Roditeljska moć – upotreba i zloupotreba moći 1

Roditelj je za dete „značajan drugi” pre svega zbog prirode osećanja koja se u tom odnosu razvijaju.

Roditelj ima moć.

Izvorište roditeljske moći zasniva se na tome da on – roditelj – ima i kontroliše stvari koje su deci potrebne, on je taj koji posreduje u zadovoljavanju dečijih potreba, jer deca dugo ne mogu sama da brinu o sebi i svojim potrebama.

Od toga da li roditelji upotrebljavaju ili zloupotrebljavaju svoju moć, kako izlaze u susret dečijim potrebama, da li kažnjavaju ili nagrađuju decu, da li štite ili ne decu od zlostavljanja i zanemarivanja, zavisi i da li oni svoju ulogu obavljaju kao odgovorni roditelji.

Odnos roditelj–dete

Odnos roditelj-dete ima sve odlike svakog drugog odnosa između ljudi, ali je Odnos roditelj-dete ima sve odlike svakog drugog odnosa između ljudi, ali je specifičan po tome što se u ovom odnosu dugo vremena nalaze jedna zrela, specifičan po tome što se u ovom odnosu dugo vremena nalaze jedna zrela, odrasla osoba i jedna još neizgrađena ličnost koja se u tom odnosu ostvaruje.odrasla osoba i jedna još neizgrađena ličnost koja se u tom odnosu ostvaruje.

Za razliku od drugih odnosa, odnos roditelj–dete karakteriše trajna Za razliku od drugih odnosa, odnos roditelj–dete karakteriše trajna emocionalna vezanost.emocionalna vezanost.

Nagrada i kazna nisu deo svakodnevne i trajne interakcije roditelj–dete, ali Nagrada i kazna nisu deo svakodnevne i trajne interakcije roditelj–dete, ali „upotreba i zloupotreba” nagrada i kazni karakteriše i „boji” odnos roditelj–dete.„upotreba i zloupotreba” nagrada i kazni karakteriše i „boji” odnos roditelj–dete.

Šta su nagrade i kazne?

To su vaspitne mere usmerene ka regulaciji i oblikovanju To su vaspitne mere usmerene ka regulaciji i oblikovanju ponašanja deteta.deteta.

Kako deluju nagrade i kazne?

Nagrada je uvek usmerena unapred, ka podsticanju i razvijanju pozitivnih, Nagrada je uvek usmerena unapred, ka podsticanju i razvijanju pozitivnih, poželjnih oblika ponašanja.poželjnih oblika ponašanja.

Roditeljska moć – upotreba i zloupotreba moći 2

Kazna je uvek usmerena unazad, ka otklanjanju ili suzbijanju nepoželjnih oblika Kazna je uvek usmerena unazad, ka otklanjanju ili suzbijanju nepoželjnih oblika ponašanja. ponašanja.

Kazna je uvek manje moćno sredstvo vaspitanja (nije usmerena ka razvoju Kazna je uvek manje moćno sredstvo vaspitanja (nije usmerena ka razvoju ponašanja, nego ka suzbijanju ponašanja).ponašanja, nego ka suzbijanju ponašanja).

Efekti kazne su po pravilu nepredvidivi i ograničenog su delovanja.Efekti kazne su po pravilu nepredvidivi i ograničenog su delovanja.

Kazna možda ima smisla samo ako omogućava da dete doživi posledice svog Kazna možda ima smisla samo ako omogućava da dete doživi posledice svog nepoželjnog ponašanja i ako omogućava da dete popravi štetu koju je učinilo.nepoželjnog ponašanja i ako omogućava da dete popravi štetu koju je učinilo.

Koji oblici kažnjavanja nisu dozvoljeni i zašto?

Fizičko, telesno kažnjavanje – korišćenje fizičke snage sa namerom – korišćenje fizičke snage sa namerom da dete doživi da dete doživi bol, ali ne i da se povredi, kako bi se ispravilo ili kontrolisalo ponašanje deteta.bol, ali ne i da se povredi, kako bi se ispravilo ili kontrolisalo ponašanje deteta.

Zašto fizičko kažnjavanje nije dozvoljeno?

Dete se povređuje (boli ga)

Narušava se dečiji integritet

Dete se oseća poniženo i kod njega se razvija osećaj bespomoćnosti

Narušava se dečije samopoštovanje

Telesno kažnjavanje nije delotvorno, ne dovodi do trajne promene u ponašanju, povećava agresivnost deteta i održava ciklus nasilja između odraslog čoveka i deteta, negativno utiče na odnos roditelj–dete, dovodi do niskog samopoštovanja kod dece, stvara osećaj bespomoćnosti i poniženosti kod deteta i nosi rizik da nasilje postane obrazac svih budućih odnosa.

Kada primenjujemo fizičke kazne?

Najčešće u ljutnji. Najčešće u ljutnji. Ljutnja je prirodan osećaj kada se osećate povređeno, a može Ljutnja je prirodan osećaj kada se osećate povređeno, a može dovesti do ponašanja koje izmiče kontroli. Svako je ponekad ljut, ali treba znatidovesti do ponašanja koje izmiče kontroli. Svako je ponekad ljut, ali treba znati

Roditeljska moć – upotreba i zloupotreba moći 3

kako da izrazite svoja osećanja na zdrav način, bez povređivanja drugoga, u ovom kako da izrazite svoja osećanja na zdrav način, bez povređivanja drugoga, u ovom slučaju dece. slučaju dece.

Kako kontrolisati ljutnju?

Pre svega prihvatanjem da nekontrolisanim izlivima ljutnje i fizičkim kažnjavanjem ne činite ništa dobro ni za dete ni za sebe. Ljutnja se može kontrolisati i posebnim tehnikama koje se mogu naučiti.

Kazne se mogu razumeti kao manipulacija dečjim potrebama – „dresura” kao stil vaspitanja. Kazna može da ima efekte i manje je štetna po samopoštovanje deteta ukoliko ne pogađa ličnost, nego je usmerena na ponašanje.Primer: umesto „ti nisi dobar” (usmereno na kvalifikaciju ličnosti) treba reći „ovo što si uradio nije dobro” (usmereno na ponašanje).Težimo izgrađivanju takvog odnosa roditelj–dete u kome kazna gubi smisao.

Alternativa za kazne:

uspostavljanje jasnih pravila ponašanja i dosledno insistiranje na poštovanju dogovorenih pravila,

stvaranje okruženja u kome se dete oseća sigurno i zaštićeno (bezbedno okruženje),

isticanje onoga što predstavlja poželjno ponašanje i što je dobro kod dece.

Zanemarivanje i zlostavljanje dece

Zloupotreba ili zlostavljanje dece obuhvata sve oblike ponašanja, činjenja ili Zloupotreba ili zlostavljanje dece obuhvata sve oblike ponašanja, činjenja ili nečinjenja nečinjenja koji dovode do stvarnog ili mogućeg povređivanja ili narušavanja koji dovode do stvarnog ili mogućeg povređivanja ili narušavanja detetovog života, zdravlja, razvoja ili dostojanstva. Zlostavljanje može biti fizičko ili detetovog života, zdravlja, razvoja ili dostojanstva. Zlostavljanje može biti fizičko ili psihološko, a poseban vid predstavlja seksualno zlostavljanje.psihološko, a poseban vid predstavlja seksualno zlostavljanje.

Roditeljska moć – upotreba i zloupotreba moći 4

Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvuPosledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu

Smrtni ishod Smrtni ishod

Trajni fizički hendikep Trajni fizički hendikep

Poremećaj fizičkog zdravlja Poremećaj fizičkog zdravlja

Stalni strah, strepnja, nesigurnost Stalni strah, strepnja, nesigurnost

Agresivnost, bes, neprijateljstvo, nasilničko ponašanje Agresivnost, bes, neprijateljstvo, nasilničko ponašanje

Nisko samopoštovanje, krivica, stid Nisko samopoštovanje, krivica, stid

Zastoj u razvoju intelektualnih funkcija Zastoj u razvoju intelektualnih funkcija

Problemi u koncentraciji Problemi u koncentraciji

Antisocijalno/kriminalno ponašanje Antisocijalno/kriminalno ponašanje

Zloupotreba droga Zloupotreba droga

Maloletničke trudnoće Maloletničke trudnoće

Žrtva nove zloupotrebe Žrtva nove zloupotrebe

Važne poruke

Nasilje ostavlja negativne posledice na zdravlje i razvoj deteta.

Zaštita od zanemarivanja i zlostavljanja je pravo svakog deteta.

U zaštiti dece od nasilja i zlostavljanja prvenstvenu odgovornost imaju roditelji.

Ne može se opravdati nikakvo nasilje nad decom.

Svako nasilje nad decom može se sprečiti; zato su svi koji raspolažu informacijama ili imaju opravdanu sumnju obavezni da prijave nasilje nad decom (centru za socijalni rad, dečijem lekaru, policiji, nastavnicima/vaspitačima ili stručnoj službi u školi/vrtiću).