Универзитет у Бања Луци

Академија умјетности

Факултет драмских умјетности

Продукција

Рахактура

Страхиња Никић

Продукција

11-75 Проф. Лука Кецман

Бања Лука

Октобар 2014

Било је то доба мрака, неизвјесности и страха. Послије стогодишњег рата планетом је владао само један владар, Модроглави змај. Његова владавина се није заснивала на поштењу и правди, већ напротив, на сили, мржњи и терору. Чим би неки од потчињених народа дигао глас против неправде био би сурово кажњен. Поред тога што је управљао силом, змај је био изузетно лукав тако да је често хушкао потчињене народе да се сукобе између себе. Модроглави змај је био незасит. Да би одржао своју ватру испијао је огромне колицине ватреног уља, тако да је пријетила опасност да земља остане без те природне сировине. Неконтролисано бљујући ватру често је изазивао пожаре који су уништавали усјеве потлачених народа. Без обзира на то, он је тражио све више хране да му се донесе у дворац-пећину да бе се он и његови миљеници гозбили. Сви народи су били дужни да му једном мјесечно доведу дјевојке дјевице у његов дворац и то не било које, него оне најљепше.

У забаченом дијелу Модроглавог краљевства живио је младић Рахак. Био је припадник народа Срог, малог, али поносног. Због своје правдољубивости и поноса тај народ је готово истребљен од стране Модроглавог змаја. Мада је био веома интелигентан и бистар, Рахак није могао да схвати зашто је Модроглави тако похлепан и зао и зашто мучи његов народ. Још једна ствар је бринула младића. Био је лудо заљубљен у црвенокосу Затуру, најљепшу дјевојку у њиховом народу.Самим тим што је била најљепша, била је предвиђена за жртвовање свом господару. Данима је сједио и размишљо како да то спријечи, али му ништа није падало на памет. Тако размишљајући није ни примјетиода му је пришла једна убога старица. Запита га има ли шта да јој да за јело, а он се сажали на њу и даде јој све из торбице што му је матер спремила за тај дан.

''Видим да си добар човјек, али ми некако дјелујеш тужан'' - упита старица.

Он јој укратко исприча шта га тишти, а кад заврши обрати му се старица: ''Проблем јест' велики, али можда постоји рјешење. На истоку земље, једанаест миља одавдје живи Цвреноглави змај који је јачи и паметнији од Модроглавог, а уз то и много племенитији, само има један проблем.''

''Какав проблем?'' - упита зачуђени Рахак.

''Спава већ пола вијека.'' - одговори старица.

''Зашто спава, да није болестан?'' - упита младић.

''Попио је шест вулканских ракија и никако не може да се пробуди'' одговори старица.

''Па има ли лијека за то?'' - упита млади Рахак.

''Постоји један лијек, није га тешко направити, али га је тешко допремити до истока гдје живи Црвеноглави змај.'' - рече старица.

''Па који је то лијек?'' - упита младић раширених очију.

''Тај лијек се зове расол и наш га народ од давнина користи.'' - прозбори старица.

''Па то није проблем'' - ускликну младић: '' Модроглави ионако не воли купус па га има у огромним количинама и код нас, а и код других народа.''

На то ће старица: ''У праву си, али мораш бити опрезан кад будеш сакупљао купус, поготово код других народа, да те не би исдали, а онда ће се Модроглави осветити не само теби, него читавом народу.''

Младић пољуби баку и одмах се баци на посао. Разасла своје другове по цијелом краљевству да сакупљају купус. Да не би било сумњиво зашто скупљају толики купус, свима који су питали речено је да им треба за зечеве које ће да поклоне своме господару, а сви су знали да Модроглави од свег меса највише воли зечетину. Кад су допремили купус на исток у близини двотца Црвеноглавог змаја, направили су највећу колицину расола виђену откад је свијета и вијека. Сад је још само требало пробудити змаја. То су урадили тако што су му сипали бибер у нос. Био је то опасан подухват, али се исплатио. Онако бунован змај устаде и попи прво што му је пало под канџом, а то је био расол. Док је схватио да то није вода, већ је било касно, сасвим се отријезнио. Иненади се кад око себе угледа окупљене људе те их упита шта раде ту. Они му укратко објаснише шта се дешавало док је он спавао, а он чувши то рикну, удари репом о земљу тако да се цијела планета затресла те рече: ''Не може то тако!'' Узлети и упути се на дворац Модроглавог змаја. Када је долетио довољно близу из све снаге хукну, а како пола вијека није избацио ватру, створила се тако јака ватрена лопта да је од Модроглавог остао само пепео. Видјевши то идајнички народи, који су у име Модроглавог шинили зло, побјегоше на ледени сјевер гдје им се заметнуо сваки траг.

Од тада па све до данас, земљом влада мир и хармонија. Наш јунак Рахак се вјенчао са прелијепом Затуром, а Црвеноглави змај им је лично био кум. чича мича, готова је прича.