RAZMATRANЈE OSNOVNIH PRINCIPA U

FARMSKOJ PROIZVODNЈI SVINЈA

U CILJU SMANЈENЈE PRIMENE ANTIBIOTIKA

U SRBIJI

Jasna Prodanov-Radulović, Dimitros Papadopoulus,

Ivan Pušić, Doroteja Marčić

Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“, Novi Sad, Republika Srbija

Aristotle University of Thessaloniki, Thessaloníki, Greece

Uvod

Komercijalna proizvodnja svinja u Srbiji se vrlo često suočava sa zahtevom za:

• uvećanje postojećih kapaciteta farme, što često ima za rezultat

• uvećanje broja jedniki na relativno ograničenom prostoru,

• mešanje jedinki različitog uzrasta i porekla

• otežanog održavanja ambijentalnih uslova i

• posledično uvećanje stresne reakcije svinja.

U takvim uslovima, profitabilna proizvodnja zahteva primenu i određenih programa

terapijsko-zdravstvene kontrole unutar zapata.

veliki broj uzgajivača svinja se suočava sa finansijskim poteškoćama, i sa

nemogućnošću uspešnog rešavanja nastalih zdravstvenih problema na farmi.

• na većini farmi svinja u Srbiji se primenjuju antibiotici u terapiji i profilaksi, u

određenim fazama proizvodnog ciklusa (prasad na sisi, nakon zalučenja, tov).

Međutim, ovakav način primene može imati za posledicu razvoj rezistentnih sojeva

mikroorganizama kako kod domaćih životinja tako i kod lјudi.

neophodno je insistirati na umanjenju primene antibiotika u veterinarskoj medicini

Neadekvatana (nekontrolisana) primena antimikrobnih lekova u veterinarskoj medicini,

upotreba antibiotika u ne-terapeutske svrhe, dovodi do umnožavanja i širenja

potencijalno rezistentnih mikroorganizama koji ugrožavaju zdravlje kako domaćih

životinja tako i ljudi.

značajno je da su mnogi uzročnici digestivnih i/ili respiratornih bolesti svinja postali

rezistentni na veterinarske antimikrobne lekove što dovodi kako do porasta

morbiditeta i mortaliteta tako i do dodatnih troškova u proizvodnji svinja

Materijal i metode Istraživanjima su obuhvaćeni industrijski pogoni za proizvodnju svinja koji u svojoj

organizacionoj strukturi imaju sopstvenu veterinarsku službu kao i porodični proizvodni

pogoni (mini farme).

• Izvor podataka vezano za profilaksu, terapiju na ispitivanim farmama: anamnestički i

epizootiološki podaci, od ordinirajućeg veterinara, veterinarske službe koja obavlja

poslove zdravstvene zaštite ili direktno, od vlasnika farme svinja.

• Uvid u zdravstveno stanje zapata: klinički i patomorfološki pregled

• Laboratorisjka ispitivanja organa i tkiva: aerobna, anaerobna kultivacija, određivanje

fizioloških karakteristika (biohemijski niz), ispitivanje antimikrobne osetljivosti (disk

difuzioni metod).

Analizom četiri farme svinja kapaciteta do 350 krmača ustanovili smo da se

antimikrobni lekovi koriste u svim kategorijama svinja kao i u svim fazama

proizvodnje.

Utvrđeno je da se na ispitanim farmama primenjuje ukupno do15 vrsta antibiotika, koji

pripadaju gotovo svim antibiotskim grupama .

Poseban problem je činjenica da farmeri, uzgajivači svinja i sami aplikuju svinjama

lek, pri čemu se izbor antibiotika u profilaksi i terapiji vrši i na osnovu sopstvenog

iskustva. Međutim, ukoliko izostaje očekivani efekat primenjenog leka i ukoliko

mortalitet na farmi svinja i dalje raste, pored profilakse i terapije koju sami

preduzimaju, farmeri traže pomoć od stručnjaka, doktora veterinarske medicine.

Sa zdravstvenog aspekta, najrizičniju grupu predstavljaju farme za tov svinja, koje

nabavljaju prasad za tov sa više lokaliteta.

U ovom vidu proizvodnje svinja, visok infektivni pritisak često dovodi do

neophodnosti kontinuiranog antibiotskog tretmana, sve do kraja proizvodnog

procesa.

najčešće je slučaj da farmeri-uzgajivači svinja koriste gotovo sve što im stoji na

raspolaganju od antibiotika na tržištu (pleuromutilini, tiamulin, hinolonski preparati,

makrolidi, linkozamidi, amfenikoli, tetraciklini, aminoglikozidni i drugi) bez

postavljanje prave dijagnoze niti laboratorijskog određivanja osetljivosti uzročnika

bolesti (antibiograma).

U takvoj situaciji, kada se farmer i obrati stručnjaku-veterinaru, on se nalazi u velikom

problemu oko odluke koji lek može koristiti za dato oboljenje.

Broj

krmača

Tretman Način

aplikacije

Krmače Prasad na

sisi

Prasad u

odgoju

Tov

40 Profilaksa p/o 1,2 4

Terapija p/o 6 3,8

50 Profilaksa i/m 14,6 4,6

Terapija p/o 6,8 3,15,6

350 Profilaksa p/o 1,2 3, 16 3,16,

Terapija p/o 15 3 5,17, 9

i/m 8 5,6,

1+18

180 Profilaksa p/o 3,9,19 21 5,11

i/m 15

Terapija p/o 13 20

p/o – per os (hrana ili medikator); i/m –intramuskularna aplikacija;

1-Lincomycin, 2-Spectinomycin, 3-Amoxiciliin, 4-Tulathromycin, 5-Tiamulin, 6-Florfenicol, 7-Cefquinom, 8-

Enrofloksacin, 9- Ampicillin, 10-Doxycycline, 11-Penicillin, 12-Streptomyicin, 13-Penicillin+Streptomyicin, 14-

Oxytetracyclin, 15-Gentamicin, 16-Colistin,17- Tiamulin + Oxytetracyclin, 18-Tylosin, 19-Tetracyclin, 20-Neomycin,

21-Sulfonamid, 22-Marbofloxacin, 23 Lincomycin+spectinomycin

Tabela 1. Profilaksa i terapija na mini farmama (proizvodnja od krmača do tovljenika)

Broj tovljenika Tretman Način aplikacije leka Predtov Tov

5200 Profilaksa p/o 1,2,9,10,6

350 Profilaksa p/o 5,6

Terapija i/m 6,13,8,5

400 Profilaksa p/o 1+2, 17

Terapija i/m 6,8

600 Profilaksa p/o 14+21+22

Terapija p/o 17

i/m 5

850 Profilaksa p/o 1+18,17

Terapija i/m 15,21

220 Profilaksa p/o 14+20+21

Terapija p/o 16,18

i/m 5

300 Terapija i/m 4,5,6,18

Tabela 2. Profilaksa i terapija na farmama za tov svinja

p/o – peroralna aplikacija (putem hrane ili medikator); i/m –intramuskularna aplikacija leka; 1-Lincomycin, 2-

Spectinomycin, 3-Amoxiciliin, 4-Tulathromycin, 5-Tiamulin, 6-Florfenicol, 7-Cefquinom, 8-Enrfloksacin, 9-

Ampicillin, 10-Doxycycline, 11-Penicillin, 12-Streptomyicin, 13-Penicillin+Streptomyicin, 14-Oxytetracyclin, 15-

Gentamicin, 16-Colistin,17- Tiamulin + Oxytetracyclin, 18-Tylosin, 19-Tetracyclin, 20-Neomycin, 21-Sulfonamid,

22-Marbofloxacin, 23 Licomycin+spectinomycin

• analiza dve farme industrijskog tipa, koje imaju sopstvenu veterinarsku službu. Na

farmama se vrši kontinuirano praćenje prisustva infektivnih bolesti, sprovodi

profilaksa u skladu sa postojećom kliničkom i patomorfološkom slikom, i rezultatima

laboratorijskih ispitivanja, uključujući tu i antibiogram.

Broj krmača Tretman Način aplik. Krmače Pr. na sisi Pr. u odgoju Predotv tov

850 Profilaksa p/o 5 1,3 1,20 17,1 17

Terapija p/o po antibiogramu i iskustvu veterinara

i/m po antibiogramu i iskustvu veterinara

Broj krmača Tretman Način

aplikacije

Krmače Prasad na sisi Prasad u

odgoju

Tov

1200 Profilaksa p/o 23 15 3 17

Terapija p/o 2,3, 8, 16, 20 6,10,17 1,3, 5, 6

i/m po antibiogramu i iskustvu veterinara

1-Lincomycin, 2-Spectinomycin, 3-Amoxiciliin, 4-Tulathromycin, 5-Tiamulin, 6-Florfenicol, 7-Cefquinom, 8-Enrfloksacin, 9- Ampicillin,

10-Doxycycline, 11-Penicillin, 12-Streptomyicin, 13-Penicillin+Streptomyicin, 14-Oxytetracyclin, 15-Gentamicin, 16-Colistin,

17- Tiamulin + Oxytetracyclin, 18-Tylosin, 19-Tetracyclin, 20-Neomycin, 21-Sulfonamid, 22-Marbofloxacin, 23

Licomycin+spectinomycin

Analizom rezultata antibiograma dobijenih na kliničkim izolatima u protekle četiri godine (period

2013-2016) iz organa uginule prasadi sa znacima infekcije digestivnog trakta (E.coli), utvrđen je

razvoj rezistencije E.coli na veliki broj hemoterapeutika.

% rezistencije izolata E.coli

% sensitivnost izolata E.coli

% intermedijarna osetljivost izolata E.coli

Zaključak

Postignuti rezultati istraživanja ukazuju na postojanje određenih nepravilnosti u

okviru terapijskih programa:

• tretman virusnih infekcija antibioticima (PEDV),

• primena antibiotika bez ispitivanja antimikrobne osetlјivosti

• neadekvatna dužina trajanja antibiotskog tretmana

• problematična procena prilikom doziranja leka

• na većem broju farmi ne mogu realizovati ambijentalni i zoohigijenski uslovi koji

su propisani za datu kategoriju svinja, što se neopravdano pokušava rešiti

primenom antimikrobnih lekova.

• Problem dodatno komplikuje prisustvo rezistentnih sojeva uzročnika bolesti, te

se u profilaksi odredjuju i primenjuju terapijske doze antibiotika, u dugom

vremenskom periodu, što svakako nije opravdano.

Zbog svega navedenog, neophodno je pristupiti izradi nacionalnog programa za

kontrolu i praćenje primene antimikrobnih lekova u veterinarskoj medicini.

• uspostavljanje kontinuirane kontrole prometa i upotrebe veterinarskih lekova,

kao i edukacija proizvodjača svinja-farmera.

Glavne mere i postupci koji imaju za cilј umanjenje primene antibiotika obuhvataju:

• unapređenje zdravstvenog statusa i dobrobiti jedinki na farmi svinja:

• umanjenje infektivnog pritiska primenom biosigurnosnih mera,

• adekvatni uslovi držanja u skladu sa potrebama date kategorije svinja

• obuka zaposlenih lica na farmi

• stalna edukacija veterinarskih stručnjaka na terenu.

• Imunoprofilaksa

• primena zdravstveno ispravne hrane (čest problem prisustvo mikotoksina)

• Prihvatanje određenih promena u ponašanju, svesti i navikama lјudi uklјučenih u

proces proizvodnje (farmeri, stočari, veterinari).

HVALA NA PAŽNJI!