RacunarskeVezbeSAK.pdf

SEIZMIKA ANALIZA KONSTRUKCIJA DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO FTN NOVI SAD Raunarske vebe

FTN NOVI SAD

DEPARTMAN ZA GRAEVINARSTVO

SEIZMIKA ANALIZA KONSTRUKCIJA RAUNARSKE VEBE

Novi Sad, 2009 godina


SADRAJ

1. ZADATAK......................................................................................................................................... 3

2. REENJE PRIMENOM PROGRAMA SAP2000 v14...................................................................... 4 3. REENJE PRIMENOM PROGRAMA MIDAS/CIVIL v7.01.......................................................... 55 4. REENJE PRIMENOM PROGRAMA ANSYS v11 sp1................................................................. 123 5. REENJE PRIMENOM PROGRAMA STAAD.Pro v8i.................................................................. 233 6. REENJE PRIMENOM PROGRAMA ADINA v8.2....................................................................... 290


3

1. ZADATAK

Za zadati sistem na odrediti:

1. Svojstvene vrednosti i njima odgovarajue glavne forme oscilacija. 2. Pomeranje vrha konstrukcije i dijagram momenata savijanja usled:

a. Spektra odgovora (vidi deo Podaci).

b. Akcelerograma (vidi deo Podaci).

Podaci:

1. Modul elastinosti: E=31.5GPa.

2. Poasonov koeficijent: =0.2. 3. Zapreminska teina: =25kN/m3.

4. Popreni presek stubova: bxd=30x30cm.

5. Popreni presek greda: bxd=30x40cm.

6. Masa: m=25tona (nije uzeta u obzir masa konstrukcije).

7. Spektar odgovora:

8. Akcelerogram San Fernando 1971/02/09 14:00(SFERN/PEL090) download-ovan sa sajta: http://peer.berkeley.edu/smcat/

ili direktan link: http://peer.berkeley.edu/smcat/data/ath/SFERN/PEL090.AT2 .


4

2. REENJE PRIMENOM PROGRAMA SAP2000v14

Odaberemo opciju menija File->New Model.

Odaberemo opciju Grid Only i zatim podesimo jedinice. Zatim, snimimo model pod imenom 01.

Podesimo jedinice Grid Only

File->New Model


5

Podesimo vrednosti kao na slici (proraun u X-Z ravni).

Komentar:

Moete zadati mreu koja se sastoji od ravnomerno rasporeenih linija na odreenom meusobnom rastojanju u pravouglom ili cilindrinom koordinatnom sistemu. U presecima linija mree se nalaze vorovi analizirane konstrukcije.

1 2

1

2

3

4


6

Zatvorimo levi prozor.

Odaberemo opciju Options->Colors->Display.

Zatvorimo levi prozor

Options->Colors->Display


7

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Set Selected Sheme. Nakon izbora opcije Set Selected Sheme podesimo boju Frames na crnu.

Odaberemo opciju Define->Materials.

Set Selected Sheme

Define->Materials


8

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Add New Material.

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Modify/Show Material Properties.

Add New Material

Modify/Show Material Properties


9

Podesimo vrednosti kao na slici.

Odaberemo opciju Define->Section Properties->Frame Sections.

Define->Section Properties -> Frame

Sections


10

Odaberemo opciju Add New Property.

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Rectangular.

Add New Property

Rectangular


11


Komentar:

Koordinatni sistem e biti kasnije komentarisan. Na isti nain kao to smo dodali popreni presek za grede dodajemo i popreni presek za stubove pod imenom stub-30x30cm.

Odaberemo opciju Draw Frame/Cable Element.

Draw Frame/Cable Element


12

Otvori se prozor u kome podesimo vrednosti kao na slici, a zatim pomou levog klika na vorove mree unesemo konane elemente za modeliranje stubova razmatranog modela (desnim klikom prekidamo unos).

Podesimo vrednosti kao na slici, a zatim pomou levog klika na vorove mree unesemo konane elemente za modeliranje greda razmatranog modela (desnim klikom prekidamo unos).

Odaberemo opciju Set Display Options.

Set Display Options


13


Odaberemo opciju XZ.

XZ


14

Izgled radne povrine programa.

Selektujemo levim klikom vorove 1 i 5 (oslonaki vorovi) i odaberemo opciju Assign->Joint->Restraints.

VOR 4

Assign->Joint->Restraints


15


Komentar:

Lokalni koordinatni sistem vora 1-2-3 je paralelan sa globalnim koordinatnim sistemom X-Y-Z, odnosno osa 1 (crvena) je paralelna sa osom X, osa 2 (bela) je paralelna sa osom Y, a osa 3 (cian) je paralelna sa osom Z.


16

Komentar:

Koordinatni sistem linijskog konanog elementa je takav da je osa 1 - crvena osa, osa 2 - bela osa i osa 3 - cian osa. Pri unosu linijskih konanih elemenata u program sve ose 3 cian linijskih konanih elemenata su upravne na XZ ravan u kojoj se vri analiza.


17

Odaberemo opciju Define->Load Cases.

Selektujemo DEAD i odaberemo opciju Delete Load Case i potvrdimo brisanje izborom opcije Yes.

Selektujemo DEAD Delete Load Case

Define->Load Cases


18

Selektujemo MODAL i odaberemo opciju Modify/Show Load Case.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo izborom opcije OK.

Selektujemo MODAL Modify/Show Load Case


19

Selektujemo levim klikom vorove konstrukcije u kojima imamo koncentrisane mase i odaberemo opciju Assign->Joint->Masses.


Assign->Joint->Masses


20

Odaberemo opciju Define->Functions->Response Spectrum.

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Add New Function.

Define->Functions->Response Spectrum

Add New Function

User


21

Podesimo vrednosti kao na slici. Svaku vrednost dodajemo u listu pomou dugmeta Add.


22

Akcelerogram ima oblik prikazan na slici.

broj elemenata zapisa NPTS=2800; vremenski inkrement DT=0.01s; vrednosti ubrzanja su normirane u odnosu na g=9.81m/s/s

Vrednosti zapisa akcelerograma su snimljene u tekstualnu datoteku i formatirane u obliku ubrzanje[m/s/s] (originalne vrednosti su pomnoene sa g=9.81m/s/s) u jednoj koloni kao na slici.


23

Odaberemo opciju Define->Functions->Time History.


Add New Function

From File

Define->Functions->Time History


24

Podesimo vrednosti kao na slici. Pomou dugmeta Browse uitamo tekstualnu datoteku koja sadri jednu kolonu sa ubrzanjima u program.


25

Odaberemo opciju Define->Load Case.

Odaberemo opciju Add New Load Case.

Define->Load Case

Add New Load Case


26

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo izborom dugmeta OK.

Odaberemo opciju Add New Load Case.

Add New Load Case


27

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Modify/Show naspram Time Integration i Modify/Show naspram Proportional Damping.

Otvore se prozori u kojima podesimo vrednosti kao na slikama.

Modify/Show naspram Proportional Damping

Modify/Show naspram Time Integration

VIDI UPOZORENJE POSLE OVE SLIKE


28

UPOZORENJE: S obzirom da trenutno ne znamo vrednost prvog i drugog tona oscilovanja, nakon prvog pokretanja analize (bie objanjeno kasnije), u polja na prethodnoj slici koja su zaokruena, treba uneti tane vrednosti perioda oscilovanja prvog i drugog tona da bi zadali odgovarajue Rayleigh-ovo priguenje.

Odaberemo opciju Analyze->Set Analysis Options.

Podesimo vrednosti kao na slici (analizu se vri u XZ ravni).

Analyze->Set Analysis Options


29

Odaberemo opciju Analyze->Run Analysis.

Odaberemo opciju Run Now.

Analyze->Run Analysis

Run Now


30

Odaberemo opciju Show Deformed Shape.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih izborom dugmeta OK.

Izgled dela radne povrine.

Period vibracija prvog tona T1=1.04050s

Show Deformed Shape


31




Period vibracija drugog tona T2=0.33144s

Show Deformed Shape


32

Odaberemo opciju Unlock Model.

Odaberemo opciju Define->Load Case.

Unlock Model

Define->Load Case


33

Selektujemo Akcelerogram iz liste i odaberemo opciju Modify/Show->Load Case.

Odaberemo opciju Modify/Show naspram Proportional Damping.

Akcelerogram Modify/Show->Load Case

Modify/Show naspram Proportional Damping


34


Ponovimo analizu po prethodnom uputstvu.


35



Show Deformed Shape


36

Period vibracija prvog tona T1=1.04050s ( 1 10.03650 10.07982 2.186850.10651 2.91808

ili = =

)

Desnim klikom na vorove oitavamo amplitude pomeranja koje odgovaraju prvom tonu (lokalna osa vora tj. osa1 ili globalna X osa).


37

Periodi i oblici oscilacija drugog i treeg tona (oitani po prethodnom uputstvu).

T2=0.33144s

2 2

0.09455 10.06125 0.64781

0.07933 0.83903ili

= =

T3=0.19861s

3 3

0.09290 10.09370 1.0086

0.03889 0.41862ili

= =


38



Show Deformed Shape


39

Desnim klikom na vor dobijamo ekstremne vrednosti pomeranja usled zadatog spektra (horizontalna komponenta je u pravcu globalne ose X, odnosno odgovarajue lokalne ose vora tj. ose 1).


40



Show Deformed Shape


41

Desnim klikom na vor dobijamo ekstremne vrednosti pomeranja usled zadatog akcelerograma (horizontalna komponenta je u pravcu globalne ose X, odnosno odgovarajue lokalne ose vora tj. ose 1).


42

Odaberemo opciju Display->Show Plot Functions.

Odaberemo opciju Define Plot Functions.

Display->Show Plot Function

Define Plot Functions


43

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo izborom dugmeta OK.


Add Joint Disps/Forces

vor 4 vrh konstrukcije

Relativno pomeranje

Globalna X osa horizontalan pravac

Add Plot Function


44

Podesimo vrednosti kao na slici potvrdimo ih izborom dugmeta OK.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo pomou dugmeta OK.

vor 4 vrh konstrukcije

Apsolutno pomeranje

Globalna X osa horizontalan pravac

Add Joint Disps/Forces

Add Plot Function


45

Selektujemo Joint 4 kao na slici i odaberemo opciju Add i odaberemo opciju Display.

Display


46

Podesimo vrednosti kao na slici (odaberemo sa Add Joint4-2, a sa Remove uklonimo Joint4) i odaberemo opciju Display.


47

Podesimo vrednosti kao na slici (odaberemo sa Add Joint4 i Joint4-2) i odaberemo opciju Display.


48

Odaberemo opciju Frames/Cables.

Frames/Cables


49



50

Izgled dela radne povrine nakon podeavanja boje pozadine na crnu. Na slici su prikazane ekstremne vrednosti momenata savijanja usled zadatog spektra.


51

Odaberemo opciju Frames/Cables.


Frames/Cables


52

Izgled dela radne povrine nakon podeavanja boje pozadine na crnu. Na slici su prikazane ekstremne vrednosti momenata savijanja usled zadatog akcelerograma.


53

Desnim klikom na tap dobijamo detaljniji prikaz za trenutno prikazan sluaj optereenja. Spektar:

Desnim klikom na tap dobijamo detaljniji prikaz za trenutno prikazan sluaj optereenja. Akcelerogram:


54

Svi prethodno prikazani grafiki rezultati analiza se mogu prikazati i tabelarno izborom opcije Display->Show Table.

Display->Show Table


55

3. REENJE PRIMENOM PROGRAMA MIDAS/CIVILv7.0.1

Odaberemo opciju File->New Project.

Odaberemo opciju Model->Structure Type.

File->New Project

Model->Structure Type


56


Odaberemo opciju Model->Nodes->Create Nodes.

Model->Nodes->Create Nodes


57

Podesimo vrednosti kao na slikama i potvrdimo sa Apply.


58



59



60


Na kraju izaberemo opciju Close.


61

Odaberemo opciju View->View Point->Front (-Y).

Odaberemo opciju Model->Properties->Material.

View->View Point->Front (-Y)

Model->Properties->Material


62

Odaberemo opciju Add.


Add


63

Odaberemo opciju Section, pa zatim odaberemo Add.

Podesimo vrednosti kao na slici, pa zatim odaberemo Apply.

Section Add

Apply


64

Podesimo vrednosti kao na slici, pa zatim odaberemo OK.

Zatim odaberemo dugme Close.

OK

Close


65

Odaberemo opciju Model->Elements->Create Elements.

Podesimo vrednosti kao na slici pa zatim levim klikom du vorova na radnoj povrini unesemo konane elemente koji modeliraju stubove.

Model->Elements->Create Elements


66

Podesimo vrednosti kao na slici pa zatim levim klikom du vorova na radnoj povrini unesemo konane elemente koji modeliraju grede.



67

Odaberemo opciju View->View Point->Iso.


View->View Point->Iso


68

Odaberemo opciju View->Remove Hidden Lines.

Odaberemo opciju View->Display.

View->Remove Hidden Lines

View->Display


69

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih sa OK.



70

Odaberemo opciju Model->Boundaries->Supports.


Model->Boundaries->Supports


71

Odaberemo opciju View->Select->Single, pa zatim levim klikom selektujemo oslonake vorove.

Pa odaberemo opciju Apply.

View->Select->Single

Apply


72



73

Odaberemo opciju Model->Masses->Nodal Masses.


Model->Masses->Nodal Masses


74

Odaberemo opciju View->Select->Single, pa zatim levim klikom selektujemo oslonake vorove.

Zatim selektujem vorove levim klikom u kojima se nalaze koncentrisane mase, pa odaberemo opciju Apply.

View->Select->Single

Apply


75



76

Odaberemo opciju Analysis->Eigenvalue Analysis Control.


Analysis->Eigenvalue Analysis Control


77

Odaberemo opciju Load->Response Spectrum Analysis Data->Response Spectrum Functins.


Load->Response Spectrum Analysis Data->Response Spectrum Functins


78


Odaberemo opciju Load->Response Spectrum Analysis Data->Response Spectrum Load Cases.

Load->Response Spectrum Analysis Data-> Response Spectrum Load Cases


79

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Add, a zatim odaberemo opciju Response Spectrum Control.

Add

Response Spectrum Control


80


Odaberemo opciju Analysis->Perform Analysis.

Analysis->Perform Analysis


81

Odaberemo opciju View->View Point->Front (-Y).

Odaberemo opciju Results->Vibration Mode Shapes.

View->View Point->Front (-Y)

Results->Vibration Mode Shapes


82

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih sa Apply.

Apply


83

Odaberemo opciju View->Display.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih izborom opcije OK.

View->Display

OK


84


ili = =

)



85


Apply


86

Period vibracija drugog tona T2=0.331442s ( 2 20.095 10.061 0.6420.079 0.832

ili = =

)



87


Apply


88

Period vibracija treeg tona T3=0.198607s ( 3 30.093 1

0.094 1.0110.039 0.419

ili

= =

)



89

Odaberemo opciju Results->Deformations->Deformed Shape.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih izborom opcije Apply.

Results->Deformations->Deformed Shape

Apply


90


Ux=0.034m

Ux=0.026m

Ux=0.012m


91

Odaberemo opciju Results->Forces->Beam Diagrams.

Podesimo vrednosti kao na slici i ih potvrdimo izborom opcije Apply.

Results->Forces->Beam Diagrams

Apply


92



93

Odaberemo opciju Mode->Preprocessing Mode.

Odaberemo opciju Load->Time History Analysis Data->Time History Load Case.

Mode->Preprocessing Mode

Load->Time History Analysis Data->Time History Load Case


94



OK

Add


95

Odaberemo opciju Function Name u delu Function for Direction-X.

Function Name u delu Function for Direction-X


96

Odaberemo opciju Add Time Function.

Akcelerogram je prethodno pripremljen i snimljen u tekstualu datoteku. Prva kolona je vreme u s, a druga kolona su ubrzanja u m/s/s.

Add Time Function


97

Podesimo vrednosti kao na slici, a zatim selektujemo sve vrednosti iz prethodno pripremljene datoteke sa parovima vrednosti vreme-ubrzanje (akcelerogram) sa komandoma Ctrl+A, a zatim ih kopiramo u Clipboard komadom Ctrl+C, a zatim selektujemo levim klikom deo narednog prozora koji je predvien za unos parova vrednosti vreme-ubrzanje i kopiramo vrednosti iz Clipboard-a komandom Ctrl+V.

Rezultat prethodnih komandi se vidi na narednoj slici.


98

Podesim vrednosti kao na slici i odaberem opciju Add.

Add


99

Obriemo sluaj optereenja Response Spectrum Load Cases izborom dugmeta Delete nakon podeavanja vrednosti kao na slici (vidi prethodno uputstvo za prikaz prozora kao na slici).

Delete


100

Odaberemo opciju Analysis->Perform Analysis.

Analysis->Perform Analysis


101

Odaberemo opciju View->Display i podesimo izgled radne povrine kao na slici dole desno.

View->Display


102

Odaberemo opciju Result->Time History Results->Time History Graph.

Result->Time History Results->Time History Graph


103

Odaberemo opciju Define/Modify Function.

Define/Modify Function


104


Add New Function


105

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Apply (relativno pomeranje vrha konstrukcije).

Apply

vor 4 je vrh konstrukcije


106

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju OK (apsolutno pomeranje vrha konstrukcije).

OK


107

Odaberemo opciju Back.

Back


108

Selektujemo Vrh-Relativno iz dela Function List (ekirano polje ispred), a zatim biramo opciju Add from List. Zatim odaberemo opciju Graph i dobijemo sliku prikazanu na narednoj strani.

Selektujemo

Graph

Add from List


109


110

Selektujemo Vrh-Relativno iz dela Vertical Axis i odaberemo opciju i Delete. Selektujemo Vrh-Apsolutno iz dela Functin List (ekirano polje ispred), a zatim biramo opciju Add from List. Zatim odaberemo opciju Graph i dobijemo sliku prikazanu na narednoj strani.


111

Selektujemo Vrh-Relativno iz dela Functin List (ekirano polje ispred), a zatim biramo opciju Add from List (rezultat => vidi sliku ispod). Zatim odaberemo opciju Graph i dobijemo sliku prikazanu na narednoj strani.


112

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Results->Time History Results->Time History Text.

Results->Time History Results->Time History Text


113

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju Apply.

Apply



114

Relativna horizontalna pomeranja vrha konstrukcije (ekstremi akcelerogram).


115


Apply



116

Apsolutna horizontalna pomeranja vrha konstrukcije (ekstremi akcelerogram).


117

Odaberemo opciju View->Display i podesimo izgled radne povrine kao na slici desno.

View->Display


118

Podesimo vrednosti kao na slici i odaberemo opciju OK.

Odaberemo opciju Results->Deformations->Deformed Shape.

Results->Deformations->Deformed Shape


119


Apply


120

Izgled dela radne povrine (maksimalna relativna pomeranja spratova akcelerogram).

Odaberemo opciju Results->Forces->Beam Diagrams.

Ux=0.081m

Ux=0.058m

Ux=0.027m

Results->Forces->Beam Diagrams


121


Apply


122



123

4. REENJE PRIMENOM PROGRAMA ANSYS v11 sp1

Odaberemo opciju menija File->Change Directory i odaberemo direktorijum u koji elimo da snimimo fajl.

Odaberemo opciju menija File->Change Title.


File->Change Directory

File->Change Title

OK


124

Odaberemo opciju menija Preferences.


Preferences

OK


125

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Element Type->Add/Edit/Delete.


Preprocesor->Element Type->Add/Edit/Delete

Add


126

Podesimo izbor kao na slici i potvrdima sa Apply.

Podesimo izbor kao na slici i potvrdima sa Apply.

Podesimo izbor kao na slici i potvrdima sa OK.

Apply

Apply

OK


127

Podesimo izbor kao na slici i izaberemo opciju Options.

Podesimo izbor kao na slici i potvrdimo ih izborom opcije OK.

Options

OK


128


Podesimo vrednosti kao na slici i izaberemo opciju OK.

Options

OK


129


Podesimo vrednosti kao na slici i izaberemo opciju OK.

Options

OK


130

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Real Constants->Add/Edit/Delete.

Izaberemo opciju Add.

Preprocesor-> Real Constants ->Add/Edit/Delete

Add


131

Podesimo izbor kao na slici i izaberemo opciju OK.


OK

OK


132



Add

OK


133

Podesimo vrednosti kao na slici (karakteristike poprenog preseka za stub) i potvrdimo ih izborom opcije OK.


OK

Add


134


Podesimo vrednosti kao na slici (karakteristike poprenog preseka za gredu) i potvrdimo ih izborom opcije OK.

OK

OK


135

Odaberemo opciju Close.

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Material Props->Material Models.

Close

Preprocesor->Material Props->Material Models


136

Podesimo izbor kao na slici.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrima ih sa OK.


137

Podesimo izbor kao na slici.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrima ih sa OK.


138

Zatvorimimo prozor izborom opcije Close.

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Modeling->Create->Keypoints->In Active CS.

Close

Preprocesor->Modeling->Create->Keypoints->In Active CS


139

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih sa Apply (prazno polje ima podrazumevanu vrednost 0).




140





141


Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih sa OK (prazno polje ima podrazumevanu vrednost 0).


142

Izgled radne povrine.

Odaberemo opciju menija PlotCtrls->Numbering.

PlotCtrls->Numbering


143


Odaberemo opciju menija Preprocesor->Modeling->Create-> Lines->Straight Line.

OK

Preprocesor->Modeling->Create->Lines->Straight Line


144

Levim klikom na vorove modela unesemo prave linije koje reprezentuju pozicije stubova i greda. Izgled radne povrine

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Meshing->Size Cntrls->Manual Size->Lines->All Lines.

Preprocesor->Meshing->Size Cntrls->Manual Size->Lines->All Lines


145


Odaberemo opciju menija Preprocesor->Meshing->Mesh Attributes->Picked Lines.

OK

Preprocesor->Meshing->Mesh Attributes->Picked Lines


146

Levim klikom selektujemo linije stubova i potvrdimo ih izborom opcije OK.



147

Levim klikom selektujemo linije greda i potvrdimo ih izborom opcije OK.



148

Zatvorimo prozor izborom opcije OK.

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Meshing->Mesh Attributes->Picked KPs.

Preprocesor->Meshing->Mesh Attributes->Picked KPs


149

Selektujemo vorove u kojima se nalaze koncentrisane mase i potvrdimo selekciju izborom opcije OK.



150

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Meshing->Mesh->Lines.

Odaberemo opciju Pick All.

Preprocesor->Meshing->Mesh->Lines

Pik All


151

Odaberemo opciju menija Preprocesor->Meshing->Mesh->Keypoints.

Selektujemo vorove sa koncentrisanim masama i potvrdimo selekciju izborom opcije OK.

Preprocesor->Meshing->Mesh-> Keypoints

OK


152

Odaberemo opciju menija Solution->Define Loads->Apply->Structural->Displacement->On Keypoints.

Selektujemo oslonake vorove i potvrdimo selekciju izborom opcije OK

Solution->Define Loads->Apply->Structural->Displacement->On Keypoints


153


Izled radne povrine (potrebno je uoiti brojeve elemenata konstrukcije).


154

Odaberemo opciju menija Plot Ctrls->Numbering.


Plot Ctrls->Numbering


155

Izgled radne povrine (potrebno je uoiti brojeve vorova konstrukcije).

Odaberemo opciju menija Plot Ctrls->Symbols.

Plot Ctrls->Symbols


156

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih ozborom opcije OK.


157


Odaberemo opciju menija Solutions->Analysis Type->New Analysis.

Solutions->Analysis Type->New Analysis


158


Odaberemo opciju menija Solutions->Analysis Type->Analysis Options.

Solutions->Analysis Type->Analysis Options


159



160

Odaberemo opciju menija Solutions->Solve->Current LS.

Odaberemo opciju OK.


Solutions->Solve->Current LS


161


Odaberemo opciju Finish.

Close

Finish


162

Odaberemo opciju menija General Postproc->Result Summary.

Frekvencije oscilacija.

T1=1/0.96104=1.04054s

T2=1/3.0165=0.33151s

T3=1/5.0349=0.19861s

General Postproc->Result Summary


163

Odaberemo opciju menija General Postproc->Read Results->First Set.

Odaberemo opciju menija General Postproc->Plot Result->Deformed Shape.

General Postproc->Read Result->First Set

General Postproc->Plot Results->Deformed Shape


164




165

Odaberemo opciju menija General Postproc->Read Result->Next Set.

Odaberemo opciju menija General Postproc->Plot Results->Deformed Shape.

General Postproc->Read Result->Next Set

General Postproc->Plot Results-> Deformed Shape


166




167

Odaberemo opciju menija General Postproc->Read Result->Next Set.



General Postproc->Plot Results-> Deformed Shape


168




169

Odaberemo opciju menija General Postproc->Read Results->First Set.

Odaberemo opciju menija General Postproc->List Results->Nodal Solution.

General Postproc->Read Result->First Set

General Postproc->List Results->Nodal Solution


170



ili = =

)


171

Odaberemo opciju menija General Postproc->Read Results->Next Set.





172


Period vibracija drugog tona T2=0.33151s ( 2 20.094526 10.061256 0.648030.079292 0.83884

= =

ili )


173

Odaberemo opciju menija General Postproc->Read Results->Next Set.





174


Period vibracija treeg tona T3=0.19861s ( 3 30.092918 10.093681 1.008210.038859 0.41821

= =

ili )


175

Odaberemo opciju menija Solution->Analysis Type->New Analysis.


Solution->Analysis Type->New Analysis


176

Odaberemo opciju menija Solution->Analysis Type->Analysis Options.


Solution->Analysis Type->Analysis Options


177

Odaberemo opciju menija Solution->Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Settings.


Solution-> Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Settings


178

Odaberemo opciju menija Solution->Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Freq Table.


Solution-> Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Freq Table


179

Odaberemo opciju menija Solution->Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Spectr Values.


Solution-> Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Spectr Values


180


Odaberemo opciju menija Solution->Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Show Status.

Solution-> Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Show Status


181




182




Close


183


Finish


184





185

Odaberemo opciju menija Solution->Analysis Type->ExpansionPass.


Solution->Analysis Type-> ExpansionPass


186

Odaberemo opciju menija Solution->Load Step Opts->ExpansionPass->Single Expand->Expand Modes.


Solution->Load Step Opts->ExpansionPass->Single Expand->Expand Modes


187






188



Close

Finish


189





190

Odaberemo opciju menija Solution->Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Mode Combine.


Solution-> Load Step Opts->Spectrum->Single Point->Mode Combine


191






192


Odaberemo opciju menija General Postproc->Result Summary.

General Postproc->Result Summary

Close


193


Odaberemo opciju menija File->Read Input from.

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih iyborom opcije OK.

Close

File->Read Input from

odaberemo file.mcom fajl


194



General Postproc->Plot Results->Deformed Shape


195



196



General Postproc-> List Results->Nodal Solution


197

Ekstremne vrednosti horizontalnih pomeranja vorova konstrukcije usled zadatog spektra odgovora.

Odaberemo opciju menija General Postproc->Element Table->Define Table.

General Postproc->Element Table->Define Table


198




199


Odaberemo opciju menija General Postproc->Plot Results->Contur Plot->Line Elemet Table.

General Postproc->Plot Results->Contur Plot->Line Elemet Table


200




201

Odaberemo opciju menija General Postproc->List Results->Element Solution.


General Postproc-> List Results->Element Solution


202

Momenti savijanja na kraju linijskih konanih elemenata (npr. element 1 levi donji stub vidi raniji deo uputstva).


203


Finish


204




205




206

Odaberemo opciju menija Solution->Analysis Type->Soln Controls.


Solution->Analysis Type->Soln Controls


207



208

Odaberemo opciju menija Solution->Define Loads->Delete->Structural->Displacement->On Keypoints. Obriemo horizontalne oslonce.

Selektujemo oslonake vorove, podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih izborm opcije OK.

Solution->Define Loads->Delete->Structural->Displacement->On Keypoints


209

Odaberemo opciju menija Solution->Define Loads->Apply->Structural->Displacement->On Nodes.

Selektujem oslonce i potvrdimo selekciju izborom opcije OK.

Solution->Define Loads-> Apply->Structural->Displacement->On Nodes


210




211


Akcelerogram je ranije pripremljen kao na slici.


212

Podesimo vrednosti kao na slici i potvrdimo ih izborom opcije OK. Dugmetom Browse definiemo putanju do akcelerograma.

Otvori se prozor.


213

Odaberemo opciju menija File->Apply/Quit.

Odaberemo opciju menija Finish pa unesemo komandu /CONFIG,NRES,50000 u komandu liniju i potvrdimo je sa Enter.

File->Apply/Quit


214

Odaberemo opciju menija Solution->Solve->Current LS.


Solution->Solve->Current LS


215



Close


216

Odaberemo opciju TimeHistPostpro->Variable Viewer.

Odaberemo opciju Add Data.

Add Data

TimeHistPostpro->Variable Viewer


217


Selektujem vrh konstrukcije (vor 4) i potvrdimo selekciju sa OK.

OK


218

Rezultat prethodnih operacija se vidi na slici.

Odaberemo opciju Graph Data.

Graph Data


219

Izgled dela radne povrine (apsolutna horizontalna pomeranja vrha konstrukcije).

Odaberemo opciju TimeHistPostpro->List Extremes.

TimeHistPostpro->List Extremes


220

Potvrdimo izborom dugmeta OK.

Ekstremne vrednosti pomeranja vora 4 (vrh konstrukcije).

Odaberemo opciju TimeHistPostpro->Variable Viewer.

TimeHistPostpro->Variable Viewer


221

Odaberemo opciju Add Data.


Add Data


222

Selektujemo vor levog ukljetenja i izborom opcije OK potvrdimo selekciju.


Graph Data


223


Odaberemo opciju TimeHistPostpro->List Extremes.

TimeHistPostpro->List Extremes


224

Potvrdimo izborom dugmeta OK.

Ekstremne vrednosti momenta savijanja u ukljetenju levog stuba.


225

Po prethodnom uputstvu dadamo jo i vrednost apsolutnih horizontalnih pomeranja vora 1 tj. ukljetenja konstrukcije i prikaemo dijagram pomeranja vrha konstrukcije.

Odaberemo opciju TimeHist Postpro->List.

TimeHist Postpro->List


226


Odaberemo opciju TimeHist Postpro->List Variables.

TimeHist Postpro->List Variables


227


Rezultat prethodnih operacija je tekstualni zapis apsolutnih pomeranja vrha konstrukcije.


228

Po prethodnom uputstvu prikaemo dijagram apsolutnih horizontalnih pomeranja ukljetenja konstrukcije.

Odaberemo opciju TimeHist Postpro->List Variables.

TimeHist Postpro->List Variables


229


Rezultat prethodnih operacija je tekstualni zapis apsolutnih pomeranja ukljetenja konstrukcije.


230

Relativno horizontalno pomeranje vrha konstrukcije se dobija oduzimanjem vrednosti apsolutnih horizontalnih pomeranja vrha konstrukcije (vor 4) i ukljetenja (vor 1).


231

Drugi nain za dobijanje vrednosti relativnih pomeranja vrha konstrukcije je prikazan na slici. Napravimo razliku dva pomeranja formiranjem izraza koji je zaokruen na slici i izborom opcije ENTER.


232



Graph Data


233

5. REENJE PRIMENOM PROGRAMA STAAD.Pro v8i

Napomena: koraci koje je potrebno sprovesti za analizu, kao i vrednosti koje se unose u program, su obeleeni zaokruivanjem na slikama bez dodatnih objanjenja.


234


235


236

Levim klikom na vorove unesemo linije koje predstavljaju stubove i grede konstrukcije (sa ESC prekidamo unos).



237


238


239

Levim klikom selektujemo sve linije koje predstavljaju tapove konstrukcije i pridruimo im prethodno definisan materijal. Izgled radne povrine.


240


241


242

Levim klikom selektujemo sve linije koje predstavljaju stubove konstrukcije i pridruimo im prethodno definisan popreni presek.



243

Levim klikom selektujemo sve linije koje predstavljaju grede konstrukcije i pridruimo im prethodno definisan popreni presek.



244


245


246

Levim klikom selektujemo oslonake vorove konstrukcije i pridruimo im prethodno definisano nepokretno ukljetenje. Izgled radne povrine.


247

Desni klik na radnu povrinu.


248


249


250


251


252


253


254

Selektujemo levim klikom sve tapove konstrukcije (sa ESC prekidamo selekciju).


255

Selektujemo levim klikom sve vorove konstrukcije sa koncentrisanim masama (sa ESC prekidamo selekciju).


256

Dodamo komandu CUT OFF MODE SHAPE 3.


257

Dodamo sledee komande.


258

Dvoklik na


259

Pripremimo akcelerogram kao na slici i snimimo datoteku u direktorijum u kome se nalazi fajl nae analize pod imenom akc.txt.


260


261


262


263


264


265


266


267


268


269

Time History Analysis -> Modalna superpozicija.


270

Selektujemo sve tapove u konstrukciji (sa ESC prekidamo selekciju).


271

Selektujemo sve vorove sa koncentrisanim masama u konstrukciji (sa ESC prekidamo selekciju).


272


273


274


275


276


277


278


279


280


281


282


283


284

Selektujemo levim klikom levi stub prve etae.


285


286

Selektujemo levim klikom vor 4 (vrh konstrukcije).

Relativna pomeranja vrha konstrukcije.


287


288

Selektujemo levim klikom levi stub prve etae.


289


290

6. REENJE PRIMENOM PROGRAMA ADINA v8.2

Napomena: koraci koje je potrebno sprovesti za analizu, kao i vrednosti koje se unose u program, su obeleeni zaokruivanjem na slikama bez dodatnih objanjenja.


291

Prazna polja imaju odrazumevanu vrednost 0.


292


293


294


295


296


297


298


299


300


301


302


303


304


305


306


307


308


309


310


311


312


313


314


315


316


317


318


319


320


321


322


323


324


325


326


327


328


329


330


331


332


333


334


335


336


337


338


339


340


341


342


343


344


345


346


347


348


349


350


351


352


353


354


355


356


357


358


359


360


361


362

Documents

RacunarskeVezbeSAK.pdf