CIP - KataJogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ILUZIJEAVANTURE KOLEBLJIVOG MESIJERiard Bah

Dfoto je tampan "Jonathan Livingston -*- Sea guli" vie puta sam uo pitanje: - Sta namerava da napie sledee, Riarde? Sta posle "Galeba"?Odgovarao sam tada da nemam vie ta da piem, ni reci, i da su sve moje knjige zajedno rekle sve ono to sam ja eleo da kau. Bio sam potpuno prazan neko vreme, kao dugo voen auto ostavljen da se malo odmori, uivao sam nemorajui da radim do kasno u no.Istovremeno, svakog leta ili tako nekako, isterivao sam svoj stari dvokrilac u more zelenila amerikog srednjeg zapada, leteo sa putinicima za tri dolara po vonji i poeo da oseam ponovo neku staru napetost - da neto ostaje da se kae, a da ja to nisam rekao.Uopte ne volim da piem. Kada bih mogao da okrenem lea nekoj misli, tamo u mraku, i kada bih mogao da izbegnem da mi se pr-iunja, ne bih nikada ni uzeo olovku.

Ali ponekad taj moj zaklon bude raznesen kao dinamitom i naem se nezatien usred krhotina, a misao se zalepi sa mene i ljubazno kae: - Neu te pustiti dok me ne izrazi recima, na papiru. Tako sam sreo "Iluzije".Tako, na srednjem zapadu, leao bih na leima vebajui da isparim oblake, ali nisam mogao da smislim priu... ta kad bi doao neko koje stvarno dobar u tome, ko bi mogao da me naui kako funkcionie ovaj moj svet i kako ga kontrolisati? ta kad bih susreo su-pernaprednog... ta kad bi Sidarta ili Isus doli u nae vreme, snaniji od iluzija sveta budui da poznaju stvarnost i iza njih? I kad bi ga sreo lino, kada bi leteo i spustio se na isto polje gde i ja? ta bi on rekao, kako bi izgledao?Moda ne bi liio na Mesiju sa zamaenih i travom umrljanih stranica mog dnevnika, moda ne bi rekao nita to govori ova knjiga, ali ipak, ako stoje stvari koje mije on rekao: da mi privlaimo u svoj ivot sve ono to nosimo u svojim mislima, onda sam ja nekako doao do ovog trenutka sa razlogom, a takoe i vi. Moda nije sluajno to to vi drite. Ja sam odabrao da tako mislim. I odabrao sam da mislim da se moj Mesija smestio visoko negde,u nekoj drugoj dimenziji, koja uopte niie izmiljena i posmatra nas oboje smeju se od zadovoljstva to se sve dogaa L onako kako smo planirali da bude.Richarc/ Bach

Evo testapomou kog moe otkriti da lije tvoja misija na Zemlji zavrena::ako si iv, onda nije./. Uitelj je doao na zemlju, roen u svetoj zemlji Indija ne, odrastao u tajanstvenim brdima istono od Fort We ina.2. Uitelj je uio o ovom svetu u javnim kolama Indijane i dok je rastao, na svom poslu automehaniara.3. /V/, Uitelj je stekao uenja iz drugih zemalja i drugih kola, iz drugih ivota koje je iveo

On se seao, i seanjem postao mudar i jak, tako c/a su ostali videli njegovu snagu i dolazili su mu za savete.ii. Uitelj je verovao da ima mo da pomogne sebi i elom ljudskom rodu, i poto je tako verovao,tako je i bilo za njeqatj j i- pa su drugi videli njegovu snagui dolazili mu da ih izlei od mnogih bolesti i spase nevolja.5. Uitelj je verovao da je dobro za svakog oveka, da misli o sebi kao o Ioijem sinu, i poto je verovao, tako je i bilo, pa su radnje i garae u kojima je radio postale pretrpane i zakrene ljudima koji su traili njegovo uenje i njegov dodir, a ulice napolju, onima koji su eznuli da makar njegova senka padne na njih, i promeni im ivote.6. Desilo se da su zbog gomila, neki upravnici i poslovoe radnji traili od Uitelja da ostavi svoj alat i ode svojim putem, jer je bilo toliko tesno da ni oni, ni ostali mehaniari nisu imali prostora za rad na automobilima.7. Tako je on poao iz gradat a ljudi koji su ga pratili, poeli su ga zvati /Mesijom, udotvorcem i, poto su tako verovali, tako je i bilo.8. Ako je naila oluja dok je govorio, ni jedna kap kie nije pala na glave slualaca, i poslednji u gomili je uo njegove reci jasno kao prvi, bez obzira na munje i armljavinu na nebu. /T on je uvek govorio u alegoriji.9. l rekao im je:"U svakom od nas lei moda pristanemo na zdravlje i na bolest,na bogatstvo i bedu,na slobodu i ropstvo.Ali smo ti koji svime upravljamo,a ne neko drugi".10. Jedan vodeniar je sluao i rekao: "To su lake reci za tebe Uitelju, jer si ti upuen, a mi ne, i ne mora da radi naporno kao mi. ovek mora da radi da bi iveo na ovom svetu\1 1. Uitelj je odgovorio i rekao: "Jednom, ivelo je selo stvorenja na dnu velike, kristalne reke.12. IZena struja je mirno tekla preko svih - mladih i starih, bogatih i siromanih, dobrih i zlih, tekla je svojim sopstvenim putem znajui samo za svoje kristalno ja.13. Svako je bie na svoj nain prijanjalo na granje i stenje renog dna, jer to je bio njihovnain ivljenja i svako od njih je od roenja uio da odoleva struji.]L\. Ali jedno je stvorenje na kraju reklo: Umoran sam od prijanjanja. l ako ne mogu da vidim, verujem da reka zna kuda ide. Pustiu se i dozvoliu joj da me odnese kuda eli Ovako prilepljen, umreu od dosade.15. Ostala stvorenja su se smejala i rekla:T3>udalo! Pas ti se i struja koju oboava e te odvui isprevrtanog i smrskanog preko stena, i umree brze nego od dosade.16. /)// ih ovaj nije sluao, iudahnuvi duboko, pustio se i odmah bi prevrnut i tresnut o stenje.17. Kasnije, poto je bie, ipak,odbilo da se opet prihvati za dno

struja ga je odigla slobodnog sa dna, i vie ga nije udarala.18, f\ druga stvorenja nizvodnoza koje je on bio stranac, vikala su: Vidite udo! 13/e kao ml a Ipak ieti! (Gledajte Mesiju, doao je da nas spase.l?. f\ ovaj, noen strujom, ree: Nisam vei Mesija od vas, *Reka voli da nas uzdigne slobodne, samo ako se usudimo da se pustimo Na pravi posao je ovo putovanje, ova pustolovina,20. f\\\ oni su i dalje vikali : "Izbavitelj* drei se za stene, a kada su ponovo pogledali ~ on je otiao, ostavivi ih da priaju legende o Izbavitelju.21. / dolo je do toga da je on video da ga masa, dan za danom uzdie sve vie, neugodnija, bliza i strastvenija nego ikad,i videvi da ga primoravaju da ih lei bez odmora, da ih hrani neprestano svojim udima, da ui za njih i ivi njihove ivote, otiao je jednog dana, sam, na vrh oblinjeg brda i tamo se molio.22. / rekao je u svome srcu, Beskonano Svetio Iie, ako je ovo tvoja volja, neka me ova aa prede, dozvoli mi da odloim ovaj nemogui zadatak. Ja ne mogu iveti ivotom nekog drugog bia, pa ipak, deset hiljada me mole za ivot. Zao mi je to sam dozvolio da se sve ovo desi. $ko je to tvoja volja, pusti me da se vratim svojim mainama i alatu i da ivim kao drugi ljudi.23. / glas mu se javio na vrhu brda, glas ni muki ni enski, ni glasan ni tih, glas beskrajno ljubazan.,/ glas mu je rekao: "Ne moja, ve tvoja volja neka bude ispunjena. Jer tvoja zelja je za tebe moja. Idi svojim putem kao ostali ljudi i buai srean na zemlji.V2*f uvi to, Uitelj je bio zadovoljan, zahvalio se i poao nizbrdo zviduui neku radniku pesmicu. l kada su ga presreli sa svojim molbama, traei od njega da ih leci, pouava i hrani neprestano, i da ih zabavlja svojim udima, on se nasmejao mnotvu i ljubazno im rekao: "Ja odustajem."25. Za momenat, gomila je bila zapanjena od iznenaenja.26. f\ on im je rekao:"Ako ovek kae J3>ogu da vie od svega eli da pomogne svetu, bez obzira na cenu,a E>og odgovori i kae muta mora da radi, da li bi ovekmorao da radi ta mu je reeno?27. "Naravno Uitelju!", vikala je gomila. "Moralo bi mu biti zadovoljstvo da trpi muenja samoa pakla,LL- n -L -L v. ** ako bi 15og to traio.28. "12>ez obzira na muke i teinu zadatka?"Z?. "ast je biti obeen,slava je biti prikucan za drvo i spaljen, ako je Bog tako traio", rekoe.30. "A fa bi ste vi uradili",ree Uitelj masi, "ako bi se E>og obratio lino vama i rekao: "Nareujem da budete spretni na svetu, sve dok ivite! ta bi ste tada uradili?"3/. /) mnotvo bese tiho, ni glasa,ni zvuk se nije uo na padinama brda, ni u dolinama gde su stajali

32. / Uitelj ree u tiini: "Na putanji nae sree, nai emo uenje zhocj koga smo izabrali ovaj ivot. To je ono to sam danas nauio i odluio sam da vas ostavim sada. da idete svojom sopstvenom stazom, kako vam odgovara!33. / poao je svojim putem, kroz gomilu i ostavio ih i vratio se svakodnevnom svetu ljudi i maina.rila je .skoro sredina Jela kada .sam .sreo Donalda Simodu. U etiri godine letenja, nikada nisam naao drugog pilota na poslu koji radim; letei svetom od grada do grada, prodajui vonje u jednom starom dvokrilcu, tri dolara za deset minuta u vazduhu.Ali, jednog dana, ba severno od Ferisa, Ilinois, pogledao sam dole iz kabine mog Flita i video jedan stari Trevl Er 4.000, zlatno-beo parkiran ljupko u srnarag-dno-utom scnu,Volim slobodan ivot, ali se oseam usamljenim, ponekad. Video sam taj dovkrilac tamo, razmiljao par sekundi, i odluio da ne bi bilo teta da svratim. Oduzeo sirn gas, puno klizanje kormilom i Flit i ja smo bono21..

rpropadali prema zemlji. Dobri, ne/ni /vuk vetra u sajlama, lagani pok-pok stare maine koja okivce pro pclcr. Podigao sam brile da bolje vidim kod Metanu. Ku kuruzite kao zelena dungla promie odmah ispod, vrhovi ograde, a zatim pokoena livada, dokle pogled dopire. Ispravio sam avion, napravio mali /.aokret nad zemljom i dodirnuo tokovima travu, poznati laki udarac i tropot zemlje pod tokovima. usporavam i dodajem malo gasa na krnju da bih parkirao poied drugog aviona. Oduzimam gas do kraja i gasim motor, meko. Sve je sporije klak-klak elise i sve staje Li potpunom miru jula.Pilot Trevl Er-a je sedeo u senu, oslonjen na levitoak aviona i gledao me.I ja sam gledao njega oko pola minuta, zapaajud njegov tajanstveni mir. Ja ne bih bio tako miran da sedim tu i vidim kako se drugi avion spusta na moje polje i parkira deset jardi od mene. Klimnuo sam glavom, dopada mi se, ne znam zato-Izgledao si usamljen - premostili razdaljinu izmeu nas.-I ti.-Ne nameravam da ti dosaujem, ako sam suvian,otii u.-Nisi, oekivao sam te.Nasmejao sam se: - Izvini to kasnim.-U redu je.Skinuo sam kacigu i naoare, izvukao sam se iz kabine i skoio na zemlju. Toje prijatan oseaj posle par sati provedenih u Flit-u.22-Nadam se da nema nita protiv unke i sira - ree -gunka i sir, i moda jedan mrav. -Bez rukovanja, bez ikakvog upoznavanja.On nije bio krupan ovek. Imao je kosu do ramena, crnju od gume na koju je bio oslonjen. Oi tamne kao u sokola, onakve kakve volim kod prijatelja, a kod bilo kog drugog izazivaju kod mene nelagodnost. On je mogao biti majstor karatea na putu za neki estok tur-- nir.Prihvatio sam sendvi i au vode iz termosa. - Ko si ti? - zapitao sam. - Ve dugo ovako letim i nikada nisam video nekog drugog u poljima.-Ja nisam pogodan da radini neto drugo - rekao je prilino zadovoljno.-Malo majstorisanja, varenja, pomalo grubosti, ju-renja Maki f make - izraz za velike traktore)/ ostanem li na jednom mestu suvie dugo, stiu me problemi. Tako sam napravio avion i sad radim ovaj posao.- Koju vrstu make? - bio sam lud za dizel-mainama jo od malih nogu.- D-8, D-9. Samo na kratko, u Ohaju.- D-9! Velik kao kua! S duplom vuom, mogu li stvarno gurati planine?- Postoji bolji nain da se pomere planine-ree sa os-mehom koji je trajao moda desetinu sekunde.Provirio sam za trenutak preko donjeg krila njegovog aviona, posmatrajui ga. Igru svetlosti ... Bilo je teko gledati tog oveka izbliza. Kao daje bilo svetlosti oko njegove glave, koja se stapala s pozadinom od tamnog srebra.-Neto nije u redu ? - zapitao je. 23

-Kakve si probleme imao?-O, nita naroito. Samo mi se svia da se kreem ovih dana, kao i tebi.Hodao sam oko njegovog aviona, nosei sendvi. To je bila maina iz 1928. ili 1929. ali potpuno nedirnuta. Ni kad izae iz fabrike, avion nije tako nov kao ovaj njegov, ovde u senu. Dvadesetak rukom nanesenih premaza i na kraju boja kao ogledalo. Staro-engleskim pismom bilo je ispisano "Don" ispod ivice kabine, a na njegovoj futroli za mape pisalo je "D.V. imoda". Instrumenti su bili kao tek raspakovani, originalni letaki instrumenti iz 1928. Kontrolna tabla od polirane orahovine kao i ruice upravljaa, ruka gasa, smese, pokreta je iao napred, levo. Vie se ne moe videti ta vrsta pokretaa, ak i na najbolje restauriranim starinama. Nigde ogrebotine, ni kapljice iz auspuha. Ni travice ni slamke na podu kabine, kao da maina nije nikada le-tela, nego se pojavila ovde proavi pola veka kroz neki procep u vremenu. Osetio sam neobinu jezu na vratu, l-Koliko dugo vozi putnike? - pitao sam ga.-Oko mesec dana, sada pet nedelja.Lagao je. Pet nedelja u polju bez obzira ko si, mor, imati prljavtine i ulja na avionu i slame na pod kabine. Ali ova maina... bez ulja na vetrobranu, be: pramenova slame na isturenim ivicama krila i repa nema ni zgnjeenih insekata na propelerima. To nij mogue avionu koji leti nad Ilinoisom. Prouavao sa^ Trevl Er jo par minuta, a onda se vratio i seo na sei pod krilom, licem prema pilotu. Nisam se plaio, m< mak mi se jo uvek sviao, ali neto nije bilo u redu.-Zato mi ne kae istinu?24-Rekao sam ti istinu, Riard- odgovorio je. Ime je bilo ispisano i na mom avionu.-Niko ne vozi putnike mesec dana u Trevl Er-u, a da nema makar malo ulja po avionu, prijatelju moj, barem neto praine. Mrlja na motoru, seno, za ime Boga, na podu.Mirno se nasmeio: - Postoje neke stvari koje ne zna.U tom trenutku mi se uinio kao osoba sa druge planete. Verovao sam u ono to kae, ali nisam imao naina da objasnim njegov besprekorni avion, parkiran ovde u poljima.-Istina je. Ali jednog dana ja u ih znati, sve. Tada e moi da uzme moj avion, Donalde, jer mi nee biti potreban da bih leteo.Pogledao me je zainteresovaiio, podigavi crne obrve: - O, ispriaj mi.Bio sam oduevljen. Nekoje hteo da uje moju teoriju.-Ljudi nisu leteli dugo vremena, jer su mislili daje to nemogue, i naravno nisu pokuali da naue prvi princip aerodinamike. Ja elim da verujem da tu postoji jo neki princip: ne trebaju nam avioni da letimo, ili prolazimo kroz zidove, ili odlazimo na druge planete. Moemo da nauimo kako da to radimo bez maina, ako elimo.Upola se nasmeio, ozbiljan, ijednom klimnuo glavom. - I ti smatra da e nauiti to to eli prodajui letove za tri dolara, ovde u poljima?- Jedino uenje koje vredi je ono koje sam steknem, *adei ono to elimo. Znam daje nema, ali kada bi pos-25tojala dua na zemlji koja bi me mogla vie nauiti o onome to elim da znam, vie od ovog aviona i neba odmah bih poao daje traim.Tamne oi su me gledale neprestano. -Zar ne misli da si ve voen, ako stvarno eli da naui tu stvar?-Da, voen sam. Zar to nije svako? Uvek sam oseao da postoji neko ko bdi nadamnom, tako neto.-I misli da e biti doveden Uitelju koji ti moepomoi?-Ako sluajno taj Uitelj nisam ja, da.&-Moda je to nain na koji se to deava - ree.Moderni kamion-kiper dokotrljao se putem prema nama, podigavi smei oblak praine i zaustavio se u polju. Vrata se otvorie i izae starac i devojica od svojih deset godina. Praina je ostala u vazduhu, toliko jebilo mirno.-Prodajete vonje, zar ne? - upita ovek. Polje je bilo otkrie Donalda imode; ja ostadoh miran.-Da gospodine - ree veselo -leti mi se danas, avama?f-I da mi se leti, ne elim nikakve lakrdije i izmota-ivanje tamo gore, jasno! -mirkao je, pokuavajui davidi da li smo ga prozreli i pored njegovog nabusitogjgovora.-Hoemo ako hoete, neemo ako neete.-Za uzvrat traite udo boije, predpostavljam.26-Tri dolara u gotovom, gospodine, za deset minuta u vazduhu. To je 33 i 1/3 centa po minutu, a veina ljudi kae da vredi.Oseao sam se kao sluajni oevidac, sedei tamo besposlen i sluajui nain na koji ovaj momak obavlja svoj posao. Svialo mi se to stoje govorio bez promene u glasu. Ja sam se odavno navikao na svoj lini nain reklame ("Gore je garantovano deset stepeni hladnije, l - narode! Sve to samo za tri dolara, etvrtinu tuceta iz vaeg novanika ili depa! Doite gore gde samo ptice i aneli lete...J. Zaboravio sam da moe biti i drugaije. Postoji neka napetost kad leti i prodaje vonje sam. Navikao sam se na nju, ali je ipak postojala: ako ncrna putnika, nema klope. Sad sam mogao da posma-tram sa strane, a da mi veera od toga ne zavisi, stoga sam se opustio i gledao.Devojica je stajala pozadi i takoe posmatrala.^ Plava i smeih oiju, ukoeno-dostojanstvenog lica, bila je ovde zbog svoga dede. Ona nije elela da leti.Mnogo ee je obrnuto, eljni klinci i oprezni odrasli, ali ivei ovakvim ivotom, ve sam stekao oseaj za te stvari i znao sam da devojica ne bi letela, pa makar ekali elo leto.-Koji od vas, gospodo ... ? - ree ovek. imoda nasu sebi au vode. - Riard e leteti sa vama. Ja sam jo uvek pri ruku. Ukoliko ne elite da saekate.-Ne gospodine, ja sam spreman. Moemo li leteti iznad moje farme?-Naravno - rekoh ja. - Samo pokaite put kojim elite da idemo. Izvadio sam svoju vreu za spavanje, kutiju sa alatom i lonce za kuvanje sa prednjeg sedita27rFlit-a, pomogao oveku da se smesti u sediste i prikopao mu pojas. Onda sam se uvukao u zadnje sediste i vezao se pojasom.-Okreni mi elisu, Don, molim te.-O.K. -Ponevi svoju au vode, stao je kod elise. -ta eli?-Povuci ga polako, Prihvatie pravo iz tvoje ruke.Kad god neko vue Flit-ov propeler, potegne prebrzo i iz nekih komplikovanih razloga maina nee da upali. Ali ovaj ovek je povukao tako lagano, kao da je oduvek to radio. Sveice su se upalile u cilindrima, i stara maina je proradila bez muke. On odeta natrag do svog aviona, sede, i poe da razgovara sa tlevojt itom.Uz veliku buku, diui slamu u vazduh, Flit je pole-teo, podigao se za stotinu (ako maina sada stane sleteemo u kukuruz), pet stotina stopa (sada bi ve mogli okrenuti i sleteti u seno ... sada, to su zapadni panjaci), osam stotina metara i dosta, pratim ovekov prst, u vetar, na jugozapad.Tri minuta leta i ve smo kruili oko farme. itnice boje uarenog ulja, kua od slonovae u moru metvice. Iza kue bata sa povrem.ovek je gledao sa prednjeg scdita dok smo kruili, u kuu uokvirenu krilima aviona.ena se pojavila na tremu, imala je bclu kecclju preko plave haljine, mahala je. l ovekje mahnuo. Moi e priati kasnije kako su se jasno mogli videti, prekoneba.Konano, on pogleda u mene i klimnu glavom, da kae daje dovoljno, da se moemo vratiti.28l cico sam u irokom krugu oko icnsa. Ja obaves-tim ljudi da nrm Itit-Jij1 ! .spustio sr n spirali na livadu-ia mi pokaem gUe smo. Dok .s,m) se .spusiao khveu nad kukuruzom, TrevI kr se odlcpio oi /em/je i mo zemlju meko i rulali do daJjeg kraja polju poreci puta. Zaustavio sam mosor,ovek je o( kopao .svuj .>igur-nosni pojas, pomogao .sam mu da i/ade. I/vadio ?c novanik iz prsluka i odbrojao dolare vrttri gla\om.-To je dobra vonja, sine.-l ini mislimo Naa roba je dobra.-Tvoj pri/alelj je prodaje?-o r?--Rekao bih. Tvoj prijatelj hi mogao prodati pepe; avolu kladio bih .se.-Kako vam je palo na pamet?-Devojica, naravno. Vonja avionom /i moju unuku Sdrul - Dok je govorio gledao je TrevI f:r. daleku srebrnu faku u vazduhu, kako krui nad kuom.-Od roenja se smrtno plai visine. Vriti, uasnuta je, za nju je popeti se na drvo isto sto i eprkati idolom rukom po osinjaku Ta devojicaje udo za maine,, ni/e losa oko ivotinja, ali visine, to su upozorenja za nju A sada je gore u vazdulm.Pnaoje dalje o ovom i o drugim .sluajevima, .etao se kada su piloti dolazili u Gelzburg, pr nekoliko godina, letei na dvokrilcima kao i mi, ali pravei t>rc u vazduhu sve mogue ludorije s njima. 29

Gledao sam kako se udaljeni Trevl Er poveava, spiralno sputa nad livadom, strmije nego to bih ja ikada sa devojicom koja se plai visine, klizi nad kukuruzom i slee tako besprekorno u tri take, daje bilo zadovoljstvo gledati. Donald imoda mora daje leteo mnogo godina, kada slee Trevl Er-om na taj nain.Avion je dorulao i stao kraj nas, nije mu bio potreban dodatni gas i propeler je meko lupkao zaustavljajui se. Pogledao sam izbliza, nije bilo insekata na propeleru, ak ni jedna ubijena muva na toj otricidugoj osam stopa.Priao sam da pomognem, otkopao sam devojici pojas otvorio mala bona vratanca i pokazao joj gde da stane da ne oteti krilo.-Kako ti se dopalo? - pitao sam. Nije me ula.-Deda, ne plaim se! Nisam se bojala, stvarno. Kua]je izgledala kao igraka i mama je mahala. Donje rekaojda se bojim samo zato to sam pala i umrla jednom i dane moram vie da se plaim! Biu pilot deda. Imauavion i sama u popravljati motor, leteti svuda i vozitiljude! Mogu li?iimoda se osmehivao, a ovekje slegnuo ramenima.- On je rekao da e biti pilot, zar ne, Saro?1-Ne, nego ja.to zna!-Pa moe razgovarati o tome sa majkom. Vreme jda se vratimo kui.Zahvalili su nam i krenuli, on je hodao, a ona tralj do kamiona, oboje promenjeni onim to se desilo u pol} i nebu.30-mp nego ia. Ja sam prilino dobra sa mainama,Stigla su dva automobila, zatim jo jedan, i uskoro smo imali gomilu ljudi koji su eleli da vide Feris iz vazduha. Leteli smo dvanaest ili trinaest puta, to smo bre mogli i posle toga sam morao do grada da napunim Flit benzinom. Onda opet nekoliko putnika, pa opet neki i ve je bilo vee. A mi smo leteli neprekidno, rame uz rame, do zalaska sunca.Negde sam video oznaku: 200 stanovnika, ali do mraka sam poverovao da smo sve provozali, kao i neke iz okoline.U guvi oko letenja, zabroravio sam da pitam o Sari, da lije izmislio priu, ili misli daje istina to o umiranju. Povremeno sam pogledavao na njegov avion izbliza, dok su se putnici smenjivali. Ni traga na njemu, ni kapi ulja nigde. On je po svemu sudei leteo izbega-vajui insekte koje sam ja svaki sat - dva morao da briem sa vetrobranskog stakla.Bilo je jo uvek malo svetlosti na nebu kada smo zavrili. Dok sam nabacao suve klipove kukuruza u svoju limenu pe, pokrio ih drvenini ugljem i upalio vatru, ve je bio potpuni mrak, vatra je vraala boje avionima parkiranim u blizini i zlatnoj slami svuda naokolo. Zavirih u kutiju sa hranom. -Tu je supa ili pageti, ili uve. - Rekoh. -I kruke i breskve. eli li malo toplih breskvi?-Svejedno, - ree blago -bilo ta ili nita.-ovee, jesi li gladan? Ovo je bio teak dan!-Nisi mi ponudio nita da bih bio gladan, ukoliko nije neki dobar juve.31

Otvorio sam konzervu uvea svojim "Svajcarcem", uradih isto to sa pagetima i stavili obe konzerve na vatru.Depovi su mi bili prepuni novca... Ovo je bilo prijatno doba dana za mene. Izvadio sam sav novac: iz depa da ga izbrojim, ne marei mnogo io s Li novanice izguvane. Bilo je 147 dolara i izraunao sam napamet to nije bilo lako za mene.-To je... to je... da vidimo... etiri i dva pamtim ... etrdeset devet letova danas! Preko sto dolara danas, Don, samo Flit i ja! Ti mora da si uzeo dvcsta kao od ale... uglavnom si leteo sa po dv()jicom?-Uglavnom.-O tom uitelju koga trai - ree.-Ja ne traim uitelja -rekoh.- Ja brojim novac! Mogu da izguram nedelje sa ovim, mogu biti bez brige dobrih nedclju dana!Pogledao me je i osmehnuo se: - Kada zavri sa plivanjem u svom novcu, da li bi mi dodao uve?32fO

gromne mase ljudi, mnotvo koje je kao bujica nadolazilo sa svih strana i okruivalo jednog oveka u sredini. Onda su ljudi postali okean koji je pretio da poplavi oveka, ali umesto toga ori je zivduui proetao po povrini i nestao. Vodeni okean se pretvorio u okean trave. Belo-zlatni Trevl Er 4000je sleteo na travu, pilot se izvukao iz kabine i obe-sio natpis: letovi.Bilo je tri izjutra kada sam se probudio iz sna, seajui se celog sna i srean zbog toga. Otvorio sam oi da na meseini pogledam taj veliki Trevl Er parkiran pored Elita. imoda je sedeo na svojoj vrei za spavanje kao onda kada sam ga prvi put sreo, oslanjajui se33

leima na levi toak aviona. Nisam ga ba jasno video, ali sam znao daje tamo.- Zdravo, Riard. - ree on tiho u mraku - Da li ti toneto govori ?i- Da li mi neto govori? - zapitah oamueno.! Seanje na san je jo uvek bilo prisutno i nisam bio] iznenaen time stoje budan.-Tvoj san. Taj momak i gomila i avion. - rekao je strpljivo - Bio si zabrinut zbog mene, sada zna. O. K. Bilo je pria u novinama : Donald imoda, ovek koga su poeli zvati Mehaniar Mesija, amerika inkarnacija, nestao je jednog dana na oigled dvadeset pet hiljadesvedoka.Setio sam se toga, proitao sam o tome u nekom lo kalnom listu u Ohaju, jer je bilo na prednjoj strani.-Donald imoda?-Na usluzi - ree - Sada zna da ne mora vie da miodgoneta. Nastavi da spava.Dugo sam mislio o tome pre nego to sam zaspao.&-Da li ti je doputeno ... nisam mislio... Mesija nj ovakvom poslu, ti treba da spase svet, zar ne? Nisari znao da Mesija moe samo tako da pokupi svoje prnjd izgubi se... - Sedeo sam na gornjem delu Flit-a i posma trao svog udnog prijatelja. - Dodaj mi klju 9-16 Doimolim te.On je preturao po torbi sa alatom i dobacio mi klj\i gore. Kao i sa ostalim alatom tog jutra, i ovaj je klij34olako kroz vazduh i zaustavio se na stopu od mene, lebdei bez teine, i kreui se lagano usred vazduha. U trenutku kada sam ga dodirnuo postao je teak u mojoj ruci, kao najobiniji hrom - vanadijuski klju. Dobro, ne ba najobiniji. Od kada je jedan jeftin 7-8 klju pukao u mojoj ruci, kupio sam najbolji ajat koji se moe nai. Ovaj je bio Snap-on, svaki mehaniar zna da to nije obian alat, mogao bi biti od zlata koliko je skup, ali to je radost u ruci i zna da se nikada nee slomiti, ma ta radio s njim.-Naravno da moe! Moe da prekine bilo im, ako promeni svoje miljenje o tome. Moe prekinuti s disanjem, ako to eli. -Zabavljao se podigavi jedan rafciger u vazduh i ostavivi ga da lebdi. -Tako sam prestao da budem Mesija, a ako ti ovo znai kao odbrana, to je zbog toga to se jo uvek pomalo branim. Bolje to nego da radi posao koji mrzi. Pravi mesija ne mrzi nita i slobodan je da krene bilo kojim putem, koji eli. Naravno, to vai za svakog, svi smo mi sinovi boji, deca Bia, ili ideje Misli, nazovi to kako hoe.Pritegao sam matice na osnovi cilindra. Stari B-5 je dobar motor, ali se ovi rafovi olabave svakih sto sati leta i zato uvek treba misliti na to. Naravno, prvi koji sam okrenuo kljuem okrenuo se za etvrt i bio sam zadovoljan to sam se setio da ih sve proverim ovog jutra, pre nego to primim nove putnike.-Slaem se Don, ali to onda izgleda daje biti Mesija razliito od ostalih poslova, zar ne? Isus se vraa da zabada eksere celog ivota. Moda to samo zvui neobino.35

Razmiljao je, pokuavajui da razume ta hou da kaem. - Ne vidim ta hoe da kae. Jedino udo u tome je to nije odustao odmah, im su poeli da ga zovu Spasiocem. Umesto daje tada sve ostavio, on je pokuao logikom: "U redu, ja jesam Boiji sin, ali to smo svi; Ja jesam Spasilac ali ste i vi! Stvari koje mogu ja, moete i vi! Svako sa zdravim razumom to razume". Bilo je toplo gore, ali mi se neto nije radilo. to vie elim da neto bude gotovo, manje mi se radi. Ipak, za- -dovoljstvojebilo znati da sam spreio da mi cilindri odlete sa maine.-Kai da hoe drugi klju - ree.-Ne elim drugi klju, l sluajno sam dovoljno spiri-tualno napredovao da shvatim da su tvoji trikovi nita do obine drutvene igre, imoda, jedne osrednje razvijene due, ili hipnotizera-poetnika.-Hipnotizer! Deko, da li se ti ikada zagreje! Ali bolje i hipnotizer nego Mesija. Kakav dosadan posao! Kako nisam pogodio da e to biti dosadan pasao.- Znao si, - rekoh mudro. On se samo nasmejao.-Da li si ikada smatrao, Don, da moda nee biti lako prekinuti, posle svega? Da se nee moi tek tako smiriti i iveti kao normalan ovek?Na to se nije smejao. - U pravu si, naravno, - rekacje i provukao prstima kroz svoju crnu kosu. - Ostanenli suvie dugo na bilo kom mestu, vie od dan - dvaljudi znaju da tu ima neto udno. Oee li se o moj nikav, izleen si od raka, i za manje od nedelju dana,)sam opet usred gomile. Taj avion mi pomae da skreem i niko ne zna odakle dolazim i kuda idem, to flprilino odgovara.36-Bie ti tee nego to si mislio, Don.-O?-Da. elo kretanje naeg doba je od materijalnog nrenii duhovnom... sporo je, ali je to ipak divovski pokret. Ne mislim da e te svet ostaviti na miru.-Oni ne ele mene, nego uda! Mogao bih nauiti njima nekog drugog i pustiti ga da bude Mesija. Neu mu rei da je to dosadan posao. A osim toga, "ne postoji problem toliko veliki da se od njega ne moe pobei".Skliznuo sam dole na seno i poeo da priteem ra-fove na treem i etvrtom cilindru. Nisu svi bili olabavi jeni, ali neki jesu. -Citira Snupija, preJpostavljam?-Citirau istinu, ma gde da je naem, hvala.-Ne moe pobei, Don! ta a koja sad ponem da te oboavam? ta ako se umorim radei na svojoj maini i ponem da te molim daje izlei urnesto mene? Vidi, dau ti sve sto zaradim oi sada pa do zalaska sunca, ako me naui Ja lebdi m Li vazduhu. Ako to ne uini, znau da treba da ponem da ti se molim, Sveti ovee kuji si poslat da poncse moje breme.Nasmcio se na mene. Jo uvek ne mislim daje ra-zumeo da ne moe Ja pobegne. Kako sam mogao ja to da znam, ka J on nije?-Da li si imao elu preJstavu, kao u filmovima iz Indije? Gomila na ulicama, bilioni ruku te JoJiruju, cvee i tamjan, zlatna platforma sa srebrnim vezom na kojima e ti Jrati govor?-Ne. Jo pre nego to sam poeo Ja traim posao, znao sam Ja to ne bih mogao izJrati. Tako sam izabrao SAD i Jobio sam samo gomile.37

Seanje mu je zadavalo bol, i bilo mije ao to sam opet pokrenuo elu stvar.Seo je na seno i nastavio da govori, gledajui kroz mene: -Hteo sam da kaem, ako stvarno toliko eli slobodu i radost, zar ne moe da vidi da ona nije nigde izvan tebe. Kai daje ima, i ima je. Ponaaj se kao da jej tvoja, i tvoja je! Riard, staje tu tako prokleto teko? Alii oni nisu ak ni uli, veina njih. Kao to idu na auto trke| da vide sudare, dolaze meni da vide uda. Prvo te toj razoara, a onda postane ba glupo. Uopte ne znam! kako su ostali Mesije to mogli da podnesu.- Kad ti to ispria, to gubi neto od svoje pri^ vlanosti. -Pritegao sam i poslednji raf i odloio alat,-Gde emo danas?Priao je mojoj kabini i umesto da izbrie insekte stakla, preao je rukom iznad njih i smrskana malabii oivee i odletee. Njegovo staklo nikad nije bilo pi trebno istiti, naravno; sada sam znao da ni njegov maini nee biti potrebna popravka, nikada.-Ne znam - ree - ne znam gde emo.-Kako to misli? Ti poznaje prolost i buduno; svih stvari. Zna ti tano kuda mi idemo!Uzdahnuo je. -Da. Samo pokuavam da ne mislimtome.Neko vreme, dok sam radio na cilindrima, pomissam, sve to treba da uradim je da ostanem s tim moi kom i nee biti problema, nita se ravo nee desiti, nain na koji je rekao: -Pokuavam da ne mislim na t podsetio me je ta se desilo drugim Mesijama koji su l poslati na ovaj svet. Instikt mije govorio da skrenem jug im poletimo i pobegnem stoje dalje mogue od ti38oveka. Ali, kao to rekoh, postaje usamljen, letei sam, i bilo mije drago to sam ga sreo, ve zbog toga to sam imao nekog ko razlikuje krilo od stabilizatora, za razgovor.Trebalo je da okrenem na jug, ali sam po poletanju ostao s njim, i leteli smo na sever i na istok u tu budunost o kojoj on nije hteo da razmilja.39

Irirunik za J/VLsz/iesijebilo je odtampano crnim slovima. "odsetnik za^Naprednu njuuc^L TTde ui sve te stvari, Don? Ti zna tolil ^^^.Ji mnogo, ili moda ja to samo tako mi lim. Ne. Ti zaista mnogo zna. Da lije to stvar vebe Ima li neki naroit trening da bi bio Majstor?-Daju ti knjigu da proita. Okaio sam tek oprani svileni al na zatezae i gledao u njega. -Knjigu?-"Spasilaki prirunik". To je neto kao biblijaMajstore. Imam tu negde primerak, ako si zaintereslvan.i-Da, da! Misli, obina knjiga koja ti govori ...Kopao je malo po prostoru za prtljag smetenc iza naslona sedita u Trevl Er-u i vratio se sa male knjiicom povezanom u jelensku koicu.40

Listao sam knjigu, zbirka ^^ . ^^ ^vlerspektiva -ili e je upotrebiti ili e je izgubiti; ako si doao do ove strane zaboravio si da ono to se deava oko tebe nije stvarnostazmisli o tome.fclC/eti se odakle si doaogdc ide, i zato si napravio guvu u koju si prvo upao.L4mree stranom smru, upamti Sve je ovo dobra veba, i vie e u njoj uivati ako stalno ima na umu injenice.-H.Hi si plutao ovo, o gubljenju perspcktjvc D-\c.-K;i7i-d;i mora umrels uasnom .smru-^mo[5fXdV!sioilkI^itu-kakositihtvo i(r\adom pokazuje da to zna.l oliavanjem podsea druge da znaju koliko i ti.S\i ste vi uenici, radnici, uitelji.Najprostija pitanja su najdublja. jde si roen? Gde ti je dom? ^Kuda ide?5ta radi?C7[ili o ovome s vremena na vreme i posmatraj kako se tvoji odgovori menjaju./ vojajedina obaveza u bilo kom ivotu je da bude istinit samom sebi.MiOiti istinit nekom ili neemu drugom, ne samo daje nemogue nego je i znak lanog Mesije.T*najbolje pouava ono o emu sam najvie treba da ui.-Strano si tih, Riarde - ree imnH l. .,da razgovara sa mnomka da ^ hteo*^Z33*^ivitako da se nikadanestidiakojebilota to si rekao ili uradioobjavljeno u svetu-ak i akoto stoje objavljenonije istina.irijatelji e te poznavati bolje prvog minuta kad ih sretnenegopoznanici za hiljadu godina.paljivo. Zar to nikada nisi uradio- im** n,v u,rir*^^"^^!^-Pa, probaj ponekad.Probao sam. Zatvorio **m ^- -,desiti ako ostanem du> sa o^ 5 SC ** e mi seje zabavno biti s n^ ^^CUdnom osobom. BiloLanjada6,seusk^S otrestiiss21"taniw-d^SSSSSS1*d*-Mwfce^^er^tverie^wnH^^Se desi"oc^onda^n^^H^^ 2atVOrenih^Najbolji nainda se izbegne odgovornost je rei: "Ja imam obaveze".Primetio sam neto udno u knjizi. - Stranice ne maju brojeve, Don.-Ne -ree. -Samo otvori, i sve to treba uglavnor je tu.-arobna knjiga!-Ne. To moe uiniti sa bilo kojom knjigom. Mo2 to uraditi sa starim novinama, ako ita dovolji4647

od mogue budunosti) to si siguran da nemaVoden si kroz svoj ivot unutranjim biem koje ua,razigranim duhovnim biemkoje je tvoje pravo ja. ^ ^ 5pre nego to si siguran u sta da naui od nje.Llvek si slobodari da promenis miljenje i izabere drugaiju budunost ili drugaiju prolost.Izabrati drugaiju prolost? Auteralno ili figurativno ili kako se to misli...? -Milslim da sam zbunjen, Don. Ne znam kako uopte mogu da nauim ovu stvar.-Veba, malo teorije i mnogo vebe- ree. Trebae ti oko nedelja i po.-Nedelja i po?-Da. Veruj da zna sve odgovore, i zna ih. Veruj da si majstor, i jesi to.-Nikad nisam rekao da hou da budem neki majstor.-Tano- ree -Nisi.Ali sam zadrao knjigu, a on je nije nikada traio natrag.49

[T} armerima na srednjem zapadu treba dobraJL.zemlja da bi radili i napredovali, l pilotima- lutalicama. Oni moraju biti blizu svojih muterija.Treba da nadu polja nedaleko od grada; travnata poljaili pokoene livade, bez krava u blizini koje bi pojeleplatno sa njihovih aviona u blizini auto-puta, sa kapijom na ogradi; polja postavljena tako da avion ne morada leti nisko iznad neke kue; dovoljno ravno da semaina ne raspadne rulajui brzinom od pedeset milja,dovoljno dugako da se sigurno sleti i uzleti i sa dozvolom vlasnika da se tu moe leteti preko dana.Mislio sam o tome dok smo leteli na sever kroz subotnje jutro, Mesija i ja, dok je zlato i zelenilo zemlji promicalo, hiljadu stopa nie. imodin Trevl Er jf50 lbuno leteo pokraj mog desnog krila, odbijajui suneve zrake na sve strane svojom bljetavom bojom. pivan avion, mislio sam, ali je prevelik za ovaj na posao. Jeste da moe da nosi dva putnika odjednom, ali je skorio dva puta tei od Flit-a, i zbog toga teba mnogo vie prostora za poletanje i sletanje. Imao sam jednom Trevl Er, ali sam ga kasnije zamenio Flit-om, kuji se moe spustiti u malecko polje, kakvo moete lake nai , u Miziiii gradova. Ja mogu da radim na polju od 50 stopa sa Flit-om, dok Trevl Er treba 1000, U00 stopa. Vei se za ovog momka, mislio sam, i vezao si se za ogranienje njegovog aviona.Siguran u to, Li momentu dok sam jo o tome mislio, uoio sam mali panjak pored grada ispod nas. To je bilo uobiajeno 1320 stopa duga livada preseenn na pola, druga polovina je bila prodata gradu za bezbol utakmice.Znajui da se imodin avion ne moe spustiti tamo, oborio sam svoju mainu dole ka igralitu. Dodirnuo sam zemlju ba pored leve ograde i zaustavili se gotovo odmah. Samo sam hteo da se malo pokaemo, Ja mu pokaem ta Flit moe da uradi, valjano upravljan.Okrenuo sam se oko krila, spremajui se da ponovo uzletim kad sam video Trevl Er na sletaiiju. Sa sputenim repom i uzdignutim desnim krilom izgedao je kao neki velianstveni kondor, kruei pre sletanja.Bio je nizak i spor, tako da mi se digla kosa na glavi. Oekivao sam Ja vidim lom. Traci Air morate Jrati bar na 60 milja pri sletanju, sporije od toga sa avionom koje skoleba na 50, znai Ja e ga smotati u loptu. Ali, ume-sto toga, vi Jeo sam zlatno sneni dvokrilac kako stoji u51

vazduhu. Dobro, ne ba stoji, ali nije leteo vie od 30 milja na sat, avion koji je, podseam vas, gotov pri 50, zaustavio se u vazduhu i spustio se blago u tri take na travu. Upotrebio je pola, moda tri etvrtine prostora koji je meni bio potreban da spustim Flit.Samo sam sedeo u kabini i gledao, dok se on parkirao pored i iskljuio motor. Kada sam ja ugasio svoju mainu, jo uvek blenui glupo u njega, ree: -Lepo si polje naao! Dovoljno blizu grada, a? .Nae prve muterije, dva mladia na hondi, ve su doli da vide ta se dogaa.Kako misli blizu grada? - vikao sam, jer mije bul motora jo bila u uima.-Pa samo pola bloka daleko.-Ne, ne to! Kakvo je to bilo sletanje? U Trevl Er-u|Kako si sleteo ovde?iNamignuo mije : - arolija!-Ne, Don... stvarno! Video sam kako si se spustio! Mogao je videti da sam okiran i vie nego uplaen.-Riard, da li eli da zna odgovor za lebdenji kljueva u vazduhu, za leenje svih bolesti, pretvaranji vode u vino, hodanje po vodi, i sletanje Er-a na sto stopj trave. eli li da zna odgovor za sva ta uda?Oseao sam se kao da je potegao laser na mer -Hou da znam kako si se spustio ovde!?-Sluaj,- viknuo je -Ovaj svet? I sve u njemu? Iluziji Riard! Svaki komadi toga je Iluzija. Da li to razume^ Nije bilo namigivanje, ni osmeha; kao da se iznenac razbesneo na mene.Motocikl je stao kraj repa njegovog aviona; mor su izgledali voljni da lete.52-Da- bilo je sve to sam uspeo da kaem. -Primljeno, iluzije.Onda, poto su se oni popeli kod njega da lete, meni je preostalo da naem vlasnika polja i dobijem dozvolu za korienje njegovog panjaka.Jedini nain da opiem poletanje i sletanje Trevl Er-a tog dana je ka kaem daje izgledao kao lani Trevl Er. Kao da je avion bio neki E-2 CUB, ili helikopter maskiran u Trevl Er. Nekako mije bilo lake da prihvatim da kljuevi lebde bez teine, nego da mirno posma-tram kako se taj avion die sa zemlje, sa putnicima, brzinom od 30 milja na sat.I dalje sam mislio na ono stoje tako estoko rekao. Iluzije. Nekoje to ranije rekao... kad sam bio dete, uei maijanje - Maioniari su to rekli! Pomno su nam to govorili, - Gledajte, to to ete videti to nije stvarna magija. To je jedan efekt, iluzija magije. - Onda bi skinuli svenjak sa zida i pretvorili avion u teniski reket.U magnovenju, izvadio sam "Prirunik za Magiju" iz depa i otvorio ga. Bile su samo dve reenice na toj strani.53

-Nepostoji problem koji u svojimrukama ne nosi poklon^ za tebe.li trai probleme, jer su ti njihovi pokloni potrebni.jsje znam ba tano zato, ali ovo je malo olakalo irioju zbunjenost. itao sam to ponovo, dok ga nisam znao napamet.Ime grada je biJo Troj, a panjak je obeavao da e biti isto toliko dobar kao polje sa senom u Ferisu. Ali u Ferisu sam oseao izvestan mir, a ovde je postojala napetost u vazduhu koja mi se uopte nije svidela.Letenje, koje je za nae putnike bilo ivotna pustolovina, menije bilo rutina, zasenena malo tom udnom nelagodnou. Moja pustolovina je bio taj momak sa kojim sam leteo... nemogu nain na koji je leteo i udne stvari kojim je to objanjavao.Ljudi iz Troja nisu bili iznenaeni udnim letom Trevl Er-a vie, nego to bih ja bio da sam uo da neko gradsko zvono, koje nije zvonilo 60 godina, zvoni u podne., oni nisu znali daje nemogue da se desi ono to se deavalo.-Hvala na vonji.- rekli bi, -Da li od toga ivite... Zar ne radite negde? -i, -Zato ste izabrali tako malo mesto kao stoje Troj? -ijo, -Deri, tvoja farma nije vea od kutije za cipele.Imali smo radno popodne. Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da lete i trebalo je da razradimo dosta. Meutim, jedan deo mene je poeo da govori, bei, bei, bei sa ovog mesta. Ignorisao sam to i ranije i uvek sam zaalio.Oko tri sata sam morao da zaustavim mainu zbog benzina, otiao sam dvaput tamo i nazad do Skelijeve pumpe sa dve kante automobilskog benzina, kad sam ukapirao da jo nijednom nisam video da se puni Trevl Er. Simoda nije sipao benzin u svoj avion od nekog vre-55

mena pre, ne dodajui ni kap benzina ili ulja. I ako sam znao daje dobar ovek i da me ne bi povredio, uplaio sam se ponovo. Ako zaista vodite reuna, moete drati Trevl Er pet sati u vazduhu. Ali ne osam sati sputanja iuzletanja.On je i dalje leteo, vonja za vonjom, dok sam ja sipao benzin u svoj glavni rezervoar i dodavao ulje u motor. Bio je tamo ceo red ljudi koji su eleli da lete... izgledalo je kao da ne eli da ih razoara.Uhvatio sam ga dok je pomagao nekom oveku i eni da udu na prednje sedite u avionu. Pokuao sam koliko sam mogao, da to zvui mirno i nemarno.-Don, kakav si s gorivom? Treba li benzina? Stajao sam kod vrha njegovog krila, sa praznom kantom odbenzina u ruci.Pogledao me je pravo u oi i zbunio se, kao da sam ga pitao da li mu je potrebno vazuha da bi disao.-Ne, ree, a ja sam se oseao kao osnovac koji je zakasnio u razred. -Ne, Riarde nije mi potrebno gorivo.To me je ozlovoljilo. Znao sam poneto o avionskim lmotorima i gorivu. -Dobro onda,- planuo sam na njega!-malo uranijuma?INasmejao se i moj bes je izezao. -Ne, hvala. Napu-j nio sam prole godine. Trenutak kasnije je bio u kabini! krenuo s putnicima u onom natprirodno usporenorletu.Prvo sam poeleo da ljudi odu kuama, zatim da: mi brzo izgubimo odavde, kao ljudi ili ne, onda sar imao oseaj da sam trebao da se izgubim i to odmat Sve to sam hteo, bilo je da poletim i naem velik56prazno polje, dovoljno daleko od bilo kojeg grada, da sednem, razmislim i piem o onome to se desilo u svom dnevniku, i da naem neki smisao u svemu.Stajao sam pored Flit-a, odmarajui se dok se 5imoda nije ponovo spustio. Priao sam njegovoj kabini, uavi u struju propelera velike maine.-Leteo sam dovoljno, Don. Idem svojim putem, spustiu se daleko od grada i biu bez posla neko vreme. Bilo je zabavno leteti s tobom. Videu te ponovo, nekad, Don, O.K.?Nije trepnuo. -Jo jedan let i biu s tobom. Momci su ve ekali.- U redu.Momak je ekao u stolici za nepokretne, doguranoj ak iz grada ovamo. Bio je izlomljen i sedeo je nakrivljen u seditu pod uticajem jake gravitacije, ali, bio je ovde jer je eleo da leti. Bilo je tamo drugih ljudi, okolo, etrdeset ili pedeset, neki u kolima, neki napolju i svi su paljivo posmatrali kako e Don smestiti oveka iz stolice u avion.On o tome nije uopte razmiljao. -eli li da leti? ovek u invalidskoj stolici se nasmeio iskrivljenim os-mehom i klimnuo glavom u stranu.-Hajde, hajde da to uradimo - ree Don mirno, kao daje govorio nekom koje dugo ekao u autu i kome je ponovo dolo vreme da ude u igru. Ako je bilo neto udno u tom trenutku, kad ponovo razmislim, bio je to tori koji je govorio. Jeste to bio uobiajen govor, ali bila je to i komanda kojom je nareivao oveku da ustane i ue u avion, bez isprike. Ono to se posle dogodilo bilo je kao da je ovek glumio i zavrio poslednju scenu 57

uloge bogalja. Izgledalo je kao na pozornici. Pritiska gravitacije je nestalo sa njega kao da ga nikada nije ni bilo; on je izleteo sa stolice upola trei, zbunjen samim sobom, prema Trevl Er-u.Bio sam u blizini i uo sam ga: -ta ste uinili ?.-ree. -ta ste mi to uinili?-Hoe li ti da leti ili nee da leti? - upita Don. -Cena je tri dolara. Platite pre poletanja, molim.- Ja letim - ree ovaj. imoda mu ak nije ni pomogao da se smesti napred, kao stoje obino pomagao svojim putnicima.Ljudi koji su bili u kolima, sada su bili napolju, uo j se kratak mramor gledalaca, a onda iznenadna tiina, i ovek nije hodao odkad je svojim kamionom sleteo sj mosta, pre jedanaest godina.Kao dete sa krilima od arava on se uzvrteo na seditu,neprekidno pokreui ruke, kao da ih je uprave dobio da se njima igra.Pre nego stoje iko mogao da progovori, Donje da gas Trevl Er-u i on se podigao u vazduh, okreui si strmo nad drveem i penjui se kao furija.Moe li jedan trenutak biti srean, a u isto vreml zastraujui? Sledili su mnogi takvi momenti. To je bik] udo koje se jedino moe nazvati udesnim izleenjer oveka koji je to i zasluio, a istovremeno se spremaj neto neprijatno kada se ova dvojica vrate na zemlji Gomila je ekala zbunjena, a zbijeni ljudi su rulja i ti uopte nije dobro. Minuti su tekli, oi su pratile ma dvokrilac koji je bezbrino leteo na suncu, a neto e^ toko se spremalo da pone.Trevl Er je izveo neke strme osmice, usku spiralu i onda je leteo nad gradom kao spori i buni tanjiri, sputajui se. Da je imao i malo razuma on bi ostavio svog putnika na daljoj strani polja, uzleteo brzo i nestao. Jo ljudi je dolazilo; neka ena je trala gurajui jo jedna invalidska kolica.On je rulao prema gomili, malo ubrzao da bi se okrenuo propelerom napolje, ugasio motor. Ljudi su jurili prema kabini i za minut, mislio sam da e pokidati platno sa trupa aviona da bi dohvatili onu dvojicu.Da lije bilo kukaviki? Ne znam. Otiao sam do aviona, ubrizgao gorivo i okrenuo propeler da pokrenem motor. Zatim sam uao u kabinu, okrenuo Flit u vetar i uzleteo. Poslednje sto sam video od Donalda imode, se-deo je na ivici svoje kabine, a rulja ga je potpuno okruivala.Skrenuo sam istono, pa jugoistono i posle nekog vremena sleteo na prvo polje koje je imalo drvee sa hladovinom i potok iz koga mogu piti. Bilo je daleko od bilo kakvog grada.5859

Vc^Cak ni danas ne uspevam da shvatim ta me je tada obuzelo. To je bilo nekooseanje kobi, koje me je dovelo daleko ak, do udnogdrugara kakav je bio Donald imoda. Ako ve moramda se zbratimim sa sudbinom, ak ni Mesija lino nijedovoljno jak da me zadri.Bilo je mirno u polju, prostrana tiha dolina otvorena prema nebu... jedino zvuk malog potoka se uo, a i to jedva. Ponovo sam. ovek se navikne da bude sam, ali prekinite to samo jedan dan i moraete da se navikavate ponovo skroz iz poetka.-O.K., bilo je zabavno neko vreme, - rekao sam glasno dolini. -Bilo je zabavno, i moda sam imao dosta da nauim od tog momka, ali mije dosta gomila ak i da su srene... ako su uplaene, one e nekog ili razapeti ili oboavati. ao mije, ali to je ipak mnogo!60To sto sam rekao, porazilo me je. Rei koje sam j/qovono mogle bi tano biti Simodine. Zastoje ostao tamo. .Ja sam oseao cici treba da idem, a ja uopte ni -