Bunjevački ričnik http://govori.tripod.com/bunjevacki_ricnik.htm

Marko Peić Grgo Bačlija

REČNIK BAČKIH BUNJEVACA

Urednici Dr JOVAN JERKOVIĆ MILOVAN MIKOVIĆ

Marko Peić

Grgo Bačlija

REČNIK BAČKIH BUNJEVACA

Saradnik i redaktor Dragoljub Petrović

Štampanje ove knjige pomogli su:

Vukova zadužbina (Beograd) Pokrajinski fond za nauku Vojvodine

Novi Sad Subotica 1990

Pripremio Odbor za dijalekatske rečnike Mr ŽARKO BOŠNJAKOVIĆ

Mr GORDANA DRAGIN Dr JOVAN JERKOVIČ

Mr LJILJANA NEDELJKOV Dr DRAGOLJUB PETROVIĆ (predsednik)

Dr MATO PIŽURICA Dr GORDANA VUKOVIĆ

Recenzenti

Dr JOVAN JERKOVIĆ Dr MATO PIŽURICA

2

SADRŽAJ

NAPOMENE UZ REČNIK BAČKIH BUNJEVACA .... 3 SKRAĆENICE ............................................................. 10 REČNIK ...................................................................... 13 A ............. 13

B ............. 23

C ............. 61

Č ............. 73

Ć ............. 87

D ............. 92

Dž ............. 128

Đ ............. 130

E ............. 133

F ............. 135

G ............. 142

H ............. 168

I ............. 173

J ............. 198

K ............. 207

L .................. 262

Lj ............. 277

M ............. 280

N ............. 309

Nj ............. 373

O ............. 373

P ............. 440

R ............. 581

S ............. 622

Š ............. 689

T ............. 711

U ............. 739

V ............. 785

Z ............. 810

Ž ............. 871

NAPOMENE UZ REČNIK BAČKIH BUNJEVACA 1. Opšti pogled na problem dijalekatske leksike Temelji srpskohrvatske dijalekatske leksikografije i davnašnji su i — nesigurni. Može to izgledati paradoksalno, ali se u krajnjoj konsekvenci takav paradoks lako izvodi na prilično logičnu ravan. Naime, „prvi radovi na leksikografiji kod Hrvata i Srba počinju u doba humanizma i renesanse", ,,prvi rječnici u kojima riječi našega jezika tvore osnovni (alfabetski) tip pripadaju 50—70-im godinama XVII st." (Mikalja, Habdelić), da bi se iza njih — do Vukovog Rječnika — pojavilo niz dragocenih leksikografskih ostvarenja (Dela Bela, Belostenec, Jambrešić, Stuli, Voltiđi i drugi). Svi ti rečnici, uključujući i Vukov, utemeljeni su na jezičkim realnostima određenih lokalnih narodnih govora i u tom se smislu svi oni mogu smatrati difalekatskima. Ta činjenica njima danas obezbeđuje dragocenu istorijsku dimenziju i sa te strane njima se ne može ništa oduzeti: oni su nastajali u vreme kada se o srpskom i/li hrvatskom jeziku nije moglo govoriti kao o realnosti koja se uobličila u mnogo kasnijim vremenima, u bitno drukčijim okolnostima i po rigoroznije prečišćenim kriterijima. Polazeći od takvoga shvatanja, mogli bismo reći da današnja srpskohrvatska dijalekatska leksikografija izlazi pred slavističku nauku samo sa nekoliko, po vrednosti prilično nejednakih, rečnika. Među njima valja najpre pomenuti Rečnik kosovskometohiskog dijalekta Gliše Elezovića, Rječnik govora otoka Vrgade Blaža Jurišića i Čakavskonemački rečnik Mate Hraste i Petra Šimunovića (u saradnji i pod redakcijom Rajnholda Oleša), a u poslednjih nekoliko godina njima su se priključili i celovitiji leksikografski prilozi iz nekih jugoistočnosrbijanskih zona (Rečnik leskovačkog govora Brane Mitrovića, Rečnik pirotskog govora Novice Zivkovića, Rečnik narodnog govora u Crnoj reci Miodraga Markovića, Rečnik timočkog govora Jakše Dinića). Za čakavski dijalekatski prostor treba pomenuti dva krupnija leksikografska priloga: Rječnik čakavskih izraza Zvonimira Turine i Antona ŠepićaTomina i Rječnik bruškoga govora Jure i Pere Dulčića, a u vezi sa kajkavštinom treba reći da se sa današnjega stanovišta dijalekatskim može smatrati i Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika, sa čijim su publikovanjem Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti i Zavod za jezik IFF u Zagrebu započeli 1984. godine. Van ovoga popisa, razume se, ostaju mnogobrojne dijalekatske leksičke zbirke razbacane po raznim, često nespecijalizovanim, časopisima, ali i to je dovoljno da se precizira: srpskohrvatska dijalekatska leksikografija ima temelje, ali nije uspela da utiče i na konstituisanje sopstvene dijalekatske leksikologije. Dijalekatska leksika integralan je deo opšteg kulturnog nasleđa svake jezičke i nacionalne zajednice, a njena razuđenost i raznovrsnost najpouzdaniji su svedoci političke istorije svake takve zajednice. Svako pomeranje stanovništva praćeno je, naime, i pomeranjem reči i svakovrsnim izmenama njihove strukture, pri čemu će stepen tih izmena najdirektnije biti uslovljen prilikama u novom jezičkom okruženju. Treba, pri tom,

4

naglasiti da su sva dosadašnja pomeranja stanovništva bila praćena pre svega pomeranjem dijalekata i dijalekatskih sistema i to je često moglo imati vrlo dalekosežne posledice na njihov odnos prema standardnom jeziku. Širenje štokavskih masa prema severu i severozapadu srpskohrvatskoga jezičkog prostora, na primer, geografski je znatno proširilo osnovicu modernoga srpskohrvatskog jezika, ali je istovremeno uticalo na to da se, na osnovi pounskopokupskoposavske dijalekatske mešavine nastaloj na austrijskomađarskom pograničju, u Gradišću uobliči tzv. gradišćanski jezik, a od takve razvojne linije bitnije se ne odvaja ni status rusinskog jezika u našoj zemlji i njegov odnos prema narodnim govorima ukrajinskog Zakarpatja i njegovog zapadnijeg pograničja. U sklopu odnosa između dijalekta i standardnog jezika nalazi se, razume se, i odnos između dijalekatske i standardne leksike, a on se može postaviti i kao pitanje teorijskog stava: tamo gde je jezik kulture čvrsto standardizovan taj je odnos jasan i granice među tim dvema realnostima potpuno su određene. Tamo, međutim, gde je istorija standarda kratka i gde standardizacija još nije čvrsto postavljena i stabilizovana — problemi su vrlo složeni i određivanje granica između jednoga i drugoga tipa leksike može se postaviti i kao pitanje ličnoga stava. Za to najbolju ilustraciju nalazimo u Uvodu 1. toma Rečnika SANU, u kome se veli da su iz zbirki koje su pristizale s terena od pojedinih sakupljačaamatera „primane samo one reči kojih nije bilo u Vukovu rečniku ili Rečniku Jugoslavenske akademije" (str. XV — podvukao DP). Time je kasnije određena i sama fizionomija pomenutog rečnika: ,,Ovaj Rečnik neće biti eklektički, tj. takav u koji bi urednici puštali samo one reči za koje m i s 1 e da imaju prava građanstva u savremenom književnom jeziku jer takvo postupanje urednika bilo bi individualno, zavisilo bi od njihova znanja, ukusa i razumevanja" (isto, str. XIII). Rečnik jezika koji se ima smatrati i književnim i narodnim, kakav je Rečnik SANU, objedinjuje metodološke nedostatke i rečnika standardnog jezika i dijalekatskog rečnika i tako se pred njegovim minusima zatamnjuju sve prednosti i prvoga i drugoga posebno. U takvom rečniku, u meri u kojoj to omogućuje sam korpus, izvršena je potpuna inventarizacija leksike iz svih realizacionih vidova jednoga jezika i zbog toga je njegova upotrebljivost potpuno relativizovana: on nije ni normativan, ni dijalekatski, ni istorijski, mada bi se po mnogim njegovim obeležjima mogao posmatrati i kao prvi, i kao drugi i kao treći. Sličan mu je u bitnim detaljima i Rječnik JAZU, s tim što bi se za njega moglo reći da je mnogo više istorijski a osim toga vrlo često i etimološki. Po tome se oba ta rečnika mogu svrstati u one velike leksikografske poduhvate koji su nastali na nesigurnim temeljima. Dijalekatska reč kao elemenat svakog nenormiranog idioma suprotstavlja se standardnoj prostom činjenicom da je ova potonja normirana. Iz tako formulisanog stava proističu i svi bitni odnosi između dijalekatskih rečnika i rečnika standardnog jezika. Reč se normira ,odjednom', istovremeno na svim nivoima svoje strukture: fonološkom, morfološkotvorbenom i semantičkom i zbog toga se svaka njena pojedinačna realizacija različita od one koja se smatra normiranom mora prihvatiti kao nestandardna, tj.

5

supstandardna, a kakvo će njeno dalje određenje biti — to će uvek zavisiti od svakog pojedinačnog ugla posmatranja. Takva reč, naime, može biti dijalektalna, razgovorna, kolokvijalna, žargonska ili na bilo koji drugi način obeležena. Posmatraćemo dalje ponašanje i unutrašnju karakterizaciju samo onih reči koje su obeležene kao dijalektalne i pokušati da odredimo njihov status u okvirima autonomnih sistema kojima pripadaju, s jedne strane, i prema normiranima, tj. standardnima — s druge. Reč je dijalekatska, dakle — nenormirana, ako se u bilo kom detalju svoje strukture razlikuje od onoga lika koji je određen kao normiran i normativan. Pokušaćemo da to pokažemo na nekim jednostavnim primerima: reči voda, otac, nedjelja m o g u imati standardne likove (voda, otac, ned/j/elja ali i vrlo raznovrstan registar dijalekatskih varijacija (recimo: voda, voda, voda i sl., otac, otac, otac, otdc, otac, otec, otoc i sl, nedelja, nedelja, neđelja, nedilja, nedija i sl. Svaka od naznačenih pojedinačnih realizacija dovoljna je da datu reč odredi kao dijalekatsku, tj. kao „pokrajinsku", tj. kao „lokalnu". Ove dve odrednice donosim pod navodnicima zato što mi se čini neprihvatljivim njihovo razgraničavanje i odvajanje od dijalekatskog, što se po nejasnom formalnom kriterijumu sreće u Rečniku SANU (avs, budza, budzova, budzula, budzulast, recimo, određuje se kao „pokr." a đed kao ,,dij."). Imajući na umu naznačeni poredak odnosa, mogao bi se formulisati stav po kome će reč biti dijalekatska i sama po sebi bez obzira na to što se od standardne može ne razlikovati ni u jednom detalju: voda, pravda, glava, koia. Činjenica da se te reči sreću, na primer, u govoru Vasojevića ili bačkih Bunjevaca sa istim fonetizmom kao i u standardnom jeziku sasvim je slučajna i ne mora imati nikakvoga značaja za njihovu drukčiju identifikaciju, jer će mnoge druge reči tamo imati drukčiji fonetski lik koji će biti sasvim providno dijalekatski (na primer: neailja j nedilja). Reč je, dakle, dijalekatska uvek kada se sreće kao integralan elemenat određenog dijalekatskog sistema. Sve što je dosad rečeno može se razumeti samo na jedan način: dijalekatsku leksikografiju treba posmatrati kao autonomnu leksikografsku oblast koja se sa leksikografijom standardnog jezika može dodirivati samo u onoj meri u kojoj se standardna leksika, na različite načine adaptirana, može sresti kao elemenat dijalekatskog leksičkog sistema. Pomenimo za to samo pokoji primer. Kada u kuću ,,uđe" šporet, razume se da će biti uklonjeni ognjište, verige, prijeklad i mnoge druge realije bez kojih se raniji način života nije mogao zamisliti, a sa njima počeće da iščezavaju i lekseme kojima su te realije označavane. Ako se, dalje, i kući nađu električni šporet i frižider, u fonološkom sistemu dijalekta m o ž e se pojaviti nova fonema (/f/) ili nova konsonantska grupa (/ktr/), pri čemu se 'dijalekatski adaptirani' likovi tipa vižider ili letrika, na primer, neće moći dugo održavati. Obrnuti odnos moguć je, međutim, uz neka bitna ograničenja: leksički inventar standardnog jezika može se bogatiti preuzimanjem dijalekatske leksike samo pod uslovom da 'sakrije' njeno dijalekatsko poreklo, ali ako to nije moguće — tako pozajmljena reč može se prihvatiti jedino ako se sasvim precizno odredi njena stilska, semantička ili funkcionalna markiranost. Drugim recima, svaka dijalekatska reč, po nekim više ili manje ustaljenim mehanizmima, može se literarizirati, ali se onda mora

6

postaviti i pitanje opravdanosti takvoga postupka budući da se njihovim ,standardiziranjem' jedna prosta dijalekatska i stina diže na rang standardnojezičke neistine. S druge strane, takav postupak može naići i na probleme koji se, jednostavno, ne mogu savladati. Ako se u banatskim govorima, recimo, može sresti reč buzova 'Sambucus nigra', nije jasno kako se ona može standardizovati kao buzova budući da uz takav 'standardizacioni postupak' ostaje više nedoumica: nije sasvim jasno da li se u srpskohrvatskom jeziku standardnom mora smatrati reč zova, jer se uz nju pominju i bzova, bzovina, a pored njih i buzova može ostati jedino kao dijalektizam. Pokazuje se, dakle, da literariziranje dijalekatskih formi vrlo često može biti i višestruko neistinito i na to svakako treba gledati kao na jedan od najznačajnijih argumenata za dosledno razgraničavanje dijalekatske leksike od one koja je određena kao standardna. Za to odvajanje postoji i još jedan izuzetno važan razlog. U dva najveća rečnika srpskohrvatskog jezika (RJAZU I RSANU) ušao je veliki broj dragocenih dijalekatskih zbirki i u njima se utopio. Time su dva velika leksikografska projekta o kojima je reč postali rečnicitezaurusi posebne vrste: u njima je inventariziran leksikon iz vrlo različitih i geografskih i tematskih oblasti našega jezika i to po kriterijima koji najčešće nisu jasni. U njima se, naime, nalaze elementi i istorijskih, i etimoloških, i onomastičkih, i dijalekatskih, i terminoloških i mnogih drugih rečnika, pri čemu većinu tih pojedinačnih rečnika mi za dogledno vreme ne možemo ni planirati. Kada je reč o dijalekatskim zbirkama koje su se, kako rekosmo, u ta dva rečnika utopile, treba reći da je time naša dijalekatska leksikografija izgubila neuporedivo više od onoga što su pomenuti rečnici dobili, i to makar u dva pravca: 1) zbog toga što su te zbirke verovatno bespovratno izgubljene kao korpus za izradu bogatih dijalekatskih rečnika i 2) zbog toga što njihova prebogata građa neće moći biti upotrebljena makar za verifikaciju dijalektoloških atlasa koji se u nas sada pripremaju. Među razlozima za izradu dijalekatskih rečnika najvažnijima se čine sledeći: a) Bez njih ne može biti govora o zasnivanju i razvijanju dijalekatske leksikologije i svih onih istraživanja koja su sa njom povezana (stilistička diferencijacija dijalekatske leksike, dijalekatska frazeologija i njene osobenosti, leksički slojevi kao izvori za istorijskojezička proučavanja i sl.). b) Bez njih se teško može zamisliti kompleksna inventarizacija leksičkih mogućnosti jednoga jezika i određivanje rasporeda najvažnijih izoglosa u njegovim okvirima. v) Bez dijalekatskih rečnika teško se može zamisliti istraživanje tvorbenih mogućnosti jednoga jezika i to kako sa stanovišta inventara afiksalnih morfema tako i sa stanovišta njihovoga geografskog rasporeda. Mogućnosti istraživanja ove problematike metodom lingvističke geografije u poslednje vreme u nekim slovenskim zemljama pokazale su se izuzetno plodotvornim, ali treba odmah naglasiti da su ta istraživanja na opšteslovenskom planu ,,zapela" na odsustvu srpskohrvatskog materijala (ili bar na njegovoj parcijalnosti). g) Bez dijalekatskih rečnika, konačno, ne može se zamisliti ni čvrsto određivanje odnosa između dijalekatske leksike i leksike standardnog jezika, odnosno ne može se govoriti o

7

mogućnostima leksičkosemantičke norme jednoga jezika, kao ni o pravcima njene stabilizacije. 2. Dijalekatski rečnik Dva su osnovna tipa dijalekatskih rečnika: diferencijalni i potpuni. Diferencijalni rečnici mogu se, u principu, najlakše pripremati u okvirima jezika sa čvrstom i stabilnom normom i kada je njihova diferencijalnost lako odrediva. U takvim rečnicima, dakle, registruju se samo one reči kojih nema u rečniku standardnog jezika. Osnovna je teškoća u izradi takvih rečnika, i njihov bitan nedostatak, u tome što niko ne može stati iza tvrdnje da je ono što je u rečnik 'ušlo' u svim detaljima identično sa rečnikom koji je poslužio kao osnova za 'diferenciranje'. U rečnicima sa kratkom istorijom standarda, kakav je — recimo — i srpskohrvatski, taj problem je mnogo složeniji zbog toga što se diferencijalnost relativizuje nepostojanjem čvrste granice između onoga što se s m a t r a standardnim i onoga što je n e s u m n j i v o određeno kao dijalekatsko. Kada je reč o srpskohrvatskom jeziku i njegovom duboko diferenciranom dijalekatskom pejzažu, neće se moći zaobići ni još jedna posebna teškoća: kao 'mera diferencijalnosti u nas najčešće služi Vukov Rečnik koji je i sam nastao kao dijalekatski i prema kome se može 'diferencirati' jedino građa istog, ili bar strukturalno bliskog, dijalekatskog porekla. A to jednostavno nije ni dovoljno ni opravdano i time se, uz činjenicu da naš jezik nema ni čvrste leksičke ni čvrste semantičke norme, pred našom dijalekatskom leksikografskom praksom pojavljuju jedva savladive prepreke, posebno kada je u pitanju pripremanje diferencijalnih rečnika. Kao osnova za izradu diferencijalnih rečnika mogao bi poslužiti, kao i Vukov, i neki drugi dijalekatski rečnik, pri čemu za njegovu izradu važe isti problemi i slična ograničenj'a o koj'ima smo već govorili. Potpuni rečnici, sami po sebi, uz nesumnjivu prednost koja proističe iz kompleksnosti inventarizacije, imaju i jedan jedva savladiv nedostatak: potpunost takvog rečnika teško da ikad može biti verif ikovana i zato se oni mogu pripremati za izučavanje leksičkih mikrosistema (tzv. tematski rečnici). 3. Rečnik bačkih Bunjevaca Osnove dijalekatske leksičke zbirke na kojima je nastao Rečnik bačkih Bunjevaca autori su postavili pre petnaestak godina. Kao nosioci bunjevačkoga govora i zaljubljenici u sopstvenu folklornu tradiciju, sa širokim poznavanjem bunjevačke kulturne prošlosti i istorije uopšte, autori su više godina beležili leksiku po kriteriju njene „manje običnosti". Kada je, međutim, u Matici srpskoj početkom 1980. godine zasnovan projekat za pripremu Dijalekatskog rečnika Vojvodine, oni su se predano uključili u Matičin projekat i u daljoj višegodišnjoj saradnji sa potpisnikom ovih redova njihova je zbirka narasla na preko 17.000 leksikografskih odrednica.

8

Prema redaktorovoj koncepciji, čije su osnovne karakteristike napred izložene, rečnik je pripreman sa ciljem da bude iscrpan, makar u meri u kojoj se to moglo postići sa ograničenjima koja nameću nesigurna i već po sebi ograničena ljudska znanja uopšte. Građa koja je u rečniku izložena sabirana je po celom prostoru bačkih bunjevačkih govora u trouglu Sombor — Subotica — Baja, ali bi se moglo reći da je njena glavnina pobeležena u Subotici i njenoj neposrednijoj okolini. To je, u krajnjoj liniji, i logično budući da su autori po rođenju Subotičani i da van svoga rodnog grada nikada nisu duže boravili Konačno, za takvu motivaciju postoji i istorijska osnovanost: Subotica je za Bunjevce u svim periodima, u bačkom trouglu Subotica — Sombor — Baja, bila i ostala najvažniji centar svih društvenoekonomskih, političkih, kulturnih i drugih zbivanja. Ta činjenica se nastavlja i u ujedinjenoj Jugoslaviji, gde Subotica, po veličini, iza Beograda i Zagreba, zauzima treće mesto. Od nešto vise od sto jedne hiljade ukupnog stanovništva, 1921. godine, u njoj živi 70.000 Bunjevaca (preko 60% svih Bunjevaca u Bačkoj). Stoga je razumljivo, da se govor, kultura i posebnost identiteta Bunjevaca najupečatljivije odslikava u Subotici. Na svojim čestim putovanjima po drugim bunjevačkim mestima, međutim, oni su redovno proveravali svoje manje obične i manje poznatr zapise, tj. one reči koje se nisu nalazile u njihovom „jezičkom pamćenju". Najčešće su to činili u Svetozaru Miletiću, Somboru, Bajmoku, Tavankutu, Žedniku, Đurđinu i Bikovu, iz Mađarske našli su se u njihovoj zbirci podaci iz Kaćmara, Aljmaša, Gare i Bikića, a ponešto i iz Tukulje. U takvim slučajevima uz odrednicu se, po pravilu, nalazi i podatak o mestu u kome je reč zabeležena. S obzirom na relativno veliko prostranstvo bunjevačkoga govora, može se učiniti da je takvih geografskih oznaka prilično malo i da to može svedočiti o izuzetnoj kompaktnosti govora. Redaktor je te 'opasnosti' sve vreme bio svestan, jer u odsustvo izrazitije unutrašnje diferencijacije bunjevačkog pojasa nije bez rezervi mogao verovati, ali su se njegove sumnje uvek odbijale od čvrstoga autorskog stava da je to „upravo tako" i redaktorska 'sumnjičavost' pred mnogim pojedinostima morala je skoro uvek popuštati. Kada su, s druge strane, u pitanju neki detalji u strukturi bunjevačkoga govora, pre svega iz domena fonologije, mora se reći da redaktorske nedoumice nisu uvek do kraja razvejane. Takav je slučaj, recimo, sa statusom sekundarnih dužina u enklitičkim pozicijama u primerima tipa: raspasala se, raspojasali se, bacila sam, tribaće nam, svekrova mije, posli ćeš se kajat i sl., pored: nosiću ga, nosiće ga, oćemo se računat i sl. Osim toga, u ovim je govorima dužina iza /"/ akcenta, izgleda, radikalno uklonjena (radnik, pišemo), ali poneki slučajevi iskaču iz toga pravila (katranj, bradaš, čardas). Bez temeljitijih istraživanja tih pojedinosti zasad je teško razjasniti navedene prozodijske nedoslednosti i mi smo se morali zadovoljiti njihovim beleženjem u onom obliku u kakvom su one ,,u jednom trenutku iskrsle" i ostaviti mogućnosti da se u njima vidi fakultativna realizacija. Nismo uvereni da je to najbolje rešenje, ali nam se svako drugo činilo manje prihvatljivim. Izbor leksema koje su u rečnik ušle ničim praktično nije ograničavan. Osim toga što je rečnik koncipiran kao potpun i po tome 'otvoren' za svaku reč, razlozi za uvođenje mnogih 'najobiči ijih' reči ovde su se zasnivali i na još jednoj pojedinosti: uz svaku takvu

9

reč dat je dijalekatski zapis i u tom smislu rečnik treba razumeti i kao izvor za istraživanje drugih nivoa strukture bunjevačkoga govora. Češće su iz rečnika ispuštane jedino glagolske imenice, a one koje su u njemu ostale — ostajale su ili zbog konteksta u kome se pojavljuju ili zbog nekog posebnog značenja. Up.: celivanje. . . 2. 'trenutak darivanja neveste na svadbi'; bogomolenje 'pobožnost'. Morfološke informacije u rečniku prilično su ograničene i tiču se, pre svega, podataka o manje običnim pojavama (up. svinče j svinjče, pl. svinji, Gpl svinja), a doslednije se označavaju samo bitne morfonološke alternacije tipa bardak -aka, bunkov -ova, bič biča, crip cripa, Bunjevac -evca. čakanjac -anjca, blag blaga -o, češat češem, cidit cidim, bolovat bolujem i sl. U fazi samostalnog rada na rečniku autori su češće unosili u svoju zbirku i one reči koje su im bile manje poznate iz živog narodnog govora, ali su na njih nailazili u raznovrsnim pisanim izvorima nastalim na bunjevačkom terenu. Takve su reči, međutim, kasnije proveravane u pojedinim sredinama i ako se nisu mogle potvrditi, one su iz rečnika ispuštane. Te su reči poticale iz raznih vremena i popisivane iz raznih izvora, najčešće bez konteksta i bez bibliografskih podataka, i njihovim uvođenjem u rečnik bila bi narušena njegova jasna sinhronijska ravan. Osim toga, budućem istraživaču bunjevačke leksike ovaj će korpus omogućiti, i svakako izuzetno olakšati, da se svemu ovome doda i eventualna istorijska dimenzija. D. Petrović

10

SKRAĆENICE akuz akuzativ Alj Aljmaš (Madarska) anat. anatomski augm. augmentativ, augmentativno Ba Bajmok bezl. bezlično Bi Bikić (Mađarska) biol. biologija Bj Baja (Mađarska) bot. botanički br. broj col. kolektivna imenica crkv. crkveno Čo Čonoplja

Čv Čavolj (Mađarska) dat. dativ deč. dečji govor dem. deminutiv, deminutivno dijal. dijalektalni dr. drugo dv. dvojina enkl. enklitika etim. etimološki fig. figurativno, u prenosnom smislu folk. folkloristički gen. genitiv Gmn. genitiv množine ha

11

hektar hl hektolitar im. imenica imp. imperativ indekl. indeklinabilno, bez deklinacije inf. infinitiv ir. ironično itd. i tako dalje izg. izgovor izr. izraz izv. izvedenica jd jednina Ka Kaćmar (Mađarska) kat. katolički kg kilogram komp. komparativ

kv. hv. kvadratni hvat kv. mt. kvadratni metar l litra l. lice lingv. lingvistika lok. lokativ m muški rod m. mesto, umesto mađ. mađarski med. medicinski mitol. mitološki ml. mlađi mn. množina mt. metar nar. narodski

12

nar. pesn. narodno pesništvo neodr. neodređeni vid prideva nepr. nepromenljivo nesvr. nesvršeno, trajno Nmn. nominativ množine nom. nominativ npr. na primer odr. određeni vid prideva odrič.

odrični onom. onomatopeja part. partikula pl. plural pl. t. plurale tantum podr. podrugljivo podsm. podsmešljivo pogrd. pogrdno posl. poslovica

13

REČNIK A Sadržaj abanje s gl. im. od abat (se). — Meni je slago da su mu se flundre na kolinu abanjem pokidale, a on je pao s trišnje, pa su mu zato pukle (v. habanje). abat -am 'trošiti (korišćenjem), habati'. — Zašto svaki dan oblačiš te lipe čakšire, samo i(h) abaš! ~ se 'prljati se i derati nošenjem (odeća i sl.)'. abav -a -o 'iznošen, istrošen. — Jesam li ti kazala da više ne oblačiš taj abav bolondoš?! abriktovanje s gl. im. od abriktovat. — Dosadilo mu abriktovanje, pa je pobigo od kuće. abriktovat -ujem nesvr. 'savetovati, poučavati (često preko mere)'. — Često ona njega abriktuje, al malo joj vridi kad on tira samo po svom. acel m 'čelik za oštrenje noževa (mesarskih)'. — Odnesi kod mesara velike nožove da I(h) naoštri na acelu, tribaće nam za klanje svlnja. ← mađ. acel. acelaš m 'tvrdoglav, svojeglav'. — Mani Paje, š njim je teško izać na kraj, kad je taki acelaš. adet m 'običaj'. — Zna on naš stari adet, pa je dono bukaricu za Božić. Izr. Adet ti tvoj! 'blaga grdnja'. adnađ m 'niži oficirski čin (poručnik)'. — Lazin otac je u ratu dotiro do adnađa. ← mađ. hadnagy. adren/adren -a -o 'nestašan, nemiran'.— Sto su to adrena dica! adrenjak -aka m 'nestaško, prepredenjak'. — Čuvaj se, curo, da ne padneš u ruke kakom adrenjaku! adumac -umca m 'namćorast, svojeglav čovek, osobenjak'. — Ko bi ga znao zašto, al on je pravi adumac, ni s kim se ne druži nit voli da kogod kod njeg đođe. adut aduta m. 1. 'najjača boja u igraćim kartama'. 2. 'uspešno sredstvo, način (fig.)' Izr. ima i on svoje adute, samo ćeka zgodu. adutirat -utiram nesv. i svr. 'igrati adutom (u kartama)'. — Ti si pogrišio, zašto nisi oma adutiro?!

14

advent m 'stroga božićna post (poslednje četiri nedelje pred Božić)'. — Sićam se, kako se ne bi sićala, baš je bio advent, pa sam ti skuvala soparnu čorbu za užnu. adventski -a -o 'koji se odnosi na advent'. — Sutra će počet adventska post. ađustiranje s gl. im. od ađustirat (se). — Polak života je provela u svom ađustiranju. ađustirat (se) -ustiram (se) nesv. 'uređivati (se), udešavati (se), doterivati (se)'. — Ajde žuri, šta se već toliko ađustlraš, svi čekamo na te. — Ađustira konja za svatove. aga m 'gospodin, gazda (ponekad ir.)'. — Vidi ga, izvalio se ko kaki aga, a dica nek vuku teške snopove. agarna ž 'zemlja dodeljena agrarnom reformom'. — Nije njemu baš lako, šta ima — dva tri lanca agame. ago m 'bogati vlasnik zemlje, gazda'. — Ne volim ić u nadnicu kod gazda Lovre, on je pravi ago, samo zanoveta i zapovida, a nikad nije zadovoljan inađenim poslom, pa zaklda na nama. agovat agujem nesvr. 'živeti kao aga, gazdovati, zapovedati'. — Mogo bi i ti, Joso, štogod uradit, a ne ko ago, samo se izvalit i agovat! agust m 'osmi mesec, avgust'. Izr. agust žeže, žeže i vino! agustovski -a -o koji se odnosi na avgust: ~a noć, ~o sunce. aja (različito naglašeno: ajai ajai aja) rečca za odricanje: 'ne, nikako.' — Oćeš i ti doć u kolo? — Aja, riije to više za mene. ajak v. aja. — Ajak, nisu baćo još došli iz varoši. ajcad / ajcad uzv. kojim se nešto izrazitije naglašava. — Ajcad, svi u red pa da zajedno potrčimo i vidimo ko bolje mož?! ajčit -im nesv. v. hajčit. ajd uzv. v. ajde — ajd, sklonjaj ove tvoje bogažije. ajdac uzv. 'pakuj se, čisti se, sklanjaj se'. — Ajdac, dico, iz avlije, jel ako baćo dođu, biće vas svudak. ajdara ž 'neodgovorna, nepouzdana žena'- — Zdrava čitava žena i taka ajdara.

15

ajdarast -a -o 'neodgovoran, nepouzdan'. — Ne mož sin bit drugačiji, kad mu je otac ajdarast. ajde/ajđe uzv. 1. a. za podsticanje: dela 'dede'. — Ajde, da nazdravimo! b. 'pri odbijanju, za neodobravanje: pusti, mani'. — Ajde, okani ga se već jedared. 2. 'sa značenjem pravog imp. glagola ići, poći i sl.' — Ajde, priđite i vi u našu avliju, ode je veće misto. 3. rečca za dopuštanje: pa neka, ako'. — Ajde, da je jedinac al nji ima petoro u kući. 4. 'u čuđenju: nije valjda'. — Ajde, ta nikad ne bi povirovala tako štogod o njemu. Izr. ta, ajde! 'ma, nemoj, ma, šta mi kažeš'; — Ta, ajde, Kate, otkud komšiji toliko novaca da radi u arendu sto lanaca zemlje?! ajduk -uka m 'hajduk'. — Dida su pripovidali da je u staro vrime i kod nas bilo ajduka. a(j)er m 'vazduh, zrak'. — Al je ode zagušljiv a(j)er. ajgir -ira m 'neuštrojen konj, ždrebac, pastuv'. — Odvedi dalje tog tvog ajgira, zdravo je nemiran, pa ga se dica boje. ajgiruša ž 1. 'mlada kobila, omica'. 2. pohotljiva ženska osoba (podr.)'. — Sramota je kast, al ona samo trči za moncima ko kaka ajgiruša. ajka ž v. hajka. ajkanje s gl. im. od ajkat. — ajkanje po mijanama ga je ubilo. ajkat -am nesv. 'lutati, skitati'. — Vrime bi bilo da se čega privatiš oko salaša, a ne da povazdan ajkaš kojekuda. ajkača ž 'žena koja najmanje brige posvećuje svojim poslovima, skitara'. — Svi je u selu zovu Mara ajkača! ajman m 'bitanga, propalica'. — S!ne, valdar nećeš i ti u ajmane?! ajmečit (se) ajmeči (se) nesvr. 1. 'kmečati, cmizdriti'. — Ne znam šta joj je, po ćitav dan ajmeči. 2. 'suzdržavati se, odbrecati se'. — Ta kako je ne bi nudila, al ona ie furtom ajmeči i neće da ide. ajnc ajnca m 'kartaška igra'. — Svu je plaću izgubio na ajncu. ajs uzv. 'za teranje volova ulevo'. — Ajs zeljo, ajs garo, ajs kad vam kažem. ajz(l)iban m 'voz, vlak'. — Moja majka kažu da nikad nisu išli na ajz(l)ibanu. akat -am nesvr. 'maltretirati, izazivati nekoga dok se ne izvede iz takta (vulg.)'. — Dokleg će Šime našeg Vranju akat?!

16

ako/ako 'rečca za odobravanje (može sa zluradošću) neka, ne mari, tako i treba'. — Ja ću puštit kera s lanca, ako te i ugrize. — Čula sam da će i tvoj momak ić u kolo brez tebe! — ako će! Ni tako neće nać bolju od mene. akobogđa pril. 'nadam se, verovatno, po svoj prilici'. — Biće dobar rod ovog lita akobogda. akoprem vez. 'iako, mada'. — Akoprem sam na vrime uradio, nije niklo kako triba. akov m 'sud za merenje tekućine i žita (56 lit.)'. — Dao sam dva akova žita za sime Antunu Patkovom. akovčić m dem. od akov. akuratan -tna -tno 'brižljiv, tačan'. — To je jedan zdravo akuratan fiškal. ala ž v. hala. alaj uzv. za naglašenost zbivanja. — alaj bi to lako bilo, da se ustima mož uradit — kaže se za one koji slabo rade'. — Alaj, nane, alaj zloba na me! alamunja ž 'vetropir'. — Oženio se on već odavno, al je osto ko i prije prava alamunja. alamunjast -a -o 'brzoplet, vetropirast'. — Ne volim ni covika, al još većma je ružno kad je žena alamunjasta. alapača 'ženska osoba koja mnogo priča i ogovara, torokuša'. — Stane, nemoj se srdit, al ta tvoja ćer je rasna alapača. alapljivo pril. v. halapljivo. alas -asa m 'ribar'. — Kakl si ti alas kad ni plivat ne znaš?! alaš alaša m 'postolje na kamari, gde se snoplje prihvata sa kola i baca gore na kamaru'. — Stipane, mogo bi me malo zaminit, već po dana sam u alašu i duša mi se oznojila. alat alata m 'oruđa koja služe u kakvom poslu'. — Popravio bi ja sam vrata, al nemam alat za taj poso. alat m 'konj tiđožute dlake'. — Ne dam ja mog alata za tvoja dva vranca. alatast -a -o 'riđast, riđastožut (o konju)'. — Mama mu je alatasta, al on je na oca ždripca. alav -a -o 'proždrljiv. — Još nikad nismo imali tako alave svinje ko ove sad. alavo pril. 'proždrljivo'. — Ko je to vidio tako alavo ist?

17

aldumašče s (indekl) 'čašćavanje prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora ili po završetku nekog posla. — Vite da smo uradili na vrime, al ko će sad aldumašce da plati? ← mađ. aldomas. aleluja 'pripev u crkvenim pesmama'. almaš m 'želj. stanica'. — Je 1 daleko još almaš? ← mađ. allomas. aloc uzv. u izrazu hitrosti. — Kad je vidio žandare, a on aloc u kuruze. alov m 'korito za hranjenje i napajanje stoke, valov'. — Ne triba nikad tako napunit alov, svinji onda tušta isprolivaje. alovčić m dem. od alov. alvatan -tna -tno 1. 'komotan, prostran (za odelo, sobu i sl.)'. — Malo mu je odilce alvatno, al na godinu će bit baš kako triba. 2. 'nemaran, neuredan'. — Radi, radi, al kad ga ne gledaš, oće da budne i alvatan. 3. 'darežljiv, široke ruke'. — Da da nema, kad je alvatne ruke. alvatno pril. 'komotno, natenane'. — Neće se taj nikad umorit kad tako alvatno radi. aljine aljina pl. t. 1. krevetnina (slamarica, jastuci, jorgan); 2. 'nevestinska oprema (koju mladoženja odnofi iz devojačke kuće uoči venčanja)'. 3. 'odeća, odelo'. — Šta si uradio, kad si ufleko te lipe nove aljine?! Izr. Slagat ~ 'sortirati nevestinsku opremu'. aljkav -a -o 'nemaran, neuredan'. — Potpaši većma tu suknju, ne volim da ti kažu kako si aljkava cura. aljkavac -avca m 'aljkav čovek'. — Šta si mi dovo tog aljkavca, njegov poso ne vridi ni po lule duvana. aljkavica ž 'aljkava ženska osoba'. — U mojoj kući nećeš bit aljkavica, a kad bidneš sama svoja gazdarica, radi kako oćeš. aljkavo pril. 'nemarno, neuredno, rđavo'. — Kako bi drugačije radio kad i sam aljkavo izgleda. aljkuša ž podr. v. aljkavica. — Sram te bilo, aljkušo jedna! am «tma (mn. amovi) m 1. 'deo konjske opreme koji služi za vuču'. — Donesi nove amove, nećemo valdar u svatove sa starima. 2- 'naramenica, držač za pantalone'. — Di su moji amovi, znaš da ne možem čakčire stezat kaišom. ama vezn. 'ali' — Znam da si vridan, ama triba bit ipošten!; part. — Ama, uradiću, šta mi toliko zvocate?!

18

amade part. 'već, skoro'. — Jesmo 1 vas uplašili, baćo? — Amade, amade, dico. amaha v. amade. ambar m 'spremište za čuvanje pšenice, razne veličine, u obliku kućice (od drveta ili pruća)'. — Ja n.kad ne praznim ambar dok ne vidim da će bit dosta novog žita. ambarić m dem. od ambar. ambetuš m 'otvoreni hodnik pred kućom, natkriven'. — Dida su cilo lito spavali na krevetu pod ambetušom. ambrel -ela m 'kišobran, amrel'. — Šta će ti taj veliki ambrel, ne možeš ga ni raskrilit kad tako zdravo duše vitar. amen uzv, 1. 'kraj hrišćanske molitve: nek tako bude'. 2. pril. 'svršetak, kraj'. — Doće i tvoj amen! 3. 'otpozdrav (na "FaljenIsus")'. — Amen uvik, sinko! amenovat -ujem nesvr. 'odobravati bez pogovora'. — Ne volim kad sve amenuješ što ja kažem, oću da čujem i tvoje mnenje. amišan -šna -šno 'prefrigan, vešt, lukav'. — Ne izgleda, al vidi kaki je to amišan čovik. amišno pril. 'lukavo, prepredeno'. — Ta, on se još i amišno smije. amoder pril. 'amo'. — Amoder tu bocu, da i dida nazdrave. ampa ž 'vihor, nevreme'. — Samo da ne naiđe kaka ampa dok litinu ne skinemo. ancuranje s gl. im. od ancurat se. — Nema ancuranja na krevetu. ancurat se -am se nesvr. v. hancurat se. andrak m 'đavo'. — Ne znam koji mu je andrak?! andramulje/andramulje pl. t. 'prnje, dronjci, starež, stvari bez vrednosti'. — Dico, friško skupljajte vaše andramulje, je 1 ako baćo vide kako soba izgleda, teško vama. andrav -a -o 'prljav, neuredan'. — Nećeš nikud s takim andravim rukama, oma da si i(h) opro. andung m 'predosećanje (da će se nešto ispuniti, ostvariti)'. — Pravo sam imo andung da triba ić na vašar i, andrak ga odno, ni sam ne znam zašto nisam očo, pa sad sam baš fain izgubio na kravama. anđelak -lka m. 1. dem. od anđeo. 2. 'dete (od milja)'. — Tako lipo spava nanin anđelak.

19

anđelče -eta s v. anđelak. anđelčić m dem. od anđeo. anđo -ela m 'anđeo'. Izr. Anđela ti tvog! 'grdnja'. angir -ira m v. ajgir. — Sutra ćemo u varoš, ja ću jašit angira, a ti, Boriša, ćeš jašit kobilu. anšlag/anšlog m 'sumpor natopljen na uskoj papirnatoj traci (za konzervisanje voća i buradi)'. — Kupi malo anšlaga, tribaće nam kad budnemo dunc mećali. anšlagovat / anšlagovat -ujem nesvr. 'sumporisati (konzervisati voće u procesu pripremanja kompota ili buradi pred berbu)'. — Možem ti dat, jel ja sam moju burad već anšlagovo, a ostalo mi je baš fain anšlaga. anta ž 'humka kao međaš između dva atara (dva vlasnika zemlje)'. — Moramo malo odorat od ante, široko smo je ostavili pa raste na njoj korov. antikrist m 'đavo, bezbožnik'. — Ja tebi kažem, od Luke nema većeg antikrista, i rođenog bi oca privario da mož. antrav -a -o v. hantrav. anjicat se -am se nesvr. 'biti nestašan'. — Dico, dokle ćete se već anjicat, oma da ste se smirili i spavali. aojak uzv. v. avjak. — Aojak, baćo, koliki je to vo velik ko vi! apaš m 'varalica, prevarant, lopov'. — Šta mi dovodiš na salaš tog apaša samo da izgleda di je šta i posli da dođe krast. apcigovat -ujem nesvr. 'odbiti, zakinuti'. — Jesi 1 mu apcigovo brašno za ušur? — apcigovo mu je od nadnice što nije dva dana radio. ← nem abziehen. apoštol m 'apostol, Hristov učenik'. Izr. Apoštola ti tvojeg! 'kao psovka'. apoštolski -a -o 'koji se odnosi na apostole'. — To je bila prava apoštolska pridika. apoštolski pril. 'kao apostoli'. — Ti iđeš pored kola pišce, apoštolski. april -ila m 'četvrti mesec u godini'. apta ž 'šikara, gustiš obično na kraju njive'. — Ona naša anta, između nas i komšije postala je prava apta, toliki je veliki gustiš naraso. aptike aptika ž pl. t 'kola sa federima za svečanu priliku'. — i naš pretelj je kupio aptike.

20

araber m 'konj arapske pasmine'. — Kako onaj tvoj araber, jesi 1 već išo š njim na trke? arambaša m 'razbojnik (pogrd).'. — Pročuo se on svud, jel nema većeg arambaše od njeg. aramija m 'razbojnik'. — Ne smimo noćom nikud od aramija. Arapin m 'pripadnik arapskog naroda'. — Crn ko Arapin. arat -am nesvr. v. harat. arcilajav -a -o 'brbljiv'. — Ja bi kazo da je snaš Liza arcilajava žena! arđala ž 1. bot. 'Sinapis, Brassica, gorušica'. 2. 'budala'. — Ne bi baš morala da se sastaješ s Matom, čim počme divanit, oma se vidi da je prava ardala. ardalast -a -o 'budalast, lakomislen'. — Ti si već skoro divojka, a još uvik si taka ardalasta cura. arđo(v) -ova m 'bure (opšti naziv)'. — Taj žderonja voli i dno od ardova da izliže, da od čega mu je nos ko prizrijala paradička. areada ž 1. 'zakup zemljišta (u čilju obrade)'. — Dida već odavno njevu zemlju izdaju pod arendu. 2. 'zakupnina za zemljište (koju plaća arendaš)'. — Ove godine je litina slabo rodila, jedva sam imo da dam gazdi arendu. arendaš -aša m. v. rendaš. arendirat arendiram nesvr. 'izdavati ili uzimati u zakup zemljište'. — Neću više sam obrađival, arendiraću svu zemlju. — Arendiraću čaBonini dvadeset lanaca. Izr. Ja ću Sentu (deo Subotice) sama arendirat, kudan će se dika paradirat (nar.)! argatovat -ujem nesvr. 'mukotrpno fizički raditi, kulučiti'. — Otkud da i'mam volju za čega drugo kad argatujem svaki dan od mraka do mraka, a što zaradim, jedva dotekne za kruv mojoj dici i ženi. arkanđel m 'arhanđel'. — Arkanđela ti tvog! 'grdnja'. arlauk m 'zavijanje pasa'. — Čuješ li u, Tome, taj arlauk, stra me je, šta to mož bit?! arlaukanje s gl. im. od arlaukat. — Utišaj dite, to nije plač već arlaukanje, arlaukat -auče nesvr. 'zavijati (o psu)'. — Kera arlauče za štencima — nismo i(h) tribali zakopat.

21

armar -ara m 'orman (za odela, najčešće jednokrilni)'. — Već je prošlo dvi godine od kako joj je ćer umrla, a još uvik drži njezino ruvo u armaru. armonika ž 'harmonika'. ~ čuješ kako lipo armonika svira?! armonikaš -aša m 'svirač na harmonici'. — Ja njemu ne bi kupila armoniku, valdar mi neće sin bit armonikaš?! arteski/arteški -a, -o v. bunar. artija ž 'hartija, papir'. — Otkud tolika artija po avliji? artijca ž dem. od artija. artilerija ž 'rod vojske naoružan topovima'. — Dida, baćo i ja, svi smo služili u artileriji. artok/artuk! uzv. stoci da se pomeri. artoknit (se)/artuknit (se) artokne (se) svr. 'odmaći (se), pomeriti (se)'. — Artokni kravu da uđeš med nji! asma ž 'sipnja, astma'. — Majku guši asma. asna ž 'korist'. — Mator konj ne donosi nikaku asnu. asnirat asniram nesvr. v. hasnirat. ~ se povr. v. hasnirat se. asnit -im nesvr. v. hasnit. ~ se povr. v. hasnit se. asnovit -a -o v. hasnovit. aspa ž 'ospa, ospice, male boginje'. — Svi troje dice mi leže u aspi. aspida ž 'zla i opaka žena'. — Ka će već toj aspidi doć kraj? Ta će se poderat al neće umrit. astal m 'sto'. — Užnaćemo za velikim astalom u ladu pod dudom. ← mađ. azstal astalčina n augm. i podr. od astal. astalčić/astalčić m dem. od astal. astalić dem. od astal. astalski -a -o 'koji se odnosi na astal'. — Donesi astalsku kožu pa je prostri, znaš da se na njoj ide.

22

asura ž 'prostirka ispletena od rogozine'. — Oni su i u ambetušu prostirali asure. asvalt m 'pločnik'. — iđe na asvalt (u šetnju). ašikovanje s gl. im. od ašikovat. — Kad se sitim mog ašikovanja i sad mi moje staro srce zaigra. ašikovat -ujem nesvr. 'udvarati se'. — Znam da on š njom ašikuje, samo ne znam oće l je uzet. ašov m 'gvozdena alatka za kopanje zemljišta'. 2. 'mera za dubinu'. — Naš komšija privaljiva pisak na dva ašova, sadiće novi vinograd. ašovčić m. dem. od ašov. at ata (mn. atovi) m 'konj'. — i ja imam ata za jašenje!; ~ imaš tolike atove a ni jednog za jašenje. atar m. 'teritorija jedne opštine, sela'; 2. 'zemljište jednog domaćina'. — Nemoj da odoravaš od mog atara. atlas m 'sjajna svilena tkanina'. ~ imala Je ruvo od atlasa. atlaski atlcski -a -o v. marama, svila. atoš v. hatoš. — Šta se on kerebeči kad nema ni atoša u džepu. atovi -ova pl. t. 1. 'prostrani pašnjaci'. — Atovi su moji i oma su tu pod varoškom zemljom. atrez/atres m 'adresa'. ~ oćemo da pišemo vašem Vranji u katane, napiši nam atrez. aujak uzv. v. avjak. — Aujak, koliki je tu kerekanja?! avan/ovat -ujem nesvrv 'napredovati, biti unapređen (u službi)'. — Čujem, Tome, da si i ti avanzovo, da si dobio jednu zvizdu. avaški -a -o 'užegao' v. slanina. — Nisam io, doneli nam nike avaške slanine. ← mađ. avas. avet -i ž 'utvara, priviđenja'. — Joj, kako si me uplašio, iđeš iza kuće ko kaka avet. avetinja v. avet. — Šta mi je, u poslidnje vrime samo klapim o avetinjama. avjak uzv. čuđenja. — Avjak, toliki deran pa još uvik sisa!

23

avlija ž 'dvorište'. — O(d) danas moja avlija, a vaša kapija, pa kud koji slatki moji! (kad se raskida sa neradnicima). avlijica ž dem. od avlija. avlijski -a -o koji se odnosi na avliju: ~ a vrataca, ~a kapija. avlinski -a -o v. avlijski. — Već po sata divane na avlinskim vratima. avrlje s 'pokošen i već natruo korov'. — Nemojte, dico, trčat po tom avrlju, ubošćete se. azlog (a)zlog)/azlag m 'izlog'. — Vid(i)lasam taku lipu svilu u azlagu. aždaja ž 1. 'zmaj'; 2. 'proždrljivac'. — Ideš ko aždaja; ka te čovik gleda, pomislio bi da tri dana nisi io! aždajin -a -o 'koji pripada aždaji'. — Čuvaj se aždajinog jezika! 'žene alapaće (fig.)'. ažur ažura m 'platno iz kojeg se izvlače žice a zatim koncem opšiva, veze'. — Moja najmlađa ćer zdravo lip ažur radi, a bome i veze i šupljika. ažurovan -a -o 'vezen u ažuru'. — Donela je ona kad se udala tri ažurovana čaršapa za astal. B Sadržaj babin -a -o 'koji pripada babi, ocu'. — Nosi babinu lulu i metni je u sobu na astal. babine -ina pl. t. ž. 1. 'čuvanje novorođenčeta (tri dana i tri noći po rođenju)'. — Taj valdar nije bio treću noć dočuvan! 2. 'pohođenje novorođenčeta i porodilje i donošenje poklona (najčešće hrana, ređe novac ili oprema za dete)'. — Danas sam nosila užnu rodilji za babine. 3. 'svečani ručak koji tazbina priređuje zetu prve nedelje posle venčanja'. — Zet iđe na babine. babiškovat -ujem nesvr. 'negovati uz posebnu pažnju i tetošenje'. — Nije valdar dite da ga triba babiškovat?! babo -e m 'otac, starešina porodice'. — Nema užne dok babo ne sidnu za astal. babrat -am nesvr. 'dirati, pipkati; dugo se zadržati oko nevažnih poslova'. — Šta babraš tamo već toliko dugo?!

24

babunjat -am nesvr. 'pričati bez smisla, nepovezano, trabunjati'. — Kad god se napije, dođe kod nas pa samo babunja ~ zato ga niko ni ne sluša šta divani. babura ž 1. 'vrsta krupne paprike'. — Babure ćemo punit kupusom i tako mećat u sirćet za zimu. 2. 'baba, stara žena (podr.)'. — Znala je babura sve to, al je mudro ćutila. baburača ž 'dosadna stara žena (pogrd.)'. — Baburača jedna ~ podmeće mi vračke. baburda ž v. babetina. — Baburda nikog ne trpi, pa živi sama ko ker u bunaru. baburina ž v. baburača. — Ti kažeš da su cure mlade, a ja kako gledam to su prave baburine! babuskara ž v. babetina. — Ne znam zašto je s đuvegijom došla i ona babuskara?! bacakat -am nesvr. dem. prema bacat. — Vranac poskakuje i nogama bacaka. ~ se 1. 'nogama i rukama mlatarati, koprcati se, praćakati se'. — Tako se mali nogicama bacaka da ga ne mož povit. 2. 'razmetati se, hvalisati se'. — Šta se taj balo bacaka, ko da je cili svit njegov. baat -a -o 'ohol, obestan; koji se nasilnički ponaša. — Da sam cura, nikad se ne bi udala za takog baatog momka. baato pril. 'oholo, obesno; nasilnički'. — Ne da se ponaša već još i baato divani! baatost ž 'oholost, nasilnost'. — Ta njegova baatost je već svima dosadila, zato ga ni ne vole u društvu. baba ž 1. 'stara žena'. — Babina je sva pamet u jeziku; jezičava je ko baba; 2. 'tašta, ženina mati'. — Doće joj zet, pa se baba ustrčala da sve spremi; 3. 'trouglasti drveni držač na kome se vozi plug'. — Metni plug na babu da ne tiraš kola kad nije daleko di ćeš orat; 4. 'plašljivac, kukavica'. — E, moj Ivane, kad ti ne bi bio baba, drugačije bi igrala tvoja žena. Izr.: baba šumom, dida drumom 'o nesporazumu među sabesednicima'; što se babi tilo ~ to se babi snilo 'o neostvarljivim željama'. babački -a -o 'koji je kao baba, koji odgovara staroj ženi'. — Mlada cura, a nosi tako babačko ruvo. Izr.: ~ lito 'kasna i lepa jesen'; ~ kolo 'narodna igra sporog tempa'. babaroga ž 'strašilo, nakaza kojom se deca plaše'. — Spavaj, jel sa će te odnet babaroga! babeskara ž v. babetina. — Dokleg će ona babeskara Luca olajavat moju Macu? babetina ž 'stara žena, baba (pogrd.)'. — Neće babetina da iđe pišce i kaže ~ vaćajte konje i nosite me na karucama u varoš.

25

babica ž 1. 'mali nakovanj za otkivanje kose'. — Vi'dio sam Josu da je uzo babicu ~ cigurno će okivat kosu; 2. 'žena koja pomaže porodilji pri porođaju (akušerka)'. — Kad sam se ja porađala, nije bilo babica ~ pomogla mi je moja nana i komšinca. babin -a -o 'koji pripada babi'. — Babina je marama uvik s malim krajom odozgor ~ valdar bi se udavala. bacat bacam nesvr. prema bacit. ~ se nesvr. prema baciti se. bacit bacim svr. 1. 'hitnuti'. — Perica je najdalje bacio kamen; 2. 'obući'. — eto mene, samo da bacim kaput na leđa; 3. 'uHoniti, ostaviti'. — Bacio je kosu na tavanjoš posli risa i sad ne zna di je. Izr. ~ karte 'vračati gledajući u karte'; ~ krivicu (na koga) 'okriviti'; ~ ljagu 'osramotiti'; — (koga) na sokak 'ostaviti (ga) bez sredstava za život'; ~ oko (na koga, na što) 'pogledati; poželeti (fig.)'; ~ pod noge (obraz, čast) 'osramotiti (se); ~ prašinu u oči 'obmanuti, prevariti'; — (koga) u zapećak 'ostaviti koga iza sebe'; ~ (koga) u trošak 'izložiti (koga) nepotrebnim izdacima'; ~ čini 'začarati'. ~ se 1. (nečim na nešto) v. bacit. — Spopadne batinu i baci se za kerovima. 2. 'brzo se sagnuti, leći'. — Da se nisam bacio u dno kola, grana bi mi otkinua glavu. 3. 'latiti se, prihvatiti se.' — Kad su se nji dvojica bacili na vezivanje, nisu mogli oni drugi da skupe snopove iza nji. Bačka ž 'deo SAP Vojvodine (gde ima najviše Bunjevaca)'. Bačvan(in) m 'čovek iz Bačke'. — Svi Bačvani su dobri rabadžije. Bačvanka ž 'ženska osoba iz Bačke'. — Bačvanka sam i time se dičim. bać 1. 'dodatak uz ime u znak poštovanja prema starijem (bać Joso), čika'. 2. 'dobra osobina stvari'. — To je bać voće! baća m 'stric (odm.)'. — Nane, čini mi se da iđu baća, pozno sam njim kola i konje još iz daleka. baćica m 'dever' (odm.)'. — Baćice, zovu vas nana. baćicin -a -o 'koji pripada baćici'. — Baćicine čizme je snaja morala najvećma glancat. baćin -a -o 'koji pripada baći (stricu)'. — Nema lipči konja od baćina dva ždripca. baćin -a -o 'koji pripada baći (ocu)'. — Baćini su brkovi uvik zavrnuti nagori. baćkoš m 'imućan (bogat) čovek'. — Ta. njegov je obor uvik pun svinja, baćkoš je on, u svakom pogledu. baćo -e m v. babo. — Što baćo kažu, to je zapovid za svakogu kući.; mali ~ 'dever (odm.). — Nane, da zovem malog baću na užnu?

26

badanj -dnja m 'kup kukuruzovine'. — Svezli smo svu kuružnu i sadili je u badnjove oko slame. badavad pril. 1. 'uzalud'. — Badavad plačeš, ni tako nećeš ić! 2. 'besplatno'. — Kupio sam kenjače, a uz to dobio badavad i jedan kabo. badavadžija m 'besposličar, neradnik, gotovan'. — Tio sam pogodit nadničare za branje kuruza, al sve sam badavadžija tamo ~ taki mi ne tribaje. badavaš -aša m v. badavadžija. — Dosta mi je već badavaša u kući. bailja ž 'očna bolest (uvrtanje trepavica koje bodu oko i zato se moraju čupati ili ispeći)'. — Pati s očima, makar joj često vade badlje. badnjača ž 'drvo koje se uoči Božića stavlja na vatru (njime se pale sveće, a u sobu ga unosi položaj, čestitajući Badnje veče, dok ga domaćin posipa žitom i kukuruzima)'. — Kad svi sidnu za astal, nek položaj unese badnjaču. badnjak m 1. 'specijalno pleteni kolač koji se peče za Božić (na njemu su razne figurjce od testa; životinjice, ruže, burić i dr.)'. — Što su majka lipo našarali badnjak. 2. 'dan uoči Božića'. — Na Badnjak se večera zajedno i to čim se smrači. badnji dan 'dan uoči Božića'. — Danas dan, sutra dan, a prikosutra Badnji dan! bagljo(v) -ova m 'mali plast sena'. — Imamo nikol(i)ko bagljova sina. bago(v) -ova m 1. 'duvan'. — Daj i meni malo bagova da zavijem jednu cigaretlu; 2. 'loš duvan; zaostali duvan na dnu ispušene lule'. — Ja ne znam, Luka, šta tebi fali, oćeš da se udaviš u kašlju, a nećeš da se ostaviš bagova?! bagra ž 'ološ, ljudi koji zaslužuju prezir'. — Čuvaj se ti Vece i on je od njeve bagre. bagren m bot. Acacia, v. drač. — Što bagren lipo mriši, a čele samo zuje i kupe med. bagrenov -a -o 'bagremov'. — Ja zdravo volim bagrenov med. bahat -a -o v. baat. — Eno, ide i bahati ilija, bolje će bit onda da se raziđemo. bajage pril. 'tobože, kao da'. — Kad te budnu zvali, ti se najpre, bajage, odbrecaj (up. kobajage). bajan bajna -o 'bedan'. — Tezo, Tezo, baš si se ti za bajnog čovika udala. bajat -a -o 'koji nije svež, ustajao'. — Često smo kod njeg ili bajatog kruva. bajat -am nesvr. 'gatati, vračati'. — Štogod joj je ona baburda bajala i cura se razbolila.

27

bajbok m 'zatvor, buvara (vulg.)'. — On malo, malo pa zaglavi bajbok. bajit -im nesvr. 'spavati'. — Baji buji, moje čedo malo (u tepanju). bajnet -eta m 'bajonet (nož na pušci)'. — Nisam volio kad vidim žandare s bajnetom na puški. bak baka m 1. '(drveni) naslon na četiri noge za pilanje, testerisanje drva'. — Pripravi bak i priku pilu, pa ćemo pilat dračove ciplje. 2. 'sedište za kočijaša na kolima, bok'. — Na baku još od jutros drima njegov kočijaš. baka ž 'baba (očeva ili majčina mati)'. — Baka nam je naštrikala rukavice za zimu. bakać samo u izrazu: ni u bakać! 'ni pomisao o brizi ili odgovornosti'. — Mater i otac su mu rintali dok ga nisu izučili, a on sad ni u bakać na njevu stranu. bakandža ž 'cokula (vojnička cipela sa čavlima)'. — To su prave bakandže a ne cipele za dite. ← mađ. bakancs. bakarni -a -o 'koji je od bakra'. — U bakarnom kotlu smo kuvali paradičku. bakćat se -em se nesvr. 'mučiti se, petljati se (oko čega)'. — Mani se već tog branja sa vrva voćke, ne vridi da se bakćeš oko nikol(i)ko zrni; triba i vrepcima štogod ostavit. bakica/bakica ž dem. od baka. bakin -a -o 'koji pripada zaki'. — Bakina unučad. baktit -im nesvr. 'ići teškim korakom (da se čuje)'. — Oma sam znala da si ti, Vranje, jel niko drugi tako ne bakti. bakvačit -im nesvr. 'pušiti'. — Joško, ti baš moraš u sobi bakvačit na tu luletinu?! bal bala m 'zabava sa igrankom'. Berbanski — 'zabava posle berbe grožđa (grozdovi se vešaju u dvorani i plesači ih skidaju svojim devojkama, a čuvari ih hvataju i kažnjavaju)'. bala ž 1. 'sluz iz usta i nosa'. — Da nije to tele bolesno kad mu tako iđu bale na nos? 2. 'upakovana roba, presovana slama, seno i sl.' — Slamu smo prešovali u bale i tako smo je prodavali. balac balca m 'slina'. — Tura se med starije a visi mu još balac iz nosa. balav -a -o 1. 'slinav'. ~ oma da si otrvo taj balav nos. 2. 'mlad i nezreo, "zelen". — Nije ni bio red da se baviš s otim balavim momkom.

28

balavac -avca m 1. 'nezreo, neiskusan dečak (momak), derište (pogrd.)'. — Di ćeš ti, balavac jedan, s nama momcima?! 2. 'onaj kome idu bale iz nosa ili usta'. — O rukav balavac tare, zgadi mi se kad ga vidim. balavander m v. balavac. — Vidi samo tog derana ~ balavander jedan i on se misa med starije. balavica ž 1. 'nezrela, neiskusna devojka, šiparica'. — Gledaj ti Rozu, nadigla se balavica ko da je prava divojka?! 2. 'bala, slina'. — Kaka cura, kad joj još balavica viri iz nosa. balavurdija ž zb. 'mladež, neozbiljan švet', — Bolje da nisam išla u kolo, tamo je bila sve sama balavurdija. balega ž 'izmet životinja'. — Uzmi lopatu i metlu pa očisti te kravlje balege isprid kuće. balegat -a nesvr. 1. 'izbacivati izmet o (životinjama)'. — Utiraj krave u korlat da ne balegaje svud po avliji. 2. 'govoriti besmislice, lupetati, baljezgati (vulg. fig.)'. — Lud i pijan jednako balegaje u divanu. balit -em nesvr. 1. 'plakati, kukati'. — Ajde, ćuti već, toliko bališ ko da su te motkom tukli; 2. 'prljati balama'. — Otari tom ditetu nos, sve ilo bali. 3. 'lupetati'. — Misliš da smo dužni da slušamo šta ti svaki dan tamo bališ?! balo m v. balavac. — Znam te ja još kad si balo bio. baljezganje s gl. im. od baljezgat. — Njegov divan uvik liči na baljezganje. baljezgat baljezgan nesvr. 'govoriti koješta, brbljati'. — Kako možeš istrpit onog tvog čovika, napije se, p onda po cio dan baljezga. bambast -asta, -o 'glupav'. — Sva su njim dica bambasta ← mađ. bamba. banak -nka m 'istureni deo peći na kome se eži (deca)'. — Kad baćo njevu lulu zapale, dica sa banka padaje. Izr.: Banak njim njev! (u kletvi). banbadava/banbadavad pril. 'sasvim uzalud'. — Juče sam banbadavad išo na pecu, ništa nisam prodo. bančit -im nesvr. 'pijančiti, bekrijati'. — Ka će radit kad noćom banči, a danjom spava! banda ž 1. 'grupa, skupina'. — U svatovima je svirala tamburaška banda; 2. 'razbojnička družina'. — Nije to jedan lopov, kažu da tu hara čitava banda. bandaš -aša m 'najbolji kosac, predvodnik u žetvi'. — Da smo imali boljeg bandaša, još bi prija pokosili.

29

bandašica ž 'partnerka najboljeg bandaša u žetvi (koja rukoveda pokošeno žito)'. — Lako j tebi kosit kad imaš tako dobru i lipu bandašicu. bandašov -a -o 'koji pripada bandašu'. — Bandašova kosa siče ko zmaj! bandera ž 'stub (telegrafski, električni i dr.)'. — Vitar je izlomio nikoliko bandera pokraj gvozdenog puta. bandoglav -a -o 'tvrdoglav', — Znala sam da će Đuka nasradat kad je uvik bio bandoglav čovik. bandžav -a -o 'razrok'. — Cura mu je mala i bandžava. bang m 'banka'. ~ uno sam novce u bangu. bangalola ž i m 'neradnik, skitnica'. — Kako se samo mogla ta redovna cura zagledat u tog bangalolu?! bangaloza ž i m v. bangalola. banit banem svr. 'iznenada doći'. — Nisam dobro ni oči otvorio, a oni banili. bank m 'sav novac koji ulaže onaj koji deli karte (ili koji "udara" ceo uiožen novac) u kartanju ili kocki'. — Ja držim bank i mećem sav novac što imam. banka ž 'novčani zavod i zgrada u kojoj je on smešten'. — Banka mi je tabulirala svu zemlju i salaš, pa sam dobio zajam. bankin -a -o 'bančin'. — Bankini novci su uvik skupi. bankrot -ota m 'onaj koji je propao (ekonomski)'. — Samo se zaduživo, a nikad nije vraćo, zato je posto bankrot. bar pril. 'barem'. — Nemoj tako, mož ti momak pendžer razlupat. Bar da oće!. — Bar da ja imam takog konja. bara ž 1. 'plitka stajaća voda, lokva'. — Čim malo jača kiša padne, svudan ostanu bare. 2. 'podvodno zemljište, močvara'. — U našim barama ima dosta trske i trave za pašu. 3. 'velika voda, jezero, more (šalj.)'. — Kažeš da je more najveća bara?! baraba ž i m 'propalica, skitnica'. — Šta će ti ta baraba ~ bolje je onda da se ne udaš, ako nemaš drugog. baraka ž 'daščara, brvnara'. — Držali smo kuruz u jednoj baraki dok nije bio gotov čardak.

30

baratat -am nesvr. 1. 'rukovati'. — Kupio je sijačicu, pa povazdan oko nje štogod barata. 2. 'preturati, čeprkati'. — Nisi ga tribo puštit da on sam u naslamu barata. 3. 'dogovarati se o nekom sumnjivom poslu, šurovati'. — Ne znam što Ivan toliko barata sa Stipanom. barca ž 'dozvola za pečenje rakije'. — Moraš prijavit da ćemo peć rakiju i uplatit za barcu. bardačić m dem. od bardak. — Komšija, oćeš mi dat u zajam bardačić petrolina. bardačina ž augm. od bardak. — Zašto si dite poslo, ne mož on sam donet tu bardačinu. bardak -aka 'krčag od gline (najčešće za držanje petroleja)'. — Ponesi bardak i kupi petrolina. bardat -am nesvr. 'pamtiti'. — Slabo ti to bardaš! barem v. bar. — Barem da i brata povede u kolo. baretina ž augm. od bara. — Nisam dobro ni koracio iz avlij'e i padnem u jednu baretinu, izgledo sam ko pravo svinče. barjačić~ m. dem. od barjak. barjak -aka (mn. barjaki) m 'zastava'. — Nikolu su zatvorili zbog nikog barjaka. barjaktar -ara m 1. 'onaj koji nosi barjak'. — Naš Stipan je bio barjaktar u katanama. 2. 'vođa, predvodnik (fig.)'. — Zašto, dite, baš ti moraš u svačem bit barjaktar?! barica dem. od bara. — Kad je on dite i mora u svaku baricu da stane. barit barim nesvr. 'kuvati u vodi'. — Barimo krumpir svinjama za mošlik. barkat -am nesvr. 'zadirkivati'. — Ne barkaj tog keia, ugrišće te. barovit -a -o 'močvaran, podvodan'. — Ova dolja je samo barovita. barski -a -o 'koji se odnosi na baru'. — Barska trska je zdravo dobra za pokrivanje krovova. barun -una m 'baron'. — Moj dida su bili sluga kod nikog baruna. barunica ž 'žena ili kći baruna'. — Tri godine sam služio kod baruna, a ja njegovu ženu barunicu nisam ni vidio. baruština ž augm. od bara. — Ova baruština je puna žaba i kumaraca. barut m 'puščani prah'. — Ti si taki rđav lovas da je šteta baruta što ga trošiš.

31

basamaga ž 'stepenica'. — Kate, i basamage triba ošurovat. basat -am nesvr. 'ići bez cilja, lutati'. — Vrime bi bilo, Mate, da se privatiš kakog posla, a ne po cio božji dan da basaš po selu. baš rečca 1. (za pojačavanje značenja). — Baš, neću!; 2. (za iskazivanje istovremenosti). — Baš sam pošo kod vas, a vi krenuli vamo; 3. (za ublažavanje). — Niste se baš obradovali gostima. Izr. Baš ste mi iz usta rič oteli (kad se sagovorniku pogodi misao); Baš me briga! Baš ko što triba! bašča ž 'vrt, bašta (za cveće): — Moja bašča je puna cvića, a najviše crveni ruža. baščica dem. od bašča. baškarit se baškarim se nesvr. 1. 'izležavati se'. — Kako ne bi radio, po cio dan se baškari, a žena mu i dica rade. 2. 'šepuriti se, praviti se važan'. — Još kad bi imo toliko koliko voli da se baškari, ko bi š njim na kraj izašo. baština ž 'imanje, nasleđe'. — Otkud njima baštine, kad mu je još dida sve popio i pobaco svircima. baštinit -im nesvr. 'naslediti'. — Malo je ona baštinila, a tušta je dice pa su zato siroti. bat m 'težak hod, topof. — Poznam ga po batu. batačić m dem. od batak butak -a m 1. 'but živinski'. — Mogo bi ti i krilo poist a ne samo da batakove izbiraš. 2. (šalj.) 'noga u čoveka (žene)'. — Zagledo se momak u curine batakove. bataljka ž 'štap'. Najčešće u izrazu: hajku na bataljku. — Lazo, umisto da se lati posla, on hajku na bataljku, pa pravo u mijanu. batina ž 'duži komad drveta, štap'. Izr. ~ ima dva kraja! ~ je iz raja izašla. Bolje je poslušat kraljevsku rič, nego kraljevsku batinu! batinara ž 'neozbiljna ženska osoba, skitalica'. — Da nije bila batinara u mladosti, ne bi došla na prosjački štap u starosti. batinat -am nesvr. 1. 'udarati batinom, tući'. — Ne daj čoviku da tako batina konje! 2. 'lutati, skitati'. — Ništa ona ne radi, samo batina po selu. ~ se 'tući se batinama'. — iđite razvadite i(h), monci se batinaje.

32

batrgat -am nesvr. 'zaplitati nogama, posrtati od umora ili pijanstva, teturati se'. — Vidio sam Nikolu, tako batrga sokakom, mora da se dobro nakvasio. ~ se povr. — Naš dida čim popiju fićok rakije, oma se batrgaje. batrljak -ljka m 'ostatak dela tela ili predmeta (ruke, noge, drveta i sl.)'. — Otkinila mu mašina prste i sad mu osto samo batrljak o(d) dlana. batrljica ž v. batrljak. bauk m 'zamišljeno zlo biće, nešto strašno, čime se plaše deca'. — Toliko m se dica bojala bauka da nisu smila sama uveče u sobu uć ~ mislili su da je bauk pod krevetom. bavit se nesvr. 1. 'prebivati, boraviti'. — Ni se on dugo bavio kod nas, al ne znamo kud je posli očo; 2. 'zanimati se za nešto, raditi neki posao'. — Ne bavim se ja s ovčarstvom ~ ne iđu mi od ruke ovce. bazat bazam nesvr. 'ići bez cilja, skitati, tumarati'. — Kad u)edared ogladne, dosadiće mu bazat, pa će se privatit motike. bazdit -im nesvr. 'smrdeti, zaudarati'. — Bazdiš ko cefra iz bureta. baždarit baždarim svr. i nesvr. 'proveriti meru (najčešće na buradima) i staviti žig kod kojih je proverena mera'. — Očistili smo tri velika bureta, nosićemo i(h) baždarit. bdinje s gl. im. od bdit. — Dvorim bolesnog didu i bdinje me je upropastilo. bdit bdijem/bdim nesvr. 'ne spavati'. — Svi spavaje, samo nana bdiju, jel je bolesna mala Manda. beba ž 1. 'sasvim malo dete'. — Ta ona je mala beba, još uvik sisa. 2. 'čunj (u kuglani)'. — Ja bi se kugljo, samo ko će namišćat bebe. beban -ana m 'muška beba (ir)'. — A šta ovaj vaš beban, još uvik sisa? bebica ž 1. dem. od beba 2. 'zenica'. — Sasula sam mu sve u bebicu pa sad nek se ždere. bebin -a -o koji pripada bebi'. Izr. Podilit bebine ronđe 'posvađati se'. beco m 'tele, telence (odm.): — Jeste 1 podojili becu? bečit bečim nesvr. 1. 'mukati, rikati: — Čuvaj se ovna kad tako beči. 2. 'netremice gledati. — Beči ti oči koliko oćeš, al dok se ne opereš, nema večere. ~ se 1. 'razmetati se, prsiti se. — Šta se bečiš, goljo jedan?! 2. 'derati se'. — Zašto se bik već toliko beči? bečka ž pivsko bure (25 1.): Doneli su tri bečke piva.

33

bećar -ara 'm veseljak, bekrija, muškarac koji voli život i zabavu, nestalan i u ljubavi'. — Bećar očo, uncut došo! bećarac -rca 'm vrsta narodne pesme (u desetercu ljubavnog i vedrijeg sadržaja)'. — Rodi, nane, još jednog bećara, kad lumpujem da ja imam para (nar.)! bećarina m augm. i pogrd. od bećar. bećarit (se) bećarim (se) nesvr. 'živeti kao bećar'. — Bećarim se, to mi je u krvi. bećarluk m 'bećarsko ponašanje, bećarski život'. — Ej, monče, lati se motike, nije kopanje kuruza bećarluk. bećarski -a -o 'koji se odnosi na bećare'. — Nevolja je kad se bećarski život produži i posli vinčanja. bećarski pril. 'na bećarski način, kao bećar'. — Nisam bećar, samo se bećarski ponašam. bećaruša ž 'vesela, vragolasta devojka'. — Volim što ona moja bećaruša okreće monce oko prsta. bedevija ž 'velika nezgrapna kobila'. — Di si tu bedeviju nabavio?! Mogo si štogod bolje kupit uz onog tvog lipog konja. beg m 'turski plemićki naslov'. — Živiš ko beg, ništa ne radiš, a sve imaš. begeš m 'kontrabas. — i vama bi teško bilo da nosite begeš na leđima ko ja. begešar -ara m 'onaj koji svira u begeš'. — Umro je onaj stari Ciganin begešar. bekac v. beknit. — Dico, dosta je vaše graje, oma da ste išli u krevet, i ni bekac više. bekarit se -im se nesvr. 'prsiti se, razmetati se'. — Vidi Josu kako se bekari, ko da je u sto lanaca odraso! bekeljit bekeljim se nesvr. 'praviti grimase, kreveljiti se'. — Daj mu tu loptu, da se već ne bekelji toliko. bekeš m 'haljinica za decu' (krojena kao duga košuljica; u staro vreme nosila su ga deca oba pola — i to je bio jedan od načina da se pred Turcima sakriju muška deca). beknit bekne nesvr. 'progovoriti'. — Dok stariji divane da nisi beknio! bekrija m 'mangup, lola, bećar' (v). — Ja sam, nane, bekrija, al me zato svaka cura voli. bekrijat -am nesvr. 'lako, bezbrižno u piću i društvu provoditi, terevenčiti'. — Bekrijaću dok sam mlad, imam kada da ostarim.

34

belaj -aja m 'nesreća, nevolja, gužva, rusvaj'. Izr. Upasti u belaj 'nastradati'. — Ja, dico, ne marim, idite — al ako baćo čuju di ste, biće belaja. beljeg m 'marka (poštanska, taksena i dr.)'. — Kupi beljege, moramo vadit pasoš za pras(i)ce. bemberg m 'vrsta fine svilene tkanine'. — Lozika, jesi 1 skupo platila taj curin bemberg? bembukat bembuče nesvr. 1. 'rikati (bik)'. — Iđi vidi, šta taj bik već toliko bembuče? 2. 'tražiti nešto kroz plač (za decu)'. — ićeš i ti s nanom, samo nemoj više bembukat. bena ž 'budala, luda'. — Ni moja ćer nije valdar bena da trči za njim. benast -a -o 'glupav, budalast'. — On mi liči na benastog ovna! benasto pril. 'kao bena, kao budala'. — Drugačije bi prošo da nisi tako benasto radio. benga ž 'neodređena bolest živine ili stoke'. — Udarila nika benga u piliće i sve je što sam imala pocrkalo. bengav -a -o 'bolešljiv'. — U poslidnje vrime dida su dosta bengavog zdravlja. benkica ž 'košuljica, bluzica za bebe'. — Sačuvala sam ja dosta benkica od prvog diteta. benče -eta s dem. od beba. berač -ača m 'onaj koji obavlja berbu, branje'. — Ove godine sam imo dobre berače kuruza. beračica ž 'ona koja bere'. — Beračice su tako friško brale grožđe da muškarci nisu mogli naiznosit pune košarove. beračina ž 'branje (kukuruza)'. — Nismo mi imali tušta kuruza, kiša nam je smetala, zato se tako otegla beračina. berba ž 1. 'branje grožđa, voća'. — Počela je berba jabuka. 2. 'vreme berbe'. — Spremili smo burad za berbu. 3. 'zarada, profit'. — Jeptino je grožđe, to je berba za trgovce koji ga kupuju. berbanski -a -o 'koji se odnosi na berbu (v. bal)'. — Kad dođu berbanski dani, svi se ušvrćkamo. berber m 'berberin, brijač'. — Naš berber zdravo lipo i brije i šiša. berbernica ž 'radnja u kojoj se brije i šiša'. — Berbernica je di svašta možeš čut.

35

berda ž v. begeš. — Miško voli u berdu da svira, samo mu je malo teško nosit, jel je on zdravo nizak. berdaš -aša m v. begešar. — Lazo je dobio i nadimak Berdaš, zato što je u mladosti u berdu sviro. berivo s 'plata, zarada (i u javnim ustanovama i kod privatnih poslodavaca)'. — Čim misečari dobiju svoja beriva, oma peca poskupi. besida ž 'govor na nekoj svečanosti'. — Lipu besidu je kazo naš purgermajstor. besidit -im nesvr. 'govoriti'. — Kad on počne besidit, svi se oko njeg skupe. besidnik m 'govornik'. — Božan je bio dobar besidnik. beštija ž 1. 'zver, opaka životinja'. — Pazi na kobilu, beštija, oma se grize. 2. 'osoba sa životinjskim osobinama'. — Kažeš da ona ne valja, al eto, našla se još veća beštija, pa je Ozo za ženu. betlem m 'vizuelna postavka u katoličkoj crkvi o Hristovom rođenju, sa raznim figurama ljudi i životinja'. — Toliko je svita bilo u cfkvi da betlem nisam ni vidila. biba ž 'trbuh' (odm. ~ kod dece). — Je 1 se napunila biba mlikašcem? bibica ž dem. od biba. bicigla ž 'bicikl'. — Probušila mi se bicigla. biciglišt(a) m 'biciklist(a)'. — Ko su oni biciglište? biciglovat se -ujem se nesvr. 'voziti se biciklom'. — Dokle ćeš da se bicigluješ? bič biča m 'tanko uže pričvršćeno na kratkom drvenom držalju, služi za šibanje (na kraju se nalazi švigar, koji puca na trzaj). — Kad ja puknem s bičom, čuje se na deseti salaš. Izr. Na kraju biča švigar puca 'kad bude kraj, sve će se znati'. bičalje s 'drška od kamdžije (i biča)'. — Kandžija ima dugačko, a bič kratko bičalje. biče -eta s 'mladi bik, bičić'. — Lipo ti je to biče. bičić m dem. od bič. bičić -ića m dem. od bik, bikčić. bičiji -a -e 'koji se odnosi na bikove'. — Ova naša krmača ima niki bičiji vrat.

36

bičina ž augm. od bik. bičkaš -aša m 'kavgadžija, koji barata nožem'. — Sve bi dobro bilo, samo da nije bičkaš. bičovat bičujem nesvr. 'šibati kamdžijom, bičem'. — Čekaj dok te ja uvatim, vidićeš ti koga ćeš bičovat?! ~ se povr. biće s ono što postoji, živi, stvorenje'. — Pa, valdar si ljudsko biće i znaš mislit. bida ž 'nevolja, nesreća; siromaštvo'. — Stisla nas je nika bida, pa samo iz godine u godinu pištimo — al triba izdržat i to će proć. bidan -dna -dno 'jadan, tužan, nesrećan; siromašan'. — Bidna dica plaču, ostala su brez matere. biđit bidim nesvr. 'klevetati'. — Nije lipo da tako bidiš čovika, a ni ne poznaš ga dobro. bigenisat -šem nesvr. '(za)voleti, izabrati, sviđati se'. — Badavad on iđe za njom, kad ga Roza ne bigeniše. ~ se 'zavoleti se'. — izgleda da se naša dica bigenišu. bik bika m 1. 'neuškopljen vo'. — Koliko su pritegla ona tvoja dva bika? 2. 'čvrst, cevčast list crnog luka koji nosi cvet'. — Triba pogazit luk, počo je već rast u bikove. Izr. zdrav ko bik 'sasvim zdrav, koji „puca" od zdravlja'. bikačik m 'deblji elastični prut, palica (od žile drveta ili volujskog uda)'. — Bikačikom ću ja tebe priko ušivi pa ćeš oma potrevit istirat svinje na strniku. bileta ž 'vozna karta'. — Uzmi i meni jednu biletu do predgrađa, sa ću ja doć na genciju za tobom. biletarnica ž 'blagajna za prodaju voznih karata'. — Nisam kupio bilete, zatvorena je biletarnica. bili «a -o 'beo'. — Košulja je na njemu bila ko snig. — Sva je bila u bilom ruvu. Izr. ~ smok 'mlečni proizvodi'; bile duvne 'kaluđerice koje isključivo nose bele haljine'; ni bilo ni crno 'ni lepo ni ružno'; u po bila dana 'danju'; crno na bilom 'napismeno'; čuvat bile novce za crne dane 'štedeti za nevolju'. bililo s 'sredslvo za beljenje veša'. — Metni malo bilila u košulje. bilit bilim nesvr. 'činiti belim, bojiti u belo, čistiti od prljavštine i sl.' — Oprala sam košulje, a nema nimalo sunca da i možem bilit. ~ se 'izdvajati se belinom'. biluga ž 'znak, beleg'. — Najmlađi mi sin ima bilugu na peti.

37

bilužit -im nesvr. 'beležiti'. — Biluži sve što učiteljica kaže, lakše ćeš naučit ono što triba. biljača ž 'bela krmača'. ~ imam jednu biljaču i jednu zelju krmaču. biljanac -nca m 'belance (jajeta)'. — Pekla sam pusedle od biljanaca. biljančuk -uka m 'gvozdena karika (pričvršćena na jasle, za koju se vezuje stoka), alka'. — Prokinio se biljančuk na jaslama. birač -ača m 1. 'onaj koji učestvuje na izborima, koji biia, glasa'. — Ove godine sam prvi put bio biiač. 2. 'probirač, izbirač'. — Nije dobro da bidneš velik birač, jel možeš ostat i brez onog što sad imaš. biračica ž 1. 'ona koja učestvuje na izborima, koja bira, glasa'. — Postala sam punolitna pa sam i ja biračica. 2. 'probiračica, izbiračica'. — Biračica ne mož tražit ono što niko nema. birački -a -o 'koji se odnosi na birače' ~ spisak; ~ misto. — Mene nisu našli u biračkom spisku. biran -a -o 'odabran, viđen, odličan, lep'. — Nemojte ni gledat drugi već kupite, ovo je biran krumpir! birano pril. 'odabrano, odlično, lepo, otmeno'. — Dvik se birano nosio. birat biram nesvr. 1. 'izdvajati, uzimati ono što je bolje; opredeljivati se, odlučivati se za nešto'. — Mlogo je birala, pa je ostala neudata. 2. 'vršiti izbor glasanjem'. — Triput su ga birali za čuvara. birc m 'gostiona, birtija'. — Čim dođe do novaca, on pravo u birc krene. bireš/biroš m 'sluga na imanju, poljoprivredni najamni radnik (godišnjak)'. — Gazde su više volili da su njim mladi bireši. ← mađ. beres. biribiri 'uzvik kojim se dozivaju guske i patke'. — Biribiri, pače moje malo. birov -a m 'opštinski starešina, kmet'. — Birova su birali samo stariji ljudi u kraju. birtaš -aša 'gostioničar'. — Ni birtaš nije mogo svaki bit. birtašica ž 1. 'gostioničarka', 2. 'birtaševa žena'. — Kad je snalažljiva birtašica, onda je mijana uvik puna. birtašov -a -o 'koji pripada birtašu'. — Birtašovo vino je pokatkad i pokršteno.

38

bis m 1. 'obest, naprasitost, srditost, gnev'. — Ne znam šta je Grgu taki bis spopo. 2. 'besnilo, besnoća'. ~ od bisa sasvim je obnevidio. Izr. Glete bisa 'vidi vraga'. bisage mn. ž 'dve sastavljene torbe, koje se nose o ramenu ili se vešaju o sedlo'. — Iznesi bisage i metni priko sedla. bisan -sna -sno 'mahnit, razjaren'. — Ne diraj me, bisan sam ko ker. bisemica ž 'mala tambura sa najvišim tonom, prima'. ~ imali smo u bandi dvi bisernice. biskup m 'visoki dostojanstvenik u katoličkoj i evangelističkoj crkvi, episkop'. biskupija ž 'područje jednog biskupa'. — Subotička biskupija se odvojila od Kaločke. bisnit -im nesvr. 'praskati, žestiti se, mahnitati, biti van sebe od ljutnje'. — Ajde, smiri se već jedared, dokle ćeš bisnit oko kuće?! bisnilo s 1. 'ludilo, pomama', 2. 'preteran gnev, jarost'. — Toliko je svaki dan mučio i kinjio da je ona u bisnilu spopala sikiru i udarila ga srid čela. bisnoća ž v. bisnilo. — izgleda da je našeg kera uvatila bisnoća, moraćemo ga stamanit. bisnulja ž 1. 'nemirna krava (kobila, krma5a)'. — To nije krava već prava bisnulja, uvlk moraš pazit da ne privrne punu kravljaču mlika. 2. 'goropadna oštra žena'. — Kako da izađem š njom na kraj, kad je Marga taka bisnulja ko zolja. bisnjača ž v. 'bisnulja 2'. — Dobila sam snaju pravu bisnjaču! bistoš m 'policijski komesar (činovnik)'. — U zatvor me otiro jedan bistoš. ← mađ. bisztos. bistrit -im nesvr. a. 'razbistravati (obično tečnost)'. — Bistrimo novo vino. b. 'razjašnjavati nešto'. — Ne znam šta Mara i Justa već po sata na kapiji bistre?! ~ se 'razbistravati se.'— Bistrl se voda u bunaru. bit bidnem/budnem i jesam/esam, esmo, esu, odr. nisam svr. i nesvr. 'kao spona i kao pomoćni glagol'. — Jedva čekam da moja bidneš. Izr. ~ za putom 'žuriti se'; ~ naglasu 'uživati ugled'; ~ (kome) trn u oku; 'smetati kome'; ~ na pameti, na umu 'misliti o nekom ili nečem'; ~ na kraj srca 'ljutiti se za sitnicu'; ~ načisto 'uviđati'; ~ po volji 'dopadati se, sviđati se'; ~ pod papučom 'pokoravati se u svemu ženi'; ~ svakom loncu poklopac 'mešati se u svašta'; ~ u godinama 'biti stariji'; ~ u pravu 'imati pravo'; ~ u stanju 'moći'; ~ u čemu 'valjati, vredeti'; ~ ben 'dobiti batine'; ~ u sporu 'sporiti se'; ~ na koga 'ličiti'; ~ od riči 'biti čvrst'; ~ kost u grlu 'ometati neki posao'; ~ na palori (v) 'izložen kritici'; ~ u sosu 'zapasti u nevolju'; ne ~ ko što triba 'biti bolestan'; bilo kako bilo 'svejedno'; bilo pa prošlo 'svršeno je, neće se više vratiti'; ne bi bilo zgoreg 'dobro bi bilo'; Bili su i oni ispod postelje 'nigde, nikada nisu putovali izvan mesta'; biće, biće 'da, možda, verovatno'; Biće ko na Božić rokve! 'nikada (jer se u štaro vreme nije mogla zamisliti rotkva u đecembru)'

39

biće kad na vrbi rodi svirala (ili grožđe) 'nikada'; ne bilo te (ga) 'da si proklet'; što bi, bi 'sad je kasno'; esmo 1 el nismo 'iliili, biti ili ne biti'. bit bijem (trp. ben) nesvr. 'tući, udarati'. — Ben se priti! Izr. rđav glas ga bije! 'loše se govori o njemu'. bitanga ž 'skitnica, propalica, probisvet, neradnik'. — Toliko i(h) ima, ko da su se ode skupile sveg svita bitange! bitandžit -im (se) nesvr. 'skitati (se)'. — Ko bi znao di se on sad bitandži?! bitisat -šem nesvr. 1. 'postojati'. — Bitisali su dok su zajedno bili. 2. 'proći'. Izr. Bilo i bitisalo 'bilo pa prošlo'. bivat bivam nesvr. prema biti 'događati se, zbivati se'. — Bivali su baćo pokatkad i zdravo oštri, al su friško popuštali. bivol m 'zool. Bubalus, bivo'. Ova kola koja vuku bivoli ko da su malo pritovarena. bivolski -a -o 'koji se odnosi na bivole'. —-Bivolska kola su obično drugačija od kola koja konji vuku. bižanija ž 'bežanje, bekstvo'. — Bože, al je kadgod bilo često bižanije. bižat -im nesvr. 1. 'brzo odlaziti, udaljavati se; uklanjati se brzo od opasnosti; uklanjati se od straha'. — I naš baćo su često bižali isprid žandara; 2. 'brzo prolaziti, odmicati (o vremenu)'. — E, vidićete, dico, kad bidnete stariji, kako vrime biži. Izr. ~ glavom brez obzira 'bežati u paničnom strahu'; ~ ko vrag od križa 'stalno se svega kloniti'; ~ u svit 'ostaviti svoju kuću'. blag blaga blago 1. 'dobre naravi, dobroćudan, pomirljiv'. — To je blag čovik i mekan da ga mažeš ko puter. — Ona je žena blage riči. 2. 'umeren, prijatan, ugodan'. Ova je zima mlogo blaža od lanske. 3. 'razblažen, mek'. — Ovo je blaga rakija, možedu je i žene pit. blagdan m 'praznik'. — Danas je blagdan, neću ništa da radim. blago s 1. 'bogatstvo, imovina'. — Svakog je pomago i nikad se nije svojim blagom razmećo. 2. 'stoka'. — Koliko ti je blago u korlatu? Izr. ~ od čovika (žene, diteta) 'vrlo dobar čovek (žena, dete)'; krupno ~ 'goveda'; sitno ~ 's/inje i ovce'; ni za carevo ~ 'ni za što na svetu'; ni po koje ~ 'ni po koju cenu'. blago/blago (komp. blaže) pril. 'tiho, prijatno, ugodno'. — Njezino ilo je uvik bilo na vrime skuvano, blago i dobro. blago 'uzvik za izražavanje zadovoljstva, radosti, sreće'. — Blago onom ko svoj kruv ide! Blago tebi kad si na vrime litinu spremio.

40

blagosivat -osivam nesvr. prema blagosovit. blagosovit -osovim 'blagosloviti'. — Biskup nas je sve blagosovio. blagovist ž 'hrišćanski praznik (25. marta) kojim se slavi vest o Bogorodičnom začeću'. Na Blagovist se pije vino na štesrce da bi zdravi ljudi bili. Izr. ~ pripovist (zbog čestih i mnogih promena na taj dan). blatit (se) -im (se) nesvr. 1. 'prljati (se) blatom'. — Ko j to vidio, blatiš se u bari. 2. 'sramotiti (se), vređati'. — Kobajage, dobro oće svakom, a s jezikom blati da ne mož većma.— — Kako ima sica tu mladu i dobru curu tako blatit. blatnjav -a -o 'uprljan blatom'. — Nećemo ić po tom blatnjavom putu. blaznit -im nesvr. 'milovali, maziti'. — Toliko blazni tog deranca da neće od njeg nikad čovik bit. blažen -a -o 1. 'pun zadovoljstva, sreće, presrećan'. — Blažen med ženama. 2. 'pokojni, umrli (kao imenica)'. — Bać Luka je već odavno med blaženima. blažit blažim nesvr. 'stišavati, smirivati'. — Otac ga kara, a nana ga blaži. blebećat blebeće nesvr. 'blebetati, pričati bez smisla'. — Ti, snajo, ćuti, a ti, babo, ne blebeći! blebetuša ž 'žena koja mnogo blebeće'. — Niko nju ne mož nadivanit, zato je i zovu blebetuša. blečkat -am nesvr. 'izazvati šum gacanjem po vodi i žitkom blatu'. — Kako smo gazili, a ono blato i voda samo blečka pod nogama. ~ se 'brčkati se'. — Vi'di dicu kako se blečkaje u bari. blejit nesvr. 'blenuti'. — Šta blejiš u nas ko da nikad nisi vidio ljude u svečanom ruvu?! 2. 'oponašati glas ovce, teleta. — Bleji tele, cigurno je gladno. blenda ž 'usna (pogrd.)'. — Nrje te sramota, taki velik deran, a obisio blende ko magarac. blendav -a -o 'blesav, budalast'. — Valdar će jedared počet mislit i ta tvoja blendava glava. blendica ž samo u tepanju deci (v. blendo). — ajde, blendice moja, dođi friško da te nana zagrli. blendo -e m 'glupak, budala'. — Ta koja će se udat za onog našeg blendu?!

41

blendonja m v. 'blendo'. — Začudo božje i Vecin blendonja se oženio. blenit -nem nesvr. 'tupo gledati, zuriti'. Izr. Blene ko tele u šarena vrata! blesonja m 'glupak'. — I umritieš ko blesonja. blid blida blido 'koji je bez prirodnog rumenila'. — Nana su tako blidi u licu. blidolik -a -o 'koji je bleda lica; koji je blede boje'. — Di je onaj blidoliki deran, koji se juče tu s vama sigro? blitva ž bot 'Beta vulgaris, stočna repa'. — Nasičkaj blitve i malo pomišaj s prikrupom, pa narani krave. blizanac -anca m 'dete (ili mladunče) rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nas dva brata smo blizanci. blizanče -eta (coll. blizančad) s dem. od blizanac. blizančići m supl. mn. od blizanče. blizina ž 'mala udaljenost (prostorno ili vremenski)' — Nemoj mi više ni u blizinu dolazit. bliznakinja ž 'žensko dete rođeno s drugim u istom porođaju'. — Nji dvi se ne ođvajaje ko da su blizkakinje. bliznura ž 'bliznakinja'. — Maca i Stana su bliznure. bliznure pl. t. ž 'dve suvaje, kuće blizu jedna drugoj'. — Te bliznure su tu na potoku od pantivika. blizo predl. 1. 'za mesto: kod, pored'. — Ja mislim da je on stigo blizo salaša. 2. 'za vreme'. — On je već blizo vinčanja. blizo pril. 1. 'na malom odstojanju, u blizini'. — Bog zna di je grmilo, a grom se tako blizo čuvo. 2. 'gotovo skoro, bezmalo'. — Ustajte, blizo je četri sata. bližnji bližnji -a -e 1. 'koji je u bliskom srodstvu'. — Bać Blaško je njev bližnji rođik 2. 'srodnik uopšte (u imeničkoj službi)'. — Čim se upokoji, ako ima tala, oma će se javit bližnji. blud m 'nedopušteno polno opštenje'. — To je velika sramota za njezine, odala se bludu. bludan -dna -dno 'koji vrši blud'. — I sin je krenio stopama bludnog oca.

42

bludit -im nesvr. (fig.) 'grešiti'. — Bludio je ko momak, bludi i sad ko ženjen ćo\ik, ka(d) će se već jedared opametit?! bljucnit -nem svr. 1. 'malo bljunuti, grcnuti'. — Pogledaj dite, moždar je bljucnilo, jel je fain sisalo. 2. 'izdati šaku novaca (šalj.)'. — Bljucnio je on za tog konja, al sad niko nema lipčeg. bljuvat bljujem nesvr. 'povraćati'. — Nek bljuje kad mora pit, a zna da nije za njeg. bljuzgavica ž 'lapavica s kišom i mokrim snegom; raskvašeno blatnjavo tlo'. — išli smo po najvećoj bljuzgavici i ulopali smo se do vrata. bljuždrit -dri nesvr. 'krčati (za creva od gladi)'. — Žurite, nane, s otom užnom, jel meni već zdravo bljuždri u trbuvu. bobat bobam nesvr. 'jesti zrno po zrno (grožđa)'. — Ja nisam brao, al zato sam bobo grožđa ko nikad. bobica/bobica ž 1. 'sitan, okruglast plod, zrno'. — Bio sam u berbi, a ni jednu bobicu grožđa nisam poio, tri dana me već boli trbuv. 2. 'šara na tkanini u vidu tačkica'. — Kati sam kupila cicano ruvo na bobice. bočica ž dem. od boca. boca ž 'flaša'. — Kupio mi je čovik dvaes boca od po po Htre za paradičku. Duncoška ~ 'flaša za kompot', Sodaška ~ 'flaša za soda-vodu'; pletena ~ 'pletenka'. boca ž 'vrsta bodljikave korovske biljke, trn Anthium spinosum'. 2. 'gvozdeni obruč sa ugrađenim bodljama (stavlja se teletu na nos kada se zaljuči, da ne bi moglo sisati kravu ~ svakim dodirom je ubode)'. bockalo s v. boca (2). — Ako vam ne triba bockalo, ja bi odno, zaljučili smo tele pa da mu metnem na nos. bockat -am nesvr. 1. 'zadirkivati, podbadati'. A je l,Loško, ne bockaš ti mene malo?! 2. 'šiti (fig.)'. — Po cio dan bockaš, Kate. — Moram, oću večeras da zavfšim levešku curi. ~ se 'zadirkivati se'. — Dico, mir da bi'dne, samo se bockate ko zolje. bockoš m 'tele (od 2—3 mes.)'. — i naš bockoš je već fain naraso. bocnit -em svr. 1. 'dem. prema bosti'; 2. 'pecnuti, dirnuti'. — Ti u tvom divanu ne znaš drugačije ako nećeš makar malo bocnit čovika. ~ se povr. — iglom. boco s v. beco.

43

boda ž 1. 'pokretna radionica kod vršalice'. — Kogod je krao alat iz bode. 2. 'kiosk'. — Metnili su niku bodu i tamo prodaju duvan i pisma. bodlja ž 'trn'. — Ušla mi je bodlja u petu. bodljiv -a -o 'bodljikav, koji ima bodlje'. — Mal nisam stao na jednog bodljivog ježa. bodrit -im nesvr. 'hrabriti'. — Da me nije brat bodrio, ne bi izdržo tako velik put. ~ se povr. —Bodrili smo se da to nije ništa, a svi smo se bojali mraka kad ostanemo ko dica sami u sobi. Bog boga m Deus Izr. Ako Boga znaš (znate). Ako Bog da (valjda, verovatno). Boga radi (radi boga). Bome, borme, borame, bogme, bogame (1. zakletva bogom. 2. reč za naglašavanje: čak, šta više. 3. stvarno, zbilja, zaista. ~ dao, ~ uzo (kad se nešto drago izgubi). Bogu iza leđa. Di je ~ kazo laku noć (vrlo daleko). ~ te dono (dobro došao). Zbogom (pozdrav u odlasku). Boga mu. Boga ti! Boga maminog! (psovka). ~ neka mu duši prosti (za pokojnika). Sakloni bože. Bože sačuvaj! Sačuvaj bože! (uzrečica za prihvatanje nečega kako jeste, da ne bude gore). Ni Boga jokinog (bez igde ičega). Ni rod ni POmoz ~ (potpuno tuđ, stran, nepoznat). Uvatit Boga za bradu (postići nešto nemoguće ili uobraziti takvo ostvarenje). Daj bože zdravlja (nada, vera u moguće). Ne triba ni Bogu ni svitu (moralno propao, probisvet). Bože pomozi (želja za uspeh u čemu ili na početku dana). Triput ~ pomaže (uzrečica da tri put treba okušati sreću). Da ~ da (nešto pozitivno «i negativno da se ostvari). Oprosti Bože (da ne uzme u greh). Krade Bogu dane (ništa ne radi). Sila Boga ne moli (uzalud protivljenje). Bogom dano (kao da je nešto „palo s neba"). Budi ~ s nama (da se, ,,ne daj Bože", to ne dogodi o čemu se govori ili u znaku čuđenja: ,,ta šta kažete"). Gleda u njega ko u Boga (sa strahopoštovanjem). ~ bogova (odlično) Mali ~ (pravi se važan). ~ i batina (svemoćnik). ~ te vidio. ~ s tobom. Za Boga miloga. ~ bi ga znao. ~ sveti zna. ~ zna. Pitaj Boga. Sam Bog zna. ~ zna kaki. ~ zna kako. ~ zna koliki. ~ zna koliko. ~ zna šta. ~ zna di. ~ zna zašto. Fala Bogu. Milom Bogu fala. Bogu fala. Otić Bogu na istinu (umreti). Dao Bogu dušu (umro). Božem prosti. Bože moj! Daj bože! Da te ~ vidi! Znati svoga Boga. Vidit svoga Boga. Iđi s (milim) Bogom! Bogu plakat! ~ je najpre sebi bradu stvorio. Na pravdi Boga (ni za šta). Na si'lu Boga (silom). Ne da ni Bogu tamjana (tvrdica). Skidat bogove s neba (strašno psovati). ~ je spor al je dostižan. Kome ~ tome i svi sveci. Čovik snuje, a ~ određuje. Ko se čuva i ~ ga čuva. ~ ne bije batinom! ~ nije nagal, al je dostižan. ~ nije Mate, s Bot,om niko nije pravio kontrak! ~ ne plaća svake subote. Ako ~ ooe i metla pukne! Caru carevo, a Bogu božje. Kad je dobar (čovik) i ~ ga oće! Kome ~ nije dao, neće ni ljudi. Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi, biž od njeg! ~ te mazo! 'kao grdnja'; spori Bože 'kad se nešto uvećava samo od sebe'. boga (vok. Bogo) ž 'Bog (odm.)'. — Samo ti spavaj, čedo moje, Boga tebe čuva. Izr. Bogo moj! Bogo moja! — Ako te