Prvi seminar: Prvi Dan Kvalitetno obrazovanje oPšti PogleD

Prvi seminar: Prvi Dan Kvalitetno obrazovanje

oPšti PogleD

Prvi seminar“ obuhvata sledeće komponente standarda:

Standard 1: Rukovođenje i motivacija

Standard 2: Kvalitet nastave i učenja

Standard 5: Zakoni i društvo

Standard 6: Radna obrazovanju

Proces promene

Uloga školske uprave u kvalitet-nom obrazovanju

Štaje to dobra škola?

Pravo na obrazovanje

Standardi za škole koje su pristupačne za decu

Školska kultura

Mere kvaliteta

Školska pravila

Definicija kvalitet-nog obrazovanja

Uloga školske up-rave u kvalitetnom obrazovanju

Kultura učenja

Inkluzija

Visokokvalitetna nastava

Standardi za škole koje su pristupačne za decu

Delotvorno rukovođenje

izrazi zahvalnosti:

Projekat koji je finansirala EU IPA 2009 “Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta opština i direktora škola” (sproveden od strane konzorcijuma na čelu sa GIZ IS) izražava zahvalnost Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH zbog korišćenja njegovog Programa za obuku direktora škola (2012). Pored toga, projekat je zahvalan i autorima i saradnicima Programa za obuku direktora škola: Dr. Hermann Scheiring, Carmen Mattheis, Selim Mehmeti, Vesel Hoda i Sokol Elshani. Sav sadržaj u materijalu seminara, osim prvog odeljka “Izmena”, dolazi iz Modula 1 GIZ-ovog programa. Novi i ažurirani materijal izrađen je u cilju da se uzmu u obzir očekivanja koja proizilaze iz administrativnog uputstva Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) pod nazivom “Standardi za profesionalnu praksu direktora škola”. Ovaj seminar je deo revidiranog programa obuke za direktore škola. Ažurirani seminari tretiraće ove standarde kako u pogledu sadržaja, tako i u pogledu njihove primene u praksi.

Seminar je zasnovan na GIZ-ovom Programu za obuku direktora škola (akreditovan od strane MONT-a dana 10.02.2012. godine sa zvaničnim brojem 45/12 u protokolu za sertifikaciju Kancelarije za akreditaciju), a revidirali su ga Selim Mehmeti, Osman Buleshkaj i David Lynn u ime GIZ IS u okviru projekta koji je finansirala EU “Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta direktora škola”. Ovi stručnjaci su izabrali, integrisali, revidirali i uredili materijal za obuku za rukovođenje i upravljanje školom iz GIZ-a, MONT-a, Programa EU Međusektorski pristup obrazovanju (SWAp), USAID-ovog Programa za osnovno obrazovanje i Programa za razvoj nastavnika na Kosovu (KEDP) u cilju stvaranja sveobuhvatnog, revidiranog i unapređenog materijala.

naPomena:

Ovaj priručnik je objavljen uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije.

oPis ProjeKta:

“Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta opština i direktora škola” je projekat koji finansira EU kroz IPA 2009, a njime upravlja Kancelarija EU na Kosovu. U ime MONT-a, projekat sprovodi konzorcijum koji predvodi GIZ IS (uključujući i Swisscontact i IP-consult). Projekat se sastoji od pet komponenti: (I) stvaranje i sprovođenje efektivnog i održivog sistema obuke i uspostavljanje programa obuke, (II) izgradnja kapaciteta javnih visokoškolskih ustanova u pružanju kvalitetnih programa za osposobljavanje nastavnika, (III) izgradnja kapaciteta na opštinskom nivou i izgradnja kapaciteta opštinskih direktora za obrazovanje, (IV) izgradnja kapaciteta direktora škola i (V) informisanje, komunikacija i raspodela.

Razvoj ovog seminara i ažuriranje materijala za obuku ostvareni su kroz zajedničku inicijativu MONT-a i projekta “Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta opština i direktora škola na Kosovu” uz podršku EU i GIZ IS kao implementacionih partnera.

saDržaj

skraćenice ............................................................................................................................................................................6

Prvi seminar – Deo a –Kvalitetno obrazovanje – opsti pogled...............................................................7

1. Uvod ..................................................................................................................................................................................7

1.1. Svrha seminara.............................................................................................................................................................8

1.2. Očekivani učinak.........................................................................................................................................................8

2. Promena...........................................................................................................................................................................8

2.1. Razumevanje promene..........................................................................................................................................11

3. Pravo na obrazovanje.............................................................................................................................................14

Četiri suštinska svojstva obrazovanja.......................................................................................................................15

4. međunarodni okvir za kvalitet obrazovanja.............................................................................................16

4.1. Milenijumski razvojni ciljevi (MRC)...................................................................................................................16

4.2. Obrazovanje u EU.....................................................................................................................................................17

4.2.1. Ciljevi EU u obrazovanju i obuci......................................................................................................................17

4.3. Okvir obrazovnih pokazatelja na Kosovu.......................................................................................................18

5. sa kvantiteta na kvalitet obrazovanja...........................................................................................................18

6. Kvalitet obrazovanja i privredni razvoj........................................................................................................20

7. Kvalitet obrazovanja: Definicija i odlučujući činioci..............................................................................22

8. mere sistema kvaliteta...........................................................................................................................................23

9. razumevanje kvalitetnog obrazovanja........................................................................................................24

9.1. Uloga školskog upravljanja za kvalitet obrazovanja..................................................................................27

9.2. Standardi za kvalitetno upravljanje i rukovođenje u školama..............................................................28

9.3. Oblasti kvaliteta za razvoj škole..........................................................................................................................29

glosar....................................................................................................................................................................................30

reference............................................................................................................................................................................31

Prvi seminar: Drugi Dan Kvalitetno obrazovanje - Dobre škole ......................................................33

6

Seminar jedan: prvi dan, Kvalitetno obrazovanje - opšte Stanovište

sKraćenice

AU - Administrativno uputstvo

CRC - Konvencija o pravima deteta

SNPPK - Suštinski nastavni plan i program Kosova

ONPPK - Okvir nastavnog plana i programa Kosova

MONT - Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

7


Prvi seminar – Deo a – Promena i pravo na kvalitetno obrazovanje

1. UvodSvako ima pravo na obrazovanje, kako je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (UDHR)1, koja je usvojena 1948. godine. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (CRC)2, koja je usvojena 1989. god. kao vid konkretizacije univerzalnih ljudskih prava za decu, posebno predviđa pravo na obrazovanje. CRC je pred univerzalnom ratifikacijom zbog čega je najprihvaćeniji međunarodni ugovor o ljudskim pravima.

Prema članu 22.3 Ustava Kosova, UDHR i CRC su neposredno primenjive na Kosovu. Novi zakon o preduniverzitetskom obrazovanju4 u članu 3. stavu 1. izričito predviđa: „Nijednom licu ne sme biti uskraćeno pravo na obrazovanje.“

Smatra se da je obrazovanje glavni činilac održivog razvoja ljudskih resursa, ekonomskog blagostanja, stvaranja mira i sigurnosti, razvoja univerzalnih vrednosti i unapređenja kvaliteta života na individualnom, porodičnom, društvenom i globalnom nivou.

Kosovo prepoznaje ovo pravo i njegov značaj za zemlju; stoga, posvećeno je unapređenju postojećeg stanja u obrazovanju obezbeđujući veće prilike za učešće u obrazovanju za svu decu.

Ministar obrazovanja, nauke i tehnologije, g. Ram Buja, podvukao je da će prioritet za MONT u predstojećim godinama biti „kvalitet i inkluzija“.

izazov je kako povećati kvalitet i inkluziju u kosovski obrazovni sistem

Ovaj Program obuke direktora škola osmišljen je tako da izgradi kapacitet direktora škola da bi isti ispunili očekivanja za stručni rad sadržana u Standardima stručnog rada direktora škola (AU 04/2012; [02-05-2012]) i da bi bili od ključnog značaja u radu na unapređenju kvaliteta škola na Kosovu.

Obrazovni sistem Kosova jedan je od ponora promene. Novi zakoni, nov nastavni plan i program, nova, visoka očekivanja za učinak škole i za stručni rad nastavnika i direktora škola stvoreni su ili se stvaraju. Seminar govori o prvoj pojavi promene i srodnim načelima rada za direktore škola. Zatim, seminar svoju pažnju usmerava na važnija pitanja: Šta je to kvalitetno obrazovanje? Kako se kvalitet definiše? Šta Kosovo mora da uradi da bi njegov obrazovni sistem zadovoljio evropske standarde? Drugi seminar prelazi sa „velike slike“ kvaliteta na ključnu stvar uticaja; gde je kvalitet najvažniji – u školama.

1 Vidi dodatak: Dodatak 1: Deklaracija o ljudskim pravima.2 Vidi dodatak: Dodatak 2: Konvencija o pravima deteta.3 Član 22. Ustava Kosova [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata].Ljudska prava i slobode, koje su utvrđene sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima zagarantovane su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosova i imaju premoć, u slučaju sukoba, nad svim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija:(1) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima;(2) Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i protokoli iste;(3) Međunarodna konvencija o građanskim i političkim pravima i protokoli iste;(4) Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina;(5) Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije;(6) Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena;(7) Konvencija o pravima deteta;(8) Konvencija protiv mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka ili kazni.4 Vidi dodatak: Dodatak 5; Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju u Republici Kosova.

„svi đaci imaju pravo na obrazovanje“ – šta to znači za Kosovo u njegovom postojećem kontekstu? Da li se nekoj deci to pravo uskraćuje, ko to čini i kako?

8


1.1. Svrha seminaraSvrha seminara o promeni i pravu na obrazovanje – kvalitetu obrazovanja je da učesnicima da pregled izvora očekivanja za obrazovanje koji neposredno utiču na obrazovanje i škole na Kosovu. U suštini, očekivanja su da će svi učenici dobiti kvalitetno obrazovanje bez obzira na rasu, rod, fizičke sposobnosti, mentalne sposobnosti, etničku pripadnost i socijalni status. Uloga direktora škole je od suštinskog značaja za ispunjenje ovih očekivanja. Njegova pozicija je kao pokretač velike i složene mašine. Ako motor zastane, ništa drugo ne može da radi, ali ako je motor jak, cela mašina ima veliku snagu i mogu se desiti velike stvari. Motor obezbeđuje energiju da bi se mašina (ili sistem) promenila.

1.2. Očekivani učinakOčekuje se da učesnici u obuci o obrazovnom upravljanju ostvare sledeće suštinske rezultate u pogledu „znanja“.

Učesnici će početi da razvijaju sledeću „veštinu“:

2. PromenaOvo su glavni izazovi na Kosovu. Njih treba postići u narednih nekoliko godina uz vođstvo direktora škola i drugih, i uz posvećenost nastavnika unapređenju nastave i učenja kod đaka.

šta se menja? srodne teme obuke

novi standardi stručnog rada direktora škola, što znači:Nove odgovornosti uz poštovanje prema autonomiji škola i ovlašćenja direktora škola

Rukovođenje, upravljanje, komunikacija, odnosi, donošenje odluka, saradnja, kadrovsko upravljanje

i ocenjivanje, i etički standardi

nastavni plan i program

Primena nastavnog plana i programaObuka nastavnika (stručno usavršavanje)

Promena nastavnih praksiKomuniciranje sa roditeljima i zajednicom

ocena učenja kod učenika i za učenje kod učenika 4 vrste ocenjivanja

Da:1. razviju osnovno razumevanje prirode promene,2. steknu znanje koje će potpomognuti razvoj u praksi rukovođenja,3. razumeju suštinu onoga što kvalitetno obrazovanje podrazumeva,4. razumeju i spoznaju značaj uloge direktora škola.prepoznaju izazove obezbeđivanja obrazovanja većeg kvaliteta za svu decu na Kosovu,5. razumeju presudnu ulogu nastave i učenja,6. da se upoznaju sa ulogom rukovođenja u obrazovnom upravljanju za kvalitetno obra-zovanje u školi,7. počnu da prepoznaju i razumeju posebne izazove u svojoj školi.

• Vođenje procesa ispitivanja poštovanjem potrebnih promena.

9


šta se menja? srodne teme obuke

inkluzijaRazumevanje toga šta je to inkluzivno obrazovanje,

otkrivanje različitih pristupa inkluziji i neke strategije i aktivnosti za školsku praksu

tehnologija

Tehnologija kao sredstvo nastaveTehnologija kao sredstvo upravljanja

Tehnologija kao sredstvo komunikacije

organizaciona procena Evaluacija škola

Planiranje školskog razvoja

Unutrašnja organizacija škole Upravni odbor školeSavet učenika

Savet roditelja

Od svih ovih promena, najvažnije su Okvir nastavnog plana i programa (ONPPK) i Suštinski nastavni plan i program Kosova, kao i predmetne promene koje proizilaze iz ovih studijskih dokumenata. Njihova namera je da se podigne kvalitet znanja kod svršenih učenika na Kosovu; da se to znanje približi evropskim standardima. Posledica ovih viših očekivanja za učenje je ta da nastavnici moraju da promene način na koji drže nastavu da bi učenici razvili sposobnosti koje se od njih očekuju. Direktori škola moraju da vode ovaj proces. To je izazovno, važno i ostvarivo. Promena je test iz više razloga. Ne samo da nastavnici i direktori moraju da promene svoj stručni rad, već učenici, roditelji i zajednica moraju da razumeju ono što se menja i zašto se menja, kao i to kako će učenici i zajednica od toga imati korist. Glavno pitanje na svim nivoima je „Šta ja imam od toga?“.

Stoga, vođenje ovakvih vrsti promena nikada nije bila odgovornost direktora škola na Kosovu. Od direktora se ne očekuje da postanu stručnjaci za svaki nastavni plan i program; oni će postati stručnjaci u školi i u oblasti razvoja nastavnika i primene. Sledstveno tome, direktori moraju da znaju i razumeju proces promene i tranziciju koja u okviru toga nastaje.

Promena tranzicija

Prvi posao upravljanja promenom je da se razume odredište. Kuda idemo i zašto?

Dok je prvi posao tranzicije daPomogne ljudima da napuste svoju zonu udobnosti!

Ne možemo i ne bi trebalo više da to tako radimo.

zadatakBriga o proizvoduKako da se nosim sa promenom?

ProcesBriga o ljudima

Kako da pomognem „svojim ljudima“ da se promene a da ne izgube svoje radno poverenje?

aktivnost #1: (Učesnici će dobiti sažeti primerak ONPPK.)

Pregled ONPPK:1. Opišite okruženje koje je pristupačno i bezbedno za učenika. Kako biste znali ako takvo

okruženje postoji u vašoj školi?2. Šta će za vašu školu značiti primena načela inkluzivnog obrazovanja uzimajući u obzir i

pristupajući različitim potrebama, interesovanjima i sposobnostima učenika? Šta će se promeniti ako se to uradi?

10


3. Koje su implikacije nastave i učenja orijentisanog ka učeniku po moje nastavnike? Koje su implikacije ovih dešavanja po moju školu?

I, najvažnije,4. Šta ću morati da naučim da bi vodio svoju školu kroz ovu promenu (npr: Da li znam šta je to

inkluzija? Da li razumem učenje? Da li razume nastavu orijentisanu ka učeniku? Da li znam kako da ubedim nastavnike da promene način na koji drže nastavu?

Majkl Fulan je rekao: „Ono što je najbitnije ne može se narediti.“. Drugim rečima, ne možete jednostavno narediti ljudima da se promene. Zašto? I, šta za vas ovo znači u vašem radu kao direktora škole? Šta je to u vezi sa nastavom i učenjem što promenu čini tako izazovnom?

Promena u nastavi se ne dešava po naređenju; dešava se kroz učenje i zahteva znatiželju, posvećenost, hrabrost i istrajnost da bi se postigla. Kako ove kvalitete ugrađujete u vašoj školi? Razmislite o tome.

Marčita Stenton, akademkinja zainteresovana za organizaciju i promenu, sugeriše da akcioni planovi koji potpomažu promenu moraju da u sebi sadrže sledeće kvalitete i prakse:

Kreativnost – pronalaženje novih načina da se stvari urade

slušanje – staviti drugima do znanja da su njihova mišljenja cenjena

timska orijentacija – potražiti načine za saradnju

Podučavanje – (može biti najsnažnija osobina za ostvarivanje promene)

odgovornost – preuzimanje ličnog vlasništva nad uspehom promene, oblikovati željeno ponašanje

Priznavanje – priznati i nagraditi napore uložene u činjenje promene uspešnom

Kao vođa tima, Stentonova bi postavila pitanje: „Kako gradite sposobnost za promenu u vašoj školi?“. Kao direktor, kako biste izgradili:

Posvećenost – Kako ćete pomoći svojim nastavnicima da svoj rad iskuse kao značajan? Kako ćete im pomoći da steknu osećaj o tome kuda idu i da se uključe?

Kontrola – Kako ćete nastavnike učiniti da se osećaju slobodnim da preduzmu radnju i urade ono što mora da se uradi? Kako ćete ih naterati da osećaju da imaju kontrolu nad svojim poslom?

izazov – Kako ćete naterati nastavnike da budu otvoreni prema učenju? Da li je poslovna jedinica otvorena za učenje kod nastavnika? Da li se na promenu gleda kao na priliku da se razviju veštine i uči?

veza – Kako ćete obezbediti da nastavnici znaju da mogu da računaju na druge za pomoć i podršku?

aktivnost #2Razmislite i porazgovarajte o sledećim pitanjima:1. Šta ćete morati da uraditi da nastavnici razviju kvalitete posvećenosti, kontrole, izazova i veze

u vašoj školi?2. Šta morate da naučite da biste izgradili ove kvalitete kod vašeg kadra?3. Da li je za vas kao direktora bezbedno da priznate da ne znate ili da ne razumete nešto što je

važno (popu ONPPK)?

11


2.1. Razumevanje promene

Iako se promena ne dešava na linearan način, ona sadrži sledeće interaktivne faze:

Interaktivni procesi između promena u nastavnikovom znanju, praksi i ishodištima učenja kod učenika grafički su oslikani na sledećoj strani.

„Promena je teška jer ljudi precenjuju vrednost onoga što imaju – i potcenjuju vrednost onoga što bi mogli da steknu odričući se toga.“— Džejms Belasko i Ralf Stejer, Let bafala (1994)Govoriti o promeni je lako; uneti promenu je druga stvar. Zašto? Zato što suštinska promena izaziva naša verovanja o tome šta „znamo“ i „radimo“.

12


Ovaj proces će nastati sa primenom novog ONPPK. Ovo su njegove implikacije:1. Očekivanja o tome kako nastavnici rade sa decom da bi se negovalo učenje potpuno je

promenjen. Nastava više ne podrazumeva pričanje; to je učenje.2. Udžbenik više nije nastavni plan i program.3. Ocenjivanje učenja i za učenje znatno je sofisticiranije, „pouzdanije“ i važnije za učenike od

postojeće prakse.4. Rezultati učenja u primetnim/merljivim sposobnostima.

Suština je da promena ne nastaje dok nove prakse ne čine deo onoga za šta nastavnik veruje da je u najboljem interesu dece i njegovom sopstvenom interesu kao nastavnika. Naše prakse su vođene verovanjima. Dakle, to je ono što morate da znate:1. Nov ONPPK izaziva verovanja nastavnika o njegovoj ulozi, šta je to dobra praksa rada i šta je

korisno za učenike.2. Za mnoge nastavnike, ovaj izazov je uveliko ličan.3. Verovanja nisu zasnovana na empirijskom dokazu. Nastavnici moraju da vide (iskuse) prednosti

promene pre nego što postanu spremni da preuzmu rizik promene.4. Stručni učinak i učinak učenika opada pre nego što se popravi. Zbog toga je teško ubediti

nastavnike da „prate tok“ i da nastave da pokušavaju i da razviju nove prakse.

Poslednje pitanje bi bilo zašto je promena tako teška. Kada se rezultati ne ostvare odmah, ljudi odustaju; posebno ako se osećaju nesigurno misleći da će biti gore pre nego što postane bolje. To je pojava koja se naziva „rupa promene“ ili samo „rupa“. Vaš posao je da pomognete nastavnicima da kroz to prođu!

aktivnost #3Razmotrite svoj odgovor na svako od pitanja u daljem tekstu a zatim porazgovarajte o vašim odgovorima sa svojom grupom. Kada završite sa davanjem odgovora na pitanja, u vašim sveskama zapišite koji ste nov uvid stekli od ove teme i koji nov uvid stičete od svoje grupe.

1. Da li mislite da je važno poštovati nastavu i učenje? Da li je to drugačije od očekivanja iz ONPPK? Kako i šta morate da promenite?

2. Da li će promene u očekivanjima za učenje kod đaka izazivati verovanja vaših nastavnika u vezi sa time šta i kako bi đaci trebalo da uče?

3. Koje su po vašem mišljenju najveće promene koje utiču na nastavnike da razviju nove prakse i verovanja u vezi sa nastavom i učenjem?

4. Koje druge rizike predviđate ako unesete promene koje se očekuju sa novim ONPPK?

Promena je putovanje kroz neistraženu teritoriju; poznato je samo odredište!

Kod vođenja škole, zamenica koju moramo biti „na snazi“ je „mi“. Ali, kao i svaki individualni nastavnik u vašoj školi, postoje značajna pitanja koja imaju implikacije po vas kao pojedinca i kao direktora. To je sledeće:1. Moram da verujem da ja mogu da napravim razliku i pomognem ovoj školi da deci bolje

(delotvornije) služi;2. Moram da verujem da mi, kao kadar, možemo da deci delotvornije poslužimo;3. Moram da budem uzbuđen zbog mogućnosti i prilika za ono što „mi“ možemo da uradimo u

našoj školi za naše đake da bi vodili druge.4. Moram da pozovem druge da vode zajedno sa mnom da bi smo ucrtali put promene;

13


5. Moram da pronađem pouzdane mere koje će pokazati dokle smo stigli na putu promene.6. Koje su druge implikacije za moje vođenje i upravljanje promenom u mojoj školi?

To kako ćete ispuniti svoje obaveze kao direktora uveliko utiče na to da li ćete stići do svog odredišta ili ne. Danijel Golman, čuveni autor „Emocionalne inteligencije“, prepoznao je šest vrsti bihejvioralnog rukovođenja; četiri uspevaju; dve ne uspevaju? Koji stil vi koristite?

Golmanove prakse rukovođenja promenom1. Prinudna – lider zahteva poštovanje. („Radite šta vam kažem.“2. Autoritativna – lider mobiliše ljude u pravcu vizije. („Dođite sa mnom.“)3. Povezujuća – lider stvara sklad i stvara emocionalne veze. („Ljudi su na prvom mestu.“)4. Demokratska – lider stvara konsenzus kroz učešće. („Šta vi mislite?“)5. Podučavanje – lider razvija ljude za budućnost. („Pokušajte ovo.“)

Dakle, koja funkcioniše?

Dva od šest stilova negativno utiču na atmosferu i, samim tim, na učinak. To su prinudni stil (ljudi zameraju i opiru se) i stil kojim se određuje tempo (ljudi budu zatečeni i istroše se). Ostala četiri stila imaju uveliko pozitivan uticaj na atmosferu i učinak.5

Znajući ono što sada znate, šta ćete uraditi? U daljem tekstu je dat zadatak koji možete da uradite posle ovog seminara:

Počnite da pripremate lični plan za primenu ONPPK u svojoj školi.•Sa kime ćete komunicirati, kako?•Kako ćete prepoznati ono što mora da se nauči?•Šta mislite ko može pomoći vama i vašem kadru da primenite nov ONPPK?•Šta mislite koji bi bio razuman rok za primenu?•Kako ćete znati da li škola uspešno primenjuje ONPPK?

Sve promene koje nastaju na Kosovu imaju za cilj da unaprede kvalitet obrazovanja na Kosovu i da isti podignu do evropskih standarda. To navodi na pitanje, šta je to kvalitetno obrazovanje i zašto naša deca6 imaju pravo na to?

Kao što je ranije pomenuto:

Promena podrazumeva to kako povećati kvalitet i inkluziju

Dok je veća stopa učešća u školi dobra; ona nije neophodno ogledalo kvaliteta. Sledstveno tome, pažnja se mora pokloniti kvalitetnom obrazovanju za decu u našim školama da bi se njihov opšti razvoj doveo do najveće moguće mere. Tada će kosovske škole biti najuspešnije.

Deo o Pravu na obrazovanje – kvalitetnom obrazovanju daje opšte informacije o kvalitetnom obrazovanju u odnosu na Kosovo. U njemu su prepoznati različiti činioci koji određuju kvalitet i posebnu ulogu koju nastavnici i obrazovno upravljanje imaju oko njegovog postizanja. Izazov je za Kosovo dvojak: povećati kvalitet obrazovanja u kontekstu tekuće decentralizacije u veoma mladoj zemlji, samo par godina posle nezavisnosti. Za promenu kulture obrazovanja sa naređenja – kontrole na integracionu kulturu od vrha ka dole i od dna ka vrhu postoji drugi izazov. Povećanje školske autonomije prestavlja veliku priliku za veći kvalitet obrazovanja ako bi autonomija dovela do prenošenja ovlašćenja za donošenje odluka i sredstava školi, većeg učešća zajednice, otvorenosti i aktivnoj podršci za učenje. Sve to čini promenu.

5 Majkl Fulan, Leading a culture of change; str. 5/156 Dete je svako lice od rođenja do 18 godina starosti.

14


Decentralizacija je proces – ostvaruje se kroz brojne korake; promene dolaze postepeno. Ali, jasno je da donosi velike razlike u pogledu uloge direktora škola: sada oni moraju da postanu lideri procesa poboljšanja kvaliteta gde su, kroz istoriju, uglavnom bili upravnici uprave škola. Postojeće odgovornosti za upravu sadržani u kosovskim standardima za stručni rad direktora škola, predstavljaju i delotvorno rukovođenje I upravljanje.

MONT je razvilo delotvornu politiku obrazovanja i uspostavilo dobar okvir politike za kvalitet obrazovanja. Na školskom kadru je da tu politiku učini stvarnom.

Najvažniji zakoni i studijska dokumenta obuhvataju usvajanje novog Zakona o preduniverzitetskom obrazovanju, Strateški plan za obrazovanje na Kosovu (SPOK)7, Okvir nastavnog plana i programa Kosova (ONPPK)8 i Nacionalni akcioni plan protiv bežanja iz škole. SPOK, ONPPK i primena licenci za nastavnike (AU 5/2010) imaju velike implikacije po škole. Ovaj okvir i napori koji se ulažu u kontinuirano angažovanje i obaveštavanje svih relevantnih aktera, kao i mere poput javnog objavljivanja rezultata obrazovnog učinka, mogu poslužiti kao polazna tačka za ogledanje u kosovskom kontekstu – na centralnom, opštinskom i školskom nivou. Poboljšanje kvaliteta u obrazovanju korporativna je odgovornost svih aktera u oblasti obrazovanja na svim nivoima. To je promena; to je ono što morate da naučite da vodite. 3. Pravo na obrazovanjePravo na obrazovanje je reafirmisano nekoliko puta od kada je prvi put objavljeno 1948. god. kroz Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (UDHR)9 a kasnije konkretizovano u Konvenciji o pravima deteta (CRC) u članu 28. i članu 29. Ovi ugovori navode da, bar osnovno obrazovanje mora biti besplatno i obavezno, dok srednje i visoko obrazovanje moraju biti progresivno pristupačni svima, mada ne i neophodno besplatni. Član 28. CRC-a obrazovanje definiše kao pravo i preporučuje korake za postizanje tog prava „progresivno i na osnovu jednake prilike“.

Ti koraci su sledeći:•Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno na raspolaganju svima. Srednje obrazovanje je

na raspolaganju i pristupačno svakom detetu, po potrebi uz finansijsku pomoć.•Državama se upućuje zahtev da podstaknu pohađanje škola i smanje stopu ispisivanja.•Njima se takođe, upućuje zahtev da preduzmu mere da bi obezbedile da je školska disciplina

primenjena na način na koji je to u skladu sa detetovim ljudskim dostojanstvom.•One se takođe, mole da promovišu međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja.

7 Vidi dodatak: Dodatak 6: Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016.8 6 Vidi dodatak: Dodatak 9: Okvir nastavnog plana i programa Kosova (ONPPK)9 Pravo na obrazovanje je zajemčeno članom 26. UDhr-a:

različite uloge direktora škole:

Sa većom autonomijom direktori škola moraju da postanu vizionari, obrazovni planeri, pokretači školskog razvoja, govornici da bi obezbedili veće učešće zajednice, podržavaoci kvaliteta nastave i učenja, moderatori glavnih aktera škole, upravnici za tehničke i finansijske resurse, rukovodioci za svoj kadar i đake koji donose potkrepljene odluke na osnovu podataka i da upravljaju svojom školom efikasno i strateški u sve većem konkurentnom kontekstu da bi ostvarili najbolje moguće rezultate za svoje đake sa resursima koji su im na raspolaganju.

15


•Član 29. govori o svrsi školskog obrazovanja, koja bi trebalo da bude:•pomaganje detetu da razvoje svoju „ličnost, talente i mentalne i fizičke sposobnosti do svog

najvećeg potencijala“.•razvijanje poštovanja prema ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Škola bi takođe, trebalo da pomaže detetu da se spremi za „odgovoran život u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova i prijateljstva među svim ljudima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama i licima domorodačkog porekla“.

Na kraju, dati član naglašava značaj toga da škola razvije poštovanje prema prirodnom okruženju.

Četiri suštinska svojstva obrazovanjaIako vid obrazovanja zavisi od posebnih uslova u zemlji, obrazovanje bi trebalo da obuhvati četiri suštinska svojstva, prema Opštoj obavezi br. 13 Komiteta UN o ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima (CESCR 1999):

Dostupnost se između ostalog odnosi na postojanje školskih objekata i funkcionalnih programa u dovoljnoj količini. Dodatno se odnosi na aspekte kao što su dostupnost obučenih nastavnika, nastavnog materijala, pijaće vode i odvojenih sanitarnih prostorija za devojčice i dečake.

Pristupačnost zahteva nediskriminacione i jednake prilike za obrazovanje. Ovo svojstvo ima fizički aspekt u pogledu puta do škole i ekonomski aspekt u pogledu školarine.

Prihvatljivost se odnosi na kvalitet obrazovanja, što podrazumeva kvalitet nastavnih metoda i nastavnog plana i programa. To mora biti kulturološki prikladno i srodno đacima.

Prilagodljivost zahteva da obrazovanje i školovanje budu fleksibilni i u skladu sa stanjem i potrebama đaka. Pravo na obrazovanje je presudno jer to nije samo pravo po sebi, već i činilac koji omogućava više drugih prava. To je važan instrument za podršku znanju o drugim ljudskim pravima i o njihovoj realizaciji: obrazovana osoba je u boljoj poziciji da se založi za svoja prava, npr: pravo pristupa na obrazovanje, politička prava građana ili pravo na rad i slobodan izbor zaposlenja, da traži svoja prava i da ih koristi. Stoga, kvalitet obrazovanja se smatra nečim što „otvara vrata“ za druga ljudska prava i predstavlja sredstvo za borbu protiv diskriminacije.

16


Osim toga, sve je očiglednije da je obrazovanje jedan od presudnih činilaca za privredni razvoj (vidi dole). Stoga, EU ima posebne programe celoživotnog učenja (CŽU) sa različitim projektima za đake, učenike, nastavnike, profesore ali i za odrasle sa drugim zanimanjima (COMENIUS, ERASMUS, LEONARDO, GRUNDTVIG itd.).

4. međunarodni okvir za kvalitet obrazovanjaObrazovanje je kao „ključ za razvoj“ dobilo sve veći značaj i u međunarodnim deklaracijama i u svetskim razvojnim inicijativama kao Milenijumski razvojni ciljevi (MRC) ili inicijativa „Obrazovanje za sve“ (OZS).

4.1. Milenijumski razvojni ciljevi (MRC)Bitan Milenijumski razvojni cilj (MRC)10 za obrazovanje usredsređen je na postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja za svu decu do 2015. god. a koje je izraženo i u cilju 2 +3:

cilj 2: Postići univerzalno osnovno obrazovanje

Do 2015. godine, sva deca mogu da završe ceo kurs osnovne škole, devojčice i dečaci.

cilj 3: rodna ravnopravnost

Ukloniti rodnu nejednakost u osnovnom i srednjem obrazovanju, poželjno do 2005. godine, a u svim nivoima obrazovanja najkasnije do 2015. god.

1.1. inicijativa „obrazovanje za sve“ (ozs)

Kao rezultat Svetske konferencije UN o obrazovanju za sve održane 1990. god. u Jomtjenu, u Tajlandu, osnovana je svetska inicijativa „obrazovanje za sve (ozs)“. Od tada je 189 zemalja potpisalo Inicijativu i prihvatilo šest ciljeva:

cilj 1.

Širenje i unapređenje obuhvatne nege i obrazovanja u ranom detinjstvu, posebno za najugroženiju decu i decu u najnepovoljnijem položaju.

cilj 2.

Obezbediti da do 2015. godine sva deca, posebno devojčice, deca u teškim okolnostima i deca koja pripadaju etničkim manjinama, imaju pristup i završe besplatno i obavezno osnovno obrazovanje dobrog kvaliteta.

cilj 3.

Obezbediti da su potrebe za učenjem kod svih mladih ljudi i odraslih zadovoljene kroz jednak pristup odgovarajućim programima učenja i životnih veština.

cilj 4.

Postizanje 50 procenata unapređenja na nivoima pismenosti odraslih do 2015. godine, posebno za žene, i jednak pristup osnovnom i kontinuiranom obrazovanju za sve odrasle.

10 Vidi dodatak: Dodatak 3. Milenijumski razvojni ciljevi.

aktivnost #4 – razmislite o sledećim pitanjima:- Zašto je pravo na obrazovanje toliko važno za Kosovo, posebno u 21. veku?- U pogledu Četiri (predhodna stranica), koje je ispunjeno u vašoj školi danas a koje predstavlja izazov?

17


cilj 5.

Uklanjanje rodnih nejednakosti u osnovnom i srednjem obrazovanju do 2005. godine i postizanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju do 2015. godine, uz pažnju usmerenu na pun i jednak pristup devojčica osnovnom obrazovanju i postizanje dobrog kvaliteta u istom.

cilj 6.

Unapređenje svih aspekata kvaliteta obrazovanja i obezbeđivanje izuzetnosti za sve da bi svi ostvarili priznata i merljiva ishodišta učenja, posebno u pismenosti, brojevima i suštinskim životnim veštinama.

4.2. Obrazovanje u EUU Ugovoru iz Rima 1957. godine, strukovna obuka je postala oblast od zajedničkog interesa za zajednicu. Obrazovanje je 1992. god. priznato kao oblast nadležnosti Evropske unije.

Ugovor navodi: „Zajednica doprinosi razvoju kvaliteta obrazovanja podsticanjem saradnje između zemalja članica i, po potrebi, podržavanjem i dopunjavanjem njihovih postupaka, uz potpuno poštovanje odgovornosti zemalja članica za sadržaj nastave i organizaciju obrazovnih sistema i njihove kulturne i jezičke raznolikosti.“.

U stvari, „Lisabonski ugovor, na snazi od 01.12.2009. godine, nije promenio odredbe o ulozi EU u obrazovanju i obuci“11.

Da bi se postigli ovi ciljevi, EU ima veliki program za obrazovanje kroz COMENIUS za škole, ERASMUS za visoko obrazovanje, LEONARDO VINCI za obrazovne škole i obuku i GRUNDTVIG za obrazovanje odraslih.

4.2.1. ciljevi eU u obrazovanju i obuci(Kriterijumi za 2020)

Ažurirani Strateški okvir za evropsku saradnju u oblasti obrazovanja i obuke12 (poznat kao ET 2020), kojeg je izradila Komisija Evropskih zajednica a sa kojim se saglasio Savet ministara za obrazovanje, služi kao načelni mehanizam za prenošenje poruka sa visokog nivoa politike obrazovanja u Strategiju Evropske unije Evropa 2020. da bi se mobilisala politika za pametan, održiv i društveno inkluzivan razvoj.

Zemlje članice i Komisija koji rade na ovaj način koriste pokazatelje i kriterijume za potkrepljivanje i usmeravanje procesa kreiranja politike koji se vodi dokazima, i kao sredstvo za praćenje napretka, kako na nivou EU tako i na nacionalnom nivou u pravcu uzajamno usaglašenih strateških ciljeva za obrazovanje i obuku.

Postoji 5 opših kriterijuma utvrđenih u ovom dokumentu za obrazovanje i obuku, i to:•Da najmanje 95 % dece uzrasta između 4 godina i uzrasta u kojem se počinje obavezno osnovno

obrazovanje učestvuje u obrazovanju u ranom detinjstvu;•Da broj dece koja prerano napuštaju obrazovanje i obuku bude manji od 10 %;•Da broj dece uzrasta od 15 godina koja imaju loš uspeh u čitanju, matematici i nauci bude

manji od 15 %;•Da broj lica starosnog doba između 30-34 godina sa tercijarnim obrazovnim dostignućem

bude najmanje 40 %;•Da u proseku najmanje 15 % odraslih učestvuje u celoživotnom učenju.

11 Vidi Dodatak: Dodatak 4: Lisabonski ugovor.12 Ciljevi obuke i standardi EU (poređenje 2010-2020), 2011.

18


Dva od ova pet kriterijuma (da se smanji broj dece koja prerano napuštaju škole; i da se poveća broj mladih koji imaju visoku stručnu spremu) dobila su dodatan i veći značaj jer su izabrana kao glavni ciljevi za Evropu 2020. za socio-ekonomski razvoj do 2020. godine, pošto se kroz ove kriterijume odražavaju veze sa obrazovanjem i tržištem rada, a koje imaju veliki značaj za mogućnosti zapošljavanja i radna mesta.

4.3. Okvir obrazovnih pokazatelja na KosovuMONT je odredilo pokazatelje koji su relevantni za Kosovo a koji odgovaraju opštim obrazovnim pokazateljima poput pokazatelja iz APGJ inicijativa. Pokazatelji koji se odnose na „pristup i učešće“, finansijske resurse, unutrašnju efikasnost i uslove učenja.13

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu (SPOK) takođe, definiše skup glavnih pokazatelja za praćenje realizacije Plana14.

Pokazatelji ističu visoku vrednost koja se daje obuci školskih lidera i opštine, kontinuiranoj obuci nastavnika. Tema inkluzije je takođe ocenjena u SPOK pokazateljima koji se odnose na broj ugrožene dece koja se uključe u obavezno obrazovanje i u njemu ostanu.

MONT je obrazovalo unutrašnju Službu za poslove i Upravni odbor koji će pratiti napredak da bi se obezbedila realizacija SPOK.

Novouspostavljeni sistem upravljanja obrazovnim informacijama (EMIS) MONT pomaže da pokaže sve informacije i podatke neophodne za ovaj zadatak.

5. sa kvantiteta na kvalitet obrazovanjaFokus na obrazovanje podstakao je napore koji se širom sveta ulažu u unapređenje obrazovanja za svu decu. Pošto se ti međunarodni i nacionalni programi konstantno prate i redovno ocenjuju, naše razumevanje obrazovanja je produbljeno a ceo spektar skorijeg istraživanja pomogao nam je da ispravimo neke percepcije o tome kako se obrazovanje može poboljšati.

Postojala je, a na nekim mestima još uvek postoji, osnovna pretpostavka da se obrazovanje jača kada deca imaju priliku da duže ostaju u školi: trajanje obrazovanja, kvantitet obrazovanja se smatrao kao glavnim činiocem za dobro obrazovanje.

Istraživanje nas sada uči da vreme jeste važan činilac ali je važnije šta se stvarno dešava u tom vremenu: u nekim zemljama u svetu deca sede u učionicama godinama pa ipak – mereno rezultatima sa ispita – ne nauče dovoljno, neka su i dalje jedva pismena čak i posle nekoliko godina školovanja.

Ovakvo otkriće je promenilo našu percepciju: iako je vreme važno za obrazovanje, ono što se retko računa je ono što deca stvarno nauče u tom vremenu, tj. kvalitet obrazovanja!

Ovo je polazna tačka za sagledavanje činilaca koji određuju kvalitet obrazovanja.

13 Vidi Dodatak: Dodatak 7: Okvir obrazovnih pokazatelja.14 Vidi Dodatak: Kvalitet obrazovanja, Dodatak 8: Okvir ocene učinka (OOU).

Stoga, škole imaju veliku odgovornost. Postoji veliko očekivanje vlade, različitih grupa iz društva, kao i roditelja, biznisa i industrije. Svi oni žele dobro kvalifikovane mlade ljude, koji ne ostaju predugo u školi, već koji istu napuštaju sa visokim rezultatima, praktičnim i teorijskim znanjem prema međunarodnim standardima kvaliteta. Dakle, kreatori politike u različitim zemljama u svetu formulišu politiku i planove za kvalitetno obrazovanje. Pošto su resursi ograničeni, važno je donositi potkrepljene odluke na osnovu pouzdanih obrazovnih podataka.

19


U tom kontekstu, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) u Strateškom planu za obrazovanje na Kosovu 2011-2016, jasno definiše jedan od razvojnih prioriteta: podrška obuhvatnom obrazovnom sistemu koji bi obezbedio jednak pristup kvalitetnom obrazovanju za sve.

Uvođenje sistema za upravljanje obrazovnim informacijama (EMIS) važan je korak za opremanje donosioca odluka na centralnom, opštinskom i školskom nivou sa neophodnim detaljnim informacijama koje su potrebne da bi se obrazovanjem upravljalo na efikasan i delotvoran način.

aktivnost #5 – U pogledu četiri prethodne strane, razmotrite a zatim porazgovarajte o sledećim pitanjima:1. Da li se vaša škola suočava sa nekim rodnim izazovom? Kako biste znali ako je to slučaj?2. Sa kojim se izazovima vaša škola suočava poštujući ciljeve 1, 2 i 5 OZS?3. Kada pogledate ciljeve EU, možete li da prepoznate tri prednosti koje vaša škola ima154. Kako biste znali koliko je vaša škola uspešna u odnosu na kriterijume EU?

U četiri opštine na Kosovu sprovedena je studija u vezi sa nivoom zadovoljstva kod roditelja, đaka i nastavnika u pogledu školske uprave i mogućnosti učešća u školama, gde oko 40 % đaka nije dobilo kvalitetno obrazovanje16.

15 Napomena: Kvalitet škola u zemlji predstavlja zbirni učinak svih škola u datoj zemlji; stoga, bitan je svaki individualni učinak škole.16 Za više detalja vidi izveštaj studije o početnom uslovu: Ardit Bejko (2011): Nivo zadovoljstva kod roditelja, učenika i nastavnika u pogledu školske uprave i mogućnosti učešća u školi, IQ Consult Pristina.

Ono što znam je da moja deca redovno idu u školu, ali ne znam da li dobro uče ili ne. To je posao

nastavnika, jel da?

Uzalud smo završili školu: nismo ništa naučili.

Sada na poslu vidim da nam nedostaje dovoljno znanja i

veštine.

20


6. Kvalitet obrazovanja i privredni razvojOsim što je obrazovanje osnovno ljudsko pravo, obrazovanje je i pokretač privrednog razvoja. Opšti status obrazovanja stanovništva u zemlji delimično određuje nivo obrazovanja radne snage u zemlji (odnosno ljudi koji rade kao zaposlena ili samozaposlena lica, preduzetnici, upravnici, službenici i mnoga druga zanimanja). Neke zemlje naglašavaju različite komponente obrazovanja. Na primer, zemlja koja nema program strukovnog obrazovanja u srednjim školama neće imati „veštu“ radnu snagu.

Činjenica da su ljudi najveća vrednost nije nova: termin „znano društvo“ upućuje na društvo i privredu zasnovanu na znanju koje ljudi u njoj poseduju. U svetskim trgovinskim sistemima postaje manje važno gde nalazite prirodne resurse: važnije je to da li zemlja ima ljude koji znaju i razumeju kako da koriste te resurse za postizanje optimalnih rezultata, za pronalaženje novog znanja, tehnika i procesa, te da to istovremeno upotrebe za ličnu korist i šire za korist društva.

Ovo su veoma dobre vesti – za sve zemlje! Zato što ne možemo da promenimo geološki sastav zemljišta i stena, možemo da podignemo nivo opšteg obrazovanja u društvu i značajno u definisanom vremenskom periodu. kognitivne veštine stanovništva glavni su činilac za privredni rast.

Pošto kvalitetno obrazovanje neposredno utiče na privredni razvoj zemlje, ono je više u središtu izveštavanja, gde se naglasak skida sa kvantiteta.

Da bi se podigao nivo obrazovanja, nije dovoljno produžiti vreme za obrazovanje, samo godine školovanja. Ekonomsko blagostanje se ne može unaprediti samo kroz povećanje broja godina obaveznog obrazovanja ili kroz povećanje broja studenata koji završe visoko obrazovanje.

Prof. Erik A. Hanušek iz SAD i prof. Ladžer Voebman iz Nemačke zajedno su analizirali odnos između obrazovanja (na osnovu međunarodnih testova) i privrednog učinka brojnih zemalja u svetu. Rezultati pokazuju da su razlike u dostignućima bitnije kada se objašnjavaju razlike između

Nameravamo da poboljšamo kvalitet škola, koji zavisi od

mnogih činilaca, to nije lak posao.

Oh, imamo neke nastavnike koji nas uče novim metodama, učenje

je postalo zadovoljstvo i izazov.Bilo bi kada svi nastavnici

podučavali na takav način.

21


zemalja u privrednom rastu od razlika u prosečnom broju godina školovanja ili stope upisa u škole.Oni su zaključili sledeće:

Na osnovu svog istraživanja, oni ističu da svaki pristup za bolji kvalitet obrazovanja mora da uzme u obzir različite činioce istovremeno; nije dovoljno pa čak ni moguće povećati kognitivne sposobnosti a da se u isto vreme ne ojača osnovna struktura škola!

Sa stanovišta takve analize, najvažniji uvidi bi bili sledeći:•Kvalitet obuke nastavnika i učinak uveliko utiču na rezultate učenika.•Razvoj sistema odgovornosti na osnovu ispitivanja kognitivnog dostignuća učenika da bi se

dao podsticaj za dobar učinak kako školskom kadru tako i učenicima.•Veće lokalno učešće u donošenju odluka ili veća lokalna autonomija, zajedno sa odgovornošću,

mogu potpomognuti ovakvo poboljšanje.

Ovi uvidi su vođeni do strukturnih intervencija u obrazovnom sistemu a u daljem tekstu će biti reči o tome, kao i na narednim seminarima.

Osim kvaliteta obrazovanja i potonje kvalifikacije radne snage, postoji još jedan aspekt privrednog razvoja u kojem obrazovanje može imati presudnu ulogu. U današnjem svetu, nijedna ekonomija ne može da samo napreduje: u današnjem svetu sve su zemlje međusobno povezane i zavisne jedna od druge. Stoga, privredna saradnja i strano neposredno ulaganje važni su za svaku zemlju da bi ona mogla da dopuni sopstvene resurse i obezbedi zaposlenje i perspektivu za sve građane. Zemlje i konkurišu i sarađuju zbog čega je toliko važno imati jak obrazovni sistem.

Širom sveta, sve zemlje konkurišu za strano neposredno ulaganje da bi napredovale ili ponekad da bi samo preživele – mnoge zemlje pokušavaju da osvoje investicije stranih kompanija u svojoj zemlji nudeći podsticaje poput smanjenja poreza ili dobre infrastrukture. Važno koliko i ovi podsticaji jeste postojanje vešte radne snage17, znanog građanstva, pouzdanog pravnog sistema i održivog mira u zemlji, a koji su i preduslovi da bi kompanije odlučile da investiraju.

imajte u vidu da je rizik od mogućnosti narušavanja društvenog mira niži u društvima koja imaju za cilj da budu inkluzivno društvo, na osnovu uzajamnog poštovanja i tolerancije između različitih grupa stanovništva, nudeći jednak pristup uslugama kao što je kvalitetno obrazovanje za sve.

Obrazovanje je „ujednačitelj“!

U kontekstu svog istraživanja o obrazovanju i privrednom rastu, prof. Hanušek i prof. Voebman ističu: „smanjenje nejednakosti u pristupu i kvalitetu obrazovanja dva su cilja kojima se istovremeno mora težiti da bi svaka reforma obrazovanja bila uspešna.“. (Hanušek/Voebman, 2007)

Suština je pokazana ovim dobrim primerom iz kosovske statistike:

17 Vidi Akin M., Vlad, V., 2011, „Odnos između obrazovanja i stranih neposrednih ulaganja“ u evropskom dnevniku ekonomskih i političkih studija / ejeps-4(1). 2011.

„Kvalitet obrazovanja – izmeren onim što ljudi znaju – moćno utiče na individualno učenje, na podelu prihoda i privredni rast.“

(Hanušek/Voebman, 2007, str. 1)

22


OBRAZOVANJE – REZULTATI PRIVREDA-NEZAPOSLENOST MLADIH

Ispit dostignuća2010/2011.

54,96 %Opšta nezaposlenost na Kosovu iznosi oko

37-40 %

Maturski ispit 54,1 % Nezaposlenost mladih iznosi oko 70 %

Jasnost juna meseca 42 %U ukupnom broju nekvalifikovane radne snage predstavlja

60 %

Razvoj ljudskih resursa veoma je važna stavka za svaku zemlju. Kosovo ima mladu populaciju; to predstavlja veliku privilegiju a u isto vreme i obavezu!

aktivnost #6:

Pitanja za razmišljanje i razgovor:

7. Kvalitet obrazovanja: Definicija i odlučujući činiociKvalitet obrazovanja je koncept koji upućuje na ceo skup činilaca. Svaka zemlja je drugačija u smislu svojih sistema obuke nastavnika, upravljanja i rukovođenja, a koji su sadržani u posebnom kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom kontekstu. Bez obzira na to, u zemljama sa sistemima sa visokim učinkom nastaju obrasci koji poštuju ono što kvalitetno obrazovanje podrazumeva. Dakle, ne postoji samo jedan način da se to ostvari već postoje mnogi dobri modeli koji se mogu izabrati u smislu onoga što se može prilagoditi za Kosovo i što bi ovde dobro funkcionisalo. Važna stvar je da se napravi najbolji izbor.

Ali, kako možemo da znamo koji obrazovni sistem ima visok kvalitet? Koji su presudni činioci kvaliteta obrazovanja? Kvalitet obrazovanja zavisi od sledeća četiri činioca:1. Međunarodni standardi nastave i učenja;2. Stručno obrazovanje nastavnika i stručna obuka nastavnika na radnom mestu (međunarodni

standardi);3. „Bez uverenja nema pristupa“ – što znači da rezultati (ispita) škole moraju biti kvalifikovani i

prihvaćeni tako da đaci mogu da počnu da studiraju i rade bez ikakvih problema;4. Fleksibilan obrazovni sistem sa uslovima za „celoživotno učenje“.

Većina zemalja istražuje postojeći status kvaliteta obrazovanja i pronalazi postojeće prednosti i mane u pogledu kvaliteta u sopstvenom kontekstu. Na osnovu valjanih obrazovnih podataka, one razvijaju svoj obrazovni sistem u saradnji sa univerzitetima, zajednicom, biznisima i industrijom.

1. U smislu značaja kvalitetnog obrazovanja, zašto mislite da su se očekivanja za direktore škola toliko povećala? Kako to utiče na vas?

2. Koje su glavne mere za postizanje kvalitetnog obrazovanja?3. Ako zemlja poput Kosova želi da postigne kvalitetno obrazovanje, šta treba promeniti?4. Kako možete da podržite ovaj put do kvalitetnog obrazovanja?

23


Važno je da školsko obrazovanje tesno sarađuje sa svim „primaocima“ đaka. Stoga, neophodno je i da različite vrste škola sarađuju, poput osnovnih škola sa srednjim školama i srednjih škola sa strukovnim školama. Politika obrazovanja mora uzeti u obzir obrazovanje od preduniverzitetskog obrazovanja do strukovne škole, ali i obuku za odrasle (građansko obrazovanje). Stoga, Evropska unija ima veliki program za celoživotno učenje18 koji finansira projekte za školsko obrazovanje, više obrazovanje, strukovno obrazovanje i obuku i obrazovanje odraslih.

8. mere sistema kvalitetaIstraživači su analizirali podatke iz celog sveta da bi pronašli način na koji bi se merio kvalitet obrazovanja, pokušavajući da prepoznaju činioce koji naizgled funkcionišu kao pokazatelj za ceo sistem, da pronađu „zastupnika“ za kvalitet obrazovanja, tj. pokazatelj koji je bitan, merljiv, lako pristupačan i koji se može meriti kroz vreme da bi se dokumentovala promena.

Hanušek i Voebman takav pokazatelj pronalaze u učinku učenika u matematici i nauci, koji omogućava da se uporede različite zemlje i napred kroz vreme u datoj zemlji:

„Mera kvaliteta obrazovanja je jednostavan prosek rezultata u matematici i nauci na međunarodnim testovima, koji se tumači kao zastupnik prosečnog obrazovnog učinka… Ta mera obuhvata opšte kognitivne sposobnosti, ne samo one razvijene u školama. Samim tim, to da li su sposobnosti razvijene kod kuće, u školama ili drugde, one se uvrštavaju u analizu rasta.“ (Hanušek/Voebman, 2007, str. 5)

Program za međunarodnu ocenu učenika (PISA) ocenjuje stepen do kojeg učenici uzrasta od 15 godina pri kraju obaveznog obrazovanja, steknu određeno znanje i sposobnosti koje su od suštinskog značaja za potpuno učešće u društvu. Pokazatelji su čitanje, vladanje matematikom i naukom (a od 2003. god. i rešavanje problema).

Dok radimo sa pokazateljom za kognitivni razvoj, ne smemo da zaboravimo da obrazovanje podrazumeva više od kognitivnog razvoja: Radi boljeg razumevanja, analize i planiranja, morali bismo da radimo sa celim skupom pokazatelja za različite aspekte obrazovanja.. to je neophodno zbog toga što obrazovni standardi imaju za cilj da razviju i podrže različite sposobnosti kod đaka.

Obično razlikujemo tri ili četiri oblasti:1. Kognitivne sposobnosti koje se mogu oceniti nacionalnim i međunarodnim ispitima;2. Metode sposobnosti (veština) poput izlaganja ili kreativnih strategija za pronalaženje rešenja

za probleme; ova oblast sposobnosti može se ispitati i oceniti;3. Društvene i lične sposobnosti za razvoj karaktera đaka (u nekim zemljama to su takođe, dve

različite oblasti sposobnosti).

Lične i društvene sposobnosti nije lako oceniti, pošto je teško dobiti pokazatelje za ove sposobnosti. Bez obzira na to, svaka škola mora da razmisli o tome kako nastavnici mogu da podrže ove sposobnosti. Dakle, neophodno je razmisliti o nastavi i učenju u školi:•Kakve bi škole trebalo da budu da bi đaci imali priliku da razvijaju svoj individualni karakter i

svoju ličnost?•Kakva vrsta nastave nam je potrebna? Kakvi su nam uslovi potrebni za učenje?•Kakva nam je obuka nastavnika na radnom mestu i obrazovanje nastavnika potrebno?

Kvalitet obrazovanja u velikoj meri odražava kvalitet škole. Dakle, sve oblasti za razvoj dobre škole manje više su neophodne za postizanje visokokvalitetnog obrazovanja. Posebni činioci za dokazivanje kvaliteta obrazovanja su ishodišta i uspesi, profesionalizacija i školska kultura učenja.18 O evropskom programu više možete pročitati na naslovnoj strani Evropske komisije,:http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-programme/doc78_en.htm

24


aktivnost #7Analizirajte profil škole i primerima pokažite u kojoj oblasti profila škole možete raditi bez dodatnih finansijskih resursa i postići visokokvalitetno obrazovanje.

9. razumevanje kvalitetnog obrazovanja

Nažalost, ne postoji lak recept za kvalitetno obrazovanje pošto je kvalitet rezultat mnogih činilaca koji su međusobno zavisni i koji utiču jedni na druge.

Opšti činioci poboljšanja kvaliteta obrazovanja ukjučuju:

Efektivna obuka nastavnika podržana efektivnim sistemom sertifikacije nastavnika.

Efektivna nastavna praksa

Efikasno rukovođenje i upravljanje:

Povećana transparentnost posredstvom javnog objavljivanja obrazovnih dostignuća škola i nastavnika, i jačanje odgovornosti obrazovnog sektora prema pojedincima (individualni interesi) i šire prema zajednici.

Kontrola lokalnih škola u ukljućivanje društva preko roditeljskih udruženja.

Dokaz iz istraživanja dosledno pokazuje da jačanje nastave i učenja u razredu predstavlja jedan od najznačajnijih pojedinačnih činilaca za poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Međutim, ono što se dešava u učionici nije izolovano od onoga što se dešava u školi ili u obrazovnom sektoru. Ilustriraujući ovo dijagramski (vidi sledeću stranicu ), učenik je prikazan u centru , sa nastavom i učenjem koje formiraju drugi prsten , ljudski i fizički resursi formiraju treći prsten dok se omogućavanje okruženje sastoji od školske uprave, ODO i MONT . Pravni okvir je spoljni prsten. On odražava društvena očekivanja škole koja su predstavljena u zakonu.

Oblasti kvaliteta

Inkluzija Školska kultura

Rezultat i uspeh

Rukovođe-nje i upravljanje

Profesiona-lizacija

Kultura učenja

Strategija za razvoj

kvaliteta

Upravljanje infrastrukturom

25


U samom središtu obrazovanja se nalazi đak i njegov obuhvatni razvoj: Đaci ne dolaze u školu kao prazan list papira, nego već su stekli znanje, sposobnosti i stavove od kuće i šire od zajednice.

Đaci, kada uđu u školu, već imaju percepciju o sopstvenom statusu i imaju očekivanja: da budu optimistični i da žele da napreduju; boje se da neće uspeti. Njihovo lično iskustvo ih navodi da o školi sude kao o sjajnom mestu ili o užasnom mestu.

Zadatak škole je da dočeka sve različite đake, da ih učini da se osećaju lagodno tako da mogu da uče i razvijaju svoj potencija.

To je izazov za mnoge nastavnike: potrebno je više od dobrog predmetnog znanja da bi nastavnik ovladao razlikama koje deca imaju u jednom razredu, da bi bio u stanju da objasni i učenike podstakne da istražuju, da stvori okruženje pristupačno za decu koje prihvata sve različite đake sa njihovim različitim prednostima i manama: da stvori dobro i stimulišuće okruženje za učenje i razvoj. Postoji potreba za kvalifikovanijim nastavnicima. Zemlje koje su postigle visoke standarde učenja uveliko ulažu u profesiju nastavnika.

Dobra nastava zavisi i od više podstičućih činilaca.

Neki od najvažnijih su sledeći:

Kvalifikacije nastavnika: Sve studije sprovedene u proteklih 10 godina u vezi sa najvažnijim činiocima za dobro obrazovanje došle su do istog rezultata (Helmke, 2007). Nastavnik kao lice značajan je i važan za nastavu i učenje. Njegova stručnost kao pokretača, podržavaoca, moderatora, savetnika, lidera, itd. odlučujući je činilac za visok kvalitet.

Vreme učenja. Vreme nastave je presudan element za dostignuće: široko prihvaćen kriterijum od 850 – 1000 časova nastave u godini za sve đake nije ispunjen u mnogim zemljama. Rezultati ispita jasno pokazuju da vreme provedeno na času matematike, nauke i jezika uveliko utiče na učinak u tim predmetima. Ali, nastavnici takođe, moraju da poseduju znanje u oblasti upravljanja razredom, jer često puta se to stvarno ne koristi za učenje, već za upravljanje.

Relevantan nastavni plan i program/glavni predmeti – Pismenost je presudno sredstvo za savladavanje drugih predmeta. Čitanje se mora smatrati prioritetnom oblašću u nastojanju da se poboljša kvalitet osnovnog obrazovanja, posebno za učenike koji su u nepovoljnom položaju.

Metodika nastave/pedagogija – Mnogi uobičajeni stilovi nastave nisu dobri za decu: oni su često previše strogi ili se uveliko oslanjaju na učenje napamet, stavljanje učenika u pasivnoj ulozi. Mnogi obrazovni istraživači zagovaraju pristup nastave koji kombinuje neposrednu nastavu, usmeravan rad i nezavisno učenje.

Politika inkluzije – Inkluzija je važan aspekt obrazovanja: Njen cilj je da nastavnicima i učenicima omogući i da se osećaju lagodno zbog razlika i da na to gledaju kao na izazov i bogatstvo okruženja za učenje, umesto kao na problem.

Đak

Nastava i učenje

Podstičuće okruženje

Obrazovni deo

Pravni okvir

Fizički i ljudski resursi

Školsko upravljanje i rukovođenje

26


Materijal za nastavu i učenje – Kvalitet i dostupnost materijala za učenje uveliko utiče na ono što nastavnici mogu da urade. Nepostojanje udžbenika, dobrog materijala za nastavu i učenje, velika je smetnja za postizanje dobrih rezultata.

Fizička infrastruktura/objekti – Obnova i izgradnja učinioca neophodne su u mnogim zemljama. Čista voda, sanitarne prostorije i pristup za učenike sa posebnim potrebama od presudnog su značaja.

Rukovođenje – Vlada mora biti spremna da školama da veću slobodu, pod uslovom da su odgovarajući resursi na raspolaganju i da su uloge i odgovornosti jasno definisani. Glavni nastavnik/direktor ima veliki uticaj na kvalitet škole.

Pored školskog nivoa postoje i kontekstualni činioci, poput ekonomske situacije, glavne nacionalne politike, obrazovnih strategija, javnih očekivanja od obrazovanja, nacionalnih standarda, potražnje na tržištu rada, itd. Ti činioci određuju kontekst u kojem se nastava i učenje odvijaju.

Ovaj okvir19 pokazuje različite činioce koji utiču na kvalitet obrazovanja.

Spisak činilaca koji su dati kao primeri je dug: neki mogu biti važni u jednoj zemlji a u drugoj ne.

Stoga, svaka zemlja mora da analizira i odluči koji su najvažniji činioci u njenom posebnom stanju.

Za ovaj proces je potrebno čvrsto rukovođenje! Visoka politička posvećenost boljem obrazovanju na centralnom, opštinskom i školskom nivou je preduslov.

Gore navedene činioce možete videti u dole prikazanom grafikonu.

19 Na osnovu GMR 2005.

Podstičuće okruženje, i to:Nastavne metode/pedagoška kvalifikacija nastavnikaVreme učenjaKontinuirano ocenjivanjeBroj đaka u razreduMaterijal za nastavu i učenjeRelevantni nastavni plan i pro-gramFizička infrastrukturaLjudski resursi – nastavnik, di-rektor, inspektor, OOO, službenik iz MONTŠkolsko upravljanje

Karakteristike đakaStavoviPosvećenostPrethodno znanjePoteškoće u učenjuPrivrženost školi

Kontekst, poputEkonomskih uslova i tržišta rada Znanje o obrazovanju i pomoćnoj infrastrukturiJavni resursi obrazovanja Konkurs za radno mesto nastavnikaNacionalne strategije upravljanja Vizija za nastavnike i đakeUticaj pandana Podrška roditeljskog savetaVreme za učenje i zadatke Nacionalni standardi kvalitetaOčekivanje javnosti Potražnja na tržištu radaGlobalizacija Socio-kulturološki i verski činioci

osnovni rezultatiČitanje i pisanjeMatematikaŽivotne veštineKreativne i emocionalne veštineVrednostiDruštvene prednosti

27


aktivnost #8 – Pitanja za razgovor:

Način na koji nastavnici i učenici imaju interakciju u učionici i koriste nastavni materijal od presudnog je značaja za kvalitet obrazovanja u školi.

Prepoznati glavni činioci koji utiču na poboljšanje učinka kod đaka i rezultate kvalitetnog obrazovanja prikazani su u tabeli u daljem tekstu.

9.1. Uloga školskog upravljanja za kvalitet obrazovanjaKontinuiranim unapređivanjem obrazovnih praksi, obrazovni upravnici stvaraju i daju prilike mnogoj deci da izvuku korist i steknu znanje, razviju suštinske životne veštine i buduće stavove o svom životu. Uspešne škole i kvalitetno obrazovanje nastaju kao rezultat kvalitetne i radu posvećene uprave. Kvalitet u školi ne može postojati bez kvalitetnih i delotvornih uprave i rukovodstva. Delotvorni obrazovni rukovodioci pomažu svojim školama da spreme viziju koja podrazumeva visoku posvećenost nastavi i učenju – kao preduslov za kvalitetno obrazovanje u njihovoj školi.

Direktori škola imaju presudnu ulogu za postizanje dobrog kvaliteta obrazovanja: Oni su upravnici u nekim od najznačajnijih podstičućih i kontekstualnih činilaca (koji su ranije pomenuti) i mogu delotvorno uticati na proces nastave u učionici.

Rad direktora škole je neizbežno povezan sa kvalitetom obrazovanja. Pomenuli smo to nekoliko puta u ovom modulu. Da bi direktor škole imao jasniju sliku o pristupu koji delotvorni upravnici i rukovodioci koriste da bi obezbedili kvalitetno obrazovanje u svojoj školi, predstavljamo

1. Koji su to činioci koji najviše podstiču đake na Kosovu?2. Koji od tih podstičućih činilaca su pod kontrolom ili uticajem škole?3. Rangirajte podstičuće činioce u grafikonu prema njihovom značaju za vašu školu.4. Koja su tri najvažnija „kontekstualna“ činioca za Kosovo?

Obučeni nastavnici

Savremene nastavne metode/ pedagogija

OGY

Kvalifikovani nastavnici

Glavni (suštinski) nastav-ni predmeti/ relevantni nastavni plan i program

Delotvorno upravljanje kvalitetom

Jako rukovođenje

Odgovarajuće vreme za nastavu – upravljanje

učionicom

Kvalitetno obrazovanje

Materijal za nastavu i učenje

28


vam sledeći dijagram. Nije dovoljno reći da je u ovom dijagramu predstavljen jedan način kvalitetnog upravljanja i kvalitetnog obrazovanja. Suprotno tome, moramo pomenuti da u celosti kvalitetno upravljanje, tako i funkcionisanje ovog dijagrama u obrazovanju zavisi od tri glavna činioca: i) poverenje; ii) upravljanje i rukovođenje; i iii) osnaženje.

9.2. Standardi za kvalitetno upravljanje i rukovođenje u školamaDa bi se obogatio i izmenio i dopunio pravni okvir na Kosovu, MONT je pripremilo dokument pod nazivom Standardi delotvornog i kvalitetnog upravljanja i rukovođenja na Kosovu. To je sada AU 04/2012. Ono definiše osnovne standarde za direktore škola koji služe kao polazna tačka za stručnu obuku i napredovanje obrazovnih upravnika na Kosovu. Važno je videti i druge delove pored delova o upravljanju. Direktor škole je upravnik u tehničkim stvarima i, još važnije, rukovodilac ljudskih bića. Dakle, rukovođenje je važan činilac za svaku obrazovnu ustanovu.

standardi stručnog rada za direktore škola na Kosovu

Standard Opis

Rukovođenje i motivacijaDirektor škole podstiče na uspeh škole i đaka potpomažući razvoj, artikulaciju i primenu vizije učenja koja se ogleda u vrednostima, zajedničkoj misiji škole i ciljevima, kao i razrednoj nastavi.

Kvalitet nastave i učenjaDirektor škole obezbeđuje kontinuirani pristup kvalitetnoj nastavi i učenju svim đacima kroz primenu školske kulture koja ceni i podržava prilike za učenje kod đaka i stručno usavršavanje kadra.

Planiranje i upravljanje Direktor škole upravlja školom, aktivnostima i školskim resursima da bi obezbedio bezbedno, zdravo i delotvorno okruženje za učenje.

Strategije i ciljevi

Vizija za kvalitetno obrazovanjePosvećenost

Timovi Infrastruktura

Komunikacija

Kultura

29


Saradnja i kolaboracija

Direktor škole gradi dobre odnose sa školskom zajednicom (đacima, roditeljima, kadrom, školskim upravnim odborom i drugim akterima) i promoviše zajedničko upravljanje u skladu sa interesima đaka iz te zajednice.

Zakoni i društvoDirektor škole razume i postupa odgovorno prema političkim, društvenim, ekonomskim, pravnim i kulturološkim kontekstima koji utiču na školu.

Radna etika Direktor škole postupa pravično, sa integritetom i visokom etikom.

aktivnost #9 – Pitanja za razmišljanje i razgovor:

9.3. Oblasti kvaliteta za razvoj školeDa bi se poboljšao kvalitet obrazovanja o određenoj školi, potrebno je analizirati postojeću situaciju u školi.

Jedna od polaznih tačaka je da se pogledaju rezultati škole, koristeći zastupnika dostignuća u matematici i nauci.

aktivnost #10 – Pitanja za razgovor:

Osim učinka đaka postoje i druge oblasti koje se mogu istražiti da bi se bolje stekao uvid u kvalitet obrazovanja u školi i koje su pod kontrolom direktora škole.

Te oblasti se odnose na činioce za kvalitet obrazovanja koji su ranije pomenuti, i njihovo grupisanje u oblastima kvaliteta.

Kultura učenja: Nastavni plan i program škole; ciljevi, sadržajne metode; prilike za učenje za lični razvoj, strukturisanje nastave; pristup nastavnika kod uslova razrednog učinka i utisci o dostignuću koje obuhvata različite potrebe učenja, delotvorno vreme za učenje (vreme za zadatak).

školska kultura: Društvena atmosfera u školi i u učionici, učešće učenika i roditelja, otvorenost škole i saradnja sa spoljnim partnerima, sistemi podrške za učenike, integracija novih učenika. (pomenuti: inkluziju (izazov obuhvatnosti), učešće zajednice, aktivni školski upravni odbor, odsustvo nasilja).

stručno usavršavanje: Usavršavanje kadra orijentisanog ka cilju, saradnja nastavnika, profesionalizacija, kadrovsko upravljanje, strateško upravljanje, strateško stručno usavršavanje školske uprave i nastavnika (predviđanje budućih potreba) i kolegijalna podrška.

1. Koji od podstičućih i kontekstualnih činilaca spadaju pod odgovornošću direktora škole?2. Kako biste ocenili vaše sposobnosti da ispunite standarde?3. U kojoj oblasti je potrebno više podrške?

1. Koji su rezultati male mature iz matematike i nauke u vašoj školi?2. Da li postoje razlike između dostignuća devojčica i dečaka, dece iz različitih etničkih grupa?

30


aktivnost #12 – radni list Opišite najvažnije aspekte oblasti kvaliteta u vašoj školi.

Oblast kvalitetaŠta to podrazumeva u kontekstu Kosova- u

vašoj školi?Rezultati i uspeh škole:

Profesionalizam nastavnika i usavršavanje kadra:

Kultura učenja:

Školska kultura:

moguća pitanja za razgovor:

glosarodgovornost – podrazumeva potpunu odgovornost za ono što se radi i davanje razloga za preduzete radnje i donesene odluke.

ocena – je proces dobijanja značenja za ono što je zapaženo ili što je postalo očigledno kroz merenje učinka (npr: znanje učenika, kvalitet škole, itd.).

Kultura – način života; u školi prakse i verovanja upravljaju ponašanjem i odnosima u određenom vremenskom trenutku (što podrazumeva da se kultura menja).

Primena – staviti plan ili sistem u funkciju (npr: nov nastavni plan i program).

rukovođenje – je veština i sposobnost koju koristi pojedinac ili grupa pojedinaca da bi druge ubedila da unesu promenu ili razviju novu praksu.

Kvalitet – podrazumeva koliko je nešto dobro ili loše; „Kvalitet“ se obično koristi u smislu visokih očekivanja za učinak i/ili rezultate.

standard(i) – je izjava ciljeva koja definiše kvalitet učinka; grupa izjava koja definiše šta bi pojedinci trebalo da znaju i budu sposobni da obavljaju svoje uloge; grupa izjava koja prepoznaje nivo do kojeg se dostignuće očekuje i do kojeg je ostvarivo.

1. Koja je uloga škole na Kosovu?2. Koja je uloga škole u razvoju politike kvalitetnog obrazovanja?3. Koja su neka od školskih pravila koja garantuju obrazovanje za sve?4. Koja je uloga školske zajednice u tom kontekstu?

31


reference•Majkl Fulan, Vođenje u kulturi promene (bez datuma)

•Republika Kosova, Ustav Republike Kosova: http://www.assembly-kosova.org/?cid=2,100,48

•Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016: http://www.masht-gov.net/advCms/#id=62

•Ujedinjene nacije, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima: http://www.un.org/en/documents/udhr/

•Ujedinjene nacije, Konvencija o pravima deteta: http://www2.ohchr.org/english/law/crc.htm

•Ujedinjene nacije, Milenijumski razvojni ciljevi: http://www.un.org/millenniumgoals/

•Svetska banka, Obrazovanje za sve (OZS): http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/ EXTEDUCATION/0,,contentMDK:20374062~menuPK:540090~pagePK:148956~piPK:216618~theSitePK:282386,00.html

•Evropska komisija, Lisabonski ugovor: http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/doc30_de.htm

•Komisija Evropskih zajednica, Ciljevi i obuka EU (Kriterijumi 2010-2020),2011: http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-policy/doc/report10/report_en.pdf

•Hanušek/Voebman, 2007, str. 1

•Akin M., Vlad V.,2011, „Odnos između obrazovanja i stranih neposrednih investicija“ u evropskom dnevniku ekonomskih i političkih studija / ejeps-4(1).2011

•Evropska unija, Evropski program za celoživotno učenje: http://ec.europa.eu/education/lifelong-learning-programme/doc78_en.htm

Prvi seminar: DrUgi Dan Kvalitetno obrazovanje

Dobre šKole

saDržaj

1. Uvod ................................................................................................................................................................................36

1.1. Svrha seminara..........................................................................................................................................................36

1.2. Očekivani učinak.......................................................................................................................................................36

2. šta podrazumevamo pod dobrom školom?...............................................................................................37

2.1. Šta sačinjava dobru školu?....................................................................................................................................38

2.2. Kultura učenja............................................................................................................................................................42

2.2.1. Škole zahtevaju da nastava visokog kvaliteta bude dobra!................................................................42

2.3. Uključivost...................................................................................................................................................................43

2.4. Školska kultura...........................................................................................................................................................45

2.4.1. Vannastavne aktivnosti......................................................................................................................................45

2.5. Školska pravila i školska kultura.........................................................................................................................46

2.5.1. Svrha pravila ponašanja u školi.......................................................................................................................46

3. standardi za školu naklonjenu deci...............................................................................................................48

rečnik izraza.....................................................................................................................................................................54

bibliografija.......................................................................................................................................................................55

36

Seminar jedan: drugi dan, Kvalitetno obrazovanje - dobre šKole

1. UvodJedan od glavnih zadataka direktora škola jeste da obezbede da je škola dobra onoliko koliko može biti dobra. Kao vođa tima i upravnik, direktor škole mora da analizira sadašnju situaciju u školi, da se razvije zajedno sa nastavnicima, roditeljima i učenicima, da razradi dugoročne ciljeve i da isplanira njihovo postizanje: onda da predvodi primenu plana. Prvi korak na ovom putu jeste ocena i procena efektivnosti u radu škola u sadašnjosti.

Prosvetne ustanove sprovode analize i istraživanja kako bi potvrdile svoj nivo performanse u poređenju sa utvrđenim ciljevima, bilo na međunarodnom, nacionalnom ili opštinskom ili na nivou škole (kao što je istaknuto u viziji). Deo A ovog seminara o kvalitetu obrazovanja predstavio je neke značajne pokazatelje u pogledu kvaliteta. Može se takođe izvršiti uporedba između škola: škola sa sličnim korpusom učenika trebalo bi da postignu slične rezultate. Ukoliko jedna postiže rezultate na višem nivou od ostalih, onda bi škola sa jačim učinkom trebalo da pomogne slabijoj.

U slučajevima u kojima direktor škole i Upravni odbor škole počnu da utvrđuju šta je neophodno kako bi se poboljšala škola? Prvi korak podrazumeva postavljanje pitanja kao što su “Kakvu vrstu i kvalitet škole želimo?”. “Kakvog kvaliteta bismo hteli da bude?” “Koliko je dobra naša škola u obliku u kome postoji sada?” “Kako znamo?” “Koje su slabosti?” “Koje su prednosti?”. Odgovori se nalaze u podacima Ocena i analiza sadašnje situacije neophodni su kako bi se identifikovala željena poboljšanja u školi. Znanje i veštine stečene na seminaru odnose se na znanje i veštine stečene na Seminaru 3, Razvoj škole i Seminaru 6, Upravljanje projektom.

Ovaj seminar opisuje šta je dobra škola; koji faktori i elementi sačinjavaju ‘dobru školu’ i koji je njihov međusobni odnos. Seminar takođe pruža primere dobre prakse u oceni škola i ocenu poštovanja efikasnosti i efektivnosti škole.

1.1. Svrha seminaraOvaj seminar pruža osnovno znanje o karakteristikama dobre škole u vezi sa standardima kvaliteta osnovanim kroz istraživanje koje je identifikovalo karakteristike “ dobrih škola. “ Prema tome , škole sada mogu proceniti sopstveni kvalitet i razvoj dugoročne vizije, da definišu šta žele da postanu. Vizija se gradi u saradnji sa nastavnicima, roditeljima i Upravnim odborom škola. Isti usmerava školu ka željenim poboljšanjima u učinku škola.

Ciljevi seminara obuhvataju sledeće:•Pružanje veština i znanja direktorima škola za povećavanje nivoa zadovoljstva učenika,

nastavnika, školskog osoblja i roditelja kvalitetom obrazovanja i drugih usluga škola;•Podržati direktore u učenju načina na koji se izrađuje plan za razvoj škole (PRŠ) zasnovan na

pokazateljima kvaliteta, uključujući osoblje, roditelje i upravni odbor škole koji odgovaraju na identifikovane potrebe.

1.2. Očekivani učinak Očekuje se da učesnici postignu sledeće osnovne rezultate kada govorimo o ‘znanju:’

37


I, ovi rezultati u vezi sa razvojem ‘veština’:

2. šta podrazumevamo pod dobrom školom?Pitanje utvrđivanja dobre škole istovremeno je višestruko. Kada prosvetni radnici nisu upoznati sa time šta su kvaliteti škola sa visokim učinkom, oni ostaju zadovoljni istim; ne shvatajući šta ona može podrazumevati. Dalje, ‘šta je,’ možda nije u skladu sa težnjama roditelja, učenika ili šire zajednice. Ponekada, uporedba sa drugim školama pokazala bi da postoji “prostor za poboljšanja. ” Često, direktori škola vide potrebu za poboljšanjima ali ne priznaju šta mogu učiniti oko toga. Oni čekaju na rešenje sa strane koja nije adekvatna pošto postoji puno mogućih poboljšanja koja ne zahtevaju budžet; ona zahtevaju korišćenje i proširivanje ekspertize direktora, nastavnika i drugih u sistematskom shvatanju situacije. Oni treba da priznaju svoje lične odgovornosti kada govorimo o kvalitetu škole. Treba da se razvije stav da smo ‘mi’ odgovorni za ovu školu. Škole se poboljšavaju iznutra podrškom iz vana. Efektivna ocena škole identifikovaće njena dostignuća i nedostatke. Uvek postoji prostor za poboljšanje, povećavajući rezultate škole, podižući očekivanja i otvarajući nove perspektive u vezi sa zahtevima 21. veka.

- Shvatiti suštinu pojma dobre škole - Ocenjivanje značaja pokazatelja kvaliteta na kojima se zasniva ‘dobra škola’ - Povećati nivo u kojoj se cene dobra nastava i učenje- Shvatanje sredstava za ocenu koji se koriste za donošenje suda o tome koliko dobro

funkcioniše škola - Shvatiti instrumente predviđene smernicama za ocenu svake faze istraživanja i ocene škole

- Da budu u mogućnosti da iskoriste sredstva predviđena smernicama za ocenu - Da budu u mogućnosti da izvrše praćenje i ocenu u okviru škole- Da budu u mogućnosti da podele naučene lekcije kada govorimo o ‘dobrim školama’ sa

osobljem, roditeljima i upravnim odborom škole.- Da predvodi osoblje, roditelje, učenike i Upravni odbor škole kroz proces izrade misije,

vizije i ciljeva škole.

Dobra škola je ta koja:

- Podržava inkluzivni razvoj potencijala svakog džaka, znaći kognitivni, emotivni i fizički;

- Omogućava maksimalan razvoj znanja, sposobnosti i stavove učenika za 21. vek;

- Osniva se na filozofiji i primeniinkluzije;- Prati dostignuća svakog džaka;- Priprema džake sa doživotno učenje;- Ima svakog džaka u centru svih zbivanja;- Dostiže velike uspehe i rezultate, i

to pismeno podržava sa tačnim i ubedljivim podatcima;

- Koristi nastavu zasnovanu na istraživanjem proverenoj metodologiji predavanja;

- Kroz kvalitetnu nastavu i učenje stvara kulturu koja podstiće i podržava;

- Ima funksionalni školski Odbor koje rukovodi školom;

- Stvara pozitivnu sredinu u školi;- Sarađuje sa glavnim interesnim

grupama i partnerima;- Konstantno se razvija (poboljšava).

38


2.1. Šta sačinjava dobru školu?“Šta sačinjava dobru školu?” Ovo je presudno pitanje koje je bilo tema istraživanja više od 30 godina; isto je bilo centralna tema mnogih konferencija i publikacija. Karakteristike dobre škole dobro su poznate i odobrene od strane ljudi iz akademske sfere. One treba da budu poznate i shvaćene od strane stručnih lica u ovom domenu, direktora škola i nastavnika, pošto predvode proces razvoja škole i od centralnog su značaja za kvalitet škole.

Profil uspešnih i ka učinku usmerenih škola se nalazi u oblastima kvaliteta navedenim u nastavku. Isti predstavljaju polazne tačke za definisanje ‘dobre škole.’ U različitim studijama, može postojati neznatno drugačiji akcenat na različitim oblastima kvaliteta ali suština se zasniva na opisnim elementima istaknutim na ovom seminaru. Tabela koja sledi u nastavku prikazuje relevantne oblasti kvaliteta škola na Kosovu. Ove karakteristike predstavljaju osnovu za ocenu škola i planiranje. Iste su razrađene na radionicama sa predstavnicima sa centralnog, opštinskog i nivoa škole kao i sa nacionalnim i međunarodnim stručnjacima u Prištini tokom 2011.

39


Svaki od ovih elemenata odnosi se direktno na svaki drugi i utiče na njihov kvalitet. Na primer, visoki rezultati i veći uspeh postižu se samo kvalitetnom nastavom i učenjem. Dalje, isti ne mogu da postoje ukoliko nastavnici nisu stručno osposobljeni. stoga, kvalifikacije i standardi stručne prakse nastavnika najvažniji su za dobru, uspešnu školu. rukovodeće sposobnosti direktora škole predstavljaju glavnu determinantu kvaliteta škole. Dobre škole zahtevaju kompetentne direktore.

Uloga nastavnika se razlikuje danas. Oni su planeri učenja, podučavaoci, mentori i podržavaoci učenika i akteri u celom procesu razvoja škole. Škola predstavlja mesto za učenje i “življenje”, što znači da bi svi ključni školski akteri trebalo da znaju kvalitete dobre škole i šta je sve potrebno postati ovakva.

Pogledajte grafikon u nastavku, svaka oblast ima svoje pokazatelje kvaliteta. Upravo se nivo ispunjenosti kvaliteta razlikuje od škole do škole.

Sve ove oblasti su značajne ali jedna je ključna za uspeh škole, nastava i učenje. Visoki rezultati i veliki uspeh ne mogu se postići bez kvalitetne nastave i učenja. Nastavnici treba da podignu nivo svoje prakse sa tehničkog na stručni nivo i da prihvate da učenje veština dobrog držanja nastave predstavlja poduhvat koji traje celog života. Shodno tome, obuka i unapređivanje visokih standarda stručne prakse nastavnika od ključnog su značaja za dobru i uspešnu školu.

Drugi suštinski elemenat uspeha jeste direktor škole sa svojim sposobnostima rukovođenja i upravljanja. Ovo lice je inicijator i motor razvoja škole.

oblasti kvaliteta neki pokazatelji kvaliteta

rezultati i uspesi

- Nivo polaganja nakon 5. razreda i polu-maturski ispit, posebno u predmetima jezika, matematike i nauka;

- Konkretna predmetna ekspertiza (nastavnika)- Nivo pohađanja škole i dalje obrazovanje- Nivo zadovoljstva školom od strane nastavnika, roditelja i učenika;- Nivo pokazanih socijalnih, ličnih i kognitivnih sposobnosti učenika;- Kvalitet nastave- Odnos prema međunarodnim standardima obrazovanja- Pristup nakon potvrđivanja

Kultura učenja, kvalitet nastave i nastavni proces

- Relevantan školski kurikulum, uljućujući zborne predmete- Fokus ka sposobnostima učenika, nastavnim rezultatima, sadržaju

i metodama.- Zainteresovanost i praćenje razvoja i napretka svakog učenika - Nastavne mogućnosti: neformalno obrazovanje- Pedagogija: pristup nastavnika u učionici- Deset faktora dobre nastave i učenja (Helmke, 2009 – vidi str. 12)

40


školska kultura

- Socijalna klima pogodna za decu u školi i u učionici- Uzajamno poštovanje i odgovori puni poštovanja - Učešće učenika i roditelja u školi- Upravni odbor škole, Nastavničko, učeničko i roditeljsko veće - Otvorena škola i saradnja sa partnerima van škole- Sistemi podrške za učenike (kao mreža)- Vannastavne aktivnosti - Primenjen “Kodeks ponašanja”, uredbe o ponašanju, bezbednosti i

učenju: obezbeđivanje discipline i reda u školi koji važe za sve- Vizija škole i ciljevi kvaliteta, šta sve školski akteri pokušavaju da

ostvare zajedno - Kultura komunikacije i uzajamnih saveta- Kultura i razvoj stvarne uključivosti

škola, rukovođenje i upravljanje

- Pokretanje i motivisanje razvoja škole- Učinak u školskom upravljanju: Strateško upravljanje i upravljanje

kvalitetom- Lično rukovođenje od strane nastavnika i učenika- Razvoj profesionalizma nastavnika- Ocena učinka nastavnika - Školsko rukovodstvo podstiče učešće - Kvalitetno upravljanje školom na osnovu podataka- Administracija i upravljanje resursima- Blagovremena i kompetentna izrada rasporeda časova - Efektivno operativno upravljanje

Profesionalizam nastavnika

- Znanje o nastavi i učenju na osnovu naučnih studija - Znanje oko podučavanja učenika - Strategija stvaranja nastavnog okruženja za razvoj samostalnog

rada učenika- Upravljanje razredom i pedagoško upravljanje heterogenošću i

uključivošću - Stručno usavršavanje u skladu sa potrebama za neprekidnim

poboljšanjem - Redovna i planirana komunikacija i saradnja između nastavnika- Timska nastava- Profesionalizam: standardi nastave, priprema lekcija, neprekidna

ocena učenika, razmišljanje o vlastitom učinku /samoocena - Kolegijalna podrška i saveti- Saveti i partnerstvo sa roditeljima

Fokus i strategija razvoja kvaliteta

- Usmerenost ka viziji sa dugoročnim ciljevima - Relevantni srednjeročni i godišnji ciljevi za poboljšavanje kvaliteta- Znanje o strategijama i metodama za postizanje ciljeva znanje o

oceni, metodama ocene i njihovom upravljanju- Ocena razvoja škole - Ocena nastave i učenja- Komparativna ocena i dokumentovanje rezultata - Poznavanje načina tumačenja i korišćenja rezultata

41


Uključivost

- Rodna pitanja- Poštovanje učenika sa posebnim potrebama- Poštovanje potreba manjina- Poštovanje različitih socio-ekonomskih potreba- Znanje o heterogenosti i načinu kako da se odgovori na to na

pozitivan i efektivan način

Upravljanje školskom zgradom

- Upravljanje školskim prostorijama- Upravljanje školskom zgradom - Spoljna imovina škole - Znanje o potrebama zdrave škole- Razredni i nastavni materijali- Kabineti, radionice i laboratorije.

aktivnost # 1:•Molimo vas proverite listu pokazatelja. Ukoliko nedostaje bilo koji značajan pokazatelj, molimo

vas dodajte ga.•Od pokazatelja na stranama 10 i 11, koji smatrate da je najznačajniji kao osnova za ‘dobru školu?•U kom pokazatelju smatrate da vaša škola ostvaruje dobar učinak? U kom pokazatelju (odaberite

do 5) smatrate da bi i vaša škola mogla da se poboljša? Molimo vas obeležite ih.

(Neke od pomenutih oblasti kvaliteta biće detaljnije obuhvaćene na drugim seminarima.)

Ovaj seminar usredsređuje se na kulturu učenja, školsku kulturu, uključivost i Standarde za školu naklonjenu deci.

Komentari:

Školska kultura prosto je opisana kao “način na koji živimo ovde.” Školska kultura utvrđena je jednim brojem faktora. Najznačajaniji je šta deca (učenici) misle o svojoj školi. Dali se studenti raduju dolasku u školu svaki dan? Nedavno sprovedeno istraživanje20 na Kosovu otkrilo je alarmantnu činjenicu: oko 60% učenika ne smatra da je bezbedno u školi a njihovi roditelji dele ovo mišljenje. Čak se i nastavnici žale na odsustvo bezbednosti.

Škole treba da budu mesta gde učenici žele da budu. Učinite škole atraktivnijim, zadržite zainteresovanost učenika, dobro ih učite, upravljajte njihovim ponašanjem u školskom okruženju kako bi učenici bili bezbedni i uključite zajednicu planom za vannastavne aktivnosti.

Ojačavanje “uključivosti” u prosvetni sistem predstavlja prioritet MONT-a. Šta znači uključivost? Kako možete da znate da li je vaša škola uključiva?

Lista na stranama 10 i 11 sadrži karakteristike dobre škole pružene od strane istraživača širom sveta.21 Oni se svi slažu: dobra škola treba jasan koncept obrazovanja sa kompetentnim rukovodstvom i koherentnom pedagoškom filozofijom. Škole sa profilom usredsređenim ka kvalitetu, čijem je postizanju posvećeno i samo osoblje, imaju jasnu prednost i postižu bolje rezultate. Dve različite studije iz 2009. godine pokazuju značaj nastavnika u postizanju dobre, spešne škole (Hattie, 200922 and Helmke23, 2009).

20 Research in the satisfaction …..,IQ-consult, Pristine, 201121 Npr. Brookover 1979, Aurin 1991, Steffens & Bargel 1993, Gray & Wilcox 1995, Altrichter & Posch 1997, Fend 199822 John Hattie, 2009 in: Prof. Dr. Olaf Köller: MNU-Herbsttagung des Landesverbandes S-H, Kiel, 22.09.201023 Helmke, Andreas 2009: Unterrichtsqualität und Lehrerprofessionalität. Diagnose, Evaluation und Verbesserung des Unterrichts. Kallmeyer in Verbindung mit Klett.

42


2.2. Kultura učenjaOsnova kulture učenja jeste kvalitet stručnog znanja i prakse u nastavi i učenju. Novi nastavni rezultati o ljudskom mozgu pokazuju da su shvaćeni načini na koje dolazi do učenja i šta bi trebalo da se uzme u obzir prilikom držanja nastave. Ovo znanje se razvija; shodno tome, nastavnici treba da nastave da usavršavaju svoje stručno znanje i veštine poštujući nastavu i učenje na osnovu naučnih istraživanja.

U cilju stvaranja kulture učenja, od presudnog je značaja da se učinak pojedinačnih nastavnika poboljša u smislu ciljeva predviđenih Okvirom kosovskog kurikuluma. Isti se zasniva, delimično, na tome kako deca uče na najbolji način. Pored toga, škola može pomoći kako bi učinila školu i učenje atraktivnijim i praktičnim kreativnim kurikulumom zasnovanim u školi, koji nudi učenicima veći broj prilika da uče predmete povezane sa tržišnim potrebama oblasti u kojima žive, urbanim ili ruralnim. Nastavna kultura može se dalje unaprediti ukoliko obrazovni sistem pruži neformalno obrazovanje (zasnovano na konkretnim veštinama) za decu koja rano napuste školu, kao što su radne tehničke veštine.

2.2.1. škole zahtevaju da nastava visokog kvaliteta bude dobra!

Proces nastave i učenja nesumnjivo je značajan za postizanje dobre škole. U različitim međunarodnim studijama, uloga nastavnika od presudnog je značaja za postizanje dobrih rezultata, uspešnih rezultata, koji predstavljaju značajne elemente dobre škole. Helmke je istraživao faktore uspešne nastave i učenja. Rezultati njegove studije obuhvatali su 10 oblasti kvalitetne nastave i učenja i samim tim 10 faktora dobre škole:

Upravljanje učionicom ne podrazumeva samo ‘upravljanje’ ponašanjem, već i nastavnike koji obavljaju ulogu nastavnog planera, nastavnog trenera, savetnika i podržavaoca. On ili ona je odgovoran da osigura da svaki učenik iskoristi svoje pravo da uči na času. Upravljanje učionicom takođe podrazumeva efektivno iskorišćeno vreme tokom lekcije i način na koji se upravlja nemirom.

Jasnost i struktura nastave podrazumeva način na koji nastavnici predstavljaju i predaju sadržaj i kako strukturiraju svoje lekcije, vođenje nastavnog procesa za učenike. Sve metode, komunikacija, svrha i sadržaj moraju biti jasni, odgovarajući i razumljivi za sve učenike.

Zaštita i konsolidovanje opisuje neophodnost pružanja efektivnih vežbi učenja.

Aktivnost učenika odnosi se na to što nastavnik angažuje učenike da urade (aktivnosti) u cilju ispunjavanja ciljeva lekcije, odnosno: kognitivnog, socijalnog, fizičkog i praktičnog razvoja.

1. upravljanje učionicom2. jasnost i struktura nastave3. zaštita i konsolidovanje4. aktivnost učenika5. motivacija6. klima puna podrške u razredu 7. usredsređenost ka pojedinačnom učeniku8. usredsređenost na ovlašćenja9. bavljenje heterogenošću10.ponuda različitih okruženja i nastavnih mera

43


Samostalni učenici (koji sami sebe usmeravaju), oblici saradnje i metode učenja, nastavno okruženje, odraz učenja predstavljaju neke od primera aktivnosti učenika.

Motivacija predstavlja centralni faktor aktivnog učenja što znači da bi zadaci trebalo da budu izazovni i da podstaknu znatiželju učenika. Štaviše, učenici bi trebalo da kontrolišu svoj nastavni proces i trebalo bi da podstaknu maštu i kreativnost. Motivacija treba kako transparentnost tako i da pojasni očekivanja nastavnika.

Klima puna podrške u razredu podrazumeva klimu učenja u razredu koja obuhvata nivo zadovoljstva učenika, nastavnika i roditelja sa nastavnim procesom i njegovim rezultatima. Način pozitivnog i efektivnog odgovora na greške predstavlja jedan od značajnih elemenata ove potporne klime u učionici.

Usredsređenost ka pojedinačnom učeniku podrazumeva da bi ceo proces nastave i učenja trebalo da odgovara učenicima, njihovoj starosnoj dobi, nivou znanja i razvoja, okruženju i interesima. Prilikom pripreme lekcija, neophodno je da nastavnici znaju dosta toga o svojim učenicima kako bi ih motivisali i aktivirali. Stoga, pomaže nastavnicima u velikoj meri da dobiju povratne informacije od svojih učenika o nastavi i učenju.

Usredsređenost na ovlašćenja podrazumeva ispunjavanje međunarodnih i nacionalnih standarda obrazovanja kao ciljeva nastave. Ceo školski kurikulum organizovan je prema standardima ovlašćenja, koji mogu biti testirani i ocenjeni.

Bavljenje heterogenošću postaje u sve većoj meri poseban fokus u školama. Heterogenost i individualnost jesu normalni elementi društava. Obično u mnogim razredima, postoje učenici različitog društvenog i kulturnog porekla, veroispovesti, maternjeg jezika, pola itd. Shodno tome, neophodno je da se individualizuje proces nastave i učenja.

Ponuda različitih okruženja i nastavnih mera sa različitim vidovima nastave predstavlja rezultat efektivnog bavljenja heterogenošću i individualizmom. Iz naučnih studija, znamo da učenje predstavlja samostalan proces svakog lica koji zahteva da postoji svrha, aktivnost, iskustva, motivacija i razmišljanje. Nastavnici pokušavaju da urede ovakva okruženja i da utiču na to da učenici uče u sklopu ove samostalne aktivnosti, samostalnog razmišljanja i samostalnog odgovora.

2.3. UključivostU bilo kom društvu, prosvetni sektor mora da ispuni potrebe sve dece. Dok većina dece u uobičajenim okolnostima dopire do škole, postoje takođe neke grupe dece koje su posebno ugrožene u smislu isključenosti. U mnogim zemljama, ovo važi za decu iz različitih jezičkih grupa i etničkih manjina, iz udaljenih seoskih oblasti, na decu iz ekonomski siromašnih porodica i decu sa posebnim potrebama. Rodna neravnopravnost predstavlja prožimajuću temu u svakom vidu nepovoljnih obrazovnih situacija.

Suština uključivosti nisu samo deca koja ne idu u školu– već i deca koja se upisuju u školu, ali ne

Kako bi se realizovali i postigli ovi faktori dobre nastave i učenja, neophodno je sprovesti kvalifikovanje nastavnika. Uloga nastavnika na Kosovu promenila se tokom poslednjih nekoliko godina. Ukoliko škola želi da bude dobra i uspešna potrebni su joj profesionalni nastavnici koji deluju kao savetnici, treneri za učenje i mentori za učenike. ovo je takođe rezultat studije john hattie, 2009. nastavnici predstavljaju najznačajniji faktor u dobroj školi i kvalitativnom obrazovanju.

44


završe u potpunosti osnovno obrazovanje i ne pohađaju obrazovanje dobrog kvaliteta. Dakle, ugrožena deca jesu ona deca koja su napustila školu pre vremena i koja trebaju drugu priliku za obrazovanje: obrazovanje mora da bude otvoreno za svakoga, mora da bude uključivo.

Prema UNESCO-u, uključivost je definisana kao proces bavljenja i odgovora na raznolikost potreba svih koji uče povećavanjem učešća u učenju, kulturi i komunikaciji i smanjenju isključivosti.

Kako bi se doprelo do onih koji su “teško dostižni,” neophodne su promene i modifikacije u sadržaju, pristupima, strukturama i strategijama. Zajednička vizija koja obuhvata svu decu odgovarajuće starosne dobi i ubeđenja je neophodna; ovo je odgovornost redovnog sistema da obrazuje svu decu. (UNESCO, 2005:13)

Obrazovni sistem koji je uključiv ne bi trebalo da bude sagledan kao “luksuz”: zato što “cena” koju društvo plaća ukoliko su deca na sistematskoj osnovi isključena iz prosvetnog sistema na kraju je mnogo veća od prilagođavanja ka većoj uključivosti od samog početka. Košta mnogo više da se ovi rezultati postignu kada su stariji zbog toga što su neophodni veći resursi i nastojanja.

Shodno tome, sprečavanje odsustva iz škole i njenog prevremenog napuštanja trebalo bi da bude shvaćeno veoma ozbiljno: Deca uobičajeno ne napuštaju školu “iznenada;” postoje znaci koji ukazuju da je dete izloženo stresu, da se problemi nagomilavaju što na kraju može dovesti do odluke da se napusti škola. MONT je izradio, u prisnoj saradnji sa GIZ-om, priručnik za obuku oko napuštanja škole, koji predstavlja veoma korisno sredstvo za svakog nastavnika koji želi da ispuni izazove obrazovanja za svu decu.

Uključivost predstavlja pitanje koje prevazilazi predškolsko do srednjoškolskog obrazovanja. Pitanja uključivosti navedena su u Prilogu 1.

Prilog 1 Ključni aspekti jednakosti i uključivosti na nivou škole

•Priznavanje prava učenika na obrazovanje u svojim lokalitetima, u redovnim školama pored svojih vršnjaka;•Usredsređenost na ono što je zajedničko deci – a ne na razlike;•Pristupačno, sigurno, bezbedno i deci naklonjeno nastavno okruženje;•Podrška obdaništu i predškolskom obrazovanju;•Vrednovanje svih učenika i ravnopravnosti osoblja;•Povećavanje učešća učenika, roditelja i zajednice;•Smanjivanje isključenosti učenika u smislu nastavnih mogućnosti u školi i dalje;•Odgovor na raznolikost učenika jednog lokaliteta;•Smanjivanje barijera u učenju i učešće za sve učenike i učenje iz pokušaja da se prevaziđu date barijere u

korist svih učenika;•Osiguravanje dostignuća i unapređivanje sposobnosti svih učenika.•Poboljšavanje škola za osoblje kao i za učenike;•Negovanje uzajamno održivog i uključivog odnosa između škola i zajednica;

(Prilagođeno/izrađeno iz publikacije index for inclusion, booth et al, 2002).

aktivnost #2: adresiranje uključivosti u vašoj školi:1. Koja deca još uvek nisu upisana ili ne završavaju osnovnu školu? Prikažite ovo , na osnovu

raspoloživih podataka o upisu i zadržavanju. Pogledajte neke mehanizme zasnovane u školi/zajednici za sakupljanje lokalnih podataka o deci koja nisu u školama ili čije pohađanje je neredovno.

2. Koji su glavni faktori koji utiču na upis i završetak škole od strane određene dece? Analiziranje barijera može pomoći da se identifikuju faktori koji najverovatnije utiču na učešće

45


škole i završavanje iste za različite grupe dece, posebno one identifikovane kao izložene posebnoj opasnosti nepohađanja ili nezavršavanja škole.

Analiza EMIS i podataka iz ankete domaćinstava može ukazati na konkretne barijere.3. Koje politike su trenutno na snazi u vezi sa jednakošću, uključivošću i obrazovanjem? Podrška školama može obuhvatiti resursne centre, podršku nastavnicima ili pomoćnicima

nastavnika, socijalnim radnicima u školi, uključenim roditeljima i pomoćnim službama, uslugama savetovanja učenika i subvencija za poboljšavanje zgrada/objekata odnosno kako bi se zgrade učinile pristupačnim.

Kakvi vidovi podrške su već uspostavljeni ili mogu biti dalje razvijeni? Kakav vid lokalne podrške se pruža školama kako bi im se pomoglo da budu uključivije?

2.4. Školska kultura

2.4.1. vannastavne aktivnosti

Kako bi se upotpunio formalni nastavni plan i kako bi se škola učinila atraktivnijom, vannastavne aktivnosti predstavljaju najbolji način da se deca i roditelji drže blizu škola. Vannastavne aktivnosti nalaze se u rasponu od pojedinačne podrške učenicima do sporta, muzike itd.

Primeri:1. Podrška učenicima koji ostvaruju loš učinak2. Životne veštine3. Klubovi za različite predmete i interese učenika (koji karakterišu učesničke metode nastave

usmerene ka deci i usredsređene na rodna pitanja)4. Grupni rad sa učenicima u školama (klubovi, školska uprava);5. Integracija dece u večernju nastavu organizovanu od strane ostalih (NVO-i, obrazovne agencije)6. Učenici razvijaju školsko okruženje i nastavni materijal koji ispunjava potrebe dece sa

invaliditetom.

Za mnoge učenike, vannastavne aktivnosti predstavljaju priliku da se usavrše društvene veštine i da se napravi eksperiment u aktivnostima koje mogu biti od karijernog interesa. Za učenika koji nije akademski darovit, mogućnost napredovanja u umetnosti ili sportu može dovesti do velikih razlika u njegovom ili njenom samopouzdanju. Štaviše, znamo iz različitih međunarodnih studija da su vannastavne aktivnosti neophodne za samopouzdanje, koje je važno za bolje učenje i uspeh na ispitima i životu. Pored toga, možemo da naučimo da li su obe strane našeg mozga aktivne. Na primer, korelacija između muzike i matematike postoji i između kreativnosti i pronalaženja rešenja za probleme. Još jedan primer iz poslovnih emisija pokazuje nam: Danas menadžeri ne bi trebalo samo da poseduju znanje o upravljanju zabrinutošću ili kompanijom, već i emotivnim, ličnim i socijalnim sposobnostima za rukovođenje. Nažalost, mnoge škole ne stvaraju prilike učenicima da razviju ovako značajna ovlašćenja. Kognitivno znanje nije dovoljno u svetu u kome znanje (informacije) zastareva u kratkom vremenu.

U cilju podržavanja vannastavnih aktivnosti i podržavanja svakog učenika, od pomoći je da se stvori škola na puno radno vreme, u kojoj učenici imaju vremena za učenje i za razvijanje svojih sposobnosti a nastavnici imaju vremena da nauče sveobuhvatnu ličnost i karakter svakog učenika.

46


2.5. Školska pravila i školska kulturaZakon o preduniverzitetskom obrazovanju na Kosovu (2011) predviđa izradu školskih propisa koji predvode ponašanje učenika. Škola takođe može izraditi dodatne propise koji će pogodovati boljem organizovanju nastave, a koji slede: •Uredba o pohađanju škole od strane učenika •Uredba o komunikaciji sa roditeljima i uključenosti roditelja;•Uredba o kadrovskim praksama; •Uredba o efektivnom korišćenju obrazovnih podataka u pogledu upravljanja i daljeg razvoja

škole; itd.

Ponašanjem učenika upravlja se na najbolji način putem dobro osmišljenih školskih politika.

Izrada pravila ponašanja u školi zahteva angažovanje višestrukih aktera, ne samo nastavnika i administratora. Prva i ključna pitanja koja treba postaviti pre izrade nacrta školskih pravila su: Zašto su nam potrebna pravila ponašanja? Kakva je svrha pravila ponašanja u školi? Kako bi trebalo da se izrade pravila ponašanja u školi (odnosno koji proces da se primeni?)? Ko mora biti uključen u izradu pravila ponašanja u školi? Kako će školska pravila biti saopštena nastavnicima i učenicima? Kako će nadgledati se primena pravila ponašanja? Kako će proces biti propraćen, posebno primena pravila ponašanja?

Odgovori na ova pitanja dovode nas do stava da škole moraju uključiti različite aktere u izradu pravila ponašanja u školi; svrha pravila ponašanja mora biti jasna; ona moraju biti dostižna a njihova primena propraćena.

Pravilima ponašanja u školi pojašnjavamo očekivanja o tome kako se učenici, nastavni i školski radnici moraju ponašati, komunicirati i ostvarivati interakciju jedni sa drugima.

2.5.1. svrha pravila ponašanja u školi

Svrha osmišljavanja školskih pravila jeste da se eliminiše konflikt unutar škole. One postoje kako bi se osiguralo da svaki učenik ostvari svoje pravo na učenje.

izbegnite dolazak u sukob sa pravilima

2.5.1.1. Proces izrade školskih pravila

Školska pravila moraju biti izrađena kako bi bila u skladu sa zakonom. Direktor škole odgovoran je da pokrene proces izrade školskih pravila. Glavna pitanja (sa prethodne strane) predvode proces izrade školskih pravila. Odgovarajuči na njih:•definišu svrhu pravila; odnosno njihove planirane rezultate;•identifikuju ko bi trebalo da bude konsultovan i ko bi trebalo da bude uključen u izradu školskih

pravila;

a. Uredite atmosferu u kojoj su nastava i učenje mogućib. Urediti suživot učenika i nastavnika u školi c. Pružiti jasne kriterijume o ponašanju d. Provide for justice that is in harmony with educational laws and policies e. Indicate clearly to all what is expected from students

47


•identifikuju proces za uključivanje aktera i izradu pravila•identifikuju ko ima konačan autoritet za usvajanje školskih pravila (upravni odbor škole i ODO); •Identifikuju kako će pravila biti saopštena učenicima, nastavnicima i roditeljima;•Identifikuju kako će pravila biti propraćena i kakva vrsta evidencije će biti vođena kako bi se

utvrdio nivo ispoštovanosti pravila

nije moguće ili neophodno stvoriti pravila za svaku situaciju. Pravila treba da se zasnivaju na opštim principima u vezi sa obavezom škola da pruže kvalitetno obrazovanja. Direktori škola i nastavnici odgovorni su za efektivne i uspešne lekcije. svaki učenik ima pravo na obrazovanje u poverenja punoj, sigurnoj, prijateljskoj, i poštovanja punoj sredini. shodno tome, svi ključni školski akteri treba da razmisle o njihovoj ulozi u postizanju takve školske kulture, u kojoj nastava i učenje mogu da se odvijaju bez nerazumnih uznemiravanja ili nasilja. Na primer, jedan značajan elemenat za nastavu i učenje jeste da časovi počnu tačno na vreme. Ukoliko učenici dođu suviše kasno, važno je saznati razloge zašto. Možda imaju slabu autobusku vezu ili postoje suviše duge trase između različitih škola /razreda. Neki razlozi se mogu ispravliti od strane nastavnika. A ukoliko nastavnici često nisu tačni, neophodno je znati njihove razloge. Ali, ukoliko ne postoje nikakvi dobri razlozi, direktor škole mora ispraviti ovakvo neprofesionalno ponašanje njegovog/ njenog osoblja.Ovaj primer pokazuje zašto je relevantno diskutovati o uslovima koji su značajni za učenike, nastavnike i direktore škola kako bi postali dobra škola sa kvalitetnim obrazovanjem. Ovaj primer če voditi do izrade pravila , kao što su: “Časovi počinju na vreme, zato što učenici i nastavnici imaju pravo da efektivno iskoriste svoje vreme.”Psihološki je bitno formulisati pravila na pozitivan način. Primer dobre škole: Dobra škola ima sveobuhvatan sistem brige o učenicima. Ovo je izraženo u pravilima ponašanja, koja se izrađuju na jasan način razumljiv za sve. U načelu, uzajamno poštovanje stavljeno je u središte, zatim poštovanje drugih kultura, sprečavanje zloupotrebe, različite uvrede i činovi nasilja itd. Formulisanje pravila dobrih škola može se izraziti ovako: Npr. “Sva naša školska deca, uprkos njihovim razlikama, prihvaćena su i ispoštovana podjednako od strane svih u školi, učenici mogu slobodno da izraze svoja mišljenja; niko se ne meša u način učenja od strane učenika itd..Kreiranje liste određenih kazni se ne savetuje jer škola treba da bude u stanju da odgovori na način koji popravlja ponašanje . Često se koristi stvaranje niz posledica. Tamo gde ponašanje učenika ugrožava bezbednost drugih lica, nastavnici i direktori škola moraju da odreaguju u skladu sa zakonom.Kada su pravila škole osmišljena za sve i stavljena u pismenoj formi, onda:

mnoge škole imaju pravila ali se primenjuju samo neka pravila. Da li je ovo pravedno?

a. su svi članovi škole i roditelji obavešteni o školskim pravilima. b. svaka promena u školskim pravilima saopštava se svakome. c. školska pravila pažljivo se pojašnjavaju i brižljivo, posebno mladim učenicima d. postoji javna izloženost školskih pravila e. školska pravila šalju se u pismenoj formi svakom (novom) učeniku, roditelju i nastavniku

48


3. standardi za školu naklonjenu deciKoji su standardi škola naklonjenih deci i šta je njihova svrha?

Standardi za škole naklonjene deci prisno su povezani sa standardima stručne prakse za školu, ali se prostiru izvan njih pošto utvrđuju sve što prosvetni akteri treba da znaju i što su u stanju da urade, sa posebnim akcentom na svim predstavnicima škole kako bi se poboljšao kvalitet nastave za sve učenike.

Standardi za škole naklonjene deci služe kao vodič da se odgovori na različita pitanja, kao što su: prava dece, zdravlje i blagostanje, rodna ravnopravnost, uključivost, aktivno učešće u školskom životu i u svim nastavnim procesima itd. i da se izmeri kvalitet i oceni učinak škole.

svrha – Standardi za škole naklonjene deci, izrađeni su kako bi se: (1) uključile i integrisale u jedan dokumenat sve komponente pokazatelja o kvalitetu obrazovanja koje utiču na to da škole postanu naklonjene deci, i (2) utvrde zahtevi merenja kako bi se pomoglo školama i prosvetnim ustanovama da ocene i samoocene rad škola u cilju preduzimanja relevantnih mera koje povećavaju učešće svih učenika u školskom životu i u nastavnom procesu.

struktura i organizovanje standarda za škole naklonjene deci

Filozofija Škola naklonjenih deci (ŠND) zasnovana je na tri ključna načela (i) usredsređenost na decu, (ii) uključivost, i (iii) demokratsko učešće. Na osnovu ovih načela i konteksta države u kojoj su utvrđeni standardi za ŠND, dimenzije se utvrđuju, a tek nakon toga se razrađuju oblasti/teme, u slučajevima u kojima treba da se odgovori na pokazatelje standarda za svaku dimenziju.

49


Dimenzije, standardi i pokazatelji utvrđuju se u zavisnosti od potreba društva koje se zasniva na filozofiji škola naklonjenih deci. U slučaju Kosova, standardi su organizovani u šest dimenzija: (i) uključivost; (ii) efektivnost nastave i učenja; (iii) zdravlje, životna sredina i bezbednost; (iv) demokratsko učešće; (v) rodna ravnopravnost; i (vi) kulturna raznolikost.

Šema: Dimenzije Standarda ŠND

U dokumentu o Standardima ŠND-a, data je sintetizovana definicija za svaku dimenziju, koja predstavlja osnovu za izradu standarda dimenzija a zatim na osnovu standarda, utvrđuju se pokazatelji, na osnovu kojih se očekuje da škole i prosvetne ustanove ocene i samoocene učinak škole.

školske komponente, predstavljaju još jedan značajan elemenat strukture Standarda za ŠND. Oni predstavljaju glavne elemente strukture i organizacije rada škole i podeljeni su na tri glavne komponente: (i) upravljanje i rukovođenje, (ii) školski kapacitet, i (iii) predavanje kurikuluma i proces učenja.•Komponenta upravljanja i rukovođenja obuhvata pokazatelje koji mere i ocenjuju rad osoblja

školske uprave, uključujući: sadržaj dokumenta napisanog u školama, zadatke koji predstavljaju odgovornost direktora, zadatke koji predstavljaju odgovornost upravnog odbora škole, kao i zadatke koji predstavljaju odgovornost veća roditelja i veća učenika;

•Komponenta školskog kapaciteta obuhvata pokazatelje koji mere i ocenjuju aspekte u vezi sa: odgovornostima nastavnika, odgovornostima učenika, odgovornostima stručne službe, fizičkim stanjem škole (dvorište, školska zgrada, hodnici i druge oblasti)

•Komponenta kurikuluma i procesa nastave i učenja obuhvata pokazatelje koji mere i ocenjuju kurikulum, nastavne metode, dostupnost nastavnih resursa, informacionu i komunikacionu tehnologiju/upotrebu kompjutera, nastavna pomagala u učionici, organizovanje i sprovođenje vannastavnih aktivnosti, odnose nastavnika van učionice (u vannastavnim aktivnostima).

Dimenzija standarda šnD-a: efektivnost nastave i učenja24

24 Pošto ovaj seminar obuhvata nastavu, učenje i stručno usavršavanje nastavnika, u narednim odeljcima diskutovaćemo samo o dimenzijama standarda ŠND-a: Efektivnost nastave i učenja.

Dete / Učenik

Uključivost

Aktivno učešće

Kulturna raznilikost Efektivnost nastave i učenja

Rodna ravnopravnost Zdravlje, životna sre-dina i bezbednost.

50


2.5.1.2. Vežba 1: U malim grupama, analizirajte svaki pokazatelj standarda dimenzije Efektivnost u nastavi i učenju i načinite ocenu dostignuća na osnovu liste pokazatelja i kriterijuma koji slede:•Za pokazatelje koji su u potpunosti postignuti, stavite oznaku √ •Za pokazatelje koji su delimično postignuti, stavite oznaku ≈ •Za pokazatelje koji nisu uopšte postignuti, stavite oznaku X

Standard 1: svi učenici aktivno su uključeni u nastavni proces i podržani su u razvoju svog potencijala.školske komponente Pokazatelji √, ≈, X

rukovođenje i upravljanje

1.1. Škola je stvorila redovan i blagovremen sistem informisanja za roditelje o učešću njihove dece u nastavnom procesu i o postignutim rezultatima.

1.2. Škola je izradila plan stručnog usavršavanja i obezbedila je uključenost nastavnika u programima obuke o nastavnim metodologijama koji omogućuju aktivno angažovanje svih učenika u nastavnom procesu.

1.3. Škola ima postupke i instrumente za uključivanje svih relevantnih faktora u izradu školskog kurikuluma, u zavisnosti od potreba učenika i zahteva zajednice.

1.4. Škola je isplanirala i obezbedila na vreme dovoljne resurse za primenu aktivnosti nastave i učenja kao i slobodnih aktivnosti za učenike.

školski kapacitet

1.5. Interesi učenika adekvatno su obuhvaćeni rasporedom časova izrađenim blagovremeno od strane škole

1.6. Svi učenici imaju pristup kurikulumu, unakrsnim nastavnim i vannastavnim programima

1.7. Škola poseduje neophodne konkretne i funkcionalne oblasti, koje su opremljene adekvatnim resursima u skladu sa nastavnim potrebama

1.8. Škola koristi raspoloživ prostor, nastavna pomagala i resurse na uravnotežen način za sve predmete i razrede za sprovođenje nastavnih i vannastavnih aktivnosti.

1.9. Škola stvara nastavna pomagala i druge pomoćne resurse za efektivne nastavne potrebe.

1.10. Razvoj učenika podržan je stručnim uslugama koje škola obezbeđuje kroz među-institucionalnu saradnju

1.11. Zahtevi učenika za dodatnom nastavom i dopunskim nastavnim potrebama predviđeni su planovima rada škola i primenjuju se u skladu sa potrebama učenika i definisanim rokovima

Definicija:Nastava usmerena ka učenicima uzima u obzir sposobnosti učenika, potrebe i interese i poštuje stilove učenja svakog učenika u cilju potpunog iskorišćavanja njegovog/njenog potencijala u skladu sa zahtevima kurikuluma (društva) i za obuku učenika da postanu ak-tivni građani i da budu u mogućnosti da se suoče sa životnim izazovima. Efikasnost nastave postiže se primenom nastavnih strategija i tehnika koje odražavaju interakciju tokom nas-tavnog procesa i koji zahtevaju stručno usavršavanje nastavnika za postizanje konkretnih sposobnosti.

51


Kurikulum i proces držanja nastave i učenja

1.12. Dostignuća učenika prate se i ocenjuju na sistematskoj osnovi od strane nastavnika.

1.13. Aktivnosti učenika primenjene od strane nastavnika podstiču interakciju tokom nastavnog procesa.

1.14. Učenici su motivisani u različitim oblicima od strane nastavnika za aktivno učešće u nastavnim i vannastavnim aktivnostima

1.15. Učenici i roditelji obaveštavaju se na redovnoj osnovi od strane nastavnika o postizanju nastavnih ciljeva od strane učenika

1.16. Učenici uče u skladu sa svojim nastavnim stilovima, koji su omogućeni nastavom.

1.17. Učenici se podstiču od strane nastavnika različitim oblicima i metodama da razmisle i deluju nezavisno.

1.18. Rad učenika podržan je od strane škole za njihovo objavljivanje unutar i van škole.

Standard 2: mogućnosti, potrebe i interesi učenika tokom nastavnog procesa u fokusu su nastave koja se sprovodi različitim metodologijama

školske komponente Pokazatelji √, ≈, X

Upravljanje i rukovođenje

2.1. Škola poseduje mehanizme za praćenje primene nastavnih metodologija, koji uzimaju u obzir sposobnosti, potrebe i interese učenika.

2.2. Škola poseduje postupke i primenjuje ih za samoocenu rada škole.

2.3. Škola poseduje postupke i primenjuje ih za uspostavljanje i funkcionisanje rukovodećih i stručnih tela u okviru škole, kao što su: upravni odbor škole, stručna odeljenja, veća za ocene i druga rukovodeća i stručna tela škole.

2.4. Škola obezbeđuje redovne i uključive informacije o radu škole nadležnim organima.

školski kapacitet

2.5. Škola poseduje i prati aktuelnu stručnu literaturu i poseduje pomoćne nastavne resurse koji potpomažu primenu nastavnih metodologija koje uzimaju u obzir sposobnosti, potrebe i interese učenika.

2.6. Škola pruža internet, IKT i druge tehnološke usluge za potrebe nastave i učenja u školi.

2.7. Stručna školska tela razmenjuju stručna iskustva kako bi potpomogla nastavni proces i primenu školskog kurikuluma.

2.8. Škola sarađuje sa nadležnim organima u skladu sa potrebama za primenom kurikuluma.

2.9. Škola primenjuje zakonske odredbe koje uređuju ocenu učenika zasnovanu u školama.

52


Kurikulum i proces nastave i učenja

2.10. Nastavnici koriste IKT i druge resurse za nastavu i učenje kako bi olakšali proces učenja od strane učenika.

2.11. Nastavnici koriste različite nastavna sredstva, ne ograničavajući se samo na udžbenike.

2.12. Nastavnici vode dnevnike učenika kako bi propratili napredak učenika.

2.13. Ocena dostignuća učenika i samoocene učenika kao i samoocena nastavnika vrši se korišćenjem adekvatnih metoda, tehnika i instrumenata.

2.14. Učenici uče kroz timski rad, lično iskustvo i različite resurse koji na najbolji način odgovaraju napretku učenika.

2.15. Učenici su podržani na različite načine od strane nastavnika kako bi obezbedili nastavne resurse i predstavili rad učenika

Standard 3: nastavnici su motivisani i kompetentni da deluju shodno zahtevima profila sposobnosti nastavnika.

školske komponente Pokazatelji √, ≈, X

Upravljanje i rukovođenje

3.1. Škola poseduje internu uredbu za nadzor i ocenu učinka nastavnika, koja se primenjuje na redovnoj osnovi.

3.2. Škola poseduje postupke za uključivanje nastavnika u izradu, primenu i praćenje školskih razvojnih planova i godišnjih planova.

3.3. Škola poseduje trogodišnji plan za stručno usavršavanje nastavnika koji je u skladu sa standardima i pokazateljima škola naklonjenih deci a plan je u procesu primene.

3.4. Škola poseduje redovan sistem informisanja za nastavnike o projektima razvoja škole i drugim aktivnostima.

13.5. Direktor škole i školska pedagoška služba nadgledaju rad nastavnika na redovnoj osnovi i obezbeđuje neophodnu, konstruktivnu i motivacionu podršku.

školski kapacitet

3.6. Škola obezbeđuje sva dokumenta za rad nastavnika i njihovo stručno usavršavanje.

23.7. Škola sprovodi kriterijume za ocenu učinka nastavnika.

3.8. Škola obezbeđuje da svi nastavnici imaju neophodna sredstva za primenu delotvorne nastave i podržava stvaranje nastavnih resursa od strane nastavnika.

3.9. Nastavnici planiraju svoj rad u okviru svojih odeljenja za stručno usavršavanje, razmenjuju svoja iskustva i ideju za planiranje različitih oblika komunikacije i saradnje.

3.10. Nastavnici imaju godišnje, mesečne, tematske i dnevne planove sačinjene od svih neophodnih elemenata za uspešnu organizaciju i primenu lekcija.

3.11. Škola poseduje periodične izveštaje u okviru jedne školske godine za naredno planiranje i primenu rada nastavnika, koje obuhvataju informacije o napretku nastavnika ili poteškoćama u datoj oblasti kao i o potrebama za daljom podrškom.

53


Kurikulum i proces

nastave i učenja

3.12. Nastavnici sprovode ovlašćenja za primenu kurikuluma u svojoj nastavnoj praksi.

3.13. Nastavnici primenjuju u svojoj nastavnoj praksi ovlašćenja u pogledu nastavne metodologije i ocene učenika, primenom praksi škole naklonjene deci identifikovanih u svim dimenzijama.

3.14. Nastavnici primenjuju u svojoj nastavnoj praksi sposobnosti akademskog sadržaja /predmeta.

3.15. Nastavnici primenjuju u svojoj nastavnoj praksi sposobnosti učenja teorije, posebno kada prilagode svoju nastavu stilovima učenja učenika.

3.16. Nastavnici u svojoj nastavnoj praksi koriste sposobnosti stručnog odnosa.

vežba 2: Nakon što prođete kroz sve pokazatelje, obrazujte listu pokazatelja koji nisu ispunjeni uopšte, odaberite 1-2 pokazatelja u okviru svakog standarda i navedite aktivnosti koje ćete preduzeti u narednim danima i nedeljama za uspešno postizanje ovih pokazatelja.

Standard 1: svi učenici uključeni su aktivno u nastavni proces i podržani su u razvoju svojih potencijala.

br. Pokazatelji Aktivnosti za postizanje pokazatelja

Standard 2: mogućnosti, potrebe i interesi učenika tokom nastavnog procesa nalaze se u središtu nastave koja se sprovodi korišćenjem različitih metodologija


Standard 3: nastavnici su motivisani i sposobni da deluju u skladu sa zahtevima profila sposobnosti nastavnika.


Jedan zaključak koji se može izvući iz razmatranja kvaliteta Škola nakljonjene Deci je da, one odražavaju sve bitne kvalitete dobre škole.

54


rečnik izrazaocena – predstavlja proces stvaranja značenja o onome što je primećeno ili evidentno merenjem učinka (npr. učenje od strane učenika, kvalitet škole itd.)

Dostignuća – stopa ispunjenosti određenih ciljeva, na primer, školskih ciljeva, projektnih ciljeva, ciljeva programa obuke, ciljeva lekcija itd.

sposobnost – dinamična kombinacija kognitivnih i meta-kognitivnih veština, znanja i shvatanja, međuličnih, intelektualnih i praktičnih veština i etičkih vrednosti

efektivnost – postizanje željenog(ih) rezultata

efikasnost– postizanje planiranog rezultata korišćenjem najmanje moguće količine resursa (odnosno novca, materijala, vremena, ekspertize itd.)

Procena – predstavlja sud o kvalitetu ili vrednosti postignutih rezultata poštujući nameravani rezultat ili napredak; npr. mera sposobnosti učenika ili ocena kvaliteta procesa, kao što je nastava.

instrumenat procene – definisan proces koji je izrađen da izmeri, oceni i donese sud o kvalitetu postignutog ili željenog rezultata.

Pokazatelji – Vidljive radnje, ponašanje ili drugi dokazi koji ukazuju na prisustvo, stanje ili uslove koji se odnose na standarde. Pokazatelji se mogu koristiti za ocenu razvoja ka postizanju standarda.

Praćenje – predstavlja proces neprekidnog poređenja predviđenih rezultata sa konkretnim rezultatima- Redovni sistematski postupci za sakupljanje informacija o različitim obrazovnim aspektima. Svrha praćenja jeste da obezbedi efektivnost i efikasnost u radu škole.

Kontrola kvaliteta – Konkretni mehanizmi i postupci koji se koriste da se osigura da se procesi koji se koriste za postizanje željenih rezultata koriste na efektivan način.

Pokazatelji kvaliteta –Nešto što pokazuje kako izgleda situacija u odnosu na željeni kvalitet ili rezultat.

Nadzor – Proces koji predviđa da zainteresovane strane na svim nivoima imaju neprekidne informacije o događanjima.

Standardi – predstavlja izjavu o ciljevima koja definiše kvalitet učinka; grupu izjava koje definišu šta bi pojedinci trebalo da znaju i da budu u stanju da urade pri obavljanju svojih uloga; grupa izjava koje definišu koji nivoi dostignuća su očekivani i dostižni.

samoocena – predstavlja proces tokom kog institucija, agencija, program ili pojedinac sakupljaju informacije o sebi i sude o kvalitetu i vrednosti svog učinka.

Praćenje – predstavlja proces praćenja pojedinaca koji obavljaju određenu aktivnost ili različitih događaja i situacija u različitim okruženjima i u školama.

55


bibliografijaGrupa autora (2006): Kvalitativno osnovno obrazovanje, Kosovski centar za obrazovanje, Priština.

Ainscow,M., et al, “Improving school, developing inclusion”, 2006

Booth,T., et al, “Index of inclusion”, 2006

Dr. Dorit Stenke (2008): Basics of evaluation, a lecture held with officials of the Ministry of Education, Prishtina.

Elisabeth Backman and Bernard Trafford (2007): Democratic governance of schools, European Council, Strasbourg.

Fullan, M. (1999): The force of change in education, Adea, Prishtina.

Fullan, M. (2001): New understanding of change in education, Edualba, Prishtina.

Goddard, T., Duraku, N., Binaku, Xh. (2006): Information on education management, Trainers’ guide, KEDP, Prishtina.

Grillo, prof.dr.Kozma (2002): Education Dictionary (Psychology – Sociology – Pedagogics ), “Drita 2000”, Prishtina.

H.W. Baumann 2004): Good school, GTZ, Prishtina.

Hyseni, H., Salihaj, J., Nikoleta,M., Pupovci, D., (2003): Governance and management in education, KEC, Prishtina.

Liana Gertsch, “Getting the basics right -Contribution of Early Childhood Development to quality, equity and efficiency in education”, 2009

UN Girls’ Education Initiative et al. « Equity and Inclusion in Education », 2010

UNESCO, “Equity and Inclusion in education - Tools to support education sector planning and evaluation”, 2008

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2011): Okvir kurikuluma za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, Priština.

UN Girls’ Education Initiative et al. « Equity and Inclusion in Education », 2010

UNESCO, “Equity and Inclusion in education - Tools to support education sector planning and evaluation”, 2008

Vula , Dr.sc. Eda (2010): Action research in education, Prishtina.

Documents

Prvi seminar: Prvi Dan Kvalitetno obrazovanje oPšti PogleD