Tehnoloki fakultet u LeskovcuUniverzitet u Niu

Redosled (layout) fabrike sa aspekta tokova

Seminarski rad

Profesor: Ivana Mladenovi StanisavljeviStudenti: Aleksandra Pei 4667/08Slobodan Krsti 4665/08

Leskovac, januar 2015.

Sadraj

UVOD....21. PROSTORNI RASPORED...3

2. CILJEVI RAZVOJA LAYOUT-a...52.1. Karakteristini tipovi zadataka ....62.2. Faze projektovanja LAYOUT-a.....7

3. RASPORED MAINA (radnih mesta)..103.1. Grupni raspored113.2. Linijski raspored maina..113.3. Kombinovani raspored maina....12

4. UNUTRANJI TRANSPORT184.1. Transportna sredstva....22Literatura....24

UVOD

Layout postrojenja bave se odluivanjem gde u fabrici rasporediti maine, opremu, operatere i materijal i kako ih organizovati u okviru fabrike. Odluka o rasporedu ( layout ) postrojenja je jedna od najvanijih odluka sa kojima se sree menader proizvodnje. To je takodje jedna od prvih osobina koja je uoljiva u vezi sa fabrikom. Layout bitno utie na vizuelni utisak proizvodnog postrojenja ali takodje ima i druge vane osobine za celokupnu proizvodnu operaciju. Moze odrediti, na primer, odgovarajui PP&C sistem ili nain na koji e se vriti odravanje opreme. ak i male izmene u layout-u kao to su pozicije maina ili magacina moe uticati na tok materijala unutar fabrike. Zato je pitanje layout-a uvek povezano sa pitanjem tokova materijala.Kompanije moraju voditi rauna o layout-u i toku materijala iz sledeih osnovnih razloga : dizajn layout-a i tokova materijala je kompleksan proces gde je svaki detalj vezan za operaciju proizvodnje vaan, implementacija layout dizajna neumitno ukljuuje zgrade fabrike i pomeranje velikih maina iitavih postrojenja, u sluajevima gde je layout pogreno odredjen to e uticati na efikasnost proizvodnje i, naravno, na samu produktivnost.Veina prakticnih layout-a su razvijeni od osnovnih kategorija layout-a : Layout fiksnih poloaja, layout procesa, layout elije, layout na osnovu produkata.Dizajn layout-a postrojenja je viestadijumski proces, koji uzima u obzir mnoge faktore. Kao i kod svake druge aktivnosti na dizajnu, paljivo razmatranje mora biti posveeno strategiji proizvodnje.Strategijska pitanja, kao to su karakteristike varijacija kapaciteta, moraju se uzeti u ramatranje pre izbora osnovnog tipa layout-a..

1. PROSTORNI RASPORED

Jo od poetnih koraka industrijalizacije pojavio se problem rasporeivanja resursa koje obuhvata proizvodni sistem. U samostalnoj i radionikoj proizvodnji, shodno jednostavnim tehnologijama osnovnog procesa, problem rasporeda je reavan ad-hok: svi priruni alati i oprema su bili pri ruci, rad se tipino obavljao na radnom stolu i kretanja materijala nisu bila izraena. Razvojem trita, a posebno industrijske proizvodnje, odnosno industrijskom revolucijom, koliine materijala koje su se pojavljivale u procesima su bile sve vee, operacije su trebale da se obave u to kraem vremenu i kretanja materijala su sve vie uticale na efikasnost rada. Iz tog razloga, ovaj problem je uoen i istraivan od strane niza strunjaka. Danas se smatra da je dobar prostorni raspored elemenata u prostoru preduslov uspenog poslovanja. Iz tog razloga, u inenjerskom projektovanju, problem prostornog rasporeda ima poseban znaaj i predmet je istraivanja dugi niz godina. Ova problematika, shodno svojim specifinostima, moe da se podeli na dve grupe problema:

1.problem lokacijeU domenu industrije problem lokacije je obino vezan za odreivanje najpovoljnijeg mesta (proizvodnog kompleksa) na makro planu. Iznalaenje optimalne lokacije se tipino bazira na kriterijumu minimalnog puta, transportnog rada ili nekog drugog pristupa. Problemi lokacije su u literaturi veoma razraeni i njima je posveen veliki broj radova niza autora, koji tee iznalaenju optimalnih/bliskim optimalnim reenjima lokacije primenom raznih tehnika operacionih istraivanja. Ovaj pristup se u nekoj meri moe da primeni i u odreivanju lokacije velikih, autonomnih tehnolokih celina (jedne ili vie njih) u okviru industrijskih, ali i drugih kompleksa gde su prisutni znaajni tokovi materijala. Dobijena idealizovana (optimalna ili bliska optimalnom) reenja prostornog rasporeda primenom neke od raspoloivih metoda, obino treba dodatno prilagoavaju nekim od prisutnih uticaja kojinisu mogli da se na adekvatan nain respektuju u primenjenim tehnikama (specifinosti postojee/planirane infrastrukture, uticaj energetskog faktora, reljef, klima i dr.) .

2.problemlayout-aProblem layout-a je mikro-aspekt problema prostornog rasporeda.Obino je vezan za rasporeivanje elemenata sistema u okviru podsistema proizvodnih (i drugih) kompleksa.Pri tome je tipino da se u relativno malom prostoru uz prisutne elemente osnovne proizvodnje i obino u isto vreme, koncentriu i realizuju znaajne logistike aktivnosti (tokovi raznih materijala, energije, ljudi i informacija, skladitenje, manipulacije, i td). Ovako posmatrano, LAYOUT u sebi obuhvata problem prostornog rasporeivanja elemenata sistema i podsistema u industrijskom (ili nekom drugom) kompleksu koji su vezani kako za tokove i druge aktivnosti rukovanja materijalima, tako i tokove ljudi, energije, informacija i drugog.Za razliku od makro-aspekta - problema lokacije, gde je parametre relativno lake kvantifikovati s obzirom na koliine i stacionarnost tokova, kod layout problema je prisutna potpuno druga problematika. U okviru proizvodnih sistema, posebno u kompleksnim tehnolokim procesima, obino se sreu veoma heterogeni oblici materijala koji se teko mogu izraziti jedinstvenim kvantitativnim pokazateljima. To je posledica praktino stalnih promena karakteristike i obeleja TZ vezanih za pojavni oblik i koliinu - veoma esto pre i posle jednog radnog mesta predmet rada znaajno menja jednu ili vie fizikih i/ili hemijskih osobina (oblik, dimenzije, agregatno stanje i dr.), to kvantifikaciju tokova ini veoma oteanom. Nadalje, te praktino stalne promene pojavnih oblika (i koliina), povezano sa tokovima ljudi, informacija i dr., ine da problem prostornog rasporeda elemenata sistema - problem LAYOUT-a postaje znatno sloeniji. To je razlog da problemi layouta-a spadaju u specifinu klasu problema, koji su tokom razvoja ili u raznim pravcima, sa eljom da respektuju to je mogue vie raznih specifinosti koje su prisutne u procesima za koji su vezani. Kada se analizira problem layout-a, odnosno rasporeda elemenata u prostoru, potrebno je pre svega da se ima uvid u skup potencijalnih povrina koje pojedini elementi mogu da zahtevaju u okviru nekog analiziranog sistema.Jedan prikaz klasifikacije ovih povrina je dat podelom.

Podelapovrina netopovrina, korisnapovrina, glavnapomona, brutopovrina.

Preteeprostorije(upravaidr.slube) radnepovrine transportnepovrine pomonepovrine

Proizvodna glavnaproizvodnja pomonaproivodnja sporednaproizvodnja meufaznaskladita transportuproizvodnji

Skladina-sirovine pomonimaterijali gotoviproizvodi transportnepovrine pomonepovrineuskladitu zatita sanitet fizikakultura kulturneisocijalnepotrebe stanovanje/smetaj obrazovanje odzidadozida minusrazneprepreke(npr.radijatori) minuspotrebnarastojanjazbogmoguih intervencija(kodnpr.radijatora)Izostanakovihinformacijai/ilinjihovoignorisanjesupopraviluuzrocinastankanizakasnijih problema PT.

2. CILJEVI RAZVOJA LAYOUT-a

Ciljevi razvoja layout-a se mogu sresti u raznim preporukama, a ovde su predstavljena neka naela - ciljevi, koji se mogu uznaajnoj meri smatrati prihvatljivim u velikom broju sluajeva razvoja layouta-a.Neki od njih su: da se mogu sresti uraznim preporukama, a ovde su predstavljena neka naela - ciljevi, koji se mogu uznaajnoj meri smatrati prihvatljivim u velikom broju sluajeva razvoja layouta-a. izbegavanje povratnih kretanja i ukrtanja tokovaje znaajno jer moe doi do kolizije i usporavanja kretanja materijala. Naime, svaka taka ukrtanja tokova, njihovog razdvajanja i/ili spajanja je, zavisno do primenjene TK, povezana sa potencijalnim suoavanjima TE, njihovim zastojima (manje ili vie planiranim u tim situacijama), oteenjima I dr. Jasno, ova spajanja/razdvajanja su nekad rezultat primenjene osnovne tehnologije proizvodnje i kao takvi su nezaobilazna (npr. spajanje toka karoserija i toka motor-menja-diferencijal na liniji sklapanja motornih vozila). minimizacija investicionih trokova Uobiajeno je da je kvalitet reenja layout-a direktno vezan i za potreban prostor u kome treba da funkcionie proizvodni (ili neki drugi) sistem. Jasno je da e ukupno potreban prostor direktno uticati i na potrebne investicije. Meutim, primenjena TK za realizaciju rukovanja materijalima i druge logistike procese e u velikoj meri zavisiti od primenjenog layout-a, to obavezno mora da se respektuje u kontekstu investicija. minimizacija eksploatacionih trokova (trokovi transporta, zaliha) Eksploatacioni trokovi proizvodnje su, shodno iznetom u znaajnoj meri vezani za realizaciju tokova materijala. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da se u ovom kontekstu kod proizvodnih sistema mora posvetiti posebna panja i primenjenoj dinamici i organizaciji proizvodnje, to se sa logistikog aspekta ogleda, npr. u veliini naruivanja materijala, veliini podserija i dr., to sve u odgovarajuoj meri utie na trokove eksploatacije. Njihov uticaj na layout se ogleda u potrebnom prostoru za primopredaju i uvanje naruenih koliina materijala, meufaznih zaliha ili koliina materijala na puferima. omoguavanje fleksibilnosti proizvodnog procesa Jedan veoma znaajan aspekt kod razvoja reenja layout-a je postizanje fleksibilnosti proizvodnog procesa. Pri tome se pod fleksibilnou moe smatrati mogunost i potrebno vreme da se postojee stanje prilagodi postavljenim zahtevima za izmene u proizvodnom planu i programu (asortiman, koliina, dinamika rada i dr.). Ovi zahtevi mogu nametnuti eventualne izmene prostornog rasporeda elemenata sistema, to e biti mogue i racionalno ako je postojei sistem i prostorno fleksibilan odnosno da je layout pogodan za realizovanje ovakvih izmena u sistemu. minimizacija vremena proizvodnog procesa (da materijal ima protonost, to manje zaliha). Efikasna realizacija tokova materijala je jedan od preduslova produktivnosti. Kako su ovi tokovi uzrono-posledino vezani prostorni raspored niza elemenata u proizvodnom (ili nekom drugom sistemu), jasno je koliko layout ima znaajnu ulogu u ostvarivanju ovog cilja. minimizacija tipova i broja sredstava unutranjeg transporta (bolja je meusobna ispomo, odravanje) S obzirom na meusobnu vezu TE za realizaciju zahteva i layout-a, jasno je da se kroz razvoj TK i strukturu TT i AT moe u znaajnoj meri da utie i na skup varijantne primenjene opreme. Karakteristike puta, rastojanja i dr., koji se ostvaruju layout-om mogu da omogue preduslove za znaajnu homogenizaciju TE, a time i svih povoljnosti koje iz toga mogu da proisteknu (vezano za nabavku, odravanje, potrebnu obuku rukovaoca, uvoenje TE u sistem, ispomo u radu i td.)

2.1. Karakteristini tipovi zadataka

Prema nekim amerikim izvorima, u praksi se sreu sledei tipovi zadataka:1. LAYOUT je fiksanrazvoj metoda rukovanja materijalimaCilj je da se razviju reenja metoda rukovanja materijalima pri emu su zadate zone aktivnosti, rastojanja, saobraajnice i slina ogranienja.2. Metode rukovanja materijalima su zadaterazvoj LAYOUT-aCilj je da se osmisle prostori (zone aktivnosti, putevi,...) koji moraju biti u funkciji metoda rukovanja materijalima i drugim zahtevima.

3. Razvoj LAYOUT-aRazvoj metoda rukovanja materijalimaOvo je najrei tip zadatka gde se sree najiri spektar reenja koji se moe primeniti kako u domenu rukovanja materijalima, tako i obliku, dimenzijama i drugim karakteristikama potencijalnog prostora koji su znaajni pri razvoju layout-a.U nemakoj literaturi moe da se sretne sledea klasifikacija razloga razvoja layouta1. Racionalizacija postojeeg stanja - tipian zadatak u nizu delatnosti - kada se obino zahteva da se uz to je mogue manje izmene u sistemu rukovanja materijalima i/ili layout-a ostvare preduslovi za racionalizaciju/eliminaciju identifikovanih problemskih taaka u nekom sistemu. Obino se kao uslov postavlja sa investicije budu minimalne,2. Proirenje proizvodnje - zadatak koji nastaje tipino zahteva znaajnije izmene u sistemu rukovanja materijalima i/ili layout-a. Obino se javlja kod veih izmena proizvodnog plana i programa koji, shodno prirodi izmena, predvia i vei obim investicija,3. Razvoj novog sistema - ovaj tip zadataka odgovara klasifikaciji pod c iz "amerikih" izvora.Bez namere da se ulazi u kvalitet ovih klasifikacija, jasno je da svaki pristup ima neke specifinosti. Moe se rei da ima nekih zadataka layout-a koji na neki nain odstupaju od ove klasifikacije, odnosno da su van ovih "varijanti". To je i logina posledica skupa moguih kombinacija relevantnih faktora, ulaznih veliina, ogranienja i dr. sa kojima mogu da se sretnu strunjaci pri reavanju ove vrste problema.Takoe, moe da se naglasi da praktino veina zadataka iz oblasti logistike je u manjoj ili veoj meri vezana i za neki od problema layout-a ili lokacije. Pri tome, i kvalitet reavanja problema ukazuje na nivo znanja/sposobnosti strunjaka. Iz tog razloga je od znaaja da se ovim problemima posveti odgovarajua panja u radu.

2.2. Faze projektovanja LAYOUT-a

Svaki zadatak reavanja layout-a u praksi je drugaiji (izuzetno retko su prisutni identini problemi po svim karakteristikama). Nevezano od zadataka, koji mogu da budu u opsegu prostornog rasporeda pogona/skladita u npr. dravi (i ire), pa do reavanja layout problema jednog radnog mesta, projektovanje layout-a obino obuhvata sledee etiri faze:Faza 1: Lokacija i poloaj objek(a)taFaza 2: Grubi, osnovni raspored odelenja u objektuFaza 3: Detaljni raspored radnih mesta i sredstava po odeljenji (tehnolokim celinama)Faza 4: Postavljanje reenja - prilagoavanje do pojedinanih radnih mesta

Faza 1Na neki nain to je problem "makro-lokacije" nekog objekta (tehnoloke celine), kojom se definie poloaj u kompleksu, njegove veze sa meupogonskim transportom, spoljnim ili javnim transportom. U ovoj fazi je neophodno obezbediti adekvatne grafike podloge sa detaljima koji su bitni za sagledavanje saobraajnica, prepreka, postojeih objekata i druge infrastrukture (gasovodi, dalekovodi, ...) i sl. Za ovaj objekat (tehnoloku celinu) treba paljivo sprovesti analizu tehnolokih veza sa ostalim tehnolokim celinama u kompleksu i formirati odgovarajuu bazu podataka o tokovima materijala na nivou kompleksa i svim relevantnim karakteristikama njihovih TZ.

Faza 2Predstavlja grubi layout u okviru objekta sa definisanim namenama pojedinih zona. Zahteva poznavanje predvienih osnovnih tehnolokih celina kao i meu njima potencijalne relacije u duem periodu.Potrebno je za njih definisati osnovne naturalne pokazatelje (kapacitet, dinamiku rada, i dr.)

Faza 3 Predstavlja prikupljanje tehnolokih karti i drugih tehnikih dokumentacija kako bi znali koji su materijali prisutni, koje aktivnosti i na bazi tih informacija stekli logistiku podrku. Analiza i obrada podataka obuhvata detalje layout-a svakog elementa koji je predvien projektom (RM-a, opreme, regala, instalacija, dimenzije, oblike i td.) uz odreivanje metoda rukovanja od-do svakog elementa za merodavne pojavne oblike i koliine materijala.

Faza 4 Obuhvata detaljna reenja za svako radno mesto. Ta faza obuhvata definisanje detalja instalacije, nabavki, razna prilagoavanja koja mogu biti neophodna zbog procesa rada i/ili rukovanja materijalima.Moe se rei da u praksi svi projekti vezani za layout (izuzev za veoma male povrine) tipino sadre drugu i treu fazu. U razvoju layout-a izuzetno je vano respektovanje veza layout-a sa rukovanjem materijalima i drugim procesima koji su prisutni u konkretnom sistemu, zavisno od specifinosti samog sistema za koji se razvija layout (industrija, transportni/distributivni i dr. centri, poljoprivreda, medicina, ...). Jasno, uvek treba respektovati i eventualne uticaje okruenja i "vieg sistema" vezanih za problem projektovanja.

Svaku proizvodnju u industriji karakterie kretanje materijala, od jedne bo druge take u skladu sa redosledom faza u proizvodnom procesu, odnosno operacija u okviru pojedine faze proizvodnje. Primera radi, faze mogu biti proizvodnja paste za zube i pakovanje u procesnoj industriji; odnosno livenje, mehanika obrada, montaa I slino u preraivakoj industriji. Redosled faza operacija u planu proizvodnje odreuje i raspored proizvodnih pogona, odnosno odeljenja. Unutar svake faze ostvaruje se odreeni broj operacija u skladu sa tehnolokom razradom na odgovarajuim mainama a to determinie raspored odgovarajuih maina, odnosno radnih mesta.

Dizajn rasporeda (Layout) je jedan od najkritinijih zadataka proizvodnog menadmenta.Dizajn layout-a fabrike, kao i svaka druga aktivnost dizajna, mora poeti sa jasnim ciljevima. Vano je za ljudestvo koje je ukljueno u dizajn layout-a da razumeju strateke ciljeve proizvodnje kao to su karakteristike promene obima proizvodnje.Ipak, ovo je samo poetna taka viestadijumskog procesa koja vodi ka konanom fizikom layout-u fabrike.

Stadijumi ovog procesa su:1. Uzeti u obzir obim proizvodnje i opsege materijala koji se kroz proizvodni proces kreu. 2. Sledea odluka za razmatranje jeste tip procesa (proizvodnje).

Uopteno, na ovo utie obim proizvodnje i opseg materijalakarakteristian za svaku operaciju.

Tipovi proizvodnje mogu biti:

Pojedinana proizvodnja, Serijski proizvodnja, Masovna proizvodnja, Kontinualna proizvodnja.

Izbor osnovnog layout-a. Osnovni tipovi ureenja postrojenja i odeljenja u fabrici su:

procesni layout, elijski layout, layout prema proizvodu, meoviti layout.

Na odluku o tome koji layout da se primeni mora uticati razumevanje njihovih prednosti i nedostataka. Karakteristike promene opsega proizvodnjih operacija suzie izbor na dve ili tri opcije. Na Slici 1.je to prikazano dijagramski.

Slika 1. Uticaj izmene opsega odreenih pozicija procesa na layout fabrikeVeoma vaan faktor je uticaj cene pojedinih layout-a. Ukupna trokovi, fiksni i varijabilni zavise od koliine proizvedenih proizvoda, kako je dato na slici 2.

Slika 2. Osnovni tipovi layout-a imaju razliite fiksne i varijabilnekarakteristike trokova

3. RASPORED MAINA (radnih mesta)

U toku proizvodnog procesa, materijal koji se obrauje prelazi izvestan put. Sa stanovita racionalizacije proizvodnje poeljno je da preeni put bude pravolinijski i to je mogue krai. Oblik i duina putanje predmeta rada, za dati tehnoloki proces, zavise od rasporeda maina odnosno radnih mesta, koja su predviena da uestvovuju u realizaciji proizvodnje.

Maine, odnosna radna mesta, u okviru proizvodnog odeljenja mogu biti rasporeeni na jedan od sledeih naina: grupni, linijski, kombinovani.

U nastavku bie izloene glavne karakteristike ova tri tipa rasporeda.

3.1. Grupni raspored

Maine su rasporeene u grupe prema vrstama, to je prikazano na slici 3. Na ovaj nain grupisane maine najee nisu usklaene sa redosledom operacija za pojedine radne predmete, pa se veoma esto javljaju "cik-cak" i povratna kretanja, a ponekad i u obliku "petlje", to se ocenjuje kao neracionalno. Grupni raspored maina primenjuje se najee u pojedinanoj maloserijskoj proizvodnji, odnosno gde se javlja vei broj razliitih tipova proizvoda

Slika 3. Grupni raspored maina

3.2. Linijski raspored maina

Maine su poreane u skladu sa projektovanim redosledom operacija za izradu jednog komada, proizvoda. Na svakoj maini obavlja se jedna ili vie operacija, a radni predmet se kree od maine do maine u istom smeru po najkraoj moguoj putanji. Takav raspored maina najee je u primeni u masovnoj, odnosno lananoj proizvodnji.

Primena ovog rasporeda opravdana je u uslovima ustaljenog proizvodnog programa i uz odgovarajuu masovnu proizvodnju.Na slici 4.prikazan je linijski raspored maina.

Slika 4. Linijski raspored maina

3.3. Kombinovani raspored maina

Promenjivost faktora koji utie na izbor rasporeda maina nekada uslovljava potrebu kombinovanja grupnog i linijskog rasporeda maina. Ove kombinacije mogu se javiti u tri varijante.Prema prvoj varijanti, maine se grupiu prema vrstama, odnosno tehnolokim karakteristikama, u redove u nizu po jedna ili vie. Popreno posmatrano obrazuju se linije maina koje odgovaraju redosledu operacija za pojedine radne predmete.Maine su rasporeene prema grupnom rasporedu, a popreno je oformljen linijski raspored.Druga varijanta kombinovanog rasporeda maina javlja se tako to za jedan ili vie delova postoji linijski raspored maina, dok se drugi delovi proizvode prema grupnom rasporedu. Pri tome, za delove koji se proizvode po linijskom rasporedu, treba da bude obezbeena dovoljna masovnost, to za delove koji se proizvode prema grupnom rasporedu nije uslov.Trea varijanta ili raspored po "trouglu", proeta je tenjom da se smanji to je mogue vie transportni rad, eventualno i u uslovima maloserijske proizvodnje.

Prilikom izbora tipa rasporeda maina treba imati u vidu sledee faktore:

masovnost proizvodnje ustaljenost i usklaenost proizvodnog programa, stepen specijalizacije maina, organizovanost proizvodnih procesa.

Na osnovu definisanih podataka, traenje reenja, koje bi zadovoljilo kriterijum: minimalan tok materijala, moe biti sprovedeno na dva naina:

1. empirijskim metodama,2.analitikim metodama.

Pod empririjskim metodom podrazumevaju se raznovrsni zahtevi na bazi analogije sa slinim reenjima, reenja na bazi intuicije I procene, i tome slino. Analitike metode obuhvataju razliite postupke zasnovane na klasifikaciji, merenjima, proraunima, simulacijama i sl, orijentisane ka optimizaciji. Primena ovih metoda pretpostavlja korienje elektronskog raunskog sistema zbog masovnosti raunskih operacija, ime se postie znaajno skraenje trajanja procedure I ujedno, kao veoma znaajno, proveravanje znatno veeg broja kombinacija rasporeda radnih mesta nego to je to realno i mogue na klasian nain. Kod traenja optimalnih reenja, bilo empirijskim ili analitikim metodama, uzimaju se u obzir sledei unapred zadati kriterijumi:

kvantitativni kriterijumi (minimalni tok materijala, ljudi I slino) kvalitativni (poeljno, nepoeljno, potreban kontakt, buka, vibracije, itd.). meoviti kriterijumi, gde na konani raspored opreme podjednaki uticaj imaju kvantitativni ali i kvalitativni uticaji.

Kvantitativni kriterijumi su najee definisani odreenim funkcijama cilja, koje mogu biti definisane na sledei nain:1. transportni uinak definisan koliinom materijala,2. transportni uinak definisan brojem ciklusa,3. transportni uinak definisan preko transportnih trokova.

Kvalitativni kriterijumi su najee definisani takozvanom matricommeuzavisnoti aktivnosti, koja pokazuje vrstu i poeljnost(nepoeljnost) veza izmeu podsistema, slika 5.

Slika 5.Matrica meuzavisnostiaktivnosti

Gde su:A - apsolutno neophodnapovezanost,E - veoma vano postojanjeveze,I - vano postojanje veza,O - potrebno postojanje veza,U nevano,X nepoeljno,XX - veoma nepoeljno.

Razlozi:1. udaljenost od skladita,2. buka,3. vibracije,4. praina,5. protok dokumentacije,6. stepen komunikacije,7. korienje iste opreme,8. korienje zajednikearhive,9. protok materijala.

Koristei sledeu analogiju stepena zavisnosti sa brojem veza, tabela 1.

Na osnovu parametara zadatih u matrici meuzavisnosti aktivnosti, moe se formirati sledei raspored veza izmeu odeljenja, slika 6.

Meoviti, kvalitativno-kvantitativni kritrijum bie obijanjen na sledeem primeru. Kvantitativna metoda je zasnovana na kriterijumu: najkraa relacija za transport = najvea koliina proizvoda :

a kvalitativna na matrici meuzavisnosti aktivnosti, slika 7. Zadati odnos izmeu kvalitativnih i kvantitativnih uticaja je 50 : 50. Koliina materijala koja se kree izmeu pojedinih odeljenja, data je u tabeli 2.

Slika 7. Matrica meuzavisnosti aktivnosti

Da bi se mogla izvriti kombinacija kvantitativne i kvalitativne metode, prvo je potrebno izvriti kvantifikaciju kvalitativne metode, na sledei nain:

Takoe, radi pojednostavljenja prorauna, izvrie se rangiranjekoliine proizvoda na sledei nain:

Na taj nain je mogue formirati sledeu tabelu kvantitativnokvalitativnogranga:

Za sluaj definisan uslovima zadatka, moe se formirati zajednikamatrica meuzavisnosti.

Prema tome, najoptimalniji raspored odeljenja je dat na slici 8.

4. UNUTRANJI TRANSPORT

Transport i skladitanje materijala, komponenti i sklopova omoguavaju sistemi za rukovanje materijalom. Rukovanje materijalom poinje istovarom dobara iz sredstava transporta snabdevaa, potom se materijal premetaj u magacin, ide na mainsku obradu, sklapanje, testiranje, skladitenje, pakovanje, skladitenje, i na kraju utovar u transportna sredstva. Svaki od navedenih stadijuma procesa proizvodnje zahteva neto razliitiji dizajn opreme za rukovanje, a neki procesi zahtevaju integraciju vie tipova opreme za rukovanje.Dizajn i selekcija pravog sistema za rukovanje materijalom je jedna od najvanijih odluka koju menader mora da donese, zbog efekta na ostale elemente proizvodnog postrojenja. Rukovanje materijalom utie na tok materijala i sam layout fabrike. Nevezano za polazna kapitalna ulaganja u novi sistem, konsekvence bilo kakve pogrene procene u rukovanju materijalom imae znatne i dugorone efekte na operacije. U novije vreme razvijeni su simulacioni raunarski alati zasimulaciju sistema rukovanja materijalom i njihove efekte na proizvodni proces.U najsavremeniji nain manipulacije materijalom spada robotika. Robotika je prvi put uvedena pre 30 godina. Od tog vremena na ovamo primena i vrste ove opreme su se dramatino poveali.Osnovna tehnologija robotike je slina CNC tehnologiji ali veina robota ima vei stepen slobode. U proizvodnim primenama, roboti se mogu koristiti za sastavljanje(sklapanje), procese farbanja, zavarivanje, itd. kao i za rukovanje materijalom. U novije vreme su roboti opremljeni sa senzorima za vizualnu i dodirnu kontrolu. Osnovna prednost robota je to se oni mogu koristiti za monotone, svakodnevne operacije koji se esto puta ponavljaju a istovremeno zahtevaju veliku preciznost. Takoe mogu se koristiti u toksinoj ili na drugi nain nebezbednoj sredini.Zavisno od karaktera tehnolokog procesa, zastupljenosttransportnog rada u ukupno obavljenom radu varira. Premapodacima za neke industrijske grane u SAD, uee trokova radnesnage zaposlene na poslovima unutranjeg transporta u ukupnimtrokovima radne snage iznose:- u metalopreraivakoj industriji 30%- u tekstilnoj industriji 40%- u graevinarstvu i rudarstvu 90%.

Pod unutranjim transportom treba podrazumevati celokupan process kretanja i manipulacije materijala u okviru preduzea.Kad material ue u skladite preduzea, pa sve dok ne izae iz preduzea prenos,utovar, pretovar i druge manipulacije predstavljaju unutranjitransport.Obzirom da transportne operacije spadaju u gubitke, kao to je ranijedefinisano, i ne dovode do poveanja vrednosti proizvoda, opravdanaje tenja da se aktivnosti unutranjeg transporta optimizacijom sveduna minimum.U cilju racionalizacije unutranjeg transporta, treba serukovoditi sledeim naelima:1. putanje materijala treba optimalno skratiti,2. transportne operacije treba gde je to mogue iskljuiti,3. transportne operacije koje se ne mogu izostaviti trebamehanizovati odnosno automatizovati pogodno izabranimsredstvima.Reavanje automatizacije unutranjeg transporta u fabrici jeintegralni deo projektovanja fabrikih postrojenja i prouavanjaproizvodnih procesa.Prilikom razmatranja problema unutranjeg transporta, jednood vitialnih pitanja je nain obavljanja prenosa (runo ili pomounekog sredstva). Iako je stanje tehnike danas takvo da pruazadovoljavajua tehnika reenja za najraznovrsnije probleme ovevrste, nedovoljno poznavanje mogunosti sredstava unutranjegtransporta nalau potrebu da se ukau ekonomske prednosti, koje semogu oekivati od primene takvih sredstava. Za prikaz ovihprednosti, moe da poslui dijagram na slici 9. koj pokazuje daostvarenje 1 KS nesrazmerno vie kota kada se ostvaruje ljudskimradom u odnosu na elektrinu energiju. Ovo uporedenjenedvosmisleno ukazuje na ekonomsku opravdanost mehanizacijeradova.

Slika 9. Cena energije rada ljudi, ivotinja i elektrine struje

U nastavku bie objanjeni sledei elementi unutranjeg transporta:- transportni tokovi,- vrsta materijala koji se transportuje,- posude (ambalaa),- transportna sredstva.Reavanje problema u vezi sa transportnim sredstvima, posudama,putanjom itd, tesno je povezano sa projektovanjem transportnihoperacija. Ustvari, transportne operacije objedinjavaju u celinu oveelemente, obezbeujui vrenje celishodnog transportnog rada.

Problematika transportnih tokova obuhvata:- duinu putanje materijala- koliinu materijala za transportTransportni tok se iskazuje u tona metrima.Duina putanje materijala moe se posmatrati sa aspekta glavnihtokova materijala koji su uslovljeni layout-om fabrike(proizvodnaodeljenja, skladita, itd) ili tokovima materijala u okviru pojedinihodeljenja , uslovljeni rasporedom maina i opreme.Prema ranije definisanim ktiterijumima, svi navedeni transportnitokovi materijala u fabrici moraju biti to krai i po mogustvupravolinijski, o emu se mora posebno voditi rauna prilikomprojektovanja novih fabrika, kao i rekonstrukcije postojeih.

Materijal

Materijal koji se transportuje, moe imati najrazliitijasvojstva. Osobine materijala utiu na reavanje itavog nizaproblema u oblasti unutranjeg transporta, kao to su transportnipostupci, posude, transportna sredstva itd.Karakteristike materijala mogu biti posmatrane sa stanovitaagregatnog stanja:- materijal u vrstom stanju,- materijal u tenom stanju,- materijal u gasovitom stanju.Materijali u vrstom stanju mogu se razvrstati u dve velike grupe:- komadni,- i sipkasti - prakasti.Dalje, materijali se mogu posmatrati sa aspekta:- hemijskih svojstava (kiselost, alkalnost, korodirajuasvojstva, otrovnost),- fizikih svojstava (tvrdoa, gustina, specifina teina),- mehanikih svojstava (vrstoa, viskoznost, krhkost),- elektrinih svojstava (provodljivost, magnetizam,radioaktivnost),- termikih svojstava (provodljivost, taka topljenja),- veliine i oblika (praina, prah, zrnasto, grudvasto,jednostavnost ili sloenost oblika),- dimenzije i teina (duina, irina, povrina preseka,zapremina, teina).Posude (ambalaa)

Za vreme transporta, manipulacije I skladitenja obino se koriste posude za smetaj materijala.Sakonstruktivne take gledita, postoji veliki broj raznovrsnih reenjaposuda za transport.Prilikom oblikovanja posuda za transport materijala, centralniproblemi koji treba reiti tie se racionalizacije manipulacije I transporta u toku proizvodnog procesa.Kao jedno od uspelih reenja za postavljeni problem treba navestisistem "paletizacije". Efikasnost ovog reenja tesno je povezana saizborom transportnog sredstva, tj. odnosi se na primenu viljukara,ime je procs planiranja transporta znatno olakan."Paletizacija" materijala u transportu sastoji se u korienjuspecijalnih podmetaa (platformi) koje imaju dva (ili etiri) otvora ijeje meurastojanje prilagoeno meurastojanjima krakova viljukiviljukara. Tako napravljena platforma omoguava uvlaenje viljukiu ove otvore, te zatim brzo i efikasno podizanje tereta. U stvari, naovaj nain utovar odnosno istovar "paletiziranog" materijala obavljase bez uea ljudi posredstvom mehanizma za podizanje i sputanjeviljuki.Zavisno od svojstva materijala, postoje razliitekonstrukcije "paletiziranih" posuda. (Nekoliko primera ovih posudadato je na slici 10.

Slika 10. Izgled paleta

Prednost "paletiziranog" materijala sa stanovita transporta i naroitomanipulacije, mogu se formulisati na sledei nain:- trajanje utovara i istovara je svedeno na minimum,- iskljueno je uee ljudske radne snage prilikom utovara I istovara,- postie se bolje korienje transportnih sredstava,- snieni su trokovi unutranjeg transporta.Za posude namenjene transportu, od neobinog je znaaja daispunjavaju sledee uslove:- da su prilagoene svojstvima materijala koji trebatransportovati u tim posudama,- da omoguavaju efikasnu manipulaciju tokom transporta,- da su usklaene sa transportnim sredstvima,- da su standardizovane,- da su dovoljno otporne,- da su trokovi nabavke to nii.

4.1. Transportna sredstva

Izbor prikladnog transportnog sredstvapredstavlja jedan od teinih problema u oblasti unutranjegtransporta. Od kolikog je znaaja dobro izvren izbor transportnogsredstva najoiglednije pokazuju uporedni podaci o trokovima zaobavljanje istog transportnog rada sa razliitim transportnimsredstvima.Za adekvatan izbor transportnih sredstava, od najveeg je znaajapoznavanje postojeih vrsta i njihovih karakteristika.Procena je da postoji blizu 10 000 vrsti transportnih sredstava koja seprimenjuju u unutranjem saobraaju, te je razumljivo dakarakteristike svih, ovde nee biti razmatrane.U domenu unutranjeg transporta, razvojne tendencije se oitavajukroz integralni tretman kretanja materijala i manipulacija s njim, toukljuuje u izvesnom smislu i spoljanji transport, odnosno posebnomeuzavisnosti ova dva vida transporta.U tom smislu, sponeunutranjeg i spoljanjeg transporta, "Kontejnerizacija" je specifianvid pakovanja materijala koji omoguuje odstranjivanje suvinogmanipulisanja materijalom. Kontejner kao posuda u koju se pakujematerijal, na pogodan nain se privruje za asiju kamiona, vagonaili se kao takav utovaruje u brodove, to omoguava znaajnopojednostavljenje promene oblika transporta (prelazak sa eleznicena drumski npr.) Dimenzije kontejnera su standardizovane, totakoe doprinosi efikasnosti. Propisane veliine kontejnera su takveda se sa jednom operacijom (utovar ili istovar) prenose relativnovelike koliine. Primena kontejnera omoguuje:- smanjenje trokova manipulacije materijalom,- smanjenje pojave tete,- povoljne uslove za koordinaciju razliitih vidova transporta.U slabosti se ubraja ogranienje koje proizilazi iz dimenzijekontejnera, to smanjuje prilagodljivost razliitim uslovima.Za izbor transportnih sredstava primenjuju se posebni obliciklasifikatora u kojima se za pojedina transportna sredstva oznaavapodobnost primene u odnosu na unapred precizirana svojstva I zadatke.

Literatura

1. Jovanovi, A., Mihajlovi, I., ivkovi, ., Upravljanje proizvodnjom, Tehniki fakultet u Boru,2. http://static.googleusercontent.com/media/www.google.com/sr//http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/17300/mod_resource/content/0/Layout.pdf3. http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/Godina%202009%20-%202010/FIM/Logistika

8