PSSS Kragujevac - Bilten, januar 2015

7/21/2019 PSSS Kragujevac - Bilten, januar 2015.

http://slidepdf.com/reader/full/psss-kragujevac-bilten-januar-2015 1/13

1

Цара Лазара 15

34000 Крагујевац

тел: 034/ 335-923

фа x: 034/336-092e-mail: [email protected] ______________________________________________________________

mailto:[email protected]______________________________________________________________






2

воћарство-виноградарство

Радови у винограду

током

зимских

месеци ---------------------------3

Лимун не мирује ни зими --------------------------------------------------5

ратарство Минерална исхрана пшенице -------------------------------------------7

заштита биља

Пепелница стрних жита ---------------------------------------------------8

сточарство

Трерирање зрнасте хране топлотом ------------------------------------9

Нега папака ---------------------------------------------------------------10

аграрна политика

Принцип задружног организовања у Републици Србији -----11

стипс

Стипс-извештај о кретању цена -------------------------------------13



3

У век им а посла.О бично се м исли да радови у винограду после бербе јењ авају. У винограду у

периоду новембар – ф ебруар им а низ послова чији је основни циљ : заш тита чокота од ниских тем пература, јесењ а дубока обрада

зем љ иш та, јесењ е ђубрењ е, затим испитивањ е потенцијалне родности, резидба.

Заштита од ниских зимских температура је неопходна нарочито у м ладом винограду, а у

подручјим агде ниске тем пературе им ају вредност испод – 15˚С и ниж е, обављ а се

потпуно или јелим ичн о загртањ е и старијих

чокота. Н ајпре се визуелно м ож е утврдити степен прип рем љ ености лозе за зим ски одмор. Л астари који су ум ерене бујности и

читавом својом дуж ином добро сазрели сигурно су добро припрем љ ени за зим ски

одмор. О сетљ ивост на ниске тем пературе везана је за садрж ај воде и органске м атери је, а пре свега скроба и ш ећера у органим а.

В ећи садрж ајорганске м атери је а првенствено ш ећера у ткивим а и органим а везана је за већу отпорност на ниске тем пературе. К ад су у питањ у ниске тем пературе у овом периоду,

онда су од значаја ниске зим ске тем пературе. Зависно од интензитета и дуж ине трајањ а оне м огу изазвати повреде појединих органа. Н а тем пературам а ниж им од -15˚С долази до

делим ичног или потпуног изм рзавањ а окаца поједних сорти. К од најотпорнијих сорти окца изм рзавају на -25 ˚С . Н а тем пературам а од -30 ˚С долази до изм рзавањ а свих надзем ни х

органа. К орен винове лозе изм рзава на -4 до -5 ˚С , али он се пруж а дубоко па је најчеш ће пош теђен изм рзавањ а. В ећина сорти им а најслабију отпорност крајем зим е, бољ у

отпорност почетком зим е, а најотпорније су средином зим е.С ве м ере које се у см ислу заш тите од ниских тем пературе спроводе, деле се на

следеће групе:Ø

превентивне и

Ø терапеутске м ере.Превентивне мере су м ере усм ерене на правилан избор сорти и избор полож аја за

подизањ е винограда, загртањ е винограда. К од избора сорти основно је да се у подручјим а

са чеш ћом појавом ниских тем пература саде сорте које спадају у групу отпорних и врло отпорних.

Д а би се избегле ш тетне последице које настају под утицајем конф игурације терена

треба се придрж авати следећег:Ø виноград заснивати на благо нагнутом терену где се ретко појављ ују

тем пературни ексцеси и где не постоје депресије.Ø

ако постоје м ањ е депресије пре подизањ а их треба затрпати.



4

Ø ако се виноград подиж е на излом љ еном терену обавезно при је подизањ а

установити тзв. м разну лини ју која треба да покаж е на ком подручју не треба подизати виноград.

Загртањ е винограда обављ а се у јесен у току редовне јесењ е дубоке обраде зем љ иш та. Загртањ е призем них делова чокота је обавезно без обзира на потенц ијалну

м огућност

изм рзавањ а.

К од

ниских

облика

чокота

загртањ е

треба

обавити

тако

да

се покрију најм ањ е 3 – 5 окаца на ластарим а. А ко се на ниским облицим а чокота прим ењ ује

м еш овита резидба загртањ ем се покрију ластари који се на пролеће користе за резидбу на лукове. К од чокота са средњ е високим и високим стаблом загрће се призем ни део чокота

са кондирим а за зам ену у случају изм рзавањ а. Загртањ е се м ож е обавити м еханизовано уз помоћ плугова загртача а након тога обављ а се и ручна корекци ја. С а загртањ ем се

започињ е по заврш енојберби па све до појаве јачих јесењ их м разева.О дгртањ е винограда се обављ а када се у пролеће зем љ иш те оцеди, слегне и

просуш и. О дгртањ е треба обавити по кретањ у окаца. О дгртањ е се врш и плугом одгртачем уз ручну корекци ју.

Терапеутске мере се при м ењ ују након проласка опасности од ниских тем пература односно након појаве екстрем но ниских тем пература. С астоје се у одговарајућојрезидби ,

интензивнијојзаш тити и ђубрењ у, ш то треба да допринесе ревитализаци ји вегатативног и родног потенц ијала.

Јесење ђубрење винограда обављ а се у засадим а који се налазе у ф ази редовне експлоатације. О д м инералних м атери ја за своју исхрану винова лоза највиш е користи азот

(N); ф осф ор (Р); калијум (К ); калцијум (С а); м агнезијум (М g); гвож ђе (Fе) и сум пор (Ѕ), а у м ањ им количинам а и остале елем енте. Н ајчеш ће недостају азот, ф осф ор, калијум и

калцијум . За један хектар винохрада годиш њ е је потребно зависно од типа и стањ а зем љ иш та: 37-80 кг чистог N; 11-100 кг чистог Р; 40-250 кг чистог К . У трош ак м инералних

ђубрива у различитим подручјим а је различит. Д а би се утврдила права потреба за хранљ ивим елем ентим а, неопходно је поврем ено изврш ити анализу земљ иш та. К ао

орјентационе количине м инералних ђубрива које се годиш њ е уносе на један хектар винограда најчеш ће су следеће:

Ø К А Н -а 150-300 кг/ха

Ø С уперф осф ата 300-800 кг/ха

Ø К алијум сулф ата 150-400 кг/ха

Ø К алцијум карбоната 8-10 т/ха

Ø М и кроелем ената 3-5 кг/ха Д обар део м инералних м атери ја које се уносе годиш њ е по једном хектару винограда м ож е

зам енити и унош ењ е на сваких три-четири године по 10 т/ха добро згорелог стајњ ака.С тајњ ак се постепено користи од стране биљ ака тако да се у првојгодини искористи око

31 %, у другој години 32 % и у трећој и четвртој години око 37 %. С тајњ ак се м ож е зам енити и одговарајућом количином тресета, ком поста, глистењ ака и др.

С тајњ ак као и ф осф орна и калијум ова м инерална ђубрива треба уностити у јесен пре јесењ е обраде зем љ иш та како би се након орањ а ђибриво унело у дубљ е сло јеве

зем љ иш та. За дубљ е унош ењ е ђубрива користе се и депозитори, а за унош ењ е ђубрива у течном стањ у инектори.

А зотна ђубрива трба уносити у току вегетације јер унос азота током јесени нем а

м ного користи јер се брзо испира у дубљ е слојеве.Јесења дубока обрада земљишта спроводе се одм ах након бербе, односно у

периоду када лиш ће пож ути или поцрвени и када кретањ е сокова у чокоту јењ ава. Н ајбољ е



5

је обавити пре појаве зим ских м разева. У засадим а у којим а су разм аци садњ е већи обрада

се обављ а м еханизовано уз помоћ плугова, а у ускоредним ручно или уз помоћ запреге.Д убина јесењ е обраде зем љ иш та зависи од типа зем љ иш та, клиам тских услова. У суш ним

подручјим а јесењ а обрада треба да буде дубљ а од обраде у влаж ним подручјим а.

Биљ ана М илосављ евић

дипл. инж . пољ опривреде за воћарство и виноградарство

Лимун је зим зелена биљ ка и свој вегетациони период раста у затвореним простори јам а продуж и после јесени, а пролећни период почињ е изузетно рано, јер са

првим сунцем

јављ ају

се

и

први

м ладари

.П озно јесењ е сунце утиче на сазревањ е

плодова и претварањ е зелене м асе м ладара у дрвенасту. Н а стаблу м огу бити истоврем ено

пупољ ци, цветови, зелени и зрели плодови. П ериод раста је различит. К ада неки делови биљ ке пуш тају

м адаре, други док не одрвене м ирују. П ериод раста зависи од старости дрвета и количине хранљ ивих

м атерија. Б рз раст цвета и плода зависи од врем енских услова, а највиш е од обилне и сталне

исхране. В еома је важ но одрж авањ е зелене м асе лиш ћа јер у њ ој се ствара храна за целу биљ ку, за

цветањ е и сазревањ е плодова. К ритични периоди су:Ø јесењ е унош ењ е у топлије просторије и

Ø пролећно изнош ењ е на отворено.

Н агле промене тем пературе неповољ но утичу на лим ун и треба постепено врш ити

њ егово прилагођавањ е.П осле прве две, три године старости известан бројлистова на лимуну опадне ш то

није знак суш ењ а већ норм ална појава. П реко зим е стари листови су затворено зелене боје,а м лади листови су и даљ е бакренасти, црвено-љ убичасти и светлозелени.

П реко зим е једина м ера неге је чиш ћењ е опалих и трулих листова. Заливањ е треба свести на минимум јер сувиш на влага доводи до труљ ењ а ж ила и стабла. Д овољ но је 4-5

заливањ а за цео зим ски период.Зим ско одрж авањ е зависи од сорте. Јуж не сорте лим уна које се гаје на отвореном

теж е се привикавају на наш е клим атске услове. Т реба бирати сорте које су отпорније прем а ниским тем пературам а и које м огу одм ах с

пролећа наставити својнорм алан развој

и донети обим ан род.Ф отосинтеза, стварањ е хранљ ивих м атери ја се заустављ а на тем пературам а ниж им

од 8 и виш им од 24˚С . За норм ално обављ ањ е ф отосинтезе лум уну је потребно м ного м ањ е



6

ултраљ убичастих сунчевих зрака него м андарини и пом оранџи и из тог разлога лим ун се

лакш е одрж ава и прилагођава у наш ем подручју.А ко се стабло дуж е држ и у там ни јим просторијам а услед дисањ а долази до

потпуног утрош ка хране ш то доводи до увенућа и опадањ а листова, а м ож е довести и до увенућа стабла.

Зам етањ е плодова

,принос

и

раст

зависе

од

ноћних

летњ их

тем пература

у интервалу

од 16 до 24˚С (оптим ум тем пературе 19˚С ).

О сновни услов за већу родност, отпорност и одрж авањ е здравог стабла је ш то већа количина зелене м асе. У лиш ћу се под утицајем ултраљ убичастог зрачењ а, С О 2 из ваздуха

и м инералне м атерије из зем љ иш та усвојених преко корена претварају у хранљ иве м атерије потребне за раст и развој: ш ећер и кисеоник. Ш ећер се акум улира у листовим а и

стаблу и основни је извор енергије за све ћелијске процесе у неповољ н им условим а. В ећа количина зелене м асе обезбеђује виш е ш ећера, брж и раст плодова и лакш е презим љ авањ е

стабла.У след неповољ них услова гајењ а стабла долази до опадањ а лиш ћа, плодова и

суш ењ а стабла. У зависности од неге, лиш ће на стаблу остаје две до три године. О пало лиш ће зам ењ ује новим . П оврем ено или нагло опадањ е лиш ћа је знак порем ећаја који м ож е

бити:Ø

ниска или висока тем пература ваздуха,

Ø превелика влага или недостатак влаге,

Ø превиш е влаж ан или сув ваздух,

Ø присуство болести и ш теточина.

У зим ском периоду биљ ке најчеш ће угину од превелике влаге. О д превеликог

заливањ а на листовим а и стаблу се појављ ује сива плесан, гљ ивице и бактерије изазивају труљ ењ е корена, а долази и до појаве зелене слузи на саксији или стаблу.

У вели листови указују да корен трули.

Л истови који ж уте и опадају су знак сувиш не воде у земљ и ш то м ож е довести до опадањ а цветова и пупољ ака.

Г умоза и ш титасте ваш и исцрп љ ују стабло, лиш ће се коврџа, прекрива чађом и

опада. Д увански дим , праш ина и см ог изазивају опадањ е лиш ћа.

О тклањ ањ ем пом енутих недостатака,одрж авањ ем здраве, зелене м асе у току

периода м ировањ а постиж е се већа родност и декоративност стабла.

В иолета П етровић-Л уковић

дипл.инг агроном ије



7

М инерална исхрана м ора бити прилагођена агроеколош ким условим а у којим а се

пш еница гаји. О птим ална м инерална исхрана ум ањ ује неповољ не еф екте клим атских чинилаца на биљ ке, јача њ ихову отпорност на стресне услове, посебно на суш у, ниске и

високе тем пературе, присуство патогена и др.К оличина хранива за исхрану пш енице се м огу одредити на основу агрохем ијске

анализе зем љ иш та , односно количине хранива потребних за остваривањ е ж ељ еног приноса.

У наш им еколош ким условим а производњ е количине појединих м акроелем ената

креће се у распону од 60-140 кг/ха азота, 60-120 кг/ха ф осф ора и 60-100 кг/ха калијум а ш то даје однос 1 : 0,6 : 0,3-0,6, тако да се сва

количина ф осф орних и калијум ових и око ½ азотних ђубрива прим ењ ују у основној

односно допунској обради, а остатак азота у прихрањ ивањ у. За унош ењ е под основну

и предсетвену обраду најчеш ће се користе ком плексна ђубрива ( ф орм улаци је са

наглаш еним ф осф ором и калијум ом ) а за прихрану се користи К А Н , уреа, и

калцијум нитрат.С пецифично је ђубрењ е азотним

ђубривим а, ф осф ор и калијум се уносе у јесен, док се већа количина азота уноси у

пролеће.

П рва прихрана се врш и по истеку зим е и нам ењ ена је да се потпом огне пролећно бокорењ е када се коначно ф орм ира склоп. К лас се такође формира у рано пролеће,односно њ егова дуж ина и бројкласова. У случају да се не употреби довољ но азота неће се

искористити родност сорте и добити висок принос. У несе ли се виш е овог елем ента, мож е се изазвати прејако бокорењ е и касније полегањ е, ш то ће опет см ањ и ти приносе. Због тога

је најбољ е количину азота у првојприхрани одредити на основу стањ а усева – ако је добро презим ило, потребно је м ањ е азота него кад је склоп повређен.

В рем енске прилике такође утичу на употребу азота – топло врем е и довољ но влаге у зем љ иш ту утичу на ослобађањ е азота из

зем љ иш та који биљ ка м ож е искористити па се додају м ањ е количине азотних ђубрива.П оједине биљ не врсте у предусеву

остављ ају земљ иш те богато хранивим а (кромпир, легум ин озе) и м ањ а је потреба за обилним ђубрењ ем у првој прихрани. А ко су

предусеви били кукуруз и пш еница, онда се мора унети већа количина азота.

Д руга прихрана се изводи пред влатањ е – пре него ш то се издуж и доњ а ин тернодија. Н а почетку влатањ а ф орм ирају се

цветови у класу пш енице на ш та азот веом а повољ но делује. А ко се прихрана изведе касно, у средини влатањ а, цветови су већ



8

ф орм ирани и не мож е се утицати на њ ихов број. Д овољ но је додати 30-40 кг чистог азота и

да се постигне ж ељ ени еф екат. Н ајбољ е је унети К А Н а м ож е и Н П К ђубрива са већим садрж ајем азота. Т ачну количину хранива за прихрану најбољ е је одредити хем ијском

анализом узорком .

Љ иљ ана В уксановић

О ва гљ ива је распрострањ ена у свим крајевим а где се гаје стрна ж ита.Болест често поприм а епидем ијски карактер а редовно ум ањ ује принос пш енице 5-10% а код јечм а и до

30%. Знаци болести се уочавају, код озим их усева ,још у јесен и у првим пролећним

м есецим а.Болест прво захвата призем ни део

стабљ ике и доњ е лиш ће а касније се

постепено ш ири и на горњ е листове. К од јако осетљ ивих сорти м ож е се јавити на

плевицам а и осју класа. Н а оболелим деловим а уочавају се по јединачне беле

пахуљ асте навлаке (пустуле), ко је се касније спајају покривајући целу лисну површ ину.

Биљ ка изгледа као да је посута П епелом , па одатле и назив болести "пепелница".

Б лаге и кратке зим е погодују презим љ авањ у патогена, а у пролеће је њ егов развој интензивни ји у условим а повиш ених

тем пература (15-22°С ) и релативне влаж ности ваздуха (85-100%). П роузроковач ове болести презим љ ава м ицелијом у лиш ћу озим их усева или клеистотеци јам а. У наш им

условим а патоген углавном презим љ ава м иц елијом . К рајем лета или почетком јесени из клеистотеција се ослобадају аскоспоре, које инф ици рају сам оникле биљ ке (“зелени м ост“)

или биљ ке озим их усева, после чега се развија м иц елија којом патоген презим љ ава.Заш тита

Н ајуспеш нија заш тита стрних ж ита од проузроковача пепелнице се остварује

стварањ ем и гајењ ем отпорних сорти, на чем у се веом а интензивно ради и у наш ој

зем љ и . М еђутим , то није ни м ало лако с

обзиром на високу ф изиолош ку варијабилност овог патогена и сталну појаву нових раса у природи. Задовољ авајући

степен отпорности испољ иле су сорте пш енице М ина, Л аста, Ренесанса, П обеда,

Е вропа 90, Рана 5, Т аковчанка, Д рагана,Ц и повка и др.

И збалансирана м инерална исхрана



9

им а велики утицај на интензитет развоја болести. Једнострана прим ена азота, као и

недостатак калијум а, потенцирају развој овог патогена. Ранијом и прегустом сетвом озим их и каснијом јарих усева повећава се развојболести. Заоравањ ем ж етвених остатака

и униш тавањ ем сам ониклих биљ ака см ањ ује се инокулум и утиче на слабију појаву болести у нареднојвегетацији.

В еома

успеш на

заш тита

се

м ож е

остварити

и

прим еном

ф унгицида.

Х ем ијску куративну заш титу треба предузети пред класањ е и то сам о ако се процени да ће патоген

јаче захватити три врш на листа. У години 2013/2014, у ш ум адији см о им али инф екци ју на пш еници и јечм у још ујесен, која је,због благе зим е, условљ авала развојпепелнице у току

целог вегетационог периода.П отребно је пратити усев и у зависности од развоја патогена обавити једно до два третирањ а једним од наведених препарата ко ји се м огу по потреби

ком биновати и са хербицидим а и инсектици дим а:

Ø DUETT ULTRA , у дози од 0,4-0,6 л/ха,Ø FALCONE EC -460, у дози од 0,6 л/ха,

Ø ALTO COMBI 420-С Ц , у дози од 0,5 л/ха,

Ø TILT 250-EC у дози од 0,5 л/ха,

Ø

AMISTAR EXTRA , у дози од 0,5 л/ха,Ø

ZAMIR 400-EW , у дози од 0,75-1 л/ха

Брани воје А нђелић

дипл.инж . пољ опориведе за заш титу биљ а

Зрнаста хранива која су м еђу најзаступљ ени јим у програм у исхране свих врста и категорија стоке, ради бољ ег искориш ћавањ а и лакш ег конзум ирањ а често се подвргавају

различитим м етодама терм ичке обраде. Један од значајних облика терм ичком обрадом ,свакако је обрада хранива сувом топлотом , која се м ож е спроводити на неколико начина.

О сновни и једноставан начин терм ичке обраде зрна ж итарица, соје, лупина, граш ка,кики рикија и других зрнастих хранива познат је као м етод ростирањ а или у ш ирој

употреби као прж ењ е или печењ е. П рим ењ ује се углавном ради побољ ш ањ а искористивости као и за поправљ ањ е укуса третиране зрнасте хране. Значајовог поступка

је свакако и то ш то се одстрањ ују антинутритивни ф актори из хранива. О д ж итарица на тај начин углавном се обрађује зрно кукуруза, овса и јечм а, при чем у долази до

трансф орм ације слож еног ш ећера-скроба у декстрин, састојак слатког укуса, ш то утиче на побољ ш ано конзум ирањ е, а потом и прелазак на суву исхрану код м алих прасади. О сим

тога,м ноги ш тетни м икроорганизм и, пре свега неке бактерије и плесни који се м огу наћи на зрну, стерилисањ ем се трајно одстрањ ују, а м ладим ж ивотињ ам а се потпом аж е ницањ е

зуба ж вакањ ем ош трих ивица које се јављ ају на површ ини третираног зрневљ а.П отребно је знати и то да пуном асно зрно соје у свом саставу поседује супстанцу

познату као трипсин–инхибитор која ум ањ ује и успорава искориш ћавањ е протеина код непреж ивара. Зато је од велике користи да се пуном асно зрно соје пре конзум ирањ а



10

подвргне поступку прж ењ а и тим е се ом огући норм алана исхрана свињ а и ж ивине.

М икронизција претстављ а веом а брз, тзв. експресан терм ички процес, који се одликује уједино и најм ањ ом потрош њ ом електричне енергије у току трајањ а третм ана.

И зводи се континуираним провођрењ ем слоја зрна испод специ јализованих керам ичких радијатора који ем итују инф рацрвено зрачењ е. Т ом приликом зраци продиру

кроз

опне

третираних

зрна,иниц ирају

убрзане

и

учестале

покрете

м олекула

водене

паре

,услед чега долази до бубрењ а скробних гранула и разарањ а ћелија. С ам процес условљ ава

промену терм ичког реж има, долази до убрзаног загревањ а зрна до тем пературе од 150˚С , а влаж ност опада до 7%. У периоду од 40-50 секунди од почетка процеса, пре него ш то се

створе услови критичне тем пературе, која би изазавала деструкц ију и прскањ е , зрневљ е се подвргава дејству ваљ ка, врш и се фино м левењ е и доби ја пахуљ ичасти производ са

скробом у ж елатин изираном стањ у.Н а овајначин, добијена издробљ ена м аса је при јем чива у сточнојисхрани за дејство

дигестивних ензим а, али се исто тако мож е користити као полазна сировина за даљ у обраду у ин дустријским поступцим а. У м етоде терм ичке обраде сувом топлотом , убраја се

и поступак познат као кокичењ е. Н аим е, то је вид прж ењ а зрна на врелојплочи, предходно загрејаној на 370-427˚С , у кратком вем енском периоду од 15-20 секунди. Н агла и висока

тем пература брзо обара влагу са 14% на свега 3%, ш то утиче на експлозивно прскањ е зрна,ф орм ирањ е кокице, уз повећањ е запрем ине која постаје чак до 13 пута већа од првобитне.

П ознато је, да је за овај вид обраде најподеснији кукуруз, одређенених хибрида изм еђу осталог за ову нам ену, јер остаје свега 1-2 % нетретираних зрна. С итније зрневљ е

ж и тарица јечм а,овса или пш енице им а знатно слабију способност тзв.кокичењ а, па се њ ихова запреми на увећава свега за 50-60 %.

М ираш Заграђанин

дипл. инж . пољ опривреде за сточарство

Н ајпре треба знати да је велико оптерећењ е на свакој нози краве по око 150 кг.

Д оњ и део ноге им а неколико костију-чланака, укљ учујући и ж абичну кост на задњ ем делу ноге.

К од папака крава постоје неке ори јентаци оне дим ензије папака. Т е м ере су отприлике:

Ø предњ а висина----------- 80-90 м м

Ø

задњ а висина ------------ 40-50 м м Ø

дуж ина табана -----------100-130 м м Ø

ш ирина табана ----------- 40-60 м м

За негу папака тј. орезивањ е, битно је знати које су дебљ ине рож натог дела папка:Ø спољ ни зидови папака ----------7 м м

Ø унутраш њ и зидови папака -----5 м м

Ø доњ и део табана ------------------5 м м



11

К од орезивањ а (код скидањ а виш ка или коректуре) папака посебна паж њ а се обраћа

на белу лини ју, која се добро распознаје и служ и као нека врста границе до које је скидањ е папака без опасности да се захвати ж иви део – здраво ткиво.

Раст папака је око 5-10 м м м есечно. П апци се стално трош е, па у природи колико порасту толико се и потрош е. У условим а данаш њ ег држ ањ а говеда то је порем ећено, па

папци расту

брж е

него

ш то

се

трош е

.Зато

се

и

врш и

нега

папака

.П рви

видљ иви

знаци

су

:Ø

краве иду све теж е и спорије;

Ø краве све чеш ће леж е.О сновна м ера је дезин ф екција папака. О на се изводи релативно лако и једноставно.

Д езинф екци јом се постиж е заш тита папака у циљ у спречавањ а разних инф екци ја. А ли се на овај начин утиче и на очврш ћавањ е папака. О ву м еру треба спроводити 2 пута

годиш њ е. К ористе се ф орм алин-3% или бакарни сулф ат-5%.О резивањ е папака се врш и 2 пута годиш њ е.

У век је препорука да се орезивањ е врш и ван објекта. А ко је нем огуће извести грла,орезивањ е мож е да се обави и у ш тали, али треба да се обезбеди довољ но светлости и да се

грло ф иксира.Ш то се алата за орезивањ е тиче потребна су клеш та, м аказе, длета, специјални нож ,

турпија, дрвени чекић и дрвени подм етач.К ао помоћно средство се користи специјални сталак којим се краве ф иксирају

(укљ еш те) тако да не м огу да се покрећу.П оред ручног постоји и м аш ин ско чиш ћењ е папака.

Ручно чиш ћењ е папака М аш инско чиш ћењ е папака

Горан Јоксић дипл. инж . пољ опривреде за сточарство

Задруж ни принципи представљ ају основу успеш ног пословањ а задруга и исказивањ е задруж них вредности. Н ајваж нији принципи су: сам опомоћ, дем ократија,

једн акост, праведност, солидарност и сам оодговорност. Ч ланови задруга у свом раду,



12

посебно уваж авају и м оралне вредности као ш то су: искреност и отвореност, одговорност,

пош тењ е, брига за друге итд. Н а основу тога задруге се разликују од друш тва капитала која сам о им ају за циљ проф ит и не би рају средства за њ егово остварењ е.

С а аспекта задруж ног организовањ а задруге у основи представљ ају друш тва лица а не друш тва капитала. С ва лица која се удруж ују чине задруж ни тим , који им а иста

правила

рада

и

деловањ а.

И ако

им

м огућности

и способности нису исте сви задругари треба да буду уваж ени

и равноправни. Задруга се организује као једна породица у којој се тачно зна ко ш та мож е, заш та је способан и ш та

треба да уради. За успеш но пословањ е једн е задруге неопходно је да се користе и пош тују следећи принципи:

Ø Ч ланство у задругам а је добровољ но и отворено,

ш то значи да чланству у задрузи је добровољ ан

приступ за све оне који испуњ авају услове да послују са задругом . Т акође, то подразум ева да

чланови из задруге м огу добровољ но иступити,али тек када изм ире све обавезе које члан им а прем а задрузи.

Ø

Д ем ократска контрола чланова, подразум ева да чланови задруге им ају право да контролиш у пословањ е. Т о се спроводи преко седница С купш тине задруге и

преко својих представника у органим а задруге (Н адзорни одбор, У правни одбор итд.).

Ø Е коном ско учеш ће чланова задруге, где чланови м орају да обезбеде известан

капитал у сврху пословањ а задруге. П рви начин економ ског учеш ћа је новчани

улог при оснивањ у задруге, ш то представљ а почетни калитал задруге. Д руги се обезбеђује пословањ ем са својом задругом , при чем у се увећава капитал

задруге у току пословањ а.Ø

А утоном ија и независност је задруж ни принцип који подразум ева право

чланова да сам и управљ ају пословим а задруге. Задругари им ају право и обавезу да сам остално доносе управљ ачке одлуке које обавезују роководство да по

њ има поступа.Ø О бразовањ е и обука задругара је основна претпоставка успеш нијег руковођењ а

и рада на ф армам а задругара, ш то доприноси смањ ењ у трош кова и већој

добити. Т акође, и инф орм исањ е задругара о свим питањ им а унутраш њ ег

пословањ а, одлукам а органа задруге, стањ у у пословном окруж ењ у итд., је од изузетне важ ности за добро ф ункционисањ е задруге.

Ø С арадњ а са себи сличним органи зацијам а, при чем у се негује претпоставка

пош товањ а истих принципа и стварањ а предуслова за будућа повезивањ а и

м еђусобна удруж ивањ а, све у интересу стицањ а повољ ни јег полож аја задругара на трж иш ту и у друш твенојзаједници .

Ø

Брига за заједницу је принцип друш твено одговорног понаш ањ а чланова задруге за односе у задрузи и њ еном окруж ењ у. К рајњ и циљ овога принципа је

побољ ш ањ е квалитета ж ивљ ењ а у сеоском подручју у ком е задруга послује, од чега зависи и опстанак и квалитет сам е задруге.

Д рагана Јелић, м астер м енаџер



13

*Cene su izra ž ene u din/kg, izuzev cene za jaja din/kom

Cene voć a

Banana 100.00

Grejpfrut 170.00

Jabuka 50.00

Jabuka (Delišes r.) 60.00

Jabuka (Delišes z.) 60.00

Jabuka (Melrouz) 60.00

Jabuka (Mucu) 60.00

Jabuka (ostale) 50.00

Kivi (sve sorte) 140.00

Kruška (ostale) 150.00

Lešnik (očišćen) 1600.00

Limun (sve sorte) 120.00

Mandarina (sve) 110.00

Orah (očišć

en) 1100.00Pomorandža (sve) 90.00

Smokva (suva) 550.00

Šljiva (suva) 400.00

Jaja i ž ivinsko meso

Jaja S 14.00

Jaja A 13.00

Jaja B 13.00

Jaja c 12.00

Pileće meso 300.00

Cene mleč nih proiz.

Kajmak 600.00

Sir mladi 250.00

Sir punomasni 330.00

Cene povr ć a

Blitva 30.00

Brokola (sve ) 120.00

Celer (sve sorte) 130.00

Cvekla (sve sor.) 50.00

Karfiol (sve sorte) 140.00

Krastavac (sal.) 170.00

Krompir (beli) 30.00

Krompir (crveni) 30.00

Kupus (sve sorte) 50.00

Luk beli (sve) 300.00

Luk crni (sve ) 40.00

Paradajz (sve ) 170.00

Pasulj (grad.) 300.00

Pasulj (tetovac) 320.00

Pasulj (beli) 320.00

Pasulj (šareni) 300.00

Pasulj (žuti) 290.00

Paškanat (sve ) 100.00

Peršun (korenaš) 110.00

Peršun (lišćar) 15.00

Pečurke (šamp.) 180.00

Praziluk (sve) 100.00

Ren (sve sorte) 50.00

Spanać (sve ) 120.00

Tikvice (sve) 250.00

Zelen (sve sorte) 50.00

Zelena salata 35.00

Šargarepa (sve ) 50.00

Documents

PSSS Kragujevac - Bilten, januar 2015