oktobar 2014 Broj 12

FUTURENEW PRODUCTION LINE. NEW GENERATION TECHNOLOGY

ALEKSINACBABUŠNICABELA PALANKABLACECRVENI KRST - GRAD NIŠDIMITROVGRADDOLJEVAC GADŽIN HANKURŠUMLIJAMEDIJANA - GRAD NIŠMEROŠINAGRAD NiŠ - nerasporeðenoNIŠKA BANJA - GRAD NIŠPALILULA - GRAD NIŠPANTELEJ - GRAD NIŠPIROTPROKUPLJERAŽANJSVRLJIGŽITORAÐA

Spoljnotrgovinska razmena po opštinama 2013.godine

Spoljnotrgovinska razmena na podruèju Regiona po okruzima 2013.godineSpoljnotrgovinska razmena na podruèju Regiona 2005-2013. godine

UVOZ

13,65%

53,97%32,37%

89.387.875 €

211.947.773 € 353.365.627 €

IZVOZ

24,97%34,10%

40,93%

204.604.712 € 279.448.285 €

335.425.482 €

OKRUZI: NIŠAVSKI, PIROTSKI, TOPLIÈKI

RAŽANJ

ALEKSINAC

SVRLJIG

GADŽINHAN

DO-LJE-VAC

MEROŠINAGRAD NIŠ

BELAPALANKA PIROT

BABUŠNICA

DIMITROV-GRAD

PROKUPLJEŽITO-RAÐA

BLACE

KURŠUMLIJA

TOPLIÈKI OKRUG

PIROTSKIOKRUG

NIŠAVSKIOKRUG

EKONOMETAR 2013

642.000 stanovnika3 okruga (Toplièki, Nišavski, Pirotski)

14 opština + grad Niš (5 opština)Oko 5.000 kompanija

U 19 opština živi 642.000 stanovnikaOd kojih je u 4.805 preduzeãaZaposlen samo 52.061 radnik

Privreda u regionu

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

1.600.000

1.400.000

1.200.000

1.000.000

800.000

600.000

400.000

200.000

0

IZVOZ

UVOZ

UKUPNA

RAZMENA

2013. - veæi izvoz od uvoza!!!

Privreda u regionu po strukturi i zaposlenima

REGIJA I 1

Broj 12juli - oktobar 2014

1000 komada

Dr Dragan Kostiæ, predsednikNebojša Bogdanoviæ

Slobodan MilosavljeviæDušan Senæanski

Dragomir CvetkoviæNovica Ranðeloviæ

ACADEMIA HOMO TURISTICUS Niš

ACADEMIA HOMO TURISTICUS Niš

dusan.sencanski@rpknis.rs

U ovom broju:

Projekat Big TigarMICHELIN POKRENUO NOVI PROIZVODNI KAPACITET U OKVIRU TIGAR TYRES-APredistorija Big Tigra 2003 – 2012.Big Tigar 2013 – 2015.

Priznanje SLOBODNOJ ZONI PIROTu svetu a

Dr Dragan Kostiæ, predsednik RPK Niš

Poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika

Nebojša Bogdanoviæ, potpredsednik RPK Niš

O STANJU I PERSPEKTIVAMA DOMAÆE PRIVREDESA MINISTROM SERTIÆEM

POVOLJNIJI KREDITI ZA PRIVREDNIKEFOND ZA RAZVOJ U RPK NiŠ

Šta ste NOVO uradili u prethodnom periodu

Niški brend Konferencija „Dani klastera 2014“ u TurskojSrpska klasterska zajednica na “Danima klastera” u TurskojTURSKI PRIVREDNICI U POSETI KLASTERIMA I MSP INSTITUCIJAMAPODRŠKA EVROPSKIH I SVETSKIH ORGANIZACIJA BALKANSKOJ KLASTER MISIJI KUÆE KLASTERA

O INSPEKCIJSKOM NADZORU – KORI UDOVIÈKI U RPK Niš

T ZA 2014. GODINU

Najbolje slobodne zone z 2014 – Financial Times

PREDLOG KONKRETNIH MERA ZA OLAKŠANJE INVESTICIJA IPOSLOVANJA ZA JUG SRBIJE

ŠTA JE PREDMET PREGOVORA O ÈLANSTVU U EU?

RPK NiŠ AKTIVNO UKLJUÈENA U RADNACIONALNOG KONVENTA O EVROPSKOJ UNIJI

PRIVREDE u RPK Niš

KLUB INVESTITORA RPK Niš KLUB INVESTITORA RPK Niš - PLANINKAKLUB INVESTITORA RPK Niš GRAMM RIntervju sa Novi pogon Grammera

PRIZNANJA “KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIÆ”NAJBOLJIM KOMPANIJAMA I POJEDINCIMA U NIŠAVSKOM, PIROTSKOM I TOPLIÈKOM OKRUGU

ICT FORUM 2014

Prof dr VANÈO LITOVSKI dobitnik Nagrade za životno deloUtisci sa ICT Foruma 2014

KUÆA KLASTERA - CLUSTER HOUSE Niš-

PRIZNANJA POLJOPRIVREDNIM PROIZVOÐAÈIMANA POLJOPRIVREDNOM SAJMU U NOVOM SADU

Programske akcije PERMANENTNA EDUKACIJA - GARANCIJA USPEHAAK i CE znak – Kljuè u ruke domaæim privrednicimaKomparativna analiza savremenih softverskih platformiEnergetska efikasnost u zgradarstvuObavezna primena novog kompjuterizovanog tranzitnog sistemaPolitika i pravo konkurencije

ABELA SEMINARA

RCC NIS INVESTOR CLUB

E Pierluiggi Gionneom, direktorom “Grammera”

244

6

7

88

9

10

10

1113

1414

15

19202122

242425

25

26

26

27272830323233

Naslovma strana: Novi investicioni projekat

REGIJA I 2

Investicije

U Pirotu je 9.oktobra, u okviru Tigar Tyres-a, otvorena nova fabrika za proizvodnju putnièkih i poluteretnih guma . Sveèanom otvaranju prisustvovali su najveæi zvaniènici GrupeMichelin, Republike Srbije, lokalne samouprave, brojni kupci, dobavljaèi i partneri TigarTyres-a, kao i veliki broj zaposlenih.

Fabriku su,simboliènim potpisivanjem prve gume proizvedene u BigTigru, otvorili predsednik Michelin Grupe Jean-Dominique Senard i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikoliæ.

U svom govoru Jean-Dominique Senard, pored ostalog je istakao: Izuzetni talenat našeg tima u Pirotu aktivna podrška Vlade Republike Srbije omoguæili su uspešan završetak ovog projekta. Fabrika u Pirotu æe u još veæoj meri podržati naše razvojne ambicije u proizvodnji putnièkih budžet guma koja beleži rast u Evropi, Rusiji, Africi i Bliskom Istoku. Zadovoljstvo mi je što æe ovaj projekat otvoriti radna mesta i doprineti ekonomskim aktivnostima u Srbiji, naroèito u njenom jugoistoènom regionu, zakljuèio je predsednik Michelin grupe.

Predsednik Nikoliæ je ukazao na to da æe otvaranjem 500 novih radnih mesta ukupan broj zaposlenih u Tigar Tyres-u iznositi 2.700 radnika:

-To æe, uz primenu modernih industrijskih tehnologija uticati, izmeðu ostalog, i na unapreðenje regionalnog privrednog razvoja, naglasio je on, dodajuæi da je cilj nove investicije da omoguæi izvoz celokupne proizvodnje treæe generacije pneumatika, na veæ osvojena, a konkurentna i probirljivatržišta Francuske, Italije, Nemaèke, Španije Rusije, istovremeno, uz oèuvanje tržišnog uèešæa u tradicionalnim zemljama izvoza što æe obezbediti osvajanje novih tržišta u Evropi, Aziji i Africi, zakljuèio je predsednik Republike Srbije.

i

i

Projekat Big Tigar

MICHELIN POKRENUO NOVI PROIZVODNI KAPACITET U OKVIRU TIGAR TYRES-A

Predsednik Republike Srbije i predsednik Michelin grupe potpisuju prvu gumu proizvedenu u Big Tigru

Ðaci OŠ "Vuk Karadžiæ" ulepšali su sveèanost

Zvanice na sveèanom otvaranju

REGIJA I 3

Sveèanom otvaranju novog pogona prisustvovala je i njena ekselencija, ambasadorka Francuskeu Srbiji KristinMoro, koja je podvukla da “bilateralni odnos i dve zemlje” nikada nisu bili jaèi, da rad Michelin grupe u Srbiji to potvrðuje, kao i aktivnosti 90 ostalih francuskih firmi koje rade u zemlji i upošljavaju više od 10.000 ljudi.

Direktor fabrike Tigar Tyres Gari Šajdi u svom obraæanju je posebno zahvalio predstavnicima Vlade Republike Srbije i lokalnih vlasti, s obzirom na to da je projekat sve vreme uživao podršku državne uprave lokalne samouprave. On je istakao da je investicija ovakvih razmera zahtevala mnogo administracije zahvaljujuæi ovoj podršci, realizovana je u planiranoj dinamici.-Zajednièko putovanje na kome smo bili poslednjih nekoliko godina nas je dovelo do nove, moderne industrijske fabrike na koju svi možemo biti ponosni. 70000 m2 nove površine, 90 000 tona betona, 50 km cevne mreže i 110 000 radnih dana – to je samo nekoliko impresivnih èinjenica koje ilustruju ovaj projekat, rekao je dire tor fabrike, koji se takoðe zahvalio podizvoðaèima i dobavljaèima, konsultantima, menadžmentu Michelin grupe, a zatim se obratio zaposlenima u fabrici:-Iznad svega, želim da zahvalim zaposlenima u TigarTyres-u za sve pripreme koje su obavili da bi smo spremno doèekali ovako veliku promenu u našem poslovnom svetu.Poèastvovan sam što sam deo ovog pobednièkog projekta i unapred se radujem narednim uzbudljivim godinama koje æu provesti sa zaposlenima u TigarTyres-u, rekao je direktor fabrikeTigarTyres.

_

i i

k

Obilazak Big Tigra Žan Dominik Senar, predsednik Michelin grupe

Gari Šajdi, direktor fabrike Tigar Tyres

Predstavnici menadžmenta Michelin-a i Tigar Tyres-a Iz procesa proizvodnje

Big Tigar2013 – 2015.Da podsetimo, sa pripremnim aktivnostima za izgradnju novih kapaciteta u okviru fabrike Tigar Tyres, otpoèelo se tokom 2012/13. godine, kada je kompleks potrebnih parcela za buduæe objekte zaokružen kupovinom dodatnog zemljišta Vodoprivrede, Slobodne zone i privatnih parcela izmeðu postojeæe hale Tigar Tyres-a i rekeNišave. U period januar-jun 2013. obavljena je remedijacija postojeæeg zemljišta, da bi se poèelo sa izgradnjom magacina i prizvodne hale. Izgradnja magacina sirovina

2 površine 14.400m odvijala se u period od avgusta 2013. do marta 2014. godine, kada je magacin pušten u funkciju.

2 Proizvodna hala površine 54.000m sagraðena je za godinu dana, od septembra 2013. do septembra 2014.

2U toku je izgradnja nove valjare, ukupne površine 20.000m . Treba istaæi da je celokupan dizajn i izgradnja objekata i infrastrukture poverena domaæoj graðevinsko-tehnièkoj operativi. U halama je instalirana najnovija generacija opreme za gumarsku industriju renomiranih svetskih proizvoðaèa, koja æe u složenom tehnološkom procesu pratiti specifiène i složene zahteve klijenata – proizvodnja punog asortimana guma u najkraæem moguæem roku. ?Kljuène brojke projekta:?215 miliona evra investicija, u periodu 2013 – 2015.?4 miliona guma dodatne proizvodnje, ukupno 12

miliona guma u 2016. godini.2

?92.000 m novih industrijskih prostrojenja (hala, magacin, valjara) u prvoj fazi.

?Šest razlièitih brendova budžet guma: Tigar, Riken, Kormoran, Taurus, Orium, Strial.

?1.500 razlièitih dimenzija putnièkih, poluteretnih i guma za terenska vozila.

Važno je napomenuti da je projekat realizovan uz maksimalno angažovanje struènog inženjerskog kadraTigarTyres-a (više od 200 ljudi ukljuèeno je u strukturu projekta), u okviru zacrtanog budžeta i u planiranoj dinamici, tako da je prva guma u novoj fabric veæ proizvedena 22. septembra 2014. godine, a puni kapacitet fabrike biæe postignut septembra sledeæe godine. To æe podrazumevati da umesto dosadašnjih 24.000 guma dnevno, TigarTyres u postojeæem kapacitetu i Big Tigru proizvodi 36.000 guma na dan.Celokupna proizvodnja novih kapaciteta TigarTyres-a, biæe namenjena izvozu, na postojeæim tržištima skoro svih evropskih zemalja, a posebno rastuæim tržištima Rusije i zemalja ZND-a, Afrike i Bliskog Istoka. Sa novim kapacitetima, TigarTyres, koji danas izvozi 220 miliona evra godišnje, i treæi je izvoznik u Srbiji za prvih 9 meseci 2014. godine, ima moguænost da udvostruèi vrednost izvoza – koji æe 2016. godine iznositi više od 420 miliona evra.

u_

_/

_

i

PredistorijaBig Tigra 2003 – 2012.

- Tigar Tyres d.o.o, Michelin-ova fabrika u Srbiji, od osnivanja u januaru 2003, iz godine u godinu je poboljšavala svoje industrijske performanse, kao i efikasnost u radu prateæih tehnièkih službi i službi podrške. Struèni timovi Tigar Tyres-a potvrdili su u više navrata da su spremni da odgovore svim izazovima postavljenim od strane centrale Michelin grupe, objašnjava predstavnik društva Tigar Tyres Milena Tošiæ, predistoriju pokretanja projekta Big Tigar.

U periodu 2003-2012. uloženo je više od 100 miliona evra u modernizovanje postojeæe opreme, uslova rada, infrastrukture, kao i kupovinu dodatne opreme. Kao rezultat ovog ulaganja i angažovanja struènih timova Tigar Tyres-a, kapaciteti fabrike putnièkih i poluteretnih guma u brendovima Tigar, Riken i Kormoran poveæani su od èetiri milona guma na osam miliona guma godišnje, osvojena je proizvodnja spoljnih guma za skutere i motore pod imenom Michelin (1,5 miliona komada godišnje) i unutrašnjih guma za bicikle i motocikle u pogonu u Babušnici (4-5 miliona proizvoda godišnje), objašnjava Milena Tošiæ i zakljuèuje da su praktièno kapaciteti za deset godina udvostruèeni, sa 30 na 60.000 tona, što je bilo praæeno poveæanom prodajom, posebno izvozom koji je u tom period utrostruèen, od 60 mil evra na 180 mil evra.

Proizvodni timovi, tehnièki servisi, prateæe administrativne službe, dokazale su svoju struènost, angažovanje i posveæenost ciljevima dinamiènog rasta kompanije. Sve to doprinelo je da Michelin Grupa donese odluku o najveæoj investiciji u Tigar Tyres-u do sada.

_

_

_

_

REGIJA I 4

Pogled na izgradnju Big Tigra

Panorama Big Tigra u izgradnji

REGIJA I 5

REGIJA I 6

Najbolje slobodne zone u svetu 2014

Financial TimesFinancial Times je objavio nagrade za najbolje slobodne zone u svetu za 2014 godinu pod nazivom

"Global Free Zones of the Year 2014 – winners”. Slobodna zona Pirot je i ove godine medu 34 najboljih u svetu.Ovako dobri rezultati u rangiranju slobodne zone Pirot i njenom poredenju sa najboljim svetskim zonama daju bolje svetlo na sveukupnu investicionu klimu i poslovni ambijent u Srbiji. Ponosni smo da veã drugu godinu zaredom budemo medu najboljima u svetu.

Prema rangiranje svetskih slobodnih zona - Slîbîdnå zînå buduænosti 2012/13 kojr je sproveo FDI Inteligence, deo Financial Times Ltd, od preko 600 slobodnih zona rasporeðenih u preko 120 zemalja sveta,Slobodna zona Pirot na listi 50 najboljih zona sveta nalazila se na 41. mestu dok ukupno predstavlja jednu od najboljih FDI lokaciju u celoj Evropi.

2013

REGIJA I 7

U svim oblastima života Jug Srbije se nalazi u velikom zaostatku u odnosu na ostale delove Srbije. Rekonstrukcijom Vlade Republike Srbije stvoreni su uslovi da se odrede strateške mere koje ãe doprineti razvoju Niðavskog, Pirotskog, Toplièkog, Jablanièkog i Pèinjskog okruga.Regionalna privredna komora Nið je pripremila predlog konkretnih mera za ola ðanje investiranja i poslovanja koje su neophodne za unapreðenje uslova privreðivanja u reagionu u kome je stopa neuposlenosti daleko najviša u Srbiji.

Predlog je usmeren na konkretne mere koje su neophodne za unapreðenje uslova privreðivanja u reagionu podruèja Niškog, Pirotskog i Toplièkog okruga gde je stopa neuposlenosti daleko najviša u Srbiji. Predlog mera za podsticanje razvoja Juga Srbije: • Mere za olakšanje investiranja • Mere za olakšanje poslovanja. U okviru mera za olakšanje investiranja neophodno je:1. Izgraditi putnu i ostalu infrastrukturu (po planovima razvoja

opština)2. Izgraditi autoput i železnicu na koridoru 10 uz rešavanje pitanja

niškog aerodroma i izgradnje kargo centra u Nišu i Intermodalnog terminala u Pirotu

3. Izgraditi gasovod duž koridora 10 za potrebe industrije i domaæinstava

4. Uvesti za investicije na Jugu Srbije dodatne stimulanse kao i poveæanje subvencija za nova radna mesta

5. Poveæati atraktivnost slobodnih zona na Jugu Srbije (Niš, Pirot, Prokuplje i Vranje) kroz:

• Izgradnju objekata u državnom vlasništvu koji æe služiti za inkubaciju brownfield investicija u proizvodne aktivnosti korisnika slobodnih zona

• Oslobaðanja od plaæanja gradskih i opštinskih taksi i poreza kod izgradnje i eksploatacije objekata namenjenih proizvodnim aktivnostima

• Oslobaðanja od plaæanja dela poreza na plate za nova radna mesta

6. Omoguæiti i podržati primarnu poljoprivrednu proizvodnju (voæarstvo, povrtarstvo i stoèarstvo) kao generator za razvoj prehrambene industrije

U okviru mera za olakšavanje poslovanja neophodno je:1. ukidanje ili smanjenje parafiskalnih optereæenja za preduzeæa u najnerazvijenijim podruèjima (razli itih taksi utvrðenih neporeskim propisima koje suštinski imaju osobine poreza); 2. Obezbeðenje povoljnih kredita i subvencija 3. Investitore i poslodavce osloboditi svih plaæanja prema državi kod otvaranja novih radnih mesta4. Posebnim programima podstaæi samozapošljavanje i razvoj porodiènog preduzetništva 5. Eliminisati sivu ekonomiju i rad na crno

k

è

PREDLOG KONKRETNIH MERA ZA OLAKŠANJE INVESTICIJA IPOSLOVANJA ZA JUG SRBIJE

Inicijative

Dr Dragan È. Kostiæ predsednik RPK Niš,

direktor Slobodne zone Pirot i predsednik Grupacije slobodnih zona PKS

Motiv države i lokalne samouprave da kroz odreðene povlastice i beneficije razvija slobodne zone ogleda se u izraženom interesu države da privlaèeæi strani kapital trasferiše nove tehnologije i poveæa uposlenost, naroèito u nerazvijenim podruèjima. Kako u tim podruèjima nema dovoljno preduzeæa koja uspešno posluju, država se, praktièno, ne odrièe fiskalnih prihoda, veæ stvarajuæi povoljan poslovni ambijent, može da oèekuje za odreðeno vreme prihode iz sekudarnih izvora, kao što su doprinosi iz rada i radnih odnosa radnika; trošenje zarada radnika iz zone u trgovinama u okruženju; potrošnja domaæih proizvoda i rast njihove proizvodnje; interakcija preduzeæa iz zone sa domaæim; snabdevanje firmi u zoni domaæim repromaterijalima, itd.

DR DRAGAN KOSTIÆ PREDSEDNIK RPK NiŠKANDIDOVAN ZA PREDSEDNIKAPRIVREDNE KOMORE SRBIJENa osnovu dopisa o predlaganju kandidata za predsednika Privredne komora Srbije, Upravni Odbor Regionalne privredne Komore Nið je na Sednici odrþanoj 10. septembra 2014. godine, usvojio predlog da se za predsednika Privredne komore Srbije predloþi dr Dragan Kostiã, predsednik RPK Nið i direktor „Slobodne zone Pirot"

Dr Dragan Kostiæ

REGIJA I 8

Predmet pristupnih pregovora su uslovi pod kojim država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na ispunjavanje treæeg kriterijuma iz Kopenhagena2, tj. usklaðivanje domaæeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (EU acquis). Rezultat pregovora biæe Ugovor o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.Uslov za stupanje u èlanstvo EU je prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se zasniva EU, ukljuèujuæi i institucionalni okvir koji je èini. Pravne tekovine EUi drugi izvori prava podeljeni su, za potrebe pregovora, u 35 pregovaraèkih poglavlja. O svakom poglavlju se pregovara posebno.S obzirom da se pregovori ne vode o suštini pravnih tekovina EU, mora se istaæi da država kandidat prihvata pravne tekovine EU u obliku u kojem one važe za sve države èlanice EU u momentu njenog pristupanja i prilagoðava se pravnom, ekonomskom i društvenom sistemu EU, a pregovaraju se uslovi i modaliteti pristupanja države kandidata tom sistemu.

Pregovori æe se voditi u okviru sledeæih pregovaraèkih poglavlja:1. kretanje roba,2. kretanje radnika,3. poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga,4. slobodno kretanje kapitala,5. javne nabavke,6. pravo privrednih društava,7. pravo intelektualne svojine,8. konkurencija,9. finansijske usluge,10. informaciono društvo i mediji,11. poljoprivreda i ruralni razvoj,12. bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja,13. ribarstvo,14. transport,15. energetika,16. porezi,17. ekonomska i monetarna pitanja,18. statistika,19. socijalna politika i zapošljavanje, 20. preduzetništvo i industrijska politika,21. transevropske mreže,22. regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata,23. pravosuðe i osnovna prava,24. pitanja pravde, slobode i bezbednosti,25. nauka i istraživanje,26. obrazovanje i kultura,27. životna sredina,28. zaštita potrošaèa i zaštita zdravlja,29. carinska unija,30. ekonomski odnosi sa inostranstvom,31. spoljna, bezbednosna i odbrambena politika32. finansijski nadzor,33. finansijske i budžetske odredbe,34. institucije,35. ostala pitanja

Pravna tekovina EU vezana za poglavlje Preduzetništvo i industrijska politika sastoji se od principa i instrumenata politike, koji se uglavnom odražavaju kroz komunikaciju, preporuke i zakljuèke Saveta, a najveæi deo njih sprovodi se na nivou Evropske unije kroz Program za konkurentnost i inovacije. Oni su predmet i konsultacionih foruma na nivou Evropske unije ili strukturnih razmena dobre prakse. Poglavlje Preduzetništvo i industrijska politika sastoji se i od sektorskih politika. U celini posmatrano, politika EU u oblasti preduzetništva i industrijske politike pod jakim je uticajem strategije Evropa 2020. Uspostavljanjem opštih principa politike, Evropska unija teži promovisanju stvaranja konkurentnosti kojom se poboljšavaju politika preduzetništva i strategije u oblasti industrije. U skladu sa èlanom 173 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, one su usmerene na ubrzanje strukturnih prilagoðavanja, podsticanje stvaranja okoline povoljne za pokretanje poslova, domaæih i stranih investicija, promovisanje malih i srednjih preduzeæa (SME), kao i preduzetništva i inovacija. Još konkretnije, politiku EU u oblasti malih i srednjih preduzeæa karakterišu preporuke u pogledu politike i mehanizmi za preispitivanje zajednièke politike koji su obuhvaæeni Aktom o malim preduzeæima (SBA), kao i zajednièkom definicijom malih i srednjih preduzeæa. Instrumenti politike u oblasti preduzetništva i industrije razraðeni su u okviru Programa Evropske unije za konkurentnost i inovacije (CIP) 2007-2013. Njegov specifièni program pod nazivom Program za preduzetništvo i inovacije (EIP) obezbeðuje finansijsku pomoæ preduzeæima i kreatorima politike i fokusira se na aktivnosti kojima se promoviše pristup finansijama, poslovnim službama kao što je Evropska mreža preduzetništva, evropske i nacionalne politike za inovacije, kao i politike za podršku malim i srednjim preduzeæima. Važan instrument politike je Direktiva 2011/7/EU o suzbijanju kašnjenja u plaæanju u poslovnim transakcijama. Deo ovog poglavlja su i programi politike Evropske unije u oblasti svemira, pošto doprinose poboljšanju konkurentnosti EU. Kroz sektorske politike u oblasti preduzetništva i industrije, Evropska unija promoviše precizniju analizu konkurentnosti specifiènih sektora i pokretanje specifiènih inicijativa za sektore, kao što su grupe na visokom nivou, forumi vezani za politike, studije i paneli struènjaka, kao i inicijative za povezivanje. Stvaranje i sprovoðenje politike iz oblasti preduzetništva i industrije zahteva odgovarajuæe administrativne kapacitete na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, ukljuèujuæi efikasne procese konsultacija i mehanizme saradnje.

Poglavlje 20 Preduzetništvo I industrijska politika

ŠTA JE PREDMET PREGOVORA O ÈLANSTVU U EU?

REGIJA I 9

Zamolili smo š a ka da kao èlan radne grupe Nacionalnog konvente EU za poglavlje 20. – Preduzetništvo i industrijska politika da mišljenje o radu ovog tela i uèešèu RPK Niš.

Uz sve aktivnosti, Regionalna privredna komore Niš je uzela aktivno uèešæe u okviru radne grupe Nacionalnog konvente EU za poglavlje 20. – Preduzetništvo i industrijska politika. Suština je sledeæa: Nastavljamo svoju politiku uèešæa RPK Niš na forumima gde se raspravlja o svim važnim pitanjima koja se tièu našeg èlanstva i njihovog poslovanja. Kao što smo u predlozima zakonskog rešenja komorskog sistema tražili da predsednik PKS ima stolicu u Vladi Srbije i bude prisutan na svim sednicama Vlade , gde se raspravlja o privredi, kao i da svi radni predlozi zakonskih rešenja, koji se tièu privrede, budu prvo formulisani u komorama. Istom tom logikom uzeli smo uèešæe u radnoj grupi za razradu poglavlja 20.Na prvoj sednici radne grupe održanoj u Narodnoj skupštini Srbije posebno sam insistirao na zauzimanju èvrstih pregovaraèkih stavova i principa ofanzivnog pregovaranja, svestan toga da tzv. kvote koje nam je odredila EU u okviru industrijske politike, nisu baš mnogo konformne i mi se sami moramo izboriti za bolji status, za veæe kvote, za reindustrijalizaciju zemlje . da ne doðemo u poziciju da budemo samo sirovinska baza, da ne budemo podruèje poljoprivredne proizvodnje i ubiranje šumskih plodova. Mi smo bili zemlja respektabilne industrije. Saèuvali smo potencijale i moramo tražiti da se to obnovi i inovira novim tehnologijama.

Neboj u Bogdanoviã , potpredsedni RPK Niš

Institucije Republike Srbije koje uèestvuju u Pregovaraèkoj grupi 20Pregovaraèka grupa za preduzetništvo i industrijsku politiku - predsednik, zamenik predsednika, sekretar i zamenik sekretara Pregovaraèke grupe imenuju se iz reda predstavnika Ministarstva privredeÈlanovi Pregovaraèke grupe su, uz predstavnike komorskog sistema, predstavnici sledeæih organa i organizacija: Ministarstva finansija; Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva rudarstva i energetike; Ministarstva omladine i sporta; Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine; Ministarstva graðevinarstva, saobraæaja i infrastrukture; Ministarstva zdravlja; Ministarstva kulture i informisanja; Ministarstva za rad, zapošljavanje, boraèka i socijalna pitanja; Ministarstva odbrane; Ministarstva unutrašnjih poslova; Republièkog zavoda za statistiku; Uprave za javne nabavke; Fonda za razvoj; Instituta za standardizaciju Srbije; Nacionalne službe za zapošljavanje; Nacionalne agencije za regionalni razvoj; Agencije za privredne registre; Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza; Republièkog sekretarijata za zakonodavstvo; Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije; Republièkog sekretarijata za javne politike i Kancelarije za evropske integracije.

Srbija i EU

Podršku radu NKEU dao je i Odbor za evropske integracije, Narodne skupštine RS i inicirao donošenje Odluke Narodne skupštine Republike Srbije o postupku razmatranja predloga pregovaraèke pozicije u procesu pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, navodi se: ‘’Pre razmatranja predloga pregovaraèke pozicije Odbor za evropske integracije obavezno razmatra predloge, priloge i preporuke predstavnika civilnog druðtva, odnosno Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU)’’.

U skladu sa principom obaveznosti konsultovanja civilnog druðtva u izradi zakonskih i strategijskih dokumenata koji je propisala Vlada Republike Srbije, NKEU ãe svojom strukturom i naèinom rada biti pogodna platforma za saradnju i konsultacije sa Vladom i njenim telima zaduþenim za pregovore o èlanstvu sa EU (Pregovaraèki tim, pregovaraèke Radne grupe). Vlada Republike Srbije svoju saradnju sa OCD, u skladu sa tim, gradi na sledeãim principima: aktivno uèeðãe OCD u svim fazama donoðenja propisa, uzajano poverenje, otvorenost i odgovornost, delotvornost i efikasnost, ekonomiènost i blagovremeno informisanje.

Nebojša Bogdanoviã, potpredsednik RPK Niš

REGIJA I 10

Na inicijativu rukovodstva Regionalne privredne komore Niš i gradonaèelnika Niša, dr Zorana Perišiæa, u petak, 12. septembra 2014, nakon sveèanog otvaranja pogona fabrike elektromotora Džonson elektrik u Nišu, u Gradskoj kuæi održan je sastanak kome je prisustvovao i ministar privrede, Željko Sertiæ. Cilj ovog radnog sastanka bio je da se predstavnici Ministarstva što detaljnije upoznaju sa privredno-ekonomskim prilikama na podruèju niškog regiona.

Pored predstavnika Grada i RPK Niš, sastanku je prisustvovao i Pierluigi Gionne, predsednik Kluba investitora RPK Niš i direktor kompanije Grammer System, koji je prisutne informisao o dosadašnjem radu Kluba i zakljuècima koji su doneti u odnosu na ukupne privredne i investicione inicijative koje ovo komorsko telo preduzima od svog osnivanja.

Skupu se obratio i dr Dragan Kostiæ, predsednik RPK Niš, koji je istakao važnost povezivanja svih strana u procesu unapreðivanja privrednog ambijenta, koji svoje glavne šanse vidi u investiranju i ulaganjima u one privredne grane koje u najkraæem moguæem roku mogu da rezultiraju izvozom i otvaranjem novih radnih mesta. Dr Kostiæ je istakao da Komora èini niz napora kako bi ovaj strateški cilj bio realizovan u bliskoj buduænosti. Sastanku su prisustvovali i Miroslav Janojliæ, predsednik UO RPK Niš, kao i Nebojša Bogdanoviæ, potpredsednik RPK Niš.

Istog dana, u Nišu je otvoren pogon fabrike Džonson elektrik, koji æe uposliti veliki broj visokovalifikovanih struènjaka iz oblasti elektronike, dok bi do kraja 2016. godine trebalo da bude zaposleno 1050 ljudi. Vrednost investicije iznosi 20 miliona evra. Poèetak rada fabrike oznaèili su presecanjem vrpce ministar privrede Željko Sertiæ, predsednik i izvršni direktor kompanije dr Patrik Vang i gradonaèelnik Niša Zoran Perišiæ, koji je rekao da je ovo najveæa investicija u Srbiji u poslednjih 15 godina i da iznosi ukupno 20 miliona evra. On je najvio ukljuèivanje domaæih partnera u rad ovog

_

pogona

O STANJU I PERSPEKTIVAMA DOMAÆE PRIVREDE SA MINISTROM SERTIÆEM

U saradnji sa Republièkim fondom za razvoj sa sedištem u Nišu, Regionalna privredna komora Niš bila je organizator i domaæin skupa posveæenom kreditiranju privrednika, koje æe od ove godine biti povoljnije u cilju pospešivanja privrednih aktivnosti i prevazilaženja posledica izazvanim krizom. Konaèan obim i namena odobrenih sredstava zavisiæe od potreba privrede, odnosno aktuelnih zahteva privrednika, ali je ukupni godišnji budžet projektovan na približno 13 milijardi dinara.

Fond nastavlja da odobrava iste vrste kredite kao i do sada – investicione kredite,

kredite za trajna obrtna sredstva, kratkoroène i kredite za poplavljena podruèja, istakla

je gospoða Slaðana Backoviæ, direktorka Fonda, s tim što su rokovi otplate duži, a

kamate niže. Kod investicionih kredita ranije je period trajanja kredita bio šest godina, a

sada kredit može da se otplaæuje osam godina sa grejs periodom od dve godine, tako da

naši privrednici imaju èitavih 10 godina da uèvrste svoje poslovanje i stanu na noge, što

smatramo da je dovoljno. Krediti za trajna obrtna sredstva su imali period otplate do tri

godine sa grejs periodom od godinu dana, a sada imaju dve godine grejsa i èetiri godine

otplate. Veoma je bitno pomoæi privrednicima i firmama koje su trenutno nesolventne, ali

posluju uspešno, jer se blokadama raèuna ne postiže ništa, jer samo oni koji rade mogu

da vraæaju kredite. Krediti su povoljniji od bankarskih, ali je stroža kontrola njihovog

korišæenja na terenu i u dokumentaciji, naglasila je direktorka Fonda i dodala da je do

sada stiglo stotinak zahteva za odobrenje kredita razlièitih namena.

POVOLJNIJI KREDITI ZA PRIVREDNIKEPREDSTAVNICI FONDA ZA RAZVOJ U RPK NIŠ ZA ISTIM STOLOM SA PRIVREDNICIMA

REGIJA I 11

KLUB INVESTITORA RPK NišRCC NIS INVESTOR CLUB

B o l j i n a è i n d a n a p r e d u j e t e

Potreba za formiranjemSva preduzeãa sa teritorije koju pokriva Regionalna privredna komora Nið izraþavaju svoje poslovne interese i probleme kroz aktivnosti jednog ili viðe Udruþenja ili Kordinacionih odbora. Ovo su, prvenstveno, granska udruþenja koja objedinjavaju i predstavljaju potrebe koje su zajednièke za pojedinaènu granu ili njene sektore. Pri tome se kroz redovne sednice, predstavljanja i/ili edukacije teþi boljem i efikasnijem poslovanju preduzeãa kao i njihovom èvrðãem meðusobnom povezivanju, nastupu na meðunarodnom tržištu i dr.

Investitori, kao pojedinci, preduzeæa ili grupacije, imaju svoje zajednièke interese i probleme, sa jedne strane, a pri tome pripadaju razlièitim industrijskim granama, sa druge strane. Njihova potreba da izraze i ostvare svoje zajednièke interese ili da reše zajednièke probleme može se ostvariti formiranjem Kluba investitora kao nove organizacije. Najprirodnije je da se to realizuje u okviru RPK Niš èija je osnovna uloga da poboljša uslove poslovanja za sva preduzeæa. Interes šire društvene zajednice i lokalnih samouprava ostvaruje se kroz bolje poslovanje, poveæano investiranje, porast broja radnih mesta i opšti napredak.

Ciljevi formiranjaSveobuhvatni cilj formiranja Kluba investitora je poboljšanje opšte poslovne situacije u regionu kroz održivi industrijski razvoj, privlaèenje novih investicija i promociju postojeæe industrijske ponude. Približavanje ovom cilju postiže se stvaranjem žive poslovne aktivnosti i uklanjanjem svih prepreka da se ona ostvari.

REGIJA I 12

Specifiène oblasti kojima treba posvetiti pažnju i u skladu sa njima ostvariti jasne i svrsishodne aktivnosti i inicijative su:

Napredak tržištal Klub investitora teži porastu efikasnosti i konkurentnosti

tržišta kapitala kroz porast štednje i investicionih procesa, privlaèenje stranih investitora i stvaranje prilika za lokalne i strane dilere.

l Obezbeðuje voðstvo, izvore i uèešæe na strateškim projektima i inicijativama koje æe poveæati efikasnost regionaolnog tržišta kapitala.

l Zastupa inicijative i strukturne promene koje æe globalno l poboljšati konkurentnost regiona.l Igra vodeæu ulogu u projektima strateškog marketinga da bi

pozicionrali region kao globalnu investitorsku destinaciju.

Zastupanje interesaKlub investitora predstavlja investitorske interese na

industrijskom, zakonodavnom i regulatornom nivou.Odgovara na prioritetne sluèajeve koji su potvrðeni od strane

èlanova.Identifikuje sluèajeve u kojima je potrebno zastupanje

interesa èlanova.Obezbeðuje potrebne komisije i radne grupe za analizu i

rešavanje sluèajeva.Uèvršæuje odnose sa svim industrijskim granama i

društvenom zajednicom.

Izgled i ugled Klub investitora radi na izgradnji izgleda i ugleda svojih èlanova kao i ugledu investitorske industrije u kontaktu sa svim interesnim stranama, ukljuèujuæi regulatorna tela, vlade, ostala preduzeæa i medije.Promoviše doprinos koji èlanovi stvaraju u zajednici – investicija malih i velikih, regionalnih i nacionalnih, trgovinskih, proizvodnih ili uslužnih, itd.Služi kao osnovni izvor informacija o investitorskoj industriji u regionu.Podiže svest o znaèaju investitorskih preduzeæa i pojedinaènim èlanovima.

l

l

l

l

l

l

l

l

l

Main activities of the RCC NIS INVESTOR CLUB during the course of 2014 year, will be based on the following documents:* Program of the al Chamber of Commerce Nis for 2014. * Principles of work of the RCC Niš Investors Club

The basic activities of the RCC Niš Investors Club in 2014 will include:• Preparation of documentation, organization and holding of meetings of the Investors Club (in consultation with the management of RCC Nis and members of the club) setting up calls for meetings, defining conclusions, ensurin the implementation decisions and conclusions * For 2014 it is planned to maintain 5 telephone sessions ( on average every 2 months) and 3 sessions with the participation of new potential investors from abroad * Attending sessions of appropriate institutions that have or may have an impact on operation of the Club * Preparation, organization and realization of visits of foreign companies, potential investitors

* Preparation, organization and realization of visits and participation in the work of the Club Investors of the representatives of ministries and govenment bodies that have a direct impact on the work of the enterprises, the Club members, and representations of interests of companies, member of the RCC Niš Investors Club* Preparation, organization and realization of seminars, consultancy session and other forms of discussions about topics and issues that are of importance to operation of business entities, members of the RCC Niš Investors Club Niš

* Preparation, organization and implementation of presentations of new foreign companies, potential investors

INVESTICIJE U 000 €

KLUB INVESTITORA RPK NišRCC NIS INVESTOR CLUB

B o l j i n a è i n d a n a p r e d u j e t e

GrammarAleksinac

Philip MorissNiš

Tigar TyresPirot

Tigar adPirot

Leoni Prokuplje

PlaninkaKuršumlija

BenettonNiš

Yura corporationNiš

Jugo-ImpexNiš

1.700

privatizacija 611.000ulaganja 11.000

kupovina 2006 200.000ulaganje 2013 170.000

15.000

Prokuplje 20.000Doljevac 21.000

14.000

43.200

25.000

3.000

S 1.134.900

Podrška èlanovimalKlub investotora treba da pruži pomoæ i podršku èlanovima u

njihovom ostvarivanju poslovnog uspeha.lObezbeðuje èlanovima uzorke i modele koji doprinose

efikasnom poslovanju.lObezbeðuje èlanovima poslovnu pomoæ kroz konferencije,

radionice i druge programe uèenja.lObezbeðuje èlanovima prilike za kontakte i ostvarivanje

strateških relacija sa drugim èlanovima, poslovnom zajednicom i kreatorima poslovne politike.

REGIJA I 13

KLUB INVESTITORA RPK NišRCC NIS INVESTOR CLUB

Kompanija za prirodna leèilišta, turizam i proizvodnju AD "Planinka" sa sedištem u Kuršumliji osnovana je 1964 godine. Organizovana je kao akcionarsko društvo a osnovna delatnost je proizvodnja mineralne vode.U sastavu A.D "Planinka" su: Prolom banja, Lukovska banja, Prolom voda, Ðavolja VarošProlom banja i Lukovska banja posluju kao "Specijalna bolnica" za rehabilitacijuIndikacije (Prolom banja): bolesti bubrega i mokraænih puteva, bolesti organa za varenje, bolesti kože, bolesti perifernih krvnih sudova, vanzglobni reumatizamIndikacije (Lukovska banja) : zapaljenski reumatizam, degenerativni reumatizam, osteoporoza, giht, stanje nakon preloma kostiju, ginekološka oboljenjaRaspolaže sledeæim kapacitetima: smeštajni deo sa preko 700 ležajeva nivoa tri zvezdice, restoranski deo sa preko 1.500 stolica, medicinski blok za preko 1500 pacijenata.U delu "Specijalne bolnice" zapošljeno je preko 250 radnika. Godišnje Prolom i Lukovska banja ostvare preko 140.000 noæenja.Lukovska banja je izgraðena u poslednjih deset godina pored smeštajnih kapaciteta izgraðeni su zatvoreni i otvoreni bazeni, balon hala, ski staze sa ski liftom dužine 400 m.U Prolom banji su renovirani svi kapaciteti: kuhinja po HACCP sistemu, smeštaj kompletno obnovljen, uraðen je otvoreni bazen.Izuzetno se posveæuje pažnja edukaciji kadrova na svim nivoima. Angažujemo domaæe struènjake a vrlo èesto i inostrane.U funkciji banjskog turizma je afirmacija prirodnog fenomena u Ðavolju Varoš. Ðavolja Varoš atraktivno, ali do pre tri godine nepoznato mesto postala je najpoznatija turistièka destinacija u Srbiju koju poseæuju i inostrani turisti. Svrstana je meðu 77 svetskih prirodnoh èuda, a samo u poslednjih tri godina posetili su je preko 200.000 ljudi.A.D "Planinka" u svom sastavu ima pogon za flaširanje Prolom vode.To je prva flaširana negazirana mineralna voda u Srbiji. Zahvaljujuæi svom prirodnom kvalitetu i uspešnom marketinškom nastupu postala je poznati brend i lider meðu negaziranim vodama u Srbiji. Godišnja proizvodnja je oko 50 miliona litara od èega je 25% izvoz.Od 1990 godine na èelu kompanije je Generalni direktor Radovan Raièeviæ od kada Planinka i doživljava stalni uspon uz sve okolnosti koje je naša zemlja imala u poslednjih 20 godina.Oèuvanje imovine uz maksimalno moguæe investiranje u nove kapacitete i nove proizvodne programe, održivi balans sa izdvajanjima za liène dohodke i druge vidove èuvanje standarda radnika , stalna briga o korporativnoj odgovornosti, maksimalno poštovanje zakonskih propisa koliko god da su bili teški, bili su i ostali osnovna naèela ponašanja menadžmenta i svih zaposlenih.Zakon o privatizaciji iz 1999 godine omoguæio je da se 60% kapitala podeli zaposlenima srazmerno godinama staža. Menadžment je ubedio radnike da kupe 30% društvenog kapitala sa petogodišnjom otplatom.Svi akcionari su uèestvovali u kupovini preostalih 10% "Planinke" koja je pripadala penzionom fondu.Vrlo neobièan put ali se pokazalo da je zaposleni zainteresovan i kao radnik i kao vlasnik što je oèuvalo motivaciju, nije došlo do otpuštanja radnika, svi su primali liène dohodke, dividendu, tantijemu, uèešæe u dobiti što je tranzicioni period uèinilo mnogo lakšim.Znaèaj i uspeh Planinke je utoliko veæi što svoju delatnost obavlja u delu Srbije koji je izuzetno nerazvijen po svim kriterijumima.Planinka je odluèujuæi faktor razvoja i održavanja opštine ne samo što upošljava preko 400 radnika i što plaæa poreze i doprinose veæ i što stvara uslove za razvoj i drugih delatnosti koje su naslovljene na delatnost A.D "Planinka".Generalni direktor Radovan Raièeviæ i Kompanija su dobitnici najviših priznanja Regionalne privredne Komore Niš i drugih institucija.Planovi razvoja su jasno postavljeni i dugoroèno i srednjoroèno bez obzira na okolnosti i nestabilnim uslovima poslovanja.Prednosti Toplièkog kraja su termalne, lekovite i stane vode, klimatski uslovi i drugi obnovljeni potencijali što je velika šansa za razvoj cele regije i dobra prilika da se potencijali ponude zainteresovanim investitorima

Radovan Raièeviægeneralni direktor

REGIJA I 14

Pierluiggi Gionne Direktor GRAMMER SRBIJA ipredsednik KLUBA INVESTITORA RPK Niš

Gospodin Pierluiggi Gionne od septembra 2013.godine je predsednik Kluba investitora RPK Niš. Tim povodom smo postavili nekoliko pitanja, na koje je dao vrlo otvoren odgovor.Gospodine Gionne, nalazite se na èelu fabrike koja je nastala kao rezultat intenzivnijeg investicionog programa u Srbiji. Recite vaša zapažanja.Moje radno iskustvo, dvadeset dve godine radnog staža, rad u devet zemalja, od kojih su tri iz Evrope – Èeška, Rumunija, Srbija, mi daje za pravo da dam kvalitetnu i objektivnu ocenu o stranim investicijama u Srbiji. Ja trenutno imam dve funkcije, generalni direktor fabrike GRAMER SRBIJA i predsednik Kluba investitora Regionalne privredne komore Niš. Zapazio sam da u Srbiji ima mnogo više potencijala u odnosu na korišæene resurse. Pitanje je kako uraditi . Mislim da je potrebno da se grupa investitora objedini na jednom mestu, da ima svoju centralu. U tom smislu Regionalna privredna komora Niš je dobro rešenje. Zato što je neutralna, nije iz vladinog sektora, nije banka, zato što se prostire na nekoliko okruga. Na taj naèin je izbegnut subjektivni prilaz. Komora je centar i zbog toga sam prihvatio da budem predsednik kluba i da udvostruèimo broj investitora, a to je moguæe . Razvio sam dobru komunikaciju sa Vladom Srbije. Èekali smo i doèekali da Vuèiæ postane ono što jeste i da ono što smo prièali ostvari se u potpunosti.Kada sam došao u Gramer, postojao je plan da se on zatvori. Zajedno sa timom iz Srbije smo u naredne tri godine, gde sam ja bio jedini stranac, uz pomoæ centralne Vlade udvostruèili kapacitete.Ova nemaèka firma, koja proizvodi sedišta i naslone za automobile, otvaranjem novog pogona proširila je proizvodnju, koju veæ ima u Aleksincu od 2007. godine..Radimo punim kapacitetima veæ šest godina i u njima 800 radnika proizvodi opremu za najpoznatije fabrike automobila u Nemaèkoj – za „mercedes”, BMW, „audi”, program „folksvagena”, „forda”, kao i za njihove fabrike širom Evrope i sveta. U ovoj novoj fabrici, prema ugovoru koji imamo sa državom Srbijom, do leta 2016. zaposliæemo novih 520 radnika, a njih stotinak veæ je poèelo prethodnih dana da radi, tako da oèekujemo da sredinom 2016.godine imamo oko 1600 zapošljenih.

Organizacija GRAMER SRBIJA je zasnovana na savremenoj strategiji LCCS (Low Cost Country Soursing). Šta je to LCCS?Preduzeca u svim granama industrije i na svim tržištima su osetila uticaj potres u globalnoj ekonomiji . Pojava krize na tržišt nekretnina i sledeca kroz finansijski sunovrat , potrošnja i rast su praktièno ispali iz svojih prethodno utvrðenih nivo . Nezaposlenost i neizvesnost se i dalje razvlaèi i nastavlja spor ekonomski oporavak otražnja za proizvodima i uslugama dalje slabi tokom dužeg perioda. Dok se vecina firm suoèava sa strašnim pritiskom zbog smanjenja potrošaèke baze , pogoršan još konkurencij na tržištu , fokus menadžmenta se pomerio na niže nivoe, tako da se nabavka gura u prvi plan korporativne strategije . Buduci da su vecina dobavljaèa takoðe pod uticajem recesije u okruženju , tradicionalni pristupi nabavke dokazuju da su minimalno efikasni . Dakle, sve veci broj preduzeca razvijaju novije i više inovativne strategije nabavke da se pozicioniraju za veæi uspeh upravljanj snabdevanjem . Jedna takva strategija za preduzeca je da proširi svoj strateški prostor snabdevanja, prelazeæi poznate granice, da iskoristi mogucnosti nabavke u inostranstvu kroz Low cost Country Sourcing ( LCC ) . LCCS je postao popularan u direktivama upravljanja preduzeca , kao efikasna strategija za smanjenje troškova preko lanca snabdevanja . Iako je usporavanje globalne potrošnje smanjilo meðunarodnu trgovinu , protok roba i usluga je poèeo da se oporavlja - podržan od strane sporazuma o slobodnoj trgovini i trgovinskim zonama .

a u

a. P i

i /a žešæom om

, a

Pierluiggi Gionne

KLUB INVESTITORA RPK NišRCC NIS INVESTOR CLUB

Izmeðu Aleksinca i Aleksinaèkih rudnika, u pogonima nekadašnje fabrike kartonske ambalaže „EI Pak”, poèela je proizvodnja opreme za nemaèku auto-industriju. Na prigodnoj sveèanosti poèetak proizvodnje oznaèili su predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vuèiæ, bivši ministar privrede Mlaðan Dinkiæ i direktor firme „Gramer” iz Nemaèke u Srbiji Pjer Luiði Gione. Ova nemaèka firma, koja proizvodi sedišta i naslone za automobile, otvaranjem novog pogona proširila je proizvodnju, koju veæ ima u Aleksincu od 2007. godineRadimo punim kapacitetima veæ šest godina i u njima 800 radnika proizvodi opremu za najpoznatije fabrike automobila u Nemaèkoj – za „ e r c e d e s ”, B M W, „ u d i ”, p r o g ra m „ olksvagena”, „ orda”, kao i za njihove fabrike širom Evrope i sveta. U ovoj novoj fabrici, prema ugovoru koji imamo sa državom Srbijom, do leta 2016. zaposliæemo novih 520 radnika, a njih stotinak veæ je poèelo da radi – rekao je Gione

//

M AF F

/

Novi pogon GRAMMERA

REGIJA I 15

Grad Niš bio je uspešan domaæin ovogodišnje dodele priznanja „Kapetan Miša Anastasijeviæ“, jer je sveèanost održana u Gradskoj kuæi 15.septembra 2014.godine, u prisustvu najviših predstavnika ovog Grada, laureata iz Niškog i Pirotskog i Toplièkog okruga i medija.Pozdravljajuæi uèesnike sveèanosti, gradonaèelnik prof.dr Zoran Perišiæ je podsetio da novosadska Agencija Media Invent, zajedno sa univerzitetima Novog Sada i Beograda i privrednim komorama Srbije, veæ 14 godina vredno rade na oživotvorenju ideje velikog srpskog dobrotvora iz 19. veka - kapetana Miše Anastasijeviæa.Citirajuæi pesnika koji kaže: „Ti voliš teškoæe, jer one izvlaèe najbolje iz tebe“, Perišiæ je naglasio da svaka nagrada obavezuje, jer dotakne ono èega èesto ni samo nismo svesni.Uèesnici sveèanosti sa pažnjom su saslušali i pesnika Peru Zupca i njegovu besedu o Kapetanu Miši i zadužbinarstvu kod Srba.Nakon dodele priznanja za 18 laureata iz privrednog i društvenog života sa podruèja Regiona Niš, u ime nagraðenih zahvalio je Pjer Luiði Gijone, direktor kompanije „Gramer“ Aleksinac, naglašavajuæi da uspešne kompanije i privrednici ne ostavljaju traga samo na privrednoj mapi Srbije, nego i u društvenoj odgovornosti prema zajednici u kojoj rade i stvaraju. O saradnji privreda Bugarske i Srbije i poveæanom interesu za razvoj prekograniène saradnje govorio je Georgi Tabakov, predsednik Bugarskog ekonomskog foruma.Dodatno dostojanstvo sveèanosti u Nišu dale su i operska umetnica Aleksandra Petroviæ, uz klavirsku pratnju Milene Pejiæ.

DODELJENA PRIZNANJA “KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIÆ”NAJBOLJIM KOMPANIJAMA I POJEDINCIMA U NIŠAVSKOM, PIROTSKOM I TOPLIÈKOM OKRUGU

Put ka vrhu

Projekat „Put ka vrhu“ prati vaše stvaralaèko kretanje, usmerava energiju, analizira, ocenjuje i vrednuje ostvarene rezultate u privredi i druðtvu kao celini.

U cilju promocije i afirmacije druðtvenog i preduzetnièkog stvaralaðtva ustanovljeno je priznanje- povelja, zlatnik i statueta koje nosi ime Kapetana Miðe Anastasijeviãa- istaknutog preduzetnika, humaniste i dobrotvora.

media INVENT

REGIJA I 16

Prof.dr Zoran Perišiã,gradonaèelnik Grada Niða U Niðu je u petak sveèano otvoren proizvodni pogon kompanije „Dþonson elektronik“,kao najznaèajnija investicija u ovom delu Srbije u prethodnih 15 godina, vredna 20 miliona evra.Pored geografskih i logistièkih razloga, veoma je vaþna i kvalifikovana radna snaga,ali i potezi rukovodstva Grada na èelu sa dr Zoranom Periðiãem na obezbedenju besplatnog gradevinskog zemljišta I dozvola. Za relativno kratko vreme, prof.dr Zoran Perišiã, kao gradonaèelnik drugog po velièini grada u Srbiji,sa svojom energijom, znanjem i organizacionim sposobnostima uzdigao se u lidera druðtvenog i politièkog ambijenta Regiona. Inaèe ,dr Periðiã je zapaþen i kao doktor Klinike za kardiologiju, predavaè na Medicinskom fakultetu u Niðu, autor viðe Monografija,udþbenika i struènih radova iz oblasti kardioloðkih disciplina.

Georgi V. Tabakov, predsednik Bugarskog ekonomskog forumaUspešna saradnja Regionalne privredne komore Niš, Slobodne zone Pirot i drugih subjekata ovog dela Srbije sa bugarskim privrednicima, dobrim delom ostvaruje se zahvaljujuãi Bugarskom ekonomskom forumu i i g. Georgi Tabakovu. Kao predsednik Upravnog odbora, organizuju forume i susrete privrednika,uz ekonomske analize i publikacije,sve u cilju jaèanja privrednih veza Bugarske i Srbije. G.Tabakov je zavrðio Moskovski drþavni institut za odnose sa inostranstvom, bogato menadþersko iskustvo stekao je u viðe agencija i ustanova u Sofiji,izmedu ostalog, bio je i zamenik ministra trgovine i turizma Bugarske.

Mr Vladan Vasiã,predsednik opðtine PirotMagistar ekonomije po obrazovanju, istaknuti javni i politièke radnik po opredelenju, Vladan Vasiã se u politièki þivot ukljuèuje 2.000 godine, da bi veã 2003.godine pobedio na prvim neposrednim izborima i tako postao jedan od najmladih predsednika u istoriji Pirota. Za vreme njegovog mandata Pirot sve više postaje mesto ugodnog života,grad bogate turistièke ponude sa izgradenim mnogim objektima infratrukture,Industrijskom zonom,novom energanom i toplovodom,regionalnom deponijom... Opština Pirot je sertifikovana opština sa povoljnim poslovnim okruženjem,a dobili su i sertifikaciju na regionalnom nivou.

Radovan Raièeviã, generalni direktor „Planinka“KurðumlijaZakljuèno sa godinom jubileja, 50 godina od osnivanja i rada kompanije „Planinka“ iz Kurðumlije, i za èetvrt veka na njenom èelu, gospodin Radovan Raièeviã stvorio je èetiri brenda: „Prolom“ vodu, „Prolom banju“, „Lukovsku banju“ i „Ðavolju varoš“, imena prepoznatljiva u regionu pa i šire. Ove godine završio je investicioni ciklus na izgradnji hotela i bazena u Lukovskoj banji, vredan deset miliona evra. Kompanija na èijem je èelu nosilac je razvoja turizma na jugu Srbije. Oseãaj za druðtvenu odgovornost ogleda se kroz gradnju sakralnih objekata, doprinosu sportu i pomoãi mladima u njihovom usavrðavanju.

Kompanija „Tigar Tyres“ PirotPirotski „Tigar Tyres“ posluje kao sastavni deo ugledne kompanije „Michelin“. A vesti o uspesima redale su se kao na filmskoj traci: Jul 2013.- Poèela izgradnja nove Fabrike u Pirotu, April 2014. „Tigar Tyres“ treãi izvoznik u Srbiji, Avgust 2014-otvoren novi pogon u Pirotu.. Vrednost izvoza u prvom kvartalu ove godine premaðila je 61 milion evra,a uspeðniji u zemlji bili su jedino FIAT i NIS.. U menadþmentu istièu da ãe vrednost celokupne investicije do kraja 2016.godine iznositi oko 170 miliona evra,a godiðnja proizvodnja pneumatika dostiãi ãe 12 miliona guma.

Kompanija „Grammer System“d.o.o. Aleksinac, G.Pierluigi Ghone,direktorKompanija „Gramer“ je krajem proðle gdine u Aleksincu otvorila novi pogon i zaposlila joð 120 radnika, uz postojeãih 780. Radi se o veoma konkurentnoj firmi i rastuãoj kompaniji sa znaèajnim profitom,koja ima obezbeden izlaz na brojna tržišta. Proširenje proizvodnog programa i dalje zapošljavanje oèekuje se i naredne godine. Kompanija „Grammer System“doo Aleksinac,koja je u ovaj deo Srbije doðla pre 10-ak godina, je èlanica multinacionalne „Grammer AG Grupe“,jednog od vodeãih proizvodaèa automobilskih enterijera sa viðe od 9.000 zaposlenih ðirom sveta.Uspeðnu firmu, uspeðan i odgovoran menadþment predvodi direktor g.Pier luigi Ghione

Lider druðtvenog i politièkog ambijenta Regiona

Za meðunarodnu saradnju u Regionu

Lider privrednog ambijenta Regiona

Najbolji privrednik Regiona

Izvoznik godine u Regionu

Najbolje preduzeãe Regiona

media INVENT

REGIJA I 17

Najbolji menadþer Regiona

Naj þena u biznisu

Najbolji u privlaèenju investicija u Regionu

Najbolji menadþer u javnom preduzeãu Regiona

Najbolje javno preduzeãe

Najbolji industrijalac u Regionu

Svetislav Budiã, finansijski direktor kompanije „LEONI Wiring System Southeast “d.o.oNakon viðegodiðnjeg iskustva, sticanog u viðe uglednih preduzeãa u Prokuplju,a potom u Kancelariji za lokalni ekonomski ratzvoj opðtine Prokuplje, ugledni ekonomista Svetislav Budiã 2009.godine zapoèinje novi radni vek u novoj kompaniji- LEONI Prokuplje,gde obavlja odgovorne duþnosti èlana najuþeg menadþmenta,kao finansijski direktor kompanije. Zahvaljujuãi snazi i ugledu medunarodne „Leoni grupe“,ali i odvažnosti menadžmenta Fabrike u Prokuplju,kao i liènom angaþmanu i energiji g,.Svete Budiãa,“Leoni“ Prokuplje je danas stabilan, kvalitetan i konkurentan partner na evropskom i svetskom trþiðtu automobilske industrije. Uz to,“Leoni“ je i druðtveno odgovorna kompanija,koja znatno pomaþe razvoj Grada i Regiona. Dovoljo razloga da u ovoj kompaniji pronademo „Najboljeg menadžera Regiona“.

Milena Andiã-Miljanoviã,direktorka Privrednog druðtva „RIÈ“ d.o.o ProkupljeIstaknuta preduzetnica Niðkog regiona, Milena Andiã-Miljanoviã je master ekonomije,teèno govori tri svetska jezika i dobitnica je viðe priznanja za svoja poslovna dostignuiãa. Svoja iskustva steèena u zemlji i inostranstvu,od 2009.godine implementira u privrednom druðtvu „RIÈ“ u Prokuplju,gde zajedno sa svojom porodicom i radnicima uspeðno vodi kompaniju za promet roba na veliko i malo i hrabro odgovara izazovima danaðnjeg poslovanja. R IÈ je skraãenica mog oca Radoslava Andiãa i znaèi-„Radi i èuvaj“.Radi i èuvaj firmu, poslovnu etiku, dostojanstvo, svoju Toplicu,svoju porodicu-istièe Milena,dodajuãi da RIÈ predstavlja sinergiju znanja i iskustva starijih, i novih znanja mladih ljudi- þeljnih uspeha.

Slobodna zona „Pirot“ AD, izvrðni direktor dr Dragan KostiãNa istoènoj kapiji Srbije, na Koridoru 10, i po 70 km daleko od Niða i Sofije,na preko 100 hektara, nalazi se Slobodna zona „Pirot“,gde trenutno posluje 14 proizvodnih i preko 100 trgovaèkih firmi,koje upoðljavaju oko 5.000 radnika. Samo proðle godine obim poslovanja njenih korisnika iznosio je 542 miliona evra,dok su investicije dostigle 22 miliona evra. Dobijanjem nagrade „VIRTUS“ 2013.godine,Slobodna zona „Pirot“ je pokazala da, osim stvaranja povoljnog poslovnog ambijenta i ispunjenja svoje misije privlaèenja novih investicija, veoma vodi raèuna o odgovornosti prema lokalnoj zajednici nevladinim organizacijama i potrebama ljudi.

Marko Jankoviã, direktor JKP „Parking servis“ NiðKad se spoje mladost, energija, posveãenost poslu i inovativnost u radu, poslovni rezultati ne mogu da izostanu. „Parking servis“-Nið, koji je za manje od dve godine, od jednog posrnulog preduzeãa, postao moderno, funkcionalno i profitabilno preduzeãe, najbolji je dokaz da i javni komunalni sistemi mogu da budu itekako efikasni. Za to veliku zaslugu ima direktor Marko Jankoviã,kao perspektivan i mlad menadþer. Svoja iskustva iz privatnog sektora, uspeo je da na najbolji naèin primeni u javnom preduzeãu kojim rukovodi. Njegov moto je „Znanje, red i rad“. Timski igraè, spreman za nove ideje, racionalan, energièan, uporan...

JKP „Gorica“ Nið, direktor Igor JovaniãZa sliku NIða kao uredenog grada,sa zelenilom i kultivisanim javnim površinama sa uspehom se brine oko 500 radnika Javnog komunalnog preduzeãa „Gorica“.. Delujuãi kroz rad 6 Sektora, preduzeãe raspolaþe sa imovinom i kadrovima kao solidnom osnovom da dalje uspeðno poslovanje. Direktoer Igor Jovaniã istièe da postoji realna potreba izgradnjee vlastitog poslovnog prostora,ali nipreduzeãe, ni Grad joð nisu u moguãnosti da realizuju ovu investiciju. Za angaþman,ali i kao podsticaj za dalji angaþovan rad ..

Srdan Pavloviã,vlasnik Fabrike „Obuãa Pavle“ Bela PalankaDosledno sledeãi svoju viziju,sada veã afirmisani preduzetnik Srdan Pavloviã iz Bele Palanke, je uspeo da motiviðe zaposlene i da,zajedno sa njima, dovede Obuãu Pavle do liderske pozicije u proizvodnji deèije obuãe u Srbiji. Nakon skoro 20 godina poslovanja,danas je Obuãa Pavle brend,koji ima svoj identitet, prepoznatljiv na nacionalnom, regionalnom i medunardnom tržištu.Od male radionice, Obuãa Pavle je prerasla u privredno druðtvo sa preko 150 zaposlenih, 100.000 proizvedenih pari moderne deèije obuãe godiðnje,od kojih se polovina izvozi..Preduzetnik i menadþer koji i danas uèi,ali od koga mnogi mogu da nauèe.

media INVENT

REGIJA I 18

Najbolje preduzeãe Regiona -

Boban Mitiã,direktor RTV PI Kanal PirotTelevizija „Pi kanal“ iz Pirota,koja se gleda od 1999.godine izrasla je u ugledan medij, zahvaljujuãi, u prvom redu, radnom iskustvu, profesionalnosti i kreativnosti 30-ak zaposlenih,ali i savremenoj tehnièko-tehnoloðkoj opremljenosti. „PI- kanal“ realizuje raznovrsne programske sadrþaje, 24 sata programa dnevno,pokazujuãi pri tom visoku druðtvenu odgovornost. Direktor od njenog osnivanja je vrsni novinar i profesionalac Boban Mitiã,koji se novinarstvom bavi od 1979. godine,u najuglednijim pisanim i elektronskim medijima Srbije.Autor je i viðe knjiga,nosilac veãeg broja priznanja za novinarstvo i publicistiku ,kao i znaèajnih priznanja kao producent i scenarista..Mi s razlogom pridodajemo i „Kapetan Miðu Anastasijeviãa“..

Dragan Bogdanoviã, poljoprivrednik ,Merovac -ProkupljeNa berzi poljoprivrednih proizvoda Regiona i Srbije èesto se nalazi i ime poznatog i priznatog domaãina Dragana Bogdanoviãa iz Merovca kod Prokuplja, koji obraduje 23 hektara vlastite zemlje,a proizvodi višnju u prvom redu, potom šljivu i ratarske kulture.Porodica Bogdanoviã se voãarstvom bavi veã 30 godina i u èesto veoma nepovoljnim uslovima za ovu delatnost, strpljivim koracima, uz mnogo napora, truda i koriðtenje novih znanja,nastoje da proizvedu- kvalitet i da þive,stvaraju i posluju u tradiciji starih srpskih domaãina,ali na savremenim osnovama..

Ninoslava Aleksiã,upravnik Filijale Raiffeisen bank a.d., Pirot Ninoslava –Nina Aleksiã je istaknuta bankarka i veã 10 godina upravnica renomirane finansijske institucije-Rajffajzen banke.-filijala Pirot. Poznavaoci bankarskog trþiðta ovog dela Srbije istièu da je mnogo uèinila u ðirenju baze klijenata i osvajanju novih segmenata trþiðta i vodenju kredite i depozitne politike ove banke prema preduzeãima i preduzetnicima. Saradnici Nine Aleksiã u prvi plan stavljaju njene pregovaraèke spoobnosti, timski rad i stalno struèno usavrðavanje.Podseãamo i na njeno bogato radno iskustv steèeno u „Prvom maju“ Pirot i Delta banci.

DDOR Novi Sad, Filijala Nið,direktor Nebojða BogdanoviãNiðka Filijala DDOR-a Novi Sad pruþa usluge najviðeg standarda po pitanju zaðtite prava osiguranika,prateãi pri tom najnovije trendove u programu osiguranja. Prema reèima direktora Nebojðe Bogdanoviãa, pravnika po obrazovanju,a uspeðnog menadþera po rezultatima rada,isplata ðteta klijentima je proioritet i Filijala DDOR-a u Niðu ima najmanji procenat ðteta na sudu,ðto znaèi da je klijent u prvom planu. I pored oðtre konkurencije, beleþimo trend blagog rasta,uz visok nivo odgovornosti i profesionalnosti i stalne edukacije zaposlenih-istièe Bogdanoviã. Filijala u Niðu,kao deo DDOR-a Novi Sad,odnosno medunarodne grupacije UNIPOL ,sa sedištem u Bolonji,aktivno uvodi nove informacione sisteme i uèestvuje u unapredenju lokalne zajednice.

Zemljoradnièka zadruga „Ðurovac agrar“ Prokuplje, Zoran StojanoviãNa prostoreu danaðnje Zadruge, 1958.godine formirana je Zemljoradnièka zadruga „Prokuplje“. Za vreme viðegodiðnjeg rada preþivela je viðe transformacija, a od 2003.godine posluje pod sadaðnjim imenom „Ðurovac agrar“.Trenutno proizvde „Oblaèinsku viðnju“na vlastitoj plantaþi od 30 hektara,uz 15 zaposlenih radnika, uz organizaciju proizvodnje viðnje kod brojnih zadrugara ovog dela Srbije. Zadrugom veoma odgovorno, domaãinski, ali i struèno rukovodi menadþment koji predvodi Zoran Stojanoviã, uklapajuãi Zadruu u savremene tokove agrara,odnosno moderne poljoprivredne proizvodnje u Prokuplju i Regionu u celini.

Farma muznih krava porodice Cvetkov, DimitrovgradU poljoprivrednoj proizvodnji ne postoji naèin bodovanja i praãenja uspeðnih poljoprivrednika,kao u sportu. Kad bi postojala tabela najboljih farmi, onda bi Farma Zorana Cvetkova iz Dimitrovgrada bila prva tabeli,ne samo u Regionu,nego i celoj zemlji. Sa ove Stoèarske farme, sa oko 450 krava i podmlatka, Niðkoj mlekari se dnevno isporuèuje oko 5.000 litara mleka ekstra klase..U poslovanju se oslanjaju na vlastitu ekonomuju od 300 hektara paðnjaka i ðuma.. Zoran i Lenèe Cvetkov konstatno rade na selekciji i poveãanju mleènosti krava i planiraju poveãanje kapaciteta..

Za kvalitetno informisanje i druðtvenu odgovornost

Najbolji domaãin u Regionu

Najbolji bankar u Regionu

Najbolje osiguravajuãe druðtvo u Regionu

Najbolji agrar u Regionu

Najbolja farma u Regionu

media INVENT

REGIJA I 19

th th14 – 16 October 2014, Hotel Tami Residence, Nis, Serbia

Center of Excellence and Innovation

Serbian Society for Informatics

Serbian Academy of Sciences and Arts

Mathematical Institute

Center for Women Entrepreneurship

RCC Nis

Regional Chamber of Commerce NisICT Association

thThe 6 International

Organizers:

Events of the 6th International ICT Forum

6th International ICT Conference1st International Conference on Data Collection and Knowledge Extraction1st International Conference Women in ITProject partnership brokerage eventICT Business and Job FairProjects presentationWorkshops

Dr Dragan Kostiæpredsednik RPK Niš otvara

ICT Forum 2014

Šesti po redu 'IKT Forum 2014"sveèano je održ hotelu 'Tami residens° u Nišu. Organizatari IKT Foruma su Matematièki institut Srpske akademije nauka i umetnosti, Centar za žensko preduzetništ o, Društvo za informatiku Srbije, Centar izvrsnosti i inovativmosti i, na kraju, niška Regionalna privredna kamora, koja je inaèe domaæin ovog trodnevnog skupa.

Ovo je prilika da se pokaže sve ono što smo do sada radili, kao i da se najavi ono što planiramo da radimo. Regionalna privredna komora Niš podržava najsavremenije tehnologije. Predstaviæe se autori razlièitih radova, održaæe se nekoliko zanimljivih predavanja. Rezultati skupa videæe se na kraju, treæeg dana i tada æemo znati kakva je korist od održanih prezentacija - rekao je Dragan Kostiæ, predsednik Regionalne privredne komore Niš. Ove godine, IKT Forum okupio je eminentne struènjake i kompanije koje se bave informaciano- komunikacionim tehnologijama iz 15 evropskih zemalja. -Cilj ovog Foruma je da na jednom mestu okupi privrednike, istraživaèe i državne službenike koji su zainteresovani za razvoj i korišæenje informaciono - komunikacionih tehnologija. Ove godine imamo 55 prezentacija razlièitih dostignuæa iz oblasti IKT. Prisutni su uèesnici iz 15 evropskih zemalja: Osim prezentacija, biæe održano nekoliko okruglih stolova, kao i celodnevni trening èlanova desetak IKT klastera za prinremu predpoga projekta koji treba da budu finansirani iz razlièitih evropskih fondova. Na kraju treninga biæe organizovan skup privrednika na kome æe biti prezentovani novi predlozi projekata, kako bi se našli partneri za njihovu implementaciju-naglasio je Miroslav Trajanoviæ, predsednik Programskog odbora "IKT Forum 2014.° Pospednjeg dana Foruma biæe obeležena evropska nedelja programiranja. Tom prilikom, mladi programeri - dobitnici razlièitih evropskih nagrada imaæe šansu da prezentuju svoj dosadašnji trud i rad.

Veliku podršku ovom skupu dala je i Privredna komora Srbije. Prema reèima Mihajla Vesoviæa, srpska privreda i država mora da pridaje veæi znaèaj razvoju IKT-a. -Kriza koja postoji kod nas nema uticaja na rast IKT usluga: Postoji konstantan rast ovih usluga, što je dobro; naroèito zbog spreèavanja industrijske špijunaže- istakao je Vesoviæ, iz Privredne komore Srbije:

Nakon sveèanog otvaranja šestog „IKT Foruma 2014“, prof. dr Vanèo Litovski dobio je nagradu za životno delo iz oblasti informaciono - komunikacionih tehnalogija. Ovom struènjaku nagradu je uruèao predsednik RPK Niš, Dragan Kostiæ.

/ an u

v

REGIJA I 20

Cooperators:

ICT Forum je protekao u predstavljanju dostignuæa domaæih i stranih preduzeæa, institucija i službi u vrlo dinamiènoj oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Svake druge godine oni odgovaraju na naše standardno pitanje „Šta ste NOVO uradili u prethodnom periodu“. Takoðe, ICT Forum je bio dobra prilika da se razmene ideje i rezultati istraživanja izmeðu profesionalaca, nauènika i eksperata. U toku tri dana predstavljeno je više od 50 radova elitnih struènjaka iz poznatih svetskih kompanija i nauènih institucija. Predstavljena su nova dostignuæa, proizvodi i usluge koji su povezani sa skoro svim oblastima ljudskog delovanja, što se moglo videti iz priloženog Programa.

ICT Forum je opravdao svoje ime (forum = trg, mesto za diskusiju, okupljanje, trgovinu) jer su se u okviru njega odvijale konferencije, sastanci, okrugli stolovi i poslovni sastanci. Konferencijski deo su èinile:

- šesta Internacionalna ICT konfrenecija- prva Internacionalna konferencija o Prikupljanju podataka i Formiranj znanja- prva Internacionalna konferencija Žene u IT-ju

sa više od 50 prijavljenih radova pripremljenih od strane više od 100 autora i ko-autora koji su došli iz 11 zemalja. Teme radova su obuhvatale širok prostor od softvera, preko bezbednosti i urgentnih situacija, iz oblasti sigurnosti, iz oblast telekomunikacija, iz oblasti internet i raèunarskih tehnologija, Internet aplikacija i usluga, primene u medicini i stomatologiji, do položaja i regrutacije žena za ova atraktivna zanimanja.

Posebni dogaðaji koji su tekli paralelno sa prezentacijama nauènih i struènih radova su poèeli sastankom Informacionog sistema Komorskog sistema Srbije i sastankom radne grupe koja je imala zadatak da pripemi okrugli sto na temu: „Informacione Tehnologije u Obrazovnom sistemu Srbije“. Narednpg dana je bila: Radionica br. 2 USAID REG projekta, koja je okupila IKT klastere iz regiona jugoistoène Evrope i Turske na pripremi zajednièkog projekta. Memorandum o razumevanju potpisalo je 7 IKT klastera iz 14 zemalja prisutnih na radionici. Organizovano je predstavljanje projektnih predloga i nalaženje potencijalnih partnera. Takoðe, preduzeæa su predstavljala svoje poslovanje i ponudile meðunarodnu saradnju.

Evropska nedelja programiranja ( bila je obeležena u èetvrtak, 16.10.2014. demonstracijom izgradnje, programiranja i upravljanja auto-robotom. Otvoreni èas programiranja posetilo je više od 30 uèenika osnovnih i srednjih škola a izrada aplikacija za mobilne telefone predstavljena je iskusnijim slušaocima. Ova široka akcija, pokrenuta u Evropskoj Uniji, bila je sa sloganom „ , sa osnovnim zadatkom da se kroz manifestacije ovog tipa popularišu IT, kako bi se u Evropi nadomestio manjak IKT profesionalaca od 900.000 do 2020 godine.

Na samom kraju ICT Foruma, bio je sastanak Izvršnog odbora elektrotehnièkih škola Srbije, nakon èega je izabrana najbolja prezentacija VI ICT Foruma, èime se Forum zvanièno završio.

Saša Matejiæ,sekretar Udružanja za IKT RPK Niš

u

i

EU Code Week)

Bring your ideas to life with #coding“

Šta ste NOVO uradili u prethodnom periodu

REGIJA I 21

Prof Litovski je u Niš došao iz Bitolja 1965. godine kada se upisao na Elektronski fakultet. Diplomirao je 1970. god. i odmah se zaposlio kao asistent na Elektronskom fakultetu gde je proveo svoj celokupni radni vek. Za redovnog profesora izabran je pre 27 godina. Ujesen 1999. god. bio je imenovan za gostujuæeg profesora jednog od najnaprednijih univerziteta na svetu, u Sautemptonu. Na Elektronskom fakultetu je služio kao šef Katedre za Elektroniku 12 godina, a predavao je niz predmeta iz oblasti elektronike, projektovanja elektronski kola i veštaèke inteligencije. Nastavu je držao i na Univerzitetima u Prištini, Sarajevu, Istoènom Sarajevu i Banjaluci.

Prof. Litovski je bio èlan IEEE i ACM (“The Association for Computing") više od 20 godina, èlan je ETRANa od 1970. god. a osnivaè je i prvi predsednik Jugoslovenskog društva za simulaciju.

On je redovni èlan Akademije inženjerskih nauka SrbijeNjegov napor da unapredi nastavni proces, pored

pripremanja udžbenika (oko 25), bio je vezan za unapreðenje laboratorijskog rada što je naroèito uspešno uradio u okviru Tempus projekata TEMPUS_JEP-17028-2002 i TEMPUS_JEP_41107-2006. Slièno, on je za Elektrotehnièki fakultet istoènog Sarajeva vodio projekt CDP+ N° 20/IS/06, finansiran od WUS Austria.

Prof. Litovski je osnovao i ureðivao prvi meðunarodni èasopis iz oblasti elektrotehnike na Univerzitetu u Nišu “Facta Universitatis, series: "Electronics and Energetics”. Pored toga on je bio èlan redakcije èasopisa “Elektronika“ koji je u periodu od 5 godina izdavala Elektronska Industrija Niš. Sada je èalan redakcije èasopisa „Electronics“ koji izdaje Banjaluèki Elektrotehnièki fakultet. On je osnivaè i predsednik organizacionog odbora "Small Systems Simulation Symposium"

Prof. Litovski s ponosom tvrdi da je on zaslužan da se na Elektronski fakultet dovede raèunarska grafika, Unix operativni sistem, TCP-IP protokol, superraèunarstvo zasnovano Beovulf tehnologiji, grid raèunarstvo, neuronske mreže, simulacija elektronskih kola, projektovanje integrisanih kola, a prvi je uveo NIDAQ-LabView kao nastavnu tehnologiju za laboratorijski rad.

On je osnovao prvu istraživaèku laboratoriju na Elektronskuom fakultetu LEDA, koja je 2010. god. u studiji Evropske Unije o ICT istraživaèkim kapacitetima Srbije imenovana kao jedan od 17 centara odliènosti.

Nakon sveèanog otvaranja šestog „ICT Foruma 2014“, prof. dr

Vanèo Litovski dobio je nagradu za životno delo iz oblasti

informaciono - komunikacionih tehnalogija. Ovom struènjaku

nagradu je uruèio predsednik RPK Niš, Dragan Kostiæ.

U obraæanju ICT Forumu Prof. Litovski se izneðu ostalog, najpre, zahvalio regionalnoj Privrednoj Komori i njenom Odboru za IKT na priznanju i s tim u vezi umesto priseæanja prošlosti pokrenuo je dve teme od interesa za RPK, Odbor za IKT i nišku IKT industriju.

Najpre je pohvalio PK Srbije, a naroèito RPK Niš, za uspešno prilagoðavanje novim uslovima rada koji su nastali promenom Zakona o statusu komore. RPK Niš je ostala aktivni servis privrede regiona i mesto gde se interesi privrede sagledavaju i brane u kontinuitetu više desetina godina. S tim u vezi naglasio bih potrebu za revizijom metodologije odreðivanja reprezentativnosti privrednih asocijacija kao i za stalnom revizijom same reprezentativnosti kako bi se u Socijalno Ekonomskom Savetu Srbije, a naroèito Nišavskog regiona, našli pravi predstavnici interesa privrede.

Zatim je pohvalio Odbor Udruženja IKT industrije koji veæ više od 10 godina organizuje ICT Forum kao mesto sagledavanja dostignuæa u nauci i praksi IKT regiona. ICT Forum i Konferencija TELSIKS postali su perjanice promocije rezultata niškog regiona i Univerziteta u Nišu u oblasti IKT. Podizanje nivoa ICT foruma do internacionalne konferencije je dostignuæe kojim se može pohvaliti veoma mali broj privrednih asoscijacija. Poslednji ICT forum pored struène i nauène doneo je i poslovnu komponentu time što su organizovani B2B sastanci, Brokerage dogaðaji i predstavljanje rezultata kooperativnih projekata. S tim u vezi predložio bih da se na prvom narednom ICT Forumu organizuje i izložba-sajam dostignuæa u oblasti IKT kako bi se pružila prilika da se s jedne strane niška IKT industrija predstavi gradu, Srbiji i svetu, a s druge strane da se srpska i strana preduzeæa predstave niškom regionu i Srbiji. Na taj naèin bi se znaèajno doprinelo afirmaciji IKT industrije regiona i stvorili uslovi da se na nju gleda sa više poštovanja koje ona, imajuæi u vidu proizvodne rezultate i izvoz, veæ duži period zaslužuje.

Prof.dr Vanèo Litovski

PROF DR VANÈO LITOVSKIDOBITNIK NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO

REGIJA I 22

Table of Contents Energy-efficient Distributed RSS-based Localization in Wireless Sensor Networks Using Convex RelaxationSlavisa Tomic, Milica Maric, Marko Beko, Rui Dinis, Miroslava Raspopovic, Ramo Sendelj Smart Grid Strategy Assessment Using the Fuzzy AHP Aleksandar Janjic, Miomir Stankovic, Lazar Velimirovic Toward Cyber-Physical Manufacturing Systems Vidosav Majstorovic , Jelena Macuzic, Tatjana Sibalija On the Memory Complexity of APP Decoders for LDPC Codes Velimir Ilic, Elsa Dupraz, David Declercq, Bane Vasic Hedge Fund Data Analysis Milan Cvetkovic Software Requirements for Modern Procurement Dragan Manojlov Semantic Web Based Modeling and Implementation of Diploma Supplement Siniša Radulovic, Milan Segedinac, Zora Konjovic, Goran Savic Web Services for Public-private Innovation Networks Valentina Nejkovic, Milan Gocic Crisis Management in the Defense System Samed Karovic Prevention of Environmental Migration Using GIS as a Research Method Ljil?ana Mihajlovic, Nenad Komazec, Mirol?ub Milincic, Bojana Mihajlovic, Tijana Ðordevic Aspects of Decision-making in Emergency Situations Nenad Komazec, Liljana Mihajlovic, Darko Bozanic, Dragan Pamucar Hybrid Clustering Method of Unstructured e-Gov Textual Content Goran Simic, Ejub Kajan, Dragan Randjelovic Flood Hazard Assessment by Application of Fuzzy Logic Dragan Pamucar, Darko Bozanic, Nenad Komazec Modeling Of Internal Control Of Occupational Safety In Corporate Systems By Using Multiple Criteria Decision Making Methods Ivan Mance, Vesna Nikolic, Vladimir Huzak The Status of Women in Information Systems and Technologies in Serbia Ana Pajic , Dragana Becejski Vujaklija Women Active in ICT Sector in Serbia Miroslava Raspopovic, Svetlana Cvetanovic, Milica Vasiljevic Blagojevic IX

Supporters:

Zajedno smo na jednom mestu razgovarali o tome kako da se informacijske kategorije bolje plasiraju u Srbiji u narednom periodu, kako da Srbija ima bolje benefite u narednom periodu. Ono što mene raduje je da smo, u odnosu na prošlu godinu imali trideserak posto više prezentacija razlièitih postignuæa, kako u privrednom sektoru, tako i u nauènom sektoru, zatim ono što me raduje da je mnogo mladih ljudi došlo, predstavilo prvi put svoje rezultate. To me raduje što postoji kontinuitet, da æe se u Srbiji informacione tehnologije sve jaèe I jaèe nametnuti. To je važno za ovo društvo jer pored turizma, ICT je jedina oblast koja beleži konstatan rast. Takoðe jedna od stvari koju želim da podcrtam je da smo po prvi put održali konferenciju u Srbiji, konferenciju na temu ŽENE U ICT-u. Ovo smo uradili da bismo poboljšali strukturu kadrovsku u ICT-u, ali jedna druga stvar, da pokušamo da naðemo razloga što je malo žena u ICT-u i da pokušamo I na taj naèin poveæamo broj ljudi koji æe se baviti informaciono komunikacijskim tehnologijama.

i

Prof. dr MIROSLAV TRAJANOVIÆ

Predsednik Programskpg odbora Faculty of Mechanical Engineering, Nis

Završen je 6. ICT FORUM. To je bio najbolji IT Forum do sada. On je bio krovna organizacija koja je ugostila desetak razlièitih manifestacija ugostivši na jednom mestu ljude, pre svega iz privrede onima koji se bave informacijsko komunikacionim tehnologijama , zatim ljude iz akademskih intitucija nauènike I institute I ono što je takoðe važno, ljude iz upravljaèkih struktura, ljude iz vlada.Bili su tu predstavnici iz dva ministarstva .

Doprinos kvalitetnom I plodotvornom radu ICT Foruma 2014 su svojim uèešæem I angažovanim delovanjem dali Irini Reljin, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija RS, Snežana Markoviæ, državna sekretarka Ministarstva obrazovanja RS, Mihailo Vesoviæ, potpredsednik PKS, Zorica Pantiæ, rektorka Wentworth tehnološkog instituta, Boston, SAD, Vule Vukoviæ i Ivan Lukoviæ, Telekom Srbija, Miroslav Trajanoviæ, Mašinslki fakultet Niš,predsednik Programskog odbora Foruma, Vanèo Litovski, prvi laureat Nagrade za životna dostignuæa na polju IKT, Vladan Todoroviæ, Global Siemens Account, Minhen, Nemaèka, Dragan Domazet, Metropoliten Univerzitet, Beograd, Srbija, Milan Zdravkoviæ, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, Srbija, Slaviša Tomiæ, Institute for System and Robotics/IST, Lisabon, Portugalija, Samed Karoviæ, Goran Šimiæ i Dragan Pamuèar, Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Ministarstvo odbrane, Beograd, Srbija, Branko Babiæ, Visoka tehnièka škola strukovnih studija, Novi Sad, Srbija, Dragana Beèejski Vujaklija, Društvo informatièara Srbije, Beograd, Srbija, Zora Konjoviæ, Fakultet tehnièkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Srbija, Miroslava Raspopoviæ i Vuk Vasiæ, Fakultet informacionih tehnologija Metropoliten Univerziteta, Beograd, Srbija, kao i predstavnici Udruženja za IT Regionalne privredne komore Niš, Saša Matejiæ, Zoran Markoviæ, Maja Ðorðeviæ i Dragana Radenkoviæ.

Utisci sa ICT Foruma 2014

Supporters:

Challenges and Benefits of Incorporating ICT in NGO Initiatives and Activities Miroslava Raspopovic, Vuk Vasic Use of Data Mining Techniques in Higher Education Institutions Natasa Aleksic Application of the WASPAS Method for Software Selection Milos Madic, Nikola Vitkovic, Milan Trifunovic AHP Based Comparison of Open-source BPM Systems Dragan Misic, Milena Misic, Milan Trifunovic Geometrically Defined Cloud of Anatomical Points of Human Femur Trochanteric and Neck Region Nikola Vitkovic, Miodrag Manic, Miroslav Trajanovic, Milos Stojkovic, Dragan Misic, Milos Madic, Stojanka Arsic Morphological Properties of the Hand Bones Important for Their 3D Geometrical Modeling Stojanka Arsic, Nikola Vitkovic, Miodrag Manic, Milos Stojanovic Bio-Form and Complex Configuration Elements Designing and Their Production with Additive Technologies Miodrag Manic, Jelena Milovanovic, Nikola Vitkovic, Zoran Stamenkovic Application of Computed Tomography in Diagnostics and Management of Osteoporosis Nikola Korunovic, Jelena Rajkovic, Sladjana Petrovic, Stevo Najman, Dragan Mihailovic Failure Mode and Effects Analysis as Support Orthopedic Surgery Sasa Randjelovic, Igor Kostic, Dejan Tanikic, Dalibor Djenadic Enhanced Coarse-fine Search Scheme for Digital Image Correlation Samo Simoncic, Melita Kompolsek, Primoz Podrzaj Application of Telemedicine in Treatment of Coxarthrosis Using Cementless Endoprosthesis of the Hip Joint With Fitmore® Hip Stem Ivan Golubovic, Zoran Bascarevic , Zoran Golubovic, Predrag Stoiljkovic1, Stevo Najman, Marija Trenkic-Bozinovic, Sladjana Petrovic, Zoran Radovanovic, Sanja Stojanovic, Milica Stanisavljevic, Mila Janjic, Sasa Stojanovic, Sonja Stamenic, Milan Ciric Problems for development of E-Government in Republic of Srpska Dalibor Drljaca, Branko Latinovic

Prvo tu su bili sastanci informacionog sitema komorskog sistema Srbije. Tu je bio sastan za pripremu Foruma za edukaciju o informacionim tehnologijama u edukacionom sistemu države Srbije. Tu je bio jedan veliki skup 14 klastera iz Jugoistoène Evrope u organizacije USAID-a odnosno programa za regionalni ekonomski rast u okviru koga je potpisan memorandum o saradnji u okvru koga su pravljena lokalna partnerstava i voðeni poslovni razgovori. Ono što nas poseno radovalo je organizovana prezentacija u okviri Evropske nedelje programiranja koji je doveo u okviru foruma oko 50 uèenika srenjih škola koji su imali prilike da se upoznaju sa dostignuæima iz oblasti informacionih tehnologijama sa projektima autorobota i imali su èas programiranja i koliko sam primetio svi su izuzerno zadovoljni i profesori koji si ih doveli ai sama deca.Ono što može da se kakaže da je FORUM ispunio sva oèekivanja kako u nauènom i struènom delu, uspeo je da okupi na jednom mestu privrednike koji se bave informaciono komunikacijskim tehnologijama, ljude iz nauke i struke kiji se bave i obrazovanjem i nauèno istraživaèkim radom. Uspeo je da okupi državne organe, institucije koje se bave podrškom privredi, da ih dovede na jedno mesto da razgovaraju o problemima i buduæim aktivnostima. Ono što je interesantno što smo èuli predlog da sledeæi forum ne bude za dve godine, veæ da bude naredne godine. Posebno mi zadovoljstvo da u okviru zatvaranja biæe predstavljeni talenti, naši buduæe nade, deca iz srednjih škola i sa fakulteta koji osvajali nagrade na meðunarodnim takmièenjima.

REGIJA I 23

Informativno komunikacione tehnologije su jedan od sedam prioriteta Strategije nauènog I tehnološkog razvoja Republike Srbije 2010 – 2015 godina. Ovaj forum, uspešan i dobro poseæen, možemo shvatiti i kao jedan veliki podsticaj raspravi, pripremi i izradi strategije nauènog I tehnološkog razvoja Srbije za period 2015-2020.godina, pogotovu imajuæi u vidu da je ICT forum u Nišu pokrivao širok raspon tema iz oblasti bezbednosti, iz oblasti sigurnosti, iz oblasti telekomunikacija, iz oblasti internet i raèunarskih tehnologija. Naravno da postoje neki uoèljivi nedostaci u samim programima u nekim temama gde su posebni interesi bili stavljani na posebne standarde, na standarde ne baš tako visokog nivoa, na neki naèin bez kritièkog rasuðivanja preuzetih sa strane.

Dr PREDRAG PETROVIÆnauèni savetnik Istraživaèkog institute IRITEL iz Beogradaredovni èlan Akademije inženjerskih nauka Srbije

Mr SVETISLAV PANTIÆ Center of Excellence and Innovation, Nis, SerbiaPredsedavajuæi Organizacionog komiteta

ICT Forum je prema obimu i znaèaju prevazišao prethodni forum. Ta je nama jako drago, da je bilo preko 50 prezentacija iz petnaestak zemalja od preko 100 autora i sa èitavom serijom prateæih dogaðaja. Profesor Trajanoviæ je više bio zadužen za nauèni, struèni deo za organizaciju prezentacija, a ja bi hteo da kažem o prateæim dogaðajima koji su ovoga puta bili prilièno bogati.

SRPSKI KLASTERSKA ZAJEDNICA NA “DANIMA KLASTERA 2014” U TURSKOJZalaganjima “Kuæe klastera” ostvareno je sufinansiranje uèešæa više od 30 predstavnika srpske poslovne zajednice i klasterskih organizacije iz Srbije. Konferenciju æe ispred “Kuæe klastera” otvoriti mr Danka Milojkoviæ, direktorka Kuæe klastera.. U agendi konferencije biæe 35 govornika iz 13 zemalja, iz Srbije æe uèestvovati predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija RS, Ministarstva privrede RS,Kuæe klastera, Tursko srpskog poslovnog saveta u Istanbulu, Centra za razvoj Jablanièkog i Pèinjskog okruga iz Leskovca, g-din Dragan Kostiæ, predsednik Grupe slobodnih zona Srbije i Direktor slobodne zone u Pirotu. U izložbenom delu “Info Cluster sat” oèekuje se uèešæe Auto klastera Srbije, Klastera kreativnih industrija Vojvodine, Srpskog klastera drvopreraðivaèa, Klastera turizma Banjac iz Niške Banje, Graðevinskog klastera Dunðer, Graðevinskog klastera Opeka Brick, Agro klastera iz Homolja, Turistièkog klastera Avala iz Beograda, Tekstilnog klastera Facts iz Beograda, Tursitièkog klastera Radan, Srpskog klastera nameštaja, Regionalni voæarski klaster južne Srbije, Klaster obuæe Koštana, i Klaster organske hrane.Više srpskih firmi je iskazalo potrebu za B2B povezivanjem sa turskim privrednicima radi uvoza, izvoza, zajednièkog ulaganja, iznajmljivanja ili prodaje poslovnog prostora.Srpski proizvoðaèi vina i rakije su iskazali interesovanje za povezivanjem sa proizvoðaèima vina i rakije u Turskoj i Klasterom vinara Trakijske regije. Interesovanje za obilazak poznatih vinarija je u opticaju organizactora nakon završetka konferencije. Trakijska razvojna agencija – domaæin ovogodišnje konferencije je omoguæila uèesnicima konferencije, da pored profesionalnog programa, upoznaju njihov grad Tekirdag, uživaju u turskoj muzici i hrani, i kroz poludnevnu organizovanu turu posete Jedrenu, staroj Otomanskoj prestonici.

Trakijska razvojna agencija, domaæin ovogodišnje konferenci je, je osnovana 2010.godine pod pokroviteljstvom Ministarstva za razvoj Republike Turske, radi regionalnog razvoja, planiranja, koordinacije meðu partnerima i podsticanja lokalnih potencijala. Upošljava 35 struènjaka iz razlièitih oblasti u cilju realizacije programa finansijske i tehnièke podrške za MSP i namenskih projekata koji doprinose bržem razvoju regiona.

REGIJA I 24

Niški brend Konferencija „Dani klastera 2014“ u TurskojKonferencija „Dani klastera“ zapoèeti u Nišu 2010.godine, uz podršku Danskog programa za lokalni ekonomski razvoj na Balkanu LEDIB, od regionalnog dogaðaja prerasli u transnacionalni prošlogodišnji izvoðenjem u Sofiji pod pokroviteljstvom Predsednika R Bugarske. Po preporuci Ministarstva privrede Odeljenja za izvoz R Turske, ovogodišnja V Balkansko Crnomorska konferencija „Dani klastera“ biæe realizovana 30. i 31. Oktobra u Tekirdagu, na Mramornom moru u Turskoj“.

Kuæa klastera je u prethodnom petogodišnjem periodu razvila metodologiju konferencije i u ulozi mentora doprinosi njenom originalnom sprovoðenju u zemljama domaæinima konferencije u region.

Turska, Rumunija, Srbija, Bugarska, Danska, Grèka, Austrija, Crna Gora, Nemaèka, Španija, BiH, Makadonija, Slovenija, Albanija, Maðarska, Hrvatska, Italija, Indija i Kameron.Misija konferencije “Dani klastera” je sinergija klastera u Balkansko Crnomorskom region i direktno prekogranièno privredno povezivanje izmeðu zemalja organizatora konferencije. S tim u vezi koncept pripreme konferencije podrazumeva organizaciju najmanje dve poslovne posete partnera. U aprilu 2014. Godine delegacija kuæe klastera je posetila Trakijsku razvojnu agenicju u Tekirdagu,, a u junu 2014.godine poseta je uzvraæena organizacijom studijske posete “Put saznanja o klasterima” od strane Kuæe klastera srpskim klasterima i institucijama.

Domaæin i ko-organizator ovogodišnje konferencije je Trakijska razvojna agencija iz Tekirdaga. Osnivaè i ko-organizator konferencije je Kuæa klastera iz Niša, Srbija.Misija ovogodišnje konferencije je kreiranje sinergije klastera balkansko crnomorskog regiona kroz izgradnju javno privatnog dijaloga i predstavljanje dobrih primera klastera u regionu. Konferencija æe doprineti: razmeni znanja i iskustava u vezi razvoja klastera u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji, meðuklasterskom povezivanju, efikasnijem pristupu razvojnim fondovima.

Kuæa klastera, kao inicijator i koordinator Balkanske mreže klastera, je razvila model za razvoj MSP i klastera u zemljama u tranziciji koji podstièe sinergetske efekte prekograniène klasterske saradnje u regionu.Balkanska mreža klastera obuhvata više od 170 klasterskih organizacija i institucija podrške iz svih balkanskih zemalja. Info centar Kuæe klastera raspolaže sa više od 3000 kontakata sa struènjacima iz oblasti ekonomskog razvoja, institucijama i privrednicima. Èlanstvo je besplatno, a misija mreže je sinergija klastera na Balkanu radi razvoja transnacionalnih projekata, pristupa razvojnim fondovima i nastupa na nova tržišta. Kuæa klastera je izgradila dobar poslovni imidž meðu evropskim i svetskim institucijama koje je institucionalno podržavaju u misiji ekonomskog razvoja u Balkansko Crnomorskom region. Najzaèajnije meðunarodne institucije podrške Kuæe klastera su: globalna TCI mreža u Barseloni, Clusterland iz Austrije, Danska akademija klastera RegX, Razvojna agencija TMG-DanuClus radna grupa za razvoj klastera Dunavske strategije, Evropska klaster kolaboraciona platform EC. Snažna promotivna podrška pomenutih institucija podrške doprinela je zalaganjima Info centra Kuæe klastera da æe na konferenciji uèestvovati više od 200 uèesnika iz 19 zemalja:

TURSKI PRIVREDNICI U POSETI KLASTERIMA I MSP INSTITUCIJAMA

U okviru dvodnevne posete našoj zemlji poslovna delegacija iz regiona Trakije u Turskoj posetila je, sredinom juna, nišku Kuæu klastera. Tom prilikom Kuæa klastera je organizovala niz sastanaka na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Razlog posete turske delagacije Srbiji su pripreme za organizovanje pete po redu Balkansko-crnomorske konferencije „Dani klastera 2014“ u gradu Tekirdagu, kao i uspostavljanje poslovne saradnje izmeðu firmi izTrakijske regije i firmi sa podruèja jugoistoène Srbije.Interesovanje za saradnju sa privrednicima iz naše zemlje turska delegacija je potvrdila I potpisivanjem memoranduma o saradnji sa niškom Kuæom klastera. Direktorka Kuæe klastera mr Danka Milojkoviæ kaže da memorandum predstavlja prvi korak u uspostavljanju privredno-kulturne saradnje Trakijske regije i jugoistoène Srbije. „Trakijska regija je jedna od najrazvijenijih regija u Turskoj, a uz to je i geografski nama najbliža, i te pogonosti nameravamo da iskoristimo. Turski investitori veæ su prisutni u Makedoniji. Njihova mala i srednja preduzeæa tamo su kupila proizvodne pogone i zapoèela najrazlièitiju proizvodnju, poput proizvodnje tekstila, èipova i poljoprivrede. Na ovom podruèju, takoðe, ima dosta poslovnih objekata koji mogu da budu ponuðeni turskim privrednicima za pokretanje proizvodnje“, istakla je g-ða Milojkoviæ. Zamenik generalnog sekretara Trakijske razvojne agencije g-din Mehmet Karaman koji je u ime turske delegacije potpisao memorandum o saradnji izjavio je da postoji obostrano interesovanje za saradnju, a „Dani klastera“ biæe prilika da se ideje o saradnji i konkretizuju. Turska delegacija je prvog dana boravka u Srbiji posetila Ministarstvo privrede, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, najstariji srpski klaster Klaster drvopreraðivaèa i Savet za klastere Privredne komore Srbije. Tom prilikom delegacija se susrela sa klaster menadžerima Auto klastera Srbije, Klastera modne i odevne industrije Srbije FACTS, Agroklastera iz Homolja, Turistièkog klastera Avala iz Beograda i Srpskim klasterom nekretnine.Turska delegacija je u Kuæi klastera potpisala sporazum o saradnji u vezi realizacije ovogodišnjih Dana klastera i buduæeg prekograniènog povezivanja južne Srbije i Trakijske regije. Nakon toga održani su sastanci sa rukovodstvom RPK Niš, saslušane prezentacije TON Niš, graðevinskog klastera Dunðeri klastera energetske efikasnosti južne Srbije. Delegacija je posetila Slobodnu zonu u Pirotu.

Globalna TCI mreža iz Barselone okuplja 9000 èlanica – struènjaka za MSP i klastere, predstavnika razvojnih agencija, vladinih institucija, klasterskih organizacija, akademskih institucija, kompanija i multinacionalnih organizacija iz više od 110 zemalja širom sveta.TCI predstavlja vodeæu organizaciju u svetu èiji Odbor direktora ima uticaja na kreiranje evropske i svetske ekonomske politike i raspoloživost razvojnih fondova.Niški brend “Dani klastera” je podržan od TCI organizacije èinjenicom da se nalazi u zvaniènom kalendaru klasterskih dogaðaja ove svetske organizacije, kao i da se o razvoju klastera u Balkansko Crnomorskom region putem e-biltena informiše èlanstvo TCI mreže.Slièna informacija je oglašena u Evropskoj klaster kolaboracionoj platform/EK/EU. Èlanovi Upravnog odbora TCI – Globalne mreže klastera za prijem u ovaj najviši upravljaèki organ predložili su našu sugradjanku mr Danku Milojkoviæ, direktorku Kuæe klastera, a na osnovu do sada postignutih rezultata na povezivanju malih i srednjih preduzeæa u klastere, razvoju klasterske mreže, promociji razvoja MSP sektora u Srbiji i njihovom povezivanju sa srodnim partnerima u balkanskim zemljama. U pozivnom pismu èlanova Upravnog odbora Globalne TCI mreže se, izmedju ostalog, navodi: “Sa posebnim zadovoljstvom želimo da vas informišemo da je mr Danka Milojkoviæ, inicijator i koordinator “Balkanske Mreže Klastera” i direktor “Kuæe klastera”, nominovana za èlana Upravnog odbora Globalne TCI mreže. TCI posebno vrednuje njenu strategiju promocije i podrške razvoju klastera u Srbiji i na Balkanu, kao i njenu i “Kuæe klastera” iskazanu višegodišnju posveæenost TCI misiji. Potencijalni doprinos g-ðe Milojkoviæ jaèanju veza izmeðu TCI i struènjaka za razvoj klastera u Balkanskom i Crnomorskom regionu se smatra od velike vrednosti za razvoj TCI mreže. Kandidatura g-ðe Milojkoviæ æe biti predstavljena i glasana na Generalnoj Skupštini TCI organizacije u Montereju, 11.novembra, tokom 17. TCI globalne konferencije, koja æe se održati od 10.-13. Novembra. Konferencija æe biti fokusirana na potencijale klastera radi doprinosa kreiranju vrednosti za održivu buduænost”-zakljuèeno je u dopisu Globalne TCI mreže.

PODRŠKA EVROPSKIH I SVETSKIH ORGANIZACIJA BALKANSKOJ KLASTER MISIJI KUÆE KLASTERA

REGIJA I 25

mr Danka Milojkoviæ direktorka Kuæe klastera

REGIJA I 26

Regionalna privredna komora Niš, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave RS, USAID Projektom za bolje uslove poslovanja (USAID BEP) i Privrednom komorom Srbije, 12. septembra 2014. godine bila je domaæin okruglog stola u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o inspekcijskom nadzoru.

Cilj reforme inspekcijskog nadzora u Srbiji je unapreðenje regulatornog okvira u oblasti inspekcija, standardizovanje procedura za rad inspekcijskih organa i podizanje kapaciteta inspekcija, odnosno stvaranje sistema inspekcija koji æe biti delotvoran, efikasan, transparentan i odgovoran.

Pored smanjenja troškova kako za javni sektor, tako i za privredu, reforma inspekcija trebalo bi da doprinese unapreðenju bezbednosti graðana, privrede i životne sredine. Takoðe, jedan od ciljeva zakonopisca je i da inspekcijske službe postanu servis za onaj deo privrede koji se pridržava propisa i da podstakne ekonomski razvoj preusmeravanjem sive ekonomije u legalne tokove

O INSPEKCIJSKOM NADZORU – KORI UDOVIÈKI

Dogaðaji

KVALITETA PROIZVODA OD VOCAI POVRCA, SUPA, ZACINA I DODATAKA JELIMA, CRNE KAFE I CAJA

PROIZVODA NA BAZI ŽITA I BRAŠNA I KONDITORSKIH PROIZVODA

KVALITET MESA I PROIZVODI OD MESA

MLEKO, MLECNI PROIZVODI, SIREVI I SLADOLED

PÈELINJI PROIZVODI I OPREMA ZA PÈELARSTVO

NAGRADA U KOZARSTVU

„BOKI” SZTR, Donja Toponica-ProkupljeDomaci džem Jagoda ZLATNA MEDALJA

Burek sa sirom 5,0 VELIKA ZLATNA MEDALJAPašteta sa sirom 4,8 ZLATNA MEDALJA

„Opšte udruženje preduzetnika”, PirotPirotska peglana kobasica „Diavolo” – „Pirotska Avlija” VELIKA ZLATNA MEDALJAPirotska peglana kobasica ”Boemska potkovica” ZLATNA MEDALJAPirotska peglana kobasica „Mrnjak” ZLATNA MEDALJA

MLEKARA "BORJANA" – PirotStari kozji sir "Goatesa" 73,83 SREBRNA MEDALJA

Opšte udruženje preduzetnika PIROT, “PCELARSTVO PEJCIC” - PirotLivadski med sa Stare planine 10,66 ZLATNA MEDALJA

SREBRNA MEDALJA ÆIRIÆ JELKA, PIROT ZA IZLOŽENA GRLA KOZA ALPINO RASE

„PEKARA BRANKOVIC”DOO, Niš

81.Meðunarodni poljoprivredni sajam

PRIZNANJAPOLJOPRIVREDNIM PROIZVOÐAÈIMA

REGIJA I 27

äåöåìáàð 2013.

ÊÀÒÀËÎÃÑÅÌÈÍÀÐÀ ÇÀ 2014.

ÐÅÃÈÎÍÀËÍÀ ÏÐÈÂÐÅÄÍÀ ÊÎÌÎÐÀ ÍÈØ

Jedan od zadataka Komore jeste stalna edukacija zaposlenih u privredi, javnim preduzeæima, bankama, osiguravajuæim kuæama i finansijskim organizacijama, sa posebnim naglaskom na menadžmentu, koju sprovodimo kroz organizovanje obuka, seminara, radionica i konsultacija s ciljem sticanja novih znanja vezanih za unapreðenje poslovanja, organizaciju procesa rada, upravljanje ljudskim resursima, uvoðenje i upravljanje standardima kvaliteta i sl.Savremeni naèin poslovanja i upravljanja, s obzirom na visok stepen tehnièkih i tehnoloških promena, nezamislivi su bez kontinuirane edukacije. Poslednjih decenija znanje je glavna konkurentska prednost koja omoguæava brže prilagoðavanje promenama. Ponuðeni seminari za 2014. godinu izabrani su od naših privrednika, odnosno predstavnika menadžmenta privrednih društava, naših èlanica, posredno i neposredno, na osnovu upitnika, evaluacija ili na osnovu direktnih zahteva. Uvažavajuæi želje i potrebe privrede našeg regiona, istovremeno smo vodili raèuna da sadržaj seminara kao i institucije i predavaèi koji ih sprovode odgovaraju visoko postavljenim kriterijumima. Odavno je poznato da nije samo važno šta se uèi veæ i ko nas uèi. Voðeni ovom premisom, birali smo predavaèe i verujemo da smo napravili dobar izbor.

Saša Matejiæ

AK – KLJUÈ U RUKE DOMAÃIM PRIVREDNICIMACE ZNAK – KLJUÈ U RUKE DOMAÃIM PRIVREDNICIMA U nastojanju da svojim èlanicama pribliþi savremene naèine poslovanja, ali i da podstakne potencijalne izvoznike kako bi unapredili svoja znanja, Regionalna privredna komora Nið realizovala je svoj prvi edukativni seminar u nizu sliènih skupova predviðenih za ovu kalendarsku godinu. Zbog èinjenice da je stepen tehnièkih i tehnoloških promena koje prodiru u poslovni sektor izuzetno visok, nameæe se zakljuèak da je uspešno poslovanje u procesu pristupanja EU nezamislivo bez usvajanja novih znanja, koja su postala glavna konkurentska prednost na tržištima.U sredu, 26. februara održan je izuzetno poseæen skup na temu CE znak-sistem sertifikacije proizvoda u EU, kojem je prisustvovalo preko 50 privrednika sa podruèja tri okruga koja pokriva RPK Niš. Seminar je prevashodno bio namenjen rukovodeæim kadrovima, ali i osoblju zaduženom za kompletiranje dokumentacije kojom se plasiraju proizvodi na tržišta EU.Predavaèi su bili Dušan Vuèkoviæ, naèelnik Odeljenja za tehnièke propise i ocenjivanje usaglašenosti pri Ministarstvu privrede, Zoran Bakiæ, rukovodilac grupe za tehnièke propise i Vladimir Vukašinoviæ, generalni direktor preduzeæa "Kvalitet" Niš, Todor Mikiæ, ocenjivaè ispitnih laboratorija i sertifikacionih tela i Zvonimir Vuèkoviæ, rukovodilac Sektora za ispitivanje.CE oznaka ukazuje da je prizvod projektovan i proizveden u skladu sa zdravstvenim, bezbednosnim i ostalim propisima EU, koje se odnose na odreðenu vrstu proizvoda. Bez CE znaka nemoguæe je pojaviti se na EU tržištima, te on praktièno predstavlja naèin na koji se dolazi do preko 500 miliona potencijalnih kupaca. Komentari kolega iz kompanije "Tigar" Pirot nakon održanog seminara ukazuju na visoko zadovoljstvo èlanica RPK Niš ovakvim vidom poslovnih okupljanja, kao i na potrebu kontinuirane organizacije seminara i edukacija.

PERMANENTNA EDUKACIJA - GARANCIJA USPEHA

Programske akcije

SOFTVERSKE PLATFORME ZA UNAPREÐENJE RADA KOMPANIJA

Odlièan odziv privrednika sa podruèja regiona na inicijativu Komore da aktivno uèestvuju u edukacijama, koje su u ovoj godini važan i redovan deo komorskih aktivnosti, potvrdio je i seminar na temu Komparativna analiza savremenih softverskih platformi. Cilj ovog seminara su bili pregled i analiza aktuelnih razvojnih platformi i tehnologija sa aspekta tipiènih razvojnih problema i popularnih pristupa njihovom rešavanju.Seminar se fokusirao na sledeæe oblasti:1.Razvoj desktop aplikacija – Microsoft Visual Studio (.NET, C#, C++, WPF), NetBeans (Java tehnologije), Eclipse (Java)2.Razvoj Web aplikacija - Microsoft Visual Studio (ASP.NET, MVC, C#, Web Services (ASP.NET WS, WCF), Silverlight i dr.), NetBeans i Eclipse (Java Web tehnologije: JSP, Java Servleti, Java Beans, JSTL, JSF, JMS, JAXP i dr.), PHP (Symfony, Laravel, CakePHP i dr.), JavaScript i jQuery, Node.js, Bootstrap i dr.3. Razvoj mobilnih aplikacija – Android (Eclipse), i OS4.Razvoj cloud zasnovanih aplikacija – Hadoop, MapReduce, HDFSPolaznici seminara, koji su na kraju izrazili veliko zadovoljstvo onim što su èuli i videli u prethodna dva dana – a potvrda su rezultati sprovedene ankete – bili su rukovodioci i izvršioci IT sektora, a predavaèi sa katedre za Raèunarstvo Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Predstavnici Elektronskog fakulteta i RPK Niš su prilikom dodele sertifikata polaznicima seminara izrazili zadovoljstvo zbog interesovanja polaznika i kvalitetnih pitanja.Polaznicima je obeæano da æe u skladu sa moguænostima obeju organizacija za sve aktuelne IT teme za koje budu bili zainteresovani u narednom periodu biti razumevanja i da æe se uvek prvo sagledavati interes privrednika. Na ovaj naèin predstavnici ovog sektora biæe uvek u toku sa najsavremenijm dostignuæima IT oblasti, èime bi se unapredio kapacitet zaposlenih i samih kompanija. Saša Matejiæ

ÐÅÃÈÎÍÀËÍÀ ÏÐÈÂÐÅÄÍÀ ÊÎÌÎÐÀ ÍÈØ

Programske akcije

PERMANENTNA EDUKACIJA - GARANCIJA USPEHA

Razvoj desktop orijentisanih aplikacijadipl. inž. Nikola Davidoviæ, dipl. inž. Sanja Bogdanoviæ - Diniæ

Desktop aplikacijeDesktop aplikacije se izvršavaju samostalno na PC raèunarima. Uglavnom ne zahtevaju internet konekciju za rad i pružaju najsigurniji rad. Najèešæe se koriste kao enterprise aplikacije u kompanijama, ali su to èesto i aplikacije koje intenzivno komuniciraju sa raèunarskim hardverom.PrednostiAplikacije se brzo izvršavaju - Responsive. Postoji totalna kontrola na korisnièkim intefejsom i korsnièkim ugoðajem i omoguæena je potpuna integracija sa raèunarom, lak pristup hardveru raèunara, lokalno snimanje podataka, presistencija itd.ManeTeško ih je koristiti sa udaljenih lokacija ili sa razlièitih raèunara (Remote Desktop, TeamViewer, instaliranje lokalno), postoji problem intaliranja od strane velikog broja korisnika i potreba za periodiènim lansiranjem novih verzija (updates) i razvojem za razlièite platforme (Linux, Windows, Mac)Desktop aplikacije se dele prema platformi za koju su razvijene na: Windows aplikacije, Linux aplikacije, Mac OS aplikacije.Pojedine tehnologije su namenjene samo odreðenim platformama dok su druge crossplatform tehnologije..

KOMPARATIVNA ANALIZA SAVREMENIH SOFTVERSKIH PLATFORMI

Computer graphics & GIS laboratoryFaculty of electronic engineering, Universityof Niš

Aleksandra Medvedeva14, 18000 NišTel. (018) 529-331, (018) 529-500, (018) 529-642

Fax: (018) 588-399WWW: http://gislab.elfak.ni.ac.rs

SARADNIK NA EDUKACIJI

REGIJA I 28

Razvoj aplikacija za savremene mobilne platforme Dr Bratislav Prediæ

Aktuelne mobilne platforme Trendovi razvoja i prodaje mobilnih uredaja: Najmasovniji tipovi racunarskih uredaja u upotrebi, najbrže rastuca korisnicka baza, nisu fokusirani iskljucivo na profesionalne korisnike, mobilnost – korišcenje bilo kada i bilo gde Oblasti primene: Mobilna telefonija, prenosno i sveprisutno racunarstvo, SmartTV, Gaming ...

Karakteristike mobilnih platformi - iOSMobilni operativni sistem kompanije Apple. Inicijalno razvijan za iPhone... iPad, iPodTouch... Multitasking, push notification, touch input ... Isporuka aplikacija kroz strogo kontrolisani marketplace Lansiran u leto 2008. Milion prodaja 74 dana posle lansiranja –Revolucionaran pristup izgradnji mobilnog ekosistema Aplikacije prolaze kroz proces odobrenja . Enterprise AppStore –Kompanije mogu objavljivati aplikacije za internu upotrebu

Karakteristike mobilnih platformi – Android Android je mobilni operativni sistem . Zasnovan je na Linux kernelu. Razvio ga Google i kasnije Open Handset Alliance. Danas se koristi za najrazlicitije uredaje: mobilni telefoni, tablet racunari, eReader prenosni uredaji, Netbook racunari, SmartTV televizori, Mp4 plejeri Zašto je Android poseban? Komponentna arhitektura u kojoj se delovi aplikacije mogu koristiti u drugim aplikacijama. Potpuno besplatna OpenSource platforma zasnovana na Linux-u –Automatska kontrola životnog ciklusa aplikacije. Programi su medusobno izolovani sa više slojeva bezbednosti. Doprinosi stabilnosti sistema (visok kvalitet grafike, videa i zvuka). OpenGL podrška za grafiku. Razvojno okruženje - Eclipse 3.6 ili noviji ili AndroidStudio, Android SDK ADT kao plugin, On-device debugging Moguce je koristiti managed (Java) i native C/C++ kod. Posebna Dalvik Java Virtuelna mašina prilagodena mobilnim uredajima. Moguænost izvršavanja više virtuelnih mašina na istom hardveru u isto vreme Osnovni blokovi Android aplikacija ?Aktivnost (Activity) – Jedan ekran aplikacije sa korisnickim interfejsom ?IntentReceiver – Reaguje na neki eksterni dogadaj ?Servis (Service) – Zadatak koji se obavlja u pozadini bez korisnickog

interfejsa ?ContentProvider – Komponenta koja omogucava razmenu

podataka izmedu aplikacija na uniforman nacin Bezbednost Android aplikacija : Svaka aplikacija zaseban Linux proces, svaki proces zasebna Dalvik, VM, svaka aplikacija ima zaseban LinuxID – zaseban user Prednosti Android platforme Otvorenost – omogucava pristup bazicnim funkcionalnostima kroz standardne API pozive (nema privilegovanih aplikacija), Third-party aplikacije mogu zameniti cak i osnovne komponente sistema (dialer, messaging...), brz i jednostavan razvoj na svim platformama, otvoren on-device development... Mane Android platforme: Bezbednost (prebacena na krajnje korisnike), podeljena odgovornost za razvoj osnovnog koda Marketplace – Google PlayStore - Postoji jedna zvanicna i mnogo third-party prodavnica, potpuno legalan i jednostavan sideloading, primenjen princip potpune otvorenosti – samouredenja sistema. Efekat: Ogroman broj aplikacija koje su neupotrebljive, nedovršene, kopije drugih aplikacija ili virusnog tipa. Third-party marketi imaju još izraženiji problem bezbednosti. Od Avgusta 2012. Google lagano uvodi pravila.

Razvoj cloud zasnovanih aplikacija dr Aleksandar Stanimiroviæ

Šta je Cloud computing? „Racunarstvo u oblaku". Cloud computing je trenutno jedan od najpopularnijih termina („buzzword") u oblasti racunarstva. U suštini jednostavan koncept, koji podrazumeva postojanje racunarskih kapaciteta na udaljenoj lokaciji, koji se po potrebi koriste. Racunarska paradigma kod koje se obrada izmešta sa personalnih racunara i individualnih aplikativnih servera u „oblak racunara” Osnovne karakteristike Cloud computing-a •On-demand self-service - Korisnik sam sebi dodeljuje potrebne resurse bez interakcije sa dobavljacem usluge •Broad network access – Servis je dotupan korišcenjem standardnih Internet protokola •Resource pooling – Dobavljac poseduje pool resursa koji se po potrebi raspodeljuju izmedu veceg broja klijenata (multi-tenant) •Rapid elasticity – Resursi se zauzimaju ili oslobaðaju, u nekim sluèajevima automatski, kako bi se obezbedilo masivno skaliranje sistema •Measured service– Automatska kontorla i optimizacija resursa, plaæaju se samo usluge koje su zaista i iskorišæenje

Prednosti korišãenja Cloud computing-a - Odnos cena/performanse, gotovo neograniceni prostor za skladištenje podataka, automatizovana integracija softvera, jednostavan pristup informacijama, dostupnost infromacija, Backup/Recovery Nedostaci korišcenja Cloud computing-a - Korisnici moraju da budu on-line , tehnicki problemi, sigurnost, izloženost „napadima"

Deployment models •Private cloud – cloud infrastruktura koja je razvijena iskljucivo za potrebe jedne organizacije. Ovom infrastrukturom može da upravlja sama organizacija ili da to prepusti nekoj drugoj organizaciji. Private cloud infrastruktura može da se implementira ili unutar organizacije ili van organizacije. •Public cloud – Infrastruktura je dotstupna za javno korišcenje. Tehnicki ne postoji razlika izmedu private i public cloud rešenja. Sa druge strane mogu d apostoje drasticne razlike u nacinu razmatranja sigurnosti.

REGIJA I 29

Energetska efikasnost u zgradarstvuSaša Matejiæ

Dvodnevni seminar pod nazivom Principi energetske efikasnosti u zgradarstvu odrþan je 28. i 29. aprila 2014. u prostorijama Visoke tehnièke ðkole strukovnih studija u Niðu

Predavanja su organizovana po sledeãim celinama:

Zakonska regulativa o energetskoj efikasnosti (EU direktive; Pravilnik RS o uslovima, sadrþini i naèinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada);

Odreðivanje energetskog razreda objekata (energetski bilans objekta) prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada;

Izrada elaborata energetske efikasnosti zgrada korišæenjem gotovog softverskog paketa;

Obuka za korišæenje termovizijske kamere.

Predavaèi na kursu bili su dr Aleksandra Borièiæ, dipl. maš. inž, Mladen Tomiæ, dipl. maš. inž. i Nenad Stojkoviæ, dipl. grað. inž.

Predavanjima je prisustvovalo jedanaest polaznika.

u organizaciji RPK Nið

ÐÅÃÈÎÍÀËÍÀ ÏÐÈÂÐÅÄÍÀ ÊÎÌÎÐÀ ÍÈØ

Programske akcije

PERMANENTNA EDUKACIJA - GARANCIJA USPEHA

Principi energetske efikasnosti u zgradarstvu A. Borièiæ, M. Tomiæ, N. Stojkoviæ

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti (EE), u praksi i regulativi u Republici Srbiji, možemo slobodno reæi da energetski efikasno korišæenje energije i energenata doskora nije bio predmet ni jednog zakonskog akta u Republici Srbiji. Zakon o energetici iz 2004.godine prepoznaje znaèaj energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije kroz definisanu energetsku politiku. Cilj EE je racionalna upotreba kvalitetnih energenata i poveæanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišæenju energije kod krajnjih korisnika usluga.

Proseèna potroðnja energije u zgradama u Srbiji je preko 150 kWh/m² godiðnje, dok u razvijenim evropskim zemljama iznosi èak i ispod 50 kWh/m². Ova èinjenica primorava Srbiju da intenzivira aktivnosti na postizanju standarda koji vaþe u zemljama EU.

Zakonom o planiranju i izgradnji uvodi unapreðenje energetske efikasnosti u zgradarstvu i definiše energetska svojstva objekta: Objekat - zgrada, u zavisnosti od vrste i namene, mora se projektovati i graditi, koristiti i održavati na naèin koji obezbeðuje propisana energetska svojstva. Propisana energetska svojstva zgrada se odreðuju izdavanjem sertifikata o energetskim karakteristikama zgrada, izdatog od ovlašæene organizacije koja ispunjava uslove za izdavanje sertifikata o energetskim performansama zgrada.

Sertifikacija zgradaKoncept sertifikacije zgrada (energetski pasoš zgrade), ukljuèen u Direktivu 2010/31/EU o energetski karakteristikama zgrada, predstavlja rezultat napora da se radikalno utièe na sektor zgradarstva koji uèestvuje u EU sa više od 40% u finalnoj potrošnji energije. U Srbiji uèešæe sektora zgradarstva u potrošnji finalne energije iznosi oko 40%.

Udeo potrošnje energije po sektorima

REGIJA I 30

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015 1. Tehnološka modernizacija postojeæih energetskih objekata. 2. Ekonomsku upotrebu kvalitetnih energenata (npr. naftnih derivata i gasa) i poveæanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišæenju energije od krajnjih potrošaèa energetskih usluga. 3. Upotreba obnovljivih izvora energije. 4. Investicije u nove izvore energije 5. Izgradnje novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektriènnih i toplotnih izvoraDirektiva 2010/31/EU, èiji je cilj unapreðenje energetskih karakteristika zgrada, uzima u obzir: spoljne klimatske uslove, lokalne uslove i tradiciju gradnje, kvalitet unutrašnjeg konfora i kvaliteta vazduha kao i ekonomsku isplativost. Najvažnija EU direktiva za energetsku efikasnost zgrada je „Energy Performance of Buildings Directive (EPBD 2002/91/EC)”. Osnovni cilj EPBD direktive je praktièan pristup i promovisanje isplativosti poboljšanja sveukupnog energetskog uèinka zgrade.

Ciljevi “20-20-20” Evropska energetska politika postavlja niz zahtevnih ciljeva o klimi i energiji koje treba ispuniti do 2020, poznatih kao "20-20-20" ciljevi. To su: 1. Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU od najmanje 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine, 2. 20% potrošnje energije u EU da bude iz obnovljivih izvora, i 3. 20% smanjenja korišæenja primarne energije u odnosu na projektovane nivoe, da se postigne poboljšanjem energetske efikasnosti.

Pravilnikom Republike Srbije o uslovima, sadržini i naèinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, koji èini sastavni deo tehnièke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i Izraèunate vrednosti sadrži: potrošnje energije , energetski razred, preporuke za poboljšanje energetskih svojstava zgrade. Energetski razred zgrade odreðuje se na osnovu podatka o potrošnji energije za grejanje na godišnjem nivou, proraèunatih u skladu sa propisom kojim se ureðuju energetska svojstva zgrada.

Energetski razred nove zgrade, koji se iskazuje energetskim pasošem zgrade, mora biti najmanje “C”

Šta se procenjuje energetskim pasošem?Toplotni omotaè zgrade ukljuèujuæi zidove, prozore i vrata, podove, plafone, krovove, iskorišæenost sunèeve energije; grejni ureðaji; snabdevanje toplom vodom; mehanièka ventilacija; hlaðenje; elektrièno osvetljenje.

Energetski pasošEnergetski pasoš èini sastavni deo tehnièke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Izdaje se po izvršenom energetskom pregledu zgrade i vrednovanju i završnom ocenjivanju ispunjenosti propisanih zahteva o energetskim svojstvima zgrade. Energetski pregled zgrade obuhvata: analizu arhitektonsko-graðevinskih karakteristika zgrade, odnosno analizu toplotnih karakteristika termièkog omotaèa zgrade; analizu energetskih svojstava sistema grejanja; analizu sistema automatske regulacije sistema grejanja u zgradi; merenja za utvrðivanje energetskog stanja i/ili svojstava, kada se do podataka ne može doæi na drugi naèin.Tehnièki opis primenjenih tehnièkih mera i rešenja prema propisanim kriterijumima: funkcionalne i geometrijske karakteristike zgrade, primenjeni graðevinski materijali, elemenati i sistemi, ugraðeni tehnièki sistemi, vrsta izvora energije za grejanje, hlaðenje i ventilaciju, termotehnièke instalacije i sistemi rasvete, upotreba i uèešæe obnovljivih izvora energije

Raspored potrošnje energije u domacinstvima

TERMOVIZIJAKorišæenje infracrvene termografije• Detekcija vlage i pukotina na ravnim krovovima.• Detekcija pukotina pomoæu zraka.u graðevinarstvu• Prisustvo vlage u zidovima.• Kontrola i otkrivanje cijevi i vodova – podno grejanje.• Toplotno gubici, toplotni mostovi.• Pribavlja vredne informacije kod renoviranja graðevnog objekta

REGIJA I 31

OBAVEZNA PRIMENA NOVOG KOMPJUTERIZOVANOG TRANZITNOG SISTEMA U organizaciji Regionalne privredne komore Niš i uz podršku kompanije Philip Morris Operations, održan je seminar na temu NCTS - obavezna primena Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema. Seminar, na kome je o implementaciji ovog sistema govorio Veselin Miloševiã, pomoãnik direktora u Sektoru za carinsko poslovanje Uprave carina, odrþan je u sali Parlament kompanije Philip Morris u petak, 25. aprila 2014.U 2015. god. planiran je poèetak primene Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema (NCTS) u Srbiji, koji je neophodan uslov za prikljuèenje naðe zemlje Evropskoj uniji. Prisutnim privredicima, uglavnom iz veãih privrednih sistema sa podruèja koje pokriva RPK Nið (Tigar, Benetton, Planinka, MIN, Jugo Impex, Lisca, Simpo) predstavljeni su svi aspekti primene ovog sistema, èiji je osnovni smisao pojednostavljenje postojeãe carinske procedure kroz brþi protok roba, efikasniji postupak tranzita, carine bez papira, manjih redova kamiona na graniènim prelazima.Nakon jednoèasovne prezentacije, predstavnici kompanije Philip Morris istakli su izuzetno uspeðnu saradnju koju ostvaruju sa Regionalnom privrednom komorom Nið, a goste iz Uprave carine i RPK Nið, proveli su kroz proizvodne hale ove kompanije, predstavivði im kompletan proces proizvodnje cigareta.

POLITIKA I PRAVO KONKURENCIJE U sredu, 23. aprila 2014. RPK Niš bila je domaãin edukativnog skupa Politika i pravo konkurencije (prava i obaveze uèesnika na trþiðtu), organizovanog u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Seminar, organizovan u cilju pojaðnjenja Zakona o zaðtiti konkurencije, koji podrazumeva obezbeðivanje jednakih uslova za sve na tržištu, a ne iskljuèivo kažnjavanje konkurenata, realizovan je u okviru projekta Jaèanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije u Republici Srbiji, koji finansira Evropska Unija, a sprovodi konzorcijum koji predvodi Deutsche Gesellschaft fur lnternationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. U procesu harmonizacije sa propisima Evropske unije, 2009. godine usvojen je Zakon o zaštiti konkurencije, koji postavlja temelje za pravo i politiku zaštite konkurencije u Srbiji. Tim propisom ureðen je instutucionalni okvir na èijem je èelu je Komisija za zaštitu konkurencije, koja ima ovlašæenja da izrièe mere (npr. novcane sankcije) u sluèaju da uèesnici na tržištu (preduzeæa) naruše, ogranièe iii ukinu konkurenciju i na taj naèin spreèe delovanje slobodnog tržišta.lmajuæi u vidu da je cilj Zakona o zaštiti konkurencije ipak obezbeðivanje jednakih uslova za sve na tržištu, a ne kažnjavanje konkurenata, seminar je privrednicima i preduzetnicima omoguæio bolju informisanost o propisima, odnosno pravima, ali i obavezama koji oni donose.

ÐÅÃÈÎÍÀËÍÀ ÏÐÈÂÐÅÄÍÀ ÊÎÌÎÐÀ ÍÈØ

Programske akcije

PERMANENTNA EDUKACIJA - GARANCIJA USPEHA

REGIJA I 32

REGIJA I 33

ÒÀÁÅËÀ ÑÅÌÈÍÀÐÀ ÇÀ 2014. ÃÎÄÈÍÓ

ÐÅÃÈÎÍÀËÍÀ ÏÐÈÂÐÅÄÍÀ ÊÎÌÎÐÀ ÍÈØ

4

“CÅ” çíàê - ñèñòåì ñåðòèôèêàöè¼å ïðîèçâîäà ó ÅÓ

Åâðîïñêè ôîíäîâè çà ôèíàíñèðàœå ðàçâî¼à ó ìàëèì è ñðåäœèì ïðåäóçåžèìà

Êîìïàðàòèâíà àíàëèçà ñàâðåìåíèõ ñîôòâåðñêèõ ïëàòôîðìè

Îáóêà çà òóðèñòè÷êå ïðàòèîöå è ëîêàëíå òóðèñòè÷êå âîäè÷å

Ïðèíöèïè åíåðãåòñêå åôèêàñíîñòèó çãðàäàðñòâó

Ïîñëîâíî ïëàíèðàœå ó ïîðîäè÷íèì ôèðìàìà

Óâîä ó îñíîâå ïîñëîâíîã åíãëåñêîã ¼åçèêà

Íàïðåäíè MS Åxcel 2007.

. Ñèãóðíîñò è àäìèíèñòðàöè¼à ñèñòåìà

Íàïðåäíå ìåíàŸåðñêå âåøòèíå

Ôèíàíñè¼ñêî ìàðêåòèíøêè àñïåêòè èçãðàäœå è óïðàâšàœà áðåíäîì

Àíàëèçà íîâ÷àíèõ òîêîâà è ôèíàíñè¼ñêî ïëàíèðàœå ó ôóíêöè¼è óíàïðå�åœà ëèêâèäíîñòè ïðèâðåäíîã äðóøòâà

GlobalGAP

Àíàëèçà è ïðî¼åêòîâàœå èíôîðìàöèîíèõ ñèñòåìà

Íàïîìåíà: Äà¼åìî Âàì ìîãóžíîñò äà èç ïðèëîæåíå òàáåëå èçàáåðåòå ñåìèíàðå çà êî¼å ñòå çàèíòåðåñîâàíè, íàïèøåòå œèõîâ íàçèâ, ðåäíè áðî¼ è êàî ïðåäïðè¼àâó ïîøàšåòå íàìà ïóòåì ôàêñà: 018/255-471 èëè íà e-mail: dragana.radenkovic@rpknis.rs ñà êîíòàêò ïîäàöèìà î Âàìà è Âàøî¼ ôèðìè äà áèñìî Âàñ ìîãëè èíôîðìèñàòè ó âðåìå îðãàíèçîâàœà ñåìèíàðà. Êîíòàêò îñîáà ¼å Äðàãàíà Ðàäåíêîâèž, ñòðó÷íè ñàðàäíèê òåë:018/510-999 è 066/801-4007.

ÊÂÀËÈÒÅÒ ÀÄ ÍÈØ

ÌÀØÈÍÑÊÈ ÔÀÊÓËÒÅÒ ÍÈØ

ÅËÅÊÒÐÎÍÑÊÈ ÔÀÊÓËÒÅÒ ÍÈØ

ACADEMIA HOMO TURISTICUS Íèø

ÂÈÑÎÊÀ ÒÅÕÍÈ×ÊÀ ØÊÎËÀ ÑÒÐÓÊÎÂÍÈÕ ÑÒÓÄÈ£À ÍÈØ

ÌÅ€ÓÍÀÐÎÄÍÈ ÏÎÑËÎÂÍÈ ÊÎËÅ� ÌÈÒÐÎÂÈÖÀ

ÌÅ€ÓÍÀÐÎÄÍÈ ÏÎÑËÎÂÍÈ ÊÎËÅ� ÌÈÒÐÎÂÈÖÀ

ÂÈÑÎÊÀ ÒÅÕÍÈ×ÊÀ ØÊÎËÀ ÑÒÐÓÊÎÂÍÈÕ ÑÒÓÄÈ£À ÍÈØ

ÅËÅÊÒÐÎÍÑÊÈ ÔÀÊÓËÒÅÒ ÍÈØ

ÀÁÔ ÅÄÓÊÀÖÈ£À È ÊÎÍÑÀËÒÈÍà ÄÎÎ ÁÅÎÃÐÀÄ

ÀÁÔ ÅÄÓÊÀÖÈ£À È ÊÎÍÑÀËÒÈÍà ÄÎÎ ÁÅÎÃÐÀÄ

ÔÀÊÓËÒÅÒ ÎÐÃÀÍÈÇÀÖÈÎÍÈÕ ÍÀÓÊÀ

ÁÅÎÃÐÀÄ

TMS CEE DOO BEOGRAD

ÓÍÈÂÅÐÇÈÒÅÒ ÌÅÒÐÎÏÎËÈÒÀÍ ÁÅÎÃÐÀÄ

ÑÅÌÈÍÀÐ ÏÀÐÒÍÅÐ Ó ÎÁÓÖÈÄóæèíà òðà¼àœà (äàíà)

Âðåìå îäðæàâàœà

1

1

2

4

2

3

22

4

2

2

2

2

2

2

Ôåáðóàð

Ìàðò

Ìàðò

Àïðèë

Àïðèë

Ìà¼

Ìà¼/£óí

£óí

Ñåïòåìáàð

Ñåïòåìáàð

Îêòîáàð

Íîâåìáàð

Íîâåìáàð

Îêòîáàð