Recnik Osnovnih Pojmova i Termina o Izborima

CC ee SS II DD oo vv aa MM aa ll aa BB ii bb ll ii oo tt ee kk aa

RREECCNNIIKKOOSSNNOOVVNNIIHH

PPOOJJMMOOVVAAII TTEERRMMIINNAA

OO IIZZBBOORRIIMMAA

••


CeSIDKralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia

(381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: [email protected] • [email protected]

Prof. dr Marijana PajvanËiÊ


••••

RECNIK OSNOVNIHPOJMOVA I TERMINA

O IZBORIMAizdavaË

CENTAR ZA SLOBODNE IZBOREI DEMOKRATIJU

za izdavaËaDr Slobodanka NedoviÊ

urednik Male bibliotekeDr Marijana PajvanËiÊ

design & layout Branko GavriÊ

TOTAL DESIGN

lektor i korektorVidojko JoviÊ

πtampa Tipografic, Beograd

tiraæ500 primeraka

Beograd august 2001.

UUVVOODD

toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊumnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno po-znato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izbor-ne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora iu naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ovetermine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbor-noj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih,inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravopravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadr-æinu.

Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestimpromenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocimaovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih si-stema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandi-datskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanjaosvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interesza sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i nume-riËke primere karakteristiËnih izbornih sistema.

Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijomCentra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaoci-ma izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj krat-ko predstavljamo.

Autor

U Novom Sadu, 28. VIII 2001.

77

RR EE CC NN II KK OO SS NN OO VV NN II HH PP OO JJ MM OO VV AA II TT EE RR MM II NN AA OO II ZZ BB OO RR II MM AA

RR EE CC NN II KK OO SS NN OO VV NN II HH PP OO JJ MM OO VV AA II TT EE RR MM II NN AA OO II ZZ BB OO RR II MM AA

AKLAMACIJA(lat.- acclamatio - klicanje, uzvikivanje)

Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. Zaglasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez poje-dinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. Glasanje se odvi-ja razliËito (npr. prostim izvikivanjem, pljeskanjem koje oznaËavaodobravanje). Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost,jednoglasno glasanje, pristanak svih koji u glasanju sudeluju.

AKTIVNO BIRA»KO PRAVOPravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge

organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. Ovo pravostiËu punoletni, poslovno sposobni dræavljani, ponekada i uz is-punjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr.).U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. izborlokalnih organa vlasti) imaju i stranci. Razlozi za gubitak aktivnogbiraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovnesposobnosti. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graan-skih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa.

U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao su-bjektivno javno pravo graana. BiraËi se ovim pravom mogu aline moraju koristiti. U nekim zemljama (npr. GrËka, Belgija) bira-Ëko pravo se smatra javnom funkcijom. Posledica ovakvog stano-viπta je obaveza glasanja. Krπenje ove duænosti se sankcioniπe.

ALTERNATIVNI GLASPoseban naËin glasanja. Naziva se i jedan prenosivi glas. BiraË

ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom, nekolicini ilisvim nominovanim kandidatima. GlasaËki listiÊ moæe imati dvaoblika:

99

RR EE CC NN II KK OO SS NN OO VV NN II HH PP OO JJ MM OO VV AA II TT EE RR MM II NN AA OO II ZZ BB OO RR II MM AA RR EE CC NN II KK OO SS NN OO VV NN II HH PP OO JJ MM OO VV AA II TT EE RR MM II NN AA OO II ZZ BB OO RR II MM AA

U prvom sluËaju, na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata,a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alter-nativni glas. U drugom sluËaju, na glasaËkom listiÊu je ispisan redo-sled glasanja, a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj.

KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja, biraË moæe izabratijednu od sledeÊih moguÊnosti:

Prva, biraË daje glas samo jednom kandidatu. Upisuje broj 1 uzime kandidata koji uæiva njegovu naklonost, ili uz redni broj 1 naglasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa.Na primer:

Druga, biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu kojioznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imenakandidata pored odreenog broja. Svoje alternativne glasove bi-raË dodeljuje po redosledu koji sam izabere, ne preskaËuÊi redo-sled, najpre prvom, potom drugom, treÊem itd. kandidatu.Na primer:

TreÊa, biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidatadodeljujuÊi ga, redosledom koji sam izabere, poËevπi od kandi-data koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata zakoga ima najmanje simpatija.

Na primer:

Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemujeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegoveslabosti. Koristi se u Irskoj, na Malti, u Australiji.

APSOLUTNA VE∆INAApsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog siste-

ma. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ilisistem viπekruænog glasanja.

S obzirom na naËin glasanja, razlikuju se tri tipa apsolutneveÊine: sa viπe uzastopnih glasanja, sa alternativnim glasanjem isa preferencijalnim glasanjem.

U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine,u jednoj izbornoj jedinici se bira, po pravilu, jedan poslanik (uni-nominalne izborne jedinice).

Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanimkandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa.Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki uku-pan broj, moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine, s obzirom nato koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËunapsolutne veÊine. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apso-lutna veÊina izraËunava na dva naËina:

Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisaki prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. Takva apsolu-tna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine.

Primer:biraËko telo broji 100 000 biraËaza osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutneveÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova.

Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i premanjemu izraËunava apsolutnu veÊinu. Ova veÊina naziva se blaæimoblikom apsolutne veÊine.

1100 1111


Primer:biraËko telo broji 100 000 biraËana biralista je izaslo 40 000 biraËaza osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊinepotrebno je najmanje 20 000 glasova.

BA»ENI GLASOVI"BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama

nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat strankekoja je favorit izborne utakmice. U izbornim jedinicama u kojimase bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanjeposlaniËkog mesta, jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovo-ljan i samo jedan glas preko polovine glasova. Svi glasovi osvo-jeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. Onisu izgubljeni, jer ne doprinose osvajanju mandata. Zato se nazi-vaju „baËenim glasovima“. Ali, ovi glasovi mogu biti ododluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbor-noj jedinici, u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnupopularnost. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinicavodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“, veÊ dase optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata.

BADENSKI SISTEMJedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcional-

nom izbornom sistemu. Prvi put je primenjen prema Ustavu Ba-dena iz 1919. godine, pa otuda naziv badenski sistem. Karakteri-stika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandataiskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinimizbornim jedinicama.

U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista kojeistiËe predlagaË. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici, a drugaza viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta, jedinstvena, dr-æavna). Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama kojesu istaknute u izbornim jedinicama. Raspodela mandata izmeukandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekogod metoda proporcionalne raspodele mandata, ali se pri raspodeliu obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. Glasovi (razlomak,decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se zasvaku od kandidatskih lista ponaosob. Zbirni ostatak glasova za

svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu,dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. Na osno-vu zbirnog ostatka glasova, primenom nekoga od metoda raspo-dele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu, preostalimandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. OvakvimnaËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja bira-Ëkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni, baËeni glaso-vi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti.

BIAS(engleski - kosina, nagib, naklonjenost)

PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. NazivpotiËe iz britanske izborne prakse. Bias izazivaju Ëinioci izvanizbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu naishod izbora, kao i faktori koji su deo izbornog sistema i kojidovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu naostale. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnojveÊini. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je.

BIRA»Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti

i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ilicentralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti uËijem izboru neposredno sudeluju graani.

BIRA»KA SPOSOBNOSTBiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i za-

konom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava.BiraËku sposobnost imaju punoletni, poslovno sposobni dræa-vljani.

BIRA»KI ODBOROrgan za sprovoenje izbora koji priprema, organizuje i

rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. U sastav biraËkog odbo-ra ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) iËlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilacaizbornih lista (proπireni sastav).

1100 1133


BIRA»KI SPISAK BiraËki spisak (registar biraËa, knjiga biraËa) jeste evidencija o

biraËima. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Vodi se posluæbenoj duænosti, a vode ga organi vlasti (organi koji vode evi-denciju o prebivaliπtu graana, organi uprave, sudovi i sl.). UbiraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. Upis,brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovusluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza obiraËkom pravu. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. Organikoji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nas-tupile u biraËkom telu, kako bi spiskovi bili aæurni. U godini kadase odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvidu biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. U izbor-noj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo doodreenog roka, kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebekonkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. BiraËki spisak je javnaisprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemuizvrπe potrebne izmene. BiraËki spisak se vodi kao jedinstvenspisak biraËa. Za svako biraËko mesto sastavlja se, u propisanojformi, overeni izvod iz biraËkog spiska. Upis u biraËki spisak je idokaz o biraËkom pravu graanina. Ako biraË nije upisan ubiraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da gakoristi i glasa na konkretnim izborima.

BIRA»KO PODRU»JEBiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire

na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkommestu. Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica pode-ljena je na biraËka podruËja. Na teritoriji izborne jedinice imatoliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornojjedinici.

BIRA»KO PRAVOJedno od osnovnih politiËkih prava graana. Garantuju ga

meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kaojedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr.Ël. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima, Ël. 3 Protokola br.1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). U

unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osno-vnim pravnim aktom. Obuhvata dva prava: pravo graana dabiraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivnobiraËko pravo). Osnovna svojstva biraËkog prava su:

BiraËko pravo je opπte(svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima).

BiraËko pravo je jednako(svaki glas ima istu teæinu, princip jedan Ëovek - jedan glas).

BiraËko pravo je neposredno(svaki biraË liËno koristi svoje pravo).

Glasanje je tajno(tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira).

BIRA»KO TELOOpπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje

(npr. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËjekoje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). Tako biraËko teloza izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe na-stanjene na podruËju opπtine, dok biraËko telo za izbor poslanikau Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe uRepublici Srbiji. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkomspisku. Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora.U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahte-va izlazak na izbore najmanje polovine biraËa, objavljivanje uku-pnog broja biraËa posebno je znaËajno. Ukupan broj biraËa je uovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni dali je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora.

BLOK GLASOVAJedna od tehnika glasanja. BiraË ima onoliko glasova koliko

sediπta pokriva konkretna izborna jedinica, ali ne moæe dati viπeod jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. Koristi se priglasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbor-nim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima.

BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELUBroj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu.

Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma.

1144 1155


Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapredodreen u ustavu ili izbornom zakonu. Odreen je kao apsolutanbroj (npr. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika).Broj poslanika deli se, potom, izmeu izbornih jedinica. U veÊin-skim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kan-didovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornihjedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. Svakoj izbo-rnoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. U proporci-onalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanjeza kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornihjedinica srazmerno broju biraËa u njima, te je moguÊe da svakojizbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta.

Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili sta-novnika). Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izborado izbora. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslani-ka. Na primer, utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bi-ra jedan poslanik. Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graanaSavezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). Brojposlanika Êe biti poznat neposredno pre izbora, kada bude po-znata veliËina biraËkog tela.

Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræa-nih izbora. Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanikauzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore), iutvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËkomesto. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek poslesprovedenih izbora, to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbo-ra. On Êe biti razliËit od izbora do izbora, jer zavisi od toga kolikoÊe biraËa sudelovati u izborima. VeÊa apstinencija biraËa ima zaposledicu manji broj poslanika i obrnuto.

Primeri:

Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj broj poslanika je 100

Izbori A Izbori B 1 000 000 biraËa (stanovnika) 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 izbornih jedinica 100 izbornih jedinica 10 000 biraËa bira 1 poslanika 11 000 biraËa bira 1 poslanika

Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa

(stanovnika) na koji se bira 1 poslanik broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000

Izbori A Izbori B 1 000 000 biraËa (stanovnika) 1 100 000 biraËa (stanovnika) 100 poslanika se bira 110 poslanika se bira

Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palihglasova broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000

Izbori A Izbori B 1 000 000 biraËa 1 000 000 biraËa 900 000 palih glasova (90 %) 800 000 palih glasova (80 %) 90 poslanika se bira 80 poslanika se bira

CENZITARNO BIRA»KO PRAVOOblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da

se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonompropisanih cenzusa. Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik ukome se pojavljuje biraËko pravo.

CENZUSNaziv za posebne uslove koje pojedinac, pored opπtih uslova,

mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. Priroda ovih poseb-nih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. PostojerazliËiti cenzusi. Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje bira-Ëkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graanaizraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenogiznosa poreza), domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezujeza stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni pe-riod vremena), obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da budepismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja), poreski cenzus(sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sumeporeza), cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci, dok suæene liπene toga prava) i dr.

1166 1177


DOMICILNI CENZUS(lat. domus - kuÊa, zaviËaj, stalno mesto stanovanja)

Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. Sticanje biraËkogprava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju uodreenom vremenskom trajanju. Domicilni cenzus najËeπÊe sevezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ost-varuje svoje biraËko pravo.

D'ONTOV SISTEM Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbor-

nom sistemu. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa, profesora d'Honta. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistemnajmanjeg zajedniËkog delitelja. Prvi put je primenjen u Belgiji1899. godine.

Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËunabiraËka masa svake kandidatske liste. BiraËka masa kandidatskeliste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. Potomse biraËka masa svake liste deli brojevima 1, 2, 3, ... N (N je brojposlaniËkih mesta u izbornoj jedinici). Posle rezultata dobijenihprimenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih bira-Ëkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkihmesta. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzi-rom na njihovu veliËinu, i to od najveÊe do najmanje. Najmanjaod njih je zajedniËki delitelj. ZajedniËki delitelj je kriterijum ra-spodele mandata izmeu kandidatskih lista. Svakoj listi pripadaonoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan unjenoj biraËkoj masi.

Primer: Broj palih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika Istaknute su Ëetiri liste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova

Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu.

Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000

4000 : 2 = 2000 4000 : 3 = 1333 4000 : 4 = 1000 4000 : 5 = 800

Izborni koliËnik liste B je: 2800 : 1 = 2800 2800 : 2 = 1400 2800 : 3 = 933 2800 : 4 = 700 2800 : 5 = 560

Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 : 4 = 575 2300 : 5 = 450

Izborni koliËnik liste D je: 900 : 1 = 900 900 : 2 = 450 900 : 3 = 300 900 : 4 = 225 900 : 5 = 180

Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini. U iznetom primeru to Êe biti: 4000; 2800; 2300; 2000; 1400;

1333; 1150; 1000; 933; 900; 800; 766; 700; 575; 560; 460; 450;300; 225 i 180.

Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko seposlanika bira u izbornoj jedinici.

U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. Ona Êe biti dodeljenasledeÊim listama:

- Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta, jer ima 2 najveÊa izbornakoliËnika (4000 i 2000).

- Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta, jer i ona ima dvanajveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400).

- Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto, jer ona ima jedannajveÊi izborni koliËnik (2300)

- Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto. Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih

mesta ostane nerasporeeno. To se dogaa kada jedna ili viπe li-sta imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik, a za raspode-

1166 1199


lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. Preostali mandat do-deljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ililisti koja nije osvojila nijedan mandat.

DOPUNSKI IZBORIDopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju

kada poslaniËko mesto, iz razliËitih razloga, ostane upraænjeno.U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËkomesto. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojimabiraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata, pa nema drugih mogu-Ênosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izboromod strane biraËa. U proporcionalnom izbornom sistemu, gde bira-Ëi glasaju za listu kandidata, upraænjeno poslaniËko mesto popu-njava neki od poslanika sa liste kandidata.

DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODAJedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u pro-

porcionalnim izbornim sistemima. Drup kvota je modifikovanikvotni metod. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjujeizbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. Potom se kvotni brojuveÊava joπ za 1. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandatana nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijumapune kvote. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊegostatka glasova, u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËunveÊih politiËkih stranaka, bespredmetna.

Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila:

ukupan broj glasova—————————— = izborna kvota + 1broj poslanika + 1

Primer:

10 000 (broj glasova)——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 16675 (broj poslanika koji se bira) +1= 6

Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbor-nom kvotom. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata

koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dalitoj listi.

Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivouizborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. Iako Drupkvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjegbroja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preosta-lih mandata, njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak jenesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata.

DVOKRUÆNO GLASANJENaziv za izborni sistem (npr. Francuska) koji poËiva na kombi-

naciji apsolutne i relativne veÊine. Sistem dvokruænog glasanjaeliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativneefekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. Apso-lutna veÊina se teπko postiæe, naroËito ako za jedno poslaniËkomesto ima viπe kandidata. Da bi jedan od kandidata dostigaominimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata, Ëesto jenuæno viπe uzastopnih glasanja. Viπekruæno glasanje ima nega-tivne posledice (npr. apstinencija biraËa, taktiËko glasanje), kojese ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. alternativni ili pre-ferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom.

Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po slede-Êim pravilima:

U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potre-bna je apsolutna veÊina. Izabran je kandidat koji osvoji najmanjepolovinu glasova. Apsolutni broj glasova koji je neophodan zaizbor u prvom krugu moæe biti razliËit. U razliËitim izbornim si-stemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve.Na primer:

- ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornihsistema izuzetno retko)

- broj biraËa izaπlih na izbore - broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore, da

bi oni bili punovaæni, mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od brojabiraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËe-πÊe se sreÊe)

- u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa. U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja ni-

jedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova zaosvajanje mandata, glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. Bira-

2200 2211


Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kadakonaËno odluËuju o ishodu izbora. Mandat osvaja kandidat kojiima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata.U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidatao kojima se glasa u drugom krugu. Pravilo je da se u drugi krugglasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga gla-sanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. Ponekad se i u drugomkrugu glasanja, kao opπti uslov validnosti izbora, zahteva da na bi-raliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. 25 %, ili 12,5 %).

EFEKAT GRANICENaziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica

koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandi-datskoj listi). Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedini-ca umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandi-datske liste). Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kan-didatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efe-kat odbijanja.

EKSPLICITNI PRAG GLASOVA(lat. explicitus - izreËan, otvoren)

Naziv za jednu od izbornih prepreka. Eksplicitni prag glasovaje, procentualno izraæen, zakonom propisan minimalni broj gla-sova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravouËeπÊa u raspodeli mandata. IzraËunava se na nivou izborne jedi-nice. Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eks-plicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. Naziva se joπ i zakonskiprag, veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum.

ELEKTOR (IZBORNIK)Lica koja graani biraju neposredno, a koji potom, kao elektor-

ski kolegijum, biraju neposredno organe vlasti. Elektorski izborisu oblik posrednih izbora.

GERRYMANDERINGU teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno

postavljanje granica izbornih jedinica. Termin vodi poreklo iz

izborne prakse SAD, od imena guvernera dræave MasaËusets (GerryElbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno obliko-vana izborna jedinica. Izborna jedinica je oblikom podseÊala nasalamandera, pa otuda kovanica gerrymander.

Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna okoncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kan-didatu. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultatmoæe se uticati na dva naËina. Prvi se manifestuje postavljanjemgranica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËkotelo naklonjeno odreenom kandidatu, odnosno politiËkoj stran-ci. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odree-nom kandidatu (politiËkoj stranci). Ovakve izborne jedinice nazi-vaju se utvrenjima (bunkerima). Drugi naËin postavljanja grani-ca izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podelibiraËkog tela. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandi-datu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. Tako se neu-traliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke), πto ima za po-sledicu gubitak na izborima.

GLASANJERadnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo.

Glasanje moæe biti javno ili tajno. Javno se glasa kada se odluËujeo nekoj stvari (npr. glasanje o zakonu). Tajno se glasa o liËnosti(npr. izbor poslanika). U veÊinskim izbornim sistemima glasa se zakandidata, a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidat-sku listu. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja(npr. preferencijalno, alternativno, kumuliranje glasova, glasanjesa dva glasa i sl.), kao i razliËite tehnike glasanja (npr. na glasaËkimlistiÊima, putem magnetnih kartica, pomoÊu kuglica i sl.).

GOMILANJE GLASOVASabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama

posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojevaizbornih kvota. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandatiizmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo brojizborne kvote, a ne i razlomak, odnosno brojeve iza decimale. Nakandidatskim listama preostaje jedan broj glasova, oni koji neËine ceo broj izborne kvote. Ti glasovi se nazivaju ostatak glaso-va. Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u

2222 2233


svakoj od izbornih jedinica. Ovaj postupak naziva se gomilanjeglasova, a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva sezbirni ostatak glasova. U izbornim jedinicama ostaje i izvestanbroj mandata koji nije rasporeen, jer nijedna od kandidatskihlista nema ceo broj izborne kvote, pa mandat ne moæe biti ras-poreen. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. Onise rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnogostatka glasova.

HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODAJedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporci-

onalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanju-je izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. Nazvana je po pre-zimenima njenih pronalazaËa.

Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊinaËin:

ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici——————————————————————— = izborna kvotabroj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1

Primer:

10 000 (broj glasova)———————————— = izborna kvota je 16665 (broj mandata) + 1 = 6

Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskihlista istaknutih u izbornoj jedinici. Hagenbah-Biπofova metoda jejedan od oblika umanjene izborne kvote. Kao i drugi oblici umanj-ene izborne kvote (npr. imperijal kvota, Drup kvota), doprinositome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandataodmah rasporeuje na nivou izborne jedinice, a samo manji brojostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli.

HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA)Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim

izbornim sistemima. Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji jeprvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. Neπto kasnije za

istu metodu zalagao se i Hamilton, pa se otuda naziva i Hamil-tonova metoda.

Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sle-deÊe formule:

ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici ——————————————————————— = izborna kvota broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici

Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. Onise dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici.Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata kolikose izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu.

Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika, a lista strankeosvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici,ona moæe raËunati na 1 mandat. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæeraËunati na dva mandata itd.

IMOVINSKI CENZUSJedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje

biraËkog prava. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedova-njem imovine. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svo-jinu na nepokretnostima, jer su one bile osnovni pokazatelj imo-vinskog stanja pojedinca. Kasnije je cenzus svojine na nepokre-tnostima zamenjen poreskim cenzusom. Sticanje biraËkog pravavezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju(nepokretnu ili pokretnu) imovinu. Visina poreza oznaËavala jeujedno i imovinsko stanje pojedinca. Imovinski cenzus nisu mogliispuniti svi graani. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËenobiraËko pravo.

IMPERATIVNI MANDATTermin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je

poslanik obavezan da se, pri odluËivanju u parlamentu, pridræavauputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su gaizabrali. Naziva se joπ i vezani mandat, jer poslanik nema slobo-du da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je ve-zan instrukcijama biraËa. Ako prekrπi njihove instrukcije, poslanikmoæe biti opozvan.

2244 2255


IMPERIJAL KVOTAJedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcio-

nalnim izbornim sistemima. Prednost imperijal kvote nad drugimkvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspo-deli mandata. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostajenerasporeen primenom celog kvotnog broja. Imperijal kvotaizraËunava se na sledeÊi naËin:

ukupan broj glasova datih kandidatskim listama——————————————————————— = imperijal kvotaukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2

Primer:

10 000 (broj glasova)——————————————————— = izborna kvota 14295 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7

IMPLICITNI PRAG GLASOVA(lat. implicatus - koji se podrazumeva)

Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanjeposlaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. Visinu implici-tnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. Akoje broj izbornih jedinica veliki, implicitni prag glasova Êe biti ni-zak, i obrnuto. Naziva se joπ i prirodni prag.

INDEKS PROPORCIONALNOSTIIndeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvoji-

la kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju gla-sova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosuna ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. Indeksproporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u pro-porcionalnim izbornim sistemima.

IZBORIIzbori su sredstvo, a pravila o izborima naËin obrazovanja orga-

na vlasti. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Laiciziranjem

politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graa-na izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vla-sti. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊi osnovna veza izmeu graana i vlasti. Otuda izborno pravo nijesamo subjektivno pravo graana, veÊ ima i javno-pravne karak-teristike. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreujupoloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. Sadræaj slo-boda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila go-vore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkomsistemu. Sadræina izbora, kao jedinstvo izbornih pravila i princi-pa i njihovog praktiËnog ostvarivanja, jeste razliËita. Razlike pos-toje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima, veÊ i u okviruistovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovograzvoja, jer se izborni sistemi menjaju. Zbog znaËaja koji imaju uustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. Ustavomse ureuju osnovni izborni principi i naËela, dok se procedura ipostupak izbora ureuju zakonima.

IZBORNA APSTINENCIJA(lat. abstinentio - uzdræavanje, odustajanje)

Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore.

IZBORNA JEDINICAPojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslani-

ka koji se bira u izbornoj jedinici, veliËina biraËkog tela kojeobuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedi-nice. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. Svakojizbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. Sva-ka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela. Najzad,svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnompodruËju.

Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama. Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedi-nica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek - jedanglas). Pored toga, prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimajuse u obzir i drugi Ëinioci: demografski, regionalni, istorijski, geo-grafski, ekonomski, dræavno ureenje, teritorijalna organizacija idr. Postizanje optimalne usklaenosti ovih, po mnogim svojstvi-ma, raznorodnih Ëinilaca, nalaæe briæljiv odnos prema formiranju

2266 2277


izbornih jedinica. Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedini-

ce u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne, uninominalneizborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika(viπemandatne, plurinominalne izborne jedinice).

Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornogsistema. Male (jednomandatne, uninominalne) izborne jedinice odli-kuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje. VeÊe(viπemandatne, plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu pro-porcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. Svaki odovih sistema ima i prednosti i nedostataka. U malim izbornim je-dinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dode-ljuje svoj glas, dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva mo-guÊnost manja, pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku, ane za kandidata.

IZBORNA KOMISIJAOrgan za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj

jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (cen-tralna izborna komisija). »lanovi izbornih komisija se imenuju odstrane parlamenta (stalni sastav), kao i od strane politiËkih strana-ka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima(proπireni sastav). Nadleænost izbornih komisija vezana je zaorganizovanje i pripremanje izbora, staranje o zakonitom spro-voenju izbora, odluËivanje o povredama materijalnog i proce-snog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora.

IZBORNA KVOTA Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je

potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. Izborna kvotaizraæava ujedno i prirodni prag glasova. Ona je znaËajna i za izra-Ëunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga. VeπtaËki izbor-ni prag je uvek viπi od izborne kvote. Izborna kvota se izraËunavatako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanikakoji se biraju u izbornoj jedinici.

Primer:Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je:100 % : 10 = 10 %

U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno jeosvojiti najmanje 10 % glasova biraËa.

IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTAPredlozi kandidata za poslanike koje, u proporcionalnim izbor-

nim sistemima, istiËu politiËke stranke, njihove koalicije, graanii drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. Nazivaju sejoπ i kandidatskim listama. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista:zatvorene, blokirane, vezane, slobodne, slabo strukturirane, kru-te i dr.

IZBORNE JEDINICE-BUNKERINaziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da

maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatuili politiËkoj stranci. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve gla-sove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata(kandidatske liste). Primer je za pristrasno oblikovane izbornejedinice.

IZBORNE RADNJE Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju

po postupku propisanom u ustavu i zakonu. S obzirom na re-dosled po kome se odvijaju, izborne radnje se mogu grupisati na:

Aktivnosti koje prethode glasanjuAktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora.

One obuhvataju:

- donoπenje odluke o raspisivanju izbora- kandidovanje poslanika

(pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste)- izbornu kampanju- registraciju biraËa- obrazovanje organa za sprovoenje izbora - obrazovanje izbornih jedinica - odreivanje biraËkih mesta - pripremanje izbornog materijala- prijem izbornog materijala.

2288 2299


Aktivnosti na dan izboraNa dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe

aktivnosti:

- ureenje biraËkog mesta- kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta- kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije - utvrivanje identiteta biraËa- glasanje (na biraËkim mestima, izvan biraËkih mesta, putem

pisma).

Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mestaPosle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu

grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvi-jaju u izbornim komisijama.

Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju:

- utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore- utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i depono-

vanje ovih listiÊa- otvaranje glasaËke kutije- proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji- odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa- utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje

ovih listiÊa- utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebroja-

vanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista)

- sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima glasanja na biraËkom mestu

- dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mestaizbornim komisijama.

Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju:

- prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih mesta

- utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici - saopπtavanje rezultata izbora- Ëuvanje izbornog materijala.

Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornogpostupka

Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenjaodluke o raspisivanju izbora, pa sve do saopπtavanja i objavljiva-nja rezultata izbora. NajznaËajnije meu njima su:

- posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa- medijsko praÊenje izbora- kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu- odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena.

IZBORNI KOLI»NIK Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u propor-

cionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitihpolitiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svakaod lista. Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima:

Najpre se izraËunava izborni koliËnik, primenom sledeÊe formule:

broj svih palih glasova u izbornoj jedinici —————————————————————— = izborni koliËnikbroj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici

Primer:

10 000 (broj palih glasova) ——————————————— = 2000 (izborni koliËnik) 5 (broj poslanika koji se bira)

Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandataizmeu kandidatskih lista. Svakoj listi dodeljuje se onolikoposlaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u brojuglasova koji je osvojila kandidatska lista.

Primer:broj palih glasova je 10 000 broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni koliËnik je 2000 u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A, B, C i D) lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je:

3300 3311


4000 (broj glasova) ———————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik)

lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:

2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik)

lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:

2000 (broj glasova)———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik)

lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:

2000 (broj glasova) ———————————— = 1 poslanik 2000 (izborni koliËnik)

Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe sedogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni, kao i da na poje-dinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljanza osvajanje joπ jednog mandata.

Primer:ako bi lista A osvojila 4000 glasova, lista B 3000 glasova, lista D2000 glasova i lista C 1000 glasova, primena izbornog koliËnikadala bi sledeÊi rezultat:

lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je:

4000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 2 poslanika 2000 (izborni koliËnik)

lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je:

3000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik2000 (izborni koliËnik)

lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je:

2000 (broj osvojenih glasova) ———————————————— = 1 poslanik2000 (izborni koliËnik)

Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glaso-va manji od izbornog koliËnika.

Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000, a jedan posla-niËki mandat nije rasporeen.

Kada svi mandati nisu rasporeeni, a na listama preostane odre-eni broj glasova, podela preostalih mandata vrπi se na nekolikonaËina (najveÊi ostatak glasova, najveÊi proseËni broj, zemaljskakandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl.).

IZBORNI PRAGMinimalno potreban, procentualno izraæen, broj glasova za

osvajanje poslaniËkog mandata. Razlikuju se prirodni (implicitni)i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. VeπtaËki izborniprag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima jeprocentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. Zato senaziva i kriterijum eliminacije. S obzirom na broj glasova koje jeosvojila, kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodelimandata (prirodni prag), ali Êe biti iskljuËena iz raspodele man-data jer nije ispunila zakonski prag glasova. Zakonski prag jeuvek veÊi od prirodnog praga. (Videti eksplicitni prag glasova iimplicitni prag glasova)

IZBORNI SPOROVIOpπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povre-

dama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. Nadleænost za re-πavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu.Smatralo se, naime, da jedino parlament moæe odluËivati o pita-njima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. U najveÊembroju izbornih sistema, danas se reπavanje izbornih sporovapoverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. U nekimizbornim sistemima obrazuju se posebni, specijalizovani sudovi(ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. Ovi sudovi nazi-vaju se izborni sudovi.

33333300


IZBORNO PRAVOTermin koji ima viπe znaËenja. OznaËava skup prava i duænosti

uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). Takoe naziv zadeo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ure-uju izbore (materijalno izborno pravo, procesno izborno pravo,pravila izborne matematike, pravila izborne geografije i tehniËkapravila o izborima). Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku kojase bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene.

JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEMJedan oblik veÊinskog izbornog sistema. Poznat je i pod nazivi-

ma ispodpoloviËna veÊina, sistem najveÊeg broja, sistem jedno-kruænog glasanja, „prvi uzima mesto“. U prilog jednokruænom ve-Êinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa zajednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima kojeposeduje kandidat za koga glasa), jednostavnost (ovaj izborni si-stem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbo-ra) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπteizlaze samo jednom). Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog siste-ma je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkogtela.

Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). Izborne jedinicesu jednomandatne (uninominalne), npr. u SAD, Engleskoj, Kanadi.Izuzetno, izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne), npr.u ©paniji, »ileu, Brazilu i dr.

U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidatkoji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvo-jio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornojutakmici. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊegbroja.

Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidatakoji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. Na poslaniËkomesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata.

Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata, pridodeli mandata moguÊe su dve situacije:

Prva, kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova, koji jeujedno i apsolutna veÊina glasova.

A 51B 49

———100

Druga, kada kandidati osvoje identiËan broj glasova, pa je pita-nje koji od kandidata Êe osvojiti mandat?

A 50B 50

———100

U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka, jerbiraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata.

Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandida-ta, mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kogdrugog kandidata. Broj glasova, potreban za osvajanje mandata,biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednomposlaniËkom mestu. Odnos glasovi - mandati moæe pokazati veli-ku nesrazmeru.

Primer:

A 35 A 30 A 25 A 20 A 15 A 11B 25 B 25 B 20 B 15 B 14 B 10C 25 C 20 C 20 C 15 C 14 C 10D15 D 15 D 15 D 15 D 14 D 10—— E 10 E 10 E 15 E 14 E 10100 —— F 10 F 10 F 14 F 10

100 —— G 10 G 11 G 10100 —— H 4 H 10

100 —— I 10100 J 9

——100

PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. Za kandi-data koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima kojisu dati protiv njega, nego glasovima koje je sam osvojio.

A 35 A 30 A 25 A 20 A 15 A 11protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80 protiv 85 protiv 89

33553344


Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanjekojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice.Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbor-nih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπekandidata (polinominalni izborni okrug). Tada od naËina obrazo-vanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbor-nog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora.

JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICEIzborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Nazivaju

se joπ i jednonominalne ili uninominalne. (Videti uninominalneizborne jedinice)

KANDIDATGraanin koji uæiva pasivno biraËko pravo, kod koga ne posto-

je zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije(parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ilisamostalno ili na kandidatskoj listi.

KANDIDATSKE LISTEJedan od naËina kandidovanja. U jednoj izbornoj jedinici bira se

se viπe poslanika. Kandidati, po pravilu onoliki broj koliko seposlanika bira, istiËu se na listama. Podnosioci kandidatskih listasu najËeπÊe politiËke stranke, ali svoju listu kandidata mogu istaÊii graani (grupa) neposredno. U praksi pravom podnoπenja kan-didatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno iliu koaliciji). Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovo-dstva politiËkih stranaka, a biraËi na to ne mogu uticati. BiraË gla-sa za listu kandidata, a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknu-ta na listi. GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËkustranku, a ne za kandidata sa liste. Otuda je moguÊe da kandidatsa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπtene bude izabran. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga repre-zentuju u parlamentu je pokidana, a biraËi Ëesto u personalnomparlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabra-nike. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistemakoji je izloæen opravdanim kritikama.

Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista. - Vezane, zatvorene ili nepromenljive liste - listu kandidata isti-

Ëe politiËka stranka, a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas dajednoj od lista, ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata.

- Nevezane, promenljive liste istiËu politiËke stranke, ali biraËiimaju moguÊnost intervencije u listi. Liste kandidata se dajuunapred, a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa prome-nom liste (npr. izmena redosleda kandidata na listi; brisanje poje-dinih kandidata sa liste; dodavanje novih kandidata umesto kan-didata koji su brisani sa liste i dr.).

- Slobodne, otvorene liste se ne utvruju unapred, veÊ sebiraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastavelistu kojoj Êe dodeliti svoj glas.

Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i zaglasanje po listama. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe po-litiËka stranka, a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. Gla-sajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËkupartiju, a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. Ovi nedostaciublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinimaglasanja za kandidate na partijskoj listi.

KANDIDOVANJE (NOMINACIJA)Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i

graanima. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima(npr. podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpisna predlog kandidature). U izbornim sistemima koji kombinujuveÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isti-canje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandida-ture u odreenom broju izbornih jedinica.

Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidova-nje) ili na listama (kandidovanje po listama). Uninominalno kandi-dovanje karakteristiËno je za veÊinski, a kandidovanje po listamaza proporcionalni izborni sistem. Kandidovanje po listama izuze-tno se koristi i u veÊinskom sistemu.

KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVONaziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. Odlikuje

ga nejednaka teæina glasova biraËa. U sistemu klasnog biraËkogprava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko

3366 3377


pravo. BiraËko telo je, meutim, podeljeno u pojedine grupe (klase,kurije). Podela na klase je, po pravilu, zasnovana na imovinskomstanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr.pismenost, odreeni stupanj obrazovanja i sl.). BiraËi boljeg imo-vinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊibroj poslanika, a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji brojposlanika. Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo. Primer klasnogbiraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz1850. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873.godine).

KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJAGLASOVA U PAROVIMA

Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasovau mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kan-didovanjem i alternativnim glasanjem. Nazvana je po markizu deKondorseu, matematiËaru, koji je u vreme Francuske revolucijepredlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. Nazi-va se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. Kondo-rseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak. Iz grupe kandidatakoji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati uparovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alter-nativni glasovi. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od brojakandidata koji se bore za poslaniËko mesto. Ovakvim sukcesiv-nim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊibroj prvih alternativnih glasova. Za svaki par kandidata izraËu-nava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. Ostalikandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. Njihovi glasovi dati kaodrugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata kojiËine par u obraËunu.

Primer:

prvi glas drugi glas

A 40 + 15 = 55 u odnosu izmeu kandidata A i B, B 35 + 10 = 45 prednost ima kandidat AC 25 - 25

A 40 - 40B 35 + 20 = 55 u odnosu izmeu kandidata B i C,C 25 + 20 = 45 kandidat B ima prednost

A 40 + 15 = 55 u odnosu izmeu kandidata A i C,B 35 - 35 kandidat A ima prednostC 25 + 20 = 45

Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prvamesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat.

KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko

glasova koliko se poslanika bira. On je slobodan da raspoloæiveglasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. Sve raspo-loæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jed-noga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima.Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbor-nim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu.

KVALIFIKOVANI POSLANIKNaroËita grupa poslanika, prema izbornom zakonodavstvu

Srbije (Ustav iz 1888. i 1901. godine). Pored opπtih uslova za sti-canje poslaniËke sposobnosti, za tzv. kvalifikovane poslanike za-htevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultetu zemlji ili na strani, ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulte-ta“ - Ëlan 100 Ustava iz 1888. godine) kao uslov za sticanje pasiv-nog biraËkog prava. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalihposlanika, a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koli-Ënik.

ME©OVITI IZBORNI SISTEMIzborni sistemi (npr. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na

kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Ra-zlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su unedostacima veÊinskog, odnosno proporcionalnog sistema. Me-πoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke.

3388 3399


METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKAGLASOVA

Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metodamoguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen, jer ni-jedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko jepotrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). Nakandidatskim listama preostaje odreen, veÊi ili manji, broj glaso-va. DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku ras-podele preostalih mandata. I veoma male razlike u broju osvojenihglasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata.

U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sakandidatskih lista moguÊe je primeniti:

- NajveÊi ostatak glasova. Nerasporeeni mandati dodeljuju selisti (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova.

Primer: Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika Izborna kvota je 666Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke:

Lista A je osvojila 5100 glasovau prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7,65)Lista B je osvojila 3000 glasovau prvoj podeli osvaja 4 mandata (kvota je 4,50)Lista C je osvojila 1500 glasovau prvoj podeli osvaja 2 mandata (kvota je 2,25)Lista D je osvojila 400 glasovau prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0,60)

Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvinerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7,65 - ostatakglasova 448), a drugi listi C (kvota je 0,60 - ostatak glasova 400).Ovakav metod raspodele preostalih mandata, meutim, ne odgo-vara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja, jerdovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i brojaosvojenih glasova, Ëime je povreen osnovni princip srazmernogpredstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvo-jenim glasovima. U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izme-u osvojenih glasova i mandata liste C i liste D. Lista C koja u

odnosu na listu D ima preko 3,5 puta viπe glasova osvojiÊe 2mandata, dok Êe listi C pripasti jedan mandat.

- NajveÊi proseËni broj. ProseËni broj se izraËunava dodelompreostalog mandata svakoj od lista. Preostali glasovi dele se bro-jem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan. Tako utvrenibrojevi se rangiraju po veliËini. Nerasporeeni mandati dodeljujuse listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj. U naπemprimeru to Êe biti:

Lista A 438 : 8 (7+1) = 54,75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67,2 drugi nerasporeeni mandat

pripada ovoj listiLista C 168 : 3 (2+1) = 56Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada

ovoj listi

Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400), pa Êe prvi pre-ostali mandat pripasti ovoj listi, dok Êe drugi preostali mandat bitidodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj. OvajnaËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima nakojima poËiva proporcionalni sistem.

- Najmanji ostatak glasova - na osnovu koga se nerasporeenimandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatakglasova. U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336)i lista C (ostatak glasova 168).

- Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravilanajveÊeg broja. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovuostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) kojeimaju najveÊi broj. U naπem primeru to Êe biti:

Lista A 438 : 1 = 438 prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj438 : 2 = 219 listi

Lista B 336 : 1 = 336336 : 2 = 168

Lista C 168 : 1 = 168168 : 2 = 84

Lista D 400 : 1 = 400 drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj400 : 2 = 200 listi

- Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu. Ostaciglasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju, a preostali man-

44114400


dati se prenose na zemaljsku listu. Potom se preostali mandatidele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskihlista.

Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imatiuticaja na izborni rezultat. UoËljive su razlike u broju mandatakoji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda pri-menjena prilikom dodele nerasporeenih mandata.

Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni raspo-reuju na nivou izborne jedinice, uzimajuÊi u obzir samo ostatakglasova na nivou izborne jedinice, ili se rasporeuju na nivou izbo-rnog okruga ili cele zemlje, kada se sabiraju svi nerasporeenimandati u svim izbornim jedinicama. Raspodela preostalih man-data na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim stranka-ma koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. Ras-podela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËkotelo dispergovano na πirem podruËju.

NEJEDNAKO PRAVO GLASANaziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina

glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. Za razliku od jednakogprava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravuglasa, biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspo-laæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorijebiraËa. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kuri-jalno) biraËko pravo. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo)

NEPOSREDNI IZBORIOblik izbornog sistema u kome graani (biraËi), koristeÊi se

neposredno i liËno svojim biraËkim pravom, biraju svoje predsta-vnike u predstavniËka tela (centralna, regionalna ili lokalna), kaoi druge organe dræavne vlasti (npr. predsednika republike). Supro-tnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izborposlanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornimkolegijumima (izbornici, elektori), koji su neposredno izabrani odstrane graana.

NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOMOblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi

nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. Koji Êe od kan-didata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnihpersonalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima.BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. On glasa za poje-dinaËnog kandidata. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi nakojoj se kandidat nalazi. Mandati dodeljeni listi popunjavaju seonim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova, po re-dosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidati-ma. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene pro-porcionalno, a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste kojiuæivaju najveÊe poverenje biraËa.

Primer: bira se 5 kandidata, istaknute su Ëetiri liste A, B, C i D

Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot, nanadmetanje stranaËkih krila, a moæe izazvati i sukobe meu nji-ma. Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi,a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊeje da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krilau stranci.

Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta, krilo A1 je slabije iistaklo je dva kandidata, krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kan-didata na listi.

4422 4433


Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunumandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka. Proporcionalnostza stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËidodelili kandidatu sa liste, kao i glasova datih za listu, nezavisnood toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa iza-bran ili ne. Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kan-didatima sa liste jeste razliËit, a dejstvo ovih glasova i posledicena popunjavanje mandata dodeljenih listi - neizvesno. Otuda pod-jednaka moguÊnost uticaja kako biraËa, tako i stranaka na popu-nu mandata.

NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za

koga je biraË glasao (npr. ako se u izbornoj jedinici bira jedanposlanik, a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu).

NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na

preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. Prema ovoj for-muli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova kojije osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. Dobijeni proizvodse potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista,izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslo-vom da je zakonom propisan izborni prag). Svakoj kandidatskojlisti dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojevaproizlazi iz ove proporcije. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanunerasporeeni, oni se dodeljuju kandidatskim listama prema naj-veÊim delovima razlomka.

4422 4455

Primer: Bira se 100 poslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvojila 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasova Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500

Primenom Nimajerovog postupka:

Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je:100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40 Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je:100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26,666 Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je:100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20 Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je:100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13,333

Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedanposlaniËki mandat. On Êe pripasti listi B, jer je ova lista imala veÊideo razlomka (0,666) od liste C (0,333).

OBRAZOVNI CENZUSJedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. Sticanje

biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanjabiraËa. Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pi-sati). Odreeni viπi stupanj obrazovanja, po pravilu, zahteva se zasticanje pasivnog biraËkog prava (npr. kategorija kvalifikovanihposlanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetkaXX veka).

ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORAOdluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili

predsednik parlamenta. Pri donoπenju odluke organ koji je donosivezan je vremenom u kome mora raspisati izbore, a koje je ure-eno u ustavu. Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre istekamandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. najmanje 90dana pre isteka mandata). U sluËaju raspuπtanja parlamenta odlu-ka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i

krilastranke

glasoviza krila

izabran


odluka o raspuπtanju parlamenta. U odluci se konstatuje koji izbo-ri se raspisuju (parlamentarni, lokalni, predsedniËki) i odreujedan kada Êe se odræati glasanje. Od momenta donoπenja odlukeo raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanjeizbornih radnji.

OGRANI»ENI GLASJedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje

manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. Ova metodaglasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa.

OGRANI»ENO PRAVO GLASANaziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi

graani u istom obimu. Sticanje biraËkog prava je uslovljenoispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski, obrazovni, domicilnii dr.). OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa kojepravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËkopravo u punom obimu, a neki u ograniËenom (npr. pravo da bira-ju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti).

OPOZIVPravo biraËa da, po odreenom postupku, smene poslanike

koje su izabrali. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat, koji na-laæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali.Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata, biraËiga mogu opozvati. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i prekookvira imperativnog mandata.

OP©TE PRAVO GLASAPravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva,

pod uslovom da su poslovno sposobni, mogu birati svoje pred-stavnike u organe vlasti, a mogu i sami biti birani u organe vlasti.

OP©TI IZBORIOpπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (loka-

lne, regionalne, centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove

organe. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u koji-ma se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo, lokalni izborikada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti,predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl.

ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORATela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju

izbore i utvrde rezultat izbora. Obrazuju se na nivou izborne jedi-nice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). U nji-hov sastav ulaze stalni Ëlanovi, obiËno imenovani od strane par-lamenta, i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosnokandidatskih lista. Status, prava i obaveze stalnih Ëlanova organaza sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornojutakmici izjednaËeni su. ZnaËajnija razlika meu njima je samo uodnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. Stalni Ëlanovibiraju se obiËno na duæe vreme. Mandat ovih Ëlanova traje neko-liko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). Mandat predsta-vnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastavorgana za sprovoenje izbora, pa do okonËanja konkretnog izbor-nog postupka. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora, pose-bno Ëlanova izbornih komisija, zahteva se kompetentnost (npr.da budu diplomirani pravnici).

PANA©IRANJE(franc. panashe - meπovit, raznobojan)

Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u propor-cionalnim izbornim sistemima. Panaπiranje se vezuje za tip slo-bodnih kandidatskih lista. OmoguÊuje biraËima glasanje za kan-didate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. Svaki bi-raË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitihkandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. GlasajuÊi naovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. Gla-sajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svojizbor kandidata. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanjeza kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu.

PARLAMENTARNA NEPODUDARNOSTOznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za

4466 4477


poslaniËku sposobnost. Parlamentarna nepodudarnost predsta-vlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcijeobavljaju i neke druge dræavne, javne ili profesionalne delatnosti.Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga seustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti, i posebno naËelasamostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti(npr. sudova). Ureuje se ustavom ili zakonom. Osnovi parlamen-tarne nepodudarnosti su razliËiti. To moæe biti zabrana istovre-menog Ëlanstva u oba doma parlamenta, istovremeno obavljanjeposlaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet, Ëlanoviustavnog suda, javni tuæioci, sudije, visoki funkcioneri u dræavnojupravi i sl.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl.).

PARLAMENTARNI IZBORINaziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela.

Pored parlamentarnih, postoje i lokalni, predsedniËki, savezni idrugi izbori.

PASIVNO BIRA»KO PRAVOPravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. StiËe se

pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo.Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊese odnose na:

- Godine starosti. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe uistom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo, veÊ kasnije.U nekim izbornim sistemima (npr. u Italiji) za svaki od domovapredstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kaouslov za sticanje pasivnog biraËkog prava.

- Dræavljanstvo, nastanjivanje, prebivaliπte ili duæina boravka uodreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi kojise u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnogbiraËkog prava.

- Stupanj obrazovanja (npr. pismenost) u nekim izbornim si-stemima (npr. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnogbiraËkog prava.

- Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se naparlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanjaposlaniËke i neke druge javne, dræavne ili profesionalne delatnosti).

PERSONALNI GLASJedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemi-

ma u kojima biraË raspolaæe jednim glasom, ali ga moæe upo-trebiti razliËito. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovanna kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. Glas koji biraË dajekandidatu naziva se personalni glas. Personalni glas omoguÊavada biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji jeutvrdio predlagaË liste. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnostda i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca, kaoi da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kan-didata nominovanih na kandidatskoj listi.

PLURALNI VOTUM(lat. pluralis - mnoæina)

Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil,porodiËni status, posedovanje svojine i dr.). Pluralni votum je je-dan od oblika nejednakog biraËkog prava. Naziva se joπ i viπestru-ki ili umnoæeni glas. Primer pluralnog votuma pruæa izborno za-konodavstvo Belgije u razdoblju od 1893. do 1919. godine. Sva-ki biraË imao je pravo na jedan glas. Pravo na dodatni glas imalisu oæenjeni muπkarci, stariji od 35 godina, koji su imali zakonitudecu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. Pravo na joπ je-dan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenojvrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasnikudonosile odreeni iznos godiπnje rente. Pravo na dva dodatnaglasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole, kaoi biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali nekuvaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. Jedan biraË mogao jeraspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnovasticanja biraËkog prava.

PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICEPlurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima

se bira viπe od jednog poslanika. Obrazuju se u proporcionalnimizbornim sistemima, izuzetno i u veÊinskim. Formiranje ovakvihizbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovo-ljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti bira-Ëkog prava (jedan Ëovek - jedan glas) i princip srazmernosti pred-

4488 4499


stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Kara-kteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovihgranica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornihjedinica. Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sateritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava, regije, organi-zacija uprave, organizacija sudova i dr.), pa se otuda njihove gra-nice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. Usklaivanjauslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se prome-nom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Zavisno odtoga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊa-no, smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornojjedinici, a njene granice ostaju nepromenjene. PodruËje na komese prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara saodgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije. Izborne jedi-nice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. Dis-proporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele.TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom(gradovi), odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja).

Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedi-nica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. On jepokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema, jer izra-æava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti. S obzirom na brojposlanika koji se bira u izbornoj jedinici, plurinominalne izbornejedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u koji-ma se bira dva do pet poslanika, srednje izborne jedinice u koji-ma se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice ukojima se bira preko deset poslanika. UËinak srazmernosti (tzv.indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izbor-ne jedinice. U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalno-sti je nizak, a u velikim izbornim jedinicama visok. VeliËina izbor-nih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osva-janje mandata. U malim izbornim jedinicama prirodni prag gla-sova je viπi i teæe se dostiæe, dok je u velikim izbornim jedinica-ma niæi. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne zaproporcionalni izborni sistem.

POJEDINA»NO PRENOSIV GLASVidi alternativni glas.

PONOVNI IZBORNaziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih

izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) nakojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka iz-bora. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornogprava smatraju bitnim (npr. povreda tajnosti glasanja, viπestrukoglasanje i dr.). Ukoliko nastupi neka od tih povreda, izbori na tombiraËkom mestu smatraju se neregularnim. Rezultati glasanja natim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir pri-likom prebrojavanja glasova, veÊ se glasanje ponavlja.

PORODI»NI VOTUMJedan oblik pluralnog biraËkog prava. Glava porodice (oæenjeni

muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova brojinjegova porodica, kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice.PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti bi-raËkog prava (jedan Ëovek - jedan glas), kao i od naËela da je bira-Ëko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposrednosamo sam biraË.

POZITIVNA DISKRIMINACIJANaziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor

i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtihizbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parla-mentu. Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe bi-raËa budu reprezentovane. Instrumenti pozitivne diskriminacijeutvruju se izbornim zakonodavstvom. Oni mogu biti razliËiti,npr. izbor u posebnim izbornim jedinicama, posebno niæi izbornikoliËnik, posebna mesta na kandidatskim listama, posebne izbor-ne kvote i sl. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju sena reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastu-pljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. U viπenaciona-lnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se ipri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela.

PREDSEDNI»KI IZBORINaziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred-

4488 5511


sednika republike biraju neposredno graani (npr. u Srbiji i SR Ju-goslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od stranegraana (npr. u SAD).

PREFERENCIJALNO GLASANJEJedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. BiraËi glasaju

dodelom bodova. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima bi-raËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo me-sto na rang listi kandidata. Naziva se joπ i Borda sistem poentira-nja, po matematiËaru J. C. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio.Preferencijalno glasanje ima dva oblika. Prvi je dodela bodova poËlanovima aritmetiËkog niza (1, 2, 3, 4, 5,...N). Drugi je dodelabodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1, 2, 4, 8, 16,...N). Zarazliku od alternativnog glasanja, preferencijalno glasanje nalaæeda biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi ni-jednoga od kandidata. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jed-nome ili nekolicini kandidata, veÊ svakome od kandidata. U proti-vnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine.

Dodela bodova po aritmetiËkom nizuDodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u

dva oblika.Prvi, biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata,

brojem 2 drugopreferiranog, brojem 3 treÊepreferiranog i takoredom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu po-slednjem kandidatu. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen ka-ndidatu odreuje njegovo mesto u rangu. Mandat osvaja kandi-dat koji ima najmanji zbir bodova, jer zauzima prvo mesto narang listi. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.Na primer:

Mandat osvaja kandidat B, iako kandidat A ima viπe od polovineprvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). Poslednjapreferencija, koja je u primeru iznosila 3 boda, a koju su kandida-tu A dodelila Ëetiri biraËa, ugrozila je njegovo mesto u rangu. Kan-didat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandida-ta A, nema nijednu poslednju preferenciju, πto mu je obezbediloprvo mesto u rangu i osvojeni mandat.

Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljujeprvopreferiranom kandidatu, a najmanji kandidatu koji uæiva na-jmanju naklonost biraËa. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandi-dat, (N-1) drugopreferirani, (N-2) treÊepreferirani i tako redom,sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. Broj bo-dova odreuje mesto kandidata u rangu. Mandat Êe osvojiti kandi-dat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim, prvim mestom u ra-ngu. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.Na primer:

Mandat osvaja kandidat B, koji ima najveÊi zbir bodova i zauzi-ma prvo mesto u rangu.

Preferencijalno glasanje ima nedostataka, posebno ako za jed-no poslaniËko mesto ima viπe kandidata. PoveÊavanje broja kan-didata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo pre-feriranom kandidatu, Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva na-jmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova. StvarniznaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oniposmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima.Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj ras-poloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. U sraz-meri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. Po-kuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do-

5522 5533


dele bodova. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritme-tiËkog niza, ali se umanjuju za 1. Kandidatu koji uæiva najveÊunaklonost biraËa biraË daje (N - 1) bod, kandidatu sa drugom pre-ferencijom (N - 2) boda, kandidatu sa treÊom (N - 3) boda i takoredom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen nijedan bod. Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji semogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda.Na primer:

Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog nizaDa bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanji-

vanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i dabi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata, bodovi se dodelju-ju po Ëlanovima geometrijskog niza. Kandidatu koji uæiva najma-nje poverenje biraËa, biraË dodeljuje 1 bod. Narednom i ostalimkandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko iviπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata. Dodela bodovapo Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izme-u dve susedne, a naroËito odnos izmeu prve i poslednje prefe-rencije. U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno, a u geome-trijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. Tako je manjeugroæena vrednost pojedinaËnog boda, a time i meusobni odnoskandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije.Na primer:

Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovi-nu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). Njegov izbor jebliæi volji veÊine biraËa, nego u sluËaju u kome je mandat osvojiokandidat B, bez ijedne prve preferencije.

Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza,moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeniukupan izborni rezultat.Na primer:

Mandat osvaja kandidat A. Ako samo jedan biraË (u primeru toje Ëetvrti po redu biraË), dodeli drugaËije samo svoju prvu i po-slednju preferenciju, mandat bi osvojio kandidat E.Na primer:

5544 5555


Sistemi bodovanja su nepouzdani, jer se u obraËunavanju pre-ferencija, naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnojpreferenciji, ne preskaËuÊi redosled preferencija. Primeri pokazu-ju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova, koji sedodeljuju pojedinim preferencijama, u osnovi arbitrarno. Kandi-dat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπti-Êen i moæe pretrpeti izborni poraz. MoguÊe je i taktiËko glasanjebiraËa. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgu-bi izbornu utakmicu, biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bo-dova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidatakoji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kan-didata.

PRESTANAK MANDATAMandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je

poslanik izabran, smrÊu poslanika, raspuπtanjem parlamenta, a unekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika, kao i prestan-kom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika. Uizbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat, mandatposlanika prestaje i opozivom.

PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVAU veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedini-

ca (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takvapodela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka odizbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela. Re-

prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legiti-mno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek - jedan glas, dakle,ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava.Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnov-na pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obe-zbeuje jednakost biraËkog prava. VeÊa odstupanja u pogledubroja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode pri-krivenoj nejednakosti biraËkog prava, jer se jedan poslanik birana nejednak broj graana (biraËa). Ako izborne jedinice obuhva-taju nejednak broj biraËa, a u svakoj izbornoj jedinici se bira je-dan poslanik, tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslani-ka biti potreban manji broj glasova, a u drugoj veÊi. BiraËi su utom sluËaju u nejednakom poloæaju, a biraËko pravo nije jednakojer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek - jedan glas. Kako nejednakostbiraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica ra-zliËite veliËine nije transparentna, to se ona naziva joπ i prikri-venom nejednakoπÊu biraËkog prava.

Primer:Izborna jedinica A broji 10 000 biraËaIzborna jedinica B broji 20 000 biraËaU svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanikGlas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kaoglasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B.

PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PRED-STAVLJANJE)

Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovla-ujuÊi izborni sistem. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bilisu minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje po-slaniËki mandat. Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinicei posebnim metodama glasanja, ovaj nedostatak je ublaæavan, pasu i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan, manji brojmandata. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i ma-njini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. Proporci-onalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeuveÊeg broja politiËkih partija, srazmerno broju glasova koji suosvojile. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena le-peza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljenau predstavniËkom telu. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih

5566 5577


izbornih sistema, jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike poje-dinog tipa proporcionalnih izbora. Prirodu i svojstva proporcio-nalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori:

- Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkihstranaka u poslaniËke mandate. To je matematiËki obrazac za izra-Ëunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. Viπe odjednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êenajpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova ibroja dodeljenih mandata. Tokom ovog razdoblja razvile su se ra-zliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. Bro-jni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su intereso-vanje za njihovo izuËavanje. Meu njima su npr. Britanci T. Hare(19. vek); H. R. Drup (19. vek); E. V Hantington (20. vek); Ame-rikanci A. Hamilton (18. vek) i T. Dæeferson (18. vek); BelgijanacV. d`Ont (19. vek); ©vajcarac E. Hagenbah-Biπof (19. vek); FrancuzA. Sen Lague (19. vek); Nemac R. Nimajer (20. vek) i dr.

- VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka uizborima. Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizujuvelike politiËke stranke. Velike izborne jedinice (preko 10 poslani-ka) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju, a defa-vorizuju veÊe politiËke stranke.

- Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag,procentualni izlazak biraËa na biralista i sl.). One malim politiËkimstrankama oteæavaju osvajanje mandata. Eliminiπu ih iz raspodelemandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag(minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊavauËeπÊe u raspodeli mandata).

Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema:Prva, u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nas-

toji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. Teæi seoptimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju ubroju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. To sepostiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeksproporcionalnosti visok, odsustvom izbornih prepreka i kombina-cijom kriterijuma raspodele mandata.

Druga, koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËelaproporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspo-stavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakon-ski prag) prepreke osvajanju mandata. Nazivaju se joπ i nepot-punim srazmernim izborima.

REDOVNI IZBORIIzbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim inter-

valima, koliko traje mandat poslanika. Raspisuju se pre istekamandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Pored re-dovnih, postoje i vanredni izbori. Vanredni izbori se raspisuju preisteka vremena na koje su poslanici izabrani. Razlozi raspisivanjavanrednih izbora mogu biti razliËiti. Vanredni izbori se najËeπÊeraspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. nemoguÊnost parla-menta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju par-lamenta, raspuπtanje parlamenta, nemoguÊnost da se reπi sukobparlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr.).

SAVEZNI IZBORINaziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u

sloæenim dræavnim zajednicama - federacijama. U savezni parla-ment biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federa-lnih jedinica. U dom graana biraju se poslanici primenom princi-pa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek - jedan glas).Ovaj dom reprezentuje graane. U dom federalnih jedinica birajuse poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastu-pljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinicaima jednak broj poslanika). Ovaj dom reprezentuje federalne je-dinice.

SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODAJedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih

mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. To je modifiko-vana d’Ontova formula. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkogdelitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih li-sta, broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista pona-osob deli se uveÊanim brojevima. Umesto brojem 1 sa 1,4, ume-sto brojem 2 sa 4, umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do bro-ja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. Prednost Sent-Laæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosioptimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja ma-ndata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcio-nalnosti). Ova metoda primenjuje se npr. u Norveπkoj, Danskoj i©vedskoj.

5566 5599


SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTAOblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kan-

didata koliko se poslanika bira, ali postoji moguÊnost da biraË uti-Ëe na izbor kandidata, ali samo onih kandidata koji su nominova-ni na kandidatskoj listi. BiraË ima moguÊnost da menja redosledkandidata na listi, ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novimkandidatom. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju naglasanju personalnim glasom. (Videti personalni glas)

SLOBODNI (NEVEZANI) MANDATOdnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik

nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali, veÊpri odluËivanju postupa slobodno i samostalno.

SPLITING GLASOVA(eng. splitting - deljenje, podvojenost, cepanje)

OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbo-ra. Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. Spliting glasova jerazliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite orga-ne dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikomkojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. biraË glasaza kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou, a za kan-didata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou).

Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukci-ji sa dva glasa (npr. u NemaËkoj), ali u drugom znaËenju. U ovomsluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencijeu izborima za jedan isti organ vlasti, pri Ëemu dolazi do cepanjaglasova istoga biraËa. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. prvi glas)kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË dajepolitiËkoj stranci (tzv. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu.

SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVOVideti proporcionalni sistem.

STUPNJEVITI GLASJedna od tehnika glasanja. Koristi se u veÊinskim izbornim si-

stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjembiraËa. BiraË svoj glas daje kandidatima, ali glasove deli stupnje-vito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom.

SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVAJedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim

sistemima u kojima postoji alternativni glas. Pri odluËivanju o do-deli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandi-datima kao svoje prve preferencije. Ako nijedan od kandidata ne-ma viπe od polovine prvih preferencija, koriste se naredne pre-ferencije. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa), potomtreÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polo-vine glasova biraËa. Prilikom izraËunavanja svake naredne pre-ferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËujese kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj prefere-nciji. Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. Onise prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kan-didata, vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviruodgovarajuÊe preferencije. Sukcesivno raËunanje glasova isklju-Ëuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja, otklanja loπe posledicetaktiËkog glasanja, a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izme-u viπe, a ne samo dva kandidata.

SVING(engl. swing - njihati se, ljuljati)

U izborima oznaËava oscilaciju glasova. PotiËe iz britanske izbor-ne prakse. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovi-ma meu dvema (velikim) politiËkim strankama. To je srednjavrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i(viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke.Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving.

TAJNO GLASANJEJedno od bitnih svojstava biraËkog prava. Predstavlja jedan od

osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje bi-raËa na izborima. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora.

6600 6611


TAKTI»KO GLASANJEGlasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. Naziva se joπ i

glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. TaktiËkim gla-sanjem biraË, oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozuizbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere, uskraÊujesvoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata kojinisu favoriti izborne utakmice, ugroæavajuÊi tako poziciju favo-rita. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stva-rnu biraËku volju, a parlament tada nije izraz stvarne volje bira-Ëkog tela. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora,jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivajuizbori - princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog te-la. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu voljubiraËa, nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËkomesto. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje problemevezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. Saglasno tome,kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imajurealne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasno-st da se, zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja, meu-sobno poraæavaju. OgraniËavanje broja nominacija za jedno bira-Ëko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandi-date koji uæivaju njihovu naklonost, a ostavlja im se moguÊnostda biraju izmeu manjeg broja kandidata, Ëesto samo izmeudvojice.

TRKA JEDNOG KONJANaziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe

samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo je-dna kandidatska lista (dræavna lista). U takvim okolnostima nemaizborne utakmice. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. Oni samomogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nomino-vanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore.Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi.

UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICENaziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan po-

slanik. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËe-lu veÊine (apsolutne ili relativne). Izborna jedinica obuhvata odre-

eni deo biraËkog tela. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila.Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obra-zuje izborna jedinica. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata svestanovnike odreenog podruËja, i one koji imaju biraËko pravo ione koji ovim pravom ne raspolaæu. U ovim se izbornim jedinica-ma jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. Drugo meri-lo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkimpravom) pri formiranju izborne jedinice. Jedan poslanik se bira naodreeni broj biraËa. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica jeda su njihove granice podloæne Ëestim promenama. Razlog tomeje poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. Ako bi granice izbor-nih jedinica ostale nepromenjene, nastala bi prikrivena nejednako-st biraËkog prava. »este promene granica omoguÊavaju pristrasnooblikovanje izbornih jedinica. Otuda su moguÊnosti za gerryman-dering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornimjedinicama.

UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJEJedan vid kandidovanja. KarakteristiËno je za veÊinske izborne

sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema, jerbiraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. Odlikujega isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se birajedan poslanik. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidova-nja istiËu po jednog kandidata. Kandidata moæe istaÊi politiËkastranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima), ali i graani nepo-sredno. Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pra-vo graana. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graanakoji raspolaæu biraËkim pravom. U sistemu pojedinaËnog kandi-dovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknusvog kandidata.

URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULA-TIVNI GLAS

Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. Svaki biraËima viπe glasova, a najmanje dva. Postoje dva oblika glasanja saviπe glasova. Prvi je ograniËeni glas. BiraË raspolaæe sa viπe glaso-va, ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira uizbornoj jedinici. Drugi je kumulativni glas. BiraË raspolaæe saonoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici.

6622 6633


me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke. BiraË raspolaæe jednim glasom. Svoj glas on moæe dodeliti jed-

noj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. On glasaza ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti. PoslaniËka mestau izbornoj jedinici, posle glasanja, dodeljuju se listama kandida-ta srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob.Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava sekandidatima sa te liste, po redosledu po kome je na listi istaknu-ta njihova kandidatura.

Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandi-datima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnostizabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ihnominovale. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezen-tuju u parlamentu je pokidana, a biraËi Ëesto u personalnom par-lamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike.To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji jeizloæen opravdanim kritikama.

URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOGGLASA

Kandidatska lista je zatvorena. Na listi je onoliko kandidata koli-ko se bira u izbornoj jedinici. Lista nije ureena, pa se redosledkandidata na njoj moæe menjati.

BiraË ima jedan glas. On moæe izabrati da glas dodeli odree-nom kandidatu sa liste ili listi. Svakoj od kandidatskih lista dode-ljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dalilisti. Pri tom, ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su bi-raËi dali pojedinim kandidatima, tako i glasove koje su dali kan-didatskoj listi.

Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima saliste, ali ne po redosledu sa liste, veÊ po redosledu koji su odredilibiraËi. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. Najpre seizraËunava izborna kvota za listu. Kandidati sa liste prvo se kredi-tiraju personalnim glasovima. To su glasovi koje su biraËi dali po-jedinim kandidatima sa liste. Kandidat Ëiji personalni glasovi do-stignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. Potom seobraËunavaju glasovi dati listi. Ovim glasovima se kreditiraju kan-didati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. Najpre seprvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok,zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio, ne dostigne

6655

Kada su istaknute ureene liste kandidata, biraË svojim glasomkreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas, tako isvakoga od vodeÊih kandidata sa liste. Ako postoji kumulativniglas, biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporeditiizmeu nekolicine kandidata. U nekim izbornim sistemima posto-ji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju ra-sporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. Taj postupaknaziva se panaπiranje.

Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. Prvi, kadabiraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu, dokpreostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste.Drugi, kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu- onome koji uæiva njegovu naklonost.

U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo praviloizborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa, πto jebitan nedostatak ovoga pravila. Da bi uveÊao izbornu πansu kan-didata koga preferira, biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasovekojima raspolaæe. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljujesvom preferiranom kandidatu, a preostale glasove rasporeuje naone kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgledana izborni uspeh. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidatakoga preferira, biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje neodraæava njegovu pravu volju. TaktiËko glasanje kao rezultat mo-æe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji brojbiraËa, a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glaso-ve verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. Ako bi-raË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandi-data, nema potrebe za taktiËkim glasanjem, jer su njegovi efektiisti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenuili neureenu listu.

URE–ENE (ZATVORENE, KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOMNajjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena

lista. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji),ree grupe graana. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koli-ko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Kandidatska lista ima no-sioca Ëije je ime na Ëelu liste. Redosled kandidata na listi je znaËa-jan, jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojimsu kandidati navedeni na listi. Na personalni sastav liste, redosledkandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. O to-

6644


izbornu kvotu. Potom se kreditira drugi, treÊi i N-ti kandidat, svedotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede.

Primer: listi su dodeljena 4 poslaniËka mestaukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listuna listi je istaknuto 8 kandidataizborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20

kandidati personalni glasovi glasovi za listu kvotamandatA 1 + 19 20 izabranB 1 + 19 20 izabranC 1 + 12D 1E 5F 20 izabranG 1H 20 izabran———————————————————————————————

50 50 4

MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeniredosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnihizbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kan-didata prilikom glasanja. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπevezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja jeistakla njegovu nominaciju na listi.

VE∆INSKI SISTEM VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki

mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenihglasova. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistemrelativne veÊine. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpo-loviËna (iznadpoloviËna) veÊina, ili sistem viπekruænog glasanja.Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËnaveÊina, jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”.

U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma zadodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine,stroæiji i blaæi oblik. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno

je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. Zbog toga se ovaj si-stem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. Razlika izmeustroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kri-terijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova.

U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandatazahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËaupisanih u biraËki spisak).

U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potreb-no je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore.

I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËnaveÊina glasova. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatnoveÊi nego u drugom. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira.Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stro-æijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore), alise on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa naizbore mali).

VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje, a samo izuze-tno i viπemandatne izborne jedinice. Kada se u izbornoj jedinicibira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. blokglasova, kumulativni glas, stupnjeviti glas, manje glasova odbroja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). Sistem apsolutneveÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu.

U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meusvim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova.Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa.To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malihpolitiËkih stranaka. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanjaglasova izmeu brojnih kandidata. Ovaj nedostatak relativne ve-Êine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih,dobro ogranizovanih politiËkih partija. Sistem relativne veÊine nepoznaje glasanje u dva kruga, pa se on naziva joπ i sistem glasa-nja u jednom krugu.

VEZANE LISTEVideti zatvorena, kruta, blokirana lista.

VI©ESTRUKI GLASVideti pluralni votum, umnoæeni glas.

6666 6677


VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste prime-

na odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. ZnaËajovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspo-znaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspo-delu poslaniËkih mandata. Postoji viπe razliËitih naËina raspodeleposlaniËkih mandata. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe odkojih jednu Ëine veÊinski, a drugu proporcionalni (srazmerni) si-stem. Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema, postoje i me-πoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnogsistema).

ZAKONI O IZBORIMA Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. Ne postoje precizniji

standardi o tome πta Ëini ustavnu, a πta zakonsku materiju. Odgo-vor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem.

Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. Toje pravo zakonodavnog tela. U sloæenim dræavama (federacije) za-kone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u fe-deralnim jedinicama.

Izborni zakoni mogu biti kodifikovani, kada se u njima ureujecelokupna materija o izborima, ili nekodifikovani, kada ih Ëini vi-πe zakona (npr. zakon o izborima, zakon o biraËkim spiskovima,zakon o izbornim jedinicama).

Sadræaj izbornih zakona, koji ureuju izbor poslanika u pred-stavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelonarodnog suvereniteta, jeste razlog zbog koga se u nekim usta-vnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin.To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. Tako se,na primer, izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zako-nom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak,razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka.

»esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina.

ZATVORENA LISTAOblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kan-

didata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Imena i redo-sled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste.

Redosled kandidata na listi je vaæan, jer se mandati koji pripadnulisti pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste poredosledu koji zauzimaju na listi.

ZBIRNA IZBORNA LISTANaziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa

imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici nakonkretnim izborima. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi na-vode po odreenom redosledu. Kriterijum prema kome se odre-uje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakono-davstvom (npr. alfabet, prema datumu podnoπenja kandidatskeliste organima za sprovoenje izbora, kockom).

ZBIRNI OSTATAK GLASOVAZbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog

predlagaËa po izbornim jedinicama. Za izraËunavanje zbirnog osta-tka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandi-datskim listama. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvaja-nje poslaniËkog mandata, jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote,veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. Ovi glasovi se sabiraju isluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisurasporeeni na nivou izbornih jedinica. (Videti gomilanje glasova)

6688 6699

Documents

Recnik Osnovnih Pojmova i Termina o Izborima