Racio analiza MiMaTik

Predmet:Poslovna analiza i izvetavanje

Naziv teme:Racio analiza preduzea MiMaTik

Profesor: Mr Vesna Markovi Studenti: Asistent: Marina Jankovi Tihomir ivkovi 4042/11 Marko Vasi 4052/11 Milomir Luki 4122/11

SADRAJ 1.UVOD...........................................................................................................................................32.BILANS STANJA I USPEHA.....................................................................................................43.REZULTATI RACIO ANALIZE.................................................................................................54.RACIA LIKVIDNOSTI................................................................................................................64.1. Opti racio likvidnosti...............................................................................................................74.2. Racio reducione likvidnosti......................................................................................................74.3. Racio novane likvidnosti.........................................................................................................84.4. Neto obrtna sredstva (NOS)......................................................................................................95.RACIA SIGURNOSTI ILI SOLVENTNOSTI..........................................................................105.1. Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala.............................................................................115.2. Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja...................................................115.3. Koeficijent pokria rashoda na ime kamate............................................................................125.4. Keficijent pokria ukupnog duga............................................................................................136. RACIA UPRAVLJANJA ILI POKAZATELJI AKTIVNOSTI................................................146.1. Koeficijent obrta zaliha...........................................................................................................156.2. Koeficijent obrta kupaca.156.3. Koeficijent obrta dobavljaa...157. RACIA RENTABILITETA.......................................................................................................187.1. Stopa poslovnog dobitka.........................................................................................................197.2. Stopa neto dobitka...................................................................................................................197.3. Stopa prinosa na ukupna sredstva...........................................................................................197.4. Stopa prinosa na sopstvena sredstva.......................................................................................198. BILANS USPEHA NA BAZI DIRECT COST METODE....................................................208.1. Utvrivanje prelomne take rentabiliteta21ZAKLJUAK................................................................................................................................23

1.UVODRacio analiza se bavi istraivanjem i kvanitificiranjem odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija jednog preduzea, sa ciljem da se omogui verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Ona predstavlja alat koji analitiari koriste kako bi doli do brojanog prikaza stanja u kojem se odreeno preduzee nalazi, kao i da tu informaciju uporede sa prethodnim periodom, drugim preduzeem, privrednom granom ili pak privredom u celini. Iznos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen u prostoj matematikoj formuli, naziva se racio. Pored nesporne koristi u analizi finansijskih izvetaja, racio analiza ima i odreena ogranienja. Ova analiza povoljna je za mala i srednja preduzea, a nepovoljna za analizu multinacionalnih kompanija. Ne moe se udenuti uticaj inflacije ili dezinflacije, usled primene principa istorijskog troka. Teko je generalizovati da li je neki racio dobar ili lo, s obzirom da to zavisi i od vrste firme i od oblasti u kojoj firma posluje. Racio analiza zasniva se na podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Upravo odnos izmeu bilansnih pozicija izraen u matematikoj formuli naziva se racio.Znaaj racio brojeva lei u injenici da apsolutni brojevi najee sami za sebe ne govore puno, kao i da je meusobno teko ili nemogue uporeivati dva subjekta ukoliko ne postoji meusobno uporediva veliina. Stoga, racio brojevi predstavljaju brojani odnos dve ekonomske kategorije ili relacije karakteristinih veliina stanja i uspeha od znaaja za ocenu finansijskog statusa, rentabilnosti i upravljanja preduzeem. Racio brojevi su korisno sredstvo za analizu finansijskih izvetaja, ali se oni moraju pravilno interpretirati i to od strane pojedinaca koji potpuno razumeju karakteristike firme koju analiziraju i poslovno okruenje u kome ta firma posluje. Postoji niz racio brojeva koji se mogu izraunavati iz bilansnih pokazatelja, a odnose se na performanse, aktivnost, finansije ili likvidnost preduzea. Najee se racio brojevi dele u nekoliko grupa prema tome kakve bilansne pozicije obrauju i kakve informacije pruaju.Cilj ovog rada jeste da se izvri kompletna racio analiza bilansa stanja i uspeha preduzea MiMaTik za 2008, 2009. i 2010.godinu. Dobijeni rezultati se u posebnom poglavlju komentariu. Radi ilustracije podataka u radu su izloeni grafiki prikazi dobijenih rezultata.

VRSTE racio analize:1. Racio likvidnosti2. Racio sigurnosti ili solventnosti3. Racio upravljanja ili pokazatelji aktivnosti4. Racio rentabiliteta

2. BILANS STANJA I USPEHA

BILANS STANJA200820092010

AKTIVA

Osnovna sredstva3.320.0003.615.7903.752.850

Stalna sredstva3.320.0003.615.7903.752.850

Materijal900.800880.000905.000

Gotovi proizvodi600.000700.000700.800

Potraivanje od kupaca300.000144.825234.000

Gotovina45.00064.90026.460

Obrtna sredstva1.845.8001.789.7251.866.260

POSLOVNA AKTIVA5.165.8005.405.5155.619.110

PASIVA

Osnovni kapital3.845.8003.870.0153.823.110

Sopstveni kapital3.845.8003.870.0153.823.110

Dugorona rezervisanja20.00085.00095.000

Dugoroni krediti500.000550.500350.000

Kratkoroni krediti250.000400.000600.500

Obaveze prema dobavljaima550.000500.000750.500

Pozajmljeni kapital1.320.0001.535.5001.796.000

POSLOVNA PASIVA5.165.8005.405.5155.619.110

Tabela 1: Bilans stanja

BILANS USPEHA200820092010

Neto prihodi od prodaje12.000.25010.000.04510.245.000

Cena kotanja gotovih proizvoda9.000.4808.540.0008.880.000

Bruto dobitak2.999.7701.460.0451.365.000

Amortizacija1.000.2501.000.2501.000.250

Trokovi prodaje100.00078.00080.000

Trokovi uprave55.00055.00045.000

Poslovni dobitak1.844.520326.795239.750

Kamata98.00098.00098.000

Dobitak pre oporezivanja1.746.520228.795141.750

Porez na dobitak174.65222.88014.175

Neto dobitak1.571.868205.916127.575

Tabela 2: Bilans uspeha

Otplata kredita, svake godine otplauje se 75% kratkoronih kredita i 15% dugoronih kredita.

Od ukupno nastalih trokova tekueg perioda 60% su varijabilni, a 40% su fiksni.

3. REZULTATI RACIO ANALIZE

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI200820092010

Opsti racio likvidnosti(Obrtna sredstva/Kratkorocne obavez)2,311,991,38

Racio reducione likvidnosdti(Obrtna sredstva bez zaliha/Kratkorocne obaveze)0,430,230,19

Racio novcane likvidnosti(Gotovina/Dospele obaveze)0,060,070,02

200820092010

Neto obrtna sredstva NOS(Obrtna sredstva-Kratkorocne obaveze)1.045.800,00 .889.725,00 .515.260,00 .

POKAZATELJI SOLVENTNOSTI200820092010

Odnos sopstvenog I pozajmljenog kapitalaSopstveni kapital/Pozajmljeni kapital2,912,522,13

Odnos pozajmljenog I ukupnog kapitalaPozajmljeni kapital/Ukupni izvori0,260,280,32

Koeficijent pokrica kamatePoslovni dobitak/Rashodi na ime kamate18,823,332,45

Koeficijent pokrica ukupnog duga(Poslovni dobitak/(kamata+otplata glavnice*1/(1-p))14,852,401,62

POKAZATELJI AKTIVNOSTI200820092010

Koeficijent obrta zalihaCena kostanja realizovanih proizvoda/Prosecan saldo zaliha4,844,98

Prosecno vreme zalika360 dana/Koeficijent obrta zaliha74 DANA72 DANA

Koeficijent obrta kupacaPrihodi od realizacije proizvoda/Prosecan saldo kupaca44,9654,09

Prosecno vreme kupaca360 dana/Koeficijent obrta kupaca8 DANA7 DANA

Koeficijent obrta dobavljacaCena kostanja realizovanih proizvoda/Prosecan saldo dobavljaca16,1214,39

Prosecno vreme dobavljaca360 dana/Koeficijent obrta dobavljaca22 DANA25 DANA

POKAZATELJI RENTABILNOSTI200820092010

Stopa poslovnog dobitka(poslovni dobitak/prihodi od realizacije proizvoda)*1003,272,34

Stopa neto dobitka(neto dobitak/prihodi od realizacije proizvoda)*1002,061,25

Stopa prineso na UPS(poslovni dobitak/prosecna poslovna sredstva)*1006,184,35

Stopa prinosa na SPS(neto dobitak/prosecna poslovna sredstva)*1005,343,32

Tabela 3: Rezultati racio analize

4. RACIA LIKVIDNOSTIRacio brojevi likvidnosti (racia likvidnosti) imaju za cilj da pokau kakva je sposobnost preduzea da izmiruje (plaa) svoje dospele obaveze u roku dospea. Racia likvidnosti se bavi utvrivanjem normi za finansiranje obrtnih sredstava. Neefikasno finansiranje obrtnih sredstava dovodi do nesposobnosti plaanja dospelih obaveza.Sposobnost kompanije da isplauje kratkorone obaveze, bilo gotovinom, bilo unovavanjem obrtnih sredstava, je od najvee vanosti za jedno preduzee, pa je stoga analiza likvidnosti jedna od najee korienih.Ako poduzee nije likvidno ono posluje s potekoama, nema dovoljno sredstava za nabavku sirovina i materijala, robe, za isplatu plata, poreza i drugih obaveza. Kao osnovni pokazatelji likvidnosti koriste se:

Opti racio likvidnosti (ORL)

Racio redukovane (tekue) likvidnosti

Racio novane (trenutne) likvidnosti

Neto obrtna sredstva.

Pregled dobijenih pokazatelja racia likvidnosti za period od tri godine dat je u tabeli.POKAZATELJI LIKVIDNOSTI200820092010

Opsti racio likvidnosti(Obrtna sredstva/Kratkorocne obavez)2,311,991,38

Racio reducione likvidnosti(Obrtna sredstva bez zaliha/Kratkorocne obaveze)0,430,230,19

Racio novcane likvidnosti(Gotovina/Dospele obaveze)0,060,070,02

200820092010

Neto obrtna sredstva NOS(Obrtna sredstva-Kratkorocne obaveze)1.045.800,00 .889.725,00 .515.260,00 .

Tabela 4 : Pokazatelji likvidnosti

4.1. Opti racio likvidnostiOpti racio likvidnosti ukazuje na stepen pokrivenosti kratkoronih obaveza obrtnim sredstvima i predstavlja prvi indikator sigurnosti kojim su zatieni interesi kratkoronih poverilaca. Ovaj racio predstavlja odnos obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza i pokazuje sa koliko se obrtnih sredstava pokrivaju kratkorone obaveze, odnosno, koliko na 1 dinar kratkoronih obaveza dolazi dinara obrtnih sredstava (svaki dinar kratkoronih obaveza preduzea pokriven je sa x dinara obrtnih sredstava). Ukoliko je ORL1, odnosno imamo sluaj dovoljne sigurnosti.

5.2. Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranjaPokazuje da je svaki dinar ulaganja u poslovnu imovinu pribavljen putem kratkoronih i dugoronih dugova u iznosu od X dinara (X%). U naem sluaju, u 2010. godini Pozajmljeni kapital/Ukupni izvori je 0,32 ( 32% ), dok je ostatak od 0, 68 ( 68 % ) finansiran iz sopstvenih izvora.5.3. Koeficijent pokria rashoda na ime kamateUtvruje se iz odnosa poslovnog dobitka i trokova kamata. Analogno tome, ovaj racio indikator se izraunava pomou sledeeg obrasca : poslovni dobitak/rashodi na ime kamate i pokazuje sa koliko je dinara poslovnog dobitka pokriven svaki dinar rashoda na ime kamate.Analitika interpretacija ovog racia svodi se na sledee : Ovaj racio broj pokazuje koliko je puta poslovni dobitak vei od trokova kamata. Drugim reima, on meri raspon u okviru kojeg pad poslovnog dobitka ne ugroava sposobnost preduzea da pokrije trokove kamata. Odnos poslovnog dobitka i trokova kamata determinisan je sa dve kljune varijable : (a) visinom poslovnog dobitka, i (b) visinom trokova kamata. Pri tome, visina poslovnog dobitka zavisi od visine mare pokria, dok visina trokova kamata zavisi od odnosa : ukupnog duga, ukupne aktive i visine kamatnih stopa.Recimo da je dobijena vrednost ovog racio broja 10. To bi znailo da je svaki dinar kamate pokriven sa 10 dinara dobitka. Meutim, ne postoje tano utvreni standardi na osnovu kojih bi mogli da tvrdimo da li je ova vrednost racia za preduzee dobra ili loa vest. Neophodno je posedovati podatke o koeficijentu pokria za vei broj godina, a od velikog znaaja je i subjektivna procena analitiara. Ovaj koeficijent proizilazi iz korienja tuih izvora sredstava i plaanja cene u vidu kamate. Ukoliko je vea kamata koja se plaa na pozajmljena sredstva, utoliko je i vea optereenost poslovnog dobitka. Ovaj koeficijent, sam po sebi, ne moe pruiti pravu sliku o pokriu rashoda na ime kamata, ve zajedno sa ostalim pokazateljima odslikava realnije poslovanje preduzea.to se naeg preduzea tie, ovaj koeficijent opada; sa 3,33 na 2,45. Ovaj koeficijent govori da je svaki dinar rashoda na ime kamate pokriven sa 2,45 dinara poslovnih prihoda u 2010. godini. S obzirom da je kamata fiksna za sve tri godine, razlog variranja je poslovni dobitak koji se iz godine u godinu smanjuje. A i kamata je prilino visoka 98.000 dinara.

5.4. Keficijent pokria ukupnog dugaPokazuje sa koliko dinara poslovnog dobitka je pokriven svaki dinar periodinog anuiteta. Izraunava se pomou formule: (poslovni dobitak/(kamata+otplata glavnice * 1/(1-p)). Razlika od prethodnog je u tome to ovaj koeficijent pokria ukupnog duga sadri, osim rashoda na ime kamate, i glavnicu pozajmljenog kapitala.Kada preduzee otplauje kredit, obino ima kao redovnu mesenu obavezu anuitet, koji u sebi sadri i cenu angaovanja kapitala (kamatu) ali i deo glavnice koji se vraa kreditoru (otplata kredita). To to je preduzee u stanju da pokrije trokove kamate ne znai da e moi da otplati ceo kredit, na vreme. Generalno kao merilo se uzuma odnos poslovne dobiti i trokova kamate, jer poslovna dobit predstavlja novokreiranu vrednost (otplata kredita je izvrena) koja treba da pokrije troak angaovanja kapitala, odnosno kamatu. Ali kao vid jo stroijeg sagledavanja solventosti stavljamo u odnos sposobnost preduzea da kreira novu vrednost sa ukupnom obavezom po kreditu (otplata + kamata = anuitet). Koeficijent pokria ukupnog duga kod preduzea, pokazuje trend pada i konkretno za 2010.godinu sa vrednou od 1,62 govori da je ukupni 1 dinar periodinog anuiteta pokriven sa 1,62 dinara poslovnog dobitka. Grafik 3: RACIA SIGURNOSTI ILI SOLVENTNOSTI

6. RACIA UPRAVLJANJA ILI POKAZATELJI AKTIVNOSTIRacia upravljanja ili pokazatelji aktivnosti obuhvata odreene relativne odnose prihoda i trokova, sa jedne strane, i ukupnih i pojedinanih ulaganja u poslovna sredstva, sa druge strane, a se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovi racio pokazatelji se izraavaju u formi koeficijenta ili brojem dana zadravanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraivanja od kupaca, obaveze prema dobavljaima). Oni upuuju na brzinu cirkulacije imovine u poslovnom procesu.Najznaajniji su sledei pokazatelji aktivnosti: Koeficijent obrta zalika Koeficijent obrta kupaca Koeficijent obrta dobavljaaPOKAZATELJI AKTIVNOSTI200820092010

Koeficijent obrta zalihaCena kostanja realizovanih proizvoda/Prosecan saldo zaliha4,844,98

Prosecno vreme zalika360 dana/Koeficijent obrta zaliha7472DANA

Koeficijent obrta kupacaPrihodi od realizacije proizvoda/Prosecan saldo kupaca44,9654,09

Prosecno vreme kupaca360 dana/Koeficijent obrta kupaca87DANA

Koeficijent obrta dobavljaca (Cena kotanja +/- promena zaliha)/Prosean saldo dobavljaa16,1214,39

Prosecno vreme dobavljaca360 dana/Koeficijent obrta dobavljaca2225DANA

Tabela 6: Racia upravljanja ili pokazatelj aktivnosti Podaci za 2008. god nedostaju, jer ne raspolaemo podacima iz 2007. god kako bi se izraunao prosek za pomenute 2 godine. ZALIHEKRETANJE ZALIHA

20082009201020092010

1.800.8001.724.8251.839.800-75.975114.975

6.1. Koeficijent obrta zaliha Izraunava se iz odnosa kotanja realizovanih proizvoda i prosene vrednosti zaliha u toku godine i govori koliko se puta zalihe u toku godine konvertuju u gotovinu. Kod nas je solidna slika jer se zalihe obrnu u proseku 5 puta godinje.Vreme zadravanja zaliha predstavlja odnos izmeu 360 dana i koeficijenta obrta zaliha i iznosi 74 odnosno 72 dana.6.2. Koeficijent obrta kupacaPoto iznos potraivanja od kupaca zavisi od obima realizacije, politike kreditiranja kupaca i efikasnosti naplate nastalih potraivanja, saldo potraivanja od kupaca nalazi se u funkcionalnom odnosu sa prihodima ostvarenim prodajom na kredit. Za veinu preduzea neto prihod od realizacije predstavlja zadovoljavajuu aproksimaciju prodaje na kredit, s obzirom da se danas retko vri prodaja za gotovo. Cilj je da ovaj koeficijent bude to vii. U naem preduzeu ovaj koeficijent je oko 45 i sledee godine je 54, to znai da se potraivanja od kupaca u posmatranom obraunskom periodu naplauju 50, odnosno 50 puta godinje. Na osnovu prezentovanog koeficijenta obrta kupaca moe se dobiti jo jedan znaajan pokazatelj, koji se odnosi na prosenan period naplate potraivanja od kupaca, a koji se izraunava iz odnosa broja dana u godini i koeficijenta obrta kupaca i govori koliko puta u toku godine naplatimo naa potraivanja od kupaca. Nae preduzee naplati potraivanja u proseku svaki 8, odnosno 7-i dan, to je dobro.6.3. Koeficijent obrta dobavljaa Dobija se iz odnosa cene kotanja realizovanih proizvoda korigovan za iznos zaliha, i prosenog salda dobavljaa u toku godine. U naem sluaju preduzee u proseku 15 puta godinje izmiruje obaveze prema dobavljaima, to je dobro.Vreme plaanja obaveza dobavljaima predstavlja odnos 360 dana i koeficijenta obrta dobavljaa i pokazuje da od trenutka nabavke od dobavljaa do momenta plaanja obaveza prema dobavljaima proe proseno 24 dana u naem preduzeu.

Grafik 4: Racia Aktivnosti

Poseban pokazatelj koji sublimira sva vremena iz pokazatelja aktivnosti se zove Gotovinski ciklus. Gotovinski ciklus se dobija kad se od zbira vremena prosenog perioda naplate i prosene starosti zaliha oduzme proseni period isplate dobavljaa.Gotovinski ciklus = Proseno vreme kupaca + Proseno vreme zaliha Proseno vreme dobavljaa20092010

Gotovinski ciklus 6054

Grafik 5: Gotovinski ciklusU naem primeru potrebno je da prodje najvie 54 dana dok se uloeni novac ne dobije nazad, jer to predstavlja period od momenta nabavke repromaterijala do naplate potraivanja od kupaca.

7. RACIA RENTABILITETAOsnovni zadatak svakog preduzea je ostvarenje masksimalnog poslovnog efekta uz minimum uloenih sredstava. Objekti merenja prilikom ispitivanja rentabilnosti su kapital, tj. imovina u koju je kapital uloen i dobitak.Racio rentabilnosti koristi podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha sa ciljem da identifikuje uspenost poslovanja preduzea u relevantnom vremenskom periodu. Adekvatno merilo uspenosti poslovanja preduzea je ralevantan odnos periodinog rezultata i angaovanih sredstava u relaciji tog rezultata. Osnovni cilj ove grupe pokazatelja je utvrivanje efikasnosti poslovanja odnosno zaraivake sposobnosti preduzea. U tu svrhi mogue je kvantifikovati: parcijalne Stopa poslovnog dobitka.

Stopa neto dobitka. globalne Stopa prinosa na ukupna sredstva.

Stopa prinosa na sopstvena sredstva

, koji se dopunjuju analizom prelomne take, odnosno grafikonom rentabilnosti.

POKAZATELJI RENTABILNOSTI200820092010

Stopa poslovnog dobitka(poslovni dobitak/prihodi od realizacije proizvoda)*10015,373,272,34

Stopa neto dobitka(neto dobitak/prihodi od realizacije proizvoda)*10013,102,061,25

Stopa prineso na UPS(poslovni dobitak/prosecna poslovna sredstva)*1006,184,35

Stopa prinosa na SPS(neto dobitak/prosecna poslovna sredstva)*1005,343,32

Tabela 7 : Pokazatelji rentabilnosti

PARCIJALNI POKAZATELJI 7.1. Stopa poslovnog dobitka Predstavlja odnos poslovnog dobitka i prihodi od realizacije prizvoda. Stopa poslovnog dobitka pokazuje koliko je relativno uee poslovnog dobitka u ostvarenim prihodima u posmatranom period. U naem sluaju ovo uee opada iz godine u godinu. U prvoj godini iznsila je 15,37% sto znai da je da je preduzee u posmatranom periodu (2008 god.) na svakih 100 din prihoda od prodaje ostvarilo 15,37 dinara poslovnog dobitka. Od 2008. do 2010.godine stopa opada je za ak 13,03%.7.2. Stopa neto dobitka Predstavlja odnos neto dobitka i prihoda od realizacije prizvoda. Ova stopa pokazuje koliko je uee neto dobitka u prihodima od prodaje.U prvoj godini iznsila je 13,10% sto znai da je da je preduzee u posmatranom periodu (2008 god.) na svakih 100 din prihoda od prodaje ostvarilo 13,10 dinara neto dobitka Kao i stopa poslovnog dobitka i ova stopa belei pad i to za 11,85% od 2008. do 2010.godineGLOBALNI POKAZATELJI 7.3. Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva je indikator efikasnosti korienja ukupnih poslovnih sredstava i ukazuje na njihov periodini prirast. Dobija se kao relativan odnos poslovnod dobitka i prosenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranoj poslovnoj godini. I ova stopa nam opada za 1,83% od 2008. do 2010.godine.7.4. Stopa prinosa na sopstvena sredstva Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je pokazatelj efikasnosti upotrebe sopstvenih poslovnih sredstava preduzea i predstavlja u stvari periodini prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Dobija se kao relativan odnos neto dobitka i proseno angaovanih sopstvenih poslovnih sredstava.I ovde je primetan pad od 2008. do 2010.godine za 2,02%.

Grafik 6: Racia rentabilnosti8. BILANS USPEHA NA BAZI DIRECT COSTING METODE Za utvrivanje donje granice rentabilnosti i konstrukciju grafikona rentabilnosti neophodno je dati bilans uspeha prestruktuirati u bilans uspeha na bazi sistema obrauna po varijabilnim trokovima, odnosno Direct Costing metodi obrauna, koja podrazumeva da se varijabilni trokovi nadoknauju srazmerno realizaciji proizvoda i usluga, dok se fiksni trokovi u celini rashoduju na teret tekuih prihoda.Bilans uspeha "Direct Costing"200820092010

prihodi od prodaje12.000.25010.000.04510.245.000

varijabilni troskovi609343858039506003150

marginalni dobitak5.906.8124.196.0954.241.850

fiksni troskovi406229238693004002100

poslovni dobitak1.844.520326.795239.750

kamate98.00098.00098.000

dobitak pre oporezivanja1.746.520228.795141.750

porez na dobitak17465222879,514175

neto dobitak1.571.868205.916127.575

Tabela 8: Bilans po metodi obrauna Direct Costing8.1. Utvrivanje prelomne take rentabilitetaPrelomna taka je ona u kojoj je dobit preduzea jednaka nuli. U toj taki se izjednaavaju prihodi i rashodi preduzea. Preduzee ostvarenim prihodom moe da pokrije sve trokove poslovanja (ali ne ostvaruje nikakvu dobit). Prelomna taka rentabilnosti ili prag rentabilnosti predstavlja onaj obim prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima, odnosno trokovima. Analizom pokazatelja prelomne take rentabilnosti dolazi se do zakljuka koji obim proizvodnje ili prodaje treba ostvariti da bi se obezbedili fiksni trokovi i deo varijabilnih trokova. U finansijskom planu prelomna taka rentabilnosti izraava se numeriki i grafiki. Prelomna taka rentabilnosti, odnosno taka u kojoj se poklapaju fiksni i varijabilni trokovi sa prihodom, predstavlja donju granicu rentabilnosti. To znai da je u taki preseka linija ukupnog prihoda i ukupnih trokova poslovni dobitak jednak nuli. Ovo predstavlja kombinaciju pomenutih faktora koja omoguava preduzeu da dostigne samo donju granicu rentabilnosti iz redovne aktivnosti i nita vie.

Konkretno u naem sluaju, ta granica se pomera navie. Za 2008. god je iznosila oko 8.252.932 da bi u 2010. prela 9.665.951. To znai da bi u 2010. godini morali da ostvarimo prihod od realizacije za 9.665.951 jedinica, da ne bi smo bili u gubitku. Proizvodnjom ili prodajom svake naredne jedinice preduzee ostvaruje poslovni dobitak i obrnuto. Fiksni trokovi su konstantni do odreenog momenta poslovanja, na primer, irenja kapaciteta proizvodnje u nove proizvodne pogone. Preduzee e uvek imati trokova, upravo zbog fiksnih, koji, i kad preduzee ne radi predstavljaju troak. fix tro / (1 - (varijabl tro / prih od prod))8.252.9329.221.2349.665.951Dinara.

ukupni trokovi10.155.7309.673.25010.005.250Dinara.

varijabilni trokovi 60%6.093.4385.803.9506.003.150Dinara.

fiksni trokovi 40%4.062.2923.869.3004.002.100Dinara.

Tabela 9: Donja granica rentabiliteta

Grafiki predstavljeno, to izgleda ovako:

Prelomna taka rentabilnosti ili donja granica rentabilnosti je taka preseka ukupnih prihoda i ukupnih trokova u kojoj je poslovni dobitak jednak nuli i nalazi se na obimu realizacije od 9.665.951 din. Ispod ove take odnosno ispod obima realizacije od 9.665.951 din. preduzee posluje sa gubitkom (trokovi vei od prihoda). Dok tek iznad ove take odnosno iznad obima realizacije od 9.665.951 din. poinje da se ostvaruje dobitak (linija ukupnih prihoda je iznad linije ukupnih trokova), koja biva sve vea sa poveanjem obima realizacije.

ZAKLJUAK Posmatrajui sve parametre poslovanja preduzea MiMaTik nastojali smo da ocenimo njegovo poslovanje i utvrdimo perspektive razvoja eliminacijom eventualno loih odluka. Analizu zapoinjemo posmatranjem indikatora likvidnosti, da bismo utvrdili da li je preduzee u stanju da izmiruje svoje obaveze o roku dospea.Preduzee MiMaTik uspeva da pokrije svoje kratkorone obaveze obrtnim sredstvima jer je ORL po u sve tri godine oko 2 i smanjuje se , ali ovaj parametar treba uzeti sa rezervom s obzirom da je grub pokazatelj likvidnosti, jer na njega utie veliki broj faktora. Previsok racio ukazuje na nedovoljnu efikasnost upotrebe kapitala, dok prenizak indicira nelikvidnost preduzea. Ipak moemo zakljuiti da je preduzee likvidno. U sluaju naeg preduzea, vrednosti RRL se smanjuje iz godine u godinu. Vidimo da je u 2008. godini svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 0,43 dinara likvidnih obrtnih sredstava (potraivanja od kupaca i gotovina), u 2009. je 0,23, dok je u 2010. ta vrednost 0,19. Poto su sve vrednosti ispod 1, i iz godine u godinu su sve manje to upuuje na nezadovoljavajui stepen likvidnosti. RNL je jako nizak ,ovako male vrednosti pokazuju da preduzee nema dovoljno gotovine da pokrije kratkorone obaveze, preduzee nije likvidno. NOS se smanjuju iz godine u godinu i zakljuujemo da to moe ugroziti buduu likvidnost preduzea MiMaTik.Posmatrano na dugi rok odnosno analizom solventnosti vidimo da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala daje rezultat dosta iznad granice od 1 - to znai da je sigurnost velika.Analizom aktivnosti dolazimo do zakljuka da svaki 7 dan naplatimo potraivanja od kupaca i da od nabavke robe do plaanja dobavljau proe 25 dana kao i da se zalihe obrnu u proseku 5 godinje i da gotovinski ciklus traje 54 dana. Na osnovu ovih parametara vidimo da je preduzee dovoljno aktivno.Kada posmatramo rentabilitet - odnosno zaraivaku sposobnost preduzea najvaniji pokazatelj je donja granica rentabiliteta.To je taka u kojoj je poslovni dobitak jednak nuli, odnosno pokazuje obim realizacije na kome su prihodi jednaki trokovima. Konkretno u naem sluaju, ta granica se pomera navie. Za 2008. god je iznosila oko 8.252.932 da bi u 2010. prela 9.665.591. To znai da bi u 2010. godini morali da ostvarimo prihod od realizacije za 9.665.591 jedinica, da ne bi smo bili u gubitku. Proizvodnjom ili prodajom svake naredne jedinice preduzee ostvaruje poslovni dobitak i obrnuto.Na osnovu svih pokazatelja zakljuujemo da preduzee uspeva da opstane iznad vode, ali na dugi rok njegovo poslovanje moe biti ugroeno ukoliko ne preformulie svoje poslovne odluke pre svega u domenu likvidnosti. To je jedini nain da se zaustavi trend pada poslovne dobiti.

6