ili bilokakve zadrãke prihvañeni, prikÿuåeni nizu taåno na onom“upraæçenom” mestu u priåi koje im je s razlogom obez-beœeno. Istoriåar se lako moæe nañi u åudu dok posmatrakako se istorija koju ñe on potpisati odjednom sama od sebeispisuje, sledeñi principe i logiku o kojima on sam niãtanije znao (III, str. 412).

A odbaåeni fragmenti, po Grinåråu, zbog svega ovogmoraju da tragaju za nekom drugom, vlastitom istorijom. Aliçihova sudbina nije beznadeæna, jer åak i za fragmentekoji lutaju “otkad je sveta i veka”, nikako se ne uklapajuñini u jednu od poznatih istorija, smiãÿena je elitna istori-ja: povest prognanika i odbaåenika - mit o Ahasveru, veåi-tom lutalici. “Skup svih onih razloga koji nisu razlozinijednog smisla” - parafrazira Grinårå åuveni Raslov (B.Rasell) paradoks kako bi ãto ubedÿivije opisao veli-åanstvenu sudbinu onih bezbrojnih fragmenata smisla kojinikada neñe pripadati nijednoj istoriji, nijednoj priåi,nijednom sistemu vrednosti.

Ovim se naratoloãko poglavÿe Aksioloãkog infini-tiva zavrãava.

53. PLURALIA TANTUMDoãli smo u poziciju da moæemo da rezi-

miramo ceo treñi tom Aksioloãkog infinitiva,imajuñi pri tom na umu fundamentalni domet ikonsekvence relacije infinitiv - definitiv

120

(B.A.D.). Tu je Grinårå objasnio derivatne i reverzibilnerelacije izmeœu istorije i vrednosti, istorije i priåe,vrednosti i priåe. Uspeãno je pokazao narativno biñe sameistorije i vrednosti (vrednosti uopãte) koje su nera-zluåive, videli smo, od istorije koju åine. Poãto je nara-tiv zasnovao na deontoloãkoj logici razlike izmeœuinfinitiva i definitiva, to znaåi da, po çemu, nemanikakve sumçe u teorijsku ekvivalenciju izmeœu dva smis-la - onog koji sobom nosi zatvoreni naratoloãki trougaoistorija/vrednost/ priåa i onog koji sobom nosi otvoreniaksioloãki raskol infinitiv/definitiv. Teorijskipotencijal specifiåne infinitivne naratologije omoguñioje Grinåråu da uspostavi legitimno posredovaçe izmeœubaziånih kategorija teorije vrednosti i baziånih kate-gorija teorije istorije.

Jedna opãta teorija vrednosti tako se unutarçom lo-gikom svojih pretpostavki u treñem tomu Aksioloãkog in-finitiva preobraæava u pluralistiku filozofiju istori-je - sa idejom o istoriji kao arhipelagu. Ova ideja Grinåråaje navela na tvrdçu po kojoj nisu samo etika i estetika plu-ralia tantum imenice (na engleskom ethics, estethics, prim.S.U.), jer, po çemu, i sama “Istorija je pluralia tantum” (III, str457). Nije li, dodajmo, i reå “ÿudi” u svim jezicima pluraliatantum, gramatiåki i sadræinski, po smislu.

Dosledno razvijajuñi svoju alegoriju ostrva, Grinårå plu-ralia tantum istoriju zamiãÿa kao arhipelag: horizontalnakonstelacija samosvojnih elemenata kao kontekst uzajamnihodnosa mnoãtva odvojenih, samostalnih i ravnopravnihostrva smisla. Sliånu koncepciju zastupao je i Karl Poperu kçizi Otvoreno druãtvo i çegovi neprijateÿi tvrdeñi dane postoji jedinstvena istorija ÿudskog roda, veñneograniåen broj istorija zasnovanih na najrazliåiti-jim aspektima ÿudskog æivota.

Poredeñi istoriju usamÿenog ostrva (koje je zasvoje stanovnike centar sveta) i istoriju arhi-pelaga (gde je beskrajna voda vaænija od paråetakopna na kome smo se zatekli), dobijamo, poGrinåråu, sledeñu listu alternativa: epskonaspram nomadskog, Ilijadu naspram Odiseje, 121

bogatstvo razliåitog i neizvesnog naspram siromaãtvaistog i izvesnog; toleranciju naspram diskriminacije; iro-niju naspram manipulacije; sinhroniju naspram dijahroni-je; decentralizovani kontekst naspram centralizovanogkoncepta; horizontalnu konstelaciju naspram genealoãko-projektivne progresije (III, str.478).

Aksiome ovakve filozofije istorije navode se nasamom kraju Aksioloãkog infinitiva. Prvi aksiom glasi:“Istorija je narativ.” Drugi aksiom glasi: “U istoriji nemaniåega ãto nije vrednost.” Treñi aksiom glasi: “Sveistorijske vrednosti su definitivne.” Åetvrti aksiomglasi: “Istorija je definicija infinitiva” (III, str 485-494). Iz zaokruæenog seta ovih aksioma moguñe je deduko-vati teoreme koje pokrivaju celokupni aksioloãki domen,do najsitnijih detaÿa. Tako nastaje Grinåråov svet, kao svetinfinitivne pluralia tantum istorije.

Telos jedne ovako pluralno zamiãÿene istorije, na-ravno, ne moæe biti niãta drugo do infinitiv - beskrajnoduboko i åisto nebo nad arhipelagom. Ãto znaåi da zbogprincipijelne neodredivosti ni teorijski ni praktiånonije moguñe - na bilo kom od zasebnih ostrva - istorijskimciÿem opravdati upotrebÿena istorijska sredstva. Rezul-tat: Grinåråova aksiologija i filozofija istorijeeksplicitno je antimakijavelistiåka: “Sredstva oprav-davaju ciÿ” (III, str. 369). Istorijska “sredstva” su, naime,definitivi, a nema definitiva koji nije konstituisaninfinitivom. Infinitiv je, kako to Grinårå pouåava,vrednost koja ne pruæa nikakva opravdaça - jer je vred-nost koja nije i ne moæe biti vredna hvale (ãto je upravosluåaj u filozofiji istorije Makijavelija i çemu sliånih).Ono ãto daje vrednost svemu drugom samo po sebi ne moæe

imati nikakvu definitivnu vrednost, pa ni takvu kojombi se legitimisala sredstva çene sopstvene real-

izacije. Naprotiv, svako sredstvo mora bitiponaosob vrednovano (hvaÿeno ili osporavano), kaosvaki definitiv koji je vrednovan merilom vred-nosnog infinitiva. A ovaj je neodrediv: ãto znaåida se ne moæe biti u istoriji i istovremenoznati ãta je infinitiv. Logika fundamentalneinfinitivne neodreœenosti definisañe za te122

potrebe meta-definitivnu instancu (vrednosti tole-rancije i ironije), åime je bilo kakva aksioloãka manipu-lacija i teorijski i praktiåno-istorijski onemoguñena.

Prvi praktiåni princip unutar arhipelaga pluralia tan-tum istorije jeste meta-definitiv (tolerancija odnosnoironija): istorija ne podrazumeva zdravorazumsku predra-sudu o stalnoj promeni dijahronijskog procesa, veñ sin-hroniju razliåitih, ali uvek ravnopravnih hijerarhija, meœukojima åovek moæe svojevoÿno da bira. Nijedna hijerarhi-ja nije “vrednija” od one druge (bilo “susedne”, bilo “uda-ÿene preko sedam mora”), jer su sve, kao ãto je to Grinåråpokazao, “jednako loãe” u odnosu na nebo infinitiva.

Uprkos jakim “prosvetiteÿskim” momentima Grinåråoveaksiologije i teorije narativnosti, moæe se reñi da on, ipak,deli tipiåno postmoderno nepovereçe u tzv. velike, uni-verzalistiåke priåe. Nije sluåajno Liotar jedan od çegovihnajpaæÿivijih åitalaca. Ako se na ovo nepovereçe zaboravi,ispada se iz tolerancije i ironije infinitivne pluralia tan-tum istorije, a åovek biva instrumentalizovan u procesu jed-nosmernih promena ideologizovanog istorijskog procesa kojiima samo jednu “veliku”, “moñnu”, zavodÿivo isprojektovanu(ali ako treba i silom nametnutu) “istinu”. A iz takve uni-lateralne i apodiktiåne istorijske istine veñ u prvomkoraku sledi kob “smrtne ozbiÿnosti” (sa naglaskom napridevu “smrtne”) i netrpeÿivosti. Grinårå u jednoj odusputnih napomena ukazuje na remek-delo D.V.GrifitaNetrpeÿivost kojim je veñ na samim poåecima kine-matografske umetnosti spektakularnom ubedÿivoãñuapsolvirana ova tema. Etiåka forma neinfinitivne, sin-gularne, jednosmerne istorije nuæno je makijavelistiåka(jezuitska, boÿãeviåka, faãistiåka, dikatatorska, reåju -instrumentalna, u smislu: totalitaristiåka).

Alternativa je jasna: prvi praktiåni imperativmoæe biti - u zavisnosti od tipa istorije - iliaksioloãki ahibriåna tolerancija/ironija iliaksioloãki hibriåna dominacija. Veñina, æali seGrinårå, bira da æivi u istoriji dominacije, gdeje legitimni drugi imperativ: represija, iliradikalno: destrukcija.

123

EPILOGDEVETA GLAVA

EPILOGKao ãto nekada nije bilo prihvañeno da filozofija

moæe da formira sadræinu bogoslovskih ideja, tako danasnije prihvatÿivo da kçiæevnost moæe da formira

sadræinu filozofskih ideja. To se raåuna kao sablaæçivpresedan, koji zasluæuje anatemu.

Fëdor Dostoevskiï

54. MOTTOPoznato je da se uvodi i predgovori za kçige, iako stoje

na poåetku, piãu na kraju. Isto vaæi i za izbor adekvatnogmotto-a. Zato ñemo Grinåråov motto - koji, inaåe, stojidosledno ispred sva tri toma Aksioloãkog infinitiva -tek sad navesti. On treba da dodatno osvetli pre svegacelinu, ali isto tako i pojedine aspekte osobene aksiologijeinfinitiva. Tako ñemo ovaj prikaz adekvatno privesti kraju.

Radi se o fragmentu iz Kantove Religije u granicamaobiånog razuma:

“Um, svestan vlastite nemoñi za zadovoÿeçem svojemoralne potrebe (jedina koja bi morala, trebala zasno-vati religiju u granicama åistog uma) ãiri se do onihtranscendentnih ideja koje su pogodne da ispune ovajnedostatak a da ih, pri tome, ne prisvoji kao jedanporast çegovog poseda. On ne poriåe ni moguñnostni realnost predmeta tih ideja, ali ih ne moæeprihvatiti kao svoje maksime za miãÿeçe idelovaçe. Åak raåuna da ako, u neutemeÿenompoÿu natprirodnog i nadistorijskog, postoji 125

neãto viãe od onog ãto on moæe sebi uåiniti razumÿivim,a ãto bi, meœutim, bilo nuæno za dopunu çegovoj moralnojnedovoÿnosti, onda ta stvar, ÅAK I KAO NEPOZNATA(kurziv Grinåråov, prim. prir.), pomaæe çegovoj dobroj voÿi,milosti za jednu veru koja bi se mogla nazvati (u odnosu naçenu moguñnost) reflektirajuña, zato ãto mu dogmatska verakoja proklamuje znaçe izgleda nedovoÿno iskrena i nedo-voÿno smela.”

To je to. Preostaje joã samo kratak zakÿuåak (ili neãtosa sliånom funkcijom).

55. NAJMAWE LOÃA VREDNOSNA INTUICIJA

U sluåajevima logiåkih paradoksa nije reå o tome da onibudu reãeni jednom za svagda, veñ o tome da se oni uvekiznova reãavaju na odreœen, konkretan naåin (a tih naåinamoæe biti neograniåen broj), s tim da svako od reãeça uizvesnoj meri proãiruje i pojaåava naãe logiåke intuicije.Bar tako kaæu oni koji se razumeju u logiku.

Sliåno tome, deontoloãki paradoks kakav je Eudoksovnije Grinåråu toliko bitan zbog reãeça (u smislu pretenzi-je na jedino ispravno i veåno vaæeçe) koji je on sam ponudiou studiji Aksioloãki infinitiv, veñ zbog toga ãto bi tre-balo, reãavajuñi ga na ovaj ili onaj (aksioloãki konkretan)naåin, tim reãeçima dati doprinos proãirivaçu ipojaåavaçu naãih baziånih vrednosnih intuicija.

Eudoks je zadao problem, Aristotel ga je preuzeo kaoreãeçe za neke druge deontoloãke potrebe, a Grinårå ga jekao paradoksalan prepoznao i pokuãao da ga protumaåi.

Nama preostaje da se i sami okuãamo u reãavaçu, jer od tihpokuãaja moæda neñe biti niåeg dobrog, ali ñe zato si-

gurno biti uvek bar za nijansu maçe loãeg. U samom zakÿuåku studije (III, str. 481-497) Grin-

årå navodi da generalno postoje, koliko je çemu poz-nato, tri logiåko-deontoloãke moguñnosti aksio-loãke legitimacije kao tri prepoznatÿive shemeartikulisane forme baziånih vrednosnih intui-cija:

126

1. Uniformna ili statiåka. Reå je o tradicionalnoj,sigurno najzastupÿenijoj, teleoloãkoj projekciji: polazi seod jedne izabrane vrednosti iz koje se po principu odnosasredstvo-ciÿ izvode sve druge podreœene vrednosti.Primera takve vrednosne projekcije i hijerarhije ima mnogo;lepezu najstandardnijih razraœenih varijeteta moæemootvoriti Sv. Avgustinom, a neñemo je sklopiti joã dugo. Odnekoliko nama istorijski bliæih modela, Marksov je neza-obilazan po istorijskoj spektakularnosti i po razgranatostiprateñeg ideoloãkog aparata. Prednosti i mane uniform-no-statiåke aksioloãke projekcije veñini ÿudi naãeg civ-ilizacijskog kruga su suviãe dobro poznate, poãto je istorij-ski dominantna (naroåito su dobro poznate mane).

Druga dva oblika aksioloãke legitimacije, uostalom,najlakãe je razumeti kao pokuãaje da se prevladaju katas-trofalne istorijske konsekvence ovog tradicionalnog,ãiroko rasprostraçenog modela.

2. Cirkularna ili dinamiåka hijerarhija vrednosti. Kaoãto ime govori, nije pravolinijska i projektivna kao prva,nego kruæna. To znaåi da se svaka karika u lancu legitimi-ãe narednom. Ako je prvi model bio vertikalna projekcija,za ovaj se moæe reñi da je horizontalna projekcija. Poãtoniz ne moæe biti beskonaåan, nuæno je da u tom kretaçulegitimacijske procedure od reference do referencevaæeça u jednom trenutku dospevamo do mesta od kog smopoãli na poåetku vrednovaça. Ali, za ovaj aksioloãkimodel karakteristiåno je da se tu proces ne zaustavÿa,poãto je princip modela transfer: legitimacija podrazume-va uobiåajenu proceduru prelaska na sledeñu poziciju uhijerarhiji, åime se krug obnavÿa. Vaæno je uoåiti da ponav-ÿaçe nije mehaniåko ni besmisleno (do åega je zagovor-nicima ovog modela veoma stalo), zato ãto sadræaj iznaåeçe prethodno preœenog puta ne iãåezava stiza-çem na polaznu taåku, nego se, naprotiv, daÿeprenosi uvek dodatno obeleæavajuñi i obremeçu-juñi smislom svaku od ukÿuåenih karika referen-cije. Ne kreñe se od poåetka, nego se åitav preœeniput, kao pun krug, prenosi na onu istu startnupoziciju koja time biva neuporedivo optereñenija 127

znaåeçem nego ãto je bila na samom poåetku. Tako obre-meçena smislom, prenosi ga na narednu instancu, onu ãto jenekada bila druga, i tako u krug. Sadræaj kruæeça genera-tivno se profiliãe time ãto potencijal legitimacije svakeod karika u lancu spiralno raste.

Tipiåni primeri ovakve procedure i ovakvog aksi-oloãkog modela su mitsko-religijski obrasci metempsihozei reinkarnacije; u teoriji to su, na jednoj strani, filozofi-je kruænog toka istorije (Viko, Niåe, Ãpengler), a, na drugojstrani, u naãem veku, filozofije tzv. hermeneutiåkog kruga(Hajdeger, Gadamer, Riker). Neki bi tu ubrojali (da dopuni-mo Grinåråa) i Deridinu zamisao o beskrajno odlaganoj re-ferenci Prisustva, Humaniteta, Znaåeça, Vremena...

Ipak, moæda su u pravu oni koji Deridu smeãtaju u treñimodel aksioloãke legitimacije, onaj kome, uostalom, pri-pada i sam Grinårå.

3. Infinitivna ili meta-aksioloãka legitimacijskashema, predmet ove monografije. Tu se “telos” (sa naglaskomna navodnicima) zamiãÿa kao apsolutno neodrediv i izvansame hijerarhije, bez obzira da li je ova uspravna ili vodo-ravna, statiåka ili dinamiåka. Kako je fundamentalna re-ferenca legitimacijske procedure u meta-jeziku, iz per-spektive objekt-jezika (u Grinåråovoj verziji to je svaka per-spektiva definitivnih vrednosti) ona je u doslovnom smis-lu reåi vrednosno nedokuåiva i nesvodiva (infinitiv), a naçeno upraæçeno mesto “po definiciji” (po vrednosnoj, poj-movnoj i istorijskoj artikulaciji) dolazi meta-vrednost(tolerancije ili ironije) u znaåeçu ravnopravnosti svihizabranih definitivnih vrednosti kao definitivnih.Definitivno je uvek jedna od loãih varijanti: loãe, maçe

loãe ili najmaçe loãe u odnosu na suverenu i invari-jantnu instancu infinitiva.

Ovo praktiåno znaåi, kao ãto je veñ detaÿnoopisano i izvedeno celim tokom prikaza Aksioloã-kog infinitiva, da su tolerancija i ironija jedinimoguñi istorijski simulakrumi meta-referentnoginfinitiva. Na objekt-nivou legitimacije, unutarhijerarhije, model se, dakle, svodi na uniform-no-statiåki, ali u pluralno-dinamiåkoj vari-128

janti koja podrazumeva ravnopravnu, paralelnu koegzisten-ciju svih zamislivih telosa koji se mogu slobodno birati. Nameta-nivou, nepostojani smisao infinitivne instancemoguñe je teorijski sagledati, okarakterisati i tumaåitioåuvaçem fundamentalnog aspekta neodredivosti, jer je zato dovoÿna osnova upravo forma i uslov nesvodive razlikeprema definitivu. Sagledavaçem specifiåne reverzibilnesprege objekt-nivoa i meta-nivoa (B.A.D.), na kome poåivaovaj model, nedvosmisleno se fiksira vrhunski hijerarhij-ski status meta-definitivne vrednosti, åime se efikasnoizbegavaju glavne mane baziånog uniformno-statiåkoglegitimacijskog sistema.

U najkrañem, Grinårå veruje da je ovaj treñi model aksi-oloãke legitimacije - infinitivni - najmaçe loã.

129

UPRKOS E

NTROPIJIPOSLEDESETA GLAVA

POSLE UTOPIJE,UPRKOS ENTROPIJI

Posmatraå uniãava sliku dok je gleda.Werner Heisenberg

56. BESKRAJ“Dragi Stjuarte, Dvogrba Kamilo” - ovim pozdravom

poåiçe dugaåko pismo Tomasa Pinåona Stjuartu Grinåråu.Napisano je na hartiji sa vodenim æigom UniverzitetaKornel (Cornell University), nije datirano. Ovde prenosimodelove pisma koji govore o aksioloãkom infinitivu.

Za fotokopiju manuskripta prireœivaå naroåito zah-vaÿuje ÿubaznom osobÿu Ameriåkog kulturnog centra uBeogradu, kao i gospodinu Brajenu Insliju (BrianuEansly), bibliotekaru odeleça za manuskripte memo-rijalne bibilioteke Kornel univerziteta.

Tekst je preveo Srœan Vujica, a nemaãtovitinaslov tekstu dao je pisac ove monografije.Pinåon piãe:

...U pravu si: izgleda da postojimo tako kakopostojimo samo zbog nesavrãenosti kojom smo 131

utemeÿeni. Krutost, ograniåenost, narcisoidna zaslep-ÿenost i totalitarna rigidnost naãeg psihiåkog habitusaopãte su mesto. Eh, kad bi spisak maçkavosti ovim bioiscrpÿen. Pogledajmo, recimo, naãe oåi - nisu u staçu dadetektuju razliåitost jednog kestenovog lista od drugogkestenovog lista (Malarmeov primer), a bogami ni jedno ku-åence dalmatinera od drugog kuåenceta dalmatinera(dodajem ja), ili, recimo, ovog Japanca od onog Japanca, ovuzvezdu od one zvezde, ovu sneænu pahuÿu od one pahuÿe, ovujarku crvenu boju od one druge jarko crvene (tako moæe dase nabraja beskrajno)... Takoœe, nismo sposobni da razliku-jemo ovu bol od one boli, jer, boæe moj, za nas bol je bol iãta tu ima. Ni ovu istinu od one istine, ni ovo zlo od onogzla (dodajeã ti, pretpostavÿam, na sve ovo)... O da, list jeza nas list, boja je boja, a Bog je Bog, mada - ukoliko bi pro-ceçivali sa tek neãto viãe paæçe, strpÿeça, istanåa-nosti, otvorenosti - ukoliko bi se, dakle, proceçivalo porazlikama, inaåe neopazivim, ali svejedno neporecivostvarnim - isto nikada ne bi moglo biti isto. Jer na ovomsvetu ne postoje dva u potpunosti identiåna kuåenceta dal-matinera. Nijedna od onih pega ne deli isti oblik sa nekomdrugom, da ne priåamo o tome kako nikada nisu na unapredfiksiranim, veñ poznatim mestima po telu. A tek kakvaraznovrsnost i gradacija vlada meœu zalima ovog sveta!

Naã svet je neponovÿiv, a mi kao da smo zbog svojenesavrãenosti osuœeni na slepo izjednaåavaçe i ponav-ÿaçe. Sa druge strane, meœutim, nesavrãenoãñu ÿudskogomoguñeno nam je - makar i samo u sebi, i samo za sebe - daåinimo nemoguñe: ne razlikujuñi sjaj ove zvezde od sjaja onetamo, nama polazi za rukom åudo - gledajuñi razliåito mividimo isto i tako na izvestan naåin ponavÿamo nepo-

novÿivo. Tako nastaju metafore. I iz çih - pojmovi. Aiz pojmova - znaçe. Privid kao uteha. Privid utehe,

reñi ñeã...Negde izmeœu nesavrãenosti ÿudskog kao hen-

dikepa i iste te nesavrãenosti kao naroåiteprednosti balansira i komplementarni odnosinfinitiv - definitiv. Iz konteksta skiciranenesavrãenosti ÿudskog, to bi znaåilo da izmeœuuniformnosti neprestanog ponavÿaça (apstrak-132

tno miãÿeçe) i otvorene ãanse da se nemoguñe uåinimoguñim (jedinstveni doæivÿaj razliåitosti) isijava zaistoriåno-projektivni ratio nedokuåiva suãtina - “sup-stancija svega ãto je vredno”. Priznavãi sebi vlastitunesavrãenost (i nedostiænu savrãenost sveta) åovekinfinitiva otkriva priliku da u toj savrãenosti odnosnonesavrãenosti uæiva, a ne pati. On se predaje, doduãeprividnoj, ali, ipak, delotvornoj sposobnosti da åini onoãto su do skoro mogli samo bogovi - a ãto je iz tzv. logo-centriåne perspektive (znam da ne ÿubiã previãe Deridu,ali nema veze) definitivne istorije bilo åak i nezamis-livo, a kamoli ostvarivo.

Ali da viãe ne okoliãim. Sve ovo samo je opãiranuvod. Sa pomenutom Ostvarivoãñu i Neostvarivoãñu sa-svim sam na domaku, åini mi se, osnovnom tonu i smislu tvo-je aksiologije. Zato ñe moæda biti najboÿe da na ovom mestujasno postavim glavni zadatak: preko pokuãaja da se naneortodoksan naåin doåara Beskraj opravdati zahtevnosti preciznost tvoje dijagnoze po kojoj infinitiv nije odre-œen definitivom, veñ obrnuto - definitiv infinitivom.

Ãta drugo do Beskraj? Nemoj mi reñi (ali ni dvosmis-leno, kako veñ umeã) da baveñi se infinitivom nisi imaopred oåima tako neãto... Dobro, znam da te u svemu tome presvega interesuju glagoli, ali ovu imenicu (eng. Infinity, prim.prev.) ne moæeã zaobiñi (uostalom, ona je ime tvog “glago-la svih glagola”).

Zadatak - kao ãto vidiã - ni malo lak, jer pod-razumeva bar dve teãko prihvatÿive namere. Nameravamda opiãem i odredim neãto ãto je samo po sebi neopisivoi neodredivo (beskraj), a druga mi je namera da argumentu-jem tezu sasvim suprotnu onoj koju zastupa veñina upuñenihu problem meœuodnosa definitiv - infinitiv. Ipak, dapokuãam... Moja teza glasi: infinitiv je, kao ãto samoime kaæe - kao nekakav beskraj - najkrañe rastojaçeizmeœu entropije i utopije. Objaãçeçe sledi.

Na jednom svom polu ÿudsko znaçe nudiistinu neprotivreånog i apsolutnog sjediçeçasvekolike materije i sveopãteg duha (utopija), ana drugom polu istinu isto tako apsolutne ineprotivreåne razdvojenosti svekolike mate- 133

rije i sveopãteg duha (entropija). Prema tome, utopija bitrebalo da bude konaåno ovaploñeçe i afirmacija svihenergija i potencijala (onih koji potiåu iz nuænosti, i onihkoji potiåu iz slobode), ma u kom obliku se ovi ispoÿavali.Tome nasuprot, entropija bi trebalo da bude konaånoponiãteçe svih energija i potencijala (onih koji potiåu iznuænosti, i onih koji potiåu iz slobode), ma u kom oblikuse ovi ispoÿavali. Kao takva, utopija je, antropoloãki/on-toloãki gledano, pozitivni eshaton, a entropija je nega-tivni eshaton. Ali oba eshatona postavÿena su tolikodaleko da - ma koliko im se pribliæavali - oni veånoostaju jednako nedostiæni.

Ova dvostruka nedostiænost jasno markira koordi-nate neåega ãto je naviklo da izmiåe i oku i umu: izmeœudve krajnosti (antropoloãke i kosmoloãke) sakrilo se onoãto nemuãto imenujemo reåju “beskraj”. Pri tom ti pod-vlaåim da ovde oåigledno nije reå ni o kakvom kvantita-tivnom, nominalnom, ahumanom beskraju, naprotiv - o kva-litativnom, vrednosnom, ÿudskom beskraju. Takav beskrajti si imenovao sintagmom “aksioloãki infinitiv”.

Sa sveãñu o tragiånoj prirodi utopijskog/ entropijskogkao da smo bliæe onome ãto je sa one strane naãih moñi,jer u pitaçu je neodredivo po sebi, neopisivo (ãto je, inaåe,najveñi izazov za pisca, ali o tome viãe kad se budemovideli u B., u åetiri oka). Beskraj, deleñi odnosno spaja-juñi utopiju i entropiju, izgleda mi, deli odnosno spajaudaÿene polove na koje su rascepÿeni åovek i çegov svet.

Ako je zamisao taåna, ovaj i ovakav beskraj moæe se bezdilema oznaåiti kao jedan od retkih stvarnih medijumaobjektivacije “zloåestog” odnosa infinitiv - definitiv(“B.A.D.”, prim. S.U.). Bez dilema, jer ukazuje istovremeno

kako na suãtinu i karakter samog odnosa, tako i na veñposloviånu konfuziju i neusaglaãenost brojnih po-

kuãaja da se taj odnos jasnije predoåi, ãto rezulti-ra utiskom da je tu reå - kao i kod fiziåkog beskra-ja - o neåemu ãto je tek zgodna, aproksimativnafikcija. Posredno, dakle, zakÿuåujuñi, pokazujese kako razlog principijelene nemoguñnosti dase ova veza i ujedno razlika jednoznaåno iden-tifikuje leæi u tome ãto je perspektiva defi-134

nitiva - jedna krajçe netolerantna perspektiva kruto za-datih i nekritiåki usvojenih vrednosti - svojim skonåaçemili samoiscrpÿeçem naiãla na trenutak/taåku kad/gde seza çu otvara svojevrsna nedokuåivost sliåna nedokuåi-vosti ovde predstavÿenog beskraja koji, kao ustalom svakibeskraj, izmiåe moñi çenog ograniåenog anamnetiåkog poi-maça. Ova nedokuåivost je, u vrednosnom smislu, naravno,infinitiv.

Infinitiv sam po sebi i za sebe nije problem. On to,meœutim, postaje kad se misli kao razliåit od onoga ãto gaåini takvim kakav jeste tj. kad se odreœuje. Tek ako i kad jeodreœen, nekim klasiånim diskursom aksioloãki “osve-ãtenog subjekta”, tj. ako/kad je konceptualizovan - infini-tiv postaje problematiåan, tajanstven, protivreåan. I toupravo zbog toga ãto se tako izlaæe negativitetu kruteartikulacije koji ga prikazuje u çemu tuœoj i neprimerenojformi, umskoj formi ideje, a ne u realno-istorijskoj formivrednosti. Time se on nelegitimno postavÿa naspram de-finitiva, ali na istom nivou konkretne pozitivne istorij-ske vrednosti, u agresivnu opoziciju koja je koliko nepri-rodan, toliko i jedini moguñi odnos istorije sa ma kakvimpredmetom çenog unapred isprogramiranog interesovaça,a to u ovom sluåaju znaåi i sa infinitivom. Definitiv time- uspostavÿajuñi po svaku cenu za çega problematiåno ineizvesno biñe infinitiva kao izvesno i neproblematiånoodnosno kao nekakvo Ãtastvo - mutira ga u surogat samogsebe, u neadekvatnu simulaciju, u pogreãno ime - mutira gau opredmeñeno Neãto, odnosno u Isto, jer baã sve ãto jesteu svetu definitiva mora biti neãto (u najåeãñem znaåeçu:“bilo ãta”). Obezliåeno ãtastvo infinitiva ovim setransformisalo u mrtvi objekat saznajnog i ideoloãkoginteresa - u muåno trpno staçe izmanipulisanosti ipatvorenosti.

Ostane li, pak, izvan diskursa definisaça,ostane li takav kakav jeste, infinitiv nikada neñemoñi biti kanonizovan - nikada neñe moñi bitisistematizovan i taksatizovan hipertrofiranimsubjektom istoriciteta, nikada neñe moñi bitiisprojektovan u sredstvo za neku drugu, pret-postavÿenu, a çemu samom tuœu i nemoguñu svrhu, 135

pa makar se ona zvala “pravda”, “znaçe”, “sloboda” itd.(mada ñe mu to obavezno biti prebacivano kao neoprostivgreh). Ali te kritike ñe, naravno, potpuno promaãiti in-finitiv, jer, ako sam te dobro razumeo, uopãte nije vaænohoñe li biti odreœivan kao “ovo” ili kao “ono” - u svakomod sluåajeva on ñe prosto izmañi... U pokuãaju da se dokuåinekim ãtastvom veñ unapred je uåiçena principijelnahermeneutiåka greãka odreœivaça.

Kad je jednom dostignut i u sebi samom identifikovan,aksioloãkom infinitivu je suviãan i jalov bilo kakavpokuãaj da bude odreœen (“mentalno” opredmeñen odnosnood sebe otuœen apstrakcijom). Infinitiv ima savrãen“odbrambeni mehanizam”: åim je napadnut nekom od agre-sivnih formi definisaça, on za definiciju postaje auto-matski nedokuåiv, a to praktiåno znaåi da naprosto nes-taje - kao da ga odjednom viãe nema. Za istoriju i istorij-sko miãÿeçe nema neodredivog, pa takav ne moæe biti nibeskraj - sve je konaåno i dostiæno ukalupÿeçu. Posle-dica, meœutim, takve arogancije je trajni gubitak baã onogaãto je najvaænije.

Åitam iznova tvoju skoro savrãenu analizu one epi-zode Hristovog nestanka na veåeri u Emausu i imam potre-bu da tu novozavetnu predstavu infinitiva, u ovom kon-tekstu, prepriåam svojim reåima:

...(priåa, naæalost, nije saåuvana kao sastavni deo ovog

manuskripta, a nema je ni na spisku do sada objavÿenihpriåa Tomasa Pinåona. Ne moæemo pogreãiti ako pret-postavimo da sadræaj priåe tematski varira karakteris-tiåni infinitivni “ABRAKADABRA” motiv: kad je tu - nevidiã ga. Kad ga ugledaã - nestaje! prim. S.U.)

57. NEÃTO (nastavak Pinåonovog pisma Grinåråu) ... Ova

priåa je varijacija na staru temu. Motiv je zadalaantika: Orfej i Euridika. Euridika nije tu, aznaåi mu sve. Ona je, pre svega, lepa. On odlazipo çu u Had, meœu mrtve, gde drugi ÿudi ne mogu,sa one strane istorije. Tamo je ona, bez çega,136

iako ne moæe bez çega. Jednom kada je pronaœe, nadÿudskihrabar, ona i tad ostaje Iza: infinitiv koji izmiåe uobli-åeçu. Æivot u çenom prisustvu tako je neizvestan, ona jetako nepostojana, a opet za çega jedino vaæna. Naravno, onne moæe da odoli a da se ne okrene i pogleda je. Ali åimto uåini, vraña se nazad u istoriju, a Euridika - nestaje.Definitiv sakriva infinitiv. Kao vaskrsli Hristos kadnestaje u Emausu, åim je ugledan, prepoznat. “Traæiñete mei neñete me nañi. I tamo gde ja budem, vi ne moæete doñi.”

Mitska snaga ovakvih priåa potvrœuje da je istinitouåio Zaratustra: “Sada vas pozivam da mene izgubite inaœete sebe; tek kad me se svi odreknete, æelim da vam sevratim.” Infinitiv odbija obliåje, jer ga daje svemu dru-gom. Ono ãto sve odreœuje, samo ne moæe biti odreœeno:nesta! Jer beãe - jer jeste - ultimativna neodreœenost kojasveobuhvatno odreœuje. Postojana je çegova nepostojanost,nepostojana je postojanost çegova.

Istinito je svedoåio i Tertulijan: “Sin Boæji je raspet- ne stidimo se toga; Sin Boæji je umro - verujemo u to, jerto je besmisleno; a sahraçen vaskrsao je - to je istina, jerje nemoguñe.” Verodostojnost i paradoksalnost ovog “Credoquia absurdum” najprecizniji su opisi infinitiva. Jedinamera koja je iznad svih merila, vrednost koja se u svojojniãtavnosti ne hvali, nego slavi, sveåanom nemoãñu.

Nesta i - osta. Hoñu da kaæem (da potvrdim to ãto tigovoriã): izvorno biñe infinitiva jeste biñe punenedokuåivosti - sa one strane granica saznajnih moñi ÿudii istorije. Ko to ne zna, ide u Emaus (baã kao ona dva Isu-sova uåenika, dok im uz bok hoda Spasiteÿ, a oni ga ne pre-poznaju) - ali ne zna kuda ide. Dogaœa se principijelnonerazumevaçe, jer sve ãto je strano definitivnoj inten-cionalnosti i diskurzivnoj projektivnosti odveñsamouverenog subjekta, po svaku cenu ñe se interpre-tirati kao srodno; takoœe sve nepoznato kao pozna-to, itd. Sve se “svodi” jedno na drugo, ili taånije- uvek konkretno Drugo na apstaktno Jedno. Abeskraj (Hrista, Zaratustre, Euridike i bilo kogdrugog infinitiva), pogotovo onaj beskraj izmeœuutopije i entropije - nikako se ne moæe spoznatitom mentalnom reductio procedurom “svoðeça”, 137

odnosno u krajçoj instanci onim ãablonom vremena/pros-tora koji je karakteristiåan za baziånu strukturu defini-tivnog pogleda na svet.

Iz vremena definitiva (ãto znaåi: iz kanona istori-je) infinitiv liåi ili na trenutak ili na veånost (a obojeje po sebi za istoriju nepojmÿivo) - pa izmiåe! Baã kao ãtoåoveku izmiåu, sa jedne strane, utopija, a, sa druge, entropi-ja. Tako se u trenutak/veånost epohalnog preokreta oddefinitiva ka infinitivu neminovno useÿava nedoku-åivost beskraja.

Prilika je da ovde apostrofiranu nedokuåivost ipaknekako pribliæim i ãto preciznije izrazim, pa ñu ti reñi:ako definitiv umire zbog utopije, onda infinitiv æiviuprkos entropiji (obrazloæeçe koje sledi doveãñe, kaoãto ñeã se uveriti, do dijagnoze o primatu infinitiva naddefinitivom - dijagnoze koju sam najavio na poåetku ovogpisma koje, vidim, vaÿda zbog entropije, metastazira...).

Nema sumçe da je biñe utopije, kao i biñe entropije -nebiñe: u odnosu na ÿudski æivot, pa åak i u odnosu na vekcelog åoveåanstva, obistiçeçe utopijskog daleko je kaofiziåke granice kosmosa (posle ‘68. to zna svaki eks-hipik),a obistiçeçe entropijskog daleko je kao, recimo, “sudçidan”, ili kao “komunizam”, ili kao neãto treñe, u jednakojmeri fantastiåno. U smisao oba pojma konstitutivno jeugraœeno odreœeçe praktiåne, humano realne neostvari-vosti. Utopija je mesto koje (joã) nije pronaãlo svoje mesto,topos bez toposa, a entropija je vreme koje (viãe) nije vreme,jer viãe nema nikakvih promena niti informacija, taåka/trenutak gde/kad su svo vreme i sav prostor nestali, veå-nost/beskraj u kojima i van kojih sve/niãta ostaje isto, isto,isto - kao stalnost nepromeçivosti i apsolutnost ne-

promeçive odsutnosti, hladnoñe i haosa.Sledi zakÿuåak: ako definitiv, dakle, nosi

poraz pred obeñaçem potpune ÿudske pobede (ali nesamo ÿudske veñ i kosmoloãke pobede), onda infi-nitiv nosi pobedu nad slutçom potpunog i neumit-nog kosmoloãkog poraza (ali ne samo kosmoloãkogveñ i ÿudskog poraza). Definitiv je poklekaopred nedostiænoãñu i nesavladivoãñu uslovanuænih za postanak/opstanak utopijskog. Kako to?138

- åujem te kako retoriåki traæiã dodatno objaãçeçe. Patako ãto je sa utopijom zauvek gotovo, dok ñe entropija joãbeskrajno dugo biti delotvorna.

Definitiv, koliko æivi zahvaÿujuñi utopiji, tolikozbog çe i umire: utopijsko je ona klica u sræi definitivakoja mu obezbeœuje æivot, ali koja ga je, istovremeno, neod-braçivo usmrtila. Nasuprot tome, entropijsko je ona kapsmrtonosnog otrova - jedva vidÿivo, ali opasno zrnce odkog se biñe infinitiva brani neprestano isijavajuñi ener-giju koja ne samo ãto ga odræava u æivotu nego ga i stalnojaåa, snaæi. Svi znaju istinitu priåu o zrncetu peska okokojeg meko tkivo ãkoÿke luåi sedefastu sluz i tako stvara,sloj po sloj, sve lepãi i lepãi biser. Ako je definitiv(bio) sudbinski obeleæen dalekom, ali prevladanomutopijom, onda je infinitiv sudbinski obeleæen dalekom,ali neprevladanom entropijom. Primat entropije nadutopijom je oåigledan.

Idem joã jedan argument daÿe i tvrdim ti: kolapsutopijskog samo je simptom neporecive delotvornostientropije. To znaåi da je entropija ta koja ontoloãki (atime i kosmoloãki i antropoloãki) prethodi utopijiodnosno ureœuje je, pa ova, stoga, ni ne moæe imati usloveza vlastitu pozitivnu objektivaciju, zbog åega nuæno propa-da. Utopija bi bila moguña tek ako/kad zakoni entropije nebi vaæili. Kao i obrnuto: kad bi vaæili zakoni utopije,entropija ne bi bila moguña. Ali, da u ovom svetu vaæezakoni entropije, a ne utopije, ne treba posebno i dodatnodokazivati - ta je nuænost ne samo funkcionalna, nego isveproæimajuña, sveobuhvatna. Entropijska neumitnosteficijentna je na kosmoloãkom i na antropoloãkom nivoustvarnosti, uostalom, i na svim drugim meœunivoima, bilokoje vrste.

Dokaz za ovu tvrdçu ima prostu formu reductio adabsurdum: pretpostavi se da je suprotna tezaistinita, pa se pokaæe da proizvodi besmislenekonsekvence. Suprotna teza bila bi ona po kojojentropija vaæi u utopijski ustrojenom svetu - podprimatom utopije nad entropijom. Laænost ibesmislenost ovakve pretpostavke ogleda se uçenom oåiglednom neskladu i protivreånosti 139

Isa svim dostupnim iskustvima. Nijedno poznato iskustvo,ma koliko bilo suptilno (ili pak brutalno) braçeno, nemoæe potvrditi objektivnost i funkcionalnost nekogutopijskog principa. Ako je, dakle, suprotno nemoguñe ilaæno, poåetna teza pokazuje se kao moguña i istinita.Ponoviñu ti je: kolaps utopije je simptom delotvornos-ti entropije.

Ova uslovÿenost utopijskog entropijskim posrednoznaåi da je definitiv (sa utopijom kao vlastitim kon-stituensom) uslovÿen infinitivom (sa entropijom kao svo-jim konstituensom), a ne - kako su mnogi, kao ãto znaã,skloni pogreãno da misle - da je infinitiv uslovÿendefinitivom. Ÿudi su, aksioloãki, hibriåna biña.

To je, otprilike, ono ãto sam hteo da kaæem tvrdeñida je infinitiv najkrañe rastojaçe izmeœu entropije iutopije. Nasuprot istoriji koja je najduæe rastojaçe izmeœuove dve ultimativne taåke naãeg sveta. Moglo bi se reñida se radi o istom rastojaçu, ali se mereçe vrãi iz dverazliåite perspektive: sa one i sa ove strane istorije.Otuda dva radikalno suprotna rezultata mereça.

Ovaj “kvantitativni” pristup infinitivu moæe dazbuni zato ãto je çegovoj vrednosnoj prirodi primereniji“kvalitativni” pristup. Tada ono ãto je bilo fiziåko-åiçeniåno rastojaçe u aksioloãkom smislu postaje odnos.Taj odnos znaåi, recimo, da i utopija moæe biti fiziåka,materijalna sila, kao ãto i entropija moæe biti duhovnasila...

Dakle, bilo da je najduæe ili najkrañe rastojaçe,infinitiv je u svakom sluåaju najneposredniji odnos izmeœuentropije i utopije.

140

INTERVJUJEDANAESTA GLAVA

INTERVJUPriznajem. Kriv sam.

Hampert Hampert

58. TREÑI ÅOVEK, DEFINITIVNOOvo je naslov teksta iz åasopisa “TAJM” (TIME MAGA-

ZINE), u kome se donosi razgovor sa prof. Grinåråom (No.1866, od 24. VIII 1991. godine, sa crnoputom manekenkom Na-omi Kembel na provokativnoj crno-beloj naslovnoj strani).

Tekst prenosimo u celini (prevod: S.U.):

Povodom izlaska iz ãtampe treñeg, zavrãnog tomakçige Stjuarta V. Grinåråa Aksioloãki infinitiv safilozofom razgovarali novinari Sajmon Bredvel (SimonBradwell) i Pola Tanovic (Pola Tanowitz).

TAJM: Kako laiku objasniti ãta je infinitiv?GRINÅRÅ: Nema te stvari ili oblika koji ne bi bar

nekom bar neãto znaåili - nema niåeg na ovom svetu u pot-punosti beznaåajnog. Ima stvari koje mogu da znaåe: “ni-ãta”, ali nema stvari koja je bez nekog znaåeça, bez bi-lo kakvog smisla. Osim ÿudskog æivota. Taånije: baãzato ãto je ÿudski æivot jedina stvar na svetu kojanema nikakvog znaåeça, sve drugo - doslovno sveãto nije ÿudski æivot - neãto znaåi. Vrlo je jed-nostavna ravnoteæa kojom je ureœen ÿudski svet.Pitaçe je da li bi bilo boÿe da je obrnuto - dajedino ãto ima smisla bude ÿudski æivot, a dasve ostalo bude potpuno bez smisla i znaåeça. 141

Ako malo razmislite, uvideñete da je ipak podnoãÿivijaona prva varijanta. E sad, to ãto zovemo laiåki “æivot”odgovara u dobroj meri onome ãto sam imenovao terminom“infinitiv”. Znate, gde god imate tajnu, budite sigurni dase radi o nekom infinitivu. To je vrlo znaåajan signal, saz-naçe ako hoñete, jer je razumevaçe infinitiva uvek prodorrazumnog u netransparentno, neinteligibilno. Prodorumnog u neãto ãto je do tad za um bilo tabu. Teorija in-finitiva trebalo bi da pruæi moguñnost da na neki naåinipak shvatimo i objasnimo neobjaãçivo. A to nije malidobitak. Eudoksov argument o najviãoj vrednosti pruæaneoåekivanu moguñnost racionalnog zasnivaça i teorijskogizgraœivaça vekovima kontroverzne slike o svetu vred-nosti.

TAJM: Istina vrednosti, po Vama, ako dobro razumemo,jeste istina posebne tajne. Kako to? Novinar veñ po priro-di svog poziva mora da upita i proveri - nije li svakaistina, pre svega, u sferi javnog?

GRINÅRÅ: Istina konsenzusa nastaje razmenom miã-ÿeça, iz dijaloga, a ta ekonomija treba da rezultira javnomsaglasnoãñu. Dok istina tajne nastaje iz pojedinaånoguvida, a treba da rezultira konkretnom nepodudarnoãñu -razliåitoãñu i nesvodivoãñu na neãto ãto bi bilo zajed-niåko, opãte.

Najpovoÿnija odlika istinitosti kao funkcije saglas-nosti i razumevaça ogleda se u pouzdanoj i opravdanojzaãtiti od neodgovornosti. Jer nekakva apartna, indivi-dualna istina ne moæe da obavezuje nikog ni na ãta. Aistina, u to nema nikakve sumçe, ako je to ãto jeste - mora,izmeœu ostalog, i da obavezuje. Jer istinu nije moguñe

prenebregnuti, niti “zaobiñi” praveñi se kao da ne po-stoji. Neka istina neodgovornosti ne bi imala naåi-

na da identifikuje i predupredi laæ. Jer svako bise mogao pozvati na “svoju” istinu kao na jedinu“pravu”, i u to ime zahtevati i nalagati ãta mu jedrago. Nama nije dato da znamo da li je åovek kojise poziva na istinu iskren ili ne. Ako je iskren,sve je, hvala Bogu, u redu. Ali, ako laæe, onda sejednom çegovom laæi ruãe sve druge istine i142

svi drugi ÿudi. Posle toga, niko nema razloga da bilo komeveruje. A bez meœusobnog povereça ÿudski æivot viãe nebi bio moguñ kao takav - kao ÿudski. Ovaj nemili razvojdogaœaja predupreœuje se konsenzusom. Sam konsenzuspoduprt je dijalogom i javnoãñu. Istina dijaloga je istinaargumenata i proverÿivosti. To su, meœutim, usloviistinitosti koji imaju i drugu, nepovoÿnu stranu. Tako,recimo, za potvrdu da govorim istinu najåeãñe ñu se poz-vati na nekog ko misli isto. I ãto viãe pronaœem onih kojiñe potvrditi ono ãto ja kaæem, time ñe moj iskaz bitiizvesniji, ispravniji, nesumçiviji, taåniji - reåju, istini-tiji. Ali, moæe li biti istina ono ãto svi znaju? Meni seåini da istina nije neko opãteprihvañeno mneçe - napro-tiv, ako u sebi åuva neãto zaista istinito, mora biti tajna.Ne dakle, neãto javno, niti neãto o åemu veñina ima mi-ãÿeçe ili stav, veñ upravo suprotno od toga. Ako bi sadneko porekao ovu tvrdçu, time bi samo posredno potvrdioda je teza o istini kao tajni taåna, jer bi izrazio nesa-glasnost, odnosno izdvojenost uvida. Sa druge strane, akobi se taj neko sloæio sa iznetom tezom, ova bi samim timizgubila na vaÿanosti, zbog oåigledne samoprotivreånos-ti izmeœu zalagaça za jedinstvenu, individualizovanuistinitost i istovremenog potvrœivaça takve istinitostisaglasnoãñu i zajedniåkim mçeçem. U ovom paradoksupoåiva najveña snaga legitimacije koncepta istine kaotajne.

TAJM: Najmistiånija postavka u vaãoj teoriji vred-nosti i istorije jesu “treñi”, ÿudi koji æive izvan istori-je. Ko su oni? Objasnite nam na nekom primeru.

GRINÅRÅ: Treñe ÿude najlakãe je razumeti kao ima-ginarne likove, kao liånosti iz nekog romana ilifilma. Hamlet, recimo, Selinõerov Badi Glas iliManov Gustav fon Aãenbah. Kad Aãenbah na krajunovele Smrt u Veneciji, imitirajuñi Platonovmanir obrañaça, kaæe: “A sad ja idem, Fedre, tiostani; i tek kad me viãe ne budeã video, poœi iti”, to je krajçe precizna artikulacija infini-tivne svesti, svesti liånosti koja razume ãtaznaåi egzistencija izvan istorije i kako je takva 143

egzistencija moguña na verodostojan naåin. Ako ovo nijedovoÿno jasno, znam jednu pesmu Åarlsa Simiña, savremenogameriåkog pesnika srpskog porekla, koja - opisujuñi brodzahvañen olujom - govori upravo o takvoj vrsti egzistenci-je. Veliki beli putniåki brod se uzdizao i propadao u vo-du, ãkripao. Niko od putnika nije mogao da spava, mnogi supovrañali preko ograde. Ujutru se samo nekoliko ÿudipojavilo na doruåku. Popodne, poãto je oluja i daÿe bes-nela, bioskopska sala je ostala prazna. Ipak, film je bioprikazan. Brod se ÿuÿao, talasi su mu straãno lupali obokove, ali su ÿudi na platnu sve vreme ostajali savrãenomirni. Ti ÿudi sa platna lepa su metafora za “treñe”, za onekoji su izvan bura i prividnih smiraja istorije.

TAJM: Ali zanimÿivije je kad kao “treñeg” odreditesamog umetnika, ne neki artificijelni lik, veñ autoraromana, dakle, stvarnu liånost. Na vaãem spisku nalazise, recimo, Franc K., a ne çegov alter-ego Jozef K.

GRINÅRÅ: Pogledajte ta tri neponovÿiva Kafkinaromana iz perspektive teorije infinitiva. I Proces iZamak i Amerika su kristalno jasna, autentiåna sve-doåanstva o nedostiænosti, izdvojenosti i neizbeænostiinfinitivne instance u ÿudskom æivotu. U odnosu na tuinstancu, po Kafki, mi smo bespomoñni, ona nam odreœujeæivot do najbesmislenijih detaÿa, a koliko god da setrudimo da je dosegnemo ili spoznamo, ona nam uvek izmiåe.Sudeñi po çegovoj umetnosti, Kafka je æiveo u neposred-nom i permanentnom suoåeçu sa infinitivom. On nije, kaoja i vi, izabrao jednu istoriju i çom definisan svet rela-tivno izvesnih vrednosti, nego je æiveo izvan bilo kojeistorije, po cenu nemerÿivih duãevnih iskuãeça, ne-

posredno oseñajuñi svu dramatiånost i dalekoseænostsnage kojom infinitiv konstituiãe ÿudsku sudbinu.

Kafkina dela pokazuju da se ono nepregledno nemoæe nikakvim naporom sagledati, nesamerÿivo sene da izmeriti. Çegova kompetencija da tu istinuiskaæe jeste besprimerna. Samoubistvo FrancaK. je, sliåno Niåeovom ludilu, ili Helder-linovom, Van Gogovom, takoœe, samo naåin da seta kompetencija realizuje fiziåki, bioloãki i144

psiholoãki, a ne tek literarno i aksioloãki. Helderlinu “Hiperionu” kaæe: “Uåini mi se da sam ga video, a onda seponovo uæasnem, kao da je to ãto sam video bio moj vlasti-ti lik, uåini mi se da ga oseñam, çega, duh sveta, ali ondase budim i pomislim da sam dræao svoje vlastite prste.”

TAJM: Povodom teorije o “treñima” optuæeni ste za svo-jevrsni duhovni rasizam i elitizam. To je samo joã jedan unizu paradoksa vezanih za vaãu teoriju i vas liåno. Kako jemoguñe da nekoga ko se tako snaæno zalaæe za tolerancijuproglase rasistom?

GRINÅRÅ: Reå je o naãoj najveñoj boÿci - duhovnojpovrãnosti ameriåke javnosti koja ima nezdravu sklonostda prebrzo etiketira, bez najosnovnije procedure razu-mevaça i analize argumenata. Ona moja reåenica: “Ÿudinisu jednaki” istræe se iz konteksta i onda, uprkos suprot-nom smislu zbog kog je izreåena, brzopleto i zlonamernoidentifikuje kao rasistiåka. A kontekst je (oni koji suåitali drugi i treñi tom Aksioloãkog intinitiva to veñznaju) moja zamisao o analognim hijerarhijama na kojima po-åivaju svet vrednosti i svet ÿudi. Kao ãto u svetu vred-nosti imate lestvicu vrednosno definisanih stvari -loãeg, maçe loãeg i najmaçe loãeg, tako i u svetu ÿudiimate loãe, maçe loãe i najmaçe loãe ÿude. Izvan ovihhijerarhija na strani definitiva, po aksioloãkoj logici,imate infinitivnu instancu koja je princip i kriterijumvrednovaça odnosno formiraça lestvica definisanihvrednosti. Infinitiv definicijom stvara nejednakost ita nejednakost je aksioloãki jedino moguña i legitimna.Tako je svet definisanih vrednosti i ÿudi - svet legi-timne nejednakosti. Izvan ili, ako hoñete, iznad ovihdefinitiva vlada ravnopravnost i jednakost svihmoguñih infinitiva. U veånosti, da kaæemo to sta-rinskim terminima, briãu se sve razlike, sve pos-toji istovremeno i ravnopravno, dok u istorijivlada sukcesivnost, subordinacija i neujedna-åenost. Istorija je sfera netrpeÿivosti, a iz-vanistorijska veånost infinitiva je sferatrpeÿivosti. Infinitiv kao merilo svetavrednosti moæe biti bukvalno bilo ãta, 145

dovoÿno je samo pristati na to ãto se izabralo za infini-tiv. Takoœe, infinitiv kao merilo sveta ÿudi moæe bitibilo ko od onih koji su svesni infinitiva kao takvog.Problem je ãto su ÿudi biña smrtno zaraæena virusomsmisla, tako da je nepotpuno definisana egzistencijapraktiåno nezamisliva. Suprotna pozicija, pozicija pot-pune otvorenosti, nedefinisanosti, neizvesnosti kaosvesnog opstajaça u infinitivu za veñinu je nepodnoãÿi-va. Ko je to u staçu, autentiåni je “treñi” i stoji na vrhuÿudske hijerarhije - on je merilo, vredan slave i naãegzakliçaça. Ja, recimo, nisam takav. Ja sam definisanaliånost, kao i vi, pretpostavÿam - maçe-viãe loã, uodnosu na infinitiv, naravno, koji me odreœuje.

59. ÆRTVOVAÇETAJM: Vi ste hriãñanin, protestant. Kako to da u

Aksioloãkom infinitivu i drugim vaãim delima, koja vrveprimerima, podacima, analogijama najãireg kulturoloãkograspona, ima toliko malo referenci iz hriãñanstva, pomnogo åemu planetarno dominantne kulturne paradigme?

GRINÅRÅ: To je vaÿda zato ãto sam rasista. Ali ãaluna stranu, niste prvi koji mi prigovara tako neãto, ãto meuvek iznova zaåudi. Biblijske reference za teorijuinfinitiva toliko su upadÿive da sam ih, u stvari, sves-no izbegavao. Drvo poznaça dobra i zla je zabraçeno, i toje åisti simbol aksioloãkog infinitiva. Ako je neko“treñi”, onda je to Isus. Hristos je, kao Sin Boga, istorij-ska definicija svog Oca. Zato je razumnije reñi za çega daje bio najmaçe loã, a ne najboÿi meœu ÿudima. Ipak, ukçizi se pozivam na mesta iz Novog i Starog Zaveta - na

legendu o zlatnom teletu i na veåeru u Emausu. Ali dato ne bi ostali izuzeci koji potvrœuju pravilo, na-

veãñu vam primer jedne od najveñih tajni judeo-hri-ãñanstva uopãte: Avramovo ærtvovaçe sina Isaka.

U naãem svetu, kao ãto znate, sin je jedna odvrhunskih, neprikosnovenih vrednosti. Avramovoponaãaçe se ni po kom ÿudskom merilu ne moæeokvalifikovati kao dobro. Nije poznata tasvrha koja bi bila vredna ubistva sopstvenog146

sina. Nema tog razloga koji bi ubedÿivo opravdao takav po-stupak. Ali, vidite, baã zato takav postupak definiãevrednost i smisao svim drugim naãim postupcima i svimstvarima do kojih nam je stalo. Taj åin je infinitivan.Ærtvujuñi Isaka, Avram priznaje Jahveu da je neprikosno-ven i da od çega sve zavisi. Ærtva je ritualni åin slav-ÿeça Boga koji je apsolutni Tvorac Avramovog sveta, ãtoje nedvosmislen simptom restitucije infinitiva. Zamah-nuvãi noæem, Avram konaåno i neopozivo definiãe svojsvet, nedvosmisleno omeœuje sve odnose koji vaæe u tomsvetu. Posle toga, nema viãe niåeg vrednosno nejasnog, zbu-çujuñeg, protivreånog ili neutralnog. Od tog åasa zna seãta ima smisla, a ãta ne, ãta je vredno hvale, a ãta ne.Svet je definisan. Uspostavÿa se istorijski artikulisanahijerarhija, u legendi predstavÿena Avramovom vizijom ne-besnih lestvi, po kojoj je sin zaista definisan kao jedna odnajviãih vrednosti ÿudskog æivota, ali zato ãto je objav-ÿen neprikosnoveni kriterijum na osnovu kojeg to uopãtemoæemo znati. Voleti sina vredno je hvale, ali ærtvovativoÿenog sina Bogu vredno je slave. To je taj fundamental-ni hijatus izmeœu definitiva i infinitiva. Raniji haoskojim je Avram bio okruæen u svetu koji mu je bio stran, ne-prijateÿski i zagonetan, sada je okruçen smislom koji ganajzad ureœuje, daje mu definisan, kosmiåki tj. ureœen liki identitet. Avramovi potomci, sve do naãih dana, baãti-nici su kosmosa koji je çegovim infinitivnim åinom traj-no konstituisan. Åin koji je na prvi pogled nesumçivo ne-ÿudski, jer besmisleniji, strahotniji postupak teãko je i za-misliti, ovim se otkriva kao herojski, arhajski, titanski.Hriãñanska tajna Avramovog ærtvovaça Isaka ovim se ras-kriva kao sveåanost infinitivne performativnosti. Æi-veñi u joã iz starozavetnih vremena zadobijenom svetu,svi mi, Avramovi naslednici, zaboravili smo vred-nosni i smisaoni temeÿ na kome taj naã svet poåiva.

TAJM: A u åemu je razlika u odnosu na nehri-ãñanske obrede ærtvovaça, recimo, na Agamemno-novo ærtvovaçe Ifigenije u Aulidi, koje je jed-nako drevan i dalekoseæan åin?

GRINÅRÅ: Ærtvovaçe Ifigenije je poli-tiåki, a to znaåi definitivan åin. Çime se ne 147

uspostavÿa poredak sveta, nego se, naprotiv, sledi i pov-inuje jednom poretku o åijem smislu nema svesti. U AulidiGrci su åekali godinu dana, ali - koliko je meni poznato -nije bilo povoÿnog vetra. Brodovi su besmisleno plutali,a borbeno raspoloæeçe je kopnilo. Smisao ove ærtve nijeuspostavÿaçe vrednosnog poretka koji ñe verodostojnourediti svet - ãto se dogaœa infinitivnim åinom kakav jeAvramov - veñ potåiçavaçe uvreæenom istorijskomporetku oliåenom u personifikovanim olimpijskim boæa-nstvima, naroåito Aresu, svirepom Bogu rata. Posle ærtve,vetar je napunio jedra i oni su krenuli na Troju. Ares je tadaneposredno definisao gråku situaciju, a oni, na åelu saAgamemnonom, samo su, unutar tako definisanog sveta, pos-tupali slepo, iznuœenim redom poteza. Åinom ærtveIfigenije ne rukovodi, kao ãto vidite, infinitiv, nadis-torijska nuænost, veñ definitiv, istorijska nuænost. Kaoãto moæete i sami videti, razlika je, da tako kaæem, kaoizmeœu neba i zemÿe.

60. MAZGA ILI SLONTAJM: Kako komentariãete stav Noama Åomskog, inaåe,

vaãeg dugogodiãçeg prijateÿa, koji je kritikovao teorijumeta-definitivne vrednosti tolerancije kao prikrivenugeo-strateãku platformu pozicije Sjediçenih AmeriåkihDræava. Kad se infinitivna aksiologija åita u globalno-politiåkom kÿuåu, navodno je oåigledno da je meta-statustolerancije u hijerarhiji vrednosti, u stvari, jednoznaånametafora za meta-status Amerike kao dominantne sile uaktuelnom svetskom poretku. Po Åomskom, Amerika naosnovu vaãe argumentacije o povlaãñenom statusu tole-

rancije - bez koje nema adekvatnog infinitiva na jed-noj strani, a ni svih drugih vrednosti, na drugoj strani

- legitimiãe svoju agresivno-dominatnu ulogujedine preostale super-sile koja sebi daje za pravoda jedina zna i raspolaæe infinitivom planetei åitavog åoveåanstva. Slaæete li se takvimocenama? Da li vam to laska ili vam moædasmeta?

GRINÅRÅ: Bez komentara.148

TAJM: Aktivno ste uåestvovali u predsedniåkim kam-paçama Ronalda Regana i Riåarda Niksona. Takav angaæ-man komentarisan je kao viãestruko problematiåan. Bijevas glas da onaj koga vi odaberete mora da pobedi, bezobzira da li je “slon” ili “mazga” (simboli demokratske,odnosno republikanske partije, prim. S.U.). Pored toga, nekekolege intelektualci i uopãte akademski svet opisujevaãe javne istupe u druãtvu holivudskih glumaca i rok-zvezda kao groteskne. Hoñete li nam i u ovom sluåajuuskratiti komentar?

GRINÅRÅ: Politika je sfera åistog definitiva i jasamo postupam u skladu sa tom istinom. Suãtina svakogdefinitiva, kao ãto znate, nije pripadniãtvo ovoj ili onojpolitiåkoj stranci, konfesiji, ideologiji, nego princip“najmaçe-loãeg” odreœeça. Za mene je meta-definitivniodnos prema politici vrlo jednostavan, åak zabavan. Tu nemoæe da se pogreãi, bilo da izaberete strategiju toleran-cije, bilo strategiju ironije. Mogu samo da kaæem da samverovao u datom trenutku da je Regan bio najmaçe loãa va-rijanta za ovu zemÿu i potrudio sam se da to opredeleçejavno branim. Kao ãto sam nedavno åinio podræavajuñiKlintona, ali zbog mojih poodmaklih godina nisam se utolikoj meri javno eksponirao. Ãto uopãte ne znaåi da sene nadam da ñe se u buduñnosti pojaviti neka politiåkaopcija koja bi u datom trenutku bila maçe loãa i od repub-likanske i od demokratske, od cele te trivijalne poli-tiåke maãinerije. Moje simpatije, paæça i posredniangaæman, u skladu sa tim, biñe, naravno, automatski pok-loçene baã takvoj meta-politiåkoj i meta-definitivnojopciji. Ova nespretna kampaça za politiåku korektnostsamo je prenaglaãena ãminka koja jedno ruæno lice,lice naãe druãtvene stvarnosti, åini grotesknim.Ali, Boæe zdravÿa. Lice o kome govorim lepo je ibez ãminke, znam da ñemo ga ugledati onda kad senajmaçe budemo nadali.

TAJM: Vratimo se zaåas nazad u istoriju. Gdeste bili i ãta ste radili u vreme ubistvapredsednika Kenedija?

149

GRINÅRÅ: Ako mislite bukvalno u tom trenutku, reñiñu vam: bio sam u bioskopu. Gledao sam “Neki to vole vruñe”.Ãto naravno ima veze i sa Õej-Ef-Kejem, ali i sa mojomteorijom odnosa izmeœu infinitiva i definitiva, jer onaposledça reåenica je vrlo dobra formulacija definiti-va. Na “Niko nije savrãen” dodajem, danas, malu ogradu:osim, moæda Norme Õin. Kad sam izaãao iz sale joã uveksam se smejao, a na ulicama, u restoranima, po pabovima iposlastiåarnicama, u stanovima i podzemnoj æeleznici,ÿudi su bili oåajni, u ãoku... Zatekao sam naciju u jednompomerenom, konsterniranom staçu, åije posledice seoseñaju joã uvek, i u naãe vreme. Ali, to verovatno nemaveze sa onim ãto ste æeleli da me pitate.

61. ISPRAVNO, NEISPRAVNOTAJM: Nekada su se vatrogasci peli na merdevine da

siñuãnoj dami, nekoj staroj crnkiçi, recimo, dohvate maåes drveta. Danas bi vatrogasac sa “prirodnog blaga” spasio“predstavnika maåje vrste” reagujuñi na “odgovarajuñizahtev” “visinski ograniåene osobe afriåkog porekla”“uznapredovalih godina, bez obzira na pol”. Pojavila se,naravno, politiåka ispravnost. Oseñate li se na bilo kojinaåin odgovornim?

GRINÅRÅ: Åesto sam odgovarao - i javno i privatno -na ovakva pitaça, liãena minimalnog sluha za ironiju, pañu vam kratko reñi: moja teorijska pretpostavka o toleran-ciji kao najmaçe loãem surogatu infinitivne vrednostipotpuno neopravdano se smatra ideoloãkom osnovom pro-jekta takozvane politiåke ispravnosti koji - to se vidi izvaãeg primera - poprima montipajtonovske razmere. Jer moj

predlog insistira na onim distinktivnim obeleæjimatolerancije koji ovu vrednost, iako je definitiv,

najpribliænije predstavÿaju u infinitivnoj funkci-ji. Veñina, joã uvek nije u staçu da æivi u svetuinfinitivne aksiologije, pa se mora traæiti naj-maçe loã definitiv. Naåin realizacije idejepolitiåke korektnosti jasno ukazuje da se opera-tivno insistira baã na onim distinktivnimobeleæjima koji su karakteristiåni za najgore150

definitive, a ne, naæalost, na onim obeleæjima vrednostitolerancije koji ovu ideju pribliæavaju osobinama infini-tiva. Najpogreãniji od svih naåina da se dosegne infinitivje, o tome sam, uostalom, i pisao, hipertrofija modalitetatipiånih za definitiv. Jer, da vas podsetim: infinitiv kaovrednost je lep i strog vladar, verodostojan, merodavan,usamÿen i nepostojan i neizvestan, dok je definitiv ruæani popustÿiv, nedostojan, merÿiv i kao takav beznadeænotrivijalan, poãto je podaniåki jasan i izvestan. Sve u svemu,ovo je joã jedna potvrda da je naãa istorija sudbonosnoistorija definitiva koji se slavi i infinitiva koji sehvali, ãto je, kao ãto znate, potpuno suprotno od onog za ãtasam se zalagao piãuñi Aksioloãki infinitiv.

TAJM: Vaãa prijateÿstva su odavno kult sami za sebe.Ako to nije odveñ liåno pitaçe, recite nam, molim vas,neãto viãe o Selinõeru. Bilo kakav detaÿ je dragocen.Znate li zaãto Selinõer posle priåe “Hepwort 16, 1924”(åasopis ÇUJORKER, 1965.) nije viãe niãta napisao?

GRINÅRÅ: Da vas ispravim: nije viãe niãta objavio.A da li je napisao, ipak je boÿe da to pitate çega.

TAJM: Tako neãto, naravno, nije bilo moguñe ni u pe-desetim, ili ãezdesetim godinama, na vrhuncu Selin-õerove slave, a u devedesetim joã maçe. Ali pada mi napamet neãto drugo, takoœe aktuelno na internacionalnojintelektualnoj sceni pedesetih, a tu aktuelnost nije izgu-bilo ni danas. To je pitaçe odnosa poezije i koncentra-cionih logora. Molim vas da za naãe åitaoce joã jednomobjasnite vaã odgovor na Adornovo skeptiåno pitaçe omoguñnosti i smislu pisaça, uopãte umetnosti, posleAuãvica i Hiroãime?

GRINÅRÅ: Nasuprot Adornu, kao ãto moædaznate, ja sam tada verovao, a tako mislim i danas, dase poezija i daÿe moæe pisati sa jednakim smis-lom kao i pre “etiåki nulte” 1945. godine. Prostozato ãto umetnici time nisu prestali da seraœaju. Pitaçe je postavÿeno na osnovu intu-itivne pretpostavke o zajedniåkom porekluetiåkih i estetskih vrednosti. Ovo raœaçe 151

umetnika meœu ÿudima i posle totalnog kolapsa ÿudskostiempirijska je potvrda da su te dve sfere bitno razdvojenei autonomne jedna u odnosu na drugu. Jer kraj etiåkogoåigledno nije rezultirao automatskim krajem estetskog.Ja sam åak pokuãao da ukaæem na frapantan istorijskiparalelizam ove dve vrednosne dimenzije. A, kao ãtoznate, dve paralelne linije nigde se ne dodiruju, çihovarazdvojenost je savrãena. Osim na horizontu, dakle, negdebeskrajno daleko, u infinitivu... Za mnoge ÿude, ovakvostaçe stvari moæe izgledati razoåaravajuñe, jer, åini mise da je ta plemenita ili taånije primamÿiva intuicija onerazluåivosti i zajedniåkom poreklu svih vrednostiãiroko rasprostraçena: çu dele svi laici, ali i mnogieksperti. Ipak, ima u tome i neåeg uteãnog - znate, kao ãtose uvek iznova raœaju novi pesnici i muziåari, slikari iarhitekti, verovatno se raœaju, uvek iznova, i novipoãteni, dobri ÿudi.

TAJM: Ipak, gde se po vama najoåiglednije ukrãtajuetika i estetika?

GRINÅRÅ: Treba mnogo maãte da bi se zao åovek pred-stavio kao dobar.

TAJM: Ÿudi imaju predrasudu o filozofima kaostraãno ozbiÿnim, namrgoœenim starcima. Vi na svakinaåin demantujete takvo mneçe. Za kraj ovog razgovora,zanimÿivo bi bilo baã od vas åuti ãta je, onda, uopãte,filozofija, åime se to vi filozofi bavite?

GRINÅRÅ: Filozofija se bavi, najãire posmatrano,negativom naãe slike sveta: onim ãto je neizvesno, nepoz-nato, nepostojano, nestvarno, nepostojeñe, ako hoñete.

Kakva ñe biti fotografija, zavisi od negativa, a potomi od naåina na koji je negativ razvijen. Ovaj posao

filozofi obavÿaju pitajuñi se i, ponekad, odgo-varajuñi na pitaçe: ãta je vaæno? Vaæno je, kao ãtoznate, ono ãto je dobro, lepo i istinito. Ali,problem je u tome ãto ñete mi vi na to reñi da jesve takvo, da nema stvari, pojave, dogaœaja - iliåoveka - za koje neko ne bi tvrdio da su “dobri”,ili “lepi”, ili “istiniti”. I biñete u pravu.152

Zato sam predloæio reãeçe za ovaj problem, odreœujuñidobro kao najmaçe loãe, lepo kao najmaçe ruæno i istini-to kao najmaçe laæno. Nije teãko zamisliti svet u komeæivimo, kada bi ovakav naåin miãÿeça bio na delu. Kadse osvrnete oko sebe, na svakom koraku ñete uoåiti bedu,ruglo i laæ sveta. Zato je vaæno umeti izabrati, izmeœudve ili viãe alternativa, onu koja je maçe loãa. Takavfilozofski program svakako je skromniji i jednostavniji- åak na prvi pogled trivijalniji - od programa kojipatetiåno predlaæe i poziva “najboÿe”, “najlepãe” i“najistinitije”. Ali, iskustvo nas uåi da je taj program,takav kakav jeste - iako minimalistiåki i naizgled pesi-mistiåki - daleko praktiåniji i, ãto je joã vaænije, dalekomaçe opasan po ÿudsku vrstu, od onog drugog, maksimalis-tiåkog, optimistiåkog. Jer, osvedoåili smo se da neizbeæneimplikacije preterano ambicioznih filozofija i pogle-da na svet jesu totalitarizam i represija.

153

IR

INFINITIREKLI SU ODVANAESTA GLAVA

REKLI SU O INFINITIVU

Prijatno mi je da vam saopãtim, u prisustvu mojih gostiju,iako oni sluæe kao dokaz sasvim druge teorije, da je vaãa

teorija i solidna i oãtroumna. Uostalom, sve teorijedostojne su jedna druge. Postoji meœu çima i jedna po kojoj

ñe svakome biti dato prema çegovoj veri. Pa neka se tako izbude.

profesor Woland

62. EKOSvaka od nauka poznaje se po svom predmetu i metodu.

Izuzetak koji potvrœuje pravilo: istorija, koja je viãe umet-nost nego nauka. Umetnosti imaju samo osobeni metod,taånije postupak, a nemaju nikakvog naroåitog predmeta.Predmet umetnosti, znaåi, moæe biti bilo ãta, iliåak niãta konkretno (primer takozvane apstraktne,bezpredmetne umetnosti). Najzad, filozofija sepoznaje po tome ãto nema sebi svojstvenog nitimetoda niti predmeta. Filozofija ne postoji. Dabi je bilo, makar i prividno, ona preuzima tuœemetode. Ãto joj se moæe oprostiti ako se zna dai od çe druge discipline preuzimaju predmet. 155

Kako je to moguñe, kad filozofija nema svoj predmet? Takoãto se filozofija uvek bavi upravo onim åega nema - onimãto je sa one strane ili unutra. Te stvari su ÿudima naj-zanimÿivije, najtajanstvenije. I vaÿda najvaænije. Baveñise uporno najrazliåitijim vaænim tajnama i joã vaænijimnepostojeñim stvarima, filozofija kao da ih stvara.Filozofija je creatio ex nihilo, jer je nihilo ex creatio.Filozofi se tim zaludnim i zametnim poslom bave veñhiÿadama godina, bez prestanka, tiho ali dosledno. Adobro znaju da filozofija, ipak, ne postoji, jer kako moæepostojati bilo kakva duhovna disciplina koja nema nipredmet ni metod. Najåeãñi i, po svemu sudeñi, jedinizaista legitimni predmet filozofije jeste ona sama:dakle, filozofija, koja ne postoji. A ako veñ ne postoji - aneko se time bavi - onda je uvek neãto drugo. Kao metafo-ra, samo metafora za ãta? I tako, kad se predmet filo-zofije odnekud pojavi kao stvaran - posle istrajnih hiÿaduili dve hiÿade godina filozofiraça - onda ga sebi svoj-stvenom nepostojanoãñu filozofija prepuãta naukama iumetnostima. Jer naukama i umetnostima je neophodan baãtakav vaæan predmet koji izgleda stvaran i koji ni za koganije tajna. Filozofija im to mirno poklaça, odmah i bezustezaça, da bi se okrenula neåemu drugom sa dugaåkogspiska svojih nepostojeñih predmeta. Sve u svemu, posaofilozofa je definitivno posao oåajnika. Oni su ÿudiodreœeni neåim ãto ne postoji. Stewart W. Greenchurch jetipiåan predstavnik svoje vrste, posebnog soja ÿudi kojinikada neñe izumreti. I u svim narednim generacijama, kaoi do sada, filozofi ñe se uvek raœati, bar jedan u milion.Malo, ali dovoÿno za opstanak. Za filozofe se pobrinu-la veånost, jer ono åega nema nikada ne moæe biti iscr-

pÿeno.Umberto Eco: Stuctura Assente, Nuova

ed. MONDATORI, Milano, 1990. (str. 12-13)

63. BJORK“Nedostajeã mi, a joã te nisam upoznala.

Señam se, a joã se niãta nije dogodilo. Boæan-stven si, a ipak ti ne verujem. Govoriã mi, a ne156

åujem te - kao da åitam tvoju kçigu. Boæanstven si, a ipakti ne verujem. Señam se, a joã se niãta nije dogodilo.Nedostajeã mi, a joã te nisam upoznala.”

Bjork, stihovi posveñeni Stjuartu Grinåråu, iz pesme“I Miss You”, sa albuma POST (1995)

64. HABERMAS“Kao sudionik u filozofskom diskursu moderne

Grinårå baãtini i slabosti i vrline kritike metafiziå-kih etika i estetika, koje se ne oslobaœaju od intencijefilozofije iskona. Unatoå izmjeçenog gesta i on se na koncubavi samo mistificiraçem dohvatÿivih druãtvenihpatologija; i on odvaja ono bitno, naime, vrednujuñemiãÿeçe od znanstvene analize i dospijeva do praznofor-mulskog zazivaça nekog neodreœenog autoriteta. To, svakako,nije autoritet biñem zapreåena bitka (Hajdeger), nitiautoritet tekstom odgoœene razlike (Derida), nego autoritetjedne gramatike koja viãe nije Sveto Pismo, egziliranogglagola (infinitiv) koji uokolo luta, otuœenog svomevlastitome smislu, glagola koji infinitivno svjedoåi oodsutnosti svetog i dobrog. Grinårå se od Deride najprijerazlikuje prividom sistemske ambicije, no, zatim, i sa svo-jom novom aksioloãkom konstrukcijom, ambicioznom dosveobuhvatnosti, prelazi preko inkompetencije sustavnos-ti i znanosti opñenito, a gramatike posebno, na koju se takobezbriæno oslonio.”

Jürgen Habermas: Filozofski diskurs moderne,

GLOBUS, Zagreb, 1988. (str. 171)

65. KRIPTIVARTI“Kakav je onda taj Grinåråov argument legiti-

macije infinitiva? Argument: O nepoznatom, ipak,neãto znamo, znamo to da je nepoznato.” (Epistenonto agnoston, esti gar episteton to agnoston hoti agnos-ton), koji Aristotel (Reth: 1402 a) svrstava meœuprividne entimeme, zapravo je, kaæe on, para- 157

logizam: apsolutno i relativno tu su pomeãani (greãkomili iz lukavstva koji se pripisuju Antistenu). Argument seu stvari sluæi insistiraçem na predstavi (“znamo”, apso-lut), i ide dotle da tvrdi nepredstavÿeno (neoznaåeno,“nepoznato”), koje je predstavÿeno reåenicom ‘Znamo...’,dakle, zavisno je od çe. Meœutim, takvo nadovezivaçezvati paralogizmom je odluka kojom se konstituiãe logiå-ka vrsta govora: ta vrsta govora se bavi onim QUOD.”

Syrimmavo Kriptyvarty, iz predgovora za zbornik:Ludilo vrednosti, Hogarth Press, London, 1994. (navedenoprema: Liotar Raskol, str. 86, Izdavaåka Kçiæarnica Z.Stojanoviña, S. Karlovci / Dobra Vest, Novi Sad, 1991)

66. DERIDADerida govori o Grinåråu i o infinitivu - kako je to

veñ çegov manir - govoreñi o drugom autoru i o drugom tek-stu. Taj tekst je dijalog “Epikurov vrt”, a taj autor je AnatolFrans.

Po Deridi, Grinåråov “Infinitiv” tipiåna je “belametafora”, meta-pojam karakteristiåan za svaku metafi-ziku. Da bi to pokazao i objasnio, on prvo citira sledeñifragment iz Fransovog dijaloga:

“POLIFIL: Bile su to samo saçe, saçario sam dametafiziåari kad stvaraju svoj jezik nalikuju oãtraåimakoji umesto noæeva ili makaza pritiskaju na tocilomedaÿe i novac, da izbriãu natpis, æig i lik. Kada doœudo toga da se na petofranku ne razabire viãe ni Viktorija,ni Viÿem, ni Republika, oni kaæu: ‘Ovi novåiñi nemajuniåeg engleskog, nemaåkog ili francuskog; izvukli smo ihvan vremena i prostora; oni ne vrede viãe pet franaka:

oni su neoceçive vrednosti i çihov kurs je beskrajnoproãiren.’ U pravu su ãto tako govore. Tom umeãnoãñu

uliånih brusaåa reåi su iz fiziåkog prenesene umetafiziåko. Na prvi pogled se vidi ãta one timegube; ne vidi se odmah ãta dobijaju.”

Zatim Derida ovako komentariãe:“To je neka vrsta prozirne figure koja je po

vrednosti jednaka doslovnom smislu. Metaforomona postaje kada je filozofski diskurs stavi u158

opticaj (najsveæiji primer: Stewart W. Greenchurch: Aksio-loãki infinitiv). Tad se u isti mah zaboravÿa prvobitnismisao i prvo premeãtaçe. Metafora se viãe ne opaæa, negose uzima kao vlastiti smisao. To je dvojako brisaçe. Filo-zofija bi bila taj proces koji je povukao samog sebe. Po ustroj-stvu samom, filozofska kultura ñe uvek biti istroãena.

Takvo je pravilo ekonomije: da bi umaçili rad treça,metafiziåari su prevashodno birali iz prirodnog jezikanajpohabanije reåi: ‘(...) oni rado odabiraju za glaåaçe reåikoje im doœu pomalo kao pohabane. Na taj naåin, uãtede sebidobru polovinu truda. Katkad, joã sreñnije ruke, dokopaju seoni reåi koje su dugom i sveopãtom upotrebom od neza-pamñenih vremena izgubile svaki trag lika.’ Zauzvrat, mismo metafiziåari bez znaça o srazmeri istroãenosti naãihreåi. Polifil ne moæe izbeñi da zakoraåi u graniåni sluåaj:apsolutno troãeçe znaka. Ãta je to? I nije li gubitak - tojest, taj neograniåeni viãak vrednosti - neãto åemu meta-fiziåar sistematski nagiçe, recimo kroz izbor pojmova unegativnom obliku kao ab-solute, in-finitive, ne-biñe?”

Nekoliko stranica daÿe, Derida dolazi do problema“vrednosti” kao klasiåne metafiziåke kategorije, pa, apo-strofirajuñi Grinåråov pojam infinitiva, komentariãe:

“Prvo nam vaÿa konstatovati da i van jezika sve vred-nosti kao da se potåiçavaju tom paradoksalnom principu(vrednost koja ne moæe biti predmet hvale, prim. S.U.). Onesu uvek sazdane:

1. Od jedne nesliåne stvari podobne da bude zameçe-na za drugu åiju vrednost vaÿa odrediti;

2. Od istorodnih stvari koje se mogu uporeœivati saonim åija je vrednost u pitaçu.

Ta dva faktora su potrebna za postojaçe vrednosti.Tako, na primer, da bismo odredili koliko vredi novacod pet franaka, treba znati: 1. da se on moæe zameni-ti za odreœenu koliåinu neke druge stvari, naprimer hleba; 2. da ga moæemo uporediti sa isto-rodnom vrednosti istog sistema, na primer, sanovcem od jednog franka, ili sa novcem drugognekog sistema (jednim dolarom itd.)

Isto tako, jedna reå moæe biti zameçena zaneãto nesliåno: za jednu ideju; osim toga, ona 159

moæe biti uporeœivana sa neåim iste prirode: nekom dru-gom reåi. Çena vrednost nije utvrœena sve dok se ograniåi-mo da konstatujemo da ona moæe da bude “razmeçena” sa timpojmom, to jest da ima to i to znaåeçe; potrebno je joã da jeporedimo sa istorodnim vrednostima, sa drugim reåimakoje joj se mogu suprostaviti.

Vrednost, zlato, oko, sunce i dr. uvuåeni su, kao ãto jepoznato, odavno u isti pokret tropa. Çihova razmena vladapoÿem retorike i filozofije.”

Jacque Derrida Bela mitologija, str. 10-11 i 18-19, Bratstvo Jedinstvo, Novi sad, 1991.

67. BRODSKI“Kao voda, kao zgusnuto nebo, kao vreme, kao novac, kao

åudo, kao jezik, kao gramatika, kao infinitiv - najzad, ikao oåaj - koji su svi redom bezobliåni, po prirodibezobliåni, ali zato sve drugo uobliåavaju, åineñi ga zlat-nim, opipÿivim, æivim, mokrim, smislenim, iskazivim,svetlucavim u ruci, vrednim.”

Josif Brodski: Vodeni æig, str. 68,PISMO/CICERO/MATICA SRPSKA,

Zemun/Beograd/Novi Sad, 1995.

68. MADONA“O Boæe, ima li stvari koje se ne mogu razumeti? Ako

ih zaista nema, trebalo bi ih izmisliti. U suprotnom, nemanam spasa.”

Madonna Louise Veronica Ciccone (obrañaçe posteruna zidu, portretu Stjuarta Grinåråa): replika iz filma

Desperatly Seeking Suzanne (COLUMBIA PICTURES,Hollywood, 1987)

69. HEJDEN VAJT“Ova anegdota je opãtepoznata. Jednom je

neki uåenik, sluãajuñi Zenonove aporije o pobi-jaçu kretaça, prekinuo filozofovo izlagaçe160

objavivãi samouvereno da ñe pruæiti nepobitan dokaz dakretaçe postoji. Zatim ustane i proãeta nekoliko korakaispred Zenona. Potom se ñutke vrati na svoje mesto. Drugiuåenici poåeãe da se gurkaju laktovima, da se doãaptava-ju... Zenon priœe tom uåeniku i åestita mu na izvanrednomdokazu - koliko je glup! Jer onim gestom taj uåenik je poka-zao na najoåigledniji naåin kako nije u staçu da shvatismisao Zenonovih aporija, kojima se ukazuje upravo na åi-çenicu da veñina ÿudi pogreãno veruje svojim åulima kadaproceçuje ima li kretaça ili nema. Jer Zenon govori baão tome da utisak o kretaçu moæe biti logiåki razobliåenkao neumna predrasuda i privid, sliåan onom prividu kadveslo zaronimo do pola u vodu, pa izgleda kao da je pre-lomÿeno. Uåenik je samo demonstrirao iluzionistiåkiefekat koji Zenon argumentovano razobliåava navodeñiubedÿive razloge za tezu da je i kretaçe - laæna pred-stava.

Veñina ÿudi, naæalost, bliæa je mneçu lakomislenoguåenika, a Zenon im je nerazumÿiv i stran - teæe im padada veruju svom umu, nego åulima - pa nikako ne mogu da do-kuåe zaãto je çegova filozofija vaæna, tim pre ako åujuda je neko, joã mudriji, naknadno dokazao da on nije bio upravu.

Isto vaæi i za Eudoksa i çegov paradoks. Veñina neshvata zaãto je vaæno to ãto on hoñe da dokaæe (a prekoçega Aristotel, a preko Aristotela Stjuart Grinårå), åaki ako nije u pravu, a çegovi argumenti nisu potpuni. Svimaje lakãe da odmah daju sud, da procene, da vrednuju, iakonisu svesni smisla koji takav åin sobom nosi. Kao ãtoonome Zenonovom glupom uåeniku sposobnost kretaça nima-lo ne pomaæe da razume ãta kretaçe jeste, tako i onomekome se åini da moæe da vrednuje, to nimalo ne pomaæeda razume ãta vrednovaçe jeste.

Um, hvala Bogu, razobliåava iluzije: veslo nijeslomÿeno, iako tako izgleda; svet nije pokretan,iako tako izgleda; najviãa vrednost ne moæe bitipredmet hvale, iako tako izgleda. Zamislite svetbez uma i videñete da bi se takav kakav je sam odsebe uruãio - u çemu bi se sva vesla zaroçenau vodu slomila, ali bi åamci uprkos tome nas- 161

tavili da se kreñu iako kretaçe nije moguñe i nikada viãene bi mogli da se zaustave, ãto bi putnici u tom ploviluocenili kao dobro, uprkos uæasu i strepçi koje bi oseñalikada bi shvatili na kakav besmisao su osuœeni do kraja svogæivota.

U åemu je problem? Ãta to veñini od nas nedostaje dabi ispravno pojmili suãtinu vrednosti i logike vredno-vaça? Da bi se shvatile Zenonove aporije, potreban je, presvega, odreœeni nivo trpeÿivosti da se sasluãa razliåi-to miãÿeçe, ma koliko izgledalo nastrano i neprih-vatÿivo, a zatim i odreœeni koeficijent inteligencije imakar minimalni dar za apstraktnu spekulaciju. A da bi seshvatila Eudoksova aporija, analogno, potreban je - poredI.Q.-a - odreœeni nivo koeficijenta aksioloãke modulacije(sposobnosti ispravnog “ahibriånog” vrednovaça). U etici,to je instanca savesti, a u estetici, instanca ukusa. Pritomovaj koeficijent modulacije, ako vaÿano pratim Grinåråa,ne mora biti bogzna koliko visok, veñ proseåan, ali, narav-no, stalno aktivan, æiv, operativan, delotvoran.”

Hayden White: METAHISTORY, The Historical Imaginationin Nineteenth-Twentieth-Century, THE JOHNS HOPKINS

UNIVERSITY PRESS, 1995, str. 258-259

70. DEJVID BOUVI“Recimo, Grinåråov infinitiv ne vlada niåim, ne

upravÿa niåim, nigde ne demonstrira autoritet. Infi-nitiv se ne nagoveãtava nikakvim velikim slovom. Ne samoda ne postoji nikakvo carstvo infinitiva, veñ infinitivpodstiåe na subverziju svakog carstva. Ne zahteva niãta niod koga. Kad mu doœeã, primiñe te; kad æeliã da odeã,

otpustiñe te. Åisti rokenrol... Zigi Stardast versusJezovitih Monstruma Istorije. Meçajuñi lice od pro-

jekta do projekta, Major Tom svedoåi o infinitivu.Kao svemir kad izaœeã iz modula i slobodno leb-diã, sa onim bÿeãtavim crnim rupama, kao kug-lama na boæiñnoj jelki univerzuma. Kad mu sepokoriã, ne gospodari; kad ga odbijeã, ostavÿate. Kad ga poãtujeã, uzvraña ti; kad ga krãiã,opet ti uzvraña. Kad je tvoj, ne treba ti; kad je162

tuœ, ne moæeã bez çega. Nije åudo ãto je Major Tom podstare dane postao œanki.”

iz kçige D. Bowie - B. Ino: Aladinova Åarobna Lampa/Lampin Åarobni Aladin (X-Y Ltd., NY, 1994, str. 36)

71. RORTI“Ako zapitamo: Koji su nuæni i dovoÿni uslovi da neãto

bude dobro?, moæemo dati odgovor jednak G. E. Moorevom, dauvijek ostaje otvoreno pitaçe da li dobro ima ikakve vezesa bilo kojim od uslova koji bi se mogli pomenuti. Rijeåi ukoje spada i rijeå ‘dobro’, åim se çima poåne baratati na onajnaåin na koji je filozofska tradicija çima baratala,poprimaju onaj smisao koji to i omoguñuje. One postaju ime zaFocus Imaginarius, jednu Ideju Åistog Uma, åiji je åitav smisaou tome da se ona ne moæe poistovjetiti sa ispuçeçem bilokakvog skupa uslova. To ne znaåi da je rijeå agathos sluæilapred-platonovskim Grcima kao naziv takve jednebezuslovnosti, niti je ikakva rijeå sluæila ovoj namjeniprije nego ãto su pitagorejci i orfici i Platon izmisliliidealizam (u oba smisla). Ali sada postoji specifiånafilozofska upotreba rijeåi ‘dobro’, upotreba koja ne bi bilaono ãto jeste da Platon, Plotin, Augustin i ostali nisu po-mogli da se izgradi specifiåno platonovska teorija o apso-lutnoj razlici izmeœu vjeånog i spacio-temporalnog. U tojtradiciji treba åitati Greenchurcha i çegovu TemeÿnuAksioloãku Razdvojenost (B.A.D.) izmeœu infinitiva idefinitiva.

Meœutim, postoji, takoœer, i uobiåajeni smisao rijeåi‘dobro’, smisao koji ta rijeå ima kad se koristi za pohvalu -da bi se primjetilo kako neãto odgovara nekom zahtjevu.Ni u ovom smislu åovjek ne moæe pronañi skup nuænih idovoÿnih uslova da dobrotu, koji ñe mu omoguñiti dapronaœe Dobar Æivot, da razrijeãi moralne dileme,da uzgaja jabuke u svom vrtu i na svom malomusamÿenom ostrvu, i tako daÿe. Ima isuviãerazliåitih zahtjeva na koje treba odgovoriti,ukazuje s pravom Greenchurch, isuviãe stvari kojetreba pohvaliti i isuviãe razliåitih razloga zapohvalu, da bi se pronaãao jedan takav skup 163

nuænih i dovoÿnih uslova. Ali ovo je sasvim razliåit razlogzbog kojeg se ‘dobro’ ne moæe definisati od onog koji samnaveo kad sam mu oponirao govoreñi o nemoguñnosti defini-saça filozofskog smisla rijeåi ‘dobro’. Razlog zbog kojegse ‘dobro’ ne moæe definisati u svom odomañenom iizanœalom smislu nije taj ãto moæda u potpunosti grijeãi-mo kod ocjene koji su ÿudi dobri ili koje su jabuke dobre,nego, naprosto, zato ãto NIJEDAN zanimÿivi opisni ter-min ne pretpostavÿa nikakve zanimÿive nuæne i dovoÿneuslove. To je, dakle, za mene, smisao aksioloãkog infini-tiva, ako uopãte ta kategorija moæe da ima nekog smisla. Kodprvog tj. filozofskog smisla termina ‘dobro’, on se ne moæedefinisati, jer sve ãto kaæemo o tome ãto je dobro moæe“logiåki” biti irelevantno za ocjenu ãta je dobrota. Jedininaåin da odomañeni i izanœali duh shvati ovaj prvi smisaoje da zapoåne od Platona i Moorea i ponada se da ñe, uz asis-tenciju Eudoksa i Greenchurcha, nadoñi na Ideju.”

Richard Rorty: Filozofija i ogledalo prirode, VESELIN

MASLEÃA, Sarajevo, 1991. str. 298-299

72. FAULS“Postoji samo jedna definicija Boga: Sloboda koja

dozvoÿava drugim slobodama da postoje.”motto iz romana John Fowlesa Æenska francuskog

poruånika, parafraza jednog Grinåråovog stava (iz drugogtoma Aksioloãkog infinitiva) koji glasi: “Postoji samojedna definicija Slobode: Bog koji dozvoÿava drugimbogovima da postoje.”

73. KOLAKOVSKI“Slaæem se sa Grinåråom da je druãtvo bez kon-

flikata tvorevina maãte. Celokupno ÿudsko is-kustvo proæeto je postojaçem zla.

Ne radi se o tome da postaneã otporan, veñu kojim uslovima identifikovati i obuzdatiœavola. Ne nalazimo se pred izborom izmeœusavrãenog i nesavrãenog druãtva: izbor vrãi-164

mo izmeœu razliåitih varijanti nesavrãenosti. Meœutim,da bismo bili svesni da izmeœu ta dva pola postoje posred-ni stepeni, moramo saåuvati regulativnu ideju o savrãen-stvu, koja ñe predstavÿati idealan standard odnosa, premakome ñemo oceçivati naãe neuspehe i dostignuña. U tompogledu, upeåatÿivi koncept prof. Grinåråa o infini-tivnoj vrednosnoj instanci åini mi se dragocen.

Infinitiv je savremeni tabu, a to znaåi da - ma kakavda je çegov odsutni sadræaj u datom druãtvu i ma kakvo daje çegovo “krajçe” poreklo - on je nesvodiv na sve ostaleoblike ÿudskog opãteça i neizraziv je pomoñu çih; on jesui generis, kako u svesti onih koji oseñaju çegovo prisust-vo, tako i u istorijskoj stvarnosti.

Bez obzira na to koliko su åesto krãeni, tabui su æivisve dok çihovo krãeçe proizvodi pojavu krivice. Izuzevãifiziåku prisilu, sve ãto åoveåanstvo ima da bi svojimålanovima nametnulo pravila ponaãaça, jeste krivica, i sveãto mora da uåini, jeste da tim pravilima da oblik moralnihzapovesti.

Åak i pod nedokazivom premisom da tabui zaista“izraæavaju” bioloãke zabrane (nedokazivom zbog çihoveogromne raznolikosti), sama åiçenica da su te zabranemorale da uzmu oblik svetih zapovesti upuñivala bi na toda su one znatno izgubile svoju moñ uverÿivosti kao nagon-ski obrasci ponaãaça. Jednom reåju, dakle, kulture JESUtabui, ili da kaæem to drukåije, kultura bez tabua jesteåetvrtasti krug.”

Lesek Kolakowski: Chy diabel moze be zbawiony,åasopis ZNAK, 1989, str. 327 (kod nas prevedeno u kçizi

Kolakovskog Ûavo u istoriji, GLAS, Baça Luka, 1991)

74. LIOTAR “Kako se referenca infinitiva moæe podredi-

ti sprovoœeçu procedura provere ili bar uputs-tvima kojima se bilo kome ko to poæeli omoguñujeda sprovede te procedure? Mi spontano imamoobrnutu ideju o infinitivu: jedna stvar je, sma-tramo, infinitivna kada vredi i onda kada nemanikoga da potvrdi da li ona vredi; na primer, 165

kaæemo da ãto vredi kada nam sluæi, åak i onda kada namestu gde se ãto nalazi nema svedoka. - Ili pak: zamislitetrku ãtafete. Infinitiv bi bio onaj predmet (na fran-cuskom se taj predmet naziva “le temoin”, ãto znaåi “svedok”,prim. prev.) kojeg trkaåi predaju jedan drugom. Taj predmet nepostoji na osnovu toga ãto trkaåi tråe. Isto tako, sagovor-nici ne åine vrednim ono o åemu govore iznoseñi svoje argu-mente. O infinitivnoj vrednosti se ne zakÿuåuje. Tradicio-nalni aksioloãki argument (ne-eudoksovski, ne-grin-åråovski) je pogreãan i materijalno i formalno. O infini-tivu se ne moæe niãta reñi ãto ga veñ ne pretpostavÿa.” (IzRASKOLA, fragment br. 47)

“Grinårå je, kao roditeÿ, dao ime tom neuhvatÿivomreferentu “Infinitiv”. Sada je vaæno da se nadoveæu naj-maçe dve reåenice, onako kako Kripke izlaæe svoju idejuo “lancu”: “Dete se rodi; roditeÿi mu daju ime. Govore oçemu svojim prijateÿima. Drugi ÿudi ga upoznaju (...) On(kazivaå) je vezan za komunikacioni lanac na åijem jednomkraju se nalazi åovek na kojeg taj lanac upuñuje” (1982:79).Vaæno je da prosto “Roditeÿi daju ime.” I da “ Govore oçemu svojim prijateÿima.” Poãiÿalac koji ñe se potpisatisa “Grinårå” prethodno je bio primalac jednog “Dajem ti imeGrinårå” i referent jednog “Grinårå je lepo napredovao ovenedeÿe”. Ostalo je stvar ÿudske prirode. Jer vlastito imeje oznaka, kao deiktika, ni ono, kao ni deiktika, nemaznaåeçe, i isto je tako skrañeni ekvivalent jednog defini-sanog opisa ili jednog sveæça opisa (ibid). Ono je åisto obe-leæje funkcije oznaåavaça. Ali za razliku od deiktike,ova oznaka (“S. W. Greenchurch”) je nezavisna od “aktuelnereåenice” (fragment br. 57).

“Uporedimo sada referencu infinitiva sa refe-rencom reåenice “Vrata su otvorena”. Bez obzira da li

je realna ili nije, referent je predstavÿen u uni-verzumu reåenice, dakle, situiran je u odnosu nasmisao. U reåenici “Vrata su otvorena”, smisao uodnosu na koji je referent situiran nalazi se u re-æimu opisivaça. Kao ãto bi se, analogno, refe-rent reåenice “Infinitiv je otvoren” nalazio ureæimu vrednovaça (znaåajno je uoåiti da smisao166

nije uvek predstavÿen u tom reæimu i da prema tome refe-rent ne zauzima uvek mesto subjekta iskaza. Zapovednareåenica: “Otvorite vrata” predstavÿa smisao, a da refe-rent - neãto kao: vrata koja ñete vi otvoriti narednogtrenutka - nije predmet nekog opisa. Uzviåna reåenica “Ah,ta vrata, stalno su otvorena!”, upitna: “Da li je Grinåråotvorio vrata?”, ili pripovedna: “Vrata se otvoriãe.”, sveone predstavÿaju nekakav smisao, a da çihov referent nedobija znaåeçe po pravilima opisivaça). Ma koji da jereæim prethodne reåenice, realitet referenta trebapotvrditi jedino kao odgovor na pitaçe koje se odnosi na tureåenicu, kao ãto je: “O kojim vratima je reå?” Uobiåajeniodgovor je jedna pokazna reåenica: “O ovim ovde.” Ali tareåenica nije dovoÿna da potvrdi prethodnu reåenicu”(fragment br. 65).

“Grinårå je demonstrirao: vrednost u sebi sadræiraskol: infinitivno-definitivnu razliku. Na primer: ‘Toje Staÿin, evo ga.’ Slaæemo se. Ali ãta znaåi Staÿin?Reåenice se vezuju za to ime, koje ne samo ãto opisujuçegove razliåite smislove i ne samo ãto to ime stavÿajuu poloæaj razliåitih instanci, nego te reåenice podleæuraznorodnim reæimima i/ili govorima. Zbog te raznorod-nosti, konsenzus nije moguñ, jer nema zajedniåkog jezika. Akobismo Staÿinu dali jednu definiciju, ogreãili bismo seo reåenice koje nisu posluæile za definisaçe, a odnosese na Staÿina, one koje ta definicija, bar za izvesnovreme, zanemaruje ili izneverava. Osveta kruæi oko imena.Da li zanavek?” (fragment br. 92)

Jean-Franscois Lyotard: Raskol, IzdavaåkaKçiæarnica Z. Stojanoviña, Sremski Karlovci /

Dobra Vest Novi Sad, 1991.

75. SAIDRazmatrajuñi odnos izmeœu monocentrizma i

etnocentrizma u kontekstu vrednovaça, EdvardSaid se poziva na Grinåråa i çegovu elaboraci-ju veze izmeœu infinitivne vrednosti i meta-definitivne vrednosti tolerancije ironije: 167

“Nadasve, mislim da je kritika od ovoga sveta i usvetu, sve dok je opreåna monocentrizmu u najuæem i unajãirem smislu tog suviãe retko razmatranog pojma; jermonocentrizam je pojam koji, sliåno Grinåråu, uzimam usprezi sa etnocentrizmom, sa postulatom da se kulturamaskira kao suverenost ovog jednog i ovog ÿudskog, dok jekultura proces borbe, uvek prikrivene, uvek varÿive. Domonocentrizma dolazi uvek onda kad neku ideju uzmemo zajedinu ideju umesto da razaberemo da je neka ideja uvekjedna meœu mnogima. Monocentrizam odbacuje pluralitet,on totalizuje strukturu, vidi dobitak tamo gde je gubitak,on nalaæe koncentriånost zapadçaåke umesto çene eks-centriånosti, on veruje da je kontinuitet dat i ne pokuãa-va da razume, umesto toga, kako je kontinuitet koliko idiskontinuitet stvoren åovekovim umom.”

iz ålanka Edwarda W. Saida: Tekst, svet, kritiåar(1986) citirano prema Miodrag Radoviñ: Kçiæevna

aksiologija, izd. Bratsvo Jedinstvo, Novi Sad, 1987. str.154

76. MAJKL STAJP“Dugo sam imao dosta nedoumica, a samim tim i prob-

lema, sa vlastitom seksualnoãñu. Onda mi je Curt (Cobein,voœa rok-grupe “Nirvana” koji se ubio 1995, prim. S.U.) daoda proåitam nekoliko kçiga Stewarta Greenchurcha. Zatosam i mogao da napiãem onaj stih: “U svakom buœeçu, ja gubimvlastitu religiju, biram neku drugu konfesiju...” Naåin nakoji taj mudri åovek podræava ideju tolerancije, i mnogedruge stvari, me je zaprepastio. Posle blagog intelektu-alnog ãoka mnoge stvari u mom æivotu, dotle priliåno

konfuzne i divÿe, doãle su na svoje mesto. Reñi su ti,na primer, kako ja razumem i kako sam doæiveo tu

grinåråovsku zamisao tolerancije. Ja ne pravim raz-liku izmeœu voœeça ÿubavi sa muãkarcem iæenom... Razlika je samo po pitaçu çihovih pol-nih organa. To je liåna stvar. Voœeçe ÿubavi sarazliåitim muãkarcima je drugaåije; isto tako jei sa æenama. Nije u pitaçu to da li si homosek-sualan ili heterseksualan, ja ne gledam viãe168

tako na te stvari. Ja sam... hm, pa jednostavno seksualan;imam seksualne odnose sa ÿudskim biñima. Åini mi se daje to sasvim prirodno.”

Michael Stipe (pevaå grupe R.E.M.),u jednom intervjuju za MTV, kod nas preneto u VREME

ZABAVE br.18, novembar 1995.

77. ROULS“Uvek postoji sukob obaveza. Koja od obaveza je naj-

starija? Obaveza svih obaveza. Takva obaveza teãko semoæe zamisliti. Koje bi pravo proizlazilo iz obaveze svihobaveza? Pravo svih prava? To je ono pravo koje omoguñavasva druga prava. Na sreñu, takvo pravo moæe se zamisliti.Ono je definicija nedefinÿive obaveze nad obavezama.

Pravo svih prava je meta-definitiv tolerancije, aona obaveza koja legitimiãe ovo pravo jeste infinitiv. Jerako takva jedna obaveza uopãte ne moæe da se zamisli - aujedno je i neodrediva i obavezujuña za sve - onda ona jesteupravo infinitiv.

Ako je obaveza svih obaveza nezamisliva, to ne znaåinuæno i da ne postoji. U svakoj od aksiologija, po Grinåråu,vidi se da postoji upravo jedna takva obaveza, koja, ipak,odreœuje sve druge obaveze: infinitiv. Infinitiv je, dakle,obaveza svih naãih obaveza. Infinitivna obaveza ne moæese opravdati nijednim nama poznatim merilom. Zato ãto jeupravo infinitiv merilo na osnovu kog su sva poznata pravai obaveze uopãte legitimni. Kad bismo pokuãali da oprav-damo vaæeçe infinitivne obaveze, morali bismo dazakÿuåimo da tako neãto nije moguñe, jer baã zato ãto jetako, moguñe je da sve druge obaveze budu opravdane iliosporavane.

Kao obaveza, infinitiv poniãtava sve drugeobaveze kao obaveze. Jer infinitiv, za razliku oddefinitiva, obavezuje sveobuhvatno i neodreœeno,a to znaåi da ureœuje jedinstvenu hijerarhiju pravakoja vrhuni u toleranciji kao pravu svih prava.“Ne zna se ãta je, osim da vaæi za sve, jer bi usuprotnom bila besmislena.” (Greenchurch, II,str. 356) 169

Reãeçe je na realnom (praktiåno-politiåkom) nivoujednostavno: ne poãtujem åoveka (politiåara, recimo) koji odmene traæi da ne poãtujem drugog åoveka, ma koji razlog bionaveden za suprotan vid ponaãaça. Upravo kao kod Kanta: daÿudi nisu sredstvo, veñ ciÿ, proizlazi iz obaveze koja jeiznad svih obaveza, bez koje nikakvih obaveza ne bi ni bilo.”

iz ålanka John Rowles: Obaveza svih obaveza,åasopis PITAÇA ETIKE I ESTETIKE, No.

12/1992,Boston (str. 21-22)

78. RIKER “On ne postupa kao istoriåar, nego kao istorija: ne

ispituje i ne izlaæe smisao - iako se sve vreme trudi da nasubedi u to - nego stvara smisao. Ako sad to uporedim sa onadva naåina proizvodçe semantiåkog viãka vrednosti kojasam ispitivao u Æivoj metafori i u Vreme i priåa, åini mise da je Grinåråov viãak znaåeça pre svega pripovedni, madanije bez osnova ni ukazivaçe Deride na “belinu” metaforeo infinitivu. Åini se ipak da je Grinåråova ekonomijaznaåeça daleko produktivnija na nivou celine teksta, dakle,priåe, nego ãto je to na nivou reåenice, tj. iskaza. Tu imamoprimat priåe nad reåju, pripovedaça nad metaforom.

Uspeva mu - zato ãto efikasno manipuliãe para-doksalnoãñu povratne sprege izmeœu diskurzivnosti priåe,tj. pripovedaça, na jednoj strani, te pripovednosti diskur-sa, na drugoj strani. Çegova analiza diskursa fikcije bilabi po sebi relevantna kada se ne bi tako duboko temeÿi-la na aksiologiji infinitiva, jer aksiologija infinitivaje oåigledna fikcija diskursa. Ne vidim - uprkos fasci-nantnoj Grinåråovoj retorici - kako bi kategorijalna ihermeneutiåka neodreœenost, odsutnost i transreferen-

tnost infinitiva mogli biti operativni pri tumaåeçui izlagaçu jedne takve konkretne, parusijski efek-

tivne i pragmatiåki delotovorne kategorije kakvaje, recimo, metabola tj. zaplet. Zato je mnogo inte-resantnije usresrediti se na infinitivnu filo-zofiju vrednosti, istorije i pripovedaça kao napoetiåku proizvodçu smisla, umesto kao na lo-giåko-hermeneutiåko ispitivaçe smisla (vred-nosti, istorije i priåe). Aksiologija infiniti-170

va nije Logos: teorija, dijalektika, kritika, analiza zaple-ta, nego Mithos: sam zaplet - ili, Grinåråovim terminima -preokretaçe uzroka u razloge i posledica u svrhe, a toznaåi poetiåka praksa, fikcija, priåa. Infinitiv je mit,a ne objaãçeçe mita.”

Iz priloga Paula Ricoeura za zbornik La narrativite,Paris, Edittions du Centre National de la Recherche

Scientifique, 1980. (str. 222-223)

79.UMETNIK-RANIJE-POZNAT- PO-IMENU-PRINC

“Åoveåe, saçao sam ovakav san: jednom, kao, sviram naogromnom koncertnom klaviru, ali samo za stotiçak ÿudi, sviredom iz muziåkog biznisa - producenti, studijski muziåari,tipovi iz nekih åuvenih bendova, kompletan N.P.G. (Çu PauerÕenerejãn, Prinsov prateñi bend, prim. S.U.), Madona, pokoj-ni Hendriks, Õejms Braun, Mocart, Filip Glas, Meredit Monki tako - svi u jednoj maloj dvorani izvanredne akustike. Meœuprisutnima samo jedan åovek nije muziåar - neki sedi åiåa okome znam samo inicijale: Es. Dabl-Ju. Õi. Samo to, nikada uæivotu nisam ga sreo, razgovarao, ili neãto sliåno. O,åoveåe...

Instrument je tako postavÿen da sedim licem okrenutdirektno ka publici, ãto znaåi da ne vide ni moje ruke, niklavijaturu. Predstavÿam, kao, materijal za novi CD. Negdena sredini koncerta ustanem i iz õepa izvadim selotejp,pravi pravcati selotejp åoveåe, pokaæem im i ovako najav-im sledeñu stvar: “Sada ñu vam odsvirati jedan intrumen-tal, koji se zove DIRKA KOJA NEDOSTAJE. Ovom lepÿivomtrakom zalepiñu jednu od dirki. Vi treba paæÿivo daodsluãate kompoziciju i da pogodite koji ton nedosta-je. Stvar je napisana tako da se svaka dirka koristitokom izvoœeça najmaçe dva-tri puta.” Otpriliketako sam im rekao. Onda sam seo, otkinuo zubimaparåe lepÿive trake i sagnuo se da ga zalepim.Zatim sam svirao, åoveåe, stvar koja traje viãeod deset minuta. Dopalo im se.

Kad se aplauz stiãao, pitam da li neko znakoja dirka nedostaje. Samo çih nekolicina, 171

åoveåe, pet-ãest muziåara, izjasne se. I svako od çihizjasnio se drugaåije. Ali, åoveåe, ãto je najåudnije u tomsnu - meni se åinilo da je svako od çih u pravu. Ton kojinedostaje bio je istinito predstavÿen zvuåaçem bilo kojegtona. Ta nema dirka, koja ne moæe da otpusti nijedan odtonova, a ipak moæe biti svaki ton, zavisila je samo odonoga koji sluãa. Neko iz najdaÿeg ugla sale, u tom ludomsnu, jako glasno uzvikne: “Beskraj!” (Infinitity, prim. S.U.), ili“Infinitiv!”, nisam siguran, tako da su svi prisutni,åoveåe, u isti åas pogledali ka onom mestu gde je sedeo Es-Dablju-Õi. I ja sam pogledao u tom smeru, ali, åoveåe,starog tamo viãe nije bilo. Åoveåe.

Najstraãnije je ãto sam se probudio ne otkrivãi sebida li sam ih slagao ili ne - to jest, da li sam uopãte elimi-nisao bilo koju dirku, ili sam svirao na kompletnoj klavi-jaturi. Moæda, åoveåe, onu lepÿivu traku nisam uopãteupotrebio... A melodija je bila cool, vrlo-vrlo cool... Neseñam se nijedne jedine note, ni ritma, niåega, åoveåe, aliseñam se da je bilo boæanstveno, nestavarno, infinitivno.”

fragment iz Prinsove autobiografije, pod naslovomArtist-Formely-Known-As-Prince, ed. GRAFFITI BRIDGE PUB.

CO., L.A., 1994. (str. 444-445)

80. FUKUJAMA“On je oliåeçe fascinantne delotvornosti privatne

inicijative u poslovima morala i ukusa. Kad kaæe, ostajezapisano; a kad napiãe, åitalac zanemi. Ono ãto je Hegelza Evropu - apsolutni istorijski akme - to je Es-Dablju-Õi za Ameriku. Çegovo delo je neporeciva potvrda da je

istinita spoznaja istorije jedino moguña pod uslovomdovrãenosti i spoznaje kraja istorijskog procesa. Dan

kada sam ga i liåno upoznao - 14. VIII 1991, inaåe, mojtrideseti roœendan - veåno ñu pamtiti.”

Izjava Fransisa Fukuyame TV-mreæi CNN,data u prigodnoj anketi “dvadeset najuticajnijihameriåkih intelektualaca kraja veka”, povodom

izlaska iz ãtampe treñeg toma GrinåråovogAksioloãkog infinitiva

172

81. ÆIÆEKKad Lakana pozovu u Sjediçene Ameriåke Dræave da

bi im rekao: “Ÿubav se sastoji u tome da se daje ono ãto senema”, onda je to veñ samo po sebi ne tek oksimoron, dakle,retorika, nego fundamentalni civilizacijski paradoks,dakle, dijalektika. U ploãnom holivudskom miÿeu poli-tiåke ispravnosti taj zavodÿivi understatement moæeznaåiti samo jedno - da je instanca ÿubavi svesno rekla-mirana kao grinåråovski infinitiv, drugim reåima, nedo-kuåivo-slatka instanca happy-enda (u kulturi koja ima sveosobenosti grandioznog filma-epopeje åija kino-projek-cija definitivno ne razume natpis “THE END”).

Slavoj Æiæek, u eseju “Na robu smeãnega: polni akt vHollywoodu”, Zbirka Imago revije EKRAN, Ÿubÿana,

1992, str. 43.

82. ÃOLEMJa to vidim kao tipiåno religijski fenomen. Jer upra-

vo religijski autoritet zadræava svoju snagu samo utolikoukoliko zastire svoje pravo lice i time potiåe æardeãifrovaça onih koji ga interpretiraju. Grinårå konsti-tuisaçem infinitivnog smisla usrdno sprovodi paradok-salni rad nastavÿaça tradicije u kojoj je oduvek energijaspasa bivala obnavÿana jedino procedurama izdvajaça. Utom sluåaju nameñe mi se srodan primer rabina Mendela içegova interpretacija Alefa. Suglasnik alef u hebrej-skom, naime, ne predstavÿa niãta drugo do laringalnogglasovnog zaåetka koji prethodi samoglasniku na poåetkureåi. Alef, dakle, predstavÿa elemenat iz kojeg potiåeartikulisani glas... Åuti Alef isto je kao i åuti Niãta,jer on predstavÿa prelaz prema svim jezicima koji semogu åuti i sigurno se o çemu ne moæe reñi da u sebiposreduje nekakav specifiåni smisao. Svojomodvaænom reåenicom, dakle, rabin Mendel jeobjavu redukovao u jednu mistiånu objavu, tj. uobjavu koja je u sebi, doduãe, beskonaåno ispuçe-na smislom, no ipak bez specifiånog smisla.Ona je predstavÿala neãto ãto se - da se zas-nuje religijski autoritet - moralo prevesti u 173

ÿudske jezike; a to je ono ãto je u smislu ovog izriåajaMojsije i uåinio. Svaki iskaz koji zasniva autoritet, kakogod vaÿan i visokog ranga bio, uvek je samo ÿudskotumaåeçe neåega ãto ga transcendira.”

G. Scholem: Zur Kabbala und ihrer Symbolik, ed.Surhamp Verlag, Frankfurt a/m, 1994. (str. 47)

83. BLUMGrinåråovo verovaçe u “treñe” åitam kao vrlo ekpli-

citno neo-gnostiåko verovaçe. Doduãe, sama sintagma gnos-tiåko verovaçe je oksimoron, jer gnostici ne veruju da oniposeduju znaçe; oni veruju da imaju direktno iskustvenoznaçe o Bogu i to dvostruko: u jednu ruku, Bog je beskrajnoudaÿen od nas, on luta van okvira kosmosa i on se zoveStrani Bog ili Otuœeni Bog i do çega se ne moæe doñi, jer jeon van Nebeskog sistema. Zamenite kosmos istorijom, aNebeski sistem vaæeñom hijerarhijom vrednosti i odmahñete u Infinitivu prepoznati Stranog gnostiåkog Boga.Zatim, sa druge strne, vrlo duboko u sebi, ali tako dubokoda moæete provesti åitav æivot traæeñi ga i da ga sretnetesamo nekoliko puta, jeste fragment boæanstva Boga kogagnostici nazivaju pneuma, ãto je starogråka reå za dah, aliãto oni zovu iskra ili joã åeãñe jastvo, duboko jastvo, au-tentiåno jastvo. Takvo najunutraãçije jastvo, istinito jast-vo, kostituiãe Grinåråove “treñe”. Recimo, çegov Isus, kao“treñi”, oåigledno nije u presudnom smislu inkarnacijainfinitiva i to je, takoœe, tipiåna gnostiåka osobenost:gnostiåki Isus nije razapet, a onda poslat u nebo, åovek jekao i svi drugi, ali sa dubÿim intuitivnim znaçem kako

skrivenog Boga u sebi, tako i Stranog Boga van Kosmosa.Najosnovnije verovaçe svih sekti gnosticizma, pa onda

i ovog savremenog, Grinåråovog New-age gnosticizma,jeste da ono ãto ortodoksni judaizam, hriãñanstvo iislam smatraju za dva odvojena dogaœaja - stvaraçei pad - jesu jedan dogaœaj, jedan sintetiåki åin, per-formativ istorije. I to je delo Demijurga ilisekundarnog Boga kojeg oni identifikuju saJahveom ili Jehovom, a on je ãeprtÿa, ponekad jezloåest, Grinårå kaæe maçe ili viãe loã, ali174

nepopravÿivo loã. U svakom sluåaju on je vrlo trapav i onje upropastio svet.”

Harold Bloom: fragment iz intervjua pod naslovom “Oanœelima i snovima”, NIN, Beograd, januar 1996.

(razgovarala novinarka Mirjana Kaleziñ, povodomizlaska iz ãtampe Blumove kçige Omeni milenijuma,

izdaçe RIVERHEAD, New York, 1995)

84. BODRIJAR“Najtaåniji odgovor na pitaçe ãta je infinitiv dao je

nedavno jedan vaã sunarodnik, Bodrijar, u tekstu åiji jenaslov, åini mi se, Cool Memories ili tako neãto. Po çemu,aksioloãki infinitiv je kçiga i taåka. Tekst, dakle, od-ãtampan na 1400 listova hartije, ni viãe ni maçe od toga,bukvalno tako: kçiga i taåka. Zaista prosto i zaista taåno.Ali koliko istinito? Ne mogu reñi da lucidni kolegaBodrijar nije u pravu, ali - istine radi - umesto taåke tre-balo bi staviti zarez i napomenuti: pod uslovom da takçiga ne postoji. If you know what I mean.”

Stewart W. Greenchurch, izjava za francusku TV-stanicu “Canal +”, Pariz, 29. IX 1994.

85. FEJERABEND“...Çegova duga pohvala principa neizvesnosti za-

sluæuje divÿeçe, ali nas treba da interesuju pre svegametodoloãke maçkavosti. One su izrazite, recimo, u anal-izi infinitivnog tipa narativnosti.

Poredak svakog sledstvenog niza (kako teleoloãkog,tako i uzroåno-poslediånog) sastoji se od momenata kojisu “pre” i od momenata koji su “posle”. Forma svakogtakvog niza je, dakle, vreme. Pretpostavimo, kao ãtoimplicitno åini Grinårå, da postoje dve vrste vre-mena: prirodno i istorijsko. Oba se sastoje odistih strukturnih elemenata, samo ãto su onirazliåito rasporeœeni. Ono ãto je u prirodnomvremenskom rasporedu pre, u istorijskom jeposle, i obrnuto - ono ãto je u prirodnom vre- 175

menskom rasporedu posle, u istorijskom je pre. Elemenatkoji je u prirodnom sledu pre zovemo uzrok, a taj isti ele-menat, koji je u istorijskom sledu posle, zovemo razlog.Elemenat koji je prirodnom nizu posle je posledica, a tajisti elemenat, koji je u istorijskom nizu posle, jeste svrha.

Dva elementa, od kojih svaki ima po dve vremenskeinakarnacije (definicije, rekao bi Grinårå) oznaåiñemo,da ne bi bilo zabune, odgovarajuñim imenima: elemenat“uzrok ili razlog” zvañemo A-elemenat (od lat. Ante, ãtoznaåi: pre), dok ñemo elemenat “posledica ili svrha” zvatiP-elemenat (od lat. Post, ãto znaåi: posle). U tom sluåajuPriroda = A Õ P, a Istorija = P Õ A. Ali, po Grinåråu, ovaA Õ P veza je transcendentna. Kako?

Navodno tako ãto se iskustvo formira kad posledicepostavimo ispred (logiåki i vremenski) uzroka, na primer:da bi se opekao, moram staviti ruku u vatru. Uzroåno-poslediåna veza ima suprotan raspored elemenata od ovog,ali je zato izvaniskustvena. Izvan iskustva uzrok pretho-di posledici, dok u iskustvu posledica prethodi uzroku.Samo ãto, u tom sluåaju, po Grinåråu, uzroke nazivamorazlozima, a posledice svrhama. Nije ãija nego vrat.

iz kçige Paul Fajerabend: Protiv metode, VESELINMASLEÃA, Sarajevo, 1990. (fusnota br. 43, str. 56-57)

86. XENKS“Konstruisati ãto preciznije, sve ono ãto se kon-

strukcijom mora reñi - da bi se ãto plastiånije i pre-ciznije omeœilo ono ãto se konstrukcijom mora preñutati.Pri konstrukciji infinitivne graœevine arhitekta preuz-

ima na sebe paradoksalan zadatak: sa ãto viãe oblika,volumena i linija perspektive ukazati na nevidÿivu

bit zdaça. Ãto je nemoguñe - ili skoro nemoguñe - akoznamo da je preåica do infinitiva upravo najap-straktnija jednostavnost, sterilnost, prazni i suvigeometrizam modernistiåke utopije. Kako pomir-iti prirodnu teæçu ka ãto åistijoj jednos-tavnosti sa postmodernim imperativom infini-tivne graœevine koja mora u sebi sadræati neãtood suviãnih elemenata, jer samo tim oåiglednim176

“viãkom” moguñe je oznaåiti i materijalizovati neoznaåi-vo, ono ãto je oåigledno po prirodi nematerijalno, prisut-no odsustvom. U stvari, ne otkriti nego sakriti nevidÿi-vo: Pleånik i Gaudi na najreprezentativniji naåin demon-striraju ovu nemoguñu, paradoksalnu veãtinu.”

Charles Jencks: Jezik postmoderne arhitekture, str.143, VUK KARAÕIÑ, Beograd, 1987.

87. MERI L. PRAT“Kao ãto se moglo oåekivati, ove su dve crte -

odeÿivost od konteksta i prijemÿivost za elaboraciju -jednako vaæne karakteristike kçiæevnosti, koliko i zasferu vrednosti uopãte. Grinårå ni izdaleka nije jedinikoji tvrdi da ono ãto nije vredno pripovedaça nije vrednouopãte. Kçiæevni tekstovi su odreœeni da sluæe svrsi kojusam opisala kao svrhu verbalnog reprezentovaça staçaradçi i iskustava koja su iznesena tako da budu neuobiåa-jena ili problematiåna, ne bi li adresat afektivno od-govorio na nameravani naåin, da bi prihvatio nameravanovrednovaçe i interpretaciju, kako bi bio zadovoÿan åineñito, te da uopãte åitav poduhvat smatra toga vrednim. Nakraju, vrednost pripovedaça moæe preuzeti prednost i nadsamom dokazivoãñu odnosno deontoloãkom argumentacijom,makar ova bila i najsavrãenija. Primat priåe nije civi-lizacijski uåinak, nego je civilizacija, u logiåkoj i istori-jskoj retrospektivi - uåinak tog primata.”

M.L.Pratt: Speech Act Theory of Literary Discourse,Bloomington, 1977, (str.147-148)

88. TODOROV“Reåi podrazumevaju odsustvo stvari, na isti

naåin na koji æeÿa podrazumeva odsustvo pred-meta. Vrednost podrazumeva odsustvo infiniti-va, na isti naåin na koji tekst podrazumevaodsustvo autora. Priåa podrazumeva odsustvopripovedaåa, na isti naåin na koji savrãenzloåin podrazumeva odsustvo svedoka. Istorija 177

podrazumeva odsustvo smisla, na isti naåin na koji åovekpodrazumeva odsustvo boæanstva. Ako napravimo kratkuprozivku utvrdiñemo: prisutni su reå, æeÿa, vrednost,tekst, priåa, zloåin, istorija, åovek; a istovremeno, oprav-dano su odsutni: sama stvar, predmet, infinitiv, autor,pripovedaå, svedok, smisao, boæanstvo.”

Tzvetan Todorov, fragment iz predgovora francuskomizdaçu Grinåråove kçige Narativ, Performativ,

Infinitiv, Les Editions de Minuit, Paris, 1986.

89. HOUKING“Nema tu potrebe ni za kakvim infinitezimalnim niti

eksponencijalnim raåunom. Paradoksalni Grinårå savrãe-nom intelektualnom elegancijom åitavu istoriju svodi najednaåinu sa jednom nepoznatom - elementarno jednostavnu,dakle, ali zato nereãivu.”

Steven Howking: Kratka povijest vremena, O. Kerãovani, Rijeka, 1994, str. 180.

90. XON DOU“Limiti utilitarne jeziåke komunikacije su pa-

radoksalni kod estetskih moguñnosti kçiæevnosti kao ne-utilitarne jeziåke prakse. Åovek koji ne piãe neko kçiæevnodelo sluæi se jezikom da bi zadovoÿio neki svoj interes ilipotrebu, dok se kçiæevnik stavÿa u sluæbu jezika, puãta-juñi da se jezik çime koristi u svoje svrhe. Tako dobra li-teratura uspeva da imenuje ono ãto inaåe izmiåe reåima.

Neke stvari mogu se reñi samo na jedan naåin i nikakodrugaåije, tu je Grinårå nedvosmislen - u protivnom im

se znaåeçe i smisao nepopravÿivo iskrivÿuju, fal-sifikuju ili åak potpuno gube. Kçiæevnost uzima na

sebe zadatak da taj jedini naåin otkriva i izriåe.Tako se u jeziku pojavÿuje do tad Nemoguñe(infinitiv). Estetska nuænost preciznog jeziåkogizriåaja uslov je za literarnu realizaciju onogaãto je pre izgledalo ne samo kao neizrecivo, veñi kao uopãte nemoguñe. Obratimo, meœutim, viãe178

paæçe, na jedan aspekt problema odnosa izmeœu istorije(ali istorije kao res gestae, kao dogaœaça, procesa, a ne kaohistoria rerum gestarum, kao pripovesti o dogaœajima) ikçiæevnosti, na koji se Grinårå ne obazire previãe.

Ako sve ono ãto je Pre kçiæevnosti odredimo sin-tetiåkim terminom Istorija, kçiæevnost se pojavÿuje kaopostistorijski fenomen.

Da bi se odræala izvan istorije, kçiæevnost moraispoãtovati duhovnu autonomiju kao svoj conditio sine quanon. U protivnom, unutar istorije, kçiæevnost je tek çeno(lepãe) naliåje. Sa one strane istorije, odnos sepreokreñe: umesto da kçiæevnost bude naliåje (negativ,otisak) istorije, istorija postaje naliåje kçiæevnosti.

Ovde se pretpostavÿa postojaçe neåega (“monete”) ãtoima dve korespondentne strane (“glavu” i “pismo”), u åemuse i jedna i druga strana jedine i identifikuju u razlici.Pitaçe je samo koja od strana ñe preuzeti ulogu nosiocaidentiteta. O kakvoj je “moneti” reå?

Istorija i literatura su dva lica istog kulta - kul-ture Povesti (po Grinåråu: Zapleta, Metabole): i Istorijaje Povest i Priåa je Povest. Povest je narativna nadde-terminanta zasnovana dvostruko: ideoloãki i formalno.Ideoloãki na verovaçu da je moguña transformacija poje-dinaåne anistorijske svesti u opãtu, zakonodavnu odnosnoistorijsku. A formalno na performativnosti jezika kaotakvog. Poãto je forma performativa zajedniåka i kçi-æevnosti i istoriji, potrebno je pokazati da kçiæevnostmoæe zadræati svoju formu i istovremeno se odvojiti odistorije. Time bi se ukazale koordinate postistorijskekçiæevnosti.

Radi se o tome da je jeziåka forma suãtina kçiæev-nosti, za razliku od istorije koja se sluæi narativnimkodom da bi legitimisala svoju ideoloãku suãtinu. Uskladu sa tim, istorija je moguña i kad se, umestonaracijom, legitimiãe nekim drugim protokolom(najåeãñe, posle raskrinkavaça, åistim nasiÿem).Dok kçiæevnost u sluåaju nestanka svoje formene moæe opstati ni na koji naåin (sasvim se gubi,ili postaje neãto drugo). Ali zato Priåa moæe,zadræavajuñi samobitnost vlastite formalne 179

prirode, izmeniti svoje naliåje bez kardinalnih posled-ica. Kao ãto istorija u krajçem sluåaju postoji i bez nal-iåja priåe, tako i priåa moæe da postoji i bez naliåjaistorije. Ãta viãe, kao ãto se istorija tada pokazuje u svompravom, ogoÿenom svetlu, tako se i priåa tek tada pokazu-je u osobenom, sebi svojstvenom, ogoÿenom svetlu. Tek akoje odvojena od balasta istorije kao sopstvenog naliåja,kçiæevnost zauzima onaj autonomni prostor duha u kom seotvaraju åiste dimenzije priåe kao umetnosti.

U opisanoj razlici, istorija je po definiciji domenmoguñeg i stvarnog, dok je kçiæevnost, po svojoj definici-ji (po svom definitivu, rekao bi prof. Grinårå) domennemoguñeg i nestvarnog.

Istovremeno, biñe kçiæevnosti indirektno jepodræano krajem istorije koja samu sebe opovrgava: izprincipijelno pozitivne teleologije skonåava u principi-jelno negativnoj totalitarnosti. Sama sobom kompromito-vana, istorija u duhovnom smislu viãe ne moæe da se odræini u sebi ni za sebe. Krajem istorije, sa one strane Telosa,sa one strane represije projektovanog smisla, otvara sevreme i duhovni prostor ideoloãki nezavisne neutili-tarne jeziåke prakse.

Ovim su koordinate jedne skicirane mape postkçi-æevnosti dovoÿno jasno istaknute.

Kako to da su priåa i istorija lice/naliåje jedne istekulturne i civilizacijske paradigme?

Performativna iluzija kao delotvorna snaga nara-tivnih formi jezika poåiva na moñi tih formi da nas ubededa sve ãto se moæe ispriåati kao da se i zaista dogaœa. Upovesti (u zapletu bilo koje vrste) ovo “kao” nepotrebno je:bilo kakav sadræaj iskustva ili uobraziÿe postaje na

izvestan naåin istinit åim se obelodani u narativnojformi. Jeziåki performativ po pravilu ispriåanom

dodaje ubedÿivost stvarnog: “Neka bude svetlost! Ibi svetlost.” Zato i za priåu i za istoriju, ta dvalica logosa Povesti, vaæi da mogu biti stvarniodnosno istiniti jedino ako postoje u jeziku.

Povest je, u stvari, civilizacijska i kul-turna paradigma koja, najopãtije reåeno, imaJezik kao svoj autentiåni uslov i granicu. Kao180

takva, Povest je ta koja formira i åuva identitet naãekulture. Braneñi, tumaåeñi i nameñuñi Povest, mi (çeniispovedaåi i misionari) branimo, tumaåimo i nameñemosebe. Priåamo sebe i priåajuñi se proizvodimo Povest.Kult Povesti poåiçe tamo gde poåiçe narativna formaÿudskog iskustva i svesti, a zavrãava se tek kad nema viãeniåega ãto bi moglo da se ispriåa.

Povest - koja nam se tako dugo pokazivala u dvo-strukom liku - traje, naravno, i posle kraja istorije. APriåa, nekompromitovana bilo åim u sebi ili izvan sebe,neokrçena u åistoti samouspostavÿaça - otkriva se kaoonaj bitniji, legitimniji nosilac povesnog identiteta. Tadaza priåu joã uvek ostaju oni deteleologizovani, neide-oloãki sadræaji kao autoreferentni okvir kçiæevnostikoja postoji sa one strane istorije.

Povest koja se oslobodila balasta istorije gubi nasmislu, a dobija na lepoti.”

iz kçige John Doe: Postliterature, VERSO, London -New York, 1993. (str. 24-27).

91. KONSTANTINOVIÑ“Ãta su pohvale infinitivu, ako ne uvek jedan “fal-

sifikat” koji raœa oseñaçe izdaje koja se åini samim fak-tom hvaÿeça, koji je vrednovaçe prema infinitivu, ali nei vrednovaçe u infinitivu: to je uvek i ona griæa savesti,kajaçe zbog izdaje neåega svetog, ãto je uprÿano, uniæenopohvalom, ãto je moglo da ostane sveto samo ako se nitihvali niti kudi. Kao ãto je jezik izdaja apsoluta, delonemireça sa tim odsustvom, tako je i vrednovaçe vrednu-juñeg izdaja infinitivne vrednosti, hibris nemireçasa tim odsustvom. Jezik, naime, ne odaje apsolut negoobrnuto - apsolut odaje jezik. Tako stoje stvari, patako stvar stoji i sa Grinåråovim vrednostima:pohvala ne moæe da oda infinitiv zato ãtoinfinitiv odaje pohvalu, bez legitimacije timneidentifikovanim merilom svaka pohvala gubismisao i postaje nakazna. Neka je slava i hvalabezvrednom infinitivu, reñi ñe Grinårå, a nama 181

“PRna sreñu ne preostaje drugo nego da mu se u tome pridruæi-mo.”

Radomir Konstantinoviñ: Pentagram, opet,proåitano 29. februara 1994. u emisiji III programa radio

Beograda

92. MAJKL XEKSON“Nikad åuo. Ko je to?”Michael Jackson u odgovoru na pitaçe: “Ima li muzika

sa vaãih ploåa - ‘Bad’ i ove najnovije - bilo kakve veze saidejama iz kçiga profesora Grinåråa?”, postavÿeno nakonferenciji za ãtampu maja 1995. godine, u kalifornij-skom Diznilendu, povodom izlaska najnovijeg albuma podnaslovom: “History (His-story)”. Pitaçe postavila novinar-ka “TIME”-a Pola Tanovic.

“Tako sam i pretpostavÿala. Nije trebalo ni da pitam”- pomislila je Pola, åuvãi zbuçeni odgovor velike zvezde.Odmah potom napustila je konferencijsku salu.

182

“PRIÅARESVIHPRTRINAESTA GLAVA

STJUART VERNON GRINÅRÅ:

(jedno od poglavÿa u kçizi Narativ, Performativ, Infinitivtekst preveo i priredio: Sreten Ugriåiñ)

Lupus in fabula

93. UVODNA DIJAGNOZA“Neka bude svetlost! I bi svetlost.” I tako, reå po reå,

nasta svet. U åemu je tajna ove veliåanstvene åarolije?Zaãto nam izgleda verodostojnije i ubedÿivije da u Po-åetku beãe bila baã Reå, a ne beãe neãto drugo?

Reñi ñu odmah i jednostavno: zato ãto je jednom priåabila moguña jer je postojao svet o kome ona pripoveda, sadaje svet o kome se priåa moguñ zato ãto postoji priåa o çemu.Kao da priåa uzvraña svetu iz zahvalnosti ãto joj jeomoguñio da bude - tako ãto sada ona omoguñava jed-nom svetu kojeg nije bilo da i on bude. Ova dijagnozazasnovana je na hipotezi da su performativne“iluzije” jezika neoåekivani rezultat i spasonos-ni efekat duhovne inercije - posebnog kvalite-ta ÿudskog iskustva na koji se oduvek nedovoÿnoobrañala paæça (sa åasnim izuzecima kakav je,recimo, Hjum). 183

“PRIÅA PRE SVIH PRIÅA”

94. KA SUÃTINI KÇIÆEVNOSTITermin “performativ” je, kako ga ja vidim, sinonim i

znak za sve stvari i dogaœaje koji su moguñi jedino u jezikui jezikom. To nije viãe stroga filozofska kategorija, veñpre ime pogodno da obeleæi smisao koji åini suãtinukçiæevnosti. Ali, pre no ãto se upustim u detaÿnaobjaãçeça i implikacije same stvari, biñe dobro da je ãtojednostavnije odredim.

Evo karakteristiånog primera. Jeste li åuli za “place-bo efekat”? Åest medicinski fenomen. Dovoÿno je, naime,da kaæu da su vam dali pravi lek za vaãu bolest i odmahpo konzumiraçu poboÿãaçe staça je evidentno. Vama jezaista boÿe, lek je zaista pomogao - bez obzira ãto to nijebio nikakav lek, nego obiåna gorka bombona (o åemu nistemogli ni da saçate).

Dakle: u ovom ogledu pod performativom ñu podrazu-mevati jeziåki fenomen koji izgovorenom ili napisanomobezbeœuje istinitost i to zato ãto je izgovoreno ilinapisano. Potreba ispitivaça nekih problema koji sereãavaju u drugom delu teksta, nameñe mi zadræavaçe nasvakodnevnoj, nedovoÿno preciznoj intuiciji istinitosti- po kojoj je istinito ono ãto je istorijski “realno” tj. vero-dostojno - umesto strogog analitiåkog odreœeça ove kate-gorije, mada sam svestan eventualnih maçkavosti kojeunapred proizlaze iz takvog opredeÿeça.

Bio sam slobodan da termin “performativ” preuzmemod uglednih teoretiåara tzv. govornih akata (Ostin, Serl,Strosn, Armson i dr.) koji tim imenom oznaåavaju delat-nosti izvrãene reåima (obeñaçe, imenovaçe, opklada,zakletva itd.) odnosno iskaze, po çima, bez klasiåne isti-nosne vrednosti (za razliku od “konstativa”). Ovde je, me-

œutim, reå o neåemu ãto ima presudne veze baã saistinitoãñu i ãto se samo delimiåno i marginalno

poklapa sa domenom teorije “speech-acts”. Hipotezañe, naime, opravdati maksimalistiåku tezu o“radikalnoj” delotovornosti reåi: istoriånostjeziåke produkcije proãiruje domen delotvornos-ti govornih akata do domena ukupne stvarnosti.Kad o neåemu priåamo, to se i desi. Lupus in fab-ula.184

Veñ iz poåetne dijagnoze oåigledno je da ñu teæiãteispitivaça postaviti na narativnu pozadinu performa-tiva. Svesno odvojen i neutralisan od smisla i naåinaprvobitnog Ostinovog ili Serlovog zasnivaça, ovaj ogledistraæuje ãta se o performativu moæe reñi iz perspek-tive priåe i pripovedaça, a ne konvencija, protokola ilipak iskrenosti namera govornika. Jasno, to viãe nije jeziå-ko-analitiåka, nego pre svega jeziåko-aksioloãka per-spektiva problema.

Kratka uvodna dijagnoza performativa i odgovori napovodom çe postavÿena pitaça zahtevaju da se boÿeobjasne, s jedne strane, uzroci i efekti nagoveãtene inert-nosti iskustva, a, sa druge strane, razlozi i znaåaj çenespasonosnosti. Ako bi ovo prvo moglo da bude svojevrsna“fizika” performativa, onda bi ovo drugo bila çegova“metafizika”.

95. PRVI DEO: TAJNA MEHANIKA PERFORMATIVNOSTI

Objaãçeçe podrazumeva prethodno prihvataçe prostedefinicije osnovnog narativnog principa jeziåkog pret-varaça neåeg ãto je istinito u neãto ãto je vredno: jeziå-ka transformacija istinitog u vrednosno. Ako nema bitni-jih zamerki protiv ovako apstraktnog odreœeça osnovnogzakona pripovedaça, onda se na osnovu toga moæe tvrditida je unutarça mehanika koja je na delu u performativnimfenomenima zasnovana na reverzibilnosti narativnogprincipa - u generativnom smislu - neposredna posledi-ca specifiåne duhovne inercije kao kardinalnog faktoranaãeg iskustva. Evo moguñeg toka tog reverzibilnogprocesa:

Prvo naracijom istinito postaje vrednost i totako ãto se odabrana åiçenica (res gestae: najåeã-ñe dogaœaj ili liånost) upisuje u kontekst odre-œenog smisla (Historia rerum gestarum). To je osnov-na narativna figura, tipiåna metabola: uzrocise pretvaraju u razloge, a posledice u svrhe.Zahvaÿujuñi metaboli, naracija niæe razloge(koji su pre toga bili “åiste”, dekomponovane, 185

smisleno neutralne åiçenice) u celinu koja ñe na krajuniza formirati odreœenu priåu. Priåa kao forma smislaje ta vrednost koja je nastala na osnovu istinitog. Za ovakoskicirani rudimentarni proces pripovedaça vaæno jezapaziti da je vrednost uvek derivat åiçenica i da jenastala u postupku pripovedaça. Potom sledi drugi,povratni deo procesa. Ako se pojavi vuk, mi o tome priåamo.Kasnije, ako priåamo o vuku, on se pojavi na vratima.

Ali pre nastavka odgonetke ovde treba umetnutizapaæaçe o odnosu ekvivalencije kao logiåkoj zakonitostikoja se definiãe kao produæena implikacija u obrnutomsmeru: ono ãto vaæi kao implikacija u jednom smeru, uekvivalenciji ñe vaæiti i daÿe, ali i u obrnutom smeruodnosa. Ako iz A sledi B, onda i iz B sledi A. Vidi se dapriroda odnosa ostaje ista, te da on i daÿe vaæi, ali dabi se obezbedilo to produæeçe vaæeça (inercija impli-ciraça) odnos se u sebi okreñe promenivãi smer. Ako sesmer ne bi promenio, veza koja vaæi u tom odnosu bi senaprosto prekinula. Neka bude podvuåeno: da bi se vaæeçezadate veze produæilo u istom, veñ zapoåetom pravcu -vaæeçe implikacije MORA promeniti smer. I ono ga meça.Duhovna inercija deluje kroz reverzibilnost.

Nije teãko videti da je digresija u primitivnu logikubila potrebna kako bi pruæila model objaãçeça kÿuånogmomenta procesa koji vlada unutarçom mehanikom per-formativa. Ova mehanika odvija se, naime, sasvim u skladusa prikazanom mehanikom logiåkog principa ekvivalenci-je: duhovnom inercijom kroz reverzibilnost. Poãto je vred-nost, videli smo, uvek derivat odnosno implikacija onogãto je istinito, ona sama svojim pojavÿivaçem po inerci-ji veze daÿe omoguñava pojavÿivaçe istinitog. Pravac

odnosa ostaje nepromeçen, ali sa suprotnim, povratnimsmerom: ako je vrednost prvobitno bila derivat neåeg

istinitog, sada ono ãto je istinito postaje derivatpriåom zadate vrednosti. Neka i ovde bude naroåi-to podvuåeno: da bi se vaæeñi odnos odræao i pro-duæio u istom veñ zapoåetom pravcu, vaæeçeMORA - dospevãi do unutarçe granice - u sebida promeni smer. I ono ga meça. Tako vrednost,nastavÿajuñi da isijava energiju iz koje je nasta-186

la, daÿe omoguñava da se pojavi istina. Ekvivalentnoistini koja je omoguñavala da se pojavi vrednost. Jer iner-cija narativne energije koja je prvobitno svojim delovaçemkonstituisala vrednost tu istu energiju primorava da trajei posle same priåe. Inercija deluje kroz reverzibilnostduhovnog procesa.

Priåom je uspostavÿena puna povratna ekvivalencijaizmeœu istine i vrednosti: poãto sve ãto se ispriåapoprima formu istinitosti, niãta ãto je istinito ne moæepostojati izvan priåe. I obrnuto. Inerciona teæça kojaproizvodi ekvivalenciju vrednosti i istine leæi u osnovitajne mehanike fenomena narativne performativnosti.

Åarolija je odgonetnuta: dovoÿno je da se pred namapojavi bilo ãta u formi priåe (bajka, istorija, smisao,traå, vrednost...), pa da mu to obezbedi - povratnom impli-kacijom duhovne inercije - istinitost. Ili bar subjektivnoveoma ubedÿiv privid istinitosti.

Umesto rezimea prvog dela ogleda, dovoÿna je pa-rafraza poåetne dijagnoze åija je taånost potvrœena: zatoãto je jednom priåa bila stvarna, jer je postojao svet o komeona pripoveda, sada je svet o kome se priåa stvaran zatoãto postoji priåa o çemu. Kao da priåa uzvraña svetu, izzahvalnosti ãto joj je omoguñio da bude - tako ãto sada onaomoguñava jednom svetu kojeg nije bilo da se i on pojavi.

96. O ISTINI I MAÃTINaãe iskustvo kao da je preparirano prethodnim pri-

povedaçima koja su nam stavila na raspolagaçe brojneprimere vrednosti u obliku istinitih priåa, tako da uzsvaku novu priåu sa kojom se u iskustvu susreñemo prih-vatamo i çenu nuænu istinitost. Ovo vaæi åak i za onepriåe koje ne poåivaju na istinitim, nego na izmiã-ÿenim åiçenicama. Uopãte nije vaæno da li je uti-sak o istinitosti (koji se najåeãñe podrazumeva,ali ne izgovara) verodostojan. Uvek je to samo joãjedan primer delotvornosti duhovne inercijenaãeg iskustva.

Izmiãÿenih priåa ima viãe od onih isti-nitih. Zato ãto novih priåa ima viãe nego onih 187

starih. Iako je taåno da se te nove analizom mogu reduko-vati na modele onih starih, za nas su, ipak, nove - mi, pros-to, za çih nismo znali. Uostalom, analiza nikad nije bilasvrha priåe. Tako svaka generacija dodaje spisku priåa joãmnogo svojih i to, kako vreme odmiåe, sve åeãñeizmiãÿenih, a sve reœe zasnovanih na neåemu ãto sestvarno dogodilo. Naracija je pre svega instrument maãte.Ako viãe nema odakle da crpi podsticaje za stupaçe udejstvo, maãta ñe ih - da bi, ipak, delovala i izrazila se- sama sebi stvarati. Maãti u çenom poslu pretvaraçaåiçenica u vrednost odavno nije vaæno da li su ove isti-nite ili laæne, stvarne ili izmiãÿene. Bitno je da ipriåa zasnovana na izmiãÿenim åiçenicama dobija - zah-vaÿujuñi tajnoj mehanici performativa - istu auru istini-tosti kao i ona druga, koja je nastala na istinitoj osnovi.

Poznatu Vitgenãtajnovu tvrdçu da su granice neåijegsveta granice çegovog jezika ovde tek treba dokazati. Ipak,uzmimo jedan kratkoroåni intelektualni kredit da bi se -poãtovaçem ove tvrdçe kao ispravne - dobila prilika zauvid u neoåekivan odnos koji se performativom uspostavÿaizmeœu maãte i istine. Taj odnos najlakãe je detektovatipreko “otkrivalaåkog” i “stvaralaåkog” karakterakçiæevnosti. Evo o åemu se radi: izreñi neãto ãto nikopre nije rekao, i to uåiniti u formi priåe, znaåi - zah-vaÿujuñi performativnoj istinitosti - proãiriti granicepoznatog sveta. Kolumbo, na primer, beãe åovek bujnemaãte, a priåa u koju je nekad samo on verovao sada jestvarnost svih nas. Kao da je za pojavÿivaçe istine zaistadovoÿno tek da se ona ispriåa. Ili drugi primer: AlbertAnãtajn je pred kraj svog æivota, kaæu, bio iskreno zaåuœenkoliko je ÿudi poverovalo u ono ãto je zamislio for-

muliãuñi posebnu i opãtu teoriju relativiteta.Ono ãto je Anãtajn uåinio u fizici, a Kolumbo u

geografiji i istoriji, to u kçiæevnosti åine naj-maãtovitiji, najtalentovaniji pesnici i prozaisti.Najceçenija kçiæevnost je ona koja izriåe do tadneizreåeno, “obiånim smrtnicima” nedostupno,nemoguñe, do tad nedefinisano... A ãto je, prit-om, moguñe samo u toj formi jedinstvenog, neu-poredivog izriåaja, iskaza koji se ne moæe opo-188

naãati niti varirati bez nenadoknadivih posledica. Jertako nam se otkriva jedan novi svet ili neka çegova dotlenepoznata dimenzija, u åemu presudnu ulogu ima performa-tivna moñ jezika.

Reñi ñu otvoreno i bez ikakve zadrãke: celokupnanaãa istorija, kao ono Nepovratno, zasnovana je na per-formativu, kao onome Povratnom.

Ovim je prvi deo ogleda o tajnoj mehanici performa-tiva okonåan.

97. DRUGI DEO: IZUZETAK KOJI POTVRÐUJE PRAVILO

Primer malog deteta kome su joã uvek sve ispriåanepriåe istinite, iako ono nema prethodnog iskustva ni sakakvim priåama, pa ni sa onim zasnovanim na stvarnimdogaœajima, kao da opovrgava vaÿanost moje hipoteze oreverzibilnosti narativnog procesa i duhovnoj inercijikao pozadini (“agregatu”) na taj naåin protumaåene per-formativne moñi jezika. Jer takvo dete je oåigledno poddejstvom punog performativnog efekta, iako - prema ovdeponuœenoj hipotezi - ne bi smelo biti. Ono, naime, nema uiskustvu pretpostavÿene istinite priåe koje bi çegovusvest po inerciji naterale da svakoj novoj priåi pripiãenuænu istinitost.

Na prvi pogled, ovaj primer zaista poniãtava kÿuåniargument “povratne sprege” izmeœu istinitog i vrednosnog,jer inercijom nema ãta da se prenese u povratni deo proce-sa: poãto nema istine koja proizvodi vrednost, samim timne nastaje ni ona vrednost iz koje bi potom reverzibilnomogla biti proizvedena istina. Nedostaje neophodniprvi deo procesa. Nameñe se zakÿuåak da kod detetaperformativ ne funkcioniãe po ovde odgonetnutojmahanici reverzibilnosti.

Ali, nije reå o vaÿanom zakÿuåku, nego outisku koji je tek prividan. To ñu pokazati.

Slaæem se: detetu su sve priåe nove. Svakapriåa kao da je prva. A ipak, istinitija i od onihnajproverenijih za koje znaju odrasli. Kao da 189

performativni efekat jezika deluje åak i snaænije kad jepokretan nekim mehanizmom kome osnova NIJE reverzi-bilni proces duhovne inercije. U åemu je stvar? Znaåajno jepokazati kako ovo nije dobar kontraprimer - ãta viãe, daje reå o primeru koji ñe neopozivo potvrditi ovde pred-loæeno objaãçeçe.

Podrazumevaju se bar dve pretpostavke: da deteuopãte razume ãta mu se priåa i joã da je u staçu da raz-likuje istinito od laænog, stvarno od nestvarnog. Prvapretpostavka je teorijski odmah prihvatÿiva, dok je drugaza diskusiju. Ali pre toga mora biti istaknuto ono naj-vaænije za obe: i za jednu i za drugu pretpostavku preduslovvaæeça je jezik. Ni priåe, naime, ni çene istinitosti ilineistinitosti nema ako nema jezika. Primer ima smislasamo ako se radi o detetu koje je nauåilo da govori. Tu seotvara presudno pitaçe: da li bi dete uopãte moglo dasavlada i operativno usvoji jezik bez pomoñi performati-va. Tek potom dolazi na red pitaçe uticaja pripovedaça iveñ ispriåanih priåa, istinitih ili neistinitih.

Ako je ponuœena hipoteza taåna, u svakom performa-tivu bi se morala prepoznati “povratna sprega” izmeœuistinitog i vrednosnog, kao i inercija koja ovakav procespodstiåe. Prva faza procesa u ovom primeru: dete je ustaçu da savlada jezik ako za svaku reå koju treba da nauåipostoji stvaran - detetu obavezno pokazan - referent.Tada metabolom uzroka u razloge i posledica u svrhe odneåeg istinitog u iskustvu nastaje vrednost. Prepoznajuñiosnovni narativni princip (Res gestae Õ Historia rerum ges-tarum), moæe se zakÿuåiti da je jezik priåa - nastala naspecifiåan naåin, ali, ipak, priåa u rudimentarnomobliku. I to, po svemu sudeñi, takva priåa koja je uslov svih

drugih priåa.Nije netaåno opãteprihvañeno uvereçe da je

priåa u jeziku. Smisao takve tvrdçe je prihvatÿiv,ali trivijalan (truizam). Taånije je, vidimo, netri-vijalno tvrœeçe po kome je jezik u priåi. Nijepriåa u jeziku, nego je jezik u priåi.

Jezik je priåa nastala na osnovu pokazanog- neåeg, dakle, nedvosmisleno istinitog - o åemubi trebalo da govori. Tek poãto je ova arhetip-190

ska priåa uneta u svest deteta moguñe su sve druge priåe. Ione, naravno, ne mogu biti maçe istinite. Jer tu su veñ nadelu i reverzibilnost i inercija. Drugi, povratni deo per-formativnog procesa je neizbeæan. Primer treba paæÿi-vo pogledati joã jednom i uveriti se.

Reverzibilnost mehanike arhaiånog performativakojim je omoguñeno usvajaçe jezika lako je uoåÿiva: prvo sedetetu, da bi nauåilo jezik, stalno mora pokazivati prstomna ono na ãta se pojedine reåi odnose. Ako se tako ne pos-tupi, proces usvajaça se inhibira ili åak u potpunosti zaus-tavÿa. Ovo imenovaçe gestom je prva faza reverzibilnogprocesa performativnosti: kad iz istinitog (ono na ãta semoæe pokazati prstom) nastaju reåi i iskazi govora kaoneãto smisleno odnosno vrednost. To ãto posle uspeãnookonåanog uåeça dete sve ãto mu se kaæe smatra istinitim- bez ikakvog dodatnog pokazivaça - potvrda je delotvor-nosti druge, povratne faze svakog performativnog fenome-na: kada iz onog ãto je jezikom zadata smislenost (vrednostu obliku nauåene reåi ili iskaza) po inerciji nuæno slediçena obavezna istinitost.

Aktivnoãñu duha dete usvaja jezik, ali bez istovre-menog podlegaça i suprotnoj karakteristici duha - inert-nosti, na osnovu koje je moguñ performativ - jezik ne bimogao biti usvojen. Jezik se moæe nauåiti samo na osnovudelotvornosti performativa koji za svoj preduslov imaparadoksalnu prirodu duha - imanentni aktivitet koji seispoÿava u sadejstvu sa imanentnim pasivitetom.

98. JEZIK KAO DOVOQAN USLOV POSTOJAÇA SVETA

Nije na odmet da ponovimo: nije priåa u jeziku,nego je jezik u priåi. Jezik je prva priåa sa kojom sesvako od nas susreñe. Çena istinitost je potpuna.Da bi sve druge priåe uopãte bile moguñe, ovaprva mora se nauåiti “napamet”, mora postatiosnov naãeg iskustva. U odnosu na temeÿnu priåujezika, sve druge priåe su nuæno nove. I nuænoistinite, jer drugaåije ne mogu ni biti, POÃTO 191

SU U JEZIKU (pod dejstvom performativa). U stvari,odrasli su ti koji na osnovu svojih kriterijuma zakÿuåujuda je detetu svaka priåa istinita. Ãto se pogreãno pripi-suje deåjoj naivnosti, prostoduãnosti... Pogreãno, jer detenije ni stiglo da razlikuje istinito od izmiãÿenog, a nijestiglo zato ãto je veñ - ako je nauåilo da govori - pod pre-sudnim uticajima performativa i çegove reverzibilne“mehanike”. U samom jeziku kao priåi pre svih priåa snagaperformativne ekvivalencije istinitosti i vrednosti jeogromna: iz deåjeg duha a priori je eliminisana kao besmis-lena pomisao da moæe postojati i neãto ãto nije vredno.

Ekvivalencija vrednosti i istine u jeziku znaåi damoæe postojati samo ono ãto ima smisla - zato ãto jeprethodno moglo da ima smisla samo ono ãto postoji. Jezikje takva forma smisla koja - zahvaÿujuñi svom performa-tivnom karakteru - u sadræaj smisla ukÿuåuje i çegovuistinitost.

Za svaku novu priåu je, prema tome, jedino vaæno da liñe se çom potvrditi neki smisao: ne, dakle, da neãto pos-toji kao takvo, nego da neãto vredi. Dete uopãte nepostavÿa pitaçe da li je priåa istinita ili ne: kad ne bibila istinita, ne bi mogla ni da postoji. Ono, ãtaviãe, tovaãe pitaçe ne razume. Morate se dobro pomuåiti da bi muobjasnili ãta ga pitate.

Tek u okviru usvojenog jezika, naknadno se javÿajuuslovi za razgraniåeçe istinitih od neistinitih iskaza.Ali u tom trenutku svo iskustvo veñ podleæe transforma-cijama u skladu sa reverzibilnim mehanizmom performa-tiva koji leæi u temeÿima jezika. Peformativ je utkan uejdetsku potku iskustva preko smisla jezika od onog trenut-ka od kog je dete uopãte u staçu da razume ãta mu se govo-

ri. Zato su detetu sve priåe obavezno istinite. Radi seo primeru koji ide u prilog hipoteze o “povratnoj

spregi” izmeœu istine i vrednosti kao prihvatÿivomobjaãçeçu tajanstvene mehanike performativnogprocesa - iako na prvi pogled nije izgledalo tako.

Bez performativa, dakle, operativno znaçejezika nije moguñe, ãto posredno znaåi da nijemoguñ ni svet. Pojavÿivaçe prvobitne svetlostisveta bilo je omoguñeno performativom iz reåi192

“svetlost”. Isto vaæi i za sve drugo bez åega naãeg sveta- takvog kakav nam je ispriåan odnosno jedinog o komemoæemo i umemo da govorimo - ne bi bilo. Uzajamnost reåii çihovog performativnog efekta dovoÿan je razlog pos-tojaça sveta. Najvaæniji uslov - moæda åak i jedini - daneãto u çemu postoji jeste da bude ispriåano.

Naã svet je svet narativnog performativa. Granicesveta su zaista granice jezika kao pra-priåe. Tako se stiglodo zakÿuåka kojim je u potpunosti vrañen onaj intelektu-alni kredit oroåen u prvom delu ovog ogleda, prilikomopisa odnosa izmeœu maãte i istine.

Kao da priåa uzvraña svetu iz zahvalnosti ãto joj jejednom davno omoguñio da bude - tako ãto sada ona omo-guñava jednom svetu kojeg nije bilo da i on bude. Istorijskiistinit svet o åijem smislu nam pripoveda jezik je svetperformativa. U stvari, taj svet moæda i nije istinit,moæda uopãte i ne postoji, ali naã jezik - kao sveobuh-vatna pra-priåa o çemu - ipak ga åini takvim.

Pogledajmo sad taj naã svet iz meta-perspektive - izpozicije koja je po prirodi stvari meta-jeziåka, ali i meta-aksioloãka.

U svetu koji je sudbinski odreœen paradigmom jezikanije reå o tome da se pokaæe kako vrednost izvodimo izistinitog (problemom kako izvesti “treba” iz “jeste” baviose najozbiÿnije Serl, ali i on bezuspeãno), nego obrnuto -da se pokaæe kako istinito izvodimo iz vrednosti, kako“jeste” izvesti iz “treba”.

Osnovni meta-aksioloãki problem je laæan, iluzo-ran - jer izvoœeçe onog ãto je vredno iz onog ãto je istini-to VEÑ je savladano samim procesom usvajaça jezika.Problem je pogreãno postavÿen na nivou meta-jezika, jerje reãen veñ na osnovnom jeziåkom nivou, na nivou tzv.objekt-jezika. Pravi meta-aksioloãki problem glasi:kako izvesti nazad istinito iz vrednosti. Ne, dakle,ono ãto je “dobro” ili “lepo” iz “biti”, nego “biti”iz “dobrog” ili “lepog”. Izgleda da hipoteza oreverzibilnoj mehanici performativa pruæazadovoÿavajuñe objaãçeçe.

Izvoœeçe istinitog iz vrednosnog moguñe jezbog performativnog karaktera jezika. Prvo, 193

sam proces usvajaça jezika moæe se svesti na modelizvoœeça vrednosnog (kao neke nauåene reåi ili iskaza) izistinitog (imenovano kao neãto ãto postoji, ãto moæe dase pokaæe prstom). Jezik je, tako, fundamentalna priåa osvetu koji jeziåkom praksom uvek iznova treba da budeopisan. Poãto je priåa jezika usvojena, naãa svest i sa çomcelokupno iskustvo bitno su uslovÿeni tom priåom i çenimsveobuhvatnim smislom, te, stoga, spremni da ma kojimpovodom, u svakoj potrebnoj prilici, iz sebe reprodukujudrugu fazu reverzibilnog performativnog procesa -povratni mehanizam izvoœeça istinitog iz vrednosnog.Povratna sprega je vrlo jaka i efekat ne izostaje: da bi seneãto pojavilo dovoÿno je da bude izreåeno ili napisano.“U Poåetku beãe Reå.” I tako: reå po reå, nasta svet.

Ovaj proces se dogaœa zakonito i svet vrednosti(smisla koji je svetu zadat priåom jezika) postaje stvaran,istorijski istinit.Poãto jezik ne bi bio moguñ ako bidozvoÿavao da u çemu postoji bilo ãta ãto nije vrednost,bilo ãta izvan çegove priåe - a ta priåa je, videli smo,istinita - on legitimno zahteva da postoji ono o åemu govo-ri. Derivacija istinitog iz vrednosnog moguña je i dogaœase performativno.

Ne radi se o tome da je svet vrednosti kao svet smis-la nadåulan, onostran, nego baã obrnuto: vrednosno neu-tralan svet (res gestae) je apstraktna graniåna moguñnostkoja realno ne postoji, ili postoji sa one strane ovog(Historia rerum gestarum, za nas jedinog) sveta.

Kad se tvrdi da “U Poåetku beãe Logos”, to je taåno,ali ne zato ãto Logos znaåi Zakon, Poredak, Princip iliUm, nego zato ãto Logos znaåi Priåa. Joã preciznije: Logosznaåi Jezik, a taj jezik je Priåa.

Ovim je drugi deo ogleda o svetu performativaokonåan.

99. TREÑI DEO: POHVALA DUHOVNOJ INERCIJI

Ispitivaçem razloga za ocenu o spasonos-nosti duhovne inercije kao vaæne, a zanemareneosobine ÿudskog iskustva razmatraçe se prevo-194

di, slikovito reåeno, sa “mehanike” performativnosti na“termodinamiku”, odnosno, u ãirem kontekstu, sa semantikena eksplicitnu metafiziku.

Da bi se svet pojavio ex nihilo mora biti - pokazalo se- oblikovan nekom priåom, mora imati metaboliånu formunaracije. Priåa prosto izmiãÿa jednu po jednu neophodnuåiçenicu kao kariku u pripovednom lancu. Na kraju priåeduhovna inercija iskustva performativnom povratnomspregom izmeœu istine i vrednosti obezbeœuje tom novona-stalom svetu istorijsku stvarnost. Za onoga ko priåupripoveda, kao i za onoga kome je nameçena, priåa je samapo sebi jedini, ali i dovoÿan razlog ne samo vaæeça ivrednosti, veñ - po automatizmu åiju mehaniku sam razjas-nio u prvom delu ogleda - i postojaça sveta o kome je u tojpriåi reå.

I zaista, ÿudi veruju u istinitost åak i onih najne-verovatnijih priåa. Tako za istinite, odnosno istorijskiverodostojne, vaæe i priåe (bajke) u kojima æivotiçe izvezde govore; svi ÿudi su jednaki i slobodni; moguñ jepÿesak samo jednom rukom; svemir je mali kao glavicaåiode; planine se pomeraju; ÿudska egzistencija je preÿudske esencije; rukopisi ne gore; saobrañaj se normalnoodvija stranom ulice suprotnom od inaåe dozvoÿene;pisoar ili stalak za suãeçe flaãa smatra se vrhunskimumetniåkim delom; poraz na zemÿi za jedan narod znaåipobedu na nebesima; ista materija daje grafitu sivilo imekotu, a dijamantu sjaj i tvrdoñu; meœu junacima koji seravnopravno odlikuju viteãtvom vitez moæe biti samo onajkoga kraÿ dotakne pÿosnatom stranom maåa po ramenu; loãglumac je predsednik dræave, a predsednik je loã glumac;stvari imaju izgled, ali nemaju teæinu; ni muzika melodi-ju; ni biÿke oseñaça; åitav æivot staje u jedan dan;prostor i vreme su u nama, a ne izvan nas; luk izazi-va smeh, a braãno suze; olimpijske igre nisu otvore-ne kad sportisti poånu da se takmiåe, nego tek kadih neko ko nikada nije bio sportista proglasiotvorenim; neki ÿudi kad treba umeju da lete,ili, recimo, da proniknu u buduñnost, ili - neã-to joã åudnije - da hodaju po vodi... Nabrajaçuovakvih primera nema kraja. 195

Ako bi neka takva priåa bila kojim sluåajem dovede-na u pitaçe, oni koji veruju u çenu istinitost bili bispremni åak i svoj æivot da poloæe - ili tuœi da uzmu - zaçu. Zalog verodostojnosti ispriåanog åesto je, za onog kojiu priåu veruje, pitaçe æivota i smrti - najvaænija stvarna svetu. (Usput: i sam autor ovog ogleda sklon je da verujeu istinitost bar polovine priåa iz ovih primera.)

Opãte je mesto da ÿudi veruju da bi æiveli. Inaåe,æivot ne bi bio moguñ, jer, kaæu, ne bi imao smisla. Teãkoje ne sloæiti se sa ovakvim uvereçima koja pripadaju veñi-ni. Potreba za smislom nije neãto ãto bi se ÿudima mogloosporavati sa pravom. I ovom prilikom je, uostalom,pokazano kako bi åitav æivot i ceo svet i sva istorija -onakvi kakve ih znamo i smatramo svojima - prosto nestalisa nestankom priåa koje o svemu tome govore. Zato je duhov-na inercija - na kojoj poåiva tajna performativnih moñijezika - spasonosna. Jer istinitost nije neãto ãto veradaje nekoj priåi, nego obrnuto: neãto ãto priåa daje veri.

Uspostavÿena je kruæna ekvivalencija izmeœu sledeñihpet kategorija: vrednost - istina - verodostojnost - priåa- smisao. Sve one proizlaze jedna iz druge, uzajamno mogubiti odreœene. Osnovu pojedinih meœusobnih odreœeça iuslovÿavaça, kao i osnovu celog kategorijalno-interpre-tativnog kruga, uvek åini jezik. To se lako da proveriti:

priåa nastaje jeziåkim pretvaraçem neåeg istinitog uneãto ãto je vredno. I to tako ãto se istinito upisuje ukontekst odreœenog smisla. Sam smisao je - eksplicitnoili implicitno - predmet pripovedaça, ono o åemu je reå,åak i kad je naizgled reå o neåem drugom, trivijalnijem.Priåa kao forma smisla je ta vrednost koja je nastala naosnovu istinitog. Potom jezik kroz performativ ispri-

åanom obezbeœuje verodostojnost, bilo da je priåa onekom stvarnom dogaœaju, ili je “izmiãÿena”. Dovoÿno

je da neãto ima formu priåe, pa da bude istinito,istorijski realno. I niãta ãto je istinito ne moæepostojati u nekoj drugoj formi. Kariku legitim-nosti koja vezuje istinu i verodostojnost nijepotrebno objaãçavati, jer sledi iz samogznaåeça obe reåi. Sliåno vaæi i za uzajamnuodredivost vrednosti kao poåetne kategorije196

kruga, na jednoj strani, i smisla kao krajçe, na drugojstrani. Uz napomenu da krug ne bi bio to ãto jeste ako ne bimogao poåeti i zavrãavati se u bilo kom od elemenata kojiga åine. Karika izmeœu smisla i vrednosti uspostavÿenaje veñ naznaåenim upisivaçem neåeg istinitog u kontekstodreœenog smisla (metabola), ãto je definicija osnovnogprincipa pripovedaça (priåe).

U ovakvom kategorijalnom krugu (od pet elemenatapovezanih jezikom kao legitimacijom svake od karika meœuçima) jasno izbija na videlo i jedno specifiåno odreœeçesmisla, smisla kao takvog. Smisao uopãte moæe se odredi-ti - bar u okviru kruga - kao ono ãto je verodostojno: dos-tojno åovekove vere. (Ovde je srpski idiom etimoloãkizahvalniji od engleskog, prim. prev.) A veñina se slaæe:vera je åovekovo najintimnije, u åemu se åuva i brani samæivot. Priåa je tako “zlatni presek” smisla kao domenatranscendencije i vere kao domena egzistencije - tu se ovedve razdvojene sfere sreñno preklapaju. Poãto je priåabila izvesni smisao u formi naracije, performativnaistinitost priåe postaje naprimereniji, najpoverÿiviji inajbezbolniji zalog vere. Ako smisao jeste neãto verodos-tojno, onda mora biti, kaæe nam intuicija, i u tesnoj vezisa istinitim. Intuicija je na taånom tragu: istinitostsmisla, naime, obezbeœena je performativom i pruæaåvrstu garanciju aktu poklaçaça vere (egzistencijalnonajriziånijem aktu od svih; ali ne kaæe Helderlin sluåaj-no da tamo gde raste opasnost raste i prilika za izbavÿe-çe). U tome se, eto, ogleda, spasonosna uloga performati-va i, posredno, blagorodna uloga duhovne inercije bez kojeperformativ ne bi bio moguñ niti delotvoran.

Zahvaÿujuñi priåi i çenim performativnim efek-tima, smisao je, s jedne strane, neãto ãto je istinito, a,sa druge strane, neãto ãto je verodostojno. Istina,odreœena smislom, postaje dostojna vere. Svetpostaje naã svet i drugaåijeg sveta ne moæe biti.Zato su mnogi ÿudi skloni da tvrde, doneklenespretno i dvosmisleno, da je istina u veri. Kadtako ne bi bilo, åini im se, ni sveta ne bi bilo,a kad bi ga i bilo, na takvom svetu ne bi se mogloopstati. 197

Ukratko: priåa se pokazuje kao ono ãto je za åoveka naj-dostojnije vere - najverodostojnije - ili, drugim reåima,sam smisao u formi istinitosti. A priåa baã i jeste smisaozato ãto niãta nije u tolikoj meri dostojno vere kao ona:priåa veri daje istinitost, videli smo, a ne vera çoj.Priåa je najverodostojnija, jer joj performativ obezbeœujedovoÿno sigurnu izvesnost.

I na nivou vere neizbeæan je paradoks tipiåan za svefenomene åija suãtina je performativna: poãto je uzrokistinitosti priåe i çenog smisla - preko reverzibilnogmehanizma performativa - neiskoreçiva inercija ÿudskogiskustva, to znaåi da vera kao aktivni åin duha par excellencenalazi odgovarajuñu satisfakciju i legitimaciju baã zah-vaÿujuñi inerciji kao pasivnom åinu istog tog duha.

Iz konteksta ovde predloæene hipoteze o mehanici iznaåaju performativnosti (o jeziku kao uslovu uspo-stavÿaça kategorijalnog kruga vrednost - istina - vero-dostojnost - priåa - smisao) nameñe se zakÿuåak: iskons-ka ÿudska potreba za priåom, za osmiãÿavaçem sopstvenogæivota, toliko je jaka da moæe iz same sebe - iskoristivãipored aktivne duhovne sile ravnomerno i çegovu inertnusilu - da obistini i ono ãto pre priåe tj. smisla nijeuopãte postojalo.

100. KA ONTOLOGIJI ENTROPIJEOvako objaãçena i osmiãÿena performativnost pro-

moviãe inerciju u zakon duhovnosti, a ne viãe samo mate-rijalnosti. Jer, ako zaista postoji uoåena sliånost u naåi-nima ispoÿavaça fiziåke i duhovne “leçosti”, onda seinercijom neoåekivano najavÿuje jedan skriveni princip,

arhe sveta. Posledça osnova tog sveobuhvatnog prin-cipa sveta u kome su objediçeni çegov duhovni i

çegov materijalni aspekt moglo bi da bude ono ãtosu fiziåari navikli da imenuju terminom “ent-ropija”. Jer kao ãto se uzrok inertnosti materi-jalnog aspekta sveta moæe najapstraktnije ime-novati i odrediti entropijom, tako se i razloziduhovne inertnosti mogu u najapstraktnijojformi prepoznati u toj istoj kategoriji. Åime se198

entropija podiæe (ili spuãta, svejedno) do nivoa funda-mentalnog zakona sveta. Moæda je entropija onaj mile-nijumima traæeni zajedniåki, objediçujuñi temeÿ iz kog seneprotivreåno idvajaju ontiåki aspekti duha i materije.

Ãta je onda, u tom pogledu, entropija?Prepoznatom sliånoãñu izmeœu karaktera i porekla

duhovne i materijalne inercije entropiji se - kaoobjediçujuñoj pozadini obeju pojava - pripisuje forma nesamo egzaktnog fiziåkog zakona, veñ i duboki sveproæima-juñi smisao jedinstvenog metafiziåkog Poåela sveta. Duhi materija - spekulativno: subjekt i objekt - tu viãe nisutragiåno razdvojeni, nego su, kao na nekoj savrãenoj sferi,samo çena konveksna ili konkavna strana. Entropija moæebiti onaj retki primer, jedinstven po uverÿivosti idalekoseænosti zahvataça, ISTOVRSNE sjediçenosti irazluåivosti duhovnog i materijalnog. Kao da je na pasivnojstrani Poåela pronaœen ujediçujuñi princip koji je tokomåitave intelektualne istorije bio uzaludno traæen naaktivnoj strani.

Izgleda da samo Biñe svega ãto postoji entropijom neuh-vatÿivo ukazuje na sebe. Ono se preko entropije pokazuje kakoraåunaçu (u fizici) tako i razumevaçu (u metafizici), aliobavezno sa zavodÿivom neodreœenoãñu. Zato je vaÿdaentropiju tako teãko izmeriti i eksperimentalno dokazati, sjedne strane, a, sa druge strane, pojmiti u celini çen dale-koseæni smisao. Svaki pokuãaj dijagnoze entropiånih fenome-na - joã viãe pokuãaji izvoœeça zakÿuåaka iz tih dijagnoza -çihovom fundamentalnom neodreœenoãñu kao da se redukujuu konaånom broju koraka na staru, znaåeçem danas veñ sasvimispraæçenu istinu da Biñe jeste, ili negativno, da Nebiñenije.

Izgleda da krajçi smisao zakona termodinamiketreba traæiti u smislu koji se krije iza nereãivostimetafiziåkog pitaça svih pitaça: “Zaãto postojiNeãto, a ne, naprotiv, Niãta?”

Entropija je Neãto.Ovim je ogled o neobiånom svetu performati-

va okonåan.

199

BONUSÅETRNAESTA GLAVA

BONUSSTJUART VERNON GRINÅRÅ:

“OBEÑAVAM DA ÑU DOKAZATI DA POSTOJIM”

(jedan od ogleda iz kçige Incognitotekst preveo i priredio: Sreten Ugriåiñ)

Sa tvojih usana i poÿubac je reåSapfo

101. OBEÑAVAM DA ÑU DOKAZATI DA POSTOJIMILI

JEDNO ZAPAÆAÇE U VEZI SA DEKARTOVIM “COGITO, ERGO SUM”IZ ASPEKTA OSTINOVE TEORIJE GOVORNIH AKATA

“Kladim se da postojim.” Ili, recimo: “Obeñavam dañu ti dokazati da postojim.” Ovo su nesumçivi primeriperformativnih iskaza.

Po Ostinu (J.L. Austin: How To Do Things WithWords), konstativom se neãto tvrdi (istinito ililaæno), dok je performativ sa one strane refe-rencionalne istinosne vrednosti (trans-refe-rencijalan), jer se çime niãta ne konstatuje negoåini. Konstativ je informativan, deklarativan(iskaz-deskripcija), dok je performativ delo-tvoran, konstitucionalan (iskaz-radça). 201

Performativ (tipiåni Ostinovi primeri su: obeñaçe,opklada, imenovaçe, naredba, zakletva i sl.) nema istinos-nu nego operativnu vrednost (poznaje se po uåinku radçeobavÿene reåima). Na primer: “Sezame, otvori se!” jeste per-formativni iskaz posle kojeg moæemo konstatovati da su seteãka kamena vrata u planini zaista otvorila. Dobro, reñiñe s pravom neko, ali kakva veza postoji izmeœu Ali Babe (saåetrdeset hajduka pride) i Dekarta (Rene Descartes)?

“Cogito, ergo sum” je samo prividno deduktivni iskaz(çegova istinitost je sa stanoviãta logike trivijalna).Istovremeno, kontekst Reåi o metodu unapred onemoguña-va metonimijsko åitaçe (zamena dela za celinu odnosnomisli za “åitavog” åoveka). Pitaçe metode u Dekartovomsluåaju nikako ne moæe biti pitaçe retorike, jer reå jeupravo o suprotnom. Ni brojna drugaåija tumaåeça u koja seovom prilikom neñemo detaÿnije upuãtati nisu bez veli-kih teãkoña.

Da bi Kartezijev “Cogito” zaista bio traæeni osnov jasne,razgovetne i nesumçive izvesnosti, “Cogito, ergo sum” trebarazumeti tako da je tu “Cogito” performativ, a da je “ergo sum”konstativ upravo izvrãenog govornog åina (i to samo jedan odniza moguñih istinitih ili laænih konstativa koji se odnosena performativni uåinak “Cogito”-a). Akt i fakt.

Ãta se ima u vidu biñe jasnije ako uoåimo analogiju sa“Kladim se da postojim” i sa “Sezame, otvori se!” ili paksa sledeñim primerom (ni po åemu izuzetnom) koji je jed-nako åudotvoran, ali kome se ne moæe prigovoriti da jemoguñ samo u bajci:

“Proglaãavam Olimpijske Igre otvorenim, dakle, tak-miåeçe moæe da poåne”, gde je “Proglaãavam OlimpijskeIgre otvorenim” performativ, dok je “dakle, takmiåeçe

moæe da poåne” konstativ upravo izvrãenog delotvornoggovornog åina (i to samo jedan od niza moguñih istini-

tih ili laænih konstativa koji se odnose na perfor-mativni uåinak iskaza “Proglaãavam OlimpijskeIgre otvorenim”).

Ne moæe biti jasnije i razgovetnije da kon-stativ samo utvrœuje i obaveãtava nas da je per-formativ bio konstitutivan. Evo joã jednogsrodnog primera (za svaki sluåaj):202

“Kladim se da sam te zbunio ovim ålankom, dakle,dugujeã mi veåeru”, pri åemu “dakle, dugujeã mi veåeru”taåno ili netaåno opisuje (u zavisnosti da li je åitalaczbuçen ili ne) staçe stvari nastalo poãto je uåinakopklade “Kladim se da sam te zbunio ovim ålankom” (ti-piånog performativa) åiçenica o kojoj se mogu izreñi broj-ni deskriptivni stavovi, taåni ili netaåni.

Ovim je zapaæaçe o Dekartovom “Cogito”-u izloæeno iobrazloæeno na zadovoÿavajuñi naåin. Preostaje joã da seukratko navedu neki od moguñih dodatnih argumenata ianalogija koje ñe podræati osnovnu tezu.

Prvo, da ponudimo nekoliko asocijacija, neobaveznih,koje prve padaju na pamet (samo kao povod za razmiãÿaçe):koliko je razlika izmeœu “Cogito” i “ergo sum” sliånarazlici izmeûu roûeça i roûendana; ili razlici izmeœutoplote i temperature; ili razlici izmeœu bolesti i dijag-noze; ili u ekonomiji, razlici izmeœu vrednosti i cene; uastronomiji razlici izmeœu planete Venere i zvezdeZorçaåe odnosno zvezde Veåerçaåe?

Takoœe, “Cogito” bi u osnovi moglo biti sliåno foto-negativu, a “ergo sum” pozitivu tog negativa. Najzad, “Cogito”bi moglo biti neãto kao Bog, s tim da bi onda “ergo sum”moglo biti Hristos, Muhamed, Buda (nepotrebno precrtati,po nahoœeçu spisak dopuniti). Daÿçe asocijacije prepuã-tamo åitaocu.

Ipak, moæda nije na odmet da se joã razmotri u kojojmeri je razlika izmeœu “Cogito” i “ergo sum”sliåna razliciizmeœu “Kuku-riku!” i “ergo, sviñe” (ãto bi moglo da setumaåi - uz odgovarajuñu dozu tolerancije i smisla za ãalu- kao pileña verzija biblijske performativno-konsta-tivne sprege “Neka bude svetlost” i “I bi svetlost”).

Ali, da ponudimo jednu uputniju analogiju: åini seda “Cogito, ergo sum” treba razumeti tako da je tu“Cogito” kao konkretno umetniåko delo (slikaVasilija Kandinskog, na primer, Ãopenova etida,ili Asteåki hram na visoravni usred õungle), dok“ergo sum” treba razumeti kao opredeÿujuñi stav(iskustveni, ili hermeneutiåki, svejedno) o tomdelu. Umetniåko delo, naime, sobom ustanovÿa-va åitav jedan svet, ono je autentiåna mera 203

(ishodiãte i ujedno horizont) performativno nastaloguniverzuma. Hamlet - to je åitava istorija. Umetniåko deloje istinsko ako je performativ povesti koju sobom konsti-tuiãe. Potom, moguñe su taåne ili netaåne konstatacije oåiçenicama te povesti.

Vaæno je primetiti da i Dekartov “Cogito” ima moñistog tipa kakvu smo pripisali performativu umetniåkogdela. A potom, za moguñe konstative legitimno pripada-juñeg “ergo sum” mudri Aristotel bi mogao da kaæe, po svojprilici, da su istiniti ako tvrde za ono ãto jeste da jestei za ono ãto nije da nije, a da su laæni ako tvrde za ono ãtojeste da nije i za ono ãto nije da jeste.

Ali, moæda je ova analogija sa umetniåkim delom bilaodveñ komplikovana, jer je zasnovana na estetiåkoj taåkiglediãta koju ne moraju svi da dele, a uz to, joã gore, prido-data je i svakako suviãna parafraza Aristotelove defini-cije konstativne istine. Stoga predlaæemo upeåatÿiv, amaçe zahtevan primer iz domena popularne kulture (svimablizak):

“Cogito” iz “Cogito, ergo sum” treba razumeti kao Ta-liånog Toma koji je bræi od sopstvene senke. Iznenaœena

senka, naravno, predstavÿa konstativno “ergo sum”.Dvoboj se odvija pri zalasku sunca, kad su senke naj-

duæe i najjasnije. Kad Taliåni povuåe, to je åistiperformativ, delotvorni akt sa one strane isti-nosne vrednosti, radça ubitaåne efikasnosti kojuçegova spora senka ne stiæe da oponaãa: PAM!!!U ovom sluåaju, dakle, uåinak performativa jeekstremno nedvosmislen, a konstativ koji trebada izvesti o tome ãta se desilo oåito je laæan. 204

U veñini sluåajeva, doduãe, senke su istiniti konsta-tivi (na Divÿem Zapadu, a i ãire). Imamo razloga da veru-jemo da Dekart nije bio toliko brz kao Taliåni Tom, takoda se konstativ filozofovog “ergo sum” ponaãa kao veñi-na senki, a to znaåi istinito.

Vratimo se sada iz stripa nazad u teoriju. Evo, naime,joã jedne instruktivne analogije, ovaj put iz meta-per-spektive: performativni “Cogito” je kao baã oni trenucikad Dekart (stvarna, istorijska liånost) prvi put zapisu-je svoju misao ispisujuñi tri reåi: “Cogito”, zatim “ergo” inajzad “sum”. Dok bi, u tom sluåaju, konstativ “ergo sum” bioono posle kad mi obaveãtavamo (nekog ko moæda nijeupuñen) da je Dekart (stvarna, istorijska liånost) napisaoi u drugom poglavÿu kçige Discourse de la Methode objavioiskaz “Cogito, ergo sum”. Naãa tvrdça moæe biti taåna ilinetaåna, ali Dekartovo pisaçe kao performativni akt nemoæe biti ni taåno ni netaåno, ono je sa one strane kon-stativne istinosne vrednosti.

Da ponovimo onu najkrañu formulaciju: akt i fakt. Unaznaåenom smislu, statusna razlika izmeœu “Cogito” i “ergosum” klasiåna je razlika, poznata joã starim gråkim filo-zofima pre Sokrata, izmeœu anagnoresis (akt produktivnoglogosa) i anamnesis (fakt reproduktivnog logosa). Inicija-cija i memorija. Posle Sokrata, u Aristotelovoj Poeticisliåno se pravi razlika izmeœu umetnosti koja dela iumetnosti koja pripoveda.

Bez obzira, meœutim, na ove ili neke druge maçe-viãelegitimne reference iz istorije filozofije (joã tri ñebiti spomenute pred kraj ålanka), teorijski je uputnijeproveriti naznaåenu razliku u domenu filozofije istori-je. Tu se “Cogito” i pripadajuñe mu “ergo sum” mogu prepo-znati u opãte poznatoj razlici izmeœu “res gestae” i“historia rerum gestarum”: to su povest i pripovest, do-gaœaj i izveãtaj ili, recimo, u hriãñanskoj istori-ji, blagovest i vest.

Ko je svestan ove razlike zna da je Ostinovperformativ kategorija pogodna da ukaæe na samusuãtinu istorije: povesno dogaœaçe uvek je per-formativ nekog narativa, pripovesti koja je-zikom åudotvorno otelovÿuje smisao. Tako nam 205

je poznata istorija koja poåiçe, na primer, sa veñ pomenu-tim performativom “Neka bude svetlost”. Ergo, bi svet-lost. Takoœe, poznajemo i jednu drugaåiju istoriju - disi-dentsku i reformatorsku u odnosu na dogmatsko hriãñan-stvo - koja poåiçe subjektivno integralnom metodskomsumçom, a objektivno performativom “Cogito”-a.

Da je Dekartovo “Mislim” performativno na istinaåin kao ãto je to svako “Proglaãavam”, “Kladim se” ili“Obeñavam”, najboÿi dokaz pruæio je sam Kartezije onimsukcesivnim “dakle, jesam” koje je neposredna potvrda daje “Cogito” zaista bio delotvoran i konstitutivan. Reå je odokazu neposrednog svedoåanstva: tako tvrdi “oåevidac” ukoga nemamo razloga da sumçamo. Dekart oåigledno pri-znaje (konstativ) da se subjekt iskaza objektivirao (per-formativ): ja koje misli sada jeste ja koje postoji (ãtonikako ne bi bilo moguñe kada bi “Cogito” bio konstativ).

“Cogito” kao performativ, ãtaviãe, reãava i onajposledçi, krucijalni moment svih Kartezijevih meditaci-ja: argument Demona koji nas savrãeno i sveobuhvatnoobmaçuje. Ãta, drugim reåima, ako sve ovo samo saçamo?Takva teorijska moguñnost Dekartu izgleda kao neotklo-çiva saznajna granica koja provocira beskrajnu sumçu:izvesno “Mislim, dakle, jesam” pretvara se u neizvesno“Saçam, dakle, jesam”. Pitaçe bilo kakve izvesnostipostaje ne samo fundamentalno (gnoseoloãki, ontoloãki),nego i urgentno (psiholoãki, antropoloãki).

Tumaåeñi u argumentu Demona ovo “Saçam, dakle,jesam” konstativno, Dekart s pravom strepi, jer je iskazonda oåigledno laæan: ono ãto saçamo ne moæe bitistvarno. Baã, naime, u razlici izmeœu sna i jave najjasnije

razaznajemo ãta je stvarno i izvesno, a ãta ne. Ali, akose “Saçam” iz “Saçam, dakle, jesam” tumaåi perfor-

mativno, viãe nema razloga ni za strepçu ni zasumçu: kad se snovi delotvorno obistiçuju vaæiapsolutna ekvivalencija izmeœu “Saçam, daklejesam” i “Jesam, dakle, saçam”. U tom sluåaju - bezobzira da li nas Demon obmaçuje ili ne obmaçu-je - “Cogito, ergo sum” ekvivalentno je sa “Sum,ergo cogito” (åime je problem reãen).206

Ali ostavimo na åas Dekarta da na miru sam meditira,pri zalasku sunca, dok su senke duge i jasne. Ako se upotrazi za dokazima izmaknemo iz sinhronijske, kontempo-ralne perspektive u onu dijahronijsku, dovoÿno je dapogledamo telos te istorije koja je inicirana performa-tivnim “Cogito”: dvesta godina kasnije, na vrhuncu filo-zofskog moderniteta, osnovni postulat Fihteovog (Fichte)i Ãelingovog (Schelling) sistema transcendentalnog ide-alizma jeste performativna kategorija “Tathandlung” - ãtose najpribliænije prevodi kao “Delotvorna radça”(engleski “Performative”), pojam koji podrazumeva samoini-cirajuñu delatnost samostvaralaåkog jedinstva Jastva iNe-Jastva, subjekta i objekta, miãÿeça i biña.

Potvrœuje se da je telos jedne povesti istina tepovesti. A tek (i ovaj put definitivno!) Hegelova ultima-tivna teza o Subjektu kao Supstanciji - ima li tu iåegadrugog osim performativnosti?

Åini se da smo se odveñ udaÿili od teme. Sreñom,nikakvo meditiraçe niti duboka metafiziåka dijalekti-ka nisu nam nuæni da bi sasvim precizno istakli osnovnuideju ovog ålanka. Evo posledçeg primera koji i delo-tvorno i zorno treba da pokaæe o åemu je reå:

Izreñi “Cogito, ergo sum” isto je ãto i izreñi: “Obe-ñavam da ñu sada zavrãiti ålanak, dakle, ovim je ålanakzavrãen” pri åemu je “Obeñavam da ñu sada zavrãitiålanak” performativ za kojim sledi istinit konstativ“dakle, ovim je ålanak zavrãen”.

207

Stewart Wernon Greenchurch

VAD

DE RETRO!PETNAESTA GLAVA

VADE RETRO!Neka zabraçena bude ova kçiga!

Neka gori na lomaåi! Neka nestane! Ne sme da postoji!To je jedini naåin da se zaãtitimo!

Torquameda

102. NAPOMENA IZDAVAÅA UZ ÃESTOIZDAÇE

Kao i peto izdaçe (VREME KÇIGE, Beograd, 1996) iãesto donosi integralnu verziju monografije INFINITIV,ali su ovde svi delovi teksta koje je cenzura bila odstra-nila iz prva åetiri izdaça - ãtampani kurzivom in exten-so.

211

103. IZVODI IZ RECENZIJA„Da nije reå o literaturi, nego o slikarstvu,

INFINITIV Sretena Ugriåiña bila bi savrãena apstrak-tna slika. Niãta tu nije predstavÿeno, nije vaæno o åemuse radi, ali ÿudi ipak zastaju i dugo posmatraju, pod-staknuti na razmiãÿaçe i tumaåeçe.“

NAÃA BORBA, 12. 8. 1995.

„Åitalac u Ugriåiñevom INFINITIVU otkriva: moæeli miãÿeçe biti umetnost? Moæe li filozofija istori-je biti roman? I obrnuto: moæe li roman biti filozofijaistorije? Zaãto je Ilijada moderna, a Odiseja postmoder-na? Ko je boÿi: Ahilej (Neko) ili Odisej (Niko)? Ili: ko jemaçe loã? Ãta uopãte znaåi glagol vredeti? Koje zak-letve vaæe, a koje ne vaæe? Zaãto su ironiåni ÿudi i to-lerantni ÿudi bliski saradnici? Najzad, a u stvari naprvom mestu: u åemu je razlika izmeûu dobra i zla tj. ãta jenajvaænije u naãem æivotu?“

NIN, 3. 11. 1995.

„Monografija Sretena Ugriåiña o AKSIOLOÃKOMINFINITIVU, trotomnom delu savremenog ameriåkogfilozofa i ideologa socijalne dogme tzv. politiåkekorektnosti, u funkciji je sofisticirane propagande kojomjedina preostala globalna sila ostatku planete nameñesvoj dekadentni vrednosni sistem, veãto legitimiãuñipolitiku dvostrukih standarda, koja je u posledçih neko-liko godina nanela toliko ãtete naãem narodu i dræavi.“

POLITIKA, 26. 11. 1995.

„Neoåekivano originalan i inspirativan savremeniprilog ortodoksnom apofatiåkom bogoslovÿu. Vaistinu,

postoje vrednosti koje ne mogu biti predmet hvale,nego jedino slave. O çima se ne moæe reñi pozitivno

ãta jesu, jer time se pada u greh, veñ jedino -nepokolebÿivo odreåno - ãta nisu. Ugriåiñ kao danastavÿa davno i neoprostivo zamrlu vizanti-jsku tradiciju isihazma. U toj tradiciji naãpravoslavni duh tihuje.“

PRAVOSLAVŸE, 13. 1. 1996.212

„Teorija Stjuarta V. Grinåråa nosi auru intelektualnogotkroveça. Nije sluåajno to nadahnuñe kojim Ugriåiñ opisu-je pojedine paradoksalne aspekte filozofije koja oprav-dava i åak glorifikuje egzistencijalnu poziciju onih ÿudi(kakvih je najviãe meûu mladima) koji vrlo precizno znajuãta neñe, a da pri tom nikada neñe saznati ãta hoñe.Ugriåiñ vas primorava da uvaæite Grinåråove argumente ukorist uvereça da je takav Weltanschaung razumniji i zre-liji od onog uobiåajenog, po kome je boÿe znati ãta hoñeã,a nikada ne saznati ãta neñeã. Reå je o po mnogo åemuzbuçujuñem sistemu vrednosti, koji moæe legitimno iistinito da izrazi duh aktuelnog kraja do sada poznateistorije, ali i da pomogne razumevaçu drame odrastaçatzv. generacije ‘X’, kao i na ãirem socijalnom planu dramedruãtava u tranziciji.“

VREME, 16. 2. 1996.

„Po Ugriåiñu, priåa podrazumeva pretvaraçe uzroka iposledica u svrhe. Pitaçe je samo: kako se to radi? Ugriåiñto ne kaæe, on to demonstrira. Tako pripoveda subjekt kojine postoji, koji je potpuno iãåezao iz narativnog univerzu-ma. Neñemo pogreãiti ako citiramo autora INFINITIVA:‘Najboÿe pripoveda onaj koga su svi zaboravili.’ Ãta bi nato rekao åovek o kome je ovde reå, Stjuart V. Grinårå? Rekaobi, naravno: ‘Stvari kojih ne moæemo da se setimo, govore ostvarima koje ne moæemo da zaboravimo.’ Ukratko, najnovijiUgriåiñev roman performativna je potvrda stava da izasvega ãto vredi stoji neka priåa - ono ãto se nije desilonikome od nas kojih se to neposredno tiåe.“

REÅ, 29. 2. 1996.

„Teãko pristupaåni muãkarci privlaåe mnogoæena. Teãko pristupaåne æene privlaåe mnogomuãakraca. Potreba za mistifikacijom i neåimnedokuåivim narasla je dramatiåno. Teãko pris-tupaåna kçiga Sretena Ugriåiña privlaåi mnogoåitalaca.“

BAZAR, 11. 11. 1996.213

214

Sreten Ugriåiñ, septembra 1997.

FotografijaGoranka Matiñ

216

BELEÃKA O AUTORU

Sreten Ugriåiñ je roœen 1961. godine u Herceg Novom.Diplomirao je filozofiju na beogradskom Filozofskomfakultetu. Od 1992. do 1997. godine bio je asistent na Fi-lozofskom fakultetu u Priãtini za predmete etika iestetika.

Piãe prozu, eseje, likovnu kritiku. Uvrãten je uantologije, izbore i preglede savremene srpske proze.Ureœivao åasopise Pismo, Zemun i Univerzitetska misao,Priãtina.

Objavio je kçige priåa Upoznavaçe sa veãtinom (KOS,Beograd, 1985) i Neponovÿivo Neponovÿivo (Vidici, Beo-grad, 1988) i roman Maja i ja i Maja (Prometej, Novi Sad,1992).

Dobitnik je kçiæevne stipendije “Borislav Pekiñ„ za1997. godinu.

Ugriåiñeve priåe su prevedene na slovenaåki i fran-cuski jezik.

Æivi u Beogradu.

217

218

SADRÆAJOva monografija moæe se åitati (najmaçe pogreãno) kaoroman - mimikrijski realistiåan roman o jednoj ideji. Romanu mislima. Misli su rasporeœene, kao i obiåno, po glavama:

PRVA GLAVA: PROLOG1. Merilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72. Tri primera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83. Bio-bibliografska beleãka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114. Rani radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

DRUGA GLAVA: EUDOKSOV PARADOKS5. Moæe biti samo jedan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176. Eudoksov paradoks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197. Etika ili retorika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218. Spomenik Harmodiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249. Leksikografska odrednica: paradoks . . . . . . . . . . . . . . 25

TREÑA GLAVA: ZNAÅEÇE GLAGOLA “VREDETI”10. Nekomparativnost infinitiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2711. Zakletva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2912. Nagoveãtaj zaborava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3013. Ãta je vrednost? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3214. Osobenost infinitiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3415. Znaåeçe glagola “vredeti” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3616. Definitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3717. Historia Historiata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4118. Grinårå kao Hegel, i obrnuto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4219. Odbaåene lestvice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4520. ”B.A.D.” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4621. Osobenosti definitiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4922. Joã jedna (ne)oåekivana

analogija iz istorije filozofije . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

ÅETVRTA GLAVA: OBLIK SNEÆNE PAHUŸE23. Kako je pisac ove monografije saznao za infinitiv 5324. Vejavica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5625. Vizantijska baãtina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

PETA GLAVA: UPOREDNOST ETIKE I ESTETIKE26. Latentna tradicija infinitiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6127. Neponovÿivo Neponovÿivo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6528. Uporednost etike i estetike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6629. Dostojanstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6830. O obeñaçu, istini i sportu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7031. O besmislenoj smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7132. Remek-delo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

ÃESTA GLAVA: META-DEFINITIV33. Alegorija o zlatnom teletu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7534. Kontroverza o politiåkoj ispravnosti . . . . . . . . . . . . 7735. Meta-definitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7936. Ironija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8237. Paja Patak na pustom ostrvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8638. Istorija kao arhipelag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8839. Ÿudi treñeg soja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

SEDMA GLAVA: KAKO NASTAJE PRIÅA40. Metabola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9341. Uzroci i razlozi, posledice i svrhe . . . . . . . . . . . . . . 9642. Zaplet i smisao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9743. Proãlost i vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9844. Gramatika glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10345. Platon i Aristotel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10446. U prirodçaåkom muzeju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10647. Derivat istorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10748. Nevidÿivi podnaslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10849. Priåa i infinitiv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

OSMA GLAVA: ISTORIOGRAFIJA I KALIGRAFIJA50. Infinitiv pripovedaåa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11651. Pripovedaå i istorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11752. Povest o Ahasveru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12053. Pluralia Tantum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

DEVETA GLAVA: EPILOG54. Motto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12555. Najmaçe loãa vrednosna intuicija . . . . . . . . . . . . . . 126

DESETA GLAVA: POSLE UTOPIJE, UPRKOS ENTROPIJI 56. Beskraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13157. Neãto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

JEDANAESTA GLAVA: INTERVJU58. Treñi åovek, definitivno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14159. Ærtvovaçe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14660. Mazga i slon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14861. Ispravno, neispravno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

DVANAESTA GLAVA: REKLI SU O GRINÅRÅU 62. Eko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15563. Bjork . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15664. Habermas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15765. Kriptivarti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15766. Derida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15867. Brodski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16068. Madona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16069. Hejden Vajt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16070. Dejvid Bouvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16271. Rorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16372. Fouls . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16473. Kolakovski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16474. Liotar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16575. Said . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16776. Stajp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16877. Rouls . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16978. Riker . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17079. Umetnik-Ranije-Poznat-Po-Imenu-Prins . . . . . . . 17180. Fukujama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17281. Æiæek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17382. Ãolem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17383. Blum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17484. Bodrijar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17585. Fajerabend . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17586. Õenks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

87. Meri L. Prat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17788. Todorov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17789. Hoking . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17890. Õon Dou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17891. Konstantinoviñ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18192. Majkl Õekson . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

TRINAESTA GLAVA: PRIÅA PRE SVIH PRIÅA93. Uvodna dijagnoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18394. Ka suãtini kçiæevnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18495. Tajna mehanika performativnosti . . . . . . . . . . . . . . . 18596. O istini i maãti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18797. Izuzetak koji potvrœuje pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . 18998. Jezik kao dovoÿan uslov postojaça sveta . . . . . . . . 19199. Pohvala duhovnoj inerciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194100. Ka ontologiji entropije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198

ÅETRNAESTA GLAVA: BONUS101. Obeñavam da ñu dokazati da postojim . . . . . . . . . . . 201

PETNAESTA GLAVA: VADE RETRO!102. Napomena izdavaåa uz drugo izdaçe . . . . . . . . . . . 211103. Izvodi iz recenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

BELEÃKA O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .217

SRETEN UGRIÅIÑINFINITIV

UredniciDragan ŒokoviñGojko Boæoviñ

Oprema Duãan Ãeviñ

KorektorIrena Popoviñ

Prelom kçige i priprema korica“Stubovi kulture„, Beograd

Izdavaå“Stubovi kulture„, Beograd

Gospodar Jovanova 34tel: 631 556; 631 646

Za izdavaåaMilan Pajeviñ

Ãtampa i povez“Piramida„, Zemun

Tiraæ 1000 primeraka

224

225

226

227

228

229

230

231

232

233

234

235

236

237

238

239

240

241

242

243

244

245

246

247

248

249

250

251

252

253

254

255

256

257

258

259

260

261

262

263

264

265

266

267

268

269

270

271

272

273

274

275