Borovnica zemljiste

5/28/2018 Borovnica zemljiste

1/35

ODRAVANJE ZEMLJINE PLODNOSTI,MINERALNA ISHRANA I NAVODNJAVANJE BOROVNICE

Poljoprivredni fakultet Zemun

Univerzitet u Beogradu

Hortikulturna proizvonja u zatidenom prostoruOrganska prozvonja voda i povrda


2/35

Dubina

pHCaCO3

(%)

Humus

(%)

Ukupan

N

(%) C / N

ppm P2O5 K2O

H2O KCl NH4+ NO3 - Razmenljiv(mg/100 g)

Vodo

rastvorljiv

(ppm)

Razmenljiv(mg/100 g)

Vodo

rastvorljiv

(ppm)

0-30 cm 7.80 7.20 4.2 3.75 0.245 8.8 : 1 4.2 48.3 48.0 18 45.0 50

Dubina(ppm) Ca/Mg

(me/100g)

(ppm) EC(mS / cm)

Vodo

rastvorlj. soli

(%)Ca Mg Fe Mn Zn Cu B

0-30 cm 1730.0 55.0 19.1 : 1 16.6 7.4 6.4 2.1 0.9 2.24 0.08

pH 6,81

EC

mS/cm 0,92

Tvrdoa

0nem 23,6

CaCO3

mg/l 526

Soli

mg/l 626

Ca ++ 93

Mg ++ 39

K + 3

NH4+ -

Na + 41

NO3- -

SO4-- 23

HCO3- 483

Cl- 27

Fe 0,014

Analiza zemljita

i vode za navodnjavanje


3/35

OSNOVNI PROBLEMI

1. Hemijska reakcija zemljinog rastvora ekstremno kisela-alkalna

2. Precipitacija i akumulacija sekundarnih i tercijernih fosfata3. Hloroze Fe, Mn

4. Akumulacija hlora

5. Visok ECZaslanjivanje Bt horizont

Kalijum

Sumpor

Kalcijum

Magnezijum

GvoeMangan

Bor

Bakar-Cink

Molibden

Azot

Fosfor

Visok pH ( > 5.0)

Nizak pH (< 4)

Optimalni pH( 4,24,7 )

iri okvir 4,0 do 5,2

Nepoeljno(NO3podiepH zemljinog rastvora)* Cai Mg se taloekaokarbonati.* Ortofosfatiprelaze u nepristupane forme

* Smanjuje se pristupanost P, Zn, Fe

tetanza elijske membrane na korenuSaraj rastvorljivog Al i Mnpoie se natoksian nivo


4/35

Tip zem lj ita

Vr lo p l i tak nep ropusni Bt h ho r izont


5/35

Slaba strukturno st

Rasp l injavanje agregata


6/35

Strukturnost i vodno fizike

osobine zemljita


7/35

Sadraj organske mater i je


8/35

Kis ela zemlj ita

Izmenl j iva kiselost


9/35

Toksino st alumin i juma

Aluminjum u rastvorljivoj formi zasluuje posebnu panju ugajenju borovnice, jer se javlja na jako kiselim zemljitima koja su

poejna za borovnicu. Na vrednostim pH niim od 4 pojavljuje se u

zemljinom rastvoru znaajna koliina rastvorljivog (toksinog)

aluminijuma, toizaziva niz negativnih posledica.

-Ima jak afinitet prema fosforu, toizaziva potrebu visoke obezbeenostiovim makroelementom

-Zbog kompeticije sa drugim katjonima rastvorljivi aluminijum uslovljavasmanjeno usvajanje mikroelemenata: bakra-Cu, mangana-Mn, gvoa-Fe i

cinka-Zn.


10/35

Primena sumpora

kod zasnivanja bo rovnice

U rov za sadnju borovnice unosi se Biosolfo u zavisnosti od pH

vrednosti i C.E.C. vrednosti.

Za zemljitasa relativno niskim adsorptivnim kapacitetom (C.E.C oko 5)smanjenje pH vrednosti od 5,5 na 4,5 zahteva oko 815 kg/ha sumpora,

odnosno od 1,5 do 1,8 t/ha ovog stajnjaka.

Godinji nivo zakieljavanja zemljitakredese od pola do cele jedinice

pH , ali se borovnica ne zasniva na zemljitusa pH vrenoduviimood 6,5.Materijali za zakieljavanjezemljita:

Elementarni sumpor S 99%

Sumporna kiselina H2SO4 32%

Sumpor dioksid SO2 50%

Aluminium sulfat Al2(SO4)3 14%Amonijum sulfat (NH4)2SO4 24%

Humizacija podrazumeva unoenjetreseta grublje teksture, adekvatnepH vrednosti, dok je stajnjak nepoeljanzbog visokog sarajahlorida i nitrata.Koliinatreseta zavisi od stepena humifikacije i odnosa C/N.


11/35

Iznoenje hraniva

u zasadu borovnice

t/ha kg/ha

N P2O5 K2O

15,000 kg/ha Prinos 16,04 3,35 16,04

Biljka 48,14 6,90 36,11

Ukupno 64,28 10,25 52,15

Osnov ishrane moe biti Polyfeed MAR 21:11:21 + 2MgO


12/35

Uobiajeni problemi u

ishrani borovnice azotomineralnoj m

Specifina graa korenovog sistema: bez korenovih laica

Ne postoji enyimski sitem reduktazaKao i ko brusnice ne iskoridava nitratni azot

Izvori azota: Urea (hladniji klimat)

Amonijum sulfat (NH4)2SO4


13/35

Ciklus azota u zemljitu

20%Ammonium

10%Ammonium

40%Ammonium

NH4+ nitrifikacija NO3

-

Polovina procesa odigrava se na 25oC

pri vlanosti jenakom PVKu toku 2 nedelje

DENETRIFIKACIJA: U sluajevima anaerobnihuslova mikroorganizmi iskoridavaju kiseonikiz nitrata N-NO3

-grade se nitriti i nakon toga

N2ispari u atmosferu.

AMID (NH2)

(Urea)CO

NH2

NH2

AMONIJUM ( NH4+ )

(Amonium Nitrat)

Amonifikacija

NH4+

NITRAT ( NO3-)

(Kalijum Nitrat)

Nitrifikacija

NH4+ Nitrosomonas NO2

-

NH4+Nitrobacter NO3

- * Dobra prorahl jenost

* Pristupana voda

* pH priblino7

* Visoke temperatureNO3

-


14/35

NH4+ NH2

ProteinH+

Saharoza

CO2

NH4+

NH2 -AmidH+H+

pH NH4+

Ciklus azo ta N-NH4


15/35

pHNO3

-NO3-

NH3OH-OH-

R.COO-

Redukcija

Saharoza

NO3-NH

2

NR ProteinOH-

(Vakuole)

R.COO-

Cat +

CO2

PEP

Carb.

Ciklus azo ta N-NO3


16/35

NH4+

H+

NH4+

H+

NH4+

H+

R-COO -

pH pH

Delovanje fo rmi azota


17/35


mineralnoj ishrani borovnice

Izvori fosfora:

Monoamonijum fosfat

Monokalijum fosfat

1. pH zemljita: Na jako kiselim zemljitima (< 6,0) slabo

pristupaan jer stvara nerastvorna jedinjenja Al+++ili Fe++2. Stanje zemljita: Sabijena, prevlaena i zaslanjenazemljitaproizrokuju manja pristupanost fosfora3. Zemljina vlanost: U uslovima zemljine sue slabijeusvajanje fosfora.

4. Temperatura zemljita: Obino manja pristupanost nahlanim i prevlaenim zemljitima.5. Tekstura zemljita: Obino na teim zemljitimaobezbeenost fosfora mora biti veda za isti reim usvajanjafosfora u borovnoci.

6. Sarajorganske materije: Visok humus znai boljufiksaciju gvoa i aluminijuma, te je veda pristupanost fosfora.

7. Visoka koliinaetvenihostataka smanjuje pristupanost fosfora.

8. Dobra ishrana amonijanim azotom jepromoter boljegusvajanja fosfora.


18/35

Trans formaci je fos fora

u zemljinom rastvoru

Zemljitevrsta faza

Zemljini rastvorOslobaanje adsorbovanih fosfata

Eksudacija Usvajanje

RCOO --

PO43-

H2PO4-

RCOO --

RCOO -- RCOO -- PO43-

PO43-

HPO42-

Mn,Fe,ZnO2

CO2

Mn2+Zn2+

Fe2+


19/35


mineralnoj ishrani borovnice

Izvori kalijuma: Kalijum sulfat K2SO4 54%

Kalijum karbonat K2CO3 34-48%

Kalijum metafosfat KPO3 39%

1. C.E.C. zemljita: Zemljita sa niskim adsorptivnim

kapacitetom sara malo kalijuma (laka, slabo-humoznazemljita).2. Kompeticija katjona: Na kiselim zemljitimK +se u odnosu

na Al+++ i H+slabije usvaja.

3. Zemljina vlanost: U uslovima zemljine sue slabijeusvajanje kalijuma

4. pH zemljita: Slabija pristupanost na kiselim zemljitima5. Hladna zemljita: Obinomanja pristupanost K+

6. Stanje zemljita: Sabijena, prevlaena i zaslanjenazemljitaproizrokuju manja pristupanost K+


20/35

+

MicelaNH4

+

NH4+

NH4+

NH4+ +

NH4

+NH4

+NH4

NO3-NO3

-

NO3-

NO3-

NO3-

--

--

-

- -

K+ K+K+K+ K+ K+ K+

K+K+

K+K+

K+

K+ K+K+

K+

K+K+

K+

K+

K+K+

K+

K+

K+

K+

K+

K+

K+

K+K+

K+

Samo 7 mm

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K

K+

K+

K+K+

K

K

K

K

Mob i lnost i usvajanje kal ijuma

Zemljini rastvor


21/35


mineralnoj ishrani kalcijumom

Izvori kalcijuma: Gips kalcijum sulfat Ca SO4pH neutralan za desalinizaciju

Poly Ca LSA (folijarno tretiranje)

1. Nizak pH: Smanjen saraj raspoloivog kalcijuma Ca++,

pogotovo ukoliko voda nema bikarbonata2. C.E.C. zemljita: Zemljitasa niskim adsorptivnim kapacitetomsaramalo kalcijuma (laka, slabohumozna zemljita)3. Prisustvo drugih katjna: Visok saraj kalijuma ilimagnezijuma moeusloviti smanjeno usvajanje kalcijuma.4. Jako alkalna zaslanjena zemljita: Na+ smanjuje usvajanjekalcijuma Ca++

5. Vrsta geolokepodloge: serpentini a ne krenjaci

65% Ca, 10% Mg, 5% K, and 20% H

Ca:Mg of 6.5:1, Ca:K of 13:1, and Mg:K of 2:1.


22/35


mineralnoj ishrani magnezijumom

Izvori magnezijuma: Dolomitski krenjak CaMg(CO3)2 5-12%Magnesium sulfate MgSO46H2O 16%

1. Mineralni sastav zemljita: Laka peskovita 55 mg/100

teazemljita95 mg/100g2. pH zemljita: na kiselim zemljitima nedostajemagnezijumo Mg++

3. C.E.C. zemljita: Zemljita sa niskim adsorptivnimkapacitetom sara malo kalcijuma (laka, slabo-humoznazemljita)4. K/Ca/Mg odnos

K:Mg


23/35

Pristupanost sumpora uslovljena je:

Deficit sumpora SO4--

Izvori sumpora: Ammonium Sulfate (NH4)2SO4 24%Kalijum sulfate K2SO4

18-19%

Magnezijum sulfat MgSO4 x 6 H2O 16%

Elementarni sumpor S 90%

Kalciujm sulfat (gips) CaSO4 15-22%

Amonijum tiosulfat NH4S2O3 26%Aluminum sulfate Al2(SO4)3

14.4%

Sumporna kiselina H2SO4 32%

Gvoe sulfat FeSO4 12%Gvoe amonijum sulfat FeSO47H2O (NH4) 2SO4 14%

1. Peskovita zemljita: Sumpor se lako ispira2. Sraj organske materije: Humusna zemljita su rezervoar

sumpora3. Slaba dreniranost: Za prevoenje iz S u SO4 neophodnaoksidacija i mikribioloka aktivnost (prohladna klima)4. Deo sumpora dolazi iz atmosfere kiselim kiama5. Primena NH4: U ovoj formi azot povedava pristupanostsumpora


24/35

Gvoe Mangan Zink Bakar Bor MolibdenVisoka Niska x Srednja Niska x

Potreba za mikroelemntima

Izvori mikroelemenata:Multi Micro Comb Haifa Chemicals Zeleni hit d.o.o.

Multi Micro Fe Haifa Chemicals Zeleni hit d.o.o.

Multi Micro Borfeed Haifa Chemicals Zeleni hit d.o.o.


25/35

Pristupanost gvoa uslovljena je:

Izvori gvoa: Gvoe sulfat FeSO47H2O 20%Gvoe amonijum sulfat FeSO47H2O (NH4) 2SO4 14%Gvoe DPTA Chelate Fe DPTA 10%Gvoe EDTA ili EDHHA HEDTA 5-12%

Deficit gvoa Fe++

1. Visok pH: smanjuje pristupanost Fe availability. U nekim sluajevima visok sarajMn, smanjuje pristupanost Fe.

2. Malo organske materije: Nema formiranja makromolekula topovedava pristupanost Fe.3. Saturisana, zbijena i slabo aerisana zemljita: Slaba renaaizaziva viakgvoa,toumanjuje pristupanost drugih mikrohraniva.4. Visok sarajP: jako ubrenjeuslovljava mogudupojavu deficita Fe.5.Forma azota:Koridenje nitratne forme azota izaziva disbalans katjona ianjona i pojavu deficita gvoa.6. Fe-Zn balans: Visok Zn izaziva deficit Fe i obrnuto.

7. Fe-Mn balans: Ova dva elemnta su antagonisti.

8. K-Fe balans: Netoniapristupanost kalijuma uslovljava usvajanje Fe.9. Fe-Mo balans: Visok sarajMo na alkalnim zemljitima- deficit Fe.10. Bikarbonati (HCO3

-)


26/35

Pristupanost mangana uslovljena je:

Izvori mangana: Mangan sulfat MnSO44 H2O 23-28%Mangan oksid MnO 41-68%

Mangan helatni DTPA, EDTA, 5-12%

Toksinost mangana Mn++

1. Visok pH: smanjuje pristupanost Mn. U nekimsluajevima visok sarajMn, smanjuje pristupanost Fe.2. Vsok saraj humusa: Bogata zemljitablokiraju Mn.3. Vlanost zemljita: Ekstremna vlanost menja

pristupanost Mn ++ prelazi u nepristupaan Mn+ iliMn ++++

4. Dosledna primena anjona: Cl-, NO3

-se ne preporuuju,pa

je jedino SO4-- preporuljiv za povedanjeusvajanja Mn.


27/35

Pristupanost bora uslovljena je:

ppm (topla voda):

Deficit bora BO3---

1. Visok pH: smanjuje pristupanost B.

2. Jako ispiranje: Gruba tekstura i mnogo kiemogu dovesti do ispiranja.3. Nizak sarajhumusa: Organska materija dobro vezuje B.4. Stanje zemljinevlanosti: Suasmanjuje pristupanost B, razvijenost

korena i usvajanje.

5. Nedovoljna ishrana azotom: Slabe biljike usvajaju nedovoljno bora

Pojeinana folijarna primena BORFEED 0,5 l/ha

Deficit Optimum Toksinost


28/35

2300

2100

1900

1700

1500

1300

1100

900

700

500

300

HL

OR

(meq/Kg)

600 700 800 900 1000 1100 1200 1300 1400

NO3- - N

S

uvamaterija(g)

10 20 30 40 50 60 70 80 90

Hloridi ( mg/g )

SKRIVENI NEPRIJATELJ

iz klasinih ubriva

Cl -

22

20

18

16

14

12

10

Negat ivan ut icaj hlo ra


29/35

Negat ivan ut icaj h lora

EvapotranspiracijaVoda za navodnjavanje:

100 ppm Cl-

E.CPrezalivna vlanost

60 l monolit, 50% poroznost =

30 l vode tj, 100% MVK,

100 ppm Cl-= Ukupno 3000 mg

tj. 3 gr.E.C = 0.28 dS/cm.

55% MVK ili 80-85% PVK = 16,5 l

vode,

3000 mg eg.3 gr. Cl- = 181,8 ppm

E.C = 0.41 dS/cm.volume

PVK = 33% Vol.

Ravnoteno stanje


30/35

Negat ivan ut icaj h loraNaCl:

61 % Cl-

KCl:

47 % Cl-

CaCl:

64 % Cl-

esta konfuzija o ulozi hlorida (Cl-), kao esencijalnog sekundarnog makroelemnta itoksinog delovanja varikine, ili elementarnog hlora (Cl). , rastvorenog u vodi ili ugasovitom stanju.

Hlor deluje u tandemu sa kalijumom K+

toje veom avanou fukciji stominog aparata

Hlor je u kompeticiji sa nitratima, topospeujeusvajanje amonijanogazota.

Vrlo je mobilan, osim na zemljitimajako bogatim glinom, gvemili alumijum oksidom. Uovakvim uslovima sa vrlo vlanomklimom moeodido pojave nedostatka.

Simptomi toksinosti su slini tipinim otedenjima od visoke zaslanjenosti Listovi sepovijaju po rubovima i znaajno im se smanjuje veliina i tanje se, a biljka zaostaje uporastu.


31/35

Mogunosti aplikacije


32/35

Mogunosti aplikacije


33/35

0,864,712:61:0Multi MAP/Mono-amonijum

fosfat NH4H2PO4

sa magnezijumom

374

Sol. 20oC g/lEC 1g/l

mS/cm

pHFormulaNaziv ubriva

Proste so l i u ish rani

Multi MKP/Mono-kalijum

fosfat KH2PO40:52:34 4,8 0,72 226


34/35

0,728,015,5:0:0+26,5CaOMulti Cal

Kalcijum nitratCa(NO3)2

0,845,90:0:52 +18 SBitter Mag

Magnezijum Sulfat Mg(SO4) 2

225

5,612:0:43+2 ZnOMagnisal

Magnezijum nitrat Mg(NO3) 20,88 225

710

1,853,80:0:52 +18 SMulti SOP

Kalijum Sulfat K2SO4

Sol. 20oC g/lEC 1g/l

mS/cm

pHFormulaNaziv ubriva

315

115

Proste so l i u ish rani

0,868,712:0:43+2 MgOMulti KMg/Kalijum nitrat KNO3

sa magnezijumom315

4,513:0:46

Multi KZn/Kalijum nitrat KNO3

sa cinkom

0,86Multi K pHast/Kalijum nitratKNO3 kiseli

12:0:43+2 ZnO 6.2 0,86 315


35/35

Multi ProteK

Fosfornakiselina H3PO4Metafosforna kiselina H3PO3

OH

OPH

OH

OH

OPOH

OHFosfonat / fosetil

{O}

Visoko koncentrisano 0:55:36

Kristalno, vodorastvorljivo

Visoko usvajanje katjona, K, Ca, Mg, Mn, Fe

SariP kao fosfatni (H2PO4-) i fosfitni (HPO32-) jon

Sistemini efekt,

Pufer pH= 4.5-5

Fungicidna aktivnost.

Ind ukovana o tpornos t

Documents

Borovnica zemljiste