Кардиопулмонална реанимацијаИз Википедије, слободне енциклопедије

Смјернице кардиопулмоналне реанимације су утврђене у многим земљама

и представљају полазишну тачку примјене строго утврђених и провјерених

метода приликом оживљавања особа. Ове смјернице представљају обавезу

за медицинаре и имају своју тежину у евентуелном судском поступку.

Главни циљ спасилаца је хитно и сигурно поновно успостављање

беспрекорне функције дисања и крвотока, као и брза анализа срчаногритма

што се на тај начин код тахикардих поремећаја ритма омогућава рана

примјена дефибрилатора.

Када дође до прекида крвотока услијед поремећаја срчаног ритма након десетак секунди наступи губитак

свијести, који је након тридесетак секунди праћен престанком дисања. Након 60 секунди од прекида

циркулације проширују се пупиле као знак централнехипоксије. После 180 секунди (3 мин.) наступају прва

оштећењацентралног нервног система, која послије 4 мин. постајуиреверзибилна(трајно оштећење).

Ако се са реанимацијом започне у прва три мунута постоји шанса оживљавања од око 75%. Почетак

реанимације у прва 4 мин. пружа могућност успјеха тек у око 50% случајева, док послије 5 мин.

коефицијент успјеха драстично опада.

За утврђивање момента почетка реанимације довољно је констатовати несвјестицу и прекид дисања. За

провјеру пулса на артеријама које су ближе срцу (Артериа царотис-на врату и Артериа феморалис-

препоне) треба изгубити максимално 10 секунди, и од лаика се провјера пулса не очекује.

Као прва реакција у реанимацији (БЛС-басиц лифе суппорт) је позивање Службе хитне медицинске помоћи

дотичног региона (Пхоне фирст). Потом се пацијент положи на леђа са евентелно тврђом подлогом и

услиједи реанимација 30:2 (30 масажа срца, потом 2 дисања) без обзира да ли реанимацију спроводи једна

или више особа. Брзина масаже срца износи око 100/мин.

Техника дисања се изводи методом уста на уста (или нос) или примјеном одговарајуће маске или тубуса.

Да би зрак уопште доспио до плућа потребно је пацијенту евентуелно ослободити дисајне путеве од

страног садржаја (протезе обавезно одстранити), забацити главу уназад (опрез код сумње на прелом

вратних пршљенова) и подићи доњу вилицу навише хватајући прстима углове доње вилице а палчевима

отварати уста (Есмарцхова метода). Тиме се омогућава отварање дисајних путева и затварање једњака.

Водити рачуна да језик не запада у грло, ев. га фиксирати или још боље примијенити ждрелне тубусе

одговарајуће величине (Гуедел тубус), који се фиксира за лице пацијента и спречава западање језика.

Масажа срца се изводи обема рукама које се не смију савијати у лактовима, шаке се ставе једна преко

друге у доњој трећини грудне кости (ставити длан шаке на око 2 попречна кажипрста од доњег врха грудне

кости). Притисак на грудни кош (грудну кост) треба да буде довољно интезиван, одлучан и брз са

вертикалним смјером према кичменом стубу. Дубина притиска око 4-5 cm.

Технике као што су јак и одсечан ударац песницом у предсрчани предио (тиме се конвертује механичка

енергија уелектричну стварањем импулса који може прекинути валове фибрилације, вентрикуларну

тахикардију или асистолију), побољшање волумена течности, подизање ногу, представљају изузетек у

реанимацији одраслих и не смију значити одлагање правовременог почетка примјене метода класичне

кардиопулмоналне реанимације (у нејасним случајевима код онесвијешћених и код сумње на напад

гушења примијенити само компресију грудног коша).

Масажа срца може довести до појаве компликација:

Повреде грудног коша и његових органа

1. Прелом ребара

2. Прелом грудне кости

3. Пнеумоторакс

4. Контузија срца

Повреде трбушних органа

1. Руптура јетре

2. Руптура слезене

3. Руптура желуца

Појава компликација се не може у потпуности искључити чак и код адекватног извођења реанимације.

Код располагања дефибрилатора почиње фаза проширене кардиопулмоналне реанимације (АЦЛС-

адвансед цардиац лифе суппорт). На основу очитаног ЕКГ-а помоћу дефибрилатора (или већ прикопчаног

ЕКГ-апарата) утврђују се електрична дешавања срца и тиме алгоритам на основу кога се доноси одлука о

примјени дефибрилатора.

Послије евентуелне примјене дефибрилатора наставља се започетом техником реанимације најмање 6-8

секвенци (6-8 пута по 15:2, потом ев. поновна дефибрилација). Уз праћење електричних промјена на ЕКГ-у

путем мониторинга или дефибрилатора одлучује се реаниматор на даље поступке.

У даљем току реанимације по потреби укључују се лијекови у првом реду Адреналин á 1mg интравенски

(1 амп. Адреналина плус 9ml Сол. NaCl 0,9% или Aqua redestillata) свака 2-3 минута.

Код асистолије може се после адреналина дати Атропин у једној дози од 3mg (доза за коју се сматра да

доводи до потпуног засићења свих рецептора преко којих дјелује атропин). Атропин се припрема као и

адреналин са истим односом лијека према разблажењу: 0,1мг/мл готове солуције (1 амп. од 1mg атропина

плус 9 ml разблажења или 1 амп. од 0,5mg атропина плус 4ml разблажења).

Ако нема венског пута припремљени адреналин (како је већ описано) се може аплицирати у трострукој

дозиендотрахеално (ако је извршена ендотрахеална интубација).

Антиаритмици се у првој фази реанимације ријетко употребљавају. Код постављене индикације показао

се Амјодаронкао врло успјешан.

Пуферски раствори (због развоја метабиличке ацидозе) као Натријум-бикарбонат се преклинички врло

ријетко и критички примјењују због чињенице да нпр. апликација Натријум-бикарбоната неутралише дејство

адреналина.

Према новијим схватањима хитна стања срчаног и можданог поријекла добила су исти временски

приоритет. Код реанимације кардијално ризичних пацијената успјех и прогноза зависе од временског

размака од акутног догађаја до почетка примјене реанимације.

Чести узроци застоја срчаног рада могу бити:

[уреди]4 x Х

Хипоксија

Хиповолемија

Хипер/хипокалемија, Хипер/хипокалцемија, ацидоза

Хипотермија

[уреди]4 x Т

Тампонада срца

Токсини-Интоксикација

Тромбоемболија

Тензиони пнеумоторакс

Прва помоћИз Википедије, слободне енциклопедије

Симбол прве помоћи

Прва помоћ представља скуп мера и поступака којима се спасава живот и спречава даље

погоршање здравља повређених и оболелих особа. Примењује се на лицу места или на безбедном

одстојању од места настанка повреде или болести. Основни задатак прве помоћи је очување живота људи,

односно да се унесрећена лица у што бољем стању и у што краћем временском преиоду транспортују до

одговарајуће медицинске установе (по могућству и најближе). Прва помоћ се разликује од стручне

медицинске помоћи, а пружају је лекари, обучени спасиоци или лаици који су се задесили на месту несреће

(а који би требало да буду обучени за пружање прве медицинске помоћи).

Основни циљеви прве помоћи су: отклањање узрока који угрожавају живот повређених и

оболелих особа, враћање унесрећених лица у живот, њихово збрињавање, обезбеђивање

оптималног транспорта итд.

Садржај

  [сакриј] 

1   Средства за прву помоћ

2   Преглед и тријажа

3   Литература

4   Реанимација

5   Крварења

[уреди]Средства за прву помоћ

Средства за пружање прве помоћи се деле на стандардна, приручна и импровизована.

Стандардна средства су индустријски произведена опрема и материјали који служе за

заустављање крварења, превијање рана, имобилизацију повређених делова тела и сл. Овде спадају: разне

врсте завоја, газе, ханзапласт,леукопласт, маказе, троугле мараме, тубуси, маске, рукавице, Шанцова

крагна итд. Приручна и импровизована средства нису примарно намењена за пружање прве помоћи, али се

често користе у недостатку или као допуна стандарним средставима. Ту спадају: комади

разних тканина и одеће, шаторско крило, комади дрвета, метала итд.

[уреди]Преглед и тријажа

Преглед у првој помоћи служи за утврђивање стања унесрећених особа и врсте и стања њихових повреда

и обољења. Пре тога се врши процена евентуалних опасности по унесрећене и спасиоце на месту

несреће, сагледавају се околности на месту догађаја и уврђују сви фактори битни за спасавање живота и

збрињавање повреда. Током прегледа се настоје избећи присутне опасности

(струјни каблови, ватра, опасне материје, претеће зарушавање) и избегавају се превиди у процени општег

стања и стања повреда унесрећених лица. Током прегледа се утврђује стање свести, виталне функције

(дисање и рад срца) и врши се тзв. „детаљан преглед“ којим се траже скривене или тешко доступне

отворене и затворене повреде.

Тријажа представља разврставање повређених и оболелих особа у одговарајуће групе. Ова фаза следи

након прегледа, а разврставање се врши на основу врсте повреда, врсте и хитности потребних мера прве и

стручне медицинске помоћи и на основу врсте и хитности транспорта. У зависности од тога постоје четири

реда хитности за указивање прве помоћи и транспорт до медицинске установе.

Први ред хитности чине: привидна смрт и бесвесна стања, стања праћена гушењем, спољашње и

унутрашње крварењеса знацима искрварености, повреде главе праћене несвестицом, отворене повреде

телесних дупљи, краш повреде, болести и повреде које прате знави акутног абдомена (упала слепог црева,

прскање чира, повреде трбушних органа),тровања у почетној фази.

У други ред хитности спадају: крварења без знакова искрварености, отворени преломи костију и зглобова,

обимније повреде меких ткива, тешке опекотине и смрзотине и повреде настале као последица зрачења.

У трећи ред хитности спадају: ране са слабим крварењем, опекотине до 40% површине тела, мање

смрзотине и лакше повреде удружене са озрачењем.

Четврти ред хитности чине: повреде кичменог стуба и кичмене мождине, затворене повреде карлице,

затворени преломи костију и уганућа и ишчашења зглобова.

[уреди]Литература

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прва помоћ

С. Солдатовић, С. Киатанић: Принципи прве помоћи, Југословенски Црвени крст, Београд 1997.

Т. Лазаревић: Приручник прве помоћи за студенте медицине и стоматологије, Нови Сад

[уреди]Реанимација

Уколико се особа налази без свести и виталних функција (пулс, дисање) започиње се реанимација. У

самом старту је неопходно удаљити остале особе које су се нашле на месту несреће и позвати хитну

помоћ. Потом се лагано продрма особа без свести како би установили чује ли нас или не. Потом

прегледамо виталне функције постављањем длана на грудни кош и усмеравање уха ка устима повређеног

како би видели дише ли. Док то радимо гледамо помера ли се грудни кош. Затим преплићемо прсте на

рукама и кореном длана притискамо грудну кост. Морамо пазити да лактови увек буду опружени и да

грудни кош притискамо одређеним ритмом, оним којим куца срце. Грудни кош притискамо док двапут не

избројимо до 15. Затим повређеноме дајемо „вештачко дисање“. Одижемо му главу и зачепамо нос. Прсте

држимо испод браде повређеног. Лагано удувавамо ваздух у усну шупљину. Уколико се грудни кош одиже,

ваздух је ушао у плућа. Уколико се не одиже, то значи да исто то треба поновити изнова. Све ово се

понавља док особа не поврати виталне функције, док не дође хитна помоћ или у крајњем случају док се не

уморите. Уколико се виталне функције поврате, ради се детаљан преглед, особа се поставља у кома-бочни

положај и утопљава се.

[уреди]Крварења

Крварење је истицање крви из повређеног органа. Крварења делимо на артеријско, венско и

капиларно. Артеријско крварење шикља у млазевима, крв је светло црвене боје. Венско

крварење је обилно, јер су вене резервоари крви. Капиларно крварење је капљичасто, и брзо

стаје. Крварења према средини где истиче делимо на: спољашње и унутрашње. Спољашње

можемо зауставити у оквиру прве помоћи, а унутрашње се не може зауставити у оквиру прве

помоћи. Знаци крварења: бледа кожа, хладна и влажна кожа, брз и слабо опипљив пулс, брзо

и површно дисање, мука и повраћање, жеђ, страх, и губитак свести. Губитак велике количине

крви може довести до шока. Спречавање шока: третирати узрок, стално пратити стање,

спречити губитак топлоте, обезбеђивање медицинске помоћи, забрањено је давати храну, и

забрањено је пушење цигарете у близини повређеног.

Sa sajta: http://www.ekapija.com/website/sr/page/237908/Kako-da-pomognete-%C4%8Doveku-u-

opasnosti-i-mo%C5%BEda-spasete-ne%C4%8Diji-%C5%BEivot-%E2%80%93-a-niste-lekar-

Oživljavanje (kardiopulmonalna reanimacija ili CPR)

Oživljavanje (kardiopulmonalna reanimacija ili CPR) predstavlja skup mera koje se primenjuju u slučaju prestanka srčanog rada i disanja. Najčešće su ova dva događaja povezana.

Postupcima CPR-a se pokušava sprečavanje nastanka definitivne smrti koja nastupa najčešće u periodu 3-5 min po prestanku srčanog rada i disanja.

CPR izvodi osoba ili osobe koje su se zatekle u blizini unesrećenog. Da bi se izbegle greške i gubitak vremena utvrđen je redosled postupaka koji se izvode:

Proverite stanje svesti i to tako što ćete lagano protresti za rame osobu i pozvati je po imenu (ako je poznajete) ili je glasno pitajte “Da li me čujete?”

2. Proverite da li postoji spontano disanje tako što će te svoj obraz postaviti iznad usana unesrećenog. Pokušajte da osetite strujanje vazduha uz istovremeno vizuelno praćenje pokreta grudnog koša.

3. Proverite da li ima srčanog rada pipanjem karotidnog pulsa. Karotidna arterija se pipa na vratu u visini Adamove jabučice, bočno od nje.

4. Pozovite brzo lekarsku pomoć ili zamolite nekog da to učini umesto Vas, takođe zamolite glasno nekog da vam pomogne.

- Ako nema odgovora, a postoje spontani pokreti grudnog koša ili se oseća strujanje vazduha i pipa se karotidni puls, zaključujete da je osoba bez svesti sa očuvanim spontanim disanjem i srčanim radom. Okrenite onesvešćenog u bočni položaj. Pokrijte ga da bi se sprečilo rashlađivanje. Proveravajte povremeno disanje i srčani rad. Ne pokušavajte onesvešćenom davati bilo kakvu hranu

ili piće (npr kocke šećera, vodu, lekove). Ne ostavljate onesvešćenog bez nadzora do dolaska lekarske ekipe.

- U slučaju da nema odgovora, pokreta grudnog koša ili strujanja vazduha uz odsustvo karotidnog pulsa možete zaključiti da je osoba bez svesti sa prestankom srčanog rada i spontanog disanja i tada započinjete sami ili u paru sa nekim CPR protokol nazvan ABC postupak.

ABC postupak   sa osobom bez svesti

A – airway (obezbeđivanje prolaznosti disajnog puta) – otvaranje disajnog puta se izvodi tako što se onesvešćeni okreće na leđa. Prilazite mu sa bočne strane i prstima jedne ruke se zabacuje glava pritiskom o čelo, a drugom rukom se izdiže donja vilica čime se otvaraju usta i koren jezika odmiče sa zadnjeg zida ždrela (automatski otvara disajni put). Pogledajte da li u ustima ima nekog sadržaja ili ne (ostaci hrane, zubna proteza), ako ima pokušajte da odstranite prstima samo ono što je moguće dohvatiti.

B – breathing (provera disanja i veštačko disanje) – onesvešćenom u položaju koji je već opisan se približi naš obraz na njegova usta. Pokušajte da osetite strujanje vazduha na svom licu, ali istovremeno pogledom pratite pokrete grudnoga koša. Ako nema disanja sledi primena veštačkog disanja. Izvodi se metodom usta na usta ili usta na nos, kod male dece usta na usta i nos. Reanimator duboko udahne, čvrsto priljubi usta na usta i/ili nos i uduvava vazduh sve dok ne primeti podizanje grudnoga koša, a potom pusti unesrećenog da pasivno izdahne uduvani vazduh. Procedura se ponavlja svakih 5 sec (ukupno 12 u minuti), kod male dece svake 3 sec (20 u minuti)

C – circulation ( provera cirkulacije i masaža srca) – Odsustvo karotidnog pulsa ukazuje na prestanak srčanog rada. U slučaju odsustva pulsa se izvode veštačko disanje i masaža srca. Masaža srca predstavlja pokušaj uspostavljanja normalne cirkulacije jednakomernim, snažnim i ritmičnim pritiskom korena dlanova obe ruke na donju polovinu grudne kosti. Osoba koja ukazuje pomoć se nalazi bočno od onesvešćenog koji mora biti na tvrdoj podlozi. Mesto pritiska se određuje tako što se prvo napipa vrh grudne kosti u gornjem delu trbuha. Dva-tri poporečna prsta iznad se postavlja koren jednog dlana sa korenom drugog dlana preko sa uspravljenim prstima obe ruke ( apsolutne ispruženim laktovima i ramenima iznad mesta pritiska). Pritisak mora biti brz i kratkotrajan, a grudna kost se mora udubiti 3-5 cm. Masaža srca se izvodi ritmom od 60-80/min kod odralsih, kod beba i male dece ritmom od 100-120/min. Uvek mora biti usklađena sa veštačkim disanjem i danas je najnoviji stav da na 2 uduvavanja vazduha ide 30 pritisaka na grudni koš.

Do sada opisane postupke reanimacije u svetu izvode uglavnom svi građani-laici koji nisu medicinski obrazovani i za ovo nije potrebno medicinsko znanje, ali je potrebna pravilna obuka. Dalje mere reanimacije predstavljaju primenu lekova i električne struje i ovo izvode samo medicinski timovi.

Reanimacija se izvodi dok se ne dobiju znaci uspostavljanja disanja i/ili srčanog rada (zbog čega se povremeno proverava karotidni puls i postojanje spontanog disanja), nastanka sigurnih znakova smrti (najčešće nakon 15 min) ili dolaska lekarske ekipe.

http://forum.burek.com/tehnike-prve-pomoci-reanimacija-vestacko-disanje-mas-t21122.wap2.html

REANIMACIJA

Veštačko disanje

- Zapušite unesrećenom nozdrve i držite mu usta otvorena povlačeći donju vilicu;- udahnite duboko i stavite svoje usne na usne osobe tako da vazduh ne izlazi napolje;- izdahnite do 2 sekunde;- udahnite ponovo i ponovite;- kod beba se veštačko disanje primenjuje usta na "usta i nos".

Masaža srca

- Na grudima nađite mesto gde se donja rebra spajaju sa grudnom kosti i izmerite dva prsta širine iznad ove tačke;- staviti koren šake pored ta dva prsta; - to je tačka gde treba da vršite pritisak, s ispravljenim rukama i skupljenim šakama;- pritisnite na dole toliko da se grudni koš spusti oko 2,5 centimetara;- otpustite pritisak bez sklanjanja ruku;- ponovite oko 15-ak puta na svaka 2 minuta;- primenite veštačko disanje usta na usta;- kod dece ispod 8 godina koristite poziciju kao za odrasle , ali koristite jednu umesto dve šake;- kod beba tačka kompresije treba da bude jedan prst ispod zatnišljene linije između bradavica;- umesto sklopljenih šaka, kod beba u reanimaciji koristite dva prsta.

Masaža i veštačko disanje izvode se naizmenično, kod novorođenčadi se posle 3 pritiska na grudnu kost jednom uduvava vazduh (3:1), kod starije dece se izvodi 5 kompresije, pa jedan udah (5:1).

Kardiopulmonalna reanimacija je skup HITNIH mera i postupaka oživljavanja koji se preduzimaju da bi se bolesniku koji je doživeo zastoj rada srca i/ili zastoj disanja-kardiorespiratorni arest, ponovno uspostavila funkcija srca i disanja .

Cilj reanimacije je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu, srcu i drugim vitalnim organima, sve dok se složenijim postupcima KPR ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje.