Rezultati istraivanja javnog mnjenja SrbijeKonferencija za medije Medija Centar21. decembar 2011.

U periodu od 10. do 19. decembra 2011. godine agencija za istraivanje trita i javnog mnjenja Partner Consulting, u saradnji sa marketing agencijom Plum Mark, specijalizovanom za organizovanje terenskog rada i razliite metode prikupljanja podataka, i pod pokroviteljstvom Udruenja istraivaa Srbije (UUTI), realizovala je veoma znaajno istraivanje: stavova punoletnih gradjana Srbije na temu odloene kandidature za Evropsku Uniju percepcije stvarnih razloga za odlaganje kandidature stavova o uslovima za dobijanje kandidaturestavova o lanstvu u EUtekuih politikih stavova gradjana o narednim izborima i rejtinga politikih stranaka

Istraivanje je realizovano kao komercijalni projekat agencije Partner Consulting i sadri otvoreni deo, koji se ovom prilikom objavljuje, ali i dopunske i specifine informacije za pojedine klijente iz oblasti politike i medija.

Najnovije istraivanje izvedeno je tehnikom telefonskog intervjua na uzorku od 1.600 ispitanika, dobijenom vieetapnim sluajnim izborom, koji je obezbedio punu reprezentativnost, posebno po kriterijumu pola, starosti i obrazovanja. Tokom pripreme i realizovanja istraivanja potovan je u celini medjunarodni Kodeks socijalnih i trinih istraivanja, koji propisuje Medjunarodna trgovinska komora i Svetska asocijacija istraivakih profesionalaca, ESOMAR.

Agencija Partner ve 20 godina prati, istrauje i analizira pulsiranje javnog mnjenja Srbije, od predratnih, ratnih, posleratnih, do poslednjih novodemokratskih godina. Poznavanje savremene istraivake metodologije, iskustvo primene istraivanja u najteim uslovima, ali i inovativne tehnike anketiranja, uzorkovanja i tumaenja podataka, garantuju pouzdane uvide u stavove i oekivanja srpskog javnog mnjenja i u trenucima najveih previranja i izazova.

Dobrodoli!

Miroslav utiDirektor Agencije Partner ConsultingViegodinji regionalni predstavnik ESOMAR-aPredsednik UUTI-aKontakt: 011 319.1822, 063 213.975 msutic@partnerconsulting.rs

Da li biste odlaganje kandidature ocenili kao dobro ili loe za Srbiju?Ocena odlaganja kandidature po starosti

Ocena odlaganja kandidature po simpatizerimaOdlaganje kandidature oigledno nije doivljeno kao dramatino, jer samo etvrtina gradjana smatra da je to veoma loe, a neto vie od polovine da je uopte loe. Sa porastom godina starosti zabrinutost je sve manja.

Koji je glavni razlog za odlaganje kandidature? Zanimljivo je da veina gradjana ne vidi barikade kao glavni razlog za odlaganje kandidature. Znatno vei znaaj gradjani pridaju neuspelim pregovorima, odnosno, neprihvatanju postavljenih uslova. Znaajnih razlika nema ni po partijskom opredeljenju ni po demografskim karakteristikama gradjana.

Koliko godina e Srbija ekati na ulanjenje nakon dobijanja kandidature? Koliko godina e Srbija ekati ulanjenje u Evropsku Uniju?to se duine ekanja tie, slian je broj velikih optimista (ulanjenje za manje od 5 godina) i pesimista (ulanjenje za vie od 10 godina). Znaajne razlike kod pojednih segmenata javnosti zabeleene su samo po osnovu glasakog opredeljenja.Najvei optimisti su glasai DS-a. Slinu procenu imaju i glasai DSS-a, mada, oigledno, iz sasvim drugih razloga.

Da li e priznanje Kosova biti uslov za kandidaturu?Ogromna veina gradjana smatra da e uslov za kandidaturu biti priznavanje Kosova. Razlike po demografskim karakteristikama i politikim preferencijama su zanemarljive.

Da li treba prihvatiti lanstvo ako je uslov priznavanje Kosova? Ako je Kosovo uslov, da li Srbija treba da se ulani u Evropsku Uniju?Mali broj gradjana smatra da se treba ulaniti u EU i ako je priznavanje Kosova uslov, dok znaajno iznad polovine svih gradjana to iskljuuje. Prema oekivanju, znaajno razliite stavove imaju simpatizeri razliitih stranaka.Vie od polovine glasaa DS-a, vie od 60% glasaa LSV-a, vie od 70% glasaa SVM-a i blizu 80% glasaa LDP-a u principu eli kandidaturu i ako je priznavanje Kosova uslov.Na drugoj strani spektra su glasai DSS-a, od kojih ni jedan ne eli kandidaturu pod takvim uslovima (20% se koleba). Zanimljivo je da samo treina mladih do 25 godina izriito ne eli da prihvati kandidaturu pod tim uslovima, a da najtvrdji stav ima starosna grupa od 51 do 65 godina sa 70% odbijanja kandidature.

Kada bi se danas odravao referendum za lanstvo u EU, kako biste glasali?Kada bi se danas odravao referendum za lanstvo u EU, kako biste glasali?Ve u ovom trenutku, iako nam tek predstoji suoavanje sa glavnim uslovom za kandidaturu, evroentuzijasti su u znaajnoj manjini. Ovaj odnos za i protiv ima utoliko veu teinu, to se na ovu temu izjanjava ak 80% svih gradjana Srbije, dakle, znatno vie od onih koji zagovaraju bilo koji politiki stav. Zanimljivo je da su protivnici ulanjenja, posle glasaa SRS-a, odmah glasai SDSM-a (Ljaji), PUPS-a i SPS-a. Najvei zagovornici ullanjenja su glasai LSV-a i SVM-a (preko 70%), a zatim podjednako glasai DS-a i LDP-a (preko 50%).Naravno, evroentuzijazam je najprisutniji kod mladih do 25 godina (46% za, 37% protiv) i pravilno opada sa godinama starosti.

Koji je danas najvei problem u Srbiji?Najvei problem prema simpatizerima pojedinih stranaka

Najvei problemi u Srbiji prema starosti ispitanikaJasno je da se najvei problemi danas svode na elementarnu egzistenciju gradjana. Spoljani faktori, kao to je svetska kriza ili zavera medjunarodne zajednice, gotovo da nisu ni pomenuti. Zanimljivo je, medjutim, koliko se u percepciji najveih problema razlikuju glasai pojedinih stranaka.Glasai DS-a i URS-a u prvi plan stavljaju lini ekonomski problem nezaposlenost. Najmanju socijalnu osetljivost, medjutim, pokazuju glasai LDP-a, za koje je opte siromatvo tek na etvrtom mestu.Znaajnu socijalnu osetljivost pokazuju glasai DSS-a i SNS-a, za koje je opte siromatvo najvei problem.Na politikom kontekstu sadanje loe situacije instistiraju glasai LDP-a i SPS-a, koji nesposobno rukovodstvo ocenjuju kao najvei trenutni problem.Kao kuriozitet, medjunarodna zajednica, kao faktor krize, gotovo je prola nezapaeno. Jedina grupacija koja tome pridaje ozbiljan znaaj su glasai DSS-a.

Da li e izbori dovesti do poboljanja?Da li e predstojei izbori dovesti do poboljanja situacije u Srbiji?Ovako niska oekivanja od predstojeih izbora nesumnjivo su znak pesimizma, pa i apatije u velikom delu birakog tela. Teka ekonomska situacija ne samo da istrajava, nego preti da se dalje pogora. Oigledno je da politike stranke ne mogu da ponude reenja za poboljanje situacije, koliko god je to zahvalno polje za dobijanje glasova.Zanimljivo je, medjutim, da najvie optimizma povodom narednih izbora pokazuju glasai DS-a (55% pozitivnih odgovora). Ubedljivo najvei pesimisti su glasai LDP-a sa samo 30% pozitivnih odgovora. Ispod 40% optimistikih odgovora daju i glasai DSS-a i glasai SPS-a. Glasai SNS-a su najoprezniji, a pozitivni i negativni odgovori su potpuno uravnoteeni.

Koja e stranka po Vaem miljenju pobediti na predstojeim izborima?Da li e na predstojeim izborima najvie glasova osvojiti DS ili SNS?Iako veina istraivanja javnog mnjenja daje prednost SNS-u, ukupna javnost jo uvek daje neznatnu prednost DS-a kao pobedniku na buduim izborima. Moe se pretpostaviti da se ovakva percepcija zasniva na veem koalicionom potencijalu, ulaska DS-a u izbornu trku sa pozicije vlasti, fenomenu straha od onih drugih u slino. Posebno su zanimljiva oekivanja glasaa pojednih partija u pogledu pobednika na izborima.Ako se zanemari visoki stepen lojalnosti glasaa DS-a i SNS-a, koji veruju u sopstvenu pobedu (panja: 10% glasaa SNS-a veruje u pobedu DS-a!), oigledno je da u pobedu DS-a veruju glasai LDP-a i SPS-a u visokoj meri, a da u pobedu SNS-a veruju glasai SRS-a, PUPS-a, DSS-a i URS-a. Sa izuzetkom URS-a, oekivanja manjih stranaka u pogledu pobednika izbora nagovetavaju izvesnu bliskost odredjenih segmenata birakog tela i, moda, prirodni potencijal za stvaranje buduih koalicija.

Mogui izborni rezulatat pri izlaznosti 54,2%Za koga biste glasali da se danas odravaju izbori?Polovina birakog tela, koja je u ovom trenutku opredeljena za neku od politikih stranaka, oigledno daje prednost SNS-u u odnosu na DS. Neto manje od polovine svih biraa u ovom trenutku nema stav i ne bi glasali, to je uobiajeni odnos sve dok su izbori relativno daleko. Izvesno je da se sa pribliavanjem trenutka izbora poveava broj aktivnih biraa u birakom telu, ali je iskustvo pokazalo da takve promene u retkim sluajevima bitno menjaju odnos snaga.

Drugaiji prikaz rejtinga, koji iskljuuje neglasae, neto je razumljiviji, jer podsea na rezultate izbora na koje smo navikli. Relacije izmedju stranaka su na ovaj nain bolje vidljive. Stvarna prednost SNS-a pred DS-om je oko 7 procentnih poena. Rejting (mogui izborni rezultat u ovom trenutku) SPS-a je 9,5% i to je znaajno bolja pozicija nego u brojnim prethodnim istraivanjima. DSS, LDP i SRS trenutno prelaze cenzus. Ostale stranke na dananji dan to jo uvek nisu obezbedile.Da li je mogua promena pozicija pojedinih stranaka? Naravno da je mogua i ona e zavisiti od buduih aktivnosti i realnih potencijala svake od stranaka. Jo jednom valja istai da pre svega PUPS i URS raspolau organizacionim i drugim kapacitetima za ostvarenje cenzusa, ali je nesumnjivo ozbiljan zadatak obezbediti blizu 170.000 do 200.000 glasova, koliko e iznositi 5% od ukupno izalih na sledeim izborima.

Partner Consulting011 319.1822, 063 213.975info@partnerconsulting.rs

*