POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA VRANJE

BROURA

BorovnicaSuzana Jerki Dipl.Ing. Voarstva

Uvod Visokobunasta amerika borovnica potie iz SAD. U divljem stanju se prostire u istonom delu SAD-a (od Floride na jugu do Miigena na severu). Dostie visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlanim stanitima i veoj nadmorskoj visini. Zbog specifinosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na suu. Prema poslednjim podacima visokobunasta borovnica se u SAD-u gaji na povrini od oko 8500 ha, sa godinjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na neto veim povrinama gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, ileu, vajcarskoj, Belgiji i Nemakoj. U naoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokobunaste borovnice. Od 70-tih godina prolog veka do danas injeno je nekoliko pokuaja uvo enja u proizvodnju ove plemenite vone vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajui, tako da je i interes proizvo aa bio zanemarljiv. Hranljiva vrednost Plod borovnice je veoma cenjeno i ukusno voce. Ima visok sadraj ecera (proseno 6,5 do 8% i vie), ukupnih kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze (1,5 2%), pektina (1,8%), antocijanina, mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska vrednost borovnice je niska svega 60 Kcal u 100g ploda tako da je vrlo korisna u dijetama protiv gojaznosti. Koristi se uglavnom sve, to je i najkorisnije, zamrznut ili u obliku nekih preradevina kao to su marmelade, vocni jogurti, sokovi, elea, slatka, kompoti i dr. U farmaceutskoj industriji koriste se specificne terapeutske osobine jedinjenja prisutnih u borovnici (inace retka u drugim biljnim esencijama), najvie u spravljanju preparata za prevenciju i lecenje bolesti ociju. Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomae u prevenciji i leenju povienog ecera u krvi, skleroznih obolenja, loe cirkulacije krvi, proliva, bolesti eludca i creva, mokracnih kanala i dr. Sok borovnice iz sveeg ploda ima blago asepticno dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijanini iz ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala i sprecavanju nastanka raznih bolesti pa i kancera kod oveka.

2

Uslovi uspevanja Gajena borovnica ima irok areal uspevanja i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljinih uslova. Od klimatskih inilaca za gajenje borovnice najvei znaaj imaju toplota, voda i vlanost vazduha i svetlost Gajenim sortama borovnice najvie odgovaraju umereno topla i umereno vlana podruja, sa vegetacionim periodom duim od 160 dana. Blizina vodenih povina, takode povoljno deluju na rast i razvitak ove vone vrste. Poloaj Borovnica uspeva na nadmorskoj visini izmedu 300 i 800m, a u junijim lokalitetima i do 1000m. lznad ovih visina plodovi visokobunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno eera pa je tamo gajenje rizino i u tom sluaju iskljuivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima visokobunasta borovnica ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji poloaji su seveni i severozapadni (osojni) jer bolje zadravaju vlagu. June ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljita i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 30 do 50. Prirodni indikator uspenog gajenja borovnice je blizina etinarskih uma ukojima ima crnog bora. Zemljite Optimalan sadraj humusa u zemljitu za gajenje borovnice je 7 do 10%. Laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljita bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega umska zemljita bogata ostacima nastalih raspadanjem umskih sastojina, gajnjae, deluvijalna zemljita sa puno humusa u podnoju planinskih visova, viegodinji panjaci i sl.

3

Organske materije (humus) Organske materije (humus) pomau u zatiti osetljivih korenova borovnice tako to spreavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlanosti i temperatura zemljista. Kiselost zemljita (pH) treba da bude izmedu 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima. Ona mora da se redovno kontrolie mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uoljivo na bunu borovnice. Dubina zemljita treba da je od 30 do50 cm, a to je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajae vode treba da je na 50 cm od povrine kako ne bi ugrozavao njen opstanak. Zemljite mora biti stalne umerene vlanosti, a nedostatak vlage nadomeuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje. Posebnu panju treba obratiti naprisustvo trulenica korena viegodinjih kultura koje mogu izuzetno tetno delovati na simbiotsku mikorizu korena borovnice. Prisustvo obine (umske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljista za gajenje visokobunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male povrine, potrebno je svaku parcelu briljivo odabrati i izvriti neophodnu pedoloko-agrohemijsku analizu zemljita.

4

Toplota Borovnica podnosi temperature do30 C a oteenja su manja ako je ona u dubokom snenom pokrivau koji nije preterano sabijen. Pozni proleni mrazevi mogu otetiti otvoreni cvet borovnice na 3,1C to je ipak retko jer visokobunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja) znatno kasnije od umske borovnice. Da bi se cvetanje i drugi bioloki procesi normalno odvijati potrebno je da borovnica pro e tokom zimskog mirovanja odre eno vreme na temperaturi nioj od 7,2 C (od 650 do 850 asova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira izmecu +6 C u toku dana i -7 C tokom noi. Rani jesenji mrazevi, pri temperaturi od -12 C, mogu naneti tete nedozrelim izdancima i cvetnim pupoljcima. Pozni proleni mrazevi po pravilu ne predstavljaju veu opasnost zbog toga to borovnica relativno kasnije cveta. Temperature utiu i na normalo sazrevanje plodova. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Nie temperature i nedovoljna suma toplote utiu da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopte ne sazre.Visoke letnje temperature tetno utiu na bun borovnice. Plodovi bre dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 40 C dolazi do suenja buna jer koren, bez korenovih dlaica, ne moe dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno oroavanje. Toplotni udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlanim letima, mogu da nanesu izvesne tete, pa ak i suenje borovnice. Optimalna uskladenost metabolitikih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a sveijih noi, kada se proces disanja u toku noi prekida, tako da biljkama na raspolaganju ostaje celokupna koliina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije sluaj. Temperaturni ekstremi (koji su dosta retki) mogli bi u nekim godinama i pod za to povoljnim okolnostima (bez snenog pokrivaa u zimskim ili niska relativna vlanost vazduha u letnjim mesecima) naneti izvesna otetenja na izdancima i plodovima borovnice.

5

Svetlost Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza to direktno utie na broj i kvalitet rodnih pupoljka. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ograniavajui inilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podiu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajue (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agro i pomotehnikih mera. U uslovima zasene ne dolazi do obrazovanja rodnog potencijala, to dovodi do izostanka ili veoma malog roda. U oblanom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost i bun se znatno smanjuje. Zato je veoma vana dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba. Voda i vlanost Za uspeno gajenje borovnice potrebno je od 900 do 1400 mm vodenog taloga godinje od toga preko 1000 mm ravnomerno raspore enih u periodu vegetacije a relativna vlaznost vazduha iznad 80%. Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta buna (nedeljni prirast bude i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Za normalan razvoj, rodnosti postizanje optimalnih prinosa pojedinici povrine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljitu (75%-80%) i da prosena relativna vlanost6

vazduha bude 75%. Kriticni period i za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na viim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visokoproduktivna proizvodnja borovnice mogua je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godinje, s tim da je vie od 50% isti pravilno raspore eno u toku vegetacionog perioda. Sve ovo zahteva i optimalne ostale agroekoloke i druge uslove, kao i adekvatnu primenu agrotehnickih i pomotehnickih mera. Ukoliko su nedeljne koliine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvriti navodnjavanje sistemom "kap po kap", vetackom kiom ili vodenim kolima. Karakteristican simptom nedovoijne kolicine vlage je crvenilo lista. Usled sue mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lie prevremeno otpada. U ekstremnim sluajevima dolazi do suenja mladara, pa ak i itave biljke. Do ove pojave relativno esto dolazi zbog specificnosti gra e korenovog sistema borovnice, koji je veoma plitak. Najvea masa korena se nalazi na dubini od 15 od 40 cm. Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove dlaice (ile sisavice), vec se biljke obezbeduju vodom i mineralnim materijama iz zemljista uz pomo specifine mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih korisnih vrsta gljiva). U sluajevima zemljine i vazdune sue, koje su uz to praene visokom temperaturom, korenov sistem nije u mogucnosti da obezbedi dovoljne koliine vlage pa dolazi do otecenja na biljkama. Borovnica tako e ne podnosi viak vlage u zemljitu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude najmanje 50 cm ispod povrine zemljita. Ukoliko se pojavi viak vode u zoni korena u toku vie dana, odnosno ako ista ne otie, moe doi do stvaranja nekih jedinjenja toksinih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivinih bolesti izazivaa truljenja korena i izdanaka borovnice. Grad nanosi znaajne tete borovnici, kako plodu i listu tako i jednogodinjim letorastima i starijem drvetu. tete su viegodinje. bun se teko opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove. U podrujima u kojima se javlja grad obavezno je postavljanje protivgradne mree to dodatno poskupljuje investiciju. Izbor sadnog materijala Najvei broj sorti visokobunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvo aima, radi sigunije oplodnje preporuuje gajenje nekoliko koje se me usobno mogu opraivati. Na izbor sorti utiu sledei inioci: zahtevi trita, rodnost, vreme sazrevanja, duina berbe i otpornost prema bolestima. Za podizanje plantanih zasada borovnice koristiti iskljucivo sadni materijal7

proizveden na neki od vegetativnih naina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom dravnih ovlaenih institucija. Sadni materijal mora biti garantovane sortne istoe i besprekornog zdravstvenog stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i grinja), odnosno mora posedovati odgovarajuci sertifikat u Republici Srbiji se uglavnom moe nabaviti sadni materijal iz uvoza. Na tristu zemalja sa razvijenom kulturom gajenja visokobunaste borovnice se najece mogu nai dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) sadnice. Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajucim kontejnerima sa veom ili manjom koliinom supstrata. Mogu se saditi tokom itave vegetacije, od proleca do jeseni. Tako e, dobra osobina ovakvih sadnica je da se mogu transportovati na velika rastojanja u duem vremenskom roku bez opasnosti od suenja i oteenja. Balirane sadnice su stegnute u mreu u kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mrea i supstrat se stavljaju nakon va enja sadnice, pre isporuke. Obino su stare tri godine i bolje su razvijene od kontejnerskih. Posle sadnje mrea se vremenom sama raspada.

Obavezno sadni materijal treba da prati potrebna dokumentacija: sertifikat o sortnoj istoci i fitosanrtarno uverenje o zdravstvenom stanju. lzbor zdravog sadnog materijalaje od najveeg znaaja za rentabilnu proizvodnju. Moe se

8

koristiti samo sadni materijal od proizvo aa i distributera koji su registrovani za ovu delatnost. Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa zakonom o sadnom materijalu. Opis nekih sorti visokobunaste borovnice Bluta (Bluetta) Bluta (Bluetta) je relativno krljava, vrto rodna sorta, ranog sazrevanja. Plodovi su sitni do srednje krupni, privlane tamno plave boje. Pogodna je za runu berbu. Slabo podnosi transport.

9

Blukrop (Bluecrop) Blukrop (Bluecrop): je Amerika sorta stvorena u Weyneouth-u u dravi New Jersey. bun je bujan, uspravan, otporan prema sui, zimskim mrazevima i prouzrokovaima bolesti. Vrlo je rodna sorta. Grozd je rastresit sa krupnim, loptastokolaastim vrstim bobicama, svetloplave boje. Mezokarp je nakiseo, aromatian, dobrog kvaliteta. Bobice ne pucaju i ne opadaju u punoj zrelosi. Dobro podnosi transport i uvanje zbog ega se preporuuje kao vodea sorta.

10

Blurej (Blueray) Blurej (Blueray) je tako e Amerika sorta nastala u istoj istraivakoj stanici kao prethodna sorta. bun je bujan, uspravnog rasta, vitalan. Grane se pod teretom roda povijaju. Sazreva srednje rano. Grozdovi su mali, zbijen. Bobice su veoma krupne, loptastokolaastog oblika svetloplave boje, sa obilnim pepeljkom. Ne pucaju. Meso je vrsto, slatkonakiselo, aromatino i vrlo ukusno. Odlino podnosi manipulaciju i transport.

Sl. 7 Sorta Blueray

11

Sorta Berkley Berkli (Berkley) je stara Amertika sorta, umerene bujnosti, snane i iroke kronje. Osetljiva je na zimske mrazeve. Obilno ra a. Zri srednje kasno. Grozd sa bobicama je srednje dug. Plod je vrlo krupan oko 2 gr loptastospljotenog oblika, svetloplave boje i sa jako izraenom peteljkom. Meso ploda je mekano, kiselkastog ukusa i slabo izraene arome. Pogodan je za sveu upotrebu i zamrzavanje. Nije pogodan za mehanizovanu berbu. Loa strana ove sorte je osipanje plodova pred berbu naroito u sunim godinama. Prilino je osetljiva na bolesti godroniju i antraktnozu.

Sl. 8 Sorta Berkley

12

Spartan

Sorta Spartan Spartan ima bujan porast, uspravne izdanke i iru kronju i zahteva preciznu rezidbu. Nije osetljiva na zimske mrazeve. Srednjeg vremena cvetanja i srednje ranog zrenja. Zadovoljavajue rodnosti. Plodovi su vrlo krupni, malo spljoteni, svetlo plave boje. Meso ploda vrsto, kompaktno, izuzetnog prijatno kiselkastog ukusa i aromaticno. Moe da se gaji i u toplim podruijma. Pogodan je za mehanizovanu berbu i treenje. Plod je pogodan za sve vidove upotrebe (sve, zamrznut i uvidu preradevina).

13

Duke

Duke je novija Amerika sorta u proizvodnji od 1986.g Umerene je bujnosti i jakih uspravnih izdanaka. Cveta kasno pa se moe preporuciti za podruja gde ima poznih prolenih mrazeva. Ima srednju ali redovnu rodnost. Sazreva rano. Plod je srednje krupan oko 1,7g. Spljoten, jako plave boje sa obilnim pepeljkom, prijatnog slatko kiselkastog ukusa i arome. Odlino podnosi transport i pogodna je za sveu potronju. Pored opisanih sorti postoje jo rana novozelandska sorta Reka, kao i pozne sorte Nelson, Elizabeta i Eliot.

Izbor i priprema zemljita Najpodesnija su duboka, plodna (sa oko 5-7% humusa) rastresta, dobro propustljiva, kisela zemljita (pH od 4,3 4,8), na blagim padinama (5-10% nagiba), na severnim i severozapadnim poloajima na niim i junim na viim terenima. Treba birati srednje delove nagiba, jer oni imaju najpovoljnji vazduni i vodni reim.

14

Izbegavati terene na kojima se due zadrava voda, zatvorene doline, poloaje koji su na udaru hladnih, suvih i jakih vetrovi i strme terene. Odabrana parcela treba da ispuni sledee uslove:

da se uz optimalnu primenu agrotehnikih i drugih mera obezbedi prinos od najmanje 4,0 t/ha plodova dobrog kvaliteta (prag rentabilnosti); da, po mogustvu, bude to blie izvora vode i dobrih puteva. Priprema zemljita za podizanje zasada podrazumeva: o nivelisanje i ravnanje (valovitih, neravnih) terena, o unitavanje viegodinjih korova, o acidifikacija (u sluaju nepovoljne pH vrednosti) o kalcifikacija (ako je zemljite isuvie kiselo), o duboko oranje (do dubine oraninog sloja), o povrinska priprema zemljita (drljanje, tanjiranje, freziranje). Meliorativno ubrenje

Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih prinosa borovnica iz zemljita iznosi znaajne koliine hranljivih materija. Pored toga, mora se imati u vidu i injenica da e zasad na istom mestu ostati 15 i vie godina. Zbog navedenih razloga, meliorativno ubrenje je obavezna mera i sastoji se u sledeem:

rasturiti i zaorati 40-60 t/ha dobro zgorelog stajskog ubriva (gove eg ili ovijeg, a nikako konjskog ili svinjskog); 600-900 kg NPK mineralnog ubriva (u zavisnosti od proizvodne sposobnosti), kao to su: NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24 i sl.

Polovinu mineralnih ubriva rasturiti po celoj povrini pre oranja i zaorati, a drugu polovinu posle sa enja oko svake sadnice (20-30 grama po sadnici). Reakcija zemljita se moe poveavati ili smanjivati dodavanjem fizioloki alkalnih ili kiselih ubriva. Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine etinara, ime se povoljno utie i na bilans15

vode u zemljitu. Ukoliko je zemljite isuvie kiselo treba izvriti kalcifikaciju. Za ovu meru se najee koriste mleveni krenjak na lakim, a ivi (negaeni) kre na teim zemljitima u koliinama koje zavise od veliine kiselosti. Orijentacije radi, da bi se pH vrednost poveala za 0,7, potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krenjaka u obliku CaCO3 na lakim, ili oko 2,16 t krea (negaenog) na teim zemljitima. Planirane koliine materijala za kalcifikaciju unose se u zemljite u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3 predvi ene koliine, a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pri unoenju sredstava za kalcifikaciju unose i odgovarajue koliine organskih ubriva (stajnjak, zelenino ubrenje). Acidifikacija (zakieljavanje) se postie ubrenjem fizioloki kiselim ubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljite se najee unosi sulfat gvo a (FeSO4), a u toku vegetacije, za prihranjivanje, amonijum sulfat (NH4)2SO4, zelena galica ili poveana koliina azotnog ubriva UREA, koja uneena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do poveanja kiselosti. Ako, npr., elimo da smanjimo pH vrednost zemljita sa 8,0 na 6,5, potrebno je da kod peskovitog zemljita unesemo 1.300 kg/ha mlevenog sumpora, kod glinovito peskovitih 1.570 kg/ha i glinovitih 1.700 kg/ha. Sadnja borovnice Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljitu. Umesto klasine pripreme cele povrine, danas se sve vie preporucuje sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane jame. Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga: *Sadnice se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim kolicinama vlage; *Biljke imaju raniji poetak vegetacije i bre se razvijaju. Zasadi visokobunaste borovnice podignuti ujesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snane izdanke, a ve u treoj godini mogu doneti znaajnu koliinu roda ija vrednost pokriva trokove tekue proizvodnje. Pre poetka sadnje, ukoliko u prethodnoj pripremi zemljita nisu unitene tetoine zemljita, potrebno je u otvorene brazde za sadnju staviti neki od zemljinih insekticida, kao to su Forat G-5, Galation (Rovicid), Dotan i dr, u propisanim kolicinama. Zbog najboljeg iskorienja svetlosti, preporuuje se da pravac redova bude sever-jug. Rastojanje izmedu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmedu redova 2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte (Blukrop). Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu iroki oko 1 m, a duboki 40-50 cm. Kanal se16

ispuni odgovarajucim supstratom. Sadnice se postavljaju na predvi eno rastojanje, nakon ega se po vrhu dodaju bukova kora ili otpaci etinara. Potrebno je redovno dodavati nove koliine supstrata zbog procesa humifikacije i raspadanja.

17

Sadnja na lejama (bankovima) nije za preporuku. Uglavnom se na bankovima zasadi podiu ukoliko se radi o neodgovarajuem zemljitu. Najracionalnijii najpreporuljiviji nain, je postupak sadnje u jame, koje su dimenzija 80-100 cm irine i 50-60 cm dubine. Jame se najvecim delom pune supstratom u koliini od oko 50 lit. kome je poeljno dodati do 1/3 zemlje lakeg mehanikog sastava. Sadnja borovnice se po pravilu vri runo, mada je mogue mehanizovati ovaj radni proces. Najbolje je sadnju obavljati po oblanom vremenu ili u jutarnjim i poslepodnevnim asovima. Sadnice se sade malo dublje nego to su bile u rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se du istih zatee kanap, pa se sadnice postavljaju uz njega. Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom cele sezone. Paljivo se presa uju da bi supstrat oko korena ostao to kompaktniji. Balirane sadnice je najbolje saditi od oktobra pa sve dok vremenski uslovi to dozvoljavaju. Prolenu sadnju obavljati na veim nadmorskim visinama i mestima gde postoji opasnost od pojave jakih prolenih mrazeva. Odmah po sadnji treba izvriti srednje obilno zalivanje svake sadnice. Neophodan preduslov uspene proizvodnje borovnice je postavljanje odgovarajuceg sistema za navodnjavanje.

Nega i zatita zasada borovnice uprvoj godini Negom i zatitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za to veu i kvalitetniju rodnost u godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i runo plevljenje i trave oko sadnice, navodnjavanje i zatitu od bolesti i tetoina.

Nega zasada u rodu Nega zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehnikih i pomotehnikih mera kako bi borovnica svake godine davala stabilan i kvalitetan prinos i to: prihranjivanje zasada mineralnim dubrivima, odravanje zemljita, maliranje, rezidba, navodnjavanje i odravanje zemljita u stanju optimalne vlanosti i zatita od bolesti, tetoina i korova.

18

Odravanje zemljita Odravanje zemljita u zasadima borovnice se najece vri tako to se me uredni prostor zatravi i kasnije redovno vri maliranje. Manje je povoljno odravati zemljite u vidu jalovog ugara jer se estim freziranjem gube ogromne kolicine vegetativne mase. Prostor u redu se odrava plitkim okopavanjem, vodei rauna da se ne oteti korenov sistem sadnice. Primena herbicida nije preporuljiva osim u sluaju kada nemamo drugog izbora. Tada se veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson, Basta) u koliini 3-5 lit./ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima visokobunaste borovnice. Maliranje je postupak zastiranja zasada razlicitim materijalima. U tu svrhu se mogu upotrebljavati bukova kora, strugotina ili folija. Dobre strane maliranja su to je zemljite ispod mala u stanju povoljne vlanosti, nije mogu porast korova i slino. Veliki nedostatak je da se ispod mala naseljavaju razliite vrste glodara koji mogu naneti ogromne tete korenovom sistemu. Iz tog razloga je neophodno postaviti mamke.

19

Prihranjivanje Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Pri izvo enju ove mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne bi izazvala promena pH vrednosti supstrata, to bi imalo negativni efekat po sadnice. Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je ubrenje organskim i mineralnim ubrivima. Svake tree godine treba koristiti stajnjak u koliini od 30 t/ha. Borovnica dobro reaguje na azotna ubriva, ali se bolji rezultati postiu upotrebom kompleksnih ubriva. U maju ili junu prve godine posle sadnje treba koristiti po 50 60 g KAN-a po sadnici. ubrivo rasturiti na 25- 30 cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti kompleksna ubriva (NPK 8:12:26 + MgO) ili vokal (NPK 8:5:24 + MgO i gvo e) u koliini 400 500 kg/ha. ubrenje treba izvesti krajem novembra ili poetkom decembra pre snega. Prihranjivanje KAN-om u koliini od 200 do 250 kg/ha izvoditi poetkom marta i krajem maja, s tim to se u prvom terminu koristi 100 -150 kg/ha, a u drugom terminu 100 kg/ha.

20

21

Simtomi nedostatka magnezijuma

simtomi nedostatka gvo a Rezidba borovnice Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod veine drugih vonih vrsta. Borovnica donosi rod na letorastima iz prethodne vegetacije, a poinje da rada druge godine posle sadnje. Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Poto veina sorti imaju sklonost da prerode, namee se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe. Kod sorata sa tendencijom poleganja bonih izdanaka namee se njihovo uklanjanje ili prekraivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proredivanje rodnih grana unutar buna. Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilago ena rodnom potencijalu i stanju svakog buna po naosob. Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju pojedinih izdanaka buna i jakom prekraivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja prinosa, poveanja krupnoe ploda i ranijeg zrenja. Ukoliko se eli postii kasnije zrenje rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopteno govorei, otra rezidba borovnice se ne preporuuje, sem u sluajevima jae regeneracije i obnavljanja bunova. Bujniji bunovi daju krupnije plodove i vei prinos, te zbog toga treba slabije orezati. Njima treba obezbediti odgovarajuu koliinu vode u svako doba. Jaa rezidba se sprovodi kod slabijih bunova, na loijim zemljitima sa deficitom hrane i vlage.

22

Sa rezidbom treba poeti tek u etvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakrljale grane pri osnovi buna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba sto vie reducirati na nekoliko jaih rezova u ilju utede radne snage pri emu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bone grane. Povijene bone izdanke takode treba uklanjati. esto je potrebno vriti smanjenje rodnog potencijala na 3 5 rodnih pupoljaka po grani. Jaina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po granici, to zavisi od uslova gajenja i sorte. Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolenih mrazeva. U principu rezidba se moe izvriti u svako doba posle opadanja lica do zavretka cvetanja ukoliko je potrebno. Navodnjavanje Navodnjavanju kao neophodnoj meri kod plantanog gajenja borovnice mora se posvetiti posebna panja. Pored obezbe enja dovoljnih koliina vode mora se voditi rauna i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadraju gvo a. Potrebne su este provere pH vrednosti vode da ne bi dolo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji. Visok sadraj gvo a u vodi za zalivanje moe da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje smanjuju trinu vrednost plodova. Najkvalitetniji nain zalivanja se obezbe uje sistemom ''kap po kap''. Upotrebom ovog sistema najracionalnije se koristi voda, biljke se ne kvase po povrini lia ime se smanjuje opasnost od nastajanja i prenoenja bolesti. Posebna pogodnost se ogleda u injenici da se pomou ''dozatora'' kroz sistem zajedno sa vodom mogu dodavati potrebne koliine lako rastvorljivih ubriva (Haifa, Kemira i dr.). Mana ovog sistema je njegova velika osetljivost na mehanika oteenja i uticaj vremenskih uslova. Tako e, nedostatak je i ispiranje lako pokretljivih elemenata (azot) iz zone kvaenja u dublje slojeve usled ega oni postaju nedostupni korenovom sistemu biljke. Navodnjavanje vetakom kiom putem instaliranih stacionarnih ili pokretnih sistema ima brojne prednosti. Ovi sistemi se odlikuju dugim vekom upotrebe, ne predstavljaju smetnju pri izvo enju razliitih operacija u zasadu i veoma se efikasno mogu upotrebiti pri zatiti zasada od poznih prolenih mrazeva. Posebno je znaajna njegova uloga u stvaranju povoljnog mikroklimata u zasadu (vlanosti vazduha koja se veoma povoljno odraava na kondiciono stanje biljaka), to nije sluaj sa primenom sistema ''kap po kap''.23

Zbog ove i injenice efikasne zatite od mraza, proizvo aima u ariljskoj optini preporuujemo instaliranje oba sistema (''kap po kap'' i sistema za navodnjavanje vetakom kiom). Trei, nita manje efikasan sistem je navodnjavanje vodenim kolima kojim se zalivanje vri vrlo racionalno i kvalitetno. Sistem se sastoji od mini vodenih topova koji prave neprekidno vodeno kolo ispod biljke. Prenik vodenog kola je obino jednak preniku korenovog sistema. Upotreba bilo kog od ova tri sistema za navodnjavanje je u zavisnosti od spoljanje temperature, vlanosti zemljita ili fenofaze u kojem se biljke nalaze.

24

25

Gajenje borovnice u plasteniku

26

Berba borovnice

Berba borovnice se obino protee u periodu od 6 do 8 nedelja s obzirom da postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, poto su crvenkasti-poluzreli plodovi kiseli. Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalau zapremine 0,57 l. Mogu se koristiti i male kofice. Kada se koriste kofice dolazi do oteenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova uklanja se lise i nezreli-crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan bera za 8 asova moe napuniti 60-80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoci u vie klasa. Krupniji plodovi postiu viu cenu na tritu. Ako se kutijice pokriju sa celofanom poveava se trajanost plodova i postie vea atraktivnost. Prinos po bunu postepeno raste sa starou, poev od druge godine. Odrasle biljke mogu dati 6-8 kutijica, a dobro negovani bunovi ak i 20 kutijica. Plodovi borovnice se mogu prodati za potronju u sveem stanju, ali se takode mogu konzervirati u 50% rastvoru saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i svei.27

Trzite i plasman Proizvodnja borovnice odlikuje se izrazito visokim stepenom robnosti preko 95% od ubranih plodova u preradenom i sveem stanju plasira se na triste (svetsko i unutranje). Izvoz borovnice, najveim delom u smrznutom stanju, usmeren je uglavnom ka najrazvijenijim zemljama Evrope i SAD. Ova trita zahtevaju visok kvalitet prizvoda od borovnice. Zbog toga je neophodan uslov za razvoj primarne proizvodnje ove vrsta voa je postojanje kapaciteta za njihovu preradu, skladitenje i isporuku. Najvei deo borovnice u sveem i smrznutom stanju u zapadno evropskim-zemljama plasira se preko lanaca hipermarketa gde se ostvaruju prosene cene od 1.50 USD lkg za sveu borovnicu, odnosno 2,70 USD l/kg smrznute borovnice. Veliko interesovanje za ovu vonu kulturu dovodi do naglog irenja zasada u ileu, Poljskoj, i Rumuniji to e sigurno dovesti do poveanja ponude borovnice na svetskom tritu i do pada cena.

28

Organizacioni aspekti gajenja borovnice Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u naoj zemlji najece su u planinskim i priplaninskim terenima esto dosta udaljeni od veih naseljenih mesta i bez dobre putne mree. To znaajno utie na poveanje trokova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta loim putevima. Poseban problem u gajenju borovnice u naoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvodaa o ovoj vrsti. Takode, mali broj strunjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo emu specificne vrste jagodastog voa.

29

30

Zatita borovnice od bolesti i tetoina i korova

Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i tetoine, koje mogu naneti velike ekonomske tete, a u ekstremnim sluajevima dovesti i do propadanja zasada. Vrlo je vano zdravstveno stanje sadnica borovnice. Eventualna pojava bolesti i tetoina moe biti prouzrokovana i zdravstveno neispravnim sadnicama. tete borovnici mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner, titasta va i rutava buba u vreme cvetanja. Krljavost bunova borovnice izaziva virus krljavosti borovnice. Ukoliko se u zasadu primete takvi bunovi treba ih odmah iskriti i unititi i obratiti se proizvo au sadnica. Plamenjaa borovnice se javlja u vidu pega veliine 2 20 mm na granicama, liu i zelenim plodovima.31

Zaraza moe biti jaa u uslovima poveane vlanosti (kinih godina) i vie temperature. Bolest se suzbija preparatima na bazi Kaptana (Venturin), Mankoceba (Ditan) i strobilurina. R a stabla i lia borovnice moe naneti velike tete ovoj voki. Ispoljava se u obliku mrkih pega veliine 2 -3 mm. Pege se postepeno ire i mogu zahvatiti itav bun. Najvea opasnost preti krajem prolea i poetkom leta pri vlanom i toplom vremenu. Bolest utie na smanjenje prinosa i pogoranje kvaliteta plodova. Prouzrokova ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjaa borovnice a rokovi primene se praktino podudaraju. Eriofidna grinja oteuje cvetne pupoljke borovnice za vreme toplih zima. enka polae jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih pupoljaka. U prolee kada otopli larve se izlegu i napadnu otvorene pupoljke. Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi. Za suzbijanje se koristi galmin zajedno sa bakarnim oksihloridom. Grinja se moe suzbiti i akaricidima (Omite, Ortus, Demitan) im se primeti prisustvo grinja. U vreme cvetanja se moe pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo tetoine treba postaviti bele lovne klopke (lepljive Rebell bianco ili vizuelne, koje se do pola napune vodenim rastvorom 1% deterdenta). U cilju zatite borovnice u praksi se primenjuju dva osnovna metoda:

Konvencionalni metod - zasniva se na suzbijanju bolesti i tetoina hemijskim sredstvima; i Metod integralne zatite, koji u sutini pretpostavlja ogranienu primenu pesticida, uz istovremenu primenu raznih preventivnih mera (zdrav sadni materijal, uvo enje otpornijih sorti, blagovremena primena odre enih agrotehnikih mera i dr).

Orijentacioni program integralne zatite borovnice, koga u ovom projektu prilaemo, obezbe uje efikasnu zatitu borovnice kao i ispunjavanje zahteva Evropske unije, u pogledu ostatka rezidua pesticida u plodovima. Uslov uspenosti je da se ovaj program striktno sprovede. Posebno naglaavamo znaaj tretiranja zasada odmah nakon berbe, neprekidnog unitavanja korova i biljnih vai kao i pravilnog izbora sorte i parcele za podizanje zasada, a naroito obezbe enje zdravog sadnog materijala. S obzirom da u nauci o zatiti bilja stalno dolazi do novih saznanja, da se propisi o zatiti kao i komercijalni nazivi pesticida esto menjaju,

32

neophodno je svake godine obezbediti Program zatite borovnice, preko naunih instituta, Zavoda za poljoprivredu i dr. Orijentacioni program integralne zatite borovnice Vreme Bolesti tretiranja tetoine B (faza razvoja) i Pesticid Koncentracij Gra Napomena i a primene m ili ml na 100 lit vode 600 Izvodi se na Prezimljujue Kupragi 0,6% forme lisnih in SC T iznad 0,5% 500 70C.Okupati titastih vaiju, ili grinje, crveni Bakroci izdanke. pregalj, bolesti d 50 izdanaka WP 300 Plamenjaa Venturi 0,3% borovnice(Phomops n SC 0,07% 70 is spp.) + Benomil 75 Bolesti izdanaka, Quadris 0,075% Preparati se lisne vai, rutava SC mogu meati 0,05% 50 buba + Decis Bolesti stabla, Chorus 0,03% 30 Mlaz monilioze cveta usmeriti u pravcu otvorenih cvetova Bolesti izdanaka, 700 - uobiajena 0,7% grinje, pregljevi Kupragi mera n SC 0,15% 150 * ako postoje uslovi za *Folicur zarazeEM 50 prouzrokova WP e bolesti

Kretanje vegetacija (bubrenje pupoljaka)

Listanje

Pojava cvetnih pupoljaka Cvetanje

Odmah nakon berbe

33

Napomena: Ukoliko postoje uslovi za razvoj zaraze - prouzrokovaa bolesti (toplo vreme i padavine) tokom jeseni primeniti sistemine fungicide (Quadris, Folicur i sl.) Zatita borovnice od nepovoljnih inilaca sredine Zatita od kasnih prolenih mrazeva se najefikasnije sprovodi ako je u zasadu instaliran sistem za zalivanje vetakom kiom. Sistem se ukljuuje najkasnije kada temperatura padne na 0 C. Neprekidnim oroavanjem se na povrini biljke stvara ledeni film koji titi cvet od izmrzavanja. Ovaj nain je efikasan ak i kada temperatura padne na -8,1 C. Sa oroavanjem se prekida sledeeg jutra, u momentu kada led pone da se topi. U sluaju izbora neodgovarajue parcele, vetrovi mogu predstavljati veliki problem. Vetrovi ometaju let pela, isuuju ig tuka, hlade zemljite, usporavaju pojedine fenofaze razvoja. Zatita se vri postavljanjem vetrozatitnih pojaseva od bukve ili jove. Nisu pogodne smra i breza. Postavljanje protivgradnih mrea iznad plantaa je u naim uslovima jedini efikasan nain zatite borovnice od grada. Ove mree ujedno predstavljaju i veoma efikasnu zatitu od ptica. Ukoliko na plantai ne postoji protivgradna ili mrea za zatitu od ptica mera se sprovodi pomou sprava koje proizvode zvukove razliite vrste i intenziteta. Za zatitu od divljih ivotinja, najefikasnije je zasade zatititi ianom ogradom visine 1,5 m po kojoj se na vrhu postavlja bodljikava ica.

Protivgradna mrea na zasadu borovnice

34