Roman Danila Marića ALI PASA

7/21/2019 Roman Danila Marića ALI PASA

http://slidepdf.com/reader/full/roman-danila-marica-ali-pasa 1/330

Danilo Marić

ALIPAŠA PRVI I POSLJEDNJI HERCEGOVAĈKI

VEZIR







Roman Danila Marića ALI PASA", koji je objavioistanbulski izdavaĉ "Yalcin Yayinlari" 1987. godine, u

prevodu turskog knjiţevnika Hasana Mercana, jeskraćena verzija ovoga djela, koje je objavilo "Društvo pisaca BiH, Podruţnica HNK Mostar", 2001. U romanuse ĉesto citira Kur'an, citati su obiljeţeni navodnicima iitalikom.



ALIPAŠA

roman u 12 glava





I

Sadržaj 1. Ne hodi po zemlji nadmeno ................................................. 1

2. Samo rekne budi i ono bude .............................................. 24

3. Sačuvaj nas patnji u ognju .................................................. 68

4. Alah sve zna i mudruje ....................................................... 87

5. On stvara teške oblake ..................................................... 104

6. Strpljivo ponosi ono što te zaesi .................................. 120

7. Svaki nagovještaj ima svoje vrijeme ................................. 137

8. Vječno de u muci ostati .................................................... 156

9. Drvo zakum bide hrana grešniku ...................................... 191

10. Između vatre i ključale voe oni de kružiti ..................... 212

11. Vezanih ruku propast de tamo prizivati.......................... 232

12. Divne li nagrae i krasna li boravišta .............................. 249

Kritika Milosava Đalida ..................................................... 264

ALIPAŠIN TRAGIČNI OPTIMIZAM .................................. 264

Kritika Nusreta Omerika ................................................... 282

LIRSKI OKVIR I EGZISTENCIJALNI BOL ........................... 282

Kritika Mugdima Mugde Karabeg ..................................... 285

MEDNI SOKOVI HERCEGOVAČKOG PODNEBLJA ........... 285

Kritika Asima Peco ............................................................ 290

TURCIZMI U ROMANU .................................................. 290



II

Rječnik manje poznatih riječi ........................................... 300

Biografija autora ............................................................... 322



1

1. Ne hodi po zemlji nadmeno

Kao da su neki neozbiljni bogovi stvarali

Hercegovinu, u neka davna-davna vremena, još prijenego se ova zemlja nazivala Humska i Zahumska,

kamene gromade razasuli su po zemlji i napravili rugobu

– najveću. Za njima nastupili su dobri sa naramcimarastresite zemlje, pa njom zaogrtali kamenje i pravili

valovit, lijep i plodan kraj. Pristigavši sa sjevero-istoĉnestrane, izdašno su nastupili, ali kad im pomanjka zemlje,sijali su r jeĊe i manje, da bi na suprotnoj strani, uzDalmaciju, ostali bez praške. Zbog toga je tamo go krš.

Zli bogovi zametnuli su još jednu igru. Iz gomileljudi, sakupljenih za dunjaluk, zgomilali su najkrupnije,

pa ih prenijeli i razasuli po hercegovaĉkom kamenjaru.

Zlobno, da oni koji imaju najveće potrebe za hranom,ţive tamo gdje je hrane najmanje – u Hercegovini. A kad

su kasnije vidjeli da su dobri bogovi pritekli zemljom,

ovi vragolasti bogovi doskoĉiše tako što za ozemljene

krajeve poruĉiše debele snjegove i ljute zime, a zakrševite vrelo sunce i morne suše – da ne rodi ni na

jednoj strani.

Vremena su mijenjala ljude, prilagoĊavala ih rodnomognjištu.



2

Milenijumima, na vrelom jugu, ţive kršni siromašniljudi, a u ljutim zelenim planinama zvijeri. Na pojasu,

koji ih dijeli, ima i zemlje i vlage i sunca, pa se na njemu

razbuktalo golemo rastinje i pitomi pašnjaci. Planinu sanajizdašnijim ispašama nazvali su Zelengora.

Po volji bogova, Zelengora pripada samo vladarima,

da sigurnom lovinom odmore od napornih velikaških poslova. Nazvaće je i – Carsko lovište.

Ni u Alipašin vakat Zelengoru ne naseliše ljudi,osim šestoro ĉobana, sa šest carskih stada, šest torova ivelikom kolibom – lovaĉkom kućom. U nju nijedozvoljeno ni zalutati ikome.

Pa, ipak, jedne veĉeri, iznenadio je konjanik –

starac. Nakon dobrodošlice, veĉere i škrtih rijeĉi, kazaose, Ragib Gosto, i priĉaće razlog pos jete:

"U šeheru sam se rodio, godinama dangubio, zaduhudobio, pa sam evo dojahao na planinu, da bih se have

nakusao – vazduhom lijeĉio".

Zagledao je ĉobane, uveĉe i ujutro, u grupi i pojedinaĉno. Ujutro okrenu za jednim stadom, zbog pastira, kojega je zagledao najduţe. Do ispaše ne prozboriše. Pogledivali su se ispod obrva. Sumnjiĉili!? Nakon što stigoše na ispašu starac sjede na deblo iotpuhnu, izrazom lica dade na znanje da je nakanio da

govori, a kad i ĉobanin pokaza znatiţelju, otpoĉeće:



3

"Sinoć rekoh laţan razlog posjete, istina je – druga i

duga. Nisam sluĉajno pošao za tobom. Rado bih – baš

tebi, ispriĉao osobitu priĉu. Ako si voljan da je ĉuješ?"

"Sami smo u planini, kratiš mi vrijeme, a i poţeliosam se razgovora", saglasi se mladi pastir i objasni:

"Godinama govorim samo s bravima, a i zagonetan si

insan. Znatiţeljan sam, rado ću slušati, ako treba i doakšama."

Oborivši pogled u obuću, starac je zaćutao.Dvoumio je odakle da poĉne. Podići će glavu da još jednom ispitivaĉki pogleda mladića, još jednom, i još jednom... Sudariše im se oĉi i uvezaše pogledima. Kao dazacvili, drhtavim glasom otpoĉeo je starac, ali već poizgovorenoj prvoj misli, govor bi muški uvjerljiv i drag:

"Bio sam niko pa vlast dobio. Kratko vladao, pa

opet postao niko. Zbog vladarskog smrada napustio sam

je. Godinama sam samio – derneka okanio. Smrdljivica

ne oprosti razvod, godinama me progonila, uništila, pame zabatalila.

Neoĉekivano, na zadnji mevlud pozvala me – pozivnaredila. Tim jutrom zapoĉinje moja kazanija:"

*

Posljednjih godina uklanjao sam se od ljudskih

gomila.



4

Skup je vrsnik insana. Zbor, skupština, zasjedanje,krunisanje, svadba, sijelo, dernek, sunećenje... – bilo koja

godovina, izmišljena je da bi ĉovjek pokazao sebe. Punsebe! Diĉi se visinom, širinom, konjem, robom, balĉakom, ţenom... – vlašću.

Zbor je gomila sapunom izbijeljenih insana: Okolo

kalajli, unutra belajli. Harar rogova. Uzgor ih odrţava potka, dok je jaka.

Ni u prazan harar ne moţe stati puno pobodenihgoveĊih rogova, bravlji ih moraju dopunjavati – pridrţavati uzgor. Mrdne li veliki, rošĉići se brkaju,sudaraju, grde – ispadaju.

Alipaši, veziru hercegovaĉkom, kao bivolskom rogu

u hararu otješnjalo je, otima mu se vlast, pa ševelja kao primorac na poledici. Na Buni sazvao golem skup, malo

mu mevlud, još i sunećenje ljubimca pridodao.Protivnicima pripremio obraĉun – naruĉio brojnesvjedoke. Sve ţivo pozvao. Prijeti: – dušmanin je ko sene odazve.

Silni poruĉi i po mene. Naroĉito!? Nije mi naumiodobro, uzbuĊivala me ta misao.

Bi li se odvaţio – silu ne poslušao? Bih i ne bih – ĉitavu bogovetnu noć se prekladah sa sobom.



5

Zlovolja me skolila, zdrav zub pokrenula, uz

neizvjestan Alipašin poziv i druga boli. – Moja jedinica

zaljubila se nevaljalo.

Lijepa je Fatkica ko hurija, umiljata ko melek,

poslušna ko djevojĉica, mudra ko sijeda brada, damarliko atleta, ali je previše merhametli. Opako prionula je zahrsuza, Zaima. Krmka iz Gacka.

Red je da cura ide na mevlud. Branim joj. Griješimli dušu?

– Nećeš na mevlud! – saopštih joj.

– Znam, ne daš zbog Zaim-age – prigovori,

grohotom se nasmija pa ozbiljno doda: – Ne misliš,

valjda, da me toliko begenisao, da će radi mene klepnutiiz Gacka na Bunu!? – Sneveseli se, prošapta: – Nikad mi

više neće ni doći, onomadne si mu svašta nazborio,sikterisao.

– Gaĉanin mi nije ni na kraj pameti – slagah pa

nastavih iskreno: – O drugoj dumam. Vremena su mutna,

ne treba se puno pokazivati, belaj izazivati. Sanjao samruţan san, predskazuje loše dogaĊaje. Bojim se danevolja ne poĉne već danas, na Buni. Tri sušne godine suzemlju oposnile, raju izgladnile, prorijedile blago.

Nameti iz dana u dan veći su, a noći pozobaše mnoge.Bundţija je sve više, a vlast sve poganija. Do belaja su sedani izbrojili, na današnji se naslonili. Eto, radi toga ti ne



6

dam na mevlud. Gataĉko june mi nije ni na kraj pameti – na kraju opet slagah.

– Kakvo june, moj babo! – pobuni se mladost, riknu:

– Zaim-aga je gazija, momak nad momcima. Krupan,

plećat, kršan, veseo, voli me, a i tebe begeniše. Ne divaništo nije pravo. Momak je da ga se dva oka nagledaju.

Mahnita je za njim, raspekmezi ĉim mu se pomene

ime. Jezik nije uvlaĉila, još se nadala odlasku na Bunu.

– Oĉi bistre, blage i umiljate – nije se sramila

govoriti o njemu, nastavila je: – Vran, crnih brĉića irumenih obraza, pa zubi... još kad zajaše zekana, noge podvije na sedlo, a ruke osloni na jatagan i dţeferdar, pazapjeva idući uz polje. Zar on i tebi nije dika?

Zgodan je, pašĉe jedno, gazija meĊu momcima. Nijeĉudo što joj je kupio šejtana. Ali nije za nje. Takvi neumiru svojom. Mlad a već je stekao brojne dušmane,vrelim saĉom glavu mu natkriljuju, ubrzo će ga i otpustiti – usmrtiti.

Ne smiješ ţensku svašta kazivati – tajnu povjeriti. Amisli prizivaju i opominju. Svjeţe se prisjećam prohujalog vremena, kad se iz Azije vratiše dva velika pobjednika, Alipaša Rizvanbegović i ahbab mu Smail-aga Ĉengić. Dvije-tri godine se lijepo gledaše, dograhovske bitke, kojom se Smail-aga ovjenĉa slavom. Donje vazda bijahu nemiri oko Nikšića, Grahova, Zubaca i



7

Drobnjaka. Raja nestajala na crnogorsku stranu, ispred

Alipašinog terora. Tako i doĊe do uzbune vaskolikogGrahova, koju povede Jakov Daković Vujaĉić. Odmetnuse i presta davati haraĉ. Zazirali smo od Crnogoraca, paAlipaša, mudar, ne krenu odmah. Tek kad okupi dvijehiljade askera, krenuo je na Grahovo. Utaborio se u

Gacko, kod prijatelja Smail-age Ĉengića. Odatlehercegovaĉki vezir posla sahiju odmetniku Jakovu.

Naredi mu mirnu pokoru. Ovaj ti, bezbeli, zatraţimišljenje i pomoć od cetinjskog gospodara, koji mu, brţe bolje, posla brata Joka sa trista Katunjana. Znajućicrnogorsko ratovanje noćnim navalama, Alipaša se posluţi lukavstvom, tako, što se bajagi poĉne povlaĉiti,odustajati od borbe, kao da će kući. Razdvojiše seCrnogorci i Grahovljani, Alipaša je ĉekao baš to, pa sve

snage podredi Smail-agi Ĉengiću, koji zgodom udari naizdvojene i iznenaĊene Crnogorce. Samo je jednacrnogor ska glava izmakla ispod maĉa. Preţivjelišesnaestogodišnji Drago Jakovljev će po Cetinju kazivatistradaniu. Opĉinjeni munjevitom Smailovom pobjedom, predadoše se Grahovljani. Tu zaĉe neviĊena Smailovaslava, jer nije lako pobijediti Crnogorce, a pogotovo tako

ih nagrditi. Nije to ranije nikom pošlo za rukom. Alipaša pozavidje na slavi, koju Smail priši samo sebi. Gaĉanin jei sablju okitio, u ljuti metal urezao je slavospjev:

Svijetla sablja age Ĉengića

Sasijeĉe sedam Petrovića



8

Na Grahovu polju širokomu

Na sramotu knjazu brĊanskomu

I drugu pjesmu skitio je i pripjevao:

Silnog pašu Bušatliju

Baš Mahmuda krvopiju

Osvetio niko nije

Dogo mene seratlije

Ja ispunih carsku volju

Na Grahovu bojnom polju

Ubih devet Petrovića

Sokolova i plemića

Poslije ove, nadaleko veliĉane priĉe o crnogorskomstradanju, i od sultana, Mahmuda drugog, stiţe ferman oimenovanju Smail-age – pašom. I tako ti se Gazi Smail-aga Ĉengić okiti i imenom slavnog Ċeda.



9

Iza ovoga boja, na Cetinju ne bi neplaĉljivog doma.Vaskoliko izvratilo kape i jeĉerme, ostriglo konjima

repove, ţene kose rasplele, ţalostila se i gora i hora. A poraz stavilo dvadesettrogodišnjem vladiku Radu nadušu. Nejak vladar, još nejaĉe zemlje, nije mogaoraĉunati na bojevu osvetu, a pred ponosnim narodom je

morao ĉiniti što. Ubiće Smail-agu Ĉengića, odluĉio je.Ali junaku nije lako dohakati glave. A valjala bi koliko

hiljadu turskih s reda. Vladiku je boljela i bratova pogibija, djeĉaka Joka, koji je završio rukom Smail-age.

E bogme, dvojici paša, kao što se moglo i pretpostaviti, u maloj Hercegovini otješnjalo je. UbitiSmail-agu, a šta bi drugo mogao odluĉiti Alipaša. Lako jeto kazati, ali junaka dokusuriti, neće biti lako. Pozvao ga

je u Mostar, namjer an da ga sasijeĉe na prevaru, ali ti seovaj dosjetio belaja, pa se ne odazva. Poziv obnovi

stroţije, pa Smail-aga krenu, ali sa silnom pratnjom. I

opet ništa. Alipaša unajmi Ferhata Krvavca, Gaĉanina, daon ubije Smail-agu. Ni to mu ne poĊe za rukom, pa se

sveza sa brĊanskim vladikom, znajući koliko je i njemumila Ĉengićeva glava – odrubljena. I šta ću ti duljiti,

ĉetiri godine udaraše na tu pustu glavu, ali dţaba. Znao jeSmail-aga gdje leţi najljuća guja, pa ni jednom ne kroĉi uDrobnjake. Ne smjede ni po haraĉ. Junak biti a ne poći uvruće, nije moglo zadugo.

Vladika je domislio zamku. Naloţiće ĐokuMaloviću, neka Smail-agi odšalje pismo, i u njemu ţalbu,



10

da se bune Drobnjaci, da ne daju haraĉ, te da bi trebaodoći glavom on i pobiti glasine, po kojima Smail-aga

Ĉengić ne smije ţiv tamo. I tako ti junak od sabljenasjede. Krenu.

Nije da se nije nadao belaju, zbog toga će seutaboriti na Mljetiĉku, na istoĉnoj strani Drobnjaka. Bi tos jeseni hiljadu osam stotina ĉetrdesete godine. Prihvati i

pomoć od oko dvjesto Nikšićana. Po vladiĉinoj pameti,

baš kako je ţelio, postupiše Drobnjaci, i u uţasnomnoćnom klanju, odnesoše pobjedu. Pored stotinjak junaka, na Cetinju završi i glava Smail-age Ĉengića,koju, privezanu izmeĊu sebe, izniješe dva njegova vitka

konja, Labud i Brnjaš.

Na osami niko ne bi rahatniji od Alipaše, ni ti

ţalosniji pred rajom. Ali vraga, vezirov ugled se poĉesrozavati kao klada niz pobješnjeli potok, a za toliko jerastao vladiĉin. Alipašu iznenadi obrt gnjeva, pa ti, većtreće hehte, brţe bolje, istrĉa u Gacko, da smiruje. Otudodasla ćage na Cetinje, vladici i vladaru brĊanskome:

Zametno si neprijateljski rat i veliku bunu u tursku

zemlju. U sva tri pašaluka. Kao što su tvoji BrĊani iMoraĉani udruţili se s drobnjaĉkim uskocima, i na boţijuvjeru u carsku zemlju pobiše toliko Turaka. I suvišecarskoga kapidţi pašu, i gataĉkoga muselima u svomezimajetu, po noći s prijevarom. I što je ţalosno ĉuti, posijekoše njegovu glavu i tebe je za veliki pešćeš



11

doniješe... Ti se proĊi rĊavih ljudi i te rĊave ljude pošaljimeni u Mostar, da im se sudi po šerijatu...

Bogme, ugled Alipašin spade dibi-dus, ne imaĊašekud no udariti na BrĊane. U taj vakat se smjenjivaševeziri u Travniku, Vedţihi pašu smijeni Mehmed Hasref-

paša. Prvi Alipaši pomoţe sa pet stotina, a drugi sa jednom stotinom askera. Dobro se sjećam, bi to oSavindanu, po ciĉi zimi, Alipaša izbi pod Drobnjake. Na

ĉelu su jahali prkosni sinovi, Alipašin i Smail-agini, a, te

Muhammed-beg i Zaim-aga. Pripomagali su ih i ajani

Pljevlja, Nevesinja, Trebinja, Nikšića i ostali.

Kad poĉe klanje, halavna ti majka, poteĉe krv, bi jeviše u Drobnjaka nego vode. Drobnjaci i Moraĉani budunagrĊeni do zadnjeg. Bi to još jedan teţak crnogorski poraz. U povratku, sa stotinu dvadeset junaĉkih brĊanskih glava, okitiše tromjeseĉni Smailov mezar.

Tako ti se Alipaša izvadi pred rajom, sultanom,okolnim vezirima, ali i pred kućom Ĉengića. Tim ĉinomzatrova Zaim-agu. Dijete raslo oslanjajući se na ćaćinusablju, stasalo u deliju, i to je ta momĉina koja se – zaljubila u moju Fatkicu. Nisam joj kazao njegovu

sudbinu – nisam mogao. Ali znam, ĉim Alipaši zatrebaZaimova glava – odrubiće je. A zatrebaće brzo.

Smije li babo pustiti dijete u belaj? Sirotica rasla je

bez majke, ne dam da ĉami i bez ĉovjeka. Nesreća na



12

nesreću. A i on garib stoji na truloj tahti, a misli da je na

zelenoj grani.

Tuga me skolila – pamet morila.

Gdje poĉinje a gdje završava roditeljska duţnost?Odrasla djevojka svoj ţivot snuje, sebi a po sebi. Mojegodine vide dalje, vlaše je sreću zasnovala – batal joj je

potka.

Cure su plahe i brze na odluci. Potoĉić ţubori doraskrsnice – kuda u miran tok? Udaja je golema

raskrsnica. Ako u bezazlenom ţuboru odabere pogrešantok – voda ne moţe uzastranu. Zaimov tok je dţombosav,a djevojaĉka ljubav kratkovida. Potoĉiću je ravno sve domora, a i more mu do koljena. Plitka je iskrena ljubav – a

u plićaku i planinska voda muti se.

Smijem li zaţmuriti – nesreću djeteta ne vidjeti?

Smijem li ljubav skrnaviti?

Smijem li herav zid ispravljati?

Smijem li se mrakom ogrnuti, svoju krv u udovicigledati – starost muĉiti?

Uda li se za Ĉengića, kose će ĉupati, ĉemeromhraniti, ţuĉom ţeĊ toliti, sa slutnjama se druţiti – kraj

bojeva ĉekati. Dan gori od juĉešnjeg. Tugu na tugu

plastiti. Jednom je mora stići kobna sahija – mrklina na



13

ţivot zajahati. Smijem li zaţmuriti pa te jade nesprijeĉiti?

Duša joj je zlatom uvijena, niĉim nenatrunjena, ali u belaju će i na mene kidisati, pomisliti ako neće i kazati – ako sam ja bila ćorava: mladost ludost – gdje su bile

babove oĉi? Zašto me ne saulisa?

Kako bi to roditelj predeverao preko glave, gledao

nesreću na djetetu – a ne moţe pomoći?

Kajaće se – biće kasno!

Da je posranom do potoka!?

Da je pustim – glupo je. Presjeći veliku ljubav – grehota je.

Kud će, šta će halavni babo? Uĉio sam: "Njima ćeGospodar njihov na pravi put ukazati i oni će ono što ţeleostvariti. Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć traţimo.Uputi nas na pravi put, na put onih koji su protiv sebe

srdţbu izazvali. Tebe, Alaha, Gospodara svjetova,hvalimo. Milostivog, Samilosnog, Vladara Dana

sudnjeg."

Omer joj se i dalje javljao. S njim bi plovila mirnim

vodama, hladila prišt ljubavi, imala zdrav porod,radovala se evladu, ĉovjeku, babu i ţivotu, smetnula bikrmka, granisuncu se veselila, Alahu blagosivala – u

dţennet prokrĉivala prtinu.



14

Šejtani su kolo zapodjenuli.

Koliko je ona na Zaimovoj glamlji nagorjela, uOmeru je i veću vatru potpalila – luĉ rasplamsala.Momak ne jede, ne zbori, na oĉne kapke natovario noćnumoru, a ne dokuĉuje sna. Bezglavo hoda po Mostaru, poselamljuje Fatku, meni dojahuje – u nadi ne posustaje.

ViĊen, poštenog soja, mlake duše i prikladne odjeće.Vrijedan mu je dan i mal – svaki dan.

"Boţe pomozi im, okreni ih na pravi put", nanjihovoj raskrsnici: "O vjernici, traţite sebi pomoć ustrpljivosti i obavljanju molitve. Alah je odluĉno na stranistrpljivih. Alah je zaštitnik onih koji vjeruju i On ihizvodi iz tmine na svjetlo. Gospodaru naš, ne dopustisrcima našim da skrenu, kad si nam već na pravi putukazao, i daruj nam svoju milost; Ti si, uistinu, onaj koji

mnogo daruje."

Zdravo proljetno jutro izvuĉe misli na isklasala ţita:Blagovijest, goveda u obijest, janjci polje zabijelili – ţivoti se izimili. Danas je mevlud, grehota je biti tuţan. Nekad davno, daleko, u svetoj Meki, rodio se, a na

današnji dan umro, Muhammed, posljednji Alahovizaslanik, sišao da objavljuje, da izvede griješandunjaluk: "I oni koji budu vjerovali u ono što seobjavljuje tebi i u ono što je objavljeno prije tebe, ionima koji u onaj svijet budu ĉvrsto vjerovali, njima ćeGospodar njihov na pravi put ukazati i oni će ono što ţele



15

ostvariti." Oprosti mi Svevišnji na šejtanskim mislima,

molim Ti se za sreću moje Fatkice, prosvijetli joj um, da

joj krmak iz volje iziĊe a Omer nadoĊe. Molim Ti se inadam se Tvojoj milosti: "One koji u Alahove rijeĉi nevjeruju ĉeka teška patnja. A Alah je silan i strog."

Šućur Alahu. Predeveraće se i ove sušne godine.Jadno je gledati gladne ljude. Pogureni u opanke poglede

kriju, sputavaju misli. Pasaj se insana kad te ne gleda u

oĉi, kad bulji u obuću – znaj da mu je dokundisalo.

Izvukle se i zadnje zalihe hrane. Ali ajani sebi ne

daju zora. Kako suše uduljuju oni haraĉ povećavaju.Ĉudni su ti moćnici. Ne vide, neće da znaju, što li. Kadnjima prituţi ugaĊaju grabljivcima. Da ih ne bi uzjarili, prepuštaju im grlice. Gledam s kraja na kraj posne

Hercegovine, ljudi se izvrću od gladi, a Alipašini koĉijaši bijesni balahaju. Iz gladnih rajinih usta otimaju, da

dopune konjske zobnice. Ti koĉijaši su ĉudna zumra – usmrde se uz vlast. Podilaze moćnicima, ograĊuju ih utorine – da pametni ne pristupe. Koĉijaši im prepriĉavajuvanjski dunjaluk , prikazuju po svom kantaru, iznuĊuju

nepoštene naredbe, prenose ih na pandure, nadziruizvršenje – prijete i ostvaruju prijetnje. I mito je postalo

od koĉijaša, bogate se, kupuju i preprodaju u ime vlasti, asve za svoju siniju. Kad u isti red stanu i vladari i koĉijašii panduri, znaj da se obatalila uprava, raja osjeća da sezbiva ĉudno nešto, imbreti se maloumnosti vladarskoj, s



16

njom gazi do jedne ĉudne raskrsnice iz koje se odvajajusamo uski putevi, uski da ne mogu zajedno.

U teška vremena, kao što je sadašnje, raja se uluni, avladari i osile i usplahire, pa kao djeca sa zebnjom

osluškuju mišljenja o sebi. Zatvoreni po torinama neudišu svjeţe have. Gdje nema maĉaka miševi igraju, agdje štakori gloĊu – pogano je. Koĉijaši zajahali, krv rajezadojili. Podanici omrzli Alipašu, za bunu se pripravili. U

nemoći valija je vlast krĉmio, veće dijelove prenio nasvoje ĉuvare – koĉijaše. Mostarske kule okitio je kocimasa nataknutim glavama – slobodoumne opominjao.

Velikom zlu sadrug je strah, ali i mrţnja.

Alipaša nije što je bio, pritisle ga sipljive godine.

Sumrak zabravljuje vid.

Potraja nekolike godine, osipali su se pametni,

napuštali ga i age i begovi, prilazili dušmaninu gospodarasvoga, nadveziru Bosne. Hercegovinu su sve višezaogrtali mrki oblaci, Alipaša se branio podiţući nove

zidine, suţavao torine – sve kraće vidio: "Ţivot na ovomsvijetu je samo igra i zabava, a onaj svijet je, zaista, bolji

za one koji se Alaha boje. Zašto se ne opametite." Zašto,kad onemoćate, ne napustite vlast?

Osamio se Alija, vidik ograniĉio na Ċubre – o sebi

se zabavio. Osamiše starca, a nerod, glad i nemiri jaĉe



17

udariše, odomaćiše ko i guba na gubavom jaretu. Vukgrize oĉnjacima – ćesar sa zapada, zmija pecka

raĉvastom jeziĉinom – duţd s juga, vladika komituje saistoka, a nadvezir urla sa sjevera. Neplivaĉ zagazio umaticu da je pregraĊuje.

SuĊeno mu da je sam.

Hercegovina ne imaĊaše ništa vrijednije, snaţnije,

poganije, pametnije, mahnitije niti dostojanstvenije odAlipaše. Poskoka!? Moţda samo tog strašnog gmizavca. Najmanji a caruje uzdignute glave. Gazija se – puše od bijesa i ponosa. Ne napada dok se neka glava ne pomoli

mimo njegovu, a onda je neumoljiv, smrtonosno zabada

raĉvasto otrovno koplje.

Volim ga i mrzim, zavidim i saţaljevam – istovremeno. Neuhvatljiv, od djetinjstva je takav. Tukao

se sa odraslijim, kršio ih i turkao u Bregavu. Komšijekudile su zloĉasto dijete, a u mejtefu hvalio ga hodţa,degeneĉili su ga roditelji, curice iza kanata uzdisale su,vršnjaci prijetili su a uklanjali mu se s puta.

Nesta ga, godinama mladića Alije ne bi u Stocu.Teška vremena zavladaše Hercegovinom, za vlast servaše prvaci.

Kao iz vedra neba banu Alija. Zajaha. Sasijeĉeneposlušne, nauĉi pišati niz vjetar. Ko je sporije uĉiogubio je glavu. Raji oblakša, jer i zulum je snošljiv dok je



18

od jednoga. I najsnaţnijem vjetru se moţe oduprijeti,

duva u jednom pravcu. Stabla ĉupaju manji vjetrovi, povratni – zdruţeni.

Ĉuvaj se insana sa tanke vlasti.

Zmijĉak je opasan dok je na vrelom kamenu,nepovinljiv ni pred blavorom, susreti im se završavajuuništenjem. Pod hladnim kamenom zmija je polumrtva.

Ni Alijin brat nije uĉio brzo, gušterica ga domami nazmijski toprak. Ubi ga roĊeni brat. Povukoše se blavori, poskok isuka glavu za glavu iznad ostalih – Alija zajaha

Hercegovinu.

Ima li pravo brat ubiti brata ako je i neprijatelj, i ako

je zlikovac, i kad je potrošio svoju glavu – ima li pravo

ubiti brat brata? Smije li po cijenu vlasti, za ljubav pravde, smije li ikada ubiti brat brata?

Koliko je vladara ubilo oca ili brata da prigrabe

vlast, a to pravdali potrebom pravde i dobrom raje. Od

pamtivjeka se loša braća sukobljavaju na mrginju, uvijeksu za to imali opravdanje, dovoljno je da krava drzne

rukohvat trave preko meĊe. Glave su padale namrginjama, od bratske ruke, ali se selo nije davalo

zavarati da je uzrok rukohvat, uvijek je to bio prestiţ – neki. I Rizvanbegovići su imali svoj mrginj – neki.

Doći će desetine hiljada ĉeljadi na Bunu, na dţenazuotanĉaloj vlasti. Okupiće se bijeli dunjaluk – milom i



19

silom. Vladar suneti unuka ljubimca, ko ne doĊeobiljeţio se – dušmanin je Stambolu.

Što je vlast tanja to brţe saznaje nevaţne stvari.Koĉijaška posla. Do ićindije zna šta je ko rekao uBlagaju, do akšama u Gacku... Brojne su haber -efendije,

uhoda do uhode. Sladili bi se kad bi mogli uhvatiti

muštuluk – Ragib se drznuo, nije došao na Bunu. Gadimse sam sebi, pri pomisli da ću ići – a ne smijem ne otići.

Ne liĉim na Ragiba – drugi sam neki. Povijena leĊa – bez

zvijezde na ĉelu. Zbog jedinice. Drukĉijeg me vide ljudi – pravih leĊa i širokih pleća. Nema neranjiva ĉovjeka – svaki ima svoju slabunjavost. Vješti je kriju kao zmijanoge. Alipaša je najbolji lovac ljudskih bola. Ulovio je imoju – Fatku. Da je udam u Gacko, poruĉio mi i

priprijetio.

A i ona, krmaĉa, povjerila se tetketini, udala bi se ali

joj ne da babo. Ţensko ko ţensko; duga kosa kratka pamet. Od uha do uha, do Alipaše. Ko da ga gledam,sladio se, "e neka je u belaju", govorio je. Još da jedovedem na Bunu, na noge, ko zna, bili bi u stanju i da je

ukradu, silom odvedu u Gacko. A pitanje je bi li se i ona protivila: Bolje popa vezati nego se za njim natezati. Ne

dam joj na Bunu.

Kao da je meni u inat podigao ljetnikovac na Buni,

da mi je uvijek pred oĉima, da ga sanjam. Dva bivša prijatelja u dvije strane Bišća polja. Alija na pitomini



20

obala Neretve, Bune i Bunice, a Ragib u kamenjaru

ţedne Opine. Zabijelio dvore i visok minaret, kao da iz

njih govori, ovo sam ja, Alija, vidim i tebe u ploĉari-straĉari. Da si znao, da si me slijedio, bio bi neko.Odgovaram ti silni Alipašo, priznajem bjelini, iz izobiljasam preprtljao u fukaraštinu, ne kajem se, duša je puna, i ploĉara moţe biti bjelja od dvora. Moj Alija, muĉi temoja sjena, nenatrunjena duša, u velike si jade ubrusio,

dušu zaĉepio pa ne ĉuješ poruke jaţvi Bune i Neretve:"Ovo što ti kazujemo jesu ajeti i Kur'an mudri. Svakoţivo biće će smrt okusiti; i samo na Sudnjem danudobićete u potpunosti zarade vaše, i ko bude od vatreudaljen i u dţennet uveden – taj je postigao što je ţelio; aţivot na ovom svijetu je samo varljivo naslaĊivanje."Mene tamo ĉekaju bijeli dvori, vjeĉni, a tebe ni ploĉara:

"Ĉekaju me dţennetske bašĉe kroz koje će rijeke teći, unjima ću vjeĉito ostati, takav će biti Alahov doĉek."Alipaša, nemoj me ţaliti.

U naravi je insana da se kinĊuri, preseljava u novumunduru, zlatom obasjava, zajahuje bijesna konja,

izviruje glavom povrh rasta i gomili mudruje. Zbog toga

su izmišljeni zborovi. A i raja ih treba, srednjaši da povlaĊuju i ogovaraju, dogornji da se oĉešu o ĉelne. Igra je stara od pamtivjeka. Jak vladar igra svoju igru, nije mu

do mudrovanja, ne plaši se da neće doći do okupljanja,tek kad otanĉa mudrovao bi, jedva ĉeka kakvu godovinuda se pokaţe, a kad tanka stoţina još i rasklima, silomuokruţuje i zgoni raju. Brojnošću zgona dokazuje snagu.



21

A raja ne voli da je gomila, iza nabakamljenih obraza

prepoznaje blijede bore, a ipak hrli u bujicu, dopunjava

ĉopor, izmiĉe batini goniĉa. Mutna vremena su smislila:tiha voda bregove valja.

I mevlud je Alipaši mala godovina, pridodao joj je i

sunećenje unuka, po tome se vidi koliko je otanĉalavladarska greda. Treba sjaj zlata pokazati – ĉim višesvjedoka. Glavari idu od kuće do kuće: "Svi na mevlud",

nareĊuju. Teško je ne odazvati se, zakrpu izdaje ponijeti – na šerijat "udariti", Muhammeda i Sultana "povrijediti."

Koliko je viĊen ĉovjek toliku će mu zakrpu prišiti, bundţijom nazvati, iz naroda ispretati. Ćosanje saduţdom, ćesarom, vladikom... izmisliti – optuţiti. ZaroĊenu ćupu će mu borbu nametnuti – o sebi se zabaviti.

Onda se i jaja na takvom mogu goniti.

Mahala izviruje, na moju kapiju poviruje, pita se,

jesam li vjera ili nevjera. Imam li još gaireta, ili su i moja jedra poderana. Uistinu, i ja sam olupina, bespomoćnotrandam po avliji, bolna je to istina – kiĉma je povijena.

Na mevlud ću.

Koliko ih je jutros u pašaluku na istoj muci? Oĉimau slavljenika ne mogu gledati, a kinĊure se i pripravljajuda mu uveliĉaju gozbu, i koĉijašima pod obuću podastru poĉasti.

Jadan je insan kad su u njemu dvojica.



22

Još teţe ako potraje.

"O Alahu, koji vlast imaš svu, Ti vlast onome komehoćeš daješ, a oduzimaš je od onoga od koga hoćeš. Tionoga koga hoćeš uzvisuješ, a onoga koga hoćešunizuješ, u Tvojoj ruci je svako dobro, Ti, uistinu, sve

moţeš."

Samo Fatku imam, za nju pogled u opanke povijam,

protiv Boga se klanjam, mrznika zagovaram. Oprosti mi:"Alah je doista i moj i vaš Gospodar, pa se njemuklanjajte, to je pravi put."

Sila Boga ne moli.

Ići ću na mevlud. Moram se pokazati. Fatki ne dam.

Kako joj objasniti, dokazati, mladost saulisati? Nećerazumjeti. Biće to razgovor gluvih. UbjeĊivanje dvajuumova. Dva uma sa dva druma. Kaţem joj da ne ide naBunu, odgovara da bi išla. Velim da je mlada pa nekestvari ne razumije, odgovara da ĉesto pretjerujem sasvojim godinama i saznanjima. Natuknem joj da se

Alipaša preko Zaima sveti meni upropaštavajući nju, to je

uzjari, pa veli da mislim samo o belaju – slutim. Ĉudni suumovi – ni jedan isti. Sliĉni da, dva ista – nikad. Mogu se

poštovati, pribliţavati, drugovati, voljeti, ali poklopiti – nikad. Sretnu se sunce i mjesec putujući beskrajem,hladnoća zdruţi maĉku i miša, psa i zeca, kuga zdruţi sitai gladna... sve je moguće u boţijem dunjaluku osim dvijeiste pameti. Ako su još i na razliĉitim drumovima,



23

vjerniĉkim i nevjerniĉkim, mlaĊanim i ostarjelim,vezirovskim i kmetovskim – nema zajedniĉke raskrsnice.Putevi orlova i vrabaca se ne presijecaju. Fatka je dio

mojih ţigarica, a ja stanovnik njene duše, dva insanauvezana sa mnoštvom uzlova, a misli se nikad ne sretnu,njene nebom plove a moje na zemlji tavore. Nespojive

su.

Kako je od Zaima otrgnuti, od otrova odmaknuti?

Za moju pamet otrov, za njenu je melem. Dvojica Zaima

ne mogu u jednoga. Objašnjavao sam – ostala je pri svom

melemu. Upinjao sam se: "Lijepa rijeĉ je kao lijepo drvo;korjen mu je ĉvrsto u zemlji, a grana prema nebu",nakanila da povezuje umove s neba i zemlje. Neiskusna

je – ali ima pravo na sebe: "Alah zahtijeva da se svaĉije

pravo poštuje, dobro ĉini, i da se bliţnjima udjeljuje, arazvrat i sve što je odvratno, i nasilje, zabranjuje, da pouku primite, On vas savjetuje."

Ne voditi je na Bunu – opet je sjetovati.



24

2. Samo rekne budi i ono bude

Samo da proĊe taj mevlud, razmišljao sam brijući setupom britvom. Nagrdih se. Zapiša krv. Pritrĉa Fatka.Otvori duvankesu, sa tri prsta zagrabi duhana, pa posu po

rani. Obnavlja duhan – bjeţi oĉima.

Bezazlene rastoĉene bobe plivaju u zejtinu – umilne

oĉi. Ţalosne. Ovlaţiše i moje. Kresnuše pa se podnimiše.Zašto si nerazuman moj babo, kao da me zapitaše.Razuman sam moja Fatkice, znam šta ĉinim, shvatićeš dokoju godinu, odgovoriše moje. Ĉiniš mi ţao. Da je ţivamajka, razumjela bi, nasamo muhabetila bi s tobom,

odobrovoljila te i otpravili bi me na Bunu. Mom dragom

Zaim-agi. Gorim, pomahnitah za njim. Ne moţe to vidjetimuško, pa ni oĉevo srce. Ne zamjeram ti, dobro mi mislišiako ne ĉiniš dobro. Ljepotice se otimaju o Zaim-agu,

mame age i begovi, nude miraze, a on begenisao tvoju,

ispruţio prijateljsku ruku, a ti se oglušio, srce mi sakatiš,dušu i razum uzburkavaš. Kao suluda trandam po kući iavliji, ne okušam, ne kvasim usta, ne dokuĉujem sna,

pretraţujem sreću, polubudna grlim leţaj, ljubim jastuk,tepam podmukloj tmini, podbula jutro doĉekujem, znojnaoplakujem ljubav. Molim se Alahu za tvoju dobrotu i

razum, da nadoĊeš i Zaim-agu begenišeš: "I Mejremu,kćer Imranovu, koja je nevinost svoju saĉuvala, a Mi smoudahnuli u nju ţivot i ona je u rijeĉi Gospodara svoga iknjige Njegove vjerovala." Nadam se u pravdu Njegovu



25

– nadoćeš: "Ono što je u vas – prolazno je, a ono što je uAlaha – vjeĉno je." Babo, plah si, ali dobre duše: "Ĉovjek

i prokljinje i blagosilje, ĉovjek je doista nagao." Kad

Zaim-aga niz Busak projaše, pa ga uţarene oĉi ljepoticaobrlate, jedna će ga zarobiti, šejtana mu kupiti, u vrele prsi domamiti – smetnuće mene. Presvisnuću, sebikidisati, u ĉatrnju skoĉiti... i tebi babo zlo nanijeti.Otanĉaće ţivot. IzluĊujem pri pomisli da mu druga spava

na grudima. Dina ti, pusti me na Bunu... Ćutim joj misli.Opet nam se sudariše pogledi.

HrĊobetno janje drhti na nogama, a već meĊuvukove zalutalo, na misli mislima odgovaram. Zaljubila

se u gaziju. Jest momĉina za mejdana, ašikovanja, bacanja kamena s ramena, utrkivanja i bucanja mješina.

Za svašta ga je Alah stvorio, osim za – domaćina. Iman – stiman, pitan – mitan, kršan – ljubljen. Ali janje moje

nedomilovano, ţivot traje duţe od plamena ljubavi. Trajedok se ţar ljubavnog plamena u prah ne pretvori. Teţak je ţivot koji se nadovezuje na gareţ plahe ljubavi. PoraĊanju evlada utihnjuje milovanje, presahnjuje muškogazijanje i ţensko bedrijanje. Svakodnevica umiruje

pomamne, pa prizivaju mir i tišinu u osami – da sanjare osr eći. Šejtani ti onemogućuju susret sa srećom, podmetnuli ti samo njen odbljesak – tren ljubavi. Vuk

upada u selo, razvaljuje jedan tor, kolje ovce, ustravljuje

domaćina – jednog po jednog. O vuku najprije priĉaju,laţno saţaljavaju prvostradalog, zvjerku ogovaraju, ali o

pomoći i ne pomišljaju. A kad vuk uzme maha, osili se –



26

noć i torina, u crno zavije više domaćina, tad se grupica po grupica usplahirenih sastaje. Vuĉja koţa na povjetarcuhajke zaviori se. Zaim je sela u crno zavio, i babo mu

vuĉje završio, na cetinjskom kocu ohladio. Treska pada

uz ćepalo, kruška pod krušku, junak uz mezar junaka.Sahranjuju mudri, ali i nejaki. Jadno je biti mlada

udovica, još bolnije junaĉka. Muĉno je u svom ĉedusaulisavati poganu uzavrelu krv predaka, neobuzdanu

mladost odvraćati od osvete, premićenih ruku brojiti noćiĉekajući sina, klicu kobne sahije u glavi stiskati – zlu

sudbinu ĉekati. Ti si tek izmiljeno janje, naivno prizivašAlaha, moliš za moj razum. Dozvan je, već ti je poslaoznamenje – vatru ljubavi. Nevolja je što tvoje godinevide samo plamen, moje vide i ono što tek treba da seosvijetli. Vidjeće i tvoje, ali kasno. Zaim ne ide, on tutnji,

dušu ti razdire. Jaka grmljavina je bez kiše, krupomzavrši: "Ne hodi po zemlji nadmeno, jer zemlju ne moţeš probiti, ni brda u visini dostići. Sve je to ruţno,Gospodinu tvome mrsko." On sve mjeri jednim

kantarom.

Završih brijanje. Kresnuše se oĉi i, opet, presjekoše

misli.

– Obuću! – zapovjedih.

Nepotrebno se zapošljava, iznosi po jedno, potul jeno dodaje. Prihvatam i obuvam; šlape, napršljake,obojke i opanke.



27

– Javlja li se Omer? – ote se misao, okliznu niz

jezik. Ne odgovori. Da ne bi stajala preda mnom, donosi

opet jedno po jedno; dţamadan, fermen, šalvare, silah,fes... i njeţno odlaţe. Vršimo radnje, a misli su daleko odnjih, njene na Zaimu a moje na Omeru. On je momak za

nju, viĊen, veseljak, radiša i štediša, zbori ni malo nimnogo, a ima i dobru pasanciju. A i babo mu, Memišaga,ugledan je trgovac, poštovan Mostarac. Obadvojica bi,

samo da kuĉka mrdne repom, dotrĉali po nju – u podne, u ponoć. Iznio bih im je na rukama, srcem dao. Ali jok, june ko june, Ċe odgradi kidiše. Da bira ko jedna po jedna: "Ali nevjernici lakomisleno slijede strasti svoje – ako će na pravi put uputiti onoga koga je Alah u zabludi

ostavio. On je uzvišen i na nebesima i na zemlji. On jesilan i mudar."

– Onomadne sretoh Memišagu – zapodjenuh o

Omeru.

– Zaim-aga je bez baba, Smail-agu nisi ni mogao

sresti. Siroĉe je ko i ja..! – jedva se provukoše rijeĉi krozsuzama ovlaţene gubice, poganice.

Grehoto babova, i tu se našli, siroĉad u plahojljubavi. E moja hanumo, rahmet ti bilo, blago tebi pa ne

ĉuješ ove jade. Našu Fatkicu za sina zulumćara!? Dasaznaš jadnice, mezar bi izvratila. Da si sa mnom, da

zajedno mislimo, dijete smećemo, na pravi putokrećemo... Pravo si zborila, da se Smail-aga neće glave



28

nanositi, siroĉad će ostaviti. Bi tako, odmah iza tebe,dohakaše mu Crnogorci. Mnogu je fukaru ucvijelio, nasablju natakao, glavu odrubio, na kolac nabio, i njegova

je tako završila. Sin, Zaim, nastavi isto ĉim doraste dokonja, u belaju je kalio ţivot, glavu u torbi nosi, po smrtsto put poruĉio je, pa onda nameraĉio na Fatkicu. Ĉimkakav dernek eto ti ga u Blagaj, u sestre ti, a tetka ko

tetka, muteber joj da divani sa jednim Ĉengićem –

uvaljuje mu Fatku. Domamljuje i nju i njega, pa onda odţene do ţene, jezika do jeziĉine. Ponosi se, a ni sama nezna ĉim: "U hodu budi odmjeren, a u govoru ne budigrlat, ta najneprijatniji glas je revanje magarca."

ObenĊijala je, dopovezala ljepotice, a kad sirotici bi potrebna njeţna ţenska ruka, pranje, presvlaĉenje,maţenje, nigdje tetke ne bi, poruĉivah, dozivah,

obećavah djetetu toplotu sestre tvoje, oglušila se iogriješila – o sirotu i dobrotu. Sada je priziva,

mahnitlukom ponosi, baksuzluk donosi. Uvijek se

praznom veliĉinom kitila: "Ako neko ţeli veliĉinu... Onekoji imaju rĊave namjere ĉeka patnja nesnosna i njihovospletkarenje je rabota bezuspješna... Oholost na zemlji iruţno spletkarenje – a spletke će pogoditi upravo one kojise njima sluţe." Ni u jednom susretu za sestriĉnu ne pitaše, svaki put mi je nudila neku ţenu, zabavljala sebeskrnaveći tebe. A kad se i toga naćeifila, a dijete prispjedo zgodne cure, okrenu zlo na nju, ruţno joj pletivo

zametnu, jedinicu odvoji od oca, srce joj raspolovi,

pretoĉi sreću u tugu.



29

Fatkica poţuruje sa sedlanjem konja, privede ga sofi – da uzjašem lakše i odjašem prije. Htjela bi bez govora,

mrsko joj reći i Alahimanet, a moraće. Ostaće sama, povući se u odaju, na sećiju, dumati, dumati, dumati... Odmalih nogu, kad je tuţna, osami se, tuguje na sećiji. Opet joj osjećam misli, kao da govore. Idi ĉim prije, ne volimda si blizu, najsretnija sam kad sam sama na sećiji. Umiru se presabiram, otplaĉem ili otsmijem, na njoj

snujem ţivot. Samo na sećiji znam da razmišljam. Idi babo, idi, sretni ti puti, idi. Znam te babo, pogleduješ me, pitaš se; volim li te ili nisam. Poštena sam, ni sama neznam šta osjećam. Nije dragost, ni mrţnja, a oboje je. Idi!

Zajahah konja. Jedva izvukoh godine.

– Poljubi baba u ruku! – rekoh vidjeći da je u

odsutnosti zaboravila tu obavezu. PriĊe, poljubi – bez

avaza.

– Melek, a ljut!? – rekoh da bih je odobrovoljio,

veseliju ostavio, mirnije jahao.

– Šejtan, šejtan babo, kakav melek!? Meleki su na

Buni – reĉe prije nego zasu suzama. Otrĉa u odaju, povrati se, doda: – Alaheimanet. Poselami svakog ko

upita za mene.

Poslije pedesete svaka godina oku olova na noge

ovjesi, jutros osjećam svaki dram, jedva konja zakoraĉih. Ne mogu kao što sam mogao, teška je to spoznaja. Breme



30

godina izokrene ĉovjeka – i pamet. Ranije sam mogao

stići i uteći – na mejdanu se isprsiti, a sa olovnim nogama

mogu se samo sa sećijom i mekim jastukom ravnopravnonositi. Pozne godine zazivaju teške misli, one strah, pa sestarac vraća u djetinje stanje, potrebna mu je zaštita – od

nemoći. Rijedak je starac koji prizna tu bolnu istinu – ne

dam se ni ja pred dušmanima. Da nije olova danas meBuna ne bi vidjela. Da, da, od straha idem. Bojim se

sjene: Starosti gora od bolesti, a mladosti proĊe u ludosti.Vezah se za dijete, zabatalih sebe. Da se oţenih na vakatimao bih sadrugu, dobro i zlo dijelili, starost uzgor drţali,a ovako, otići će Fatka, danas ja li sjutra, za Zaima ili

Omera, otići će, a ja, kud ću ja? NiĊe nisam prispio. Dasam se oţenio, da sam ostao u Stambolu, da slušahAlipašu, ili... Koliko sam u ţivotu prošao raskrsnica,

toliko sam ţivota propustio, a ja tvrdoglavo jednim putem grabio sam. Ali, nije mi ţao, pošteno sam hodio, uovaj ţivot doplovio, obali laĊu priveo. Pošteno sam ţivio, pa i uz sve ove jade ne priznajem poraz – nisam se

nasukao.

Alipaša me godinama udarao po ţivotu. Golema zla

na mene sruĉio, i evo, riješio i da me sahrani ţivog.Kidisao je i na Fatku.

Bijasmo petogodišnjaci, ĉamprazi, viţlad – Alija i

ja. Sokak se o jadu bavio zbog naših marifetluka. Kolasmo isprezali, konje izoglavljivali, tovare driješili, uĉatrnje lame bacali, ruţe po avlijama kidali, malu Ċecu



31

cvijelili... Jedno jutro se ulunismo – prvi dan u mejtefu.

Ranije sam došao, na kaldrmu dţamijske avlije sjeo,

zagledao djeĉurliju. Aliju ĉekao. Pojavi se neki novidjeĉak, Alijica, izbijeljen i obuĉen mimo nas, zalizan,vaţan – ozbiljan. Od tad kad smo se god susreli izgledao

mi je drukĉiji nego je bio prije.

Više sam od hodţe dobio batina nego mi je na glavidlaka, a on ni jednom. Muĉio nas je znakovima, prvim

ajetima, Alija ih je savlaĊivao bez muke. Kad sam nauĉio prvi ajet, on je već znao suru. Još u mejtefu znao je

Kur'an ko hafiz.

Otpraviše nas u Stambol, predadoše jednom roĊaku – u medresu. Ne izdurah ni heftu, drob me muĉio, proljevom se cijedio, ţudnja za hercegovaĉkim kamenomlomila me i slomila. Vratih se u Stolac – napustih jarana.

Kasnije mu se izgubi trag, opreĉne sahije stizale su,govorilo se da je i do sultana dopirao, drugi su mislili da

se samo hvalisao – a ostao nepismen.

Izvlaĉile su se godine, Turska je tanĉala, sultan se

bavio nemirnim granicama i neposlušnim vezirima. Vlasti u nas otanĉa, osiliše se age, ne drţaše ni do Boga ni docara. Haraĉ i zulum raji prekipili su, bunili se – glavama

kitili koce. Bezvlašće ovlada Hercegovinom.

Po pravdu se išlo i do Stambola, dţaba, Drina opetostajala je kriva. Pred zulumom kiĉme se heriše, nemoćni



32

prestaše traţiti pravdu na zemlji, zavapiše u Njegovom pravcu. Ako pobijede raji će biti selamet, govor

ili su otimaĉi vlasti, a bivalo je ko i vazda prije:Tukle se jetrve preko svekrve.

Jedno jutro Alija Rizvanbegović osvanu u Stocu. Umutnoći i on oćutio smrad vlasti. Došao da zavlada barstolaĉkom nahijom.

Tih mjeseci stizale su brojne sahije o bojevima,

naroĉito su uznemiravale one iz Srbije. Po kahvanama se prepriĉavalo o golemoj buni u Beogradskom pašaluku,veliĉao voĊa, neki Crni ĐorĊe, koji je prijetio da ćeuništiti i tursko uho. I kod nas usplahiriše se Turci, pokretali su ordije, meĊu muslimanima prikupljali su

dobrovoljce – silom. Naša raja bila se ušutila, gledala je uage i begove, vlaška vedrila ĉela, a latinska raja jemudrovala. Alija se oglasio prvi, otvoreno stao na tursku

stranu, okupljao je i on dobrovoljce, ali mimo turskih

saznanja, gotovo da je to radio iskljuĉivo za svoj groš. Nisam mogao da ga shvatim i prihvatim. A onda

dojahaće i pred moju kapiju.

– Ragib-aga, došao vakat, valja braniti Din – reĉenakon selama.

– Nije mu do mene – odgovorih ne izjašnjavajući se.



33

– Turska je slaba, znamo – prošapta, zamisli se padoda – ali je još kadra ugušiti Srbe.

– Nikad se ne zna!? – ne odredih se.

– Zna, moj dragi Ragib-aga, zna! Taze sam od tuda,

taj KaraĊorĊe je zametnuo veliku bunu, namuĉiće Turke,ali ne moţe pobijediti.

– Ja, ali uz njega su Crnogorci, Bugari, Austrijanci,dosta Bošnjaka, ĉuje se i za Arnaute.

– Ima toga, ima – reĉe nakon kraće šutnje.

– Ni Rusi neće sjediti presamićenih ruku, poduprijeće krst – rekoh nakon što i ja odšutih.

– Priĉao sam sa dosta onih koji poznaju obje strane,a i razmišljao dugo, uprtljavati se ili jok, pa kad zakljuĉihda Srbi ne mogu dobiti, onda mi je mjesto na drugoj

strani. Bude li tako dobiću više od uloga, znatno više. Tisi mi najdraţi prijatelj, nudim ti i više od onog što moţeš ponijeti.

– Znaĉi, pozivaš me na ordijanje, gdje se gubeglave, a najbolji prijatelj!? – i našalih se i prigovorih.

– Da, prijatelju. Ne poĊeš li milom sa Alijom,moraćeš sa Turcima. A to nije isto. Rijetki su ţivi koji suišli za njima. Ja znam ĉuvati sebe i svoje, i u boju.



34

Okupi buljuk Stoĉana, za ĉauše postavi mene iŠunju iz Dubrava, a on, Alija juzbaša, stavi se na ĉelokolone i povede nas put Bosne.

Tamo nas dobro doĉekaše, ukljuĉiše u tabor gdje su bila dva buljuka Anadolaca, iskusnih ratnika. Odmah nas

prebaciše u Beogradski pašaluk i uvedoše u borbu.Bijahu to manji okršaji, mi redovno brojniji, vještiji, pa iuspiješniji. Mjesecima pobjeĊivasmo.

Na prepad, jedne mrkle mokre noći iznenadiše nasSrbi na spavanju. Desetak ustanika rasturi ĉitav tabor.Bunovni, iznenaĊeni i uspaniĉeni i ne primismo borbu.Kako upadoše tako i nestaše. Kad svanu okupismo se.Manjkala su sedmorica. MeĊu preklanim bijahu bimbašai dva ĉauša, i oni kao i ona ĉetiri askera bijahu Anadolci.

Ĉudno?

Alija posta bimbaša, a Šunje i ja juzbaše. Promijeni iĉauše, postavi naše, Stoĉane. Novi bimbaša je izbjegavaookršaje, zaobilazio, grickao sa bokova, pa se povlaĉio. Akad borbu nije mogao izbjeći uvodio je Anadolce, nas jeostavljao u rezervi, ili nas uvodio sa krila – ĉuvao. Odrazbijenih tabora sakupljao je samo askere Bošnjake,dovodio ih na mjesta izginulih Anadolaca. Anadolaca je

tako bivalo sve manje. U jednoj borbi, baš oni, izginušelistom. A i ono što osta, ne vjerujući nama – razbjeţašese.



35

Polovina je druge godine bune, osamsto šesta,oĉekujemo konaĉnu pobjedu, radujemo skorom vraćanju

kućama, pa i više izbjegavamo okršaje. Ĉuva nas Alija – zbog sebe. Javiše da je konaĉno na redu odluĉujuća borba, na Mišaru, i da se dobro pripremimo. Jedanzarobljenik kaza da se Srbi spremaju da udare na Ilindan.

U zoru. Alija je odluĉio da se baš u posljednjem boju pokaţe i nametne Turcima. Tako se i ponese, preuze

teţak zadatak, da golim rukama grće ţeravu.Sjati se znatno veća ustaniĉka ordija nego smo

predviĊali. S lijeva nam Turci, a s desna Bošnjaci,zabrinusmo središnjim poloţajem. I uplašismo. Kad jošdoprije glas da, baš ovu bitku na srpsko j srani vodi

glavom Voţd, Crni ĐorĊe, doĊe do pometnje. I Alija se

sneveseli, priĊe mi, šapnu: – Nemamo izbora, moj Ragib-aga. Neka nam

pomogne Alah.

Nagrnuše ko pljeva, prsa u prsa, pokolj – Sudnji

dan. Prvim naletom pola boja dobiše. Shvativši danemamo nade, Alija izvuĉe tabor, povuĉe u dubinu šume.Dograbi jedinog zarobljenika, pa ga posla na srpsku

stranu, da javi o predaji tabora.

Dopadosmo nekom Risti Stamatoviću, koji kadvidje bimbašu, u ţelji da Srbi saznaju o turskim planovima, insanski nas primi, i sprovede vojvodi

Stanoju Glavašu.



36

– Turĉine, zbori šta ste sjutra naumili!? – dreknu sila

od ĉovjeka.

– Gospodaru, na daleko poštovani vojvodo Stanoje, ja nisam Turĉin – iznenadi me Alijina prevrtljivost,

snalaţljivost. Srbin sam, Aleksa. Moj praĊed AleksaObrenović, koji je ţivio u Peći, raspori agu na njivi, pa pobjeţe glavom bez obzira. Kad mu Turci nanjušiše trag,da bi spasio ĉeljad, na brzinu primi islam i prezime

Obrenbegović. Djed će kasnije pobjeći u Stolac i prozvati

se Rizvanbegović. Djed me zakleo da se vratim u srpstvo, pa evo, kad vam je najpotrebnije, dolazim i dovodim

tabor naših Bošnjaka. Svi su porijeklom Srbi, i odluĉni da pomognu bunu. Ispunjavam ţelju i djedov amanet.

Povjerova mu vojvoda, ali kaza i da će ga provjeriti.

Naš tabor dopuni Srbima, pa ga predade Aleksi-Aliji. Ne

skide mu ni odjeţdu. Već sjutri dan uvedoše nas u borbu.

Vodismo krvave bojeve sa Turcima. Teško mi se biklati s našim, Bošnjacima. Aleksa dokaza sposobnosti za bojevanja, i ovu bitku vodio je umješno i hrabro, naroĉito bi uspješan u borbama prsa u prsa. Iznenadio je i osvojioSrbe, pa već treći dan doĊe vojvoda Stanoje Glavaš dazahvali Aleksi. Pobratimiše se.

Dobismo bitku na Mišaru. Ţestoka, do istrebljenja.Velika srpska pobjeda, ali i Aleksina i naša.



37

Osokoljeni ustanici u hodu su kršili Turske utvrde. Narod nas je doĉekivao sa pjesmama i pogaĉama, sokolili

nas i prikljuĉivali se. O Aleksi se brzo širio glas, u kojesmo god selo upali, traţili su hrabrog hercegovaĉkog junaka, Srbina, Aleksu, grlili ga, starci, ţene i djeca. Zadvadesetak dana dospjesmo, ĉak, u Deligrad. Tek tu padekomanda – predah.

Nismo se ni ohladili narediše – pokret. Dvije-tri

hiljade hrabrih pješaka, i oko pet stotina konjanika, i jednim topom, preko Jastrepca i kroz Jankovu Klisuru,

izbismo u Toplicu. Oslobodismo Prokuplje.

Ni tu ne bi vremena za predah, javiše da ozdo nadiruArnauti, pa im krenusmo u susret. Ĉuvši tu naredbuustanike obuze oduševljenje. Trĉali su u korak sa

konjanicima, kao da idu na piće ili kakvo veselje. Trĉalisu kliĉući Lazaru i Obiliću. Pregazismo Lab i Kuršumliju – izbismo na Kosovo.

Srbi na Kosovu!

Pjesma i suza, na Kosovu – iz svakog srpskog grla i

oka.

– Jaši za mnom! – iz meteţa izroni Aleksa. Kad seosamismo, šapnu: – Vodim te do turbeta cara Murata, ja

li mjesto stradanja cara Lazara. Po volji ti.



38

Ukaza se više manjih turbeta, podignutih namjestima gdje je kanula kap sultanove krvi dok su ga

prenosili, a onda se zabijeli golemo zdanje, turbe cara

Murata opasano debelim zidovima. Nisu ga skrnavili

Srbi.

Svakojake misli se smjenjivaše dok stajah u dvorištutekije, pored carskog turbeta. Ragib iz Stoca na Kosovu,

izmeĊu dva opjevana cara – Lazara i Murata. Imaću šta

priĉati po Hercegovini, zadovoljno pomislih zamišljajućikahvanu u kojoj se znatiţeljnici primiĉu oko mene, da

bolje ĉuju. Misli prekinu nenadni topot.

Aleksu pozvao Stanoje. Domalo će i mene Alija.

Zatekoh šestoĉlanu grupu konjanika u seljaĉkoj robi.

Vojvoda i Aleksa spremni da krenu sa pratnjom. Aleksame doĉeka rijeĉima:

– Vojvoda ni je zaboravio, došlo vrijeme da me provjeri. Odjahasmo u Peć, da bajagi vidi stanjePatrijaršije, ali ja mislim da idemo u mojih Obrenovića. Ne naĊemo li ih, postaćemo hrana lešinarima – srpskim.

Moli se da uspijem. Bude li loše halaliću ti, halali i timeni – dok je govorio treperilo mu je grlo.

Ponese me svjeţina srpskih lica – na Kosovu. Srećusvjedoĉi vedrina zategnutih ĉela, radost, kojoj se prikljuĉila i rumena ranojesenja gora. Uznesoše me mislina moje Kosovo – Hercegovinu. Proganja ţudnja za



39

njom, ne silazi s uma. Kao gladno dojenĉe za majĉinomsisom. Plakao sam koliko i ustanici. Oni od sreće, ja od

ţudnje. Poljubio bih svaki hercegovaĉki kamen, kao štoSrbi ljube svaki pedalj kosovske zemlje. U svakoj torbi

ustanika naĊe se po gruda zemlje, njima će okaditi svakosrpsko selo, govore. Rukama su izrovali polje traţećiĉvrsta i postojana grumenja. Iza nas osta crno Kosovo.

Mislio sam da znam šta Srbinu znaĉi guslarskoKosovo. Nakon prvog prizora kojeg tamo vidjeh, postalo

mi jasno da to insan u Stocu i ne moţe shvatiti, jer jedaleko. Hiljade Srba zajahalo je zemlju crnicu,

opkoraĉilo kao nevjestu prve braĉne noći, pomamnoljube zemlju. Ljubav je bez oĉiju, slijepa je i ova. Kosovo je strast. U meni crvotoĉi ţudnja za kamenom, danima

bih ga grlio, i opet nezasit ostao. Zašto ne ponesoh jedankamiĉak, moju grudu, bolujući za Hercegovinom prigovarah sebi.

Srbe više ne moţe zaustaviti niko, izbiće i uStambol, gledajući ih opijene Kosovom, ponesenevjerom u snagu i vojniĉku vještinu, te ţeljne borbe za

slobodu, zakljuĉivao sam. Iskreno sam im ţelio brzu pobjedu – da i ja ĉim prije zagrlim roĊeni kamen.

DogaĊaji koji su slijedili najavljivali su obrt.Pokrenusmo se ka sjeveru, da pomognemo borbu u kojoj

su gubili Srbi. Poklekoše u malo vremena.

Ponovi se Kosovo!



40

SuĊeno je Srbinu da dobiva velike bitke i da gubidosta malih. I u jednim i drugim se vidno prorjeĊuju.

Gubili smo bitku po bitku, dok ne doţivjesmo potpunougušenje bune.

Tuţno je bilo gledati ograde sa krvavim kocima koji

su završavali srpskim glavama. Rasli su kao gljivesmrdulje, mutile su umove i rušile nadu.

Preţivjeli pobunjenici se zaklinjaše vojvodi da će seodazvati na slijedeću bunu, koju im je već tadnajavljivao, izgrliše se, pa rastrkaše i potekoše u svojekrajeve.

Alija, ja, Šunje i Stanoje upadosmo u prvo selo, preobukosmo u rutine, pa krenusmo ka Smederevskoj

Palanki, u Glibovac, rodno selo Stanoja Glavaša. Usputnam je otkrio da se preziva Stamatović, da će do nove

bune ţivjeti pod svojim pravim imenom, nezamjećeno, imi s njim, kao nadniĉari.

Najavljene bune ne bi, vremena se smiriše, ali Turcine prestaše tragati za vojvodom. I uĊoše mu u trag, pa se

odmetnu u hajduke.

Pomoţe nam, preko svojih ljudi, da se uvuĉemo uBosnu, a dalje, prema Stocu, bilo je lakše.

Kući kazasmo da smo po raznim Turskim zemljamavodili bojeve. Uspješno pometosmo tragove.



41

Godinama vodili smo miran ţivot.

Poţenismo se i raĊasmo djecu.

Proticale su mirne godine.

Alija se opet izgubio. Stolac ga gotovo i zaboravio.

Kako se dugo nije javljao, poĉelo se sumnjati i u njegovţivot. Neoĉekivano, javi mi se sahijom iz Anadolije:

"Kako znaš i umiješ doĊi u Stambol – smjesta", poruĉuje. NaĊosmo se iz Mostara, Gacka, Konjica, Foĉe... iz

svekolike Hercegovine, blizu sultana u Stambolu. Alija

nam pojedinaĉno dokaza kudret-sat – postavljen je za

hercegovaĉkog vezira. Bavio se Katul fermanom, kazivaoimena onih kojih će ubrzo nestati, traţio od nas nova

imena da ferman smrti obogati. Dade nam prikladnumonduru, pa u pratnji silnih momaka, sa kojima se tamo

proslavio, krenusmo put Hercegovine.

Nakon napornog putovanja ujahasmo u mostarsku

svjetlost. Odmah se vidjelo da smo slobodom ogranuli

šeher. Ljudi su razmicali obrve, i bore im se na ĉelu

veselile. Srcem nas doĉeka svenarodna bujica. Vezirujaha uzdignute glave. I sokaci su na koljenima, i oni

rastvorili kapije. Silnik podanike i ne vidi – sila boga ne

moli.

Još je iz Stambola poruĉio:



42

"Svi muški izmeĊu osamnaeste i šesdesete da seokupe..."

Danima sam dumao gledajući opetneprepoznatljivog Aliju, divio i plašio, neobiĉnom ponašanju imbretio, ponešto mu zamjerio i prešutio.Ĉekao sam da vidim kako će se ponijeti oni što su se

osilili, jesu li se Alipaše uplašili. Hoće li se pokloniti?

Alija je nepridošle biljeţio u tefter, pandurimaizdavao narudţbe za ubistva – a i prije teferiĉa već poubijao neke. Iznenadio je: "Da, ovo je dan Strašnogasuda u koji vi niste vjerovali." Na kolac nabi dvojicu

poganćera, one što su prijetili raji nakvom silom izStambola i na prijateljstvo sa silnim pozivali, plašili i okosebe strah sijali. Ovakav poĉetak vladara nisu ni sanjali.Raji sam se priklonio, da i silni silu osjete – radovao se

uz njih: "Zašto oni ne putuju po svijetu da vide kako suzavršili oni prije njih, koji su bili jaĉi od njih? – Alahu ne

moţe ništa umaći ni na nebesima ni na Zemlji. On uistinusve zna i sve moţe." Ĉovjek ne moţe što i Alah, ponekadmu se uĉini da moţe i više, kao što se tog petka ĉinilo

Alipaši: "I svakom ĉovjeku ćemo ono što uradi o vrat privezati, a na Sudnjem danu ćemo mu knjigu otvorenu pokazati." Alah je na nebu, a Alipaša u Hercegovini: "Oljudi, Alahova prijetnja je, zaista, istinita, pa neka vas

ţivot na ovom svijetu ne zaslijepi i neka vas šejtan uAlaha ne pokoleba." Nije lako posnom Hercegovinom

vladati, bundţije miriti, raju od samozvanih moćnika



43

oslobaĊati – da li ipak treba ovoliko ubijati?, pitah se, ali

ostah bez odgovora: "Gospodar moj pobjeĊuje istinom.

On dobro zna i sve ono što je veoma skriveno." Moja pamet ne moţe dokuĉiti njegovu pravdu.

Pred akšam bijeli dunjaluk pokri ĉaršiju, ni igla sneba ne bi pala na zemlju. Fukara razdragana, a agama i

begovima iz oĉiju viri zort: "A da ti je vidjeti kad ih

strava uhvati – umaći neće moći, iz bliza biće šĉepani."

Do juĉe im bijahu tijesni drumovi, danas bi prošli kroziglene uši: "Dan vam je odreĊen, ne moţete ga ni za ĉas jedan zaustaviti niti ubrzati." Mislima tijesno: "A šta ćeim biti od koristi kad je ţivot na zemlji bio i prošao."

Ni mi, prvaci, ne viĊamo Alipašu. Muhabetimo preko njegovih koĉijaša. Izgleda da je već tu bio poĉetak

njegovog pada. Već nas je tada poĉeo gubiti. Drţao nas je po strani da ne bi dijelili vlast. Ţena i vladar su sliĉni.Djevojka i ĉovjek traju, istinski, samo do udaje i preuzimanja vlasti, poĉeh shvatati smisao mudrih rijeĉi. Nestrpljivo oĉekivasmo naveliko najavljen zbor:"Gospodar naš će nas sabrati i onda nam pravedno

presuditi. On je sudija pravedni, sveznajući." Poslije toga bićemo pametniji, upućeniji i vještiji u voĊenju reda imira. Valja dio vlasti preuzeti i pravedno vladati.

Brojna zlatom okovana pratnja unjedri

nakinĊurenog pašu, sljeţe niz Bjelušine, pa ga iznjedri u



44

Kujundţiluk. Sa ćilimom prestrtog hajata oglasi se prvihercegovaĉki vezir. Grlovito:

"Hercegovci, braćo!"

Utihnu i posljednji vrabac sa do neba visokih kula i

minareta. I Neretva obuzda huku, umiri tok, pokloni se

valiji, pa poĉe upijati rijeĉi, i naramcima, kao svetinju,vraćati Njegovim govorom:

U raje ĉela razvedriše, a efendija pokunjiše - fukara

se poĉe zaklinjati Alipašom.

Do tada se ajani pozivaše na islam i Tursku, Alipašase pozva na ljude, mir, red i rad.

Preskoĉi i Njega – Alaha Mislosnika.

Zamjeri mu se, debelo: "Hvaljen neka je Alah,

stvoritelj nebesa i Zemlje, koji meleke sa dva, tri i ĉetirikrila ĉini izaslanicima. On onome što stvara dodaje štohoće, On uistinu sve moţe."

Alipaša obeća Hercegovinu oĉistiti od hajduka,

crnogorskih komita, ovdašnjih silnika i krvnika, da svakiinsan bude slobodan na svome. Tu zadaću povjeriReponji, ne postavi ga za kavazbašu, za ono što će raditi,ali mu dade i veću vlast od toga imena. Arapin je, bezduše i obraza, i nema prijatelja, pa ni hilne, objašnavao jeAlipaša njegovu ulogu. Reponja ti zareda, skoro svakidan, po desetak na kolac. I gore, hrišćanima ne dade da



45

sahranjuju svoje, sve dok njemu ne donesu po deset oka

kahve po mrtvoj glavi. I onda, po više dana, na onoj

mostarskoj sparini, smrĊele su lešine.

I tako ti je slavobitni Alipaša, te gospodnje, hiljaduosam stotina trideset i treće godine, u ruhu prvogahercegovaĉkog vezira, ugazio u svoju prestolnicu – Mostar. Ko što kazah, još dok smo bili na putu, zateĉenikajmekan hercegovaĉki, Hasan- beg, razašalje po ĉitavojzemlji, svim ajanima i crkvenim poglavarima, sve trima,

da peti dan po ĐurĊevdanu doĊu u Mostar, da sveĉanodoĉekaju vezira. I sam iznenaĊen veliĉanstvenošćudoĉeka, vezir se poĉe koĉoperiti i hvalisati:

Voli me ĉestiti Car, srdaĉno me ljubi i uĉinio me jetrećega do sebe. Ponudio mi je da budem vezir u kojem

god hoću pašaluku, a ja ga zamolih, da mi dodijeliHercegovinu od bosanskoga pašaluka, i to redom petnaesokruga: Mostar, Trebinje, Nevesinje, Pljevlje, Prijepolje,

Ĉajniĉe, Foĉu, Konjic, Stolac, Ljubuški, Nikšić, Gabelu,Poĉitelj, Blagaj, Ljubinje, Gacko, Duvno i Glamoĉ; zatimnahije: Grahovo, Pivu, Drobnjak i Imocki. Eto, sve je

dato meni, da svim tim vladam ja, moja Ċeca i moj rod. Asve sam to uĉinio zato, da se ne bi uvukao u našuHercegovinu kakav zloĉasti paša. Ja sam razmislio, da jemnogo bolje, da ja kao domorodac vladam nego koji

tuĊin; svome domu niko zlo ne ĉini. Svakome ću suditi po ĉistoj pravednosti. Istina, hercegovaĉki Turci mnogosu mi zla uĉinili, no ja im praštam sve, samo da se više ne



46

bune. A ko uĉini kakvo zlo, s njim nema nikakvog popuštanja, a nije mi ni na umu, da razbojnika pomilujem; s njim je jedini razlog – glavu dolje. Pravome

ĉovjeku – bio on Turĉin ili raja, svejedno je – uvijek je

mjesto kod mene. Svi će gradski Turci odsada bitislobodni od danka. Oni niti će davati caru što niti meni,samo zemljoradnici – Turci osim haraĉa po glavamaduţni su plaćati kao i raja, a to za to, što ne skrivaju ţena.

Ja mislim, da ću Hercegovinu nabrojiti šesnes hiljadarajinih kuća, neka oni plate, što su duţni caru, a meni suduţni davati na kuću samo po jedan forint na godinu,meni će to biti dosta, jer u mene ima više blaga nego ukoga drugoga, blaga što su mi preĊi ostavili. Niko odsada ne treba ni k caru ni u Stambol. Evo vam Stambol – Mostar, a evo i cara u Mostaru. U mene vam neće trebati

zagovornici, koji bi vas za zlato k meni puštali, a imadneli ko kakvu potrebu – slobodno, u opancima bez pitanja

neka doĊe i kaţe mi svoju nevolju. Ja sam onaj Ali-aga,

koji sam bio i prije, ja sam obujem opanke i obuĉemgunjac, i idem pješke, kamo hoću. Sad, andasi, (Alipašinauzreĉica), sjetite se i gledajte, što sam vam govorio, da udobar ĉas poĊete kući...

Tom prilikom raji podijeli nešto milostinje, nagradi prvake, i uĉini nova postavljenja.

I ja ti se opasah vlašću, ponovo poĉeh rasti, glavom po nebu skidah pauĉinu. Klanjalo mi se jako i nejako.



47

U poĉetku mi bi nezgodno – boljeg od sebe gledati

ispod sebe.

Insan brzo svikne gledati – ozgo. Krupne vidi malim,

male još kraćim.

Postah i tuţitelj i kadija.

Na nov naĉin ţivot mi omili, a ubrzo, kako to uz

vlast i biva, i trbuh ovjesi.

Domalo tegobe vlasti osjetih na plećima, valjalo jestalno na konju biti, Alipašine naredbe sprovoditi,nareĊivati, provjeravati, kaţnjavati, jahati, jahati... Nijelako odgovorno vladati!

Desetak godina Alipašom će se zaklinjati i staro imlado. Bi kako je i obećavao, i hercegovaĉki kamenuzelenio je, i kamen Alipaša je uljudio. Vinogradimodrinom šljunak osvjeţili, maslinjaci nerodnu zemlju pokrili, bostanluci zamirisali, duvaništa i djecu zaposlila,mlinari se namljeli, krtole napretali i konji zobi nazobali.

Drumovi se drvoredima murava, oraha, košćela i šipaka

ogrnuše, pa i putovanja postaše ugodnija. Seoske merajeokitiše bunari i ĉatrnje, brojnošću hajvana i sinijeomrsiše. Đipnuše vodeniĉka kola koja kanalima išaraše polja. Alipašine tvrdnje da i kamen moţe raĊati, da će odHercegovine saĉiniti Smederevsku palanku, daHercegovina moţe sebe prehraniti, koliko su god bilenevjerovatne toliko se i obistinjavaše. I dijete se



48

radovalo, grohotom smijalo, iako je i najsitnije moralo

nešto da radi.

Oblaci prašine koji su godinama zemlju golili, evo ioni posustali.

Kao da sada u postojeće dobro ne vjeruju, o gladnimgodinama sa sjetom starci prepriĉavaju.

Slobodno, u miru i redu, besjedi i teferiĉi se.Alipaša se okruţi uĉenim glavama, koje uljudiše

vlast.

I kosa na glavi propjevala je, potvrdila davno

izgovorene oĉeve rijeĉi, koje mi poĉesto doĊu u pamet:Kad pristigneš u nepoznat dunjaluk, da je rahat

prepoznaćeš po oĉima i kosi insana – pjevaju.

Do tad su rijeke neopaţeno proticale izmeĊukamenja, a sad se razmilile po poljima – nadomještajumajĉinu sisu. Sa brda se raja spuštala, nenaseljenu zemljuzaposjedala, rukave zagrćala – nerod uroĊavala.

Hercegovina se ne mor a raseljavati, sama se moţe prehranjivati, tvrdio je Alipaša, poruĉivao poput Njega:"A Alahovi iskreni robovi posebnu će opskrbu imati,razno voće, i biće poštovani u dţennetskim bašĉamanaslada, na divanima, jedni prema drugima, biće posluţeni pićem – iz izvora koji će stalno teći – bistrim i



49

prijatnim onima koji budu pili, od njeg neće glava boljetii zbog njega neće pamet gubiti."

Raja se preporodila, patnje prebrodila, dţennetske bašĉe dokuĉila, sretna bila: "Jednom smo umrli – višenećemo biti muĉeni, to će zaista uspjeh veliki biti."

Po selima se red pravio, neradnike, pijanice, lutalice,

razvratnike, lupeţe i druge dţabaljebaroše po zemlji

kupismo, odvodismo u ćelovine, poštenim stvorismo mir.Lopovu sijekosmo ruku, razvratnika škopismo,

razbojnika naticasmo na kolac, opakim ljudima strah u

kosti ućerasmo. Raji u volju uĊosmo. Koliko je zavladalo poštenje, od straha, izgubljena stvar je trulila na putu,niko je nije smio jamiti.

Alipaša je volio i sam presuĊivati, pravdu dijeliti.Raja ga zbog tog posebno zavolje, podrţavala je i prepriĉavala njegove aršine.

Jedan lopov ubrao bostan, a drugi grozd groţĊa.Ovako im je presudio. Za bostan ocapario ruku, a za

groţĊe oprostio. Oĉevice zbunio, pa objasnio.

Da bi vinograd podigao, treba zemlju oţegati,istrapiti, divljaku posaditi, nakalemiti, okopavati, rezati,

polijevati... Da vinograd prispje do roda treba pet godina,

to fukara sebi ne moţe priuštiti. Opraštam kraĊu groţĊa.Za bostan nije tako. I na ulici se moţe naći pregršt balege, i nogom se moţe iskopati rupa, rukom oĊubriti i



50

špicu zasaditi, i za tri mjeseca eto ti pipuna. Lopov krade bostan jer je – neradnik.

U nekoj drugoj prilici, došavši do Alipaše, Bunjaninse poţalio da mu je iz štale nestao konj. Paša pozva pandura, naredi: Da mu dovedu Hasana iz Blagaja, Matu

iz Rodoĉa, Ibru iz Malog polja, Jovana iz Hodbine...Pandur mu pripomenu da je preskoĉio Dubravce, a ondoda ne ĉaseći: "Iz Dubrava dovedi prvog na kog

nabasaš."

Da bi zaštitio brojne sadnice koje je nareĊivao saditimimo rajine volje i razuma, zaprijetio je da će prisvojitisvako ţivinĉe koje drzne sadnicu. Par oraćih volova,ugledne kuće Perića, askeri uhvatiše kako brste maslinu.Alipaša naredi, da mu domaćin doćera volove. Ĉim ih

dovede, na oĉigled okupljenog svijeta, vezir se ljutitoĊipnu i prekla volove. Zatim izazva nasamo Perića, kazamu:

"Evo ti i kupi još bolje volove. Dozna li se preklaćui tebe."

Alipaša se zaticao gdje se god dobro radilo, napadno je podrţavao rad i govorio: "Nek se radi i vinograd sadi,nek ĉekić kuca i nek puška puca..."

Seljaci nisu prihvatali nove sadnice, od duhana,

krtole, kukuruza, a da i ne govorim o maslinama. Jedan



51

kmet, koji je po moranju sadio masline, odvaţi se da

prigovori silnome ajanu:

– Ovo neće roditi ni za dvadeset godina. Pašo, zarmisliš ţivjeti toliko?

– Kmete! Sadi! Alipaša će ţivjeti dovijeka, sadi! – odbrusio je silni.

Jedna djevojka banu na Bunu, pred Alipašu, poţalise:

– Pašo, napao me, tvoj, asker!

– Što se nisi branila? – ne dade se paša.

– Pa, pašo, mislila sam da me brane tvoji zakoni... –

uzvrati mu istom mjerom.

– Potukla si me! – kaza Alipaša, pa dopita: – A koji

to bi asker, kuĉkin sin? Dovedite mi ga! – naredi.

– Jesi li išao da sramotiš, mene, i ovu curu? – Alipaša se izdera na smrdljivog Anadolca, koji je domalo priznao zlodjelo.

Alipaša poskoĉi, i na oĉigled prisutnih, dograbisjekiru, koja se naĊe pri ruci, i razvratniku odrubi glavu.

Nije prošao dan a da ko ne doĊe na Bunu, da muAlipaša presudi. To mu je podizalo ugled, bio je pravedan, prisan i duhovit. Nikad nikog nije vratio, ĉak



52

ni ĉergara. Tako, jednom prilikom, jašemo Dabrom, kadti iz njive iskoĉi kosac. Odbacivši alatku zapomaga:

– Dragi pašo! Moj beg, Šarić, natovrljo se na mene,goni me da kosim više nego mogu...

– Dovedite mi bega, Šarića! – Alipaša narediaskerima.

– Tu sam, silni, Alipašo! – javi se pristigliisprepadani beg.

– Kosi, beţe! Poĉni iz one ćoše. Koliko pokosišdanas, izmjerićemo, biće to mjera – nadnica koševine.

Dina mi, beg oguza, i bez ruĉka, kosio je ĉitav dan,da bude nadnica što veća... Prekošeno Alipaša izmjeri

koracima, uzduţ i poprijeko.

– Od danas, ovo je hercegovaĉka mjera nadnicekosca, ovoliko koraka uzduţ i poprijeko, Alipaša objavi još jedan zakon i podbode konja.

Kud sve nije stizao taj majĉin sin. Nije silazio s

konja dok nevjerne tome ne isušiše Vidovo polje,Dabarsko, Popovo i druge nerode, koja pretvori u

voćnjake i vinograde. Znao je sve i o svemu. Svojih jeimao i gdje se insan ne bi ni dosjetio. Nekih pet

Pljevljana krenulo u Stambol da se potuţe na Alipašu.Ovaj dozna, pa brţe bolje, bosanskom veziru sahiju, daza njima pošalje ljute i brze Tatare. Pristigoše ih tek u



53

Rumeliji i povratiše, privedoše ih Alipaši u Mostar. Ostau pamćenju voĊa grupe, neki Juraj, mudrac. Ovako će ti

mu Alipaša:

– Kaţi ti meni, kuda ste se pripravili, i bili pošli?Komu i na koga ste se htjeli tuţiti?

– Nijesmo pošli na lakomišljena, gospodaru, Bogvidi, nije iz zlobe. Ne! Mi smo htjeli pred ĉestitim carom,

da izrigamo muku i nevolju našu, koju trpimo odnepravde i nasilja, što nam se ĉine – branio se Juraj.

– A ko vam to ĉini? – zagrmi Alipaša.

– Bogu je znano, gospodaru. Muselin, kadija i svi

tvoji ljudi, što k nami dolaze – i dalje će mirno suţanj.

– Što ne doĊoste prije meni u Mostar, i kazali mi

sve, kako je bilo? Ja bih kaznio nasilnike i uĉinio sve štovam je nuţno? – blaţe će Alipaša.

– Po milosti tvojih ljudi, gospodaru, mi ne bismo

smjeli ni pomisliti da doĊemo k tebi, po tome što svakiod tvojih ljudi neprestano tvrdi, ja sam ti, vlaše, i car i

vezir. Da ovo svi Turci budu carevi i veziri, ko će immoći onda sluţiti? I što će biti poslije toga s nama, bijednom rajom? – mjereći teţinu svake rijeĉi, i daljemirno govoraše Juraj.

– Da, to ste i duţni, da svakoga od mojih ljuduštujete kao mene samoga, i što im zatreba od vas, duţni



54

ste im dati. Kod mene nema ni jednoga, koji ne bi vlastitu

krv prolijevao. Zato ja i kaţem; što vam oni zapovjede,

duţni ste i slušati i sve uĉiniti po njihovoj volji; a inaĉe,ako te Turĉin ubije ili posijeĉe, ko će tada pomoći? Pojeovuk magarca i gotova stvar – Alipaša izokrenu priĉu.

– Zar tako gospodaru? – više ne osta miran Juraj. – Je li moguće, da se u Boţjem zakonu tako zapovijeda, dase tako postupa sa carskom rajom?

– NiĊe ne govori, nesretniĉe, da te sude po Boţjemzakonu! – povišenim glasom će vezir škiljeći, da nasuţnju vidi plod svojih rijeĉi, a kad to postiţe, nastavi: – Da li ti dosta znaš, što govori taj zakon za vas vlahe? Zasvakoga vlaha piše, da godišnje donosi u carsku blagajnudevet drahma ĉistoga srebra, i to ne naprosto; došo i

jamio, nego, treba da ga uhvatiš za kapu i tri puta njim ozemlju udari i reci: daj haraĉ!, a pri tome prinesi mu krst pred oĉi. Neka vlah sluţi Turĉina devedeset devet godine,

i tada ga treba ubiti, samo da ne umre svojom smrti.

Vlasima ne treba ništa drugo, samo da ne gladuju. Onimoraju hodati goli i bosi, Turcima raditi i pokoravati im

se. Eto, to se o vama govori u zakonu. No mi, Turci, vrlosmo dobr e ćudi, i u tom odstupamo od zakona; mi vammnogo dopuštamo i gotovo vas izjednaĉili sa sobom – lukavo se oblizujući, zakljuĉi carski vezir.

– Iz tvojih je rijeĉi, gospodaru, jasno, da za nasnema pravde, tako da je bolje umrijeti nego ţivjeti na tom



55

svijetu – bezizraţajno će Juraj, i on s kraja oka potraţiAlipašine misli na njegove rijeĉi.

– Andasani, vjera i Bog! Ta ja to ne ţelim. Imate vidosta posla; izbjegavajte zlo, ne rovarite niti mutite većajte kući i vršite svoje duţnosti. Brzo će doći ĐurĊevdanak, tada će vam se stvoriti ĉetiri ambara, to jest, travaće se zazeljeneti, krava će se oteliti, ovca će se ojanjiti, ai koza će donijeti mlado. Evo vam ĉetiri ambara. Orite,

dragi moji, kopajte i imaćete dosta ţita. Pasite irasploĊujte marvu, pa ćete imati dosta mlijeka, sira imasla. Bog će dati svega izobilno. Dajte caru carevo,meni moje, svakome svoje, i još će vam preteći izobilje.Ajte ĉešće u namastir k onim kaluĊerima; ispovijedajtese, molite se Bogu, zapisujte namastiru zaduţbine i

pominjanja od ĉeteres dana na vjeĉnu uspomenu, i sve će biti dobro.

Tako je Alipaša smirivao duhove, naruţi, posavjetuje ili ubije. Jurajova oštroumnost i ugled meĊuPljevljanjima bi razlog da Alipaša oslobodi suţnje,nadajući se da će oni usput prepriĉavati razgovor i time

raditi za vezirov ugled. Oslobodio ih je.

– A sada, sretno putujte kući! – kaza blagim glasom.

Znao je vladati, za ĉas posla umije insanu kupitišejtana. Mogo je dosta i prenijeti, ako se nije ticalougroţavanja njegove vlasti, dobra Hercegovine, kako jeznao da kaţe. Baveći se s poĉetka velikim zvjerkama, tek



56

usput je zahvatao male, pa se ni suţnji ne libiše hapsa, jer jedoše muhte po dva-tri obroka. Ali dohaka i njima.

Ovako:

Na Buni ima neveliko a široko brdo, kao da je presjeĉeno pa kamenom pokaldrmljeno. Na njemu ni poskok nije mogao, ni draĉa, ĉak ni pirevina. Golo ko što je kamen go, pa od pamtivjeka nosi ime Golovina. Nakon

što je smislio objavio je naredbu.

Polazeći u haps, kaţnjenik od kuće mora ponijetidva harara – za prostirku i pokrivku. Po dvanes harara

zemlje, teţine upola svojih oka, na ramenima je uz brdomorao iznijeti – zaraditi objede. Nakon desetak godina na

golom kršu brda Golovina, na nanesenoj zemlji debelojĉetiri aršina, rodiše najplodnije sorte groţĊa.

I druga brda ozeleni. Sa po šest harara zemljezasipani su škripovi i zasaĊivani borovi, smreke, bajami išipci – i kamen upitomi.

Alipaša uvede i nove obiĉaje. Mladoţenja da posadidvanes maslina, vinogradar da ne plaća haraĉ deset

godina, za maslinjak dvanes, za orahovac petnaes... NaneobraĊenu njivu naredi najveći namet.

Poštena vlast! – govorila je raja.

Ispred pune sinije ustuknuše bolesti, ĉak i sušica,koja je harala vijekovima. Kuga se povukla pred



57

Alipašom, zaboravi se i pjegavac. Najduţe se nosilaguba. I njoj je dohakao. Uz ĉudesnu ljekovitu rijekuBunicu, podno pusta brda, sagradi hanove, u njih smjesti

sve gubavce iz vilajeta, pa domami latinske hećime. I brdo se bilo ogubalo, pa ga nazvaše Gubavica, ono je idanas svjedok tog vakta.

O Alipaši se lijepo zborilo, na noge pri spomenuustajalo: "On ţivot i smrt daje! A kad nešto odluĉi, samorekne – budi, i ono – bude."

Dugo tako potraja. Za Alipašina vakta pola

planištara je sišlo u polje, kuća se više ozidalo nego odHercega do njega, svako se dobro objelodanilo. Svuda je

na konju stizao, nareĊivao, savjetovao, kaţnjavao: "Kad bi more bilo mastilo da se ispišu rijeĉi Gospodara moga,more bi presahlo, ali ne i rijeĉi Gospodara moga, pa i kad bismo se pomogli još jednim sliĉnim."

Bi to vrijeme snage i damara srednjovjeĉnih godina.One mogu i teţak teret nositi i mudro misliti i na konju predaniti. Ali kad se olovo poĉe vješati o noge, AlijarjeĊe navraćati u hanumine odaje, slabije nadzirati podanike, neobuzdavati ukućane, zahrama i sve ostalo.Ţito presta raĊati, poĉe maća padati na vinograde, rijeke presušivati, motike slabije kopati, rala pliće orati, pandurizaposleniji bivati, grabljivci vlast potkopavati, begovi

haraĉ podizati, kaurini crkve podizati i raju zavaĊati – dobro se naglo topilo.



58

Suše opet udariše.

Godine ojaloviše.

Jaki zaboraviše umne – prizivaju koĉijaše.

Alipaša se ubuĊao, od straha osamio – pomatušio.

Kao što se mora smjenjivati ljeto i zima, opetmorade naići pred Alipašin vakat – da zavladaju izrodi.

Od pamtivjeka su koĉijaši upravljali konjima. DoĊevakat da kljusine zamijene insanima. Sude kandţije uvladarovo ime.

Povukoše se mudri, a isprsiše jaki. – Tvrde glave

zakoprcaše na ledinama. I glava Alipašinoga brata okiti

jedan kolac.

Tako je i u narodnoj priĉi neki moćnik, kad je vagaovlast, ţenu i brata – najmanje oka našao bratovih. A kadizgubi vlast ostavi ga i ţena – tek tad brat na kantaru

potegnu svoje oke.

Nakon Alipašinog pada ustravljena raja vjerujesamo u dvije glave, Hamzinu i moju. A samo je jedna – Hamzina, jer ni ja više ne vjerujem u svoju. Put belaju bi

otvoren, širok, prav i kratak: "I rog će se puhnuti – to je

Dan kojim se prijeti – i svako će doći, a s njim vodić isvjedok." Moj se već objavio. Na vrijeme napustih vlast,ali se ne pokunjih pred koĉijašima. Dva mi sina naprasno



59

umriješe, otrovaše se starom ribom. Hanuma, tuţnamajka, tuţila, guku u prsima nosila, otputova za njima na

ahiret. Koĉijaši su me i dalje prizivali, traţili poslušnost – dušu mi trgali. Durah – ne prodah dušu.

Alipaša me godinama nije zvao ni dirao, pa me

nenadni poziv zateĉe. Na sliĉne naĉine su nestajaleugledne glave, pa zabrinuh. Kad primih prvu sahiju

najeţuri mi se koţa, kao da je ugledah na draĉi,

zalepršala. Druga sahija prepade, zacrvotoĉi do kostiju,zaprijeti Fatkom, naloţi da se odmah odazovem.

PoĊoh.

Idući zamišljao sam izgled Alije, prisjećao se svihnjegovih ranijih likova. Nikad ponovljiv. A kad mu

pristupih, kad ga pogledah, kao da vidjeh krmaĉu.Izvalila škembe. Zabalila na divanu. Okruţili je svinjari – starac pomatušio. Na što liĉiš moj Alija, bi prva misao.

– Koji ono bi, ti? – promrsi.

– Ragib-aga. Ragib Gosto – promucah.

– A Ragib, jaran moj! – razgali mu se, raširi gubice – Kad si bio u mejtefu? – upita matuh pamet. Smijeh

naduši škembu, koĉijaš ga ubode, sastaviše se obrve, povika:

– I ti mi radiš o glavi!? Spandţao se sa onim benevrekom, Hamzom. Dušmaninom! I Bošnjacima..!?



60

– Mi smo ti prijatelji, najvjerniji...! – rekoh, nakon

što se pribrah, i vratih misli iz djetin jstva, na koje ih

povukoše njegove. Probudio sam ga, shvatih, i objasnihnjegovo podsjećanje na mejtef. Moţda je tamo povukao inaglo prekinuti san.

– Dosta! Opasan je. On moţe sve. Uzeće mi pašaluk. Tebi još vjerujem. Dokaţi odanost. Dokaţi mi! Namami Hamzu... Ubij! – oĉito još nije potpuno smećaosan.

I ne znam kako napustih dvore. Tri noći rvahnesnom – ubiće mi i trećeg sina, samo mi je to kurlalaluda glava. Za sina zloĉin uĉiniti. Kako ću onda ţivjeti?Toĉak u glavi zavrtio – Hamza ili sin?: "Tako mi onih

koji duvaju snaţno, i onih koji teret nose, i onih koji plove lako, i onih koji naredbe sprovode, istina je, zaista,

ono ĉime vam se prijeti, nagrada i kazna sigurno će biti."U dumanu se pitah: "Kako oni ne razmisle o Kur'anu, ili

su im na srcu katanci?" Razmišljaju li: "A kako će tek biti kad im meleki budu duše uzimali udarajući ih poobrazima i po leĊima njihovim", tad će misliti, ali biće

kasno. Koĉijaši se vlasti doĉepali, dokle, jer: "Alahove suvojske nebesa i Zemlja." Znaju li da: "Ţivot na ovomsvijetu je samo igra i zabava."

Nesreće dvije nikad nisu bez treće.

Svjetina se sjatila niz stolaĉku ĉaršiju, gurala itrĉala. Ĉudan je naš insan, dokon pa mu malo treba da se



61

zgomila, da dan uĉini drukĉijim od juĉešnjeg, razmišljaosam sjedeći u kahvani, srĉući kahvu i gledajući niz sokak.Gonetao sam, jesu li se poboli volovi, parili magarac i

kobila, potukli gornjaši, uhvatili lopova, dokopalihajduka...? Oĉekivao sam kakvo derle da prepriĉa.

– Palo dijete sa ćuprije! – u predasima je zadihano

govorio pristigli momĉić. – Udušio se u Bregavi! – doda

pa sjede da otpuhne.

– Kako, zar ne bi niko da ga izvadi!? – javi se

najstariji meĊu nama, Hasan, koji govori samo kad mora,ali uvijek pametnu.

– Bregava od brda do brda, ne smjede niko – govorio je momĉić kao da je ţelio opravdati i sebe i

ostale.

– Baš niko? – podrugljivo i mirno će Hasan. – A ĉije je? – doda.

– Gurbetĉe! Turno ga Hivzo Mehin. Pošiljkali se, iturno ga – pojasni već smiren momĉić.

– A što ih ne razvadiste? – strogo će Hasan.

– Nismo, nismo, bi jaĉi Hivzo!

Poĉeše dolaziti i drugi i prepriĉavati nesreću. Priĉalose ĉitavo dopodne. Svjedoĉenja su razliĉita,suprostavljala se, potvrĊivala, iskriĉila, prijetila tuĉom,



62

zabavljala dokoliĉare, posebno dvojicu landohana koji su podupirali ĉas jednu ĉas drugu priĉu, dolijevali zejtin navatru.

– Ama nije Gurbetĉe, kad vam kaţem!

– Gurbetĉe je, vidio sam ga svojim oĉima!

– Nije turnuto, nije nikako muško, curica je!

– Kakvo ţensko, bleso, ti si ţensko!

– Ţensko ti je babo, ko i ti!

– Dosta više! – podvrisnu tek pridošli pandur, jedanod vjernih Aminovih pasa, i jedan od rijetkih Turaka u

Stocu. Ĉaršija ih nije prihvatala, bili su pogani i

bezobzirni, a i oni ĉinjaše sve da ih se pasamo. Nakonnjegovih rijeĉi presahnu govor, to je i oĉekivao, panastavi.

– Kakvo Gurbetĉe? Udušilo se neko vaše dijete.

ObiĊosmo se pogledima. Seiri, drago mu što nas jezbunio. PridoĊe još jedan pandur. Kahvana se poĉe prazniti. Ostasmo samo stariji.

– Baš, nije Gurbetĉe? – Hasan se odvaţi, upita prvog pandura.



63

– Jok! – vaţno reĉe, šmrknu, pa nastavi: – Nakvoga

bega, dijete, rekoše. Tišina potvrdi iznenaĊenje. Opet ćeHasan, drugom panduru.

– Zna li se, ĉije je dijete?

– Zna! – k ao da jedva doĉeka pitanje, promeškolji se pa doda: – Zna, zna se! – Ponaosob nas obiĊe pogledom,hladno, kao da smo stećci, a kad se zadovolji

dostignutom znatiţeljom, nastavi kao za sebe: – Begovsko je!

Gluvoća!

Kao da se Hasan dosjeti neĉega, istrĉa iz kahvane.Zadrţa. Pomoli se oborenim pogledom. Pravo na moje

uho. Zasuzi i zajeca:

– Tvoj mali! Meša! Da ti je zdravo glava..!

– Hasane, šta ti bi, kome govoriš...!? – zateĉen,kriknuh prije nego padoh kao pokošen.

– Podvala, podvala moj Ragib-aga, Reponja... –

jedva su do mene dopirale rijeĉi nakon što sam došaosvijesti.

Nisam liĉio na insana. Izgubio sina. Izgubio tri sina,kao da se šejtan uvukao u moju sudbinu, sad i glavu, paizgovara samo te tri ri jeĉi. Izgubio tri sina, izgubio..!



64

Ako glava moţe biti bez pameti, onda to bila jemoja.

Skoĉi i ti u Bregavu! Šta će ti ţivot bez sinova, beztri sina, skoĉi, skoĉi..!? Nagovarao me šejtan.

Danima i noćima sam hodao obalama Bregave,

klanjao njenoj riki, povijao i ljubio valove – molio da

izvale ţivot, Mešu! Hodao, gazio, po mraku vadio

kamenja, liĉila mi na sina, nekad ţiva, a nekad...

Šest dana utopljenik biva pod vodom, dok ne pukneţuĉ, zna to svako dijete roĊeno pored vode, ali ja to nećuda znam, ja hoću ţivot. Ĉitavu vjeĉnost sam proveo pored vode, ili u njoj, ĉitavu.

Izroni sedmi dan. Zaustavile grane.

Leš nabubrio, potavnio kao ćumur.

Ribe išĉokale.

Ispametih.

Ja i zvijeri u nekoj nepoštednoj borbi za Mešu.

– Ragib pomahnito, skreno! Halavan, skreno za

sinovima! – raspriĉa ĉaršija.

Rvao sam se sa ţivotom, o sebi se zabavio. NaFatkicu bio sam zaboravio, kao da je ni Bog nije dao.



65

Preveli je drage komšije. Umili je, presvukli, najeli... – pribrali.

U svom mahnitluku vidjeh zlu ruku ispruţenu,Aminovu jal Alipašinu. Dokuĉuju i Fatkicu, dosjetih se. Nju moraš spasiti, kao da mi šapnu neko, poĉe bistritiglava. Ubijaju djecu da bi ubili tebe, svjeţe misli prozboriše. Saĉuvaj ono šta još moţeš. Zaštiti Fatkicu!

Dok sam za ĉaršiju mahnit, za vlast sam bezopasan.Dok je tako neće dirati dijete, zakljuĉih, pa se ušunjahkomšiji. Zahvalih na paţnji, povjerih nakanu, pa seotisnuh u prosjaĉki ţivot.

Jedino prazna glava moţe bez jatagana, a uz nju će preţivjeti i Fatkica, osta misao koja poĉe hraniti smisao

ţivljenja.

Nakon višemjeseĉnih posrtanja završih u jednoj blagajskoj štali. Hranio sam se ogrizinama i bio igraĉkaĉaršijskoj djeci.

Vlast imati pa postati prosjak – teško je. Dabogda

imo pa ne nemo, prokleta kletvo. Oj zemanu mudrisavjetniĉe: Dunjaluĉe ĉekrĉe – gobelja u kal gobelja iz

kala. Na redu je – iz kala, i biće tako, akobogda.

K ad me dušmani smetnuše s uma, do nekolikegodine, izmigoljih iz Blagaja. Nastanih napuštenudjedovinu u Opinama. Komšije pritekoše, opravih



66

kućetinu, a kad se sredih poruĉih i po dijete. Otpoĉehnovi ţivot, u zavjetrini. Posvetih se tek razrasloj curici.

Fatkica će izrasti u kršnu i razboritu curu, s njomsam dijelio i misli – sretno ţivjeli. Ne traţi ljubav u budali – sjetovao je. I baš joj se to dogodilo, zanijela jeljepota. Posta mi to jedina briga, ali sam ţivio u nadi daće je smiriti vrijeme.

Komšije su vodile ţivot u neimaštini i nepravdi,suše se smjenjivale, sve se teţe bitisalo. Mimo moje voljeseljani se poĉeše okupljati oko mene, traţiti savjete.Doĉuše zlotvori, dohaberiše Reponji, koji nasluti prevarusa mahnitlukom, pa mi Gaĉanina natovari na dušu – opet

me se dopoveza. Evo, i Alipašu naţestio – pozvao me na

Bunu:

– Ako ne doĊe na mevlud, dovucite mrcinu – naredio je pandurima.

Olovo umrtvilo noge. Zadrhtale pred Fatkinom zlom

sudbinom, posrnule. Za jedino dijete bih uĉinio sve – pljuvao pa lizao. Ragibe, šta si doĉekao: "O vjernici,

zašto jedno govorite, a drugo radite?"Da me nije pritisloolovo i ja bih sebi sudio. Mnoge pojave godinama nisam

shvatao, iako je i njih Kur'an objasnio:

"I on zavede narod svoj, pa mu se pokori, oni su,

doista, bili narod grešni."



67



68

3. Sačuvaj nas patnji u ognju

Gurbet se veseli zimi – pred njim je ljeto. Ni zlo ni

dobro nisu besmrtni, zajahuju se i smjenjuju. RaĊanje,ţivljenje i umiranje su pojedinaĉna stabla jedinstvenogdrvoreda. Svaka vlastodrţaĉka sila moţe kako hoće, aline moţe dokle hoće. Ove narodne mudrosti ĉuju se sveĉešće.

Desetinama godina pred Alipašina vakta harale susuše i poţari, više se sijalo nego ţnjelo. Svakojake bolestinadigravale su se. U svom jadu insan to nije shvatao kao

nuţnu smjenu dobra i zla, objašnjavao je Kur'anom: "To

vam je zato što ste bez ikakva osnova na Zemlji bahati bili i što ste likovali." Suše su prethodnice Sudnjeg dana:"Ulazite kroz kapije dţehennema, u njemu ćete vjeĉnoostati – a ruţno je prebivalište oholih." Presahnuševodotoci, zaredaše zemljotresi, nemoć satjera raju podkrilo Njegovo: "Tako mi Gore i Knjige u retke napisane

na bekinji, i Hrama poklonika punog, i svoda uzdignutog,

i mora napunjenog, kazna Gospodara tvoga sigurno će se

dogoditi, niko je neće moći otkloniti na Dan kad se nebosilno uzburka, a planine s mjesta pomaknu."

Ĉovjeku je da vjeruje i da se nada izbavljenju svom:"A i ovi ne ĉekaju do jedan zvuk roga koji neće biti potrebno ponoviti."



69

Lanac sušnih godina izvlaĉio se, a sluĉaj je htio dase baš tad pojavi Alipaša – izbavitelj. Okolnosti je

znalaĉki koristio, ali je i sam rodnim godinama doprinio.Blagostanje zavlada i potraja.

Poslije roda na redu je nerod, povrati se, evo, i

oduţi. Moj Alija, i zlo treba predeverati, obnovljene sušeotrpjeti, uz sve to i teško olovo na matuh nogama nositi.Posustao starac, posrnuo, lipsao na suši, ali je vlast kao

ĉedo prigrlio. Pred Alipašin vakat se obnovio, pa i bremerajine srdţbe uprtio. Golemim se zlom zametnuo.

Alipaša pomatušio!

Jašem niz Bišće polje, koje tri godine Alah nije navakat pokvasio. Ljetina poprţena. Vrijeme kosidbe – ni

travke.

Nekad ţita do pupka, sada zaprdavĉila, visinu pedlja jedva dokuĉila. Polje okruţila crna brda, doĉaravaju predvorje Sudnjeg dana. Hum izgorio preklani, lani se

Kiĉinom, Goricom i Materom poigravao oganj, a ovegodine Glavica i Golovina plamte ko luĉevina. Vreo

kamen razjario poskoke. Došao vakat da insan i kad hodazjapi u nebo, moli se i oblaĉiću i Bogu, a kune svenezasitije haraĉlije – Alipašu proklinje. Iz ravnih zemalja

ne pristiţe obećavano ţito, neće ni stići, sad se i to zna, pa je raja od vlasti digla ruke, prepustila se sudbini: "Pa

ako ne uĉinite, a nećete uĉiniti, onda se ĉuvajte vatre za



70

nevjernike pripravljene, ĉije će gorivo biti ljudi i

kamenje."

S jedne na drugu trĉe misli, haraju neispavanomglavom koja nije u stanju da prati kud nosi konj. Ili at

nije shvatio da sam pošao na Bunu, ili bjeţi od nje – oćutio zlo. Svojevoljno skrenuo je put Blagaja. Zaustaviose u PograĊu. Ukopitio. Zabeĉio u ţeteoce.

Roditelji i petoro djece vode borbu za štura jeĉmenazrnjevlja. I njiva je tuţna, oţutilo je nedozrelo ţito.Prekinuto u rastu do iznad šljanaka, ne moţe se ni ţnjeti.Ţeteoci iz zemlje ĉupaju slamke, pa iza sebe ostavljaju

crnilo, kao da su šejtani igrom i mrklinom ubrljali njivu.

Mrgodan domaćin opaljen suncem, glaĊu, ţeĊu,

nesnom i brigama, strogo nadzire ĉeljad, da ne preskoĉestabljiku, ni jednu, a i sam se pita – ima li vajde?

Obnavlja viku na ĉeljad, omahuje i gaĊa grumenjimazemlje i kamenicama, ĉim stigne prije. Ljutnjom prijeti ikad treba i ne treba. Nije teško shvatiti da tim naĉinom izgrudi razprskava tjeskobu, koju vide svi, a on je ne prizna

– ta domaćin je!

U vrijeme masovnih stradanja, koja nastaju zbog

ratnih sukoba, razornih zemljotresa, kuge, krupe, suša ili poplava, kad se nameće borba za goli ţivot, meĊuljudima se vaspostavljaju potpuno novi odnosi. I

pojedinci i grupe mijenjaju ponašanja. U ljudskoj prirodi je uvjerenje, da za svaku nepriliku postoji razuman razlog



71

pojave, i doţivljava se kao kazna, a postoji i krivac pojave. On se ne zna svaki put. Neumorno se pronalazi,

ne prestaje sve dok traje pojava i njena posljedica. Krivac

ĉesto ostane bez pravedne ljudske kazne, ali oštećeni ne i

bez nade, jer ako ga ne dostigne njegova dostići će Njegova kazna. Velikim grupama krive su grupe veće odnjih, drugi narodi, vjere ili vladari. U domaćinstvu jeuvijek kriv domaćin. Kriv je i za sušu. Za tu njegovu

krivnju znaju i ĉeljad i domaćin. Jer, ni on njih nije birao,nije njima zadovoljan, pa ih zbog toga kaţnjava. Zaneuspjeh domaćinstva ĉeljad optuţuje domaćinovenesposobnosti, a on njihova neznanja, ljenosti i

nespretnosti. Iz tih razloga, i oni i on, imaju pravo biti

nezadovoljni, ali to ne smiju da priznaj

u. Kaţnjavajući ĉeljad, tim uzrokom i bilo kojim povodom, svaki put izmisli neki drugi razlog strogom

postupku. Domaćin ovih neuvjerljivih ţeteocanemilosrdniji od drugih.

Djeca, da se insan rasplaĉe nad njima, kost i koţa,izgledom svjedoĉe vrijeme koje ih je rodilo. Na nogama

jedva odrţavaju avetinjske prilike, ali su istrajni, jersvako padanje u rebra izazove novi udar peĉenimgrumenom zemlje – nadglednikova kazna. Dijete nije

krivo što je roĊeno pa mora kusati, otac je svjestan toga,

ali se ni on ne osjeća krivcem za evladovu pojavu – Alah

je tako htio. Roditelj mora hraniti nejaĉ, iako je Milosnikdigao ruke od Hercegovine.



72

NajmlaĊe, moglo bi mu biti pet-šest godina, stiska jednu po jednu stabljiku, ĉupa, i opet mu velik napor.

Posmatram ga dok se muĉi s jednom. Zadnjom snagomišĉupa je, pri tom nezgrapno posrnu i pade na straţnjicu,ali poţuri i ustade prije nego doleti oĉev grumen zemlje, jedinstvena kazna. I sljedeća se prekinu, opet pade...Treća slamka, ţilava kao tanka kanafa, u nejakoj ruci prokliza pa kao sjeĉivom razreza do krvi. Ispruţi dlanove

da puhanjem umanji bol. Ne popusti nabreklim oĉima,suzdrţa suzu. Plaše pomodrijeli plikovi, koji se svakogtrena mogu proliti, dodatno zaboljeti.

I ţivotinja, zabeĉila u krvave nedorasle ruĉice, ne pokreće se, ne prima moju naredbu. Ko zna kakve sumisli zaokupljale konja, moţda iste kao i paćnu ĉeljad,

jer je ţetva dvostruka, insanska i hajvanska. Zamišlja jasle sa naramĉićem jeĉmene slame zemljavih ţila. Usvakom drugom zalogaju isprijeĉi se kamiĉak, da polomizub. Odluĉuje da ne jede, ali glad nema oĉiju, kad seizgladni...

Ni ispaćena ĉeljad, ni goruća brda, ni ispucala

zemlja, ni sitnoća zrnjevlja, ni ţega, ne govore uvjerljivoo suši koliko slika otresanja zemlje sa ţila jeĉmeneslame. Na svakoj ţilici srasla je zemlja. Peĉena. Veliĉineod brabonjka do oraha, tvrda kao kamen. Nejakim

zamasima otresaju o zemlju, prvo jaĉim pa slabijimudarima, rasprskavaju grumiĉke, koji skakutajući udar aju

po nogama, licu, leĊima i glavama – svojim i ĉešće



73

tuĊim. Gola izranjavana leĊa ugrizaju ţarko sunce, ţestokznoj i šila poljskih muha. Svrabeţ u pomoć doziva ruku,

da poĉeše, a ona opaljena ţitom izaziva novi i novisvrabeţ, pa se sva ljudska gorĉina sklupĉala u ljutnju izlobu prema sebi, svakom ţivom, pa i Alahu. I premakonju, mislim da je tako pomislio i moj konj, koji mimo

njegovog obiĉaja poĊe bez najave.

Paćenici nas i ne pogledaše ĉestito. Ne pokloniše

nam ni onaj obavezni ispraćajni pogled. Zabolje oĉitaistina – ĉovjek se ne raduje ĉovjeku. Ne moţe pomoći. Niko nikom.

Duboko me ganula slika ţetelaca, slika raje, i rodila je pitanje: Kome je stalo do vlasti nad ovakvim

dunjalukom? Alipaši?! Boli saznanje da je od velikanaostalo samo – vlast po svaku cijenu. Nesreća je njegova,ili je moţda sreća, on ne vidi jalove ţetve, ne izlazi izdvora, ţivi u svom svijetu, koĉijaškom. A zna, moraznati, ovako je bilo i kad je on bio donji, kad je obećavaotokove meda i mlijeka. Zna! Mora znati šta znaĉi kad unas zaredaju sušne godine.

U Hercegovini kad zasuši gorivo moţe biti samokamen ili ĉovjek. Danas gore oba.

Prosjaci, sušiĉari, gubavci, lutalice, umobolni,hajduci i panduri opet naseliše drumove – dan teţi od juĉešnjeg. Uvijek se udaralo na granice nemoćnog,ćesarovci barutom zasmrdiše, duţdovi trgovci hranu



74

zamijeniše oruţjem, Crnogorci uĉestaše sa upadima, a bosanski vezirĉići na vatru nadolijevaše zejtin.

Fukaro i Bogu si teška!

Srdţba Alahova se razlijeva Hercegovinom, mlaĊegi snaţnijeg vladara traţi – uporeĊuje sa nekadašnjimAlipašom. Da je Alija ono što je nekad bio, on bi toshvatio, upravu prepustio onom koji bi mogao, bez olova

u nogama, na konju danovati – vladati. Svako vrijemetraţi svoga Alipašu – ovovremeni to ne moţe da vidi, ilineće. Vlast je slast koja oslijepljuje i jake i mudre, pakako ne bi i starca natovarenog olovom: "Alah je

zapeĉatio srca njihova i uši njihove, a pred oĉima jekoprena, njih ĉeka patnja golema." Hercegovina je rodila

Hamzu – Alipašu nekadašnjeg, on bi i suši dohakao, kao

što si to i ti moj Alija nekada mogao. Povuci se u mirneodaje, budi efendija, smrt ĉekaj u milosti – ne izazivaj

sudbinu. Okani se osveta sa granice nemoći: "I isto takoMi uĉinimo da u svakom gradu velikaši postanu grešnicii da u njemu zamke postavljaju, ali oni samo sebi zamke

postavljaju, a da i ne primjećuju." Prisjeti se da su nam

kazivali roditelji: Ko pod drugim jamu kopa sam u nju pada, a i hodţe: "One koji griješe sigurno će stići od

Alaha poniţenje i patnja velika, zato što spletkare."

E moj ahbabu i dušmanine, Alija, toliko si dobrauĉinio za Hercegovinu, samo da si na vakat izvagaoolovo, sa umnim bi a ne sa koĉijašima drugovao, u miru



75

provodio starost, sretan bio Muhammedanac. Ne vjeruješ,a hoće, smaknuće te: "U odmazdi vam je – opstanak, o

razumom obdareni, da bi ste se ubijanja okanili." Uĉestaosi krvave obraĉune, i pred Njim si zamrljao – osvetnika

nakotio: "I borite se na Alahovom putu protiv onih koji

se bore protiv vas, ali vi ne otpoĉinjite borbu. Alah,doista, ne voli one koji zapodijevaju kavgu." Moj Alija,

povuci se, okani belaja, još bi ti se i oprostilo –

zaboravilo: "Oni koji budu zlo ĉinili i grijesi njihovi ih budu sa svih strana stigli, oni će stanovnici dţehennema biti i u njemu će vjeĉno ostati."

Glad dokundisala, a vlast navukla mrak na pamet, i

vjera iznevjerila, nikakva je priĉa ne moţe zabeluhati, pani ta koju si pripravio za Bunu. Kad je insan u strahu a

gladan – teško upravi. Okani se vlasti koju ne moguvlaĉiti olovne noge.

Teško onom kome otimaju vlast – pa otmu. Teškomu i Ċetetu nakon Ċeteta. U tuĊim rukama i taĉan kantardrukĉije mjeri. I tvoja zlodjela će nekad neko vagati: "Ikad ste jednog ĉovjeka ubili, pa se oko njega prepirati

poĉeli – Alah je dao da iziĊe na vidjelo ono što ste bilisakrili." Mnoge si glave odrubio, pravo i nepravo, valja

za to ispaštati: "O vjernici! Propisuje vam se odmazda zaubijene: Slobodna za slobodna, i roba za roba, i ţenu zaţenu. A onaj kome rod ubijenog oprosti, neka onivelikodušno popuste, a neka im on dobroĉinstvomuzvrati. To je olakšanje od Gospodara vašeg, i milost. A



76

ko nasilje izvrši i poslije toga, njega bolna patnaj ĉeka."A ti nastavio još većim nasiljem. Znam, bivši prijatelju,

koliko je teško upravljati našim posnim kamenom,gladne hraniti, fukaru miriti – insanski je i griješiti, jer iţito kad se redi uz šaku kukolja i zrna šenice se zagrabe – odbace. Koliko je zadnjih godina poštenih sasjeĉeno,

nikad ti neće biti znano. Amin i koĉijaši u tvoje ime ĉinezlodjela. Malo znaš pa mi te ţao. Kad bih ti se nasamo

primakao pa sve ispriĉao, ali... Amin bi me prijesasjekao. Sinove sam izgubio, moţda si naredio, ilisaznao, ali u to neću da vjerujem. Alija ih nije ubio – prijatelj to ne bi mogao. Kaţem, neću da vjerujem u tumogućnost, ali ne mogu i da ne gledam u ono šta se zbivau tvom krilu, koĉijaškom gnijezdu: "Njihova srca su bolesna, a Alah njihovu bolest još povećava; njih ĉeka

bolna patnja zato što laţu", ali i tebe – što ne vidiš. Zar sizaboravio kad si deklimovao u mejtefu: "Alah njih

izvrgava poruzi i podrţava ih da u svom nevjerstvulutaju." Vrati se šerijatu, njim si i stekao slavu. "Gluhi,nijemi i slijepi su, nikako da se osvijeste." Ti ili oni, isto

je, na moju odanost i poštenje silnu srdţbu sruĉiste,iskopaste ĉetiri kabura, sahranjujete me ţiva – sad

kidisali i na Fatku. Tebi se ne svetim, ne mogu na

slijepca – bivšeg jarana, prepuštam te Alahu, ali ako mi barneš u posljednje što imam – Fatkicu, znaj da ću ti zasve vratiti: "Ako je neko, ni kriv ni duţan ubijen, ondanjegovu nasljedniku dajemo vlast, ali neka ni on ne

prekoraĉuje granicu u ubijanju, ta njemu je data vlast."



77

Neću je ni dokuĉiti, ali i to što ću uĉiniti – biće strašno:"To su oni ĉija je srca, sluh i vid Alah zapeĉatio, i oni su

zaista nemarni, oni će, nema sumnje, na onom svijetu bitiizgubljeni." U svemu će mi pomoći Svevišnji: "Alah znašta tajite, a šta javno iznosite." Fatku mi ne diraj, uništićute, i koĉijaše tvoje: "Za sve njih mjesto sastanka

dţehennem će biti, on će sedam kapija imati i kroz svakaće odreĊen broj njih proći." Okani se preostalog jetima,

jer tako mi Alaha: "Toga dana ćeš vidjeti grešnike povezane u zajedniĉke okove. Košulje će im od katrana biti, a vatra će lica njihova oblizivati." Tebe ću izvesti prvog: "I nek se prokletstvo zadrţi na tebi do DanaSudnjeg."Alipaša, nesretni Alija, da bi nemoć prikrioubijaš mudre, iskrene prijatelje. PotvrĊuješ po bog-zna

koji put: Sila Boga ne moli. Ne zaboravi da je Bog jedan:

"Dvojici Bogova se ne klanjajte."

Okani me se – ne barkaj u Fatku.

Kako se pribliţavam Buni sve je zelenije, nije crnoko što sam mislio, godinama nisam ovamo kroĉio.PograĊe, Malo polje, Blagaj, Kosor, Hrtiješ... sela oko

Neretve, Jasenice, Bune i Bunice, navodnjavana zemlja,

zeleno, dobro ponijelo, sad mi je jasno zašto Alipašuovdje begenišu, tuĊu muku ne vide, oĉita zla im nesmetaju: Sit gladnu ne vjeruje.

Pamtiće se ovogodišnji mevlud. Nije bilo ni ti će se ponoviti, bijeli dunjaluk se u polje slio, Sastavke, Prţinu i



78

Bubaru pritisnuo. Đerdani pješaka i konjanika slijevajuniz Busak, Kvanj, Slipĉiće i Gubavicu. Malo i veliko. Naonaj skup od prije dvadesetak godina me podsjeti – isti

narod a drukĉiji. Onda su bili veseli, krupno zborili,

dolazeći pjevali, bijele zube otkrivali – smijali. Nadali se

dobru. Jutros su smrknuti kao da idu na nadniĉenje,šapatom razgovaraju – plaše se. Onda su se propinjali na prste, ţeljno gledali vladara, oĉima poruĉivali:

"Gospodaru naš, podaj nam dobro na ovom i na onomSvijetu, i saĉuvaj nas patnja u ognju." Jutros uĉe drugeajete: "Bićete pobijeĊeni i u dţehennemu okupljeni, a ono je grozno boravište." Nadaju se u Njegovu pravdu: "OdAlahove kazne neće se nimalo odbraniti, ni imeci njihovi,

ni djeca njihova, i oni će biti gorivo za vatru." Oboreni pogledi, kao i moj, svjedoĉe o osjećaju krivnje za ova

dolaţenja – veliĉanja: "Oprosti grijehove naše i saĉuvajnas patnja u ognju." Kušat ne moţe sa rogatim: "Alahdobro poznaje robove svoje." Prokleti nikogovići,koĉijaši, doĉepaste se Alipašine slave, njom gurate raju pod noge, laţete, laţnu snagu veliĉate, goleme jade prikrivate, Kur'an skrnavite, licemjerjem siromašite pašaluk, ljubite vlast, drobite naše duše, pametnenapraviste mahnitim, a snaţne poubijaste: "Onome kojihotimice ubije vjernika kazna će biti – dţehennem, ukojem će vjeĉno ostati. Alah će na njega gnjev svojspustiti i prokleće ga i patnju mu veliku pripremiti." Raji je da se nada: "Pogledi do Njega ne mogu doprijeti, a On



79

do pogleda dopire. On je milostiv i upućen u sve." U Njega je kantar – nepristrasni.

U izdvojenim seoskim grupama sklupĉala se raja,zanijemila, u sredini domaćini šapću, bojaţljivo na dvor bacaju poglede. Mladeţ prikunjala, zijeva i ĉami – ko da

nije ţiva.

Tišina – ţiva.

Tamo podalje, uz rijeku Bunu, kao da je drugi

dunjaluk. Teferiĉ. Naruĉena mlaĊarija igra i natjeĉe se,narodne igre i borilaĉke vještine.

Oĉi strah odaju, grupice nepoznatih uhoda ga pothranjuju, ĉesto odjahuju u Aminov ĉador, za snaţne

glave pripremaju vreo saĉ. Oni su od onih: Dva bez duše, jedan bez glave. Saĉekuju pridošlice, razvode po selima, pa i mene prihvatiše, odvedoše Opinjanima.

– Alipaša poziva glavare u ĉador. Odmah da doĊu! – domalo se oglasiše telali.

Kao da izranjaju iz vode, glavari migolje po pustim

puteljcima, saĉekuju se, pozdravljaju vidjeći jedandrugom samo opanke. Zamiĉu u dvore. Svaki svojuduma, kao da iz opanaka izviru misli, danima su se bojali

ovoga, krili strah od sela, rvali sa nesnom, gonetali one

na koje će vlast uprijeti prstom, molili Alaha da to ne budu oni.



80

Ko će ovog puta "dušmanin" biti, na kome će sekola slomiti, ko će "izrod" postati, sa onim iz latinskihzemalja protiv vlasti "raditi", ko je prituljen i "ĉeka"askere bosanskog vezira i Porte, ko je...? Alipaša ćegalamiti, za smišljeno ruţiti, strogo nareĊivati – iz

svakog trećeg sela pogubiće po jednoga. Za primjer prvaće glava nekog glavara kolac okititi. Ali kojega?

Dugo se ne pojavljuju glavari.

Raju skolile slutnje.

Stotine stada pase na Bišću polju, opsjedoše memisli iz te slike, svako jutro ih predvodnici izvode iz sela,

dovode na polje, pa prepuštaju paši. U podne, kadĉolopek uţari ţel jezo na grudima, zvonari se oglase

metalnim zovom, objavljuju prekid paše. Blejanjem seodaziva hiljade grla, ćulenjem traţe svoje predvodnike, prikljuĉuju pa tvore krivudave kolone, kao mravlje puteve, ĉelnici ih prebrojavaju, pa istupaju naprijed iodvode ka pojilima. Dok bravi gase ţeĊ, predvodnicitraţe hladišta. Plandovanje traje dok ne mine jara, dokvrelina ne ohladi zvono, tad ustaje ĉelnik da povede na popodnevnu pašu. Pred zahod sunca vraća ih kući,dovedi do torina.

Ićindija, vrijeme se izvuklo, a predvodnika još nemau vidokrugu. Raja izviruje, iz dvora oĉekuje glave– hoćeli i pomaljati?



81

Za velike pirove kolju se najbolji predvodnici, i

stada, na svoj naĉin, dugo pamte ljudske gozbe,obezglavljena bleje u glas, trandaju u krug, bez svog

praporca ne umiju, a kad ga na nekim novim grudima

oĉuju, poĉinju se miriti jadom. Danima na sebe nenabacuju meso – odbolijevaju za mudrom glavom.

U dosluhu nema ljudskog glasa, tišina strahotomzaprijetila. Tek povremeno oglasi se hadţija Ibrahim,

sedamdesetogodišnji Blagajac, jedini meĊu namaoĉevidac Meke i Medine, nadaleko ĉuven po mudrosti, ion omalodušio. Ne naslućuje dobra. Sve okolišne oĉi nanjegove vjeĊe naslonile poglede, kao da je na njimazapisana sudba, a ne umijemo ĉitati. I one smrknuše. Ihadţija zanijemio, kao da je moć govora izgubio. Pod

teretom znatiţeljnih pogleda starac posustao, svoj pogledosamio, u plavetnilo neba ustremio. I naša preselio. Do pećine, na brdo iznad vrela Bune, rajine pogledeodmamio. Kao da je djelo njegovoga pogleda, iz

zlokobne pećine obruši se jato orlušina. Dvanaest jednovremeno. Domalo se naĊoše u luĉnom poretku. Nadletješe bunsku dţamiju. Šest puta je uokruţiše, pa se

podigoše i lagano pokrenuše do iznad Alipašinih dvora iza danas upriliĉenih ĉadora. Ostaše da lebde iuznemiravaju osjenima koji nas, skladnim neredom,

rastavljaju i sastavljaju sa suncem.

– Orlovi naslute krv malo prije nego se prolije – prošapta starac, hadţi Ibrahim, pa aršin ispred sebe



82

ukotvi nevoljni pogled. Potraja muk. Staraĉkom sporošćuhadţija pokrenu glavu i pogled premjesti na Aminov

ĉador. Onaj što strši iznad ostalih.

– Ubrzo će poĉeti – jedva razaznah tiho i zabrinuto

izgovorene rijeĉi mudraca.

Promoli prva grupica glavara!

– Eto nevesinjske nahije! – uvjerljivim glasom ćehadţi Ibrahim.

– Nema Jova iz Zovog dola! – opet samo Ibrahimov

glas.

– Gotovo mu je sijelo...!? – upitno će snuţden

starĉić, koji je sjedio uz hadţiju. A kad ne dobi odgovor,nastavi: – Znao sam, nije mogao šutiti. Jutros sam mugovorio, badava je bilo. Otplendţao, na zlo mu svanulo.

Kao stado, izdvoji se dio raje i pokrenu put

Nevesinja.

Izroni i grupa stolaĉkih glavara. I u njih manjkajudvojica.

I rijeka Buna utihnula, neizvijesnost rijeĉi pomorila.

Tri pandura zajahala ispred Aminova ĉadora. Uĉaszavijori mlaz prašine, koji je sve bliţi grupi u kojoj sam i ja. Zaustaviše se uz mene. Uz mene!?



83

– Jaši! Polazi kavazbaši, Aminu! – narediše,spodbiše me meĊu se.

Najduţe su misli na kratkom putu.

U Mostaru pricvrljilo, na davno se vraćam i pomišljam, prisjećam se mladoga Amina. I u glavama odţene prokuhalo, sav se ţivalj spustio na Neretvu. Amin seosamio, rashlaĊivao na jednoj pećini. Skinu ĉakšire –

osta nag. Zaimbreti se mlado i staro. U Amina –rep. Boţemi oprosti, u insana ko u hajvana – rep. Ko da se

Stvoritelj našalio – nagrdio insana. Sve se ţivo smijalo,nije vjerovalo svojim oĉima.

Zaista je rep.

– Reponja! – iz gomile se naruga jedno dijete. Odtada ga Mostarci tako zovu. To zadovoljstvo koštalo jemnoge, ĉak i sa ramena glava.

Sa strahopoštovanjem bacih pogled na Alipašinedvore, uokruţene borovima. I misli za pogledomodlutaše, i na nekadašnjeg Aliju nasloniše.

Vladari, da bi bili daleko od ĉaršije, ĉine dvore poviše grada, da su i tako iznad ostalih, i još ih opasujudebelim zidovima i brojnim ĉuvarima, da su inepristupaĉna za raju. Alipaša je i tu mimo druge. Za

mjesto dvora odabrao je najniţi dio Bišća polja. Tu sukonjušnice, dţamija, hapsana i barutana, kad zatreba i



84

ĉadori. Nema zaštitnih zidova – da pokaţesamouvjerenost i nadmoć. Nije naivan, osigurao se na

najbolji naĉin. Bedemi su mu rijeke, najpouzdanije prepreke. Uklinio se na sastavcima Bune i Neretve, iza

kojih strše neprohodna brda. Sigurnost, bistrina voda,zelenilo okolišja i bogatstva natapane zemlje, ĉineovozemaljski dţennet. ObezbjeĊuju ĉistoću askera ikonja, tih vjeĉitih izvora boleština. Na domaku je, na

daleko ĉuvena, ljekovita Bunica, pa je uz nju sagradiokuće za ranjene i bolesne. Dok on ne naseli ovaj dio poljatu nije ukrakala noga putnika, nisu mogli preko rijeka, a

od tad i ne smiju zbog zabrane strogoga vladara.

Danas je Reponja pored dvora podigao

nedomaćinske ĉadore. Svoj najveći. Dva su dţelata pred

ulazom, dva pred izlazom, i dva zaduţena da mu ĉuvajuleĊa. Iza leĊnih je još jedan otvor, mala vrata, kroz njih seulazi u manji ĉador, namijenjen onima koje osudi.

Zatekoh na tronošcu bahatu mrcinu. Kad me ugledanasmija mu se svaka dlaka na glavi. Godi mu moja

smušenost i staraĉka nemoć. Nije skrivao zadovoljstvo

vidjeći da sam uplašen, to mu je odavao svaki pokretzlobnih oĉiju.

– Merhaba...! – nazvah. Ne uzvrati. Ponovih.

– Laješ po Bišću!? – izdera se.



85

– Okani me se Aminaga. Dosta mi je i svoga belaja.

Ĉetiri mezara, zar ti nije dosta? – izdade me glas,

zamucah.

– Pas si koji malo laje, a gadno ujeda – ciknu ko

ţrvanj iz potoka.

– Okani se starca u ţalosti i bolesti, suţanj te moli! – ponizih se do dna.

– Fatimu podaj Zaim-agi! U Gacko! – naredi.

– Daleko je! Imam samo nju, pa da je ne viĊam! – time poĉeh odbranu.

– Ĉengiću u Gacko, reko sam! Prestani lajati, divljaĉzgoniti, jer ćeš me naćerati na krv. A sad – sikter kući! – Opet osta glava za belaja, pomislih.

Sklupĉan jedva pokrenuh noge, poĊoh suprotno odizlaza, presijeĉe me pogan glas.

– Otići će i ako je ne daš! On je već u Opinama, već je baterisao curu...! – kreveljeći glupe obraze reĉe pa se

nadu smijati.

Podmetnuli silovanje, sijevnu u glavi. Riješili da medokusure, odavno i mrcvare. Noge zadrhtaše, nabreknuše,u ĉasu otkazaše. Poslao da siluje moje dijete!? Grunu u

glavu, pa kao samrtnik trznuh, iskoĉih iz ĉadora, Ċipnuh



86

na konja – kao da sam mlad a lud, pa ošinuh uz Petaĉkuulicu, put Opine.



87

4. Alah sve zna i mudruje

Da li je moguće da su ubrusili i u te jade, ne dajBoţe, naruĉili silovanje? Šibam i konja i misli. LaţeReponja, takvo nešto nije se još glasilo, muĉe mi dušu – da pomahnitam, da opet sulud skitam po dunjaluku.

Zumra je, hoće u svaku preĊu. Kud bih, šta bih, ako mi seto, ne daj Boţe, ipak desi? Kud bih!?

"Ako te od Alaha neka nevolja pogodi – pa niko je

osim Njega i ne moţe otkloniti. On je Svemogući. Jedinion vlada robovima svojim; On je mudar i Sveznajući."

Oj, Boţe, šta sam ti toliko zgriješio pa menemilosrdno kaţnjavaš!?

"Klanjanje moje, i obredi moji, i ţivot moj, i smrtmoja, doista su posvećeni Alahu, Gospodaru svjetova."

Ispod Tvojih skuta ne pogeh kiĉmu, a ubiše mi dvasina, za njima ode i hanuma. U Tebe i dalje vjerovah, a

kad ubiše i treće dijete, pravih se lud, izigravah prosjaka,

nosih goleme patnje, dosljedno uĉenju Tvome. I poredsvega toga, evo, kidisaše i na Fatku. Oj Boţe, šta sam titoliko zgriješio pa me nemilosrdno kaţnjavaš? U Tvojkantar nisam sumnjao.

"One koji vjeruju i ĉine dobra djela Gospodar njihovće na pravom putu podrţati, zato što vjeruju, rijeke će



88

teći ispod njih u dţennetima zadovoljstva." U Kur'anusam provjeravao sve svoje naume: "Tebe, Alaha,

Gospodara svjetova hvalimo." Uĉio sam: "I ne drţitestranu onih koji nepravedno postupaju, pa da vas vatra

prţi." Znam da: "Alah sve ĉuje i sve zna", ali ne znamzašto dozvoljava nepravde? "Alah sve zna i mudruje."Onda sam se pitao: "Zar oni ne vide?", pa zakljuĉivao:"Alah je njihova srca zapeĉatio, pa oni ne znaju", i ĉudio:

"Zar oni ne znaju da Alah zna ono što oni u sebi kriju iono o ĉemu se sašaptavaju i da je Alah znalac svegaskrivenog?" Nisam se predavao: "Borite se protiv njih!

Alah će ih rukama vašim kazniti i poniziti, a vas će protivnjih pomoći, i grudi vjernika zalijeĉiti." Bio sam istrajan:"A mi oĉekujemo da vas Alah sam ili rukama našimkazni, pa išĉekujte i mi ćemo s vama ĉekati." Kad-tad,

pravda mora pobijediti, zlo satrijeti:"Da Alah ljudimadaje zlo onako brzo kao što im se odaziva kad traţedobro, oni bi, uistinu, stradali. A mi ipak ostavljamo da u

zabludi svojoj lutaju oni koji ne vjeruju da će pred nasstati."Svevišnji spomeni me se: "Gospodar moj je,uistinu, samilostan i pun ljubavi." Neće me iz teškeţalosti u veću propustiti: "Ja tugu svoju i jad svoj predAlaha iznosim", pošten sam, u pravdu i milost Njegovuvjerujem, nadam im se.

O ĉemu li sada razmišlja ĉedo moje nedomilovano?Rve se na sećiji, njiha izmeĊu Zaima i roditelja. Kao da joj prisluškujem misli.



89

Da se udam za Omera, baba bih sretnim uĉinila.Momak je bez mane, ali me nešto odbija od njegovih

njedara, kao da su gurbetska. Sa bolom bih doţivljavalanjegova pomamna milovanja, priţeljkivala Zaimova, lilasuze, sneveselila i ukućane i srozala Omera – u kućudonijela zlo. Zamrzila bih i baba, ruku digla na sebe,

skoĉila u Neretvu. Bulaznim, okupile me šejtanske misli,treba ih rastjerati. Da zamrzim baba, glupa glavo:

"Ĉovjek je, uistinu, nepravedan i nezahvalan." Otkud mi Neretva?: "I samo Mi dajemo ţivot i smrt, i samo smo Mivjeĉni." Otkud pravo ikomu da podigne ruku na sebe, naţivot koji je stvorio On? I smrt se od Alaha moţe moliti:"A onaj koji ţeli onaj svijet i trudi se da ga zasluţi, avjernik je, trud će mu hvale vrijedan biti." Na sebe ne

smijem kidisati. Dragi Zaime, ne begeniše te babo,

moţda i ima pravo, okani se zla. Zaime, Zaime, vjerujemi u ono što babo govori, on neće krivo, okani se zla, ja ćuti pomoći, saulisati, uzavrelu krv smiriti, na toplimgrudima milovati, od zla odvraćati. Zadrhtim pri pomislida sam tvoja, da ĉešljam tvoju kudravu kosu, ĉupkam brĉić, napajam našom ljubavlju. Treperim na tvojimgrudima, kao da sam već ĉvrsto pritegnuta, tijelo milabavi, usne omekšavaju, iznutra navaljuje toplota – izvraću jem se. Ljubavi – predajem ti se! Tvoja sam,

sretna u tvom zagrljaju, najsretnija kad me stegneš, nidisanju ne daj. Sretna sam s tobom, a i nesretna zbog

baba, koji, halavko, sve meni pokloni, podredi – svoj

ţivot zabatali. Nezahvalnica, raspojasana, uţivam na



90

grudima gazije, a zaboravila baba. A i babo, okomio na

njega, skroz ga zamrzio, u Blagaju na nj kidisao i

sikterisao ga. Izmišlja najgore o njemu. Kaţe da vodi bojeve! Mora i to neko, ponajprije momci najvredniji.

Veli da će izgubiti glavu. Ginu i bez boja. Ginu ni krivi

ni duţni. I djeca, pa i tvoja su izginula – a baruta nisu ni

prismrdila. Još im je mlijeko curilo niz bradu. Svakomoţe poginuti, jednom se mre, pa i onaj ko se nije rodio,

rodiće se i umrijeće. A i taj ţivot, šta je on? Ţivot trajedok ĉovjek ne poţeli da umre. Ostalo je – umiranje.

Udajom za Omera ja bih poĉela – umirati. Bolje sa

Zaimom dušak nego sa Omerom vijek. Ti si babogovorio, da nije strašno umrijeti koliko je ţalosno dugo bolovati. Nudiš mi bolesni ţivot. Ne mogu bez Zaima, znano ti je. Ti ne moţeš sa Zaimom, znam i to. Od dva

moguć je samo jedan ţivot. Moj ili tvoj? Na mlaĊemsvijet ostaje, pošteno je. Ne diraj mi Zaima, tuguneprebolnu, ranu nesrastajuću, sreću nesrećnu.

Kao da mi ih na uho govori, zaista, uvjeren sam, to

su Fatkine misli. Fatkice, janje moje neobuzdano,

nedoigrano, okani se šumetine, drţi se proplanka. Gladan

vuk ĉeka pod velikim drvetom. Uštini se, obuzdaj strasti iljubav plahu, jer se na velikom plamenu ne ogrija niko.

Plamen slame je i brz i visok, ali za ĉas utihne. Panj trebadugo grijati da bi razgorio, ali gori i duţe i toplije, ĉitavunoć i dan. Teško je sobom vladati, obuzdavati ţarkuljubav, odoljevati Zaimovom plamenu, naporno je kao i

utrnuti potpaljeni ljiljak. I to je za insana. Na našu ţalost,



91

na mene si uzavrele krvi, zbog nje sam i sam u ţivotu patio, ispaštao, pa i tebe razumijem, otplakao bih za

tobom, kukao ko bodenik. Ne mogu ti pomoći, morašsama odbolovati, ranjeno srce lijeĉiti. Pogane si krvi, ali i jake, preboljećeš. Znam koliko ćeš se namuĉiti, ali znami da ćeš na pravi put iskobeljati. Pametna si djevojka. Nesmetni s uma da: "Onaj ko je na ovom svijetu bio slijep,

biće slijep i na onom i daleko od svakog dobra." Ja i

rahmetli milosnica uĉinili smo te razboritom, šejtani temogu ometati, ali ne mogu odvući na krivu stranu: "A date nismo uĉinili ĉvrstom, gotovo i da bi im se priklonila."

Pusta sudbino zašto otrţe hanumu, laka joj bilazemljica. S njom bih lakše. Oĉima smo dogovarali. Kadsam najsrditiji dolazio na pragu bih postajao veseo, od

njenog pogleda. Umilne oĉi. Vjeĉito nasmijane – meni.Satirale su i klice tegoba. Vladala se po mom

raspoloţenju. Tiha dok sam loše volje. Buĉna i veselakad sam rahat. "Neka smo mi ţivi i zdravi" bila bi joj sva priĉa na moju kakvu ţalbu, kad sam se ljutio na svoj postupak, štetu, ili sliĉno. Niko nije znao ili imamo ilinemamo. Voljela me dušom i tijelom, uvijek i svuda, i

nije bilo sile koja bi joj smetnula našu ljubav.Zahvaljujući Kur'anu i njoj nisam ogrezao u zloĉine ko jeredovno prati vlast, a bio sam im na domaku. Ĉudna jesprega vlasti i nedjela, vezane su pupĉanom vrpcom, ikad se bez nje bori za nju, i kad je odrţava u miru, i kad je brani u nemiru. Na vlasti sam bio samo u tihim

vremenima, i nisam mogao ubijati ljude samo zbog toga



92

što ne misle kao ja – vlast. Alipaša se ĉudio kako sam"mekušac", kako olako ispuštam vlast koja se teško stiĉe

i teţe odrţava. Branio sam se tvrdeći da je vlast ĉvrsto umojim rukama. Nije uvaţavao navodeći šta je ko reko protiv mene, a to znaĉi i njega. Pobjesni, prisjećam se jedne prilike, kad priznah da su jedna od tih ogovaranja

taĉna: "Nikad vladar ne smije priznati grešku, nikad,meĊu rajom on mora ostati nepogriješiv. Prizna li

jednom, u svim ostalim sluĉajevima neće mu ni traţiti priznanje, osuĊivaće ga i bez saslušanja – otimati vlast, i

oteti." Mislio sam drukĉije, insanski je griješiti i priznavati greške, i ispravljati ih. Jedino tako vladarmoţe brzo uviĊati svoje slabosti i na vakat im doskakati.Jedino tako moţe uprezati i druge pameti, mudre ljude,

da pomognu za opšte dobro, ali i za vlast – svoju.

Razgalami se na ove moje besjede, za raju je strah, i za pametnjakoviće, ĉvrstu ruku i britku sablju, to je ponjemu provjereni naĉin vladanja. Ne sloţismo se tad, niikad više. Nije za mene vlast, naivan sam, tvrdio je i

zahtijevao da ga slušam slijepo. Otimao sam se, svaĊaosa savješću i ubjeĊenjima, udaljavao od Alipaše, ali i onod mene, i brţe nego ja od njega. Hanuma me podrţavalau borbi sa sobom i Alipašom, bila uvjerena da zna štaćemo izgubiti ispuštajući vlast iz ruku, mirila seoĉekivanom seobom iz raskoši u malo imanje. Poštenje jenajvrijednije blago koje je dokuĉivo insanu, govorila je.Miran san je sadrug zdravlja, dodavala bi da u meni

pretegne ĉestitost. Iskreno se plašila u vrijeme kad sam se



93

razilazio sa Alipašom, plašila za moju koţu, a jadnicanije mogla ni pretpostaviti da će osveta dosegnuti na

dijete, na ĉitav naš porod. A kad nam otrovaše jetime,krivnju svali na sebe. Osjećala se odgovornom za smrtdjece i moju patnju. Tješio sam je, razuvjeravao, pozivaona sudbinu, Alaha, Kur'an... Nije pomagalo, naglo je

kopnila, iz noći u noć je nestajalo svega u njoj, osimljubavi i dobrote prema meni. Narastala joj je neka

golema guka u prsima, tuţila je, gušila i pozivala svojojdjeci, umrloj. Molila me da joj halalim, da se ĉuvam iostanem u zdravoj pameti. Za potrebe Meše i Fatkice.Zaklinjala me svima ţivim i mrtvim, pojedinaĉno,zahtijevajući da istrajem, i uvjeravala da to ona ne moţe,te da joj oprostim...

Nisam joj mogao zamjeriti na slabosti, majka je. Ni ja ne mogu nositi sve ove jade, ali hoću i moram, i zbognjene vjere u mene. Trebam djetetu. Da je mogla

prevladati tugu, da je uz mene ovih dana, samo da diše,skraćuje nesanicu... Insan se ţeni kad je najbijesniji, a

ţena je ĉovjeku najpotrebnija kad je najslabiji, kad ostari.

Nikad ocu nije lako s curom u kući, majka joj je bliţa. Da je ţiva moja rahmetli milosnica, rahmet jojlijepoj duši, ovo se ne bi ni dešavalo, i jutros bi ostala snjom, tugovale bi zajedno. Majka bi je, nekako, saulisala,

još u poĉetku odvratila od krmka. Bio bih i ja saburniji.Bilo bi sve drukĉije. Ali, šta mogu, suĊeno mi je ovako.



94

Obuzet mislima ne znam ni kako projahah brdo

Petak, ni kad stigoh na Bišće polje išarano hajvanom.

Ispremještah poglede sa stada na stado, s krda na krdo, patek na Markovcu stimah prokletog konjanika. Bolno

zagruva srce. Kao da mi konj dokuĉi misli dade se u jurnjavu za Zaimovim zekanom. Kopitama uzdrma

ispucalu zemlju, usplahiri do tad mirnu stoku. Razmiĉuse bravi i goveda, preĉicu upriliĉuju, doĉekuju i ispraćaju

zbunjenim pogledima. U glavi se porva puno misli, utjeskobi kao da zazujaše stiješnjene muhe, bijesne,natruniše pamet – glava ne zna smisliti umno, izludila.

PriviĊenja ĉudna neka u trenu se pojaviše, izoglavišerazum.

Šta će se zbiti, hoću li na vakat dojahati, dijete

odbraniti, suludog plaćenika saulisati, ili će se desiti – belaj? Od puno misli nasta prisjećanje.

Na planini zanoćio uz tor. Prenu me bolni blek,

sudari sa bjelinom mjeseĉine i vukom iz dohvata ruke.Kurjak kolje šiljeţe, blek buca planinu. U samrtnika dvaţiška bljeskaju – nemoćni mole pomoć, od mene. U trenu

se zbilo. Kidisah za ĉeljusti zvijeri, rvali se, krv zvijerskui insansku miješali. Ţvalje popucaše, zavijanjemzakukaše, poraţena zvijer podvijenog repa uteĉe smjeseĉine.

I ovu ću zvijerku za vilice, odluĉih pa i ne htijućistisnuh zube, zaškripaše kao nikad do tad. Kao da su



95

kurjaĉki i u mojim vilicama. Snaga koju dobih bi ona

nekadašnja, ĉobanska. Ne pristiţem neman potrebnom

brzinom, a ni ona ne osvrće, ne nada mi se. Prije će uavliju, toliko da ima kad uĉiniti zlodjelo. I konja trkauhvatila, a meni se ĉini da mili, udaram uzengijama,vikom tjeram ulazeći u GoveĊu ulicu. Krmak je već predavlijom. Jadnicu opet zamišljam na sećiji, vuk se privlaĉi janjetu, oĉekujem krik... Glavu opet naseli zujanje muha,

smijenu zastrašujuće kreštanje kokoški.U kokošinjac se uvukla lisica, pred zoru u vrijeme

najĉvršćeg sna. Rasprskavajuće kriještanje grunu u gluvodoba, nametnu uţasan san koji me razbudi i potjera naavliju. Napadnuto moje na mom! Spodbih degeneĉinu panasumice kidisah na nevidljivog uljeza. Udarah po krovu,

galamom prijetih, kuraţih sebe i kokoške. Kriještanje ne jenjava, a lija ne iskaĉe. Udarao i vikao, pa prestao. Ona je, lukava lisica, ĉekala baš taj ĉas, u trenu iskoĉi – uteĉesa plijenom.

I sad ĉvrstu odbranu kanim, a zloĉinac, ko zna,moţda je već obatalio dijete.

Kurlajući morne misli stigoh u avliju. Nisam se prevario, zaista, dobih neku ĉudnu snagu,

nekoliko skokova i naĊoh se na hajatu. Ne daj boţeni dušmaninu mome da u takvom stanju zatekne svojedijete. Vuk i janje mejdan zametnuli – za dimije kidisali.



96

Zabijelila runjava guziĉetina – zasmrdila.

Dimije razbucane, zdravo platno stisnule noge – priklještile.

Zujanje, blejanje i kriještanje u glavi umrtvili mimisli.

Ne znam kako se sve to zbilo, u sjećanju nosim kao

da sam u magli vidio, ili u nejasnom snu doţivio... NaĊe mi se vagir pri ruci. Zamahnuh. Isprijeĉi se

rame ko kuća. Puĉe kljuĉna kost kao suva jelovacjepanica.

Ranjen kurjak poĉe zavijati, prema konju puziti.

Ucvijeljeno janje jeca u roditeljskom naruĉju.Osvetniĉkim pogledima ispraćasmo razbojnika.

Na Kur'anu hlade se misli: "Kazna vam je to, pa je

iskusite, a nevjernike ĉeka patnja u ognju."

Moja mala Fatko, jadnice nevina, sad si tek shvatila

babovu brigu. Skupo si platila neiskustvo, misli su mi u

ta razmišljanja hodila, na tom putu su bile i Fatkine – dodirivale se. Ni jedna nesreća nije potpuna. Ipak nijesilovana, a visilo je o koncu. Moţda je dobro što ti se to

desilo. U malo vremena si stekla mnogo pameti, toliko ne

bi za dosta godina: "I izbjegavajte ono što će dovesti dosmutnje koja neće pogoditi samo one meĊu vama koji su



97

krivi, i znajte da Alah strašno kaţnjava. Alah sve zna imudar je."

Desila se strašna stvar – ţenskom insanu!

Ima nekih radnji koje ĉovjeku nisu dozvoljene ni umislima. Drzne li se, ipak, pa njima proviri u te

zabranjene odaje, zapuhne ga strah koji pokosi po

koljenima. Te mrkline su sliĉne nejakim djeĉijim mislima

kad se sukobe sa majĉinom smrću, ili u sred mraĉnegrmljavine sretnu razbojnika, ili gledajući klanje ovce pomisli da kolju njega, ili... pomisao djevojke da je

siluju.

Nema ţenskog stvorenja koje nije bar nekad provirilo u pakao silovanih. Kolik o je god ţenskih duša

stvorio Alah, toliko je predvidio i dţehennema – svakoj po jedan. Zajedniĉko imaju svi po nešto; i kaljavo crnilona izvoru, odbaĉenost, zaraţeno smetljište, grdobu,sramotnost, gadost, poganost, neljudskost, i sve ostalo štoţeni oduzima pravo da se nazove djevojĉica, djevojka,majka ili nena. U svim tim dţehennemima postoji nekistrašni ţivot, ljudolikih bića, mrskih i Bogu i insanu. Ta bića su nastala od odbaĉenih ţena – rospija.

U prva saznanja djeteta spada i ĉin kurvanja, iako

mu oko toga ostaje dosta nejasnog. Duboko i za sav ţivoturezano ostaje uvjerenje da je to najveća ljudska pokora,ona greška ţene koja se niti moţe, niti smije, niti imasmisla braniti. To je jedino od vjeĉno otvorenih pitanja o



98

kome se slaţu sve vrste insana, dobrih i loših,obespravljenih i vladajućih, muških i ţenskih, malih i

velikih. Ono je najveći zloĉin od svih koje poznajeljudski rod, veći i od ubistva. Dok je Stvoritelj za krvnikedao kaznu u vidu straha i nemira savjesti, svakom za

svoju zaslugu, istovremeno je rospiji dodijelio teret

srama. Dobivši ga za ţenu prestaje mir do groba, a i unjemu ga neće naći, zemlja će joj izbacivati kosti.

Za razbojniĉko djelo je odgovoran samo jedan – krivac, nikad to nije oštećeni. Za kurvanje su osuĊeni, isestra, i majka, i nena, i brat, i otac, i rodbina, i pleme, i

nahija.

U ĉasu kad djevojĉica mislima proviri u tajnajuţasniji i najtamniji ljudski hodnik, Stvoritelj joj

dodijeli grumiĉak dţehennemskog jada, da je stalno uznju, da o pominje, prijeti i spašava od iskušenja. Podteretom tog boţijeg dara zamišlja zle uĉinke grumena, poreĊuje ih sa nasilnim guranjem ĉvorastog glogova pruta u straţnjicu, sa dušmanskim batinanjem, sanejasnom pojavom u kojoj se iz Ċavoljeg djela raĊa

kopile, sa Sudnjim danom, kad se sav ljudski rod okreće protiv nje, kad joj satire i ime i daje novo – kurva. Sva

poreĊenja ĉine joj se nedorasla njenom zlu, pa zamišljasijaset strašnih, njima sliĉnih pojava koje mogu domislitisamo ruţni snovi.



99

Stvoritelj nije ostavio ţeni mogućnost da se pokaje i popravi, samo On zna zašto tu nema izbora – jest ili nije

rospija. Samo On zna zašto je kurva i kad nije njenomvoljom, ni krivnjom.

I ţensko dijete postaje rospija ĉim je zajaše muško, bez obzira što je znano da se nije moglo odbraniti. Kako

je to pravda, zna samo On.

Da je to sve tako, mislenim zaranjanjem u svojdţehennem, sazna svaka djevojĉica, sazna da se to i njojmoţe dogoditi samo jednom, i samo na jednom stidnomdjeliću tijela, koje, zbog toga, nikad ne smije pokazati, ni

suncu ni mjesecu, nikom, ni roditelju, ni... – jer kad

dodjeljuje ime rospije On ne pita ko je kriv, pita – ĉije jetijelo? I u najnaivnijoj igri djevojĉica stiska butinice ako

moţe i naslutiti povredu ponosa. Od na jranije mladosti

svaka stekne, ako se pri njoj i ne rodi, vještinu ĉuvanja odgrijeha koji vodi u strašni kurvanjski pakao.

Uz sve te mjere opreza i zaštite, nekim ĉudnimokolnostima, ljubavnog ţara ili sile, isto je, desi se daneku djevojĉicu povrijede, rasĉereĉe noţice, prevare ili prisile – naprave kurvom. Neposredno iza dogaĊaja, pohlaĊenju uzavrele krvi, po drugi put joj se ukazuje tajstrašni pakao srama, izluĊuje je i vuĉe u nasilnu smrt.

Strašno je i pogledati u oĉi silovane.



100

Eto, sudbina mi i to nametnu, gledam, ranjene oĉi.Fatkine – svog djeteta.

Tuţno je ispraćati svoje dijete. Suzno i kad ide udobro. A mene zapalo da ispraćam u najgrĊi dţehennem.

Rijeĉ iz nas ne mogaše.

Ovo mi je arapska mrcina napravila, ali da li je i

Alipaša u tome sudjelovao? Do nedavno se bezvezirovoga znanja ovako što nije moglo dogoditi, alimatul je, zloupotrebljava ga Reponja, naslaĊuje naAlijinim prijateljima. Nije valjda i Alija u te jade ubrusio,

nije valjda toliko vlašću i pameću oslabio.

Rijeĉ iz nas ne mogaše, pa se i misli raseliše, moje

okrenuše na Alipašu.Lukav je stari lisac, ništa se ne zna. U zadnje

vrijeme je sve više Alijinih lica. Poravna dostanepomirljivih raĉuna, i one najteţe, sa fratrima i popovima. Nepredvidiv je taj prvi i silni hercegovaĉkivezir, uvijek nekom spasilac a nekom dušmanin. Ovoga

vakta, kada ĉini neviĊena zla, kada pomišljamo da jeizgubio i posljednjeg prijatelja, oglašava mu sedojuĉerašnji najljući protivnik, fra Bakula, da ga ovjenĉa pjesmom:

Osim zgrada paša zauzimlje



101

Mnogo polja i livada ravnih

Mnoštvo brda i glavica tvrdih,

Polja ore a livade kosi

Brda krĉi, vinograde sadi

Jaţve svrĉe i pirinaĉ natapa

Vrtle kopa, kao jedna polja

Duhan sadi, komu mjere nije

Mnogo cvijeća, mnogo povrtalje

Silne voćke i ostalo drvlje

Radi meda Turcim primiloga

Spravlja paša mnogo ulenjaka

Pita ovne za pretilo meso

Ovce, koze za bielo mlieko

Biesne konje i presnaţne mazge

Nek se moţe proslaviti Hale

U svem bogat da ga drugog nema.

Ĉuj me brate, istinu ti kaţem

Alipaša da je bio kraljem



102

A ne vezir, ko vladaoc mali

Reć bi mogo – dosta imam blaga

I imanja kim se kralji diĉe

Kaţem pravo i sa malo rijeĉi

Što sagradi sebi i drugomu

Alipaša za devetnest ljeta...

I dok, eto, Alipašu umni pjevaju nada mnom selešinari, ĉavke i gavrani poigravaju, nadajući skorojcrkotini. Alahu, zar sam toliko zgriješio? Ili si i tiobnevidio? Boţe me oprosti, praštaj svom griješniku.

Alipašo, Bog te ne ubio, svega ti je na pretek, eto i

latinske pohvale do koje ti je uvijek bilo stalo, pa zašto sise ranjenog Ragiba dopovezao? Da me vidiš sa nijemimdjetetom u zagrljaju, i tvoje bi srce prokukalo. Zašto sitoliko kidisao na mene, dušu u tijesno sabio? Zašto?Kako ću sa ranjenim djetetom prozboriti, kad su joj misli

već u Neretvi? Skoĉiće u vodu, jer ovakvu sramotu ne biiznijelo ni jaĉe ĉeljade. Pomozi mi Alahu, pomozi, biću tizahvalan do vijeka, pomozi! Pomozi da progovori, pred

babom otvori dušu, u koju zgodom kanim udjenuti

melem.



103

Sklupĉani kao dvije crne kukavice, htjeli bigovorom rasteretiti naboj grudi, ali iz nas ne moţe rijeĉ.

Kao da su zamandaljene, iz nas rijeĉi ne mogu.



104

5. On stvara teške oblake

Sramotno djelo razrušilo je Fatkicu.

Rijeĉi zabravljene, iz nas ne mogu.

Suze su ovlaţile košulju i dimije. Uduljilo ridanje jadnice. Vrijeme sve više svjedoĉi teţini sluĉaja. Iz ĉasa

u ĉas je veći, teţi, crnji, poganiji, neljudskiji – bolniji.

Misli bi da izliju rijeĉi, ali ne moţe grlo. I avazsledio!

Guka u grudima prigušuje disanje, potiĉe muĉninu utrbuhu, koji bi da bljuje, nagoni ţivot u tjeskobućorsokaka...

Rijeĉ je ţalosnom što i mehlem ranjenom. Naţalost,ne mogu je ni ja izustiti.

Teško je ĉovjeku kad ga snaĊe nenadnja, najteţedok ne savlada poĉetak nauma.

Trebao bih sokoliti dijete, buditi iz bunila, ali pametne ne zapodjenuh. Premalo je korisnih misli, tanke

i jalove završavaju nerazmrsivim uzlovima.

Dozna li se, Fatku neće oprati ni Buna ni Bunica. Nikad više neće spoznati sreću, nema udaje ni poroda.Prstima će ukazivati na nju, na sokaku i na njivi,



105

opominjati ţensku Ċecu, prijetiti da s njom imaju posla,da joj ni Alaha ne smiju nazvati. Na praviće od nje

ĉudovište. Jadnica, zna šta je ĉeka, a ni kriva ni duţna.Zlo natkrilo kuću, ostaće dovijeka.

Moţe li bar jednom pravda isplivati, iznimnorazgolititi laţ? Zaim je teško ranjen. Na ţenskoj ranezadobio, moţe to biti i njegova bruka, pa je zatajiti. I kad

bi slagao, da je bila njena dobra volja, opet je njegova

sramota – junak nastradao na ţenskoj, ipak, to je valjanrazlog da zataji. Pri Reponji ne moţe biti ni jedan razlogkoji bi ga naveo da prešuti. Na obraz mu se ne moţeraĉunati, skorniji je od suhe neštavljene goveĊe koţe. Nikakav stid u nj ne moţe prodrijeti. A i kad bi sesaznalo da je naruĉio silovanje, ne bi mu naudilo, ni ti bi

koga iznenadilo, ni ti bi se smjelo o tom govoriti – njemu prigovarati. Razbojnik bi se ĉak i ponosio tim zlodjelom.

U ljudima je sram nejednako rasporeĊen. Mijenja sei mjestom prebivanja. Opada udaljavanjem od svojih,

ukućana, seljana, nahijanjina... U nepoznatom dunjaluku je ništavan, nema se od kog stiditi. Reponja je tuĊin, u

njemu je os jećaj sramote izumro. Sram ne moţe sputatituĊinca, sa zlodjela bruka neće se odvratiti. S te strane,nikakvom dobru, ne mogu se nadati.

Ko zna koliko ih je oko Reponje koji znaju za

Zaimov pohod u Opine? Svi neće šutiti.



106

Moţda i nije sve tako crno? Naredio da je dam u

Gacko, silovanje je samo kao mogućnost, pa se nijemoralo ni dogoditi.

Zaim će poţuriti da neopaţenih rana stigne u Gacko,da se lijeĉi u potaji. Ako se Fatka ne bude pokazivalaReponja će pomisliti da je pristala, udala, pa će se i mene jedno vrijeme okaniti.

Sve je u rukama Zaima – i Alaha. Oni su nada.

Ne pokazivati curu – ni svjetlu sunca!

Dušmanin nije naivan, poslaće haber -efendije,

doznaće. Da li da izbjegnemo iz ove vale, nastavimoţivot pod drugim imenima? Gdje? Ĉim i s kim? O

sudbino prokleta, teška li si. Nametnula si mi slikuukletog djeteta. Vidim odbaĉenu Fatkicu, bez zvijezde naĉelu, bez rijeĉi i insanskog pozdrava, bezglavo tumara odnemila do nedraga. Nikad i nigdje mira, izgnanica, ne ţeli je ni jedno naselje, ni ikoji insan. Ima mene. A šta poslijemene? Sudbino, Alah te pomutio, akobogda!

Misao na misao, crnja od prethodne. Kao smrtnomkukom zakaĉuje dijete, otima ga. Jedna me ne napušta. Iztmurnih oblaka provir uje nejasnim obliĉjem, mrklinom inejasnoćom plaši, prolomom oblaka izvaljuje. Umisaonom nevremenu se prisjetih djevojĉice, ĉobanice.



107

Istrĉah na brdo, paniĉno dozivah Fatkicu. Kamenjarodgovori neljudskim ehovima. Kobne slutnje pritisle,

klecanje naseli noge, a grĉ grlo. Kao da sam dijete u igri,nasumice sam trĉkarao, okruţivao brijest, kuk, pećinicu,zagledao i drvo i kamen, dozivanjem prigušivaozloćutnost. Pristigoh do zemunice u koju ni u podnedijete ne smije poviriti. Fatkicu je u nju satjeralo

nevrijeme. Ĉuĉnula, premitila ruke, i osluškujući

grmljavinu – zaspala.

I zmija traţeći zaklon na zemunicu nabasala, studenvjeĉito hladnog tla oprţila, uz mlaku usnulu nogicuuzgmizala, na haljinicu – u krilu se sklupĉala. Zmija ukrilu djeteta – zaspala.

Frk poskoka u krilu Fatkice, a mladunĉe bezazleno

hrĉe. Oduzeše mi se i noge i pamet. Šta preduzeti, kakosuţnja kutarisati, smrtonosnog poskoka ne uzjariti, dijeterazbuditi i urazumiti? Šta preduzeti? Zlotvora rukomzagrabiti pa zavitljati!? Ako se otme, pa u podnimljene

obraze pecne? Ako izmigolji, na nju, ili na mene skoĉi, pa jeziĉinu umoĉi u krv, šta preduzeti? Pita se okraĉala

pamet. Prišunjah na rukohvat, bez daha ćurnuh,neodluĉan poĉeh brojiti vjeĉnost. Šta preduzeti? Pitam se

sa dohvata. Um smišlja brojne prepreke, ne iznaĊe poruku. Kako je vrijeme proticalo tako je um bivao

tanjeg mlaza, misli se zapetljavale.



108

I halavna majka se zabrinula, s topraka dozivala, od

kuće odmicala, dozivajući duboko zatrandala, i ona se

pećinici dogegala. Grlovito dozivala:

– Oj, Fatkice! Oj...! – zov majke otvori Fatkine

lijene oĉne kapke. Ugleda me, blaţeno osmijehnu, panastavi spokoj. Uz roditeljsku sigurnost nastavi sanje.

– Fatkice, poganice, mala, otvori okice..! – protepah.

Opet na tren umilne oĉi zacakliše. Smješak se najavizubićima, zaobliše rumene jagodice, sretna uz roditelja,opet se prepusti neodoljivom snu.

– Fatkice, magarice!

– Šta je, babo!? – teški kapci propustiše smiješak.

– Slušaj šta ti govori babo. Ne miĉi! Nije šala!

– Šta je babo, šta je bilo...!?

– Ne mrdaj, opasno je! Ne mrdaj! Gledaj u mene,

gledaj! Ne mrdaj! Biće dobro, ako me budeš dobroslušala. U krilu ti se zmija sklupĉala. Na moj mig, naglo

ćeš ustati. Zmija će ispasti. Doĉekaću je i zgnjeĉitinogom...

I zgnjeĉih je. Tek onda prava jeza. Jeza kao ova,današnja.

Šta danas preduzeti, kako Fatkicu smiriti – sa

zlodjela misli svrnuti? U PograĊe otići, Balakušu nenu



109

pronaći, u Opine dovući, ĉine otkriti, salitak izliti, dukatdodati, u rubac zaviti, na raskrsnicu ostaviti – na drugog

tugu prenijeti?

Šta preduzeti, kako curu smiriti? Vodom je zaliti...?Iz Opina odseliti, sramotu u zemlju zapretati, nanovo

ţivot poĉeti, boljem vaktu se nadati?

Misli se uskomešale u nevelikom klupku.

Šta preduzeti, kako curu smiriti, belaja je kurtalisati,šta joj kazati, od kud poĉeti, kamo završiti, kako u oĉi pogledati – pretovarenu isprtiti?

Teško je u povrijeĊene oĉi pogledati, misli podudariti, bolesne nakane sasaditi, uništeni ţivot

povratiti – sa silovanom djevicom trijezno divaniti.

Teško je gladnu objasniti da jelo treba dugo ĉekati.

Teško je bijena ubjeĊivati da ne boli bola.

Teško je ucvijeljena nagovarati da oprosti.

Teško je plaha saulisati.

Teško je bolna ozdraviti.

Teško je u Fatkine oĉi pogledati, a mora se nešto preduzimati, s djevojke zlokobno breme skinuti – dušuraspuĉiti.



110

– Fatko, pogledaj me u oĉi! – dirnuh je, zaustavih

dah. Smogoh snage da kaţem to.

– Ne mogu, babo! Kuku meni šta mi se dogodi..!

– Smiri se!

– Ubiću se, u ĉatrnju sunovratiti, ili kamen privezati pa u Neretvu skoĉiti, sebi kidisati, ja ne mogu ţivjeti..! –

krijući oĉi u trbuh me glavom ubadala, oĉima u mrkogledala, velike jade plela, ţivotu prijetila, kobno jutronajavljivala, smrt bez mezara smišljala, ludu glavu tulila – srce mi rasprskava.

Bogu dušu Bog je neće.

Dići će ruku na sebe – neće svojom završiti!:

"Kapije nebeske neće se otvoriti, i prije će debelo uţekroz iglene uši udjenuti nego što će oni u dţennet ući.Eto tako ćemo mi grešnike kazniti."Ĉetiri mezara udţennet sam ispratio, peti se izvaljuje – prijeti

dţehennemom: "U dţehennemu će im prostirka i pokrivka od vatre biti." Mogu li Fatkicu odvratiti od tog

belaja, skrenuti s njenog puta na tamnoj raskrsnici? Nesmije kidisati na ţivot, Alah mora preprijeĉiti taj put, jersam to svojim vladanjem zavrijedio – i Boga zaduţio. Nikad ni Njega ni insana nisam povrijedio, ni mrava

zgazio: "Ta dţennet ste u nasljedstvo dobili za ono šta steuĉinili." To mi se ne smije zaboraviti, niĉim natruniti:"Uzvišen neka je Alah, Gospodar Svjetova."



111

– Teško ti je, moja Fatko..., mala..., teško! – konaĉno smogoh staraĉke mudrosti i ostatka snage,obratih joj se roditeljsko-muškim glasom: "Bez krivnjeuprtiše ti teško breme, preteško i za ubicu-hajduka. Ali,

opet, dijete moje, mora se deverati, bitisati, crnih misli

kurtalisati, vedrom jutru nadati, Alahu klanjati, pa i baba

pošteno u oĉi pogledati.

– Nikad! Nikad i nikad! – zasikta sulud glas iz

meleka, djeteta moga. Kao Ċule grunu u i onako skrhanoroditrljsko srce. Lijepo je umrijeti. Za moje stanje smrt bi

bila nagrada

, ali pred djeĉijom sudbinom za moju me nije ni briga. O njenoj moram misliti, za nju dobro ĉiniti. Opet postah sabur: – Podigni glavu, pogledaj me, ako si –

poštena!?

– Ne mogu...!

– Jesi li poštena? – prevarih je.

Kao ranjena vuĉica ujede pogledom. Uspjeh sudariti

oĉi, porvaše se i izbljuvaše ţuĉ. Do malo se priljubišeobrazi, grudi nanjedriše, pa zališe suze. Na tren dušerazvedriše...

Kao kad se tijesne grudi po prestanku mornog sna

razgale, ili kao kad se davljenik obale doĉepa, ili suţanjokova kurtališe, tako je i Fatka, gledajući me u oĉi,



112

mnoštvo misli upregla, u obrazu boje mijenjala – zlih

nakana oslobaĊala, u zagrljaj uskakala, otpuštala,uskakala, toplo ljubila...

Još jednom završi na sećiji – u samoći.

Sjedim na sofi i straţarim na kapiji, da ne istrĉe usamoubistvo. Neću da joj prilazim, da joj remetim misli, jer znam da se sama mora isrvati. Dvoboji sa oruţjem

misli su najteţe, a ozlijede, ako do njih doĊe, neizlijeĉivesu – sulude. Sjedim na sofi i osluškujem udare misli omisao.

Osramoćena sam, za raju silovana, ni voda me nemoţe oprati.

Prenaseljavaju me Fatkine misli. Samo one u glavi.

Za mene su pomrli prosci, jer rospije nisu za

poštenih kuća. Ţaliće me, ali je više onih kojima je drago,ovih drugih će bivati sve više, ubrzo će prvih nestati, jer;niko nikome ne svijetli, reći će i pošteni. Ne mogu prihvatiti ţivot kakav me ĉeka, da u mene djeca upiru

prstom pokazujući kurvu. Upiraće i u baba, u oca kurve. Ne mogu to ni zamisliti a kamo li preţivjeti. Ĉitav ţivotsluţiti sprdnji. Neću to dozvoliti, neću. Ubiću se, ubiti igotovo. A babo, šta ću s njim? Halavan babo. Ĉitav ţivotmu je ovakav – nesretan. Taman je bio našao sebe, sa

Zaimom mu mjesecima solih ĉorbu – danas je presolih.

Skonĉavanjem u Neretvi napatila bih ga više nego mu je



113

bila sva dosadašnja patnja. Znam da ni njemu nije stalodo ţivota, znam da bi volio zaspati i ne probuditi se, ali

znam i da sebi neće kidisati. Kur'an ga sprjeĉava. Mojomdodatnom nesrećom i on bi završio u dţehennemu, patiostrašne muke, i na ovom i na onom svijetu. Muĉilo bi gamoje nedjelo. Moj dragi i kukavni babo, šta smodoĉekali!? Da si bogdo umro noćas, skratio bi svojemuke, a već bih i ja svoje presjekla, a ovako, nije mi te

lako ostaviti – još i to breme ponijeti. Da ubijem najprijetebe, da ti pomognem, na spavanju udarcem ušica, bez bola i tvoje krivnje, na sebe preuzeti grijeh, tebe

osloboditi patnja, pa onda s kamenom na prsima u

Neretvu se otisnuti i – stati pred Njegov sud. Luda glavo

smisli izlaz neki, pukni zemljo da propadnem, pukni da

nestanem, pukni ili odgraĊuj klanac. Sama ne umijem

naći izlaz iz mraka u kom trandam. Ne vidim na oĉi, svemi crno. Moţe li se misliti iz crnine? Ne znam ni gdje

sam ni šta mi se najednom dogodilo, kao da me zatrpalazemlja, pritisla mrakom i teţinom, stisla grudi do bezdaha i glavu do bezumlja. Nigdje ĉovjeka ne vidim,samo utvare. Prikazuje mi se Bećir. Iz mrkline izvireĉovjek u liku Bećira. Bećir je. On je bio umro, dva dana bio u mezaru, probudio se pod pritiskom grobnog mraka i

crnila zemlje. Nije se predavao, rvao, pregrštima podbacivao zemlju – ugledao svjetlost. Seljani su bjeţali pred njegovom pojavom. Bećir je oţivio. Godinama suga izbjegavali ljudi. Bećir je preţivio.



114

Treba se boriti za ţivot, svoj i tuĊi – savjetovao je.

Ne samo sebe radi, već i radi ţivota drugih – pojašnjavao

je. Duţnost je to, a i po Kur'anu zakon – zakljuĉivao je iodlazio u svijet samoće.

"Pomozi mi Bećire!" Do mene i sofe dopire Fatkinšapat.

"Kur'an dijete, Kur'an!", odgovorismo i ja i Bećir.

Samo na svjetlosnim krilima Kur'ana Fatka moţe pronaći klanac izlazni, pomislih, pa poţeljeh da u taj pravac procure spraćene misli. I u njemu se moţe pomraku lutati, ali kad-tad ukazaće se svjetlost.

"Sanjao kako sedam mršavih krava pojede sedam

debelih."

"Poslije im na pamet pade, iako su se bili uvjerili da

je neduţan, da ga za neko vrijeme bace u tamnicu."

"On zna nevidljivi i vidljivi svijet, On je

Veliĉanstveni i Uzvišeni."

"On vam pokazuje munju da se uplašite i ponadate, iOn stvara teške oblake."

"On ih je sve zapamtio i taĉno izbrojio, i svi će Muna Sudnjem danu doći pojedinaĉno."

"I grješnici ugledaće vatru i uvjeriće se da će u nju pasti, i da im iz nje neće povratka biti."



115

"O kakvo će boravište onih koji su se Alaha bojali – divno biti. Edenski perivoji u koje će ući, kroz koje će

rijeke teći, i u kojima će sve što zaţelite imati. Tako ćeAlah one koji Ga se budu bojali nagraditi, one kojima ćemeleki duše uzeti."

Meleki će moju Fatku ukrkiti, u dţennet uznijeti,svjetlošću obasjati, svetom vodom okupati, grijehovesaprati, tijelo i dušu sjediniti – takvu u vjeĉnost smjestiti.

Na sećiji se misli isprepliću, sjećanja dozivaju, budućnosti predviĊaju, rahmet majci i braći nazivaju,ljubavi za baba prikupljaju, Zaimove mrţnje sazrijevaju,umovi se sudaraju, tijesne grudi nadimaju, rvanja

dokusuruju... – putevi ka mirnoći osvjetljavaju.

Kur'anske munje kidisaše, tamu svjetlom razbucaše,ravnu stazu u svjetlosni dan pretvoriše. Na nj Fatkicuizvedoše. Susrete Omera. Nastaviše udvoje.

Poštena i ĉista ljubav, uzvišena, a nepravednoneuzvraćena, Fatkine misli tamo ugledaše svjetlost,ĉudila se i kajala: Cura nije kome je namijenjena, već

kome je suĊena, prisjeti se tetkinih rijeĉi, nesvjesnonasmija, pa oglasi:

– Babo, viĊaš li Memišagu? – glas je govorio da je

tek završila i jedva pobijedila u misaonom nadmetanju.



116

– Onomadne smo zajedno kahvenisali – kao da neko

iz mene odgovori.

– O ĉemu ste zborili? – kao da me obliza vragolasto

umilni glas.

– Sušom se bavili, trgovce ogovarali... O jednoj curinatucali! – i ja uzvratih sa granice šaljivosti.

– Bi li je prosio? – kao da zaigra gonetaljku, glas joj postaje sve poslušniji.

– I to je, stidljivo, natuknuo – podrţah zapoĉetulakoću razgovora.

– Šta mu odgovori? – u glasu prepoznajem i zebnju i

znatiţelju.

– Mudrovao, oblo na ćoše zborio. Kuća je za takavzbor. Kahvana je zlotvor... NeodreĊeno ponudio – i dalje

ostah blago zagonetan, ali i dovoljno jasan.

– A on? Šta reĉe na to? – znatiţelja iskulja punimnabojem.

– Odavno ti u kući nisam bio, ako bi, u drugi petak – prispio!?

– A ti? – Znatiţelja se potpuno razgolitila.



117

– Kuća je za ljude vazda otvorena. U drugi petak biće zasigurno odmandaljena – i dalje ostah na istoj mjeri

zbilje i šaljivosti.

– Babo, udala bih se za Omera. – Zaista, u Fatkici se

u malo vremena dogodio golem preobraţaj. Isk aza do

juĉe nezamislivu odluku, odšuti pa nastavi: – Imao si

pravo, nije ni on svijet krao. Uljudno se vlada, nudi

ljubav. Iskao me. Ne razmeće se ni nameće, vodi

jednostavan ali siguran ţivot. Mlada cura drukĉije vidi,sanja gaziju, sanja mušku snagu, nosi sa oblacima, tka

gunje bez potke, u hodu ne dodiruje tlo.

– U Alaha nikad nisam gubio vjeru, tvoja besjeda mi

je za to najveća nagrada... – Iz mene pokuljaše rijeĉisreće, ne mogoh ih saulisati: – Omer je momak i po, bila

bi srećna s njim. Voljna ćeš lijegati i naspavana ustajati,sreća je to najveća koju je spoznao ljudski rod.

– Jesi li siguran za petak, da ne omane?

– Sjutra ću na kahvenisanje u Mostar. Niko odMemišage neće biti srećniji – smiriće sina. A ti, daj se na

posao, bijeli duvarove, ribaj podove, meti avliju... Do petka treba sviditi dosta posla, jer djevojaĉka kuća na prošnji gleda se i ozdo i ozgo.

– Reda je i meni jedan dan u Mostar, po koju

šamiju, a trebala bih svratiti i u hale, da sašijemo...



118

– Hajdemo sjutra oboje, moţemo i na konak, biće joj drago.

I tako muhabetismo zdravo i dugo. Na jednom se

izmijenilo sve, i na trnjini ruţe zamirisale, u glavi veselemisli zagospodarile, u grudima presahla tjeskoba, i

staraĉke godine omekšale, i kuća posta svjetlija i avlijaraspjevana. Nekoliko puta sam se štipao za obraz – provjeravao nesan.

Neka ĉudna potreba zaokupi me, ni glad ni ţeĊ, nisan, ni samoća, ni sam ne znam kakva potreba daiskaţem nešto, ţelja da poljubim murvu iznad mene i

kamen kaldrme ispod sebe, kao dijete da trĉim niz Opine,neka pusta moćna ţelja i olovo s nogu odvalila. Neshvatljivo stanje uznemirenosti zbog sreće, ni ja ga ne

znam tumaĉiti, liĉi na prav i ravan put koji vodi ravno udţennet.

Sreću zaboravio, pa se i od nje uplašio.

Narodne su mudrosti plod vijekovnih iskustava,

ponekad ih i ne razumijemo, ili ne smatramo dovoljno

mudrim, ali, kad-tad, svaki ĉovjek nadoĊe na svaku odnjih. Danas spoznah ovu:

Ako ti je u ţivotu sve po taman, ubaci kamiĉak uobuću – neka te ţulja bar nešto.



119

Sreću zaboravio, pa se od i nje uplašio.



120

6. Strpljivo podnosi ono što te zadesi

Kiša, grmljavina – sreli se nebo i zemlja.

Nelagodnost me skolila, kakvu zna izazvati samo zbrka u

prirodi. Ne jenjava, još je u naletu. Pojava dnevnoggustog mraka sazrijeva strah od velikih prirodnih

nepogoda. Fatka je na sećiji, siguran sam da se plaši.PoĊoh da je okuraţim, ali je tamo ne bi. Strĉah niz basamake. Dozivah kroz nevrijeme.

Vrisak iz izopaĉenog vidika – njen!

Iza kapije se otima maskiranim razbojnicima i

doziva pomoć. Aminova rabota, moţda i Zaimova.Prisjetih se i jurnuh u odbranu.

U ĉasu se uhvatih u koštac sa dvojicom. Nadprirodnom snagom oslobodih dijete. Jaĉi su od mene,ali u borbi za dijete roditelj moţe poprimiti nadljudskusnagu, udarao sam i jaĉe i brţe od njih. A kad ih oborih – ne bi Fatkice. Podvala, poturili mi dvojicu, da dobiju na

vremenu. Nigdje je. Ni njih. Ni dvojice sa zemlje.

Dozivah, dozivah koliko me nosilo grlo – dozivah.

– Babo, babo...! Što ti je jutros? Razbudi se! – Rasaniše me poluĉujne pa sve jasnije Fatkine rijeĉi.

– Ništa, dijete, ništa, san...



121

Ĉitavu noć sam preseljavao iz sna u san, grĊi odmuĉnijeg, pa jedva iz noći izvukoh zdravu glavu. I

Fatkica je bila premorena, i nju muĉili su sliĉni snovi,zakljuĉih.

– Hajde, da se spremamo, za Mostar! – rekoh

išĉekujući rijeĉ, po kojoj ću prepoznati njeno jutrošnjestanje.

– Hajde! – prihvati i usta.

Rijetko smo govorili vršeći uobiĉajene jutarnjeradnje. Tako bi i u toku ovoga spremanja za put.

– Hoćemo li!? – reĉe, dade na znanje da se obukla.

Pritegosmo opanke, pa krenusmo nizastranu. Opet

ćutke. Dugo ne progovorismo.

Kad sam god bio u nevolji nisam mogao da

govorim, ni skim, osim sa mojom dragom miljenicom,

rahmet joj lijepoj duši. Kao da mi se zaliju usta, zaveţe jezik, isprijeĉi sram i strah, ne dozvoljavaju da seoglasim. Ako bih i uspio – zamucao bih. Znam da je

djetetu nuţan moj glas, razgovor o bilo ĉemu, dugokanim da ga otpoĉnem, ali ne uspijevam. I tako doMostara – kao dva nijema stvora.

Sestru Zejnu ne vidjeh ĉitavo proljeće, iskreno seobradova musafirima, skuva kahvu, donese šerbet, okonas je trĉkarala, od dragosti nije sjedala.



122

Natuknuh joj o mogućoj udaji. Oţeţe je dragost.Zamolih da pomogne curi oko šivela, dadoh dukate, pa

poĊoh u ĉaršiju.

Mada ne spadam u tu vrstu ljudi, ima ih, koji vjerno

predosjećaju pojave i dogaĊaje, a pogaĊaju i mislisabesjednika, bez obzira šta izgovaraju. Sluteći tokovetek nastalog dana, a iznad svega ishod razgovora sa

Memišagom, i moje misli poĉeše doĉaravati razliĉite

slike i prilike, koje će se zbiti danas. Osobite dogaĊaje, tiosobiti ljudi, naslute ili im se ukaţu u snu. Ma koliko

neobiĉan i neoĉekivan sluĉaj, koji zatekne obiĉne ljude,njih ne iznenadi, prihvataju ga kao svakodnevicu. Takav

bi rahmetli Hadţe. Sve je najavljivao prije nego će sezbiti, oštru zimu i sušnu godinu, bune i povodnje, znao je

kad će povesti koja krava, umrijeti mještanin, naićiskakavci, poginuti vladar... Tumaĉio je snove, dlanove, pleća i druge predskazanije.

– Valahi, danas će nam doći neko, iz daleka! – rekao

bi trljajući oĉi iza sna. I doĊe, neko.

– Iduće zime će zeko traţiti svoju majku. Bićeţestoka zima – govorio bi s jeseni. I bude tako.

– Neka pretekne sijena, za dogodine, štedite, jeriduće se neće kositi, zbog suše neće imati šta – i opet

bude po njegovom.



123

– Uzvrtila se, ona, Mehina mala. Udaće se za dva

mjeseca – i udade se.

– Naţivio sam se, šućur Alahu. Vakat je i putovati, udţennet, akobogda, pa, eto, da se halalimo. – I umrije te

noći.

Ima ljudi, kao što je bio rahmetli Hadţe, koji nekimneobjašnjivim ĉulom predosjećaju budućnost, pa se

unaprijed vladaju po njenoj potrebi. Ako me ne varaosjećaj, i Memišaga spada u tu sortu. Susreli smo sedosta puta, i svaki put mi se uĉinilo da me je oĉekivao,nije se dao iznenaditi. Biće tako i jutros.

I bi.

Doĉeka me bez iznenaĊenja, kao da je bio siguran umoj dolazak, istog trena Omeru prepusti magazu, pa

predloţi da poĊemo u Frkinu kahvanu.

– U njega je vazda taze stupana kahva – usput kaza.

Ni jedne više nismo prozborili, a i za astalom smo dugomudrovali, šutke srkali kahvu.

Zašto li je Ragib-aga poranio, kod mene svratio, štali je naumio? Ĉinilo mi se da je tako Memišaga dumao, probadajući me povremeno pogledima. Došao da mi ponudi šćer. Iznenada?! Nešto se dogodilo!? – naudilo

curi. Omer je dobar i siguran prosac. Da nije kakva

bruka? Do juĉe je nije kanio na ovu stranu davati, dţaba



124

sam ga salijetao, a evo jutros – došo na noge. Nešto sedogodilo – curi zasmetalo. Što jest-jest – lijepa je. Ĉestit

otac. Ako se i desilo što, nije ona skrivila – ne vara me

sijeda brada. A ko će znati sve to, insan insanu mora ivjerovati. Memišaga sve ĉešće baca poglede na mojeĉelo, pretraţuje odgovore.

Nisam valjda toliki baksuz, neće mi se i to dogoditi – prošnju pobrkati, dumo sam i ja svoju. Taman se dala

razlogu, okrenula na pravu stranu, sad i na njoj belaj.

Baksuz sam! Ne da mi se. Sve će na me. Poštenogovoreći i jest cura pod mahanom – silovana. Nije

silovana, samo pokušaj, nije silovana! Sumnja, nagaĊa,ĉudan mu moj preokret. Prebrzo sam došao, prije dva

dana sam se dvoumio, jesmo o petku zborili, ali mu, kad

dobro razmislim o onom šta sam rekao, nisam mnogoobećao.

Ĉudno se ponaša ĉovjek, isti, od sluĉaja do sluĉaja.U svemu kao i prema ţeni. Zagleda ljepoticu, oblijećeoko nje, bori se za nju, i ratovao bi zbog nje, bori se, bori

dok je ne osvoji. Tim ĉinom u oĉima mu naglo opada

vrijednost ţene, njegove. Odmah kidiše za drugom. Znasvoju neveliku vrijednost, pa ni išta njegovo ne moţe bitivrijedno, za sebe zakljuĉuje, a neka unutrašnja potreba ga

nagoni da se javno izjašnjava obrnuto, da se nanovodokazuje. I tome nema kraja, jer sebe poznaje samo on,

zna koliko je nesavršen, a ne moţe nadvladati prirodnu potrebu da se pred drugima pokazuje višim. Ta igra



125

dvojice u sebi je i dobra ljudska osobina, potiĉerazmišljanje, vuĉe naprijed. Loša je ako povuĉe ustranu,

opasna ako i odvuĉe, a i opasnija ako usput satire ljudekoji ga upozoravaju da je skrenuo s pravog puta. Tako je

i Memišaga sanjao snahu Fatkicu, sad ju je, pomoću mogĉela, ugledao, pa je odmah poĉeo da mudruje, darazmišlja u drugom pravcu, ne bi li dobio i bolju. A i ja, juĉe sam mislio da je Omer samo dobra prilika, a danas

se bojim da će propasti dunjaluk ako se ne oţene. I to mi je nacrtano na ĉelu, za starog lisca nagla promjena, pa i

dalje razasipa poglede, da bolje razgleda sliku, ali i da mi

da na znanje – da je sada on kolovoĊa.

– Ja! – nenadno se oglasi.

– Ja! – odgovorih nakon poduţe šutnje.

Nastavismo razmišljati o oĉekivanim aneizgovorenim rijeĉima. Red je da otpoĉne Ragib-aga,

zakljuĉuje i ĉeka mirno. Do ovoga razgovora Memišaga je poĉinjao prvi, te u tebe šćer za udaju, u mene momĉeza ţenidbu, te mogli bi se i sprijateljiti... Jutros se ulunio,

pravi se nevješt i svjedoĉi mojoj muci.

– Suša! – rekoh da prekinem muk.

– Ja! – potvrdi – suša golema – dodao je.



126

– Tepa siromašna, a skupa... – nastavih pokazujućina pazar ispod nas, na kojem bijaše mnoštvo ljudi a malo

roba i stoke.

– Biće i siromašnija i skuplja, jer će i ova, iakotanka vlast, još tanĉati, raju više goliti... – saglasi se

Memišaga.

– Ko bi vjerovao da se ovo moţe doĉekati u

Alipašin vakat!? – rekoh.

– Ko je znao misliti taj se nije iznenadio – uzvrati.

– Bio je veliki ajan!? – dodah da bih ga uvukao u

otvoreniji razgovor.

– Insan je vrijedan dok je jak – prihvati i nastavo: – Kad zastari o sebi se zabavi, kostobolja i sipa zaokupe, a

prigrabio bi sva dobra i u mezar ponio. Pola njemu, pola

ostalom dunjaluku.

– Hercegovinu je debelo zaduţio!? – ponudih

mišljenje o Alipaši, kao o svom bivšem prijatelju.

– Što kuma donijela, kuma i pojela – ne saglasi se.

– Da se povuĉe, da vlast prepusti Hamzi... – kazah,

vjerujući da mu povlaĊujem mišljenju.

– Ţena i vlast se milom ne daju – reĉe poslije poduţe šutnje.



127

– Izgleda da je tako!? – rekoh, i ja poslije poduţešutnje.

– Ne samo da izgleda – promrsi, zamisli se, osvrnu,

uvjeri da nas ne prisluškuju, pa razgovjetno nastavi:

– Alipaša je pomatušio, a s njim i vlast. Zna da višenije za vezira, ali zna i šta bi izgubio, ako bi se okaniovlasti. Raji je dokundisalo, ofukarila, nema ĉime

kupovati. Trgovci to prvi osjete, i oni su već osiromašili,u dumanu smo, u potaji se dogovaramo, ali još neuspijevamo. Alipaša je toliko dobra uĉinio, proslavio se,da se zahvali na vlasti posvetili bi ga, a ovako, završiće udţehennemu. Uman, a ne vidi. Vidjesmo se nedavno,

popriĉasmo. Natuknuh da me brinu neka njegova ponašanja. Iz njega progovori zvijer, ne da ni misliti, a

kamo li zboriti. Da rekoh još jednu, dina mi, dozvao biAmina, da okiti još jedan kolac. Ljutito me ostavi, osvrnuse da priprijeti:

– Mislio sam da si naš, meĊer si i ti protiv sultana.

– Zbunjen, a i sretan da se nije desilo ono što je

moglo, poĉeh da razmišljam na nov naĉin – nastavio jeMemišaga: – Osjetih potrebu da u glavi pomirim neke

misli koje su me duţe zaokupljale, a tim razgovorom

potakle. Zbog toga ne okrenuh kući, već produţih iznadPašinovca, uz Ledine. Tamo naiĊoh na neoĉekivano ali i potpuno objašnjenje zagonetke – kaza Memišaga, zamislise, pa nastavi:



128

– Na livadi pase-kljuca sedam mladih koka.

Pijevĉić, vrsnik im, kljuca uz njih, a na desetak koraka

odmaknuta je stara pjetlušina, koja povremeno baca poglede na jato. Zagreba pijetlić po travi, nogom nagazikrilo, rastrese perje, pa naskoĉi na najbliţu kokicu.Pjetlušina je to pratio od poĉetka, pa se razbojniĉki sjurina pjetlića, snagom sasadi, iskljuca, pobijedi, pa se vratina poĉetno mjesto. Pijetlić se do desetak minuta oporavio

i okuraţio, i skoĉio na drugu koku. Pjetlušina se i brţenaĊe na dohvatu kljuna, opet svali ljubavnika, iskljuca,okrvavi, ostavi da leţi, pa povrati tamo gdje je i bilo.Dugo sam stajao, gledao i dumao, pjetlić je bio uporan,oporavljao se i skako na kokice, svaku je tako obredio i

svaki put – na prazno. Pjetlušina je na mejdanusamouvjereno ĉekao, na vrijeme pritrĉavao, svaljivao,

svaki put jaĉe kljucao, više krvi prolijevao, pobijeĊivao,sa kljuna o ledinu brisao krv pa se vraćao nadmeno.Pijetlić završi u krvi, pjetlušina ni jednoj koki ne prismrdi, nije ni kanio voditi ljubav, a mlaĊemrazbojniĉki branio – opet Memišaga napravi predah,

zakljuĉi:

– Vlast i ţena se ne daju milom!? – i opet napravi predah pa će nastaviti:

– Stajao sam kao ukopan, zbunjen pred uĉiteljicomţivinom. Dugo sam razmišljao. Na mjestu pjetlušinestajao je Alipaša, a iz mraka na mjesto pijetlića izranjao je Hamza, koĉoperio se u izmaglici krvave boje. Star sam



129

a naivan, zakljuĉivao sam. – Memišaga je mjerio svakurijeĉ: – Mi smo ostarjeli da bi mijenjali dunjaluk, jer bi

poslije prvih batina, ili zakovrnuli ili odustali od borbe,

mlaĊi su prispjeli... – i opet zaćuta, vjerovatno jeoĉekivao da ja kaţem što, a kako ostah nijem, nastavio je:

– Naše je da poudajemo i poţenimo, pa uz ognjištegrijemo leĊa – znaĉajno baci pogled na moje obrve, pa će potvrdno:

– Ono, za petak, dogovorismo!?

– Akobogda! – jedva doĉekah da potvrdim.

– Akobogda! Jakako nego inšalal – zakljuĉi, pa

pozva da plati.

PoĊoh u Kujundţiluk nadajući se da ću nabasati i naOmera, i s njim koju progovoriti. Ĉim pomolih, u dvazara pre poznah Zejnu i Fatku. Peĉu platna odmotavaju,na otkrivene Fatkine obraze prislanjaju, poreĊuju sa bojom oĉiju, oko struka obmotavaju – platno odabiraju.

Stimah i Omera, ćili iza ćepenka magaze, gleda otkrivenolice – ljepotice. Kanat prikuĉuje, ogleda u dţamu,zalizuje se, nakrivljuje fes, pa se otisnu niz Kujundţiluk.Primakao im se, pratio ih je od dućana do dućana. Kao damu se i Fatka nadala, zvjerkala je, a kad ga ugleda

posrami se. I njemu se zapletoše noge, pa produţi kao da je u poslu. Zaustavi se na vrh ćuprije. Kao da je srastao s



130

tom ĉudesnom kamenom rukotvorinom – okamenjen u

Fatku blenuo je. Za kratko je tulila pogled pa ga snaţnootpusti. Kako ne pogodi od prve nastavi da zvjerka po

ulici i dućanima, uspaniĉi se, kao da joj je krava pokidalasidţim pa nestala, zavrti i ramenima i kukovima, kao da bi potrĉala u potragu, tek se tad sjeti ćuprije, a kad Omerastima na puĉini polumjeseca i ona se okameni. Zabatali i platno i Zejnu i Mostar i Opine i silovanje i dunjaluk... –

Ona i Omer.

Ni je više moglo biti sumnje, u Fatki se dobronadrvalo. Kamen iz grudi, koji je sputavao, odbaĉen je,izmigoljilo zdravo – zaljubila se u Omera.

Dvije suze našaraše mi obraze, prekriţiše briţne bore. – Zar i mene moţe dopasti dobro? Upitah se hvalećiAlaha Milosnika.

Kao mjeseĉar pokrenu se djevojka, odgega do hladakošćele. Tu se okameni. Preobrazi se u izbuljene oĉi sa pogledom na ćupriju. Ni veo nije spustila – dušurastvorila.

Omera kameni mjesec izdigao, posvetio.

Dva meleka stala pred ĉaršiju.

Okitiše se pragovi dućana.

Otpoĉe išĉuĊivanje, pa prepriĉavanje, paobjašnjavanje, pa dodavanje i oduzimanje, pa



131

zabrinjavanje, pa osporavanje i podrţavanje – ogovaranje.

Ljudska nesreća jednih nepopravljiva je srećadrugih. Ta vrsta sreće zna zaokupiti do bola.

Uvukoh se u "Ĉardak", viknuh kahvu, spustih kostina sećiju, dohvatih ĉibuk, povukoh dim pa umorne oĉi prepustih neretljanskoj modrini. Prihvati ih vrbova

granĉica koja i misli povuĉe niz vodu. Osvjeţi i hladćuprije, pa smirene doploviše do kolovrata na uljevuRadobolje, a on ih svom svojom bezobzirnošću smota iupetlja, samlje pa izbaci na perivoj.

Rasaniše me šarenilo rublja i lupa brojnih pratljaĉa.Lijepa lica pralja, uz grĉeve snaţnih zamaha, odmamiše

oĉi i misli, preoteše ih nogavice dimija zadjenutih zauĉkur, pa ih sa mrzle vode prevukoše na najeţurene bedre. Pogledi završiše na buketu nadraţenih momaka posjedalih po razbacanim pećinama. U snoviĊenju sevidik perivoja i pećina pretvori u polumjeseĉev dţennet. Na bjeliĉasto usijani polumjesec, kako se dojmi ĉudesnamostarska ćuprija, Omer zajahao, na nebo nakanio. I

anĊeo Fatkica krilima zalepršala, i ona bi put nebakidisala. Duša mi se pomamila, zahvaljivah Kur'anom:"A plodovi u oba perivoja na dohvat ruke će stajati."

Ne sjećam se da sam ikad ovako rahat pušio i piošerbet. Niko u Hercegovini ovakav uţitak i ne moţedoţivjeti, ne bi mu ga ni poţelio, ni najvećem



132

dušmaninu, jer da bi to mogao morao bi proći i sve moje patnje. Šta sve ĉovjek moţe predeverati u malo vremena,kad bi mu se na vakat kazalo ne bi vjerovao, kao ja od

juĉe do sad. A moţe i majka preţivjeti smrt i zdrava imlada sina, kad sazna da ga je konj zbacio-slomio, moţei šćeri-ĉobanice kad je ubije grom, moţe i novoroĊenĉetanedonosĉeta, moţe i više i gore i u kraće. Iza takvihnevolja ni sve nevolje nisu nevolje, ni sve smrti nisu

kobne, ima i "lijepih", tad se i na raĊanje i na umiranjegleda novim oĉima, jer je sve na ovom svijetu satkano odsreće i nesreće, dodiruju se suprotnosti, kao i obale Neretve, zato i jesu tako blizu i daleko: "I da On na

smijeh i na plaĉ navodi, i da On usmrćuje i oţivljava, i daOn par, muška i ţenska, stvara od kapi sjemena kad seizbaci." Na mjesto izbaci.

Udarci pratljaĉa, iz modrih plićaka, u valovima presijecaju vragolaste kikote i najavljuju nove. Koliko li

je jutros mladih razgolićenih ramena zametnutim

pratljaĉama, na perivoje izmamilo muške mlaĊarije, kojadokona po pećinama sjedi prekrštenih nogu, presamićenih ruku, i misli podvuĉenih pod tanano platno

dimija. Koliko li je i jednih i drugih nesretno ili sretnoĉinjenicom da se ne smiju driješiti dimije? Koliko ih je

koji zbog ljenosti plove prostranstvima nebesa, a koliko li

je tek onih koji se znoje kopajući kao kamen tvrduzemlju? A koliko je tek nesretnih zbog suše, ili onih kojivjeruju u rosnu ljetinu, koliko je razliĉitih misli, ţelja iuzdaha na perivoju, a koliko je tek perivoja?: "Osim ta



133

dva, biće još dva perivoja, modrozelena, sa izvorima koja prskaju, u svakom – u njima će biti voća i palmi i

šipaka."

S vrha ćuprije zaţdi svjetlost, kao snaţni podveleškivjetar kad razgoni maglu. Obasjaše se godinamazamraĉivana mjesta u mojoj glavi. I ja se na trenoslobodih mrakova, zaogrnuh srećom. Omer zagrlio pomrle sinove, priĉinjava mi se, prazninu nadomješta. Iz

grudi toĉi brzotoka milost i uvire u zeta: "O sinko moj,obavljaj molitvu i traţi da se ĉine dobra djela, a odvraćajod rĊavih i strpljivo podnosi ono što te zadesi – duţnost je tako postupiti." Strpljen spašen: "One koji buduvjerovali i dobra djela ĉinili, doista ĉekaju bašĉeuţivanja, u njima će vjeĉno boraviti." U slozi ţivite,

Gospodaru se molite: "I pamtite Alahove ajete i mudrost,koji se kazuju u domovima vašim."

U nesretnika udjenuti klicu sreće – djelo je najveće.

Juĉe se na mene sruĉilo nebo, stjesnilo grudi, iz njihiscijedilo dušu – ni umrijeti ni preboljeti. Danas se iznad

ćuprije rastvorio dţennet – meleci razlepršali.

Juĉe su ţelje bile smrt, danas se osokolile, kriladobile: "Zar ne vidiš da laĊe Alahove milošću morem plove, da bi vam dokazao neke dokaze svoje."

Dţehennem i dţennet se juĉe sudarili u mojoj glavi, a jutros okruţili meleci, šejtane pobijedili: "Napuniću,zaista, dţehennem dţinima i ljudima zajedno." Velike



134

sam jade preko glave prenio, vrijeme je da i moja

zvijezda zasija. Ostah bez ţivota, nestrpljiv sam, ko zna

šta nosi dan a šta noć, ne mogu više ĉekati, Fatkicumoram smiriti: "Kad će već jednom ta pobjeda, ako istinugovorite."

Sreću ne treba na sunce iznositi.

Valja potaknuti i ubrzati udaju, a pritajiti od

Alipašinih koĉijaša. Ne smije doznati Amin, hitro bi jerazvalio, da zasladi mojom mukom. Prijetnju bi doveo do

kraja-krajeva.

Jašući iznad Višegrada, prije dvadesetak godina,nabrajasmo hercegovaĉke glave dorasle do koca.Sporismo se oko mladog pjesnika, odmetnika. Tiho rekoh

da je glava za nositi, drugi tako ne mišljahu, Alipašunagovaraše na zlo. Hasan iz Duvna muški usta u odbranu pjesnika. Vezir se dvoumio, ali se ipak za crni tefter

odluĉio. Hasan opet poĉe u zvijezde okivati pjesnika, akad ne pobrka milom isprsi svoj ţivot. Poskok na

poskoka udario:

– Ocaparite Hasanovu glavu! – pade Alipašina presuda.

Ni jedan asker ne priskoĉi, svaki se ulunio, uvukaoglavu u ramena. Od nekih dalekih bojeva jedno mrko

oţiljcima nagrĊeno lice iskoraĉi, isuka sablju, jednimzamahom izvrši presudu, obrisa bodeţ o ĉakšire, nakloni



135

se naredbodavcu, pa se natraške vrati u kolonu. Arapina,askera, zagleda Alipaša, upita za ime, pa kaza:

– Amine, od sada si ti u Hercegovini glava askerima

i pandurima.

Prolazeći ka ĉelu kolone, oblizivao se, grickao brĉić,rigao pogan smijeh, a kad naiĊe pokraj mene, odapestrelovit pogled u kom, eto već kada, prepoznah mrţnju i

prijetnju.

Desetak godina je bio vjeran pas, usavršavaolukastvo. Zadnjih godina je nadskakao gospodara,

nametao svoju strogoću. Postepeno preuzimao je vlast isijao strah – kupio Alipašin kajmak. Brojne mreţe ispleo je, pametne pred vezirom kleo, jednog po jednog smicao,

a mene ko grabovo drvo kresao – nije dao ni da ozelenimni osušim. Svrćao moj pupoljak u razvoju, na Fatkinom

tankom koncu ţivot mi još drţao – silovanjem i njega

prerezao. Ĉudno je grabovo drvo, Arapinu nedokuĉivo,misli da je svu pamet pokusao, zato što se napioRadobolje. Još on ne zna na kakvu je šumu nabasao – grab ozeleni kad misliš da se sasušio. Grab je nizak,ranjava samo noge, a ako dokuĉi glavu, nastaje borba naţivot i smrt, i nikad se ne zna kraj, moţe pobijediti islabiji. Amine, mrki dušmanine, golemo si mi se zajmio,a i Aliju upropastio, neće ti izdobriti, ja ću kopati tvojmezar – otvorena ostaviti: "Ti ne moţeš mrtve dozvati, nigluhe, kad se od tebe okrenu, doviknuti." Kad bih se



136

mogao preobraziti u hajvanĉića, naselio bih Aminovu paĉu, pretraţio pamet da vidim šta ga godinama vuĉe uzlodjela. Onda bih mu utrunio klicu ljudske naravi, da mu

uzburka savjest – da se i on bavi sobom. Rad bih dokuĉitii Alahovu volju – zašto stvara izrode? Zašto im daje vlastnad poštenim ljudima, pa se i oni u odbrani otisnu uzloĉine: "Gospodaru naš, mi smo prvake naše i starješinenaše slušali, pa su nas oni s pravog puta odveli."

Zaveli:"Na dan kad se njihova lica u vatri budu prevrtala,govoriće: – Kamo sreće da smo se Alahu pokoravali i dasmo Poslanike slušali." Samo Jedan sjedi na prestolju,upravlja i sve vidi: "Zbog onog što ljudi rade pojavio se

meteţ i na kopnu i na moru, On im dao da iskuse kaznuzbog onoga što rade, ne bi li se popravili." Kad bi oniizišli iz svojih kaveza, kad bi se mogli uvjeriti u djelo

suše, kad bi mogli prepoznati Njegovo predskazanje: "On je uzvišen i na nebesima i na zemlji. On je silan i mudar."

Boţe pomozi da Fatkina udaja proĊe bez kandţiAmina, za sve dosadašnje muke neću ti zamjeriti, kao ido sad, redovno ću klanjati i avdest uzimati, Tvojojmilosti se zahvaljivati. Uĉini da se i moja duša u sreći

opusti – oţivi: "On će vam ţivot oduzeti i na kraju vasoţiviti."

Oţivi me, molim ti se!

"I hvaljen neka je Gospodar Svjetova."



137

7. Svaki nagovještaj ima svoje vrijeme

Sjedim pred kućom na sofi u hladu murve i prisjećam se sijaset bola ćudi, nikad dolijeĉenih. Još nemogu da se saţivim sa srećom koja se tako nenadnoosmijehnula, a istovremeno mislim i da je pravedno došla poslije toliko nesretnih godina. Zaokupila me zamišljena paţnja budućeg zeta, i raţalostila. I unuĉića dozvale sumisli, i rasplakale me. Još nesiguran na noţicama arazigrao se na rapavoj kaldrmi. Kliznu! Poskoĉih – da

podmetnem ruku pod glavicu. Dok sam po Neretvi

pretraţivao raznobojne oblutke, i dok sam ih šaranjemslagao u krugove, uţivao sam u skladnosti avlije. Sada seĉudim kako tada nisam mislio na unuka. Padne li razbiće

glavu, pri pomisli razbio bih svoju. Najbolje bi bilorazvaliti kaldrmu, nanijeti prţinu, razastrijeti, poškropiti, pa utabanati. Hoće li se Alah smilovati, moţe li se i uRagibovoj avliji djeĉiji glas oglasiti? Hoće li se ime dedou njoj nadjenuti? U tom svom sretnom mahnitluku

nespretno priskoĉih djetetu, noga kliznu niz oblutak, posrnuh, udarih glavom o kamen – doĊoh k sebi. Od

svega osta opipljiva ĉvoruga iznad slijepooĉnice, daopominje na stvarnost, i na odluku da ne prepuštam misli po onoj – šta bi bilo kad bi bilo. Mislima vladah kratko, jer ne mogoh odoljeti pogledu toliko ţeljenog unuka, kojimi se i dalje osmijehuje, ćili iza ćoška i draţi, bezazleno



138

šunja, pa drznu za brk... Uzeh ga u naramak, oĉi ugledašenajmlaĊeg sina, Mešu. Njega nastavih milovati, tepati...

– Eno, poludio babo! Priĉa sa sobom!? – Iz

polusnenog stanja me otrijezni Fatkin glas. Priĉala je sa

halom Zejnom.

I ĉovjek je dijete, što stariji to mlaĊe.

Opet misli odvukoše u polusan, i opet zaigrah saunuĉićem. Rasplakah i razbudih. Dobro kaţe Fatkica – poludio, misli zavadio. DoĊe mi do uma priĉa koju samĉuo davno.

Djevojka je plaĉući neobiĉno gledala u dlijetoovješeno o zid. Ne shvatajući smisao nenadnog i silnog

plaĉa majka zatraţi objašnjenje.Zamisli, moja majko, da sam se udala, dijete rodila,

povila, podojila, uninala, bešiku prislonila uza zid,uspravila, glavom dlijeto dofatila, oborila – pa pane

dlijete, pa ubije dijete... – stoga sam se jadna i nesretna

rasplakala.

I tako se rvah sa mahnitlukom svojim, sa priĉinamanekim, u ţelji da ih presijeĉem poĊoh na hajat, Zejni iFatkici.

Zejna je trĉkarala oko Fatkice, kako je i red okoudavaĉe, ruho i nakit vadila, raspredala, pokazivala,hvalila, i sve to navlaĉila na nju.



139

– Hala! Obuci me kao da će domalo po me – Fatkica

je i šalom i zbiljom govorila. Ne mogoh ne gledati,seiriti.

Skide se u stidne haljine. Stas ko u hurije. Obu

svilene ĉarapiće, obuĉe dimije, pa anteriju od tkanesvilene ćereće, navuĉe jelek izvezen zlatom, pa priteţeuzak struk. Spletoše kosu, zatakoše ukosnice, tuku naglavu namjestiše, zlatnim grmilicama pokriše ĉelo,

jemenijom sa namiritanim kiticama osvjeţiše glavu,merdţanom od bisera i dukata uljepšaše vrat, na rukenatakoše belenzuke, i minĊuše ovjesiše, onda obrazeubjeliše, bakamom zarumeniše, oĉi nasurmaše, kneomdlanove, prste i pete nacrtaše, pa papuĉe srmom protkanom i navezenom zatakoše, po vrh glave njeţno

duvak navukoše, uzgred napriĉaše svašta. I zar oprobaše,othukaše, pa se umorne povaljaše po sećijama. Hala ju jesavjetovala, kazivala kako će pored mladoţenje stajati,hodati, priĉati – pokazivala sobom.

I meni su kupili novu odjeću, i nju su razgledali,mestve glaĉali i na noge naticali, ĉakšire raširivali,

prtenice prebacivali, anteriju otresali, zlatom izvezenu jeleku se divili, za silah zaticali jatagan i kuburu, šareni pas razvlaĉili, fes uobliĉavali, dolamu oblaĉili... Sve su po tri puta premetnule.

U malo vremena se izmijeni insan, kao da su u

njemu dvojica? Kad roditelj u djetetu primjeti promjenu,



140

ona je, zasigurno velika. U tijelu Fatkice su dvije, samo

jedna je moja, druga je strana, mutna, nesretna, blesava,

opasna, u dosluhu je sa šejtanom pripravna da digne rukuna sebe, da naškodi i sebi i meni i Alahu. Stario samuvjeren da su zlo i dobro udaljeni kao zemlja i mjesec,

kao tama i svjetlost, kao ţivot i smrt, a evo, tek na

zalasku ţivota vidim da se dodiruju kao komšijskaimanja, da ih dijele tankoviti mrginji, uţi od koraka, a i

oni se jesenjim oranjima ĉesto zaoru, pobrišu. Ni mrginjnije smetnja za jednovremeno bitisanje u dvije njive.

Prekoraĉi se sa po jednom nogom, kao što je Fatka prijedva dana lebdila u smrti i ţivotu. Ne umijem iskazatigolemu tugu, jad i ĉemer, djelotvornu molitvu, neumijem doĉarati ni guku u grudima koja tješnja dah,mraĉi ţelju i vjeru u Alaha, koji ipak nije dopustio

nepovratni iskorak preko mrginja, šućur Mu. ŠućurMilosniku, On je od dvije stvorio jednu, moju Fatku,

veselu i sretnu kakva i treba da bude cura pred udaju.

Trljam oĉi, provjeravam sliku lepršave mladosti na sećiji.PotvrĊujući sreću grudi mi se raširuju, oslobaĊaju

tjeskobe, ali je i širenje brzo i naglo da mi je i od toga u prsima nastajalo neko nestrpljivo i nelagodno stanje,

neka muĉna sreća, kao šarenilo voda na uljevu tihe i bistre rijeke koje zamućije planinski potok u vrijemekratkih ali obilnih jesenjih k iša.

Zalupa halka na vratima, domalo se ukaza tetka iz

Blagaja. Zaimova prijka. Smrĉe mi se, rado bih jesikterisao, vratio sa kapije – grehota je sa kućnog praga.



141

Otrpjeh – pozvah u kuću. Ne htje dolje, kao pas, boţe mioprosti, nanjuši udaju i n jih na hajatu. Kidisa gore.

– A tako, svadba...! – tako im se javi.

Hali Zejni navuĉe se krv na oĉi. Iako je nikad nije podnosila insanski joj otpozdravi, na brzinu spremi pa

zapraši za Mostar.

O Zaimovom zlodjelu nije znala, ali je nanjušiladogovore sa Memišagom, pa ko ţensko, poţurila dasazna ĉim prije, i ĉim više. Fatki ponudi pomoć u borbi protiv mog navaljivanja da se uda za Omera, uvjerena da

se na to odluĉila pod mojom prisilom.

Fatka joj se ne obradova, doĉeka je na noţ, dozva

me kao nikad do sad u ovakvim prilikama, da joj da naznanje da neće ni da govori s njom bez mog prisustva. To je tetku i iznenadilo i povrijedilo, ali ţenturaĉa nijemogla izdurati da se ne raspituje o novinama, pa poĉe izdaleka zaobilaziti – pitati za Omera.

Bez stida i straha, sa svega nekolike rijeĉi, Fatka

kaza šta joj se sve dogodilo, kaza da joj se i ona, tetka, popela na vrh glave, i neka gleda svoja posla.

Tetka je navikla da rijeĉima zbunjuje druge, ovoga puta zbunjena je ona, poĉe se okretati, kao zvijer kad setek ugura u kavez. Usta pa poĊe put kapije. U poloţajunapravljenom da izrekne obavezni selam, osta dugo



142

zagledana u vis, imbretila se crnilu na do maloprije kao

staklo vedrom nebu. Povrati se, ne usudi se poći u susret

oĉekivanom nevremenu. Domalo se otkravi, raspriĉa – prizna.

Uoĉi zlodjela u njenoj kući konaĉio je Zaim. I Amin je navratio. Povrijedili su je šaputanjem. Prisluškivala je idoznala da je Fatka dodijeljena Zaimu. U sluĉaju da je neda Ragib, obeĉastiće je.

I eto što ti je plitko ţensko, dvoumila, bi li namkazala, bi li sestriĉinu zaštitila. Ogadi nam se. DomaloFatka presta da je sluša, opet se unese u sebe, vezla je bog zna kakvo misaono vezivo.

Muka je mrskog i gledati, a kamo li slušati u svojoj

kući.

Grmljavina iz daleka zagluhuje kotlinu, munje

razgolićuju suvu mrklinu, šejtani kolo zamentnuli, u sveţivo glogovim kocima utiskuju smrtni strah. Ĉudno i brzo poĉe se dešavati. Sunce oslijepljuje! Omorinanadima grudi, poĉe da ţiga u nogama i stiska u ţivotu,

zlovolja se ametice naseljava, a znoj probija.

U sred proljetnog dana ne vidi se ni prst pred okom

– ucrnilo.

Nebo zemlju zajahalo.



143

Samo da moţe oĉepiti, kiša otpoĉeti, hava rashladiti,i grudi bi odušile.

Na vlaţnoj a toploj havi znojan ĉovjek se osjeća kaoriba na tavi. Naboj gruva po tjemenu, ţiga u srcu, misliokreće na smrt izazvanu prirodnom nepogodom. Samo damoţe oĉepiti!

Za mojih godina nikad nije ovako stijesnilo – vedro

podne smraĉilo.

Vrapci pod strehom bolno cvrkuću, ovce bleje kao pred pastrvu, koze zamekale, maĉke zamjaukale, psiuzjarili, goveĊa rika nadmeće se sa gromovima, na sećijiu blijedile ţene, zanijemile, predale se Boţijem davanju, amene nadkoraĉio samrtniĉki strah, prigušio razumne

misli, satjerao u tijesno, još me odrţava samo tanka zrakakoja škilji iz Kur'ana: "Hvaljen neka je Alah koji jenebesa i Zemlju stvorio i tminu i svjetlo dao."

Predskazanje se objavilo: "Tako Mi potanko izlaţemodokaze, i da bi oĉevidan bio put kojim idu grešnici."

Uz jaku grmljavinu svaki insan na osami, i

nevjernik, priziva Stvoritelja: "Svaki nagovještaj imasvoje vrijeme, i vi ćete znati."

U nevolji grešnici mole najglasnije.



144

Tetka je molitve galamila: "Molite se ponizno i u

sebi Gospodaru svome, ne voli On one koji se previšeglasno mole."

Ponoćna tmina munjevito i gromovito grunu na podne, mrzlina na ţegu, zemljotresna huka na smrtnu

tišinu, ludilo na mozak, oĉi iskolaĉiše – tako i ostaše.

Raspršenim kamenicama Alah udario na dunjaluk.

Padaju ledenice. U avliji nadskaĉe se nebroj "jaja."Lomi se i kamen kaldrme. Ledene kamenice odskocima

nadvisuju krov.

Svijetlost ledenih oblutaka u ĉasu proguta mrak, parazvuĉe vidikovac u nedogled.

Krupa!

Krupa i kamen stukla!

Strašni sud, muĉniji i od Alipašinog, i koĉijašanjegovih. Strašni sud!

Drukĉije sam ga zamišljao, nadao da i ne postoji, da je izmišljen za dobro dunjaluka, da ga strahom zaustavlja pred zlodjelima i navodi na dobra djela, ljubav meĊuljudima, blagostanje. Ali, po ne znam koji put u svom

ţivotu, opet se obistiniše mudrosti Kur'ana: "Ti pusti na

nas kamenja s neba kao kišu, ili nam pošalji patnjunesnosnu."



145


Kako nenadno doĊe tako i proĊe.

Hrpa do hrpe pokrile avliju.

Bišće polje zabijelilo, sunce razorno zabliještilo,nasrnulo na oĉi i na pamet.

Krovovi provaljeni ili razrušeni.

Ni piska, ni muka, ni meka, ni laveţa, ni avaza!Ţivo se osudilo, izbezumilo.

Plaĉom bespomoćne ţene iz Hrtiješa oglasi se ţivot.Potaknu i okolna sela. Izvališe se goveĊi rikovi, zacviliše psi vuĉijim zavijanjem, bravlja bleka sruĉi se na kotlinu,

uši naseliše pakleni šumovi koji povremeno propuštaše bolne ljudske glasove:

– Kuku meni moj Jovane...!

– Teško tebi jadni Hasane...! Osmane...!

Naricanja su potvrĊivala velika stradanja.

Bezumlje!

Ĉudan je ljudski um, okoprĉan, i u najteţimstradanjima brzo doĊe na svoje. Taman kad sam mislioda će raja pomahnitati, ona se već privikla na boţijedavanje, prilagodila.



146

Mrtvi su pokopavani, ranjeni previjani, umobolni

zavezivani, kuće pokrivane, djeca sakupljana, stoka

prikupljana, ulice prokrĉivane, preplašeni smirivani – zdravi i jaki kao jedna misao.

U nesreći zaposliti ljude – jedina je sreća.

Svako ĉudo tri dana.

Ostaše posljedice. Raja dokraja ojadila, i ono malosirotinjske ljetine izgubila je. Presta se nadati ikakvom

dobru, pa se prepusti tugi i njenim šapatima:

– Ni Ċavolje zrno nije ostalo...

– Vinogradi okresani...

– Duvani sa zemljom sravnjeni...

– Ni lista na smokvama...

– I krtola u zemlji ubijena...

– Od gladi sve će pokrepati...

– Iza ovog će harati bolesti... – O mrtvima će se brinuti orlovi.

Avetinjske oĉi poglede prikivaju na vladarske dvore.

– Doćeraće ţito iz Posavine, kukuruza izSemberije...



147

– Krtole iz Nevesinja...

– Sijena iz Gacka...

– Obići će nas Alipaša...

– Daće pomoć...

Alipaša se nije pojavljivao – ni njegov iko.

Raju napusti nada, ovlada tuga i bunt, na vlast svaliukupnu nesreću, ogovarala je, psovala, prijetila – udarila

na Alipašu.

Pet dana ne bi Alipaše!

Usprolijetaše se Aminovi ljudi – zlo nadolijevaše. Na njihovo ĉuĊenje, raja ih se presta plašiti, ĉak poĉe prkositi. Na vlast ustaše glasovito, kamenovaše i nekeuhode.

Paša će ovo pamtiti, zlom vratiti, znajući gazakljuĉivao sam. Zbog primjera, iz svakog trećeg sela po jednog na kolac nabiće, prituljenog dušmanina izmisliće,šurovanje sa Austrijom, Mlecima i Crnogorcima nekima prišiće, meĊu rajom voĊe izblamiraće, raju zaplašiće – obezglaviće.

– Pametnjakovićima okaĉite o vrat ţigaricu, neka psi trĉe za njima – reći će Alipaša, kao i jednom prilikomranije.



148

Kad te jednom nazovu seronjom moţeš i suvedrenove klinove srati, opet će te seronjom zvati, narodna je od starina.

Grlate sam smirivao, savjetovao – ne udarajte na

vlast u mutna vremena. Najavljivao im Aminove kandţe, plašio za njihovo dobro. Opominjao predoĉavajući svojastradanja.

Noć mi je već godinama ruţna druga, ovih dana inajcrnja, nametnula teret nesna, gonetao sam svaĉijemisli, najĉešće zamišljao Alipašine.

I on se hvata za glavu. Ne moţe nabaviti ţito, ne

moţe se osloniti na svoje, a zna da bi mu Bošnjaci, kad bimogli, isporušili još jednu krupu. Slao je brzu izvidnicu

kod prijatelja u Bijeljinu, ĉekao, pa zbog toga nije izlaziomeĊu raju, još se nadao. A kad stiţe najgora sahija, prijatelji ne smiju pr iteći, zabranio novopridošli vezirOmer- paša Latas, Alipaši pred oĉima zaleprša svoja bekinja. Odgledavao ju je bespomoćnu u vijorovima, potpuhivali je i vjetrovi rajine srdţbe, i fukara se na nju pišala. Strah u starcu osvjeţi misli, mora prvi udariti, od

raje napraviti rulju, obezglaviti je – viĊenije ukloniti. Alikoji razlog izmisliti? Rat iz Austrije najaviti? Pljaĉkucrnogorskih komita potaknuti? Veleizdaju potvoriti? Koji

razlog smisliti? Jedini je put obezglavljivanjem raje, na

vrijeme prokrĉiti kor ito za maticu, stvoriti miran tok pa

opet u hladovini plandovati.



149

Tako sam tovario noć na misli, o Alipašinimmislima tlapio, s jutrom hapšenja oĉekivao – plašio.

Loše sam procijenjivao, ni jedno hapšenje se nijezbilo. Opet se pitao, šta li je Alipaša nakanio?

Te hehte ništa se od mojih misli nije ostvarivalo, anoć je još snaţnije na glavu udarala.

Šta li je Alipaša nakanio?Srdţ ba raje do neba nakvasala, i u dvore kvasac

utrunila.

Još jedna noć se izigra na glavi.

Šta li je smislio?

Da je nekadašnji Alipaša nadvladao bi ĉak i ovetegobe, ĉvrsto vjerujem u to, i u još jednoj besanoj noćigradio sam nekadašnji njegov lik.

U maglovitim likovima uhvatih davnašnji. Alipašako jedra karpuza, snaga na obrazima rumena, ĉakijaubodom raspuĉe karpuzu, jezik i ose sladiše se. Onda seizgubi taj lik, pretvori u današnji, zasmrdi Alipaša kaoobehla i na suncu usmrĊela karpuza. Nadraţuje na bljuvanje. Samo snene misli to mogu, ponesoše jedrukarpuzu put Dubrovnika. Nabasaše na dva viĊena junaka,u nevjerici grudi disanje ubrzaše – povratiše nadu.



150

Stotinama godina nemirna je kratka granica,

nesaulisana kao kad o Blagovijesti povede junica. S obje

strane junci navaljuju, pradjedovsku i unuĉadsku krv prolijevaju, strah i siju i ubiraju. Vijekovima par junaca,

suparnika, rikom bucaju planine, stada zgone u bojeve,

pale krv ko naviljke sijena, pa kao u mamurluku sanjaju

mezare – u bojevima se raĊaju i samiru. Snaga junaca sesmjenjivala.

Jednom se "pijevci" potrefili, rastom planine

nadvisili, jedino su oni preko Veleţi i Lovćena stršili.

S visine se bolje vide i visine.

Dvije planine drhtavicom prozboriše, iz oblaka nazemlju spustiše junake, svaka svoga, pa im suprostaviše

umove, koji rvanje tapšanjem zamijeniše.

U Dubrovniku susret upriliĉiše.

Crnogorci u dosluhu sa brdima uĉinjaše zemljotres,koji izvali junaka Novicu Cerovića – narediše serdaru daubije Alipašu. Ni hercegovaĉka brda ne ostaše duţna, i

ona se uskomešaše, stadoše na tursku stranu, na smrtosudiše Vladiku, ta zadaća dopala je mene.

Djeca su svaĊalaĉki raspoloţena, to uznemiravaroditelje pa ih zbog tog ĉesto kore. Ali i kad ih videsloţne opet su nemirni roditelji, plaše se da ne izgube pred udruţenom djecom.



151

Moćni susjedi navikli na vjekovno tutorstvo nadnejakim, pa ih nenadna sloga onespokoji. Jaki se

nadviruju preko ograda, austrijski, mletaĉki, ruski ifrancuski konzuli novu igru zametnuli, Crnogorcima se

udvarali – i oni Alipašinu glavu naruĉili.

Novici pripomogoše – pogodnije mu mjesto

dodijeliše.

Na sastanku dušmanskog vladara probosti! Odlukesu dvije.

Novica ili ja? Ko će prije – snalaţljivije?

Dvije planine u Dubrovnik ugazile, katoliĉanstvo seislamu i pravoslavlju naklonilo – podrugovićima divilo.

– Nikad dva visoĉija i divnija musketara nevidjesmo – govorili su Dubrovĉani.

A i s razlogom. Kao da i sada gledam tu sliku.

Ukaza se grupa Crnogoraca, meĊu kojima strĉi vladar ivladika. Brdo od ĉovjeka, da ga se dva oka nagledaju. Nezna se ili je viši, širi, ljepši ili oĊeveniji. Nakrivio

zavratku iznad bistrih oĉiju i širokih obrva. Ispod

njeţnoga i bradatoga lica lepršala je crna mašna, koju jeisticala kao snijeg bijela košulja. Povrh je crvenidţamadan, presamićen i zakopĉan zlatnim pucama, aukrašen izvezenim pozlaćenim nitima. Preko dţamadana je bijela dolama, i ona ukrašena zlatnim vezovima, sve do



152

koljena. U pratnje je zelena, pa njegova izgleda jošĉustija. Na tome je stajala crvena dušanka, ljepotica sadvoredom zlatnih puca, koje su zaogrtale srebrene toke sa

brojnim izradama. Skladan struk je izraţen pedaljšir okim pojasom i silahom, za koje su zadjenute dvije

ledenice, pa pridodani i drugi ukrasi. Ispod su modre

gaće sa zlatom izvezenim dţepovima, pa bijeli tozluci, pa bijele ĉarape, pa lijepo opleteni opanci. Tako bogata

odjeća i jest za deliju kakav je brĊanski vladar, pomisliosam diveći se sretnom skladu robe i tijela. Ni naš nezaosta, turbanom nadomjesti niţi rast.

Vladika i vezir muškošću zavedoše latinke,godinama su za njima pristajale, u snu ih milovale – ljubav ţudile.

Njegoš stoljetne nevolje sa granica prikupio,

Hercegovcu goleme zahtijeve pripremio, onda i serdare

saslušao, pa i njihove ţelje pridodao, nesnosno bremenakupio, od njega se i sam uplašio – od dogovora

ohladio. Tek se tada Novice prisjetio, naredio, da bi u po

razgovor a tuĊeg jablana skresao.

I Alija tovar i na ustrešalj navalio – konja iskilavio.

Od sporazuma i on ohladio. U mislima Lovćen ravnao,da i ja tuĊeg, koĉopernog, posijeĉem jablana, meninaredio.



153

Kiklopski tovar i breme u latinsku sobicu ugurali, sa

njima se rvali – odbljesak jatagana iz potaje ĉekali.Obadvojica.

Jablani proboli tavanicu, nad krovom zalepršali barjaci, udruţiše se brĊansko breme i istoĉnjaĉki tovar.Mimo Veleţ i Lovćen išikaše umovi. Pred mudrimrijeĉima povuĉe se donesena tjeskoba. Nenadno se rodi

sporazum.

Tri mi koraka Novica izmicao, a kad tamo – vladika

vezira bratskim grudima poklopio! Crnogorskom junaku

leĊa okrenuo – podmetnuo na obraz.

Vlah Turĉina zaštitio!

Ja i Novica prsi priljubismo – bratimljenje peĉatismo.

Bratski razgovori potrajaše, na sve strane stigoše.Opet sam slušao brata Aliju-Aleksu, koji se ispovijedao

pred hrišćanskim vladikom. Priĉu o Ċedu Obrenoviću ponovio je, pobratimstvo ponudio. BrĊanski kaluĊer se

grlovito smijao, bratstvo prihvatio, i na ĉin bratimljenja pripravio.

NaĊe se pozlaćena ĉaša na astalu pred njima. Iz bukare, bistre vode, do pola ĉaše usu Vladika, pa jenadopuni Alipaša. Vladika potom doda opanĉarsku iglu,

koju Alipaša ubode u jagodicu kaţiprsta, pa iglu vrati



154

Vladiki. Na isti naĉin se ubode i BrĊanin. Onda,istovremeno, prste nad ĉaše nadnesoše, drugom rukom

stisnuše jagodice. Po tri kapi krvi u ĉaše kanuše. Rozevino naĉiniše. Po tri puta pripijaše, obrediše, a izmeĊuljubiše – bratimiše se.

Nikad i ni jedan ĉin neće preduzimati bez znanja pobratima, zavještaše, i na tome završiše, a sva je prilika,za svojih ţivota i drţaše.

Dva mala naroda velikim se napraviše –zle komšijeod tga zaziraše.

Na tim mislima se i moje misli razbudiše, zaustavišena obehloj karpuzi. Smrad zapljusnu i granice i dvore i

navede na zlo. I mene satjera u tijesno. Ali se opet nadam

u snalaţljivost jarana moga – Alije, izdanje neko novo.

Šta li je za krupu i glad smislio?

Nekadašnji Alipaša bi riješio i ovaj belaj, tako migovore moje nikad mirne misli, ali i daleko odoše,duboko roniše – jedva ih vratih na krupu.

Do tri dana led se otkravio. Obehlo drvo, spaljena

trava, zeml ja polje ucrnila, oklesanim kamenjem okolišjeubijelilo. Nada se gasila, fukara molila, klupĉala,imbretila – prizivala Svemogućeg.

Šta li je smislio?



155

Hambari se odavno ispraznili, kakvoj takvoj ţetviradovali, i oni se sneveselili – rasušili.

Do krupe je raja zelje i travu parala, ţvakala nešto,nadala se i molila Alaha. Ni lista ni kore na drvetu, ni

travke u polju, ni posla u trbuhu, i crijeva se uzbunila.

Ispred pećine se pokrĉumaše dvije ţene, kose teglile,gladan evlad spominjale, oko listine samonikle košćele seotimale.

Sudnji dan Alah je sruĉio na Bišće, kaznio zboggrijehova, nekih.

Osvanu i peti dan.

Pod teretom teških misli jedva se izvukoh na avliju.

Poĉeh se protezati, širiti ruke... Prenu me zacenut glasdjeteta. Priskoĉih kapiji, povukoh zapor, i naĊoh – novoroĊenĉe u povoju.

DoĊe mi na um dogaĊaj koji sam slušao još dok sam bio dijete. Sušica se sruĉila u jedan dom sa brojnomĉeljadi, pa zaredala mezar do mezara, na desetine ih.

Seljani su zaobilazili kuću, uvjereni da je ukleta, da joj semora ugasiti ognjište. Zaista, iz nje se sve rjeĊeoglašavao ţivot, i zaustavi se na majci sa djetetom u povoju. I ona iskopni buljeći u zadnja dva metra zemlje.Pomirila bi se svojom smrću, ali nije mogla sa dijeĉijom.Još je imala snage da okupa dijete, povije u ĉiste pelene, podoji, izljubi hiljadu puta, pomoli Alahu za zdravlje



156

jetima, i pjevušeći uspavanke odnese ga u selo. Prišunjalase najpoštenijoj kući, usnulo dijete odloţila je uz kapiju,

pa ojaĊena zakuka trĉeći niz selo. Slijedećeg dana naĊena je u ĉatrnji doma, kaţu da je lice zateĉeno u osmijehu pred smrt. Osmijeh upućen budućim pokoljenjimadojenĉeta. I kuća i selo prihvati dijete, koje zdravonapredovaše pod zaštitom Alaha Milosnika. Saĉuva muse i ime – Ragib.

Taj Ragib je bio moj djed, bilo mu je stalo da se ne

zaboravi ta priĉa, ĉesto ju je ponavljao, i na samrti. Uznju je dodavao savjet ukućanima da pomaţu nevoljnike.

Eto, jutros se desilo sliĉno. Neka izgladnjela majka

doţivjela je skapavanje djeteta, vjerovatno se prisjetila priĉe koju sam i ja prepriĉavao, pa je i ona postupila ponjoj.

Usahle sise doilje ostavile dijete, u Ragib-age ima

hljeba, mrsa i duše – preţivjeće.

Kao svoje, Fatka prihvati dijete, okupa, napita,

tepala mu, plakala, ninala... I..?!

Uze sirotu na svoju dobrotu.

8. Vječno će u muci ostati



157

Kad bi sakupili jastuke vladara i razbojnika, na hrpu

do hrpe, ne zna se koja bi vonjala više.

Valjajući se na divanu Alipaša je mrljao jastuk – smradom tijela i duše. Zaĉinjavao je prijetnjama,nabrajao imena za odmazdu – redom po ĉestitosti. Samoda se riješi njih riješio bi sve nedaće, šaptao je jastuku,tim redom mu rade o glavi – bio je uvjeren. Nije svjestan

koliko je u zabludi, koliko su mu pogrešne arome zaĉina,

koliko je daleko u mislima od pravog dušmanina, a on je – svoja nemoć. Zaboravlja da bi nakon tih ljudi na redu bili sljedeći, pa sljedeći i sljedeći, zloĉin na zloĉin, auvijek bez vajde po valiju. Ĉudno je kako insan nije ustanju da u sebi otkrije zlo, a i kad mu se primakne,

nekom ĉudnom snagom sujete, uĉini ga malim,

nezamjetnim, ne shvati ga kao dio sebe, pa izmišlja ioptuţuje nekog za svoje zlo, kao da mu je podmetnutokao kukaviĉije jaje. Svaki stvor bar nekad mora otvoritidušu – povjeriti se nekom. Svaki to i ĉini, a samo oninajgori ostaju i bez tog oslonca, bez voljna uha i duše.Oni, u borbi sa sobom i nesnom, oţivljavaju jastuk, kojitako postaje jedini pratilac nesretnih – snenih bez sna. A i

jastuk ne moţe biti bilo koji, mora vonjati na nesretnika – na svoj smrad.

Valjajući se danima na divanu, hercegovaĉki valija,stalno znojan, obrvavao se sa krupom, bosanskim

zavistima, starošću, boleštinama, glaĊu i mrţnjom podanika, te mislima koje nisu mogle da sve to pomire, te



158

još jednom posegnu za zatamnjenim moţdanim budţacima – polumrtvim crnim mislima. A kad se zle

misli poĉeše oslobaĊati okova i rasanjivati se, ostatakzdravih misli satjeraše u budţak. Umrtviše se zdravemisli kao kad u naletu toplog juga planinski snijeg

poplavi dolu. Alipaša osta bez obzira, savjesti i razuma. Nema više zla za koje neće posegnuti u odbrani vlasti – sebe. Jer uspješan domaćin moţe biti samo onaj koji ima

poslušnu ĉeljad, a njegova to više nisu, uĉiniće ih silom,u tom pravcu dunuše snopovi Alipašinih uvonjalih pomisli.

Nevaljalo ĉeljade za svoje nevolje optuţuje drugog, ponajprije domaćina. Ako je takve ĉeljadi više grlati su.Duga ogovaranja zamaraju domaćina, jaki izduraju,

mlaki posustaju i malo po malo ţenama prepuštajudomaćinluk. Od posustalih domaćina nastaju dobri ljudiu siromašnim domovima, dragi domaćini bez ugleda.Ugled domaćina je ogledalo kuće, Alipaša je uvjeravao jastuk.

Teško kući u kojoj domaćinu ĉeljad ne misle zlo,

veli narod, tješio se Alipaša, objašnjavao mrţnju koja ga je sve više zapljuskivala. Kao samrtniku pred oĉi mu poĉeše izlaziti slike i neprilike dugog i raznolikog ţivota.Prvi put poĉeo je da mu se ukazuje lik baba Zulfikara.Godinama mu nije padao na um, a evo jutros, ne moţe dasmetne oĉevu sjenu. Obadvojica su starci,osamdesetogodišnjaci, i obojica u istoj nevolji. Kidisali



159

im na vlast, ĉak i roĊena Ċeca. Da li je babo pametno postupio? Pitajući se Alipašine misli odlutaše u zbilju,

tamo neku od prvih godina ovoga vijeka.

Zulfikar Rizvanbegović, njegov otac, bio je tih,nenametljiv i pošten stolaĉki kapetan. Bez šireg ugleda, au kapetaniji bio je poštovan pravdţija i poštenjaĉina. On, po Alipašinom shvatanju, nije sebi davao zora, nije ţelioviše nego je imao, braneći se; najbolje ti je kad te nihvale ni kude. Mogao je dogurati daleko, ali se nije dao

pokretati na ordije. Prepuštao je to trebinjskim i gataĉkimkapetanima, koji su to radili zdušno i sticali slavu.Alipaša nije podrţavao takvoga oca, nisu ni ostala braća,naroĉito ga je osporavao sin od prve ţene, Alipašin polubrat Hadţibeg, koji je babu išao uz dlaku, bjeţao od

kuće i udarao iza leĊa. Misleći na baba govorio je da je:"dobar i greben na istoj deredţi." Kapetan je imao dosta

Ċece a jedno imanje, ali to ga nije sekiralo. Bijahu mu iţene kao i on. A tazbina, Babići iz Sarajeva, e oni sudrugo, okoprĉni, na njih je Alija. Sa prvom ţenomZulfikar rodi Mustafu (Mustajbega) i Mehmeda

(Mehmedbega) koji će se kasnije prozvati Hadţibeg. Kad

ona umrije oţeni njenu sestru, sa kojom porodi Omera(Omerbega), Aliju (Alipašu), Halila (Halilagu) i Derviša(Derviš- begu). Lijep i drag bi Derviš-beg, ali ga

momkom ubi grom. Pored daidţa Babića, u mladostiAlipaši bio je na ruku amidţa Mehmedaga, insan koji jeţiveći po Siriji upoznao istoĉni duhovni ţivot i zapadnulukavštinu nuţnu za opstanak.



160

Kapetan Zulfikar Rizvanbegović nikako nije mogaoda se mijenja i da ratuje sa svojim saplemenicima, jedan

je od rijetkih valija koje vlast nije iskvarila, prosto digao

je ruke od svega, zahvalio se na kapetanstvu, a imanje

dao je dvojici sinova od prve ţene. Kapetaniju predadeMustajbegu a hutovska sela Hadţibegu. Polubraći po šeš-

beš, kako je znao da kaţe Alipaša, a nama ĉetvorici po

duplo-golo. I to mi je roditelj, reći će. Ostavio ga na goloj

podini da lipsa, "lajao" je Alija po Stocu. E pokazaću javama ko je ko, bunilo se u Aliji i rodi neutoljiva ţelja zasamodokazivanjem. Pratiće ga za ĉitavog ţivota i vući unespokoj. A šta mu je i preostalo do use i u svoje kljuse,što se kaţe.

Udri tamo udri ovamo, prikloni se ovome i onome,

ali godinama bi slaba vajda. Kud ga sve ne nosiše noge?A šta je sa braćom – starijom bratskom rukom? Braća su braća dok im je ţiv ćaća, i ta mu je narodna ĉesto padalana pamet. Zametao je trag, ni on sam više ne zna koliko puta. Stizao je u Dalmaciju, Dubrovnik, Crnu Goru,

Bosnu, Srbiju, Siriju...Egipat. Ratovao je za Turke,

Bošnjake i Srbe, ali se vazda vraćao odakle je i polazio –

na fukaraštinu. Nije odustajao, tiha voda bregove valja,drţao se te, i uporno ĉekao. Dok je bio mlad Alipaša jeuspješno ĉinio što nikad i nigdje nije uspijevala mladost,desetinama godina strpljivo ĉekao je svoju priliku, idoĉekao ju je i iskoristio ĉak u skoro sedmoj deceniji

ţivota. Neobiĉno! Mislim da mu je bilo najteţe u vrijeme bune u beogradskom pašaluku, i od Srba i od naših, ali



161

tamo najviše i nauĉio je. Desetak godina kasnije, opet pošao je na isti naĉin, i opet na Srbe. Ali bio je mudriji,kupio je šejtana veziru Derendeliji, i konaĉno napravio posao. Još je i tu napravio grešku, suviše vjerovao je bratu Omerbegu, koji ga je zaskoĉio i dokopao se mjestamostarskog muselima, pa se Alija morade zadovoljiti

stolaĉkim. Ali malo brat tiranijom, malo Ali ja svojim

ljudima, i ubrzo vratio mu je milo za drago. Platio je

manitom glavom. E s toga poloţaja bi lakše, i sa vlašću isa ţenama. To dvoje za Alijino shvatanje su muškesvetinje, a on je i viši i krupniji od muškaraca suparnika,više mu i pripada, znao je da kaţe uz šeretski osmijeh.

Vodio je šest teških ratova, promijenio šest kršnihţena, i porodio šest sinova. A Dina mu i svaki ti je sin

pobuna za sebe. Onaj najstariji, ćafirin jedan, od svošestoro sinova bi najumniji, ali mu nikad ne moguoprostiti što me je napadao zbog ţena. Kako mu nije bilo jasno da su mi trebale, i da je to moja stvar i moje pravo.

Takva su ti Ċeca, misle, ĉim ih imaš da si završio svoje. Ikrepaj! Ni sada neću da krepam, a ne u ona doba, punsnage, mala i damara – i uma. Ljudski je, svi ţelimo

sinove, a ţivot pokazuje, ĉim im zasmrdi meĊu nogama – zamrze baba. Sa ţenskom Ċecom je drukĉije, i mislio jeAlipaša da puno griješimo prema njima – ne raĉunamo ihu ĉeljad. On ima jednu, a valjade mi više nego zajednoonih šestoro dorata... kako se izraţavao.



162

Biti stolaĉki muselim, pa i mostarski, ko da ti je tonešto, reći će Alipaša i smišljati kako da postane veliki

ajan. Turska je bolesna i ne moţe dugo, tvrdio je igovorio da se koprca kao pedesetogodišnja udovica, svi

vide da je gronula osim nje. U slaboj Turskoj vidio je

svoju priliku, i o tome me je svakodnevno zamarao.

Napominjao je kako je turska u sve ĉešćim malimratovima, sa Rusijom i Austrijom, bune se Srbi, Arnauti,

Egipćani, Bošnjaci... Oslabila je uprava Porte, koprca sekao nedoklani pijevac. Uginuće za njegovog vakta, bio jeuvjeren. Pa i u Bosni, kapetani su ti i Bog i pomozi Bog,

u svojim nahijama i kadilucima. Treba se vezati sa jaĉim,vazda sa jaĉim. Onda u Travnik doĊe novi vezir,Dţelaludin, sposoban i prijek, umije zavoditi red,

razabirati šta i od kud smrdi i miriše. Uvede strogu

zabranu kretanja iz mjesta u mjesto bez kadijine teskere.Ima soli u glavi, sada se treba utuliti, savjetovao je Alija.

A jest taj vezir bio prijek, lopove i zulumćare poĉesmicati ko od šale. Izgubljena stvar je gnjilila na putu, odstraha je niko ne smjede ni nogom pomaknuti. Ovako ću i ja, ako ikada zavladam, tvrdio je moj jaran Alija, kojemu

se dopadala vezirova lukavština, kojom pridobiva jedne prvake da bi ubijao druge, i pogubi brojne silnike,

naroĉito Sarajlije. Ovi naši se poĉeše spremati na bunu, i povezivati sa srebreniĉkim otpornicima, koji doĊoše nasavjet i zatraţiše da im se prikljuĉi Alipaša. Jašta negootpor, krvniku, podupirao ih je a u sebi mislio; e nećeAlipaša na trulu tahtu, jer vi ćete izgubiti i prije nego



163

poĉnete. I bi tako, vezir lako satrije otpornike. SaĉekaćeAlija svoje vrijeme, a do tada ĉuvati ćupu na vratu,

objašnjavao mi je naume.

Do dvije godine, bi li to dvadeset druge, bi, umrije

silni vezir Dţelaludin, i opet nasta bezvlašće. Sada trebaloviti, ali nije lako potrefiti pravu stranu, kao ni u mutnoj

vodi pronaći izgubljenu ĉakiju, ustao je Alija i pojašnjavao. Kuću nije napravio samo onaj koji nije ni

poĉinjao, i vlast se dobiva strpljivim radom i redom.

Kopao je te temelje ĉitave ĉetiri godine, sve dok ne doĊe pogodan vakat za zidanje, kako se izrazio.

Bosnu nije lako upoznati i shvatit, Alipaša je biostalno opsjednut njom, govorio je da se u njoj ništa nedogaĊa po oĉekivanom toku. Sve se svodi na lom preko

koljena. Vlast je neprilagodljiva, tvrdokorno traje dok ne

ubuĊa do nesnosnog smrada. Slijede potoci krvi – u

jednoj noći. Nova vlast uvijek je nalik na staru – sa

drugom sortom ljudi. U Bosni su sve noći iste, u svakoj

moţe poteći krvavi potok, a protiĉe samo u jednoj.Kojoj? Ko zna odgovor na ovo pitanje znalac je Bosne, i

njene mudrosti, i jedino se on moţe nositi njom. On je jedan od tih rijetkih, govorio je Alija pun sebe, jer on

jedini zna da prepozna onu krvavu bosansku noć. To jenjegova prednost.

Sultan Mehmed Drugi uvidje da se ne moţe Turska,onakva kakva je, nositi sa Evropom, pa po ugledu na nju,



164

uvede plaćenu vojsku – nizam (izvjeţbana ruka). Time usrce pogodi osiljene janjiĉare, ali, bogami, i svu Bosnu, i

u njoj Hercegovinu koja gotovo da i nije priznavala

Portu. Uzbuni se, na našu stranu, i malo i veliko, a povod bi carski ferman bosanskog vezira Hadţi Mustafe, oukidanju janjiĉara. Na ĉelo pobune posadi se Kara Ali-aga Rušĉuklija, prozvaše ga agom janjiĉara, koji odbacicarski ferman. Potpisaše to svi uglednici Bosne, pa ti

vezir pritegnu opanke i umaĉe. Neće ovo ići, jerodjednom udariti i na sultana i na raju, prevelik je

zalogaj, kao za maĉka teleća glavuša, kontali su svi okoAlipaše. "Neću ja tamo, neću!", uvjeravao me je Alipaša.I ne prevari se.

Evo ti domalo u Travnik novog vezira, lukavog i

odvaţnog Turĉina, beogradskog valije Abdurahman- paše. PoĊe od jakog uporišta, zvorniĉkog kapetanaVidojića, pa ubrzo okupi sve protivnike janjiĉara. Zavadii podijeli Sarajlije, pa kao što mu Alipaša i proreĉe, pogubi Rušĉukliju. Dugo se Alipaša nije oglašavao, a i tomoţe biti loše, jer padneš u zaborav, pa zakljuĉi da višene smije ĉekati. Bi mu od ruke i rat Turske sa Rusijom,

jer će sultan traţiti bosansku ordiju, a vezir ovakav taze,neće je moći okupiti. Izići će iz volje sultanu, ĉiniće sanjim nešto. Doći će drugi, njega treba loviti, odmah gahvatati. Ali ko je taj što će doći, pitao se Alipaša, i mi snjim? Dade se na svoje veze, k renu u odluĉujuću bitku.Bosni treba tih vezir, koji neće uzbunjivati raju, bar doktraje rat, govorio mi je, a to mišljenje potvrĊivale su i



165

sahije iz Stambola. Mogao bi to biti Namik- paša, proćukase, pa ti Alija udari na tu stranu. I potrefi!

Tih i bezazlen ĉovjeĉuljak bi taj vezir, koji vladašetri godine a Bosna ga zaboravi za tri dana. Nije se petljao

u što nije morao, Bošnjaci su radili svoje rabote, a on se pravio mutav. Poĉesmo se meĊusobno slaziti idogovarati, uzduţ i poprijeko. Po ugledu na Srbe,

upriliĉismo skupštinu u Tuzli. Bezbeli, i Alija je tamo, i

ja uz njega. Puno ih bijaše za jednoga prvaka, pa se olakodogovoriše oko izbora nedoraslog Husein kapetana izGradašca. Slino, neće zadugo, pa je prilika da zasjedneko od nas, biću to ja, povjerio mi se Alipaša, koji jenaroĉito podupirao taj izbor.

Ali kopiljan, tako će kasnije za Huseina govoriti

Alipaša, ne bi malukat, sveza se sa silnim skadarskimotpornikom Mustafa pašom Bušatlijom. Zaĉas namaĉeugled. Ni da okrene glavu na nas Hercegovce, ko biva, ko

ste vi, šta ste vi. Zapane li ga satrijeće Hercegovce, tudvojbe nije moglo biti, jer je već poĉeo otkrivati ćud,Alipaša se poĉe plašiti od njega. Misao natuknu Smail

agi Ĉengiću, koji kaza da je to i njegova pamet. Udruţeniza sobom povukoše Hasanbeg Resulbegovića iz Trebinja,Bašagu Redţepašića iz Nevesinja, Gavran kapetana izLjubuškoga, i još neke, te se odijeliše od Huseinkapetana. Pridobiše i uglednog Tuzla kapetana iz Tuzle,koji je zazorno gledao na rast ugleda mladića, pored

njega i na njegovom.



166

Ali vraga, Husein ti je kao na krilima, sakupi

istomišljenike i nakrivi, ravno na vezira u Travnik. Da,na Travnik! I pobijedi ga – i još lako. Svrgnuti vezir se poĉe dodvoravati, pa ga Husein poštedi. Posla ga uStambol, da kao posrednik, od sultana isposluje

pomirenje – i uslove:

– Da Porta opozove fermane o vojsci.

– Da Bošnjaci sami biraju svog valiju.

– Da se Porta ne miješa u upravu bosanskogavilajeta.

– A za uzvrat, Bošnjaci će sultanu davati godišnjidanak od ĉetiri hiljade kesa.

Osokoljen prvim i velikim pobjedama, umjesto da

sreĊuje vlast, kao i svaki neiskusnik, odmah krenu sadvadeset i pet hiljada momaka na Kosovo, u zdrug sa

Skodar pašom i njegovih ĉetrdeset hiljada askera. Dobro

pripremljeni carski vezir Rešid- paša grune na Skodar pašu, i ne zaustavljajući se, odbaci ga do Skadra. Na

povratku, Husein, alal mu sablja, na vješt naĉin ametom potuĉe Rašid pašu, koji iako teško ranjen umaĉe uSkoplje. Otuda ugovori mir sa Huseinom, i postavi ga za

vezira Bosne.

Za vezira Bosne!



167

Ali je lukavi Turĉin tajno pregovarao i sa Tuzlakapetanom, i njemu, kao starijem, kako je govorio,

ponudio mjesto vezira. Ovaj se ulovio i, bez dogovora sa

bilo kim, svoju vojsku povuĉe kući. Onda Rašid pašadojavi Huseinu, da mu, bajagi, Tuzla kapetan radi o

glavi.

Nama Hercegovcima posta gusta ĉorba. Bošnji polazi sve za rukom, ţalio mi se Alipaša. Na redu smo

mi. Nećeš se nanositi glave, moj Alija, govorio je samsebi i premišljao šta mu je ĉiniti. Tuzla kapetan mu jeslao redovne sahije, po Alipašu sve teţu od teţe.

Husein ti se poĉe vladati ko da je istinski vezir.Dade se i na sjaj, kititi ko neizgledna udavaĉa preddobrom prilikom. Uredi dvor, snabje dvorjanima, postavi

ćehaju, divan efendiju, haznadara i ostalo što dolikujevitezu od Bosne, kako se prozva, ili Zmaju od Bosne,

kako ka prozva raja. Koliko su Bošnjaci opterećeniHercegovcima, vidi se i iz njegove prve nakane, da se

nazove hercegom od Bosne, ali odusta, iz straha da ćeostati u sjeni našega velikana Herceg Šćepana.

I dok ti je vitez krojio planove krojili su ih i oni oko

njega. Svaki kapetan bi da postane vezir, pa su pred njim

povlaĊivali, a iza leĊa olajavali, a vaskolici traţili našu pomoć. I Husein, kao i svaki vladar, poĉe shvaćati štaznaĉi imati vlast pa je ĉuvati od otimaĉa.



168

Što je istina istina je, Zmaj od Bosne bi prvi, nakontoliko stoljeća, koji okupi sve Bošnjake, i muslimane i

hrišćane i kršćane. Okupi ih pod svjetlost jednog

slobodarskog barjaka. Osokoljeni konaĉnimosloboĊenjem Srba, kad su mogli oni moţemo i miBošnjaci, pa se pokrenuše kao mravi. Ni manje ni višenego ravno na Stambol.

Da-da Husein krenu na Stambol.

Alipaša ne zna kud bi i šta bi, a nešto je morao preduzimati. Prevelik je Huseinov zalogaj, neće i nesmije za njim, a Hercegovci već gledaju – oĉekujuAlipašin prvi korak. Putem popova, fratara i hodţa,Husein poĉe privlaĉiti svekoliku raju za svo j naum za

slobodnu Bosnu i slobodne Bošnjake. I hercegovaĉkim

kapetanima poĉeše stizati njegove poruke, da skupljajudobrovoljce za pohod na Stambol. Zapalila se raja za

slobodom, onom iz oblaka, kako je ocijenio Alipaša, pa je mislio da mora brzo preduzeti nešto!? Doskoĉiti, inaĉeće ga zbrisati i odbaciti u jarak. Kad se prekontao oglasiose poslanicom:

Od mene Ali-age Rizvanbegovića kajmakanaBosanskoga i Hercegovaĉkoga, zapovjed vam parocima ikapelanima od bekije i nahije Ljubuške, od Ruţića, od

Posušja i od Raškoga polja, i vama svim dvanaest



169

knezovim od iste nahije i bekije, i svoj pravoj carskoj

raji.

Evo neka vam je znano kako je mene Mur Seibija

ĉestitoga Cara većil sa svojom bujruntinom uĉiniokajmekanom Bosanskim i Hercegovaĉkim dokle doĊenovi valaja Ibrahim paša. Ĉujem dakle da neki odJaramaz takuma jesu pošli po bekiji i nahiji ljubuškojtraţeći nebi li sa svojim laţima okrenuli i raju, da se podignu protiv Gospodara Cara i njegovim pravim

slugama i sadicima. Nemojte dakle slušati ovaki Carskidušmana koji vas na zlo nameću, jer ako bi poslušali,nećete moć dţevapa uĉiniti, niti će vam moći ostati glave,ni mal, ni nejaĉ, ni išta što se vaše zove. Ne slušajte daklecarski naletnika nego pazite svoja posla, i sveĊer ukaţite

vašu vjernost prema ĉestitomu Caru, i za vašu vjernost bićete pomilovani od ĉestitoga Cara i Vezira. Kapetan-

beg od Ljubuškoga došo je k meni i itat uĉinio, ter sammu iznova dao bujruntiju na Ajanluk da bude zabit od

vas prave vjerne carske raje, dakle poznajte ga za svoga

zabita kao i prije i budite mu poslušni. Zapovjedam daodma doĊe amo u Stolac svih dvanaest knezova od bekije

i nahije Ljubuške da im ukaţem zapovjedi, i naĉin kakoće se vladati, ali da koji ne bi mogao doći, neka pošalje brata, jali sina na svoje mjesto. Koji ne doĊe na zvanjeove bijruntije neće moći dţevapa uĉiniti. Neka poštovani paroci i kapelani ukaţu ovu zapovjed svemu puku, i nekaih nauĉe vjernost prema ĉestitom Caru.



170

Stolac, dne 24. avgusta, 1831. godine. Da ste svi

zdravo.

Zmaj od Bosne ne smjede na Stambol dok ne sredi

nas, pa nam poĉe pripravljati raţanj. Vezir Namik umaĉei izbi u Stolac, pa ti to Alipaša iskoristi i sa njim dogovori pomoć sultanu. Tu se pokaţe velikim sultanovim

sljedbenikom, te se poţali da će zbog toga samozvani bosanski vezir na njega pokrenuti silnu ordiju, ali za

ljubav sultanu, braniće i odbraniće se – drţaće se dok sesultan ne rastereti većih nevolja. Vezira namika otpratio je do Dubrovnika.

Sad već silni Zmaj od Bosne na Hercegovinu uputi

Turan- beg Sarajliju, sa zadaćom da pohvata svih petkapetana. Navru preko Nevesinja, i već tu pokleknu. Dok je Turan- beg bjeţao gore, Alipaša ti našega Hasan-bega

Resulbegovića posla za Bitolj, odakle mu je stigla sahijautaborenog sultanovog Mahmud- paše, koja kazuje da jeon ĉvrsto riješen na putu da satre Huseina Gradašĉevića.Hasan- beg Resulbegović se osvjedoĉi, u Bitolju, silom oddvadeset hiljada Arnauta i desetak hiljada vojnika – izvjeţbana ruka, pa od prve, kako ga je Alipaša i posav jetovao, ponudi i našu pomoć, što ovaj jedvadoĉeka.

Kako se Mahmud- paša primicao tako su ti se ihalavnom Zmaju od Bosne kotile nevolje. Najviše se



171

plašio Alipaše, hercegovaĉke guje, kako ga je nazvao.Zbog toga ponovo naumi da rašĉisti s nama, pa vamo

okrenu golemu ordiju, od koje se prepasmo i

razbjeţasmo. Alipaši priĊe sva stolaĉka raja,muslimanska i kaurska, pa ti se utvrdi u tvrĊavu, na brdu povrh Stoca, odakle je neprijatelja mogao gledati kao da

mu je na dlanu. Bošnjaci su mislili da su uz njega samo

muslimani, iznenaĊeni su, a danima mu ne mogavši ništa,

izazivali su i dovikivali ispod tvrĊave:"Luka, Panto, Vidaĉe...! Poturĉi se i predaj...!"

"Vi nijeste Turci", uzvraćaše naši: "Vi ste carskeizdajice. Sve vam je samovoljno, pa i vezir. Na vama je

carsko prokletstvo, šta vjenĉavate nije vjenĉano, rodi li seto neće biti Turĉin..."

Ali i ovdje se pokaza ona naša boleština da vazdamoramo biti – uz jaĉeg. Bošnjacima se pridruţi podostamuslimanske pašĉadi, kako će reći Alipaša. Na ĉelo joj sestavi, niko drugi do Alipašin brat, Hadţibeg, zemlja mukosti rastresala, kako će ga kleti Alipaša. Evo ga, ponadao se, gotov je Alija, sada ću ja biti stolaĉkikapetan. E hoćeš!

Bi to od onih veljaĉa što ujedaju i maĉju poganicu,

mrzne i dah iz usta, e neka, razmišljao je i govorioAlipaša, ogladnite, nazebite, premorite, voljom oslabite, pa ćemo onda mi. I tako i bi. Kad najmanje oĉekivaše,kad se ponadaše Alipašinoj predaji, on provali iz tvrĊave,



172

pa grunu na usnulog dušmanina. Baterisa ih ko tuĊu bijesnu ţenu. Što ne pokla, razbjeţa glavom u bestrag.

"Đe si brate razbojniĉe, Ċe si Hadţibeţe krvniĉe...",siktao je Alipaša po Stocu. Pseto se sakrilo u odţak, kodroĊaka, odmah se doznalo.

Prekla ga!

I taman kad je povjerovao da se riješio bosanske pašĉadi, kad eto ti ih opet, i opet preko Nevesinja. Ovoga puta ih predvodi Mujaga Zlatarević. Slomiše BašaguRedţepašića, pa pomahnitalo okrenuše na stolaĉkustranu. Alija opet na brdo, utrobu majke utvrde. Raspituje

se o Mahmutpašinom napredovanju, i po njegovu srećuhaberi su sve povoljniji. Pregazio je Alajbega Todorovića

u Novom Pazaru, Hadţi Mujagu na Limu, a onda sveredom i sve brţe. Poţuruje i Zlatarević da ovdje završišto prije da ide braniti svoje. Ţestoko udara na nas.

"Oj Zlatarević Mujaga!" Alipaša će da doziva jednoumnog Bošnju: "Eno ti Mahmut- paše podSarajevom! Idi spašavaj Ċecu, okani se svojih. Svejedno

je, vladao ja li Husein, naši smo, ali ipak biću to ja..."

Mujaga povjerova, pa je jedne noći pokupio askere inestao.

Zmaj od Bosne ti je uzmicao sa desetak hiljada

vijernih momaka, ali vidjeći da je vrag došao po svoje,



173

poĉeše ga ostavljati, najprije kršćani pa hrišćani.Mahmut- paša, iskusni ratnik, dobro je poznavao Bošnje,

pa je njušio njihovu kost zavade, i nanjušio. Obrati sevladici, pa biskupu Miletiću, sa zahtjevom i poukom, daodvraćaju raju od odmetnika Huseina, koji, kako je pisao,radi protiv njih, a za janjiĉare: "Oni neka se pretrpe i bave svojim poslom, a kada mi pristignemo na bosansku

granicu, daćemo pisana prava, i neka tako postupe, a

uzdamo se da ćemo ih brzo izbaviti svih muka, što su podnosili i podnose od tog prokletnika."

E sad je pravi vakat, balavi Huseine! – umišljeniviteţe i zmaju, reći će nam Alipaša. Po ranijem dogovorusa Smail-agom Ĉengićem i sarajevskim begomDţindţatićem, koji je već udarao na Zmaja od Bosne,

Mahmudu, sultanovom veziru, Alipaša ponudi pomoć,koja će odluĉiti boj. Neopaţeno će se prikrasti, pa ĉekatiglavnu bitku, i nenadno grunuti u Huseinova leĊa, tako ponudi sultanovom izaslaniku.

Bogato će ga nagraditi, vezirova vratila se sahija.

Sa pogolemom ordijom Alipaša izbi u jednu provaliju kod Hana Buloga i utabori se u potaji. Odjahao

je veziru Mahmutu, koji mu ispriĉa kako kani voditiodluĉujući boj, pa zapita za Alipašino mišljenje i savjet. Naš ga iznenadi boljom postavom, koju vojskovoĊa prihvati uz jednu jedinu rijeĉ – aferim!



174

I za Alipašu bi iznenaĊenje snaga, vještina i hrabrost

Zmajevih momaka. Ţestok boj, glave su frštale ko kad se

s jeseni mlate orasi. Prišunjan, sa jedne jele Alipaša je pratio tok središnje bitke, i odatle rasporeĊivao svoje. Što jest- jest, valjda mlad i vrijedan, silna momĉina bi tajHusein. Eh!, da mi je samo jednog takvog, reći će miAlipaša. Zadnjeg dana, kada će se Alipaša umiješati u bitku i riješiti pobjednika, pod Huseinom je palo osam

konja. Osam konja, istina vam se kazuje. A njemu ništa.TvrĊi je Husein Gradašćević i ţešći od našeg kamenaţivca. Stanje boja dugo bi nejasno, a onda, protivno

oĉekivanju, poĉe se bistriti i preokretati na bošnjaĉkustranu. Pobijediće Zmaj od Bosne!? Satrijeće i našuordiju, u strahu kaza mi Alipaša, jer je saznao da Zmajveć zna za veleizdaju. Šta sad Alija, halavna ti majka,

pitao se. Preći Zmaju od Bosne, pomoći našega i udaritina Turĉina? A šta ako opet pobijedi Turĉin? Smislinešto!, govorio je glasno, udarao se rukom po p

aĉi. Husein je pred pobjedom. Premlad je za ovakoveliku pobjedu, Alija nije mogao da povjeruje u nju,

šaptao mi je.

Lukavi Turĉin, nije to kazao ni Alipaši, imao jerezervne momke, koje uvede svjeţe u boj, i onda postadesve jasno. Baš tada i Alipaša sjuri i svoju odmornu iodluĉnu momĉadiju. Kad Zmaj vidje šta se dogodi,raskr ivi se ko vlaško krme po prvom ubodu noţa:



175

"Proklet bio Alipaša, kurvin sine...!"

Domalo, svenarodni zmaj, voljnošću pade konevjesta kad joj pri porodu ne zaplaĉe dijete. Prestaomahivati sabljom, stade na sred bojnog polja, i onako

mirno, kao kad mladoţenjina rodbina doĊe na prošnju, pas visine mjeri Ċevojku, pogledima poĉe mjeriti svojestanje. Nije ni mogao drugo zakljuĉiti do – izgubljeno!

Prekide krvoproliće. Razgleda stratište. Prozboridrhtavim glasom, koji ubrzo posta grlovit:

"Moji Bošnjaci! Za sve vam aferim, ali ovo je posljednji dan naše slobode! Probijajte se iz kazana,izvlaĉite glave, bjeţite!" – kaza, pa kao ker na zeĉiju pojavu, jurnu na osmanlijski lanac.

Probi se i šmugnu u svoj Gradaĉac.

A tako se bio Alipaša spremio da omasti brkove, daga on uhvati ţiva. Osjetio je to junak ţivotinjskomslutnjom, pa ne udari na našu stranu, iako mu je bilanajizglednija.

O svom junaštvu Alipaša pusti priĉe po Herceg-Bosni, a i nije morao, jer je to znatno djelotvornije

obavio Zmaj pravdajući sebe: – Alipaša je odluĉio,izdajom pobijedio.

Ugled našeg ajana naraste na najvišu mjeru, meĊunama i oko nas, a bogami, i kod sultana. Više u Turskoj



176

nije bilo ţiva roba a da nije ĉuo za Alipašino ime. Novi bosanski vezir se pokaza baš onakvim kako je i obećavao

– insanski.

"Ja nijesam ljudski mesar..." govorio je i prikupljao

razbjegle ajane. Vratio je svakome svoje, osim imanja

Huseina, Zlatarića i Dţenetića, koje dade na doboš.Svima uĊe u volju. A moj vezire, reći će Alipaša, nevlada se po volji raje od svoje volje. Imaš ti za to neki

poseban razlog, tanak si u neĉemu. Uloviću ga – povjeri

mi se.

Pokazaće se da je još jednom imao pravo.

U taj vakat Porta se teško nosila sa egipatskom

pobunom, gdje je vezir Mahmud- paša bio duţan doći sa

bošnjaĉkim pojaĉanjem. Nije to lako nikome dok se neukopiti na svome, pa ni Mahmut- paši.

– A tu si lisico – dumao je Alipaša, pa tu vidje svojizgled. – A zašto i ja ne bih bio vezir? – upita i sebe i

mene: – Sada je prilika. Primakla se krvava bosanska

noć, ĉak ne mora ni biti u bosanskoj zemlji, blizu je,

osjećam joj damar, mislim i da znam koja je – uvjeravaome je i nastavljao da govori: – Idem ravno u nju.

– U noć?! – ne shvatih ga od prve.

– Da, u noć. U Egipat! – dodao je.



177

I opet sa Smail-agom okupio je Hercegovce – bez

vezirovog znanja. S ovu stranu banuo je prvi, u taj

prokleti suvi, smrdljivi i gladni dio Egipta, u neki

smrdljivi Konje. Iznenadio je i obeselio sultana. Branećise umorom momaka od iscrpljujućeg puta, ne dade se u borbu. "Ta nisam došao da ratujem za drugoga", šaputaomi je na uho, "ĉuvam svoje i ĉekam pogodan ĉas da povedem borbu za sebe." Drţimo se sultanove glavne

vojsk e, znajući da vrhovnokomandujući ljudi prate samoglavne bojeve, a ostali mogu krvariti koliko hoće, junaĉitise, ali to sve ostaje u okviru malih bojeva i malih ljudi, i

kasnije, kad izmrcvare, njihovih rodbina. A Alipašu moravidjeti prvo oko i potapšati najsnaţnija ruka – sultanova,

takav je on.

Doĉeka nadani ĉas.Sultanova glavnina naĊe se pred teškim porazom.

Alipaša je ĉekao uhode da mu dojave da se uplašio sultan – izgubio nadu. Kad se to i dogodilo sultanu poslao je

sahiju. Neka mirnom rukom napuni duvan, a dok ga

popuši njegovih dušmana neće biti – satrijeće ih

Hercegovac Ali- paša. Dade da ta sahija stigne i dosvakog momka na mejdanu, i našeg i dušmanskog. Našeda osokoli a njihove prepane.

Izjaha pred hercegovaĉku mladost, koja je

znatiţeljno oĉekivala njegovu pamet i glas:



178

"Junaci!" kaza i saĉeka da se umiri i posljednjimomak, pa nastavi ovako nekako.

Ovu bitku moramo dobiti. I to, za vrijeme dok izgori

lula duhana. Dao sam prepasti otporne Egipćane, proćukoda nas je deset puta više. Uspije li obmana, pred našimnaletom bjeţaće ko zeĉevi. Ne posustajte, gonite da se neavizaju, gonite do kraja. Kad Turci vide šta uradismo injima će porasti krila, priskoĉiće kao skakavci, i eto ti

kraja veliĉanstvene pobjede, zaćutao je nakratko, provjeravao da li ga pomno slušaju, nastavio je:

Iza nje uslijediće golemi darovi, a onda je zaprijetio:

Uzmakne li ko prije nego se moţe popušiti luladuhana, odmah je ostao bez paĉe, ja ću mu je srubiti.

Bude li, nedajboţe, drukĉije, što će reći da oni ne bjeţe,onda ćemo ovako: Na moj znak, boĉni će se polako primicati sredini, a kad dam drugi znak, zadnji ćemunjevito krenuti nazad, a ostali u tom poretku za njima,

i opet oborio je glas:

Da bude tako, jer ja vas nisam doveo da ginete,

doveo sam vas da pobijedite, a u najmanju ruku, dasaĉuvate glave.

Ja jarabi, pa to prije ne bješe viĊeno. Egipćanisuludo poĉeše bjeţati, ko Ċeca kad ih poćeraju iz tuĊeg bostana. A naši ko pašĉad u hajci. Zalajaše ko vuĉjaci.Odmah sam vidio koja su doba, odmah. Znao sam da je



179

Alipaša postao vezir, moralo je tako, jer takvu pobjedunije upamtila turska glava.

Bi li mogao sultan doći u sred zgarišta? Alipaši nanoge? Da se pokloni umu i hrabrom maĉu, bi li? Ima li

Turĉin toliko snage, ili mu je jaĉi ponos ili odnos?Smješkajući se, Alipaša je šaptao na moje uho. Kad bidošao, ime bi, Alipašino, kao voda kad plavi ravnicu,zaĉinilo i osvjeţilo tumornu carevinu. Onda bi pred njim bili otvoreni svi uzlazni putevi.

DoĊe mu car – na noge!

Jednom Hercegovcu turski sultan došao na noge!

Izruĉi brojne darove, svekolikim Hercegovcima.

Smail-aga posta carski kapidţi- baša. A Alipaša, konaĉnoi to – vezir. Gdje? Gdje je njemu volja.

"Samo je jedan narod gdje mogu da ţivim, i gdjemogu pomoći", rekao je iz punih usta i dodao: – "hercegovaĉki."

Tako Alija posta prvi, poslije slavnoga Herceg

Šćepana, istinski gospodar i veliki vladar kršneHercegovine.

Iznenadio je i sultana i stambolske dostojanstvenike.

Mišljahu da će zatraţiti mjesto velikog vezira, ali iobradovaše njegovoj skromnosti. "Nisam ja blećak", povjeravao mi se: "Postati veliki vezir, pa da mi iz potaje,



180

u tuĊeme svijetu, proburaze trbuh, otruju, ili prereţugrkljan. Izazovno je nositi ime velikog vezira. Ali kako je

biti kratko veliki vezir. Alija ţeli i mora da dugo nosinezgruvanu glavu. Hoće i da vlada sa visine, ali i onamora imati granicu. Neka je glava uzgor, pa će biti svega,i vlasti..." objašnjavao mi je zbog ĉega se zadovoljio samanjim – nego je iko oĉekivao.

I onda, da mu ugode više, istakoše mu tu rijetkododjeljivanu titulu – Galip. Posta insan sa najbogatijim

evropejskim imenom:

Vezir Ali paša Galip Rizvanbegović Stoĉević. Najdraţe mu je kad ga raja, od milja, naziva prosto – Alipaša.

To bi pristupni, dugi i zmijoliki put, kojim Alija odHercegovine napravi slobodnu, poštenu, radnu, uglednu i bogatu zemlju. Pod njim tutnjali su drumovi, a vidi na što je spao!? Najeo ih pa sad hoće i vlast da mu jamiju, ţalise prijateljima. Dušmani se kote preko noći – dodaje i

prijeti.

Došlo vrijeme kad ni sila ne smije silom.

Ta nije samo jednom umom odnio pobjedu, zašto ne bi mogao i ovom prilikom, ĉujem da je rekao Aminu.Lukavstvom poput starih vladara...



181

Sa glavom, oĉima i ušima, pet dana iza krupe,zagnjurenim u smrdljivi jastuk, sa koga je dugo kurlao

misli po matul glavi, nenadno doĊe do misli ko ja ga

ponese.

Otimaĉina vlasti osvjeţila je staraĉki um.

U prvi mrak, u rutinama kakve nose prosjaci,

Alipaša se iskrao iz bunskoga dvora. Banuo je u

Andrijinu kuću u Kosor i zatraţio milostinju. Nijeoĉekivao da je mrţnja toliko jaka, pa se zabrinu i više.Onda okrenu na bunski gaz, na drugoj strani banuvši izmraka, preplašio je neko malopoljsko dijete, pa je uzadnji ĉas umakao ispred sohe roditelja. Izbi u Blagaj pred kuću Mrme. Prihvatiše ga na konak, u kutak štale. Ni koru hljeba nije dobio – ni mahala je nije imala. Nije

vjerovao da je glad takva kakvom je prikazuju, uporno je

molio zalogaj hljeba, zaklinjao ţenu sa djetetom unaruĉju. Ona je molila da je ne zaklinje djetetom, kojeveć dvanaest hefta nije oţitilo.

U neko doba s njim osta samo stogodišnja slijepastarica. Bi i jedina koja musafira upita za ime. Alipašakaza da je ciganin iz Stoca, od kuće Kelecije, pa brzo preĊe na drugu priĉu, na sušu. Nena prihvati Kur'anom:"Sijaćete sedam godina uzastopno... poslije toga doćesedam teških koje će pojesti ono što ste za njih pripremili, ostaće jedino ono malo što ćete za sjetvusaĉuvati." Razgovor se širio na krupu, Alaha, Kur'an...



182

Alipašu. Nena bi govorljiva, napriĉa dosta nevaţnog, ali iovo:

Nena joj je priĉala, a i ona od svoje ĉula je, ko znakad se to zbilo, ali je bilo. Godinama je krupa ljetinu

tukla. Ţetva tanja od one prije. Gladna raja udarila i naBoga – a vladaru, silnom Hercegu, kidisala i na ţivot. Ilukav i pogan bijaše taj Herceg Šćepan. Tu naniţe, u

PograĊu, imao je prijatelja, siromašnog starca ali velikog

mudraca. S njim se nalazio samo kad mu je bilo teškovladati, išao je po savjet. Nevolja, krupa i suša Hercegasatjera u kuću mudraca. Kao i svaki put prije, starac i zatu strašnu krupu naĊe izlaz:

Ubitaĉna krupa pada tamo gdje se krije kurva. Bogne voli rospije, kazaće mudrac.

Kurvu uhvatiše, priznanju prisiliše, rospiju na poljurasĉereĉiše, Bogu po volji uradiše, krupu odagnaše.

Kao vilenjaka po oglašavanju pijetla, iz Blagaja

nestalo je prosjaka.

Već tog jutra poĉe da se dogaĊa nešto, oţivi Bišće,usprolijetaše se hodţe i zborljive ţene, s uha na uhomuhabete. Pojavljivali su se i Aminovi koĉijaši, odvodilisu i dovodili glavare. DogaĊalo se i pripremalo neštonesvakidašnje. Ali šta?!



183

U danu zanijemi raja. Oćutila je belaj, pa šĉamljenoisĉekuje rasplet.

Ni kukaĉa ni vikaĉa.

Svako ĉudo za tri dana.

Gdje je krupa, tu je i kurva – raspriĉa se.

Sa tri askera zareda R eponja, bišćanska sela projaha

u potrazi za kurvom. A kad se vrati i saopšti veziru da jedošao praznih ruku, Alipaša se pomami:

– Koga si pitao?

– Andriju u Kosoru, Junuza u Malom polju, Ahmeta

u Blagaju... – poĉe Amin nabrajati.

– Dosta! Pitao ljude!? Za kurvu treba pitati ţene...! – osori se Alipaša.

Crna obraza povrati se Amin, zareda od Opine. Tu

nabasa na jednu ţenturaĉu. Otprve bi prava. Kao da jegodinama ĉekala pitanje o kurvi, jedva doĉeka da priĉa:

Jedna cura je hodajući otkrivenih listova izazivalamomke i Alaha... S kurvarima je govna jela. I kopile

okotila. Zgraţaju se i nebo i zemlja, zagrmili ljutinom, u bijesu su se sudarili pa krupu izrigali – dunjaluk kaznili. I

neće prestajati dok se ne kurtališemo rospije...



184

U djevojaĉkoj kući, prstom pokazanoj, askeri pronaĊoše dijete – Fatkinoj!

Još nije bila ni shvatila o ĉemu se radi, a naĊe seuvezana meĊu ĉvorovima debelog uţeta. Nasadiše je nakonja, pa odvedoše na Bunu.

Uze sirotu na svoju sramotu!

Tom Alipašinom zloćom zapoĉe Fatkin kraj.Jutro zlom osvanu.

U grudima osjetih kolutanje olovnog klupka. Obori

me na zemlju. Molio sam Alaha, nadao se Njegovoj

pravdi. Mislima zagnjurivao sam i rovio po Kur'anu:

"Odjednom mu se priĉini da konopi njihovi i štapovinjihovi, zbog vradţbine njihove kreću.

I Musa u sebi osjeti zebnju.

Ne boj se... ti ćeš odista pobijediti.

Na Sudnjem danu će doista teško breme ponijeti,

vjeĉno će u muci ostati."

Boţe šta sam ti toliko zgriješio, pa me prestrogokaţnjavaš!? – i ne znam da govori moja glava sa

kaldrme.



185

Sve vidim, sve znam, pobijediće pravda, kao da izneba ĉujem Njegov glas. Biće kaţnjeni: "Biće odijela od

vatre skrojena, a kljuĉala voda biće na glave njihoveljevana; od nje će se istopiti ono što je u trbusimanjihovim, i koţa, a gvozdenim maljevima biće mlaćeni.Kad god pokušaju da zbog teškog jada iz nje iziĊu, biće unju vraćeni."

Dopuzah do sofe, sjedoh i poĉeh sabirati zdrave

misli, jer moram pomoći djetetu. Šerijatom, prvo što pomislih: "One koji ok rive poštene ţene, a ne dokaţu to sĉetiri svjedoka, sa osamdeset udara biĉa izbiĉujte i nikadaviše svjedoĉenje njihovo ne primajte, to su neĉasni ljudi."

Šerijat je ozgo, dole su Alipašini i Aminovi zakoni.Kako se s njima iznijeti?: "One koji vole da se o

vjernicima šire bestidne glasine ĉeka teška kazna i naovom i na onom svijetu; Alah sve zna, a vi ne znate." E

moj Alija, za slamku si se svezao, zaplovio, janje u kola

upregnuo, dabogda se dţombosao: "Oni koji obijede bezazlene vjernike, neka budu prokleti i na ovom i na

onom svijetu; njih ĉeka patnja nesnosna."

Zašto si se na mene okomio, ovolikom cijenomkaznio? Fatkicu si poturio siledţiji, malo ti bi to,dušmanine, pa si – ĉitav jad od krupe na nju sruĉio:"Ĉestite ţene su za ĉestite muškarce, a ĉestiti muškarci zaĉestite ţene. Oni nisu krivi za ono što o njima govore;njih ĉeka oprost i veliko obilje."



186


Ĉopor vukova upravio na mlijeĉno janje.

Krupa je i kamen stukla, a poštedila je Fatkin krov,

najmanja šteta u selu, da si mislio dosjetio bi se da nazdravoj kapiji ne moţe biti kurva: "Zar ne vidiš da Alahrazgoni oblake, a onda ih spaja i jedne nad drugima

gomila, pa ti vidiš kišu kako iz njih pada. On s neba, iz

oblaka veliĉine brda, spušta krupu, pa njome koga hoće pogodi, a koga neće poštedi." Fatku je poštedio, zar nevidiš volju Njegovu? A On je i tvoj vladar – opomeni se:

"Onaj kome pripada vlast na nebesima i na Zemlji, koji

nema djeteta, koji u vlasti nema ortaka i koji je sve

stvorio i kako treba uredio." On je Fatku poštedio.

Kako nevino dijete išĉupati, kome se obratiti? – Nijedovoljno moliti, ĉak ni Alaha. Boţe me pokaraj zbog poganih usta. Pu! – da grijeh ispljunem. Alah sve vidi i

sve zna, On će pravdu presuditi, zlotvore o jadu zabaviti,

Fatku osloboditi i za Omera udati, zdrav porod dati, ona

će sretno ţivjeti i svojom umrijeti. Mjesto joj je udţennetu, nju: "Ĉekaju sigurno edenski vrtovi, kroz kojeće rijeke teći, u njima će se narukvicama od zlata kititi i u

zelena odijela od dibe i kadife oblaĉiti, u divanima će unjima naslonjena biti. Divne li nagrade i krasna li

boravišta."



187

Kako nevino dijete išĉupati, kome se obratiti? Kakohrsuza udobrovoljiti, iblisa pobijediti? Ţalbu saĉiniti,kadiju podmititi, pred valiju kleknuti..?

Kako nevino dijete išĉupati, kome se obratiti?Osamdeset biĉeva će joj dodijeliti, sve damare umrtviti – dušu satrijeti.

Latih se konja. Najbliţe prijatelje obigrah, ali ne bi

vajde. Svaki kaza da ne moţe pomoći. Jedan bi iskren,veli pomoći ne moţe, ali moţe odnemoći.

Kad više ne imadoh kud uputih se Alipaši. Reponjame saĉeka, primi, poĉasti, svaku priĉu prihvati – osim

jedne. Molio sam i kumio, padao niĉice, ljubio skute...

– Ostavi mi dijete! Poštena je ko novoroĊenĉe...! – Ukabulila je! – ni pet ni šest, Ċubre od insana,

uzvrati.

– Šta je ukabulila? – zamucah pred dunjalukom koji

se poĉe izokretati.

– Ukabulila je, da je govna jela..! – uvjerljivo će.

– Ne šali se Amine, Alah te sluša! – zapomagah.

– Sve je priznala, sa Zaimom se kurvala – opet ćemrcina mirno i uvjerljivo.



188

– Laţeš, pogani Arapine! Okani se Ċeteta! – podvrisnuh. – Evo ti moja glava, okani se naivnog

jetima..! – u mahnitluk u poĉeh i prijetiti.

– Ne laţem! Ukabulila je, kad ti kaţem! SiĊi uhapsanu, pitaj je! – mrko lice bez damara, podlo a

osmjehnuto, zaista, bi uvjerljivo.

Silazeći niz ruţne basamake koljena zaklecaše,

nemli i mrki zidovi zaprijetiše, strah kosti naseli. Mogu liizdurati – sa ranjenim djetetom besjediti? Na što li ćedijete liĉiti? Jesu li joj dali kusati, piti, noću pokriti...?Djevojĉica meĊu razbojnicima, hajducima i propalicamasvih fela! Koliko su je degeneĉili, po rebrima bili,glavom o duvar udarali? Ukabulila!? Ako Reponja ne

laţe onda nije pri svojoj bila. Moţda je lagala – od

goveĊe ţile odmarala!? Kako ranjenoj djevojĉici pristupiti, šta joj kazati – ĉime nadu poduprijeti?

Kuku meni jadnom roditelju, kuku mi od sad do

vijeka. Blago tebi moja rahmetli miljenice, blago tebi

pokojnice, nisi doĉekala ove jade. Oj smrti pusta odazovise, udobrovolji, zgrabi me na ovom basamaku, ne dozvoli

da doĊe do susreta u koji sam pošao. Nemam snage, ne

mogu dalje silaziti – svoju krv u ćumezu zaticati. Ojsmrti pusta spomeni me se!

Insan ne zna za pravu nevolju dok u smrti ne spozna

jedinu sadrugu.



189

Ne strefi me! Zakoraĉivši u hapsanu ugledah premlaćeno ĉeljade, neko. Ona a nije ona!? Modrina

lijevo oko zatvorila, gubica otpeĉena, nos ko zgaţena babura, usirenom krvlju umazana, kosa raspletena, kiĉmazgurena, bijena, bijena i dotuĉena.

Iznad nje sam zastao – nijem ostao.

Reponja se keserio – sladio.

– Zbori ćaći, šta si jutros ukabulila!? – izdera se

pandursko pseto.

– Babo! Znam kako ti je. Oprosti mi. Ukabulila sam

– jedva razumjeh, u njoj je i govor ubijen. Stajao sam

nijem.

Amin se smijao grohotom. Nakazni smijeh je muĉio

i hapsanske zidove, odbijali ga i vraćali kao jezu od kojei on poĉe zazirati.

Napusti nas – ostavi nas same.

– Moj babo – poteĉe govor iz jadnice – vidiš šta od

mene uĉiniše!? Ţivu sahraniše. Da nisam ukabulila i tebe bi spratili i ubili. Rekli mi. Od mog ţivota ostalo je ništa,i prije ovog, Zaim ga je uništio. Priznala sam i za njega – kurvarom nazvala. Nek se sad gazija – uz mene. Oprosti

– poštena sam, ti i Alah to znate, moliću Mu se, On jeSvemogući. Ţivot mi je dokundisao, jedva ĉekam da

preselim u dţennet. Ne prestajem Kur'an uĉiti, uveseljava



190

me, ni biĉeve ne ĉujem dok mislim iz njega. Uĉim a oniudaraju, njih bole ruke, a ja ni mukajet. Alah je tako

presudio, bolove mi oduzeo, volju u dţennet udjenuo,sretna sam, jedva ĉekam kad će se ovo svršiti, kad ću na prag dţenneta kroĉiti. Koliko me više more to po mene uvjeĉnosti biće bolje. Za smrt sam spreman.

Neka ti je halal, babo! Halali i ti meni, pa idi! Za

oboje tako je dobro.

Ukabulila!? Kur'an: "Bludnicu i bludnika izbiĉujtesa stotinu udara biĉa... Neka kaţnjavanju njihovu jednaskupina vjernika prisustvuje."

Kako sam iz hapsane izletio, na sapi konja Ċipnuo, pa jahao, skakao, obilazio, kukao, na koljenima puzio,

poznanike i moćnike obilazio – ni prepriĉati ne bih umio.

Kao da sam zalutao u zemlju drugu neku. Sliĉnunašoj. Isti ljudi, rijeke, planine, i kuće – a nisu. Poznanici

isti a drukĉiji, govor jednak – a misli nisu. Koga sam god

posjetio – nije mi se obradovao. Kome sam god ispriĉaomoj jad – nije razumio. Kome sam god objasnio sluĉaj –

slegao je ramenima. Kome sam se god nasmiješio – nijemi uzvratio. Koga sam god pozvao na Alahovu kaznu taj

mi se – osmjehnuo. Koga sam god upitao za savjet

preporuĉio mi je tog istog – Alaha. Kome sam god

pokazao prstom na nepravdu – nije je vidio. Koga sam

god pozvao u pomoć da brani pravdu odgovorio je da jeona dovoljno jaka pa joj nije potrebna – njegova pomoć.



191

Kome sam se god prijatelju obratio – ponio se drukĉijenego sam mislio. A tako je i moralo biti, jer to i ne bi ova

zemlja – ni ovi ljudi. Ţalbeniĉe, i Bogu si dosadan.

Kad je ĉovjek u neprilici i sam obara svoju cijenu.Koliko je velika nevolja za toliko je srozava, sve do

bescijenja. I u svojim oĉima postao sam jado.

Najveća nesreća ĉovjeka je kad se osudi sam.

Skrhan, napušten od ljudi, tri ĉela na sofi samsmrdio. Zabun! Oh, kako sam bio ţeljan smrti, mislima jegrlio, milovao, dozivao, tepao, Alahu se za nju molio, ne

okušao, ne pio – silom umirao.

I za smrt se treba rvati. Kakva je to tek nesreća, i

bitku za smrt izgubiti.

I za smrt se treba izboriti.

9. Drvo zakum biće hrana grešniku

Do dva dana još jedno ĉudo zbiće se, tada ću saznatiovo što ć



192

u ti, Fatkinim rijeĉima, pripovjediti. Fatkinim?! Da,

baš Fatkinim, to ćeš shvatiti tek nakon priĉe koja ćeuslijediti iza ove.

Jadna li je gladna majka kad mora dijete napustiti,

imućnijem podmetnuti, vjerujući da će ga taj pribrati,nahraniti, saviti – dijete preţivjeti. O tome sam misliladok sam jetimu prilazila. Kad ga razvih, pa ugledah

izboĉena rebra, tuga me skoli. Nevinašce sam unijela,

oprala, previla i napitala. Slijedećem povijanju seradovala – majĉinstvo osjetila. Omera se poţeljela, nanaše dijete pomislila, oĉima lice ovlaţila, braću i majkuoplakivala, dobroĉiniteljstvom dušu hranila – srećna bila.

Krupa i kamen stukla! – o tome se svuda govorilo.

Proćuka se da je krupa zbog, ne budi primjenjeno,rospije. I jesam i nisam u to vjerovala, u djetinjstvu sam

za tu priĉu slušala, ali se belaju nisam nadala. KadReponja sa askerima banu u avliju, pa oĉi pr ikova za

bešiku, dosjetih se priĉe. Obamrijeh.

– Kopile!? – dreknu mrcina.

– Našla pred kapijom! – promucah.

– Kopiljan, rospijo! Veţite je! – naredi goropadni

dušmanin.

Pripraviše uţe kao da sam hajduĉki harambaša.Ruke ukrstiše, tri puta obmotaše, kao na konju kolan



193

pritegoše, na tvrdo zavezaše, dvojica za struk zgrabiše, pred askera na konja nabaciše – potjeraše na Bunu. Misli presvrnule.

Nikako da doĊem k pameti, da razaberem šta sedogaĊa sa mnom, zašto sam na konju, uvezana, kaţnjena,kud će i šta kane sa mnom? O kako u nevolji okraĉa pamet! Za mene će misliti babo, na tren se utješih. Alikad naglim mrdanjem konja bol od uţeta sijevne,zaboravim sve osim straha.

Zašto baš mene?

Najednom, k ao kad zavijuga zmija u otkosu, izvuĉese tanka misao – na mene svalili sav jad krupe!

Vidjeh brdo krupe na slabaĉkim plećima. Iz njega pomalja glad, bolesti i nemir raje – nevinu teško optuţili.Teţinu bremena mjerila sam više puta – mnogo oka. Kao

da su se i goniĉi preplašili od siline laţi, ništa nisu zborili – i oni glave pokunjili. Panduri ĉak i saţaljavali. Pokantaru Kur'ana ĉekalo me sto biĉeva. Mogu li ih preţivjeti – hoću li kurvanjski završiti? Zašto je baš mene

ovo breme dopalo? Mene, a i baba moga! On je premnogo ispaštao, poštenje skupo plaćao, ali nijedovoljno nauĉio. U cijenu poštenja i mene je zaloţio,opet nije popustio. Vrijedi li toliko pošten biti, sa ĉetvorodjece platiti? Uz sve što je iskusio, mene je morao poštediti, cijenu poštenja bolje odmjeriti, jaĉem bar jednom popustiti.



194

Poštenje! Šta je to?

Je li pošteno, za rad poštenja sinove, ţenu i jedinicuzavezat za uzicu i gurnuti niz Bunicu?

Ponosih se poštenjem baba svoga, pravdah njegoveodluke, ci jenih ţrtve, radovah upornom odupiranju,kušanju i vjeri u Alaha koju nikad nije sumnjiĉio. Vazdase boljem nadao.

Da li je i vjerom pregonio pa i Alaha umorio?

Da li me je ubio on?

Da je bio manje pošten, koliko i drugi oko njega,

imao bi neprilika sa savješću, znam, ali bi na drugojstrani dobio puno- puno više, pa bi se to dvoje pomirilo.

Ţivot bi i meni i njemu bio ljudskiji, moţda i ne bi bio uĉelu dţenneta, bio bi tamo gdje će i većina. Do prvenjegove nevolje i mogu da mu shvatim mjeru poštenja,takva sam i sama, ali je kasnije morao izvlaĉiti drukĉije pouke, trebao je misliti i na to da je roditelj, koji mora

podići evlad – zanoviti ţivot. Tu duţnost i Alah nareĊuje,

jer je On stvorio ţivote, a On je dozvolio i nepravde kojese ĉine, ali i u kojima se jedino mogu podizati djeca. Nazemlji a ne – na nebu. U Hercegovini a ne negdje

drugdje.

E moj pošteni babo, pošten i lud su na istoj deredţi.Poštenje te koštalo dva sina, dugo si razmišljao o toj



195

cijeni, sebi je pogr ešno opravdao, zbog toga ti se desiloda poštenje trećim nadoplatiš, a mojom majkom i

preplatiš. Godinama si se presabirao, izmislio i mahnitlukda bi bar saĉuvao mene, ali i poštenje. Sa poštenjem uzagrljaju i Kur'anom u duši nastavio si ţivot, svoj neki, pitam se da li je sebiĉan? Jer i mene si iznio na veresiju, ane moţeš reći da nisi mogao pretpostaviti ovakav ilisliĉan završetak borca poštenja. Alipaša je tvoje poštenje

i ugled trebao, za njim posezao, kazne i prijetnje sukao,ne bi li te na svoju stranu prevukao. Nije mogao. Onda ti

je hrsuza Zaima podmetnuo, mene obrlatio – zaljubio, sa

mnom ti naplaćivao. Nastavio si samo svoju ĉudnuljubav, od topline zagrljaja okolinu nisi vidio. Znao si u

kakve je sve jade Alipaša u stanju ubrusiti, da bi seodrţao na vrhu. Priĉao si toliko puta, ono, kako je smako

Smail-agu Ĉengića, kad mu splasnu ugled, kako ganamaĉe pobjedom u Drobnjacima. I više, obeća pomoćveziru Vedţihinu, koji je radio protiv Porte, a vamo... Na brzinu sazva sve hercegovaĉke ajane na sa bor u Konjic,

pa jednoglasjem izbori mahzar, kojeg po Selim begu

posla sultanu. Njim caru zada tvrdu vjeru da će uHercegovini vladati red i mir, i otpor veziru Vedţihinu, a poslušnost sultanu. I sve to napravi, da bi od sultanadobio odriješene ruke, što se ubrzo i dogodi. Na taj naĉinosta bez velikih suparnika. A vlast ko vlast, kad sasijeĉe jake kidiše i na male, Alipaša udari i po njima. Upriliĉioni sastanak sa Crnogorcem, gdje dogovori naĉinispomaganja u borbi sa hercegovaĉkim begovima. Tako



196

doĊe do one njegove podvale u Ostrogu. Alipaša će tamonamamiti begove, a vladika ih potamaniti. Tu si i ti

trebao izgubiti glavu, kao i Resulbegović, Redţepašić,Mušović, i moj nesuĊeni Zaim-aga. Ĉak i Alipašin roĊakMustaj beg Rizvanbegović. I osto si sluĉajno, kao i ostali,

zahvaljujući crnogorskom ĉojstvu, ljudstvu nekogdrobnjaĉkog kneza prema Bašagi, koji vraćajući ljudstvo,dohaberi Bašagi o zavjeri, u zadnji ĉas. Već opkoljeni u

Ostrogu, umakoste izmeĊu već osutih kuršuma. Još si itada bio slijepac pred Alipašom.

A nisi se dao razlogu, govorio ti je Hasan-beg

Resulbegović, govorio je i tebi i Alipašinom sinu HafizRizvan- paši, koji doĊoste da ga vodite, govorio je:"Budale vode pod Ostrog, a Haso je još pametan. A i ti

Bašo, ako budeš mene pitao, nećeš ni kroĉiti", opominjaovas je.

Riješivši se rahmetli Smail-age Ĉengića, zasmetamu ugled Hasan- beg Resulbegovića. Sad valja i njegaukloniti. Kako? Za trebinjskog muselima imenova svoga

sina, Rustem-bega, a halavnog Hasan-agu premjesti u

Pljevlje. Ko pametan insan, ne ode tamo, već se povuĉe uneko seoce kod Trebinja. Na ovaj Hasanov korak Alipašane bi pripravan, ali ne smjede udariti i na njegov ţivot, bilo bi suviše vidljivo. Tim prije što njegov sin poĉeĉiniti veliku tiraniju, pa se vezir zaplaši šire osvete, a već je bio nanjušio lizanje Trebinjaca i Mostaraca, koji su još prije iz svoje ĉaršije proćerali sina mu Rustem-bega. Da



197

bi saĉuvao sina, povjeri mu Poĉitelj i Gabelu. Lani, taĉnona Boţić, priĉao si, kako Alipaši izaokolo pristiţe novi

bosanski vezir, Hajrudin- paša. A vi, brţe bolje, naivci,mostarsko poslanstvo na Bunu, bosanskom veziru. Mislio

si da je Alipaša mahnit, da ne zna tvoje maslo, poslao sihodţu Muharema Ćenana. Dali ste mu trista groša, da pešćešom pridobije bosanskoga vezira za vašu stvar. Ašta gost vezir kaza:

"Aferim, imam hodţa. Vrati se u Mostar, pa nekadoĊe nekoliko vaših prvaka, i sve ćemo lijepo srediti..."

I kad tvoji odoše na Bunu, a tamo, već sjedevaskolici hercegovaĉki ajani, i vezir Ha jrudin sa tri

hiljade askera, i Sarajlija Šerif Fazli, u kojega ste polagalinadu, i zatekoste begove, muselime, kadije... i sve za koje

ste drţali da su s vama. Šta vam onda sultanov ĉovjekkaza:

"Zašto se bunite? Šta vam je nepravo uz cara?" nekaza uz Alipašu, kaza uz cara, dade na znanje da je isto – car ili Alipaša.

"Nijesmo ustali na cara, nego na tiranina Alipašu..."tvoji još naivni, poĉeli su pojašnjavati, optuţivatiAlipašu.

"Od sada će Alipaša zapovijedati pravednije, a

suviše će biti i carska..." koĊene, umirivao vas je carskivezir.



198

I eto, kad si mislio da je Alipaša gotov, on opet navrhu. Opet tebi maĉ nad glavom, a ti ga ne vidje. Znao si

da se uĉvrstio, da je dao sina Nafiz- pašu da vezira pratiza Bosnu, preko Gabele, Ljubuškog i Duvna, doTravnika. A ti i tvoji opet na Alipašu, otrovaste mu sina Nafiz pašu, u povratku, u Imotskom, gdje i umrije. Kadga je sahranjivao u Gabeli, doĉuo si prijetnju:

"Ragibovo maslo nije za ramazana, ubija moju

sveteći svoju Ċecu.

Moţda sve to i nije tvoje djelo, ali bilo je koliko-

toliko, a evo kako ti se vratilo. Nikako da shvatiš, moj babo, da je za maĉka velika teleća glava. I šta sada? Zreloţito gotova je strnjina. Vjeruješ li sada u pravdu, kakosada dumaš?

Uz koju cijenu se smije poštenja drţati?

Krupa i kurva je dodatna cijena.

Poštenje ukupnim imanjem platio – osta i bez njega.

Tvoja šćer je kurva!?

Poštenje – šta je to?

Kako ću dokazati da nisam kurva? Pomozi mi pošteni babo. Znam, opet bi mi Kur'an preporuĉio: "Akote oni u laţ utjeraju, pa – i prije tebe su poslenike u laţutjerivali, a Alahu će se sve vratiti."Kako ću na Buni



199

nevinost dokazati, pitam te?: "Ti otrpi ono što oni govorei sjeti se roba našeg Davida, ĉvrstog u vjeri, koji se uvijek

Alahu obraćao."

E, moj babo, poštenje si i meni u pamet utuvio, bolje bi bilo da si lupeţa i laţljivicu odgojio, danas bi sa mnomrahat bio, sa unuĉićima se igrao.

Da je neko ĉeljade iz sela reklo – Fatka je govna

jela, i mlado i staro bi na nj udarilo, naruţilo, poštenje branilo – sa mnom se zakljinjalo. A ovako, kad na

poštena insana vlast udari, zgodom raju pripravi, prva pomisao osvoji – moţda i jest, ta niko nikom ne svijetli.

A kad se to ĉeljade uhapsi, pa mu se zlo nakalemi, još proturi da je ukabulilo i pokajalo, raja se razoĉara, raţestii sama traţi primjernu kaznu.

Moţe li se prav odbraniti, netaknuta naziv kurvesprati – kriva Drina is praviti? Hećim je našao nepoštenu,i to će slagati, raju razjariti, krupu objasniti – vlast

poduprijeti.

Svašta sam do Bune dumala. Uduljilo, ko da sam

godinama jahala.

Ubaciše me u nemli mrak, bakraĉima vlaţiše kameni pod – ništa ne pitaše.

Vlagu vlaţiše – ništa ne pitaše.

Zid i glavu sudaraše – ništa ne govoriše.



200

Šakama oboraše, nogama rebra kršiše, zubeizvaljivaše – ne zboriše.

Bol i strah u grudima zametnu crnilo, da omrzne

ţivot, da misli zamijene tlapnjom, da pomraĉi razum – da

izmagli volja.

Od siline bolova sve me preboljelo – i bolu umorilo.

Da li sam svjesna bila? – ni udarce nisam višeosjećala.

Iskusni dţelati su dobro znali kad su me savladali.

Alipaši dojavili.

Umrijeću, nema povratka, sada je sve poznato. U

posljednjoj sam stazi sudbine, na kraju ţivota, koji je, samalo više sreće, mogao biti tek iza poĉetka. To je mojasudbina. Sudbina!? Svaki Njegov rob je ima. Pamet i

sudbina su nedjeljivi, svako ima svoje. Zašto su takvekakve su? Koliko insan moţe utjecati na njih? Da li biljke i ţivotinje imaju razum, ne znam, ali sam sigurnada imaju sudbine. Kroz sudbine biljaka spoznavala sam

svoju, i ĉesto razmišljala o njoj. Proklinjala je poumiranju braće i majke, mada je još nisam bila spoznala.Znala sam joj samo posljedice. Po nesreći trećega brata,Meše, poĉeh je odgonetati, tada i babo poĉe luĊeti. Svakiĉovjek razmišlja i goneta svoju sudbinu, u razliĉitimţivotnim prilikama nejednako snaţno, u nevoljama



201

najviše. Imala sam ih dosta, osamljivala se povrhduvaništa, tuţila.

Nakon što ojaĊene trepavice iscijediše i zadnju kapoĉne vlage, pogoĊena nesrećama i okruţena besmislomţivljenja, povukoh se u hladovinu kvrgave kruške, povrhnjive tek zasaĊene duvanom, i pogledom rasplinuh misliniz duvanište. Besprijekorno pravi uzduţni i popreĉniredovi jutros zasaĊenog duvana, skladnošću zaokupiše

misli, pozvaše ih na preobraţenje iz zbrke u sklad.Proklizaše istovremeno svih dvanaest uzduţnih redova,

povraćaše i ponavljaše zaustavljajući se na svakoj sadniciduvana. Progonjena teretom bezizlaza navratih i

slijedećeg dana, i slijedećeg, i... Iznad duvaništa poĉehdoţivljavati trenutke smiraja, koji se iz dana u dan

produţavaše. Toga proljeća, ljeta i zime, svakodnevnosam navraćala i druţila se sa ureĊenim redovimaduvaništa. Porastom duvana sazrijevao je i moj razum.

Drugoga dana po sadnji, prisjećam se, raţalostišeme uginuća dva struka duhana u trećem redu, jednoga usedmome, i tri susjedna u dvanaestome redu. Trećega

dana uginu i struk iz prvoga reda, i još jedan izdvanaestoga. Slijedeća tri dana ne bijaše uginuća. I opetuginu jedan iz dvanaestoga reda. Zašto je polovinauginulih u dvanaestome redu, nametnu se pitanje i nove

misli, koje izvedoše na pojam sudbine. Na sreću, duvanise dokopaše ţivotnih ţila, i punim zamahom zelenišenjivu. Dugo ne bi uginuća, ĉak u dva mjeseca. A onda,



202

neoĉekivano, tu ispod mojih oĉiju, u dvanaestom redu,obehnu najkrupniji duvan, sjutra i uginu. Zašto baš on, i

zašto baš o Vidovdanu, vremenu najsnaţnijega ţivotnograsta? I opet dugo ne bi smrti, oglasi se tek na jesen, u

poĉetku rjeĊe, pa sve ĉešće. Gledala sam masovni pomor,navikavala na smrt. Na kraju, dugo osta samo jedan

duvan, u dvanaestom redu. Starac je samovao sve do

naleta krezube slane.

U duvanskim ţivotima prepoznavala sam ljudskesudbine. IzmeĊu hiljadama raspojasanih duvana traţila jedinku moje sudbine. Koji sam duvan po redu? Snaţnosam ţeljela dug ţivot, sudbinu posljednjega, i u njuduboko vjerovala. Danas je oĉito da me nije zapala.Znam svoj duvan, to je onaj, vidovdanski, koji uginu u

naponu snage.

Svaki insan ima svoj duvan, svoju sudbinu, koja je u

stalnom vidokrugu, a velika mu je sreća što je ne umije prepoznati.

Na redu je smrt moje sudbine, neoĉekivano preranasmrt, na koju ne mogu utjecati, kao što to nije mogao nividovdanski duvanski momak iz dvanaestoga reda.

Ĉudna bi sudbina i dvanaestoga reda, sliĉna babove porodice, puna preranih uginuća, ali i najduţeg ţivota.Osobita sudbina. Babo će durati do duboke jeseni, domoje nekad ţeljene sudbine, o kojoj sam, ovom prilikomi povodom, promijenila mišljenje, sada mi je ruţna. Babo



203

će bitisati dugo, dok ne proţivi sve moguće patnje ovogasvijeta.

Kao što i biva pred smrt, razgalilo mi se, pa opetnavaljuje bol i mrzovolja. Kad bi i pomilovanje uĉinili,ţivot poklonili – osramoćeni bogalj bi se odrekao togdara. Juĉe sam se plašila i mraka, jutros sam kuraţna, prkosna, pred smrću jaka kao glogov kolac, i utvare mi

prave prolaz na putu seobe u dţennet, silno se radujem brzom umiranju – umiranjem hranim se. Ipak, rodila mi

se jedna ţelja – osveta Zaimu.

Znao je koliko sam ga volila, za njim mahnita bila,

mislima ga milovala, za nj se Alahu molila, svako dobro

mu prizivala – svojim ga smatrala. Na takvoj ljubavi

podlost zasnovati, Alipaši posluţiti, poštenom starcu sesvetiti. Zajam treba vratiti.

Zaime, da vidiš šta si od ljubavi napravio, kako simladost ostario – dabogda se dţombosao: "Drvo zakum

biće hrana grešniku, u trbuhu će kao rastopljen metalvreti, kao što voda kada kljuĉa vri. Šĉepajte ga i u sredognja odvucite, a zatim mu, za kaznu, na glavu vodu koja

kljuĉa izlijevajte."

Zaime, ti si me ubio, ljubav Ċubretom zakadio, ni

mrava nisam zgazila, zašto si na poštenje golemo bremezla natovario, zašto, o sebi se zabavio?

Kur'an!



204

On mi je ostao, i baba je ĉitav ţivot nosio i ponosio – i mene je njim zadojio.

Kur'an!

Poštena sam: "On sve ĉuje i sve zna – zna zašto je touĉinio." On me dţelatima predao – da bi me više uzvisio.Alahu – predajem se u tvoje ruke. Već si mi pomogao,kad su me bili – bolilo, pa prestalo.

Zaime, krvniĉe, Kur'an mi – Kur'an ti: "O vjernici!

Propisuje vam se odmazda: slobodan za slobodna, i rob

za roba." Zaime, ubio si me – ubiću te!

Da li je moje da sudim na zemlji, pa i Zaimu, poĉehse pitati. Razmišljajući misli se uznemiriše, pa

usredsrediše na krupu i rospiju. Ne znam kad je u mene usaĊeno vjerovanje, niti ko

ga je usadio, da krupa pada zbog pojave kurve. To mi je

udjenuto dok sam bila u povoju, već odavno sraslo je umojoj liĉnosti, kao što je bilo i u mojoj majci, neni, praneni... Duboko sam vjerovala u tu povezanost, i

nuţnost kaţnjavanja kurve. Ni pretpostaviti nisam moglada zbog toga moţe stradati ikoja poštena ţena, a pogotovo ne djevojka. Iz tih razloga ne mogu oĉekivatirazumijevanje drugih za svoj poloţaj, koji je nastaosticajem moje sudbine. Šta više, ljudi će mojim sluĉajemsamo poduprijeti vjeru u uzajamnost krupe i kurve. To

mora biti tako, jer ova krupa najveća je od svih pamćenih



205

u ovome kraju, krupa koja je i kamen stukla. Tu, zaista,

mora biti i najveća kurva, a to sam im ja. I najpošteniji su

u to uvjereni, od kolijevke uĉeni su tako. Ţrtva sam koju je lako opravdati – oĉekuje se. Niĉim je ne moguizmijeniti, ne moţe to ni otac Ragib. Da je ova nesrećadopala koju drugu ţensku, zahvaljujući dojuĉerašnjemuvjerenju, i sama bih se zalagala za nasilje, baš ovo kojeĉine meni, pa otkud meni pravo da raju osuĊujem za

svoje stanje, svoju smrt. Nevina sam koliko i preranozimsko janje, ali tu istinu znam samo ja, u rajinim oĉimasam vuk, i na saţaljenje ne mogu raĉunati. Moţda je zaopšte dobro bol je ovako, jer strada samo jedinka, a raja

će odahnuti, osjećajući se oduţenom Alahu – izbavljenom.

Ako će moja nesreća posluţiti za masovnu sreću,neka im bude, neka ţive u zabludi sreće. Zlotvori,Alipaša i Reponja, jedini su vlasnici istine, tuţioci i

sudije, ali njihova duša nije moja briga, On je zaduţen zanjihove muke, nadam se najgolemije, ĉak ne bih ţeljelani svjedoĉiti toj stravi. Raji je Alahova volja ĉestoneshvatljiva, ali je uvijek pravedna. Pravedno je da raja

mora vjerovati u bolje sjutra, pravedno je i da sam ţrtvaAlahovoj milosti, jer me iza nje ĉeka beskrajan ţivot udţennetu izobilja. Volja je to Njegova i moje sudbine.

A Zaim!? Šta je sa njegovom sudbinom? Uz kurvu je krupa, a kurvar? S kim je jela govna, pitaće raja, traţitii drugu ţrtvu. Bude li Alipaša u neprilici zbog tih pitanja,



206

ţrtvovaće prvog momka na kojeg nabasa Reponja. I još jedna nevina ţrtva, opet drhtavo janje. A vuk!? Zaim jekurvar, okorjeli kurvar, tako je i postupio prema meni,

zloupotrebio muške mišice, a samo je sluĉajnost presudila da zlodjelo ne izvede do kraja. Stub srama je za

Zaima, kazna za oĉito zlodjelo, ali i vaţnije od toga, timĉinom oslobaĊam nekog nevinog, na smrt osuĊenogmomka. To mi je pravo i duţnost po Njegovom uĉenju.

Misli mi je presijekao Aminov smrad, oćutila samga iznad glave.

– Rospijo, priznaj! Alipaša ti je poruĉio; pogubićete, ne priznaš li, pogubiće i Ragiba.

– Priznaću! Ostavite baba!

– S kim si govna jela, kurvala? – sav sretan zasikta

Reponja.

– Sa Zaim-agom sam govna jela i njegovo okotila – grunu iz mene osveta.

Od dragosti se raskrivio, uz basamake ustrĉao,

Alipaši odlepršao. Uhvatio mu je muštuluk.

Uţivala sam dok su uvodili uvezanog snaţnogkrmka, i kad su mu kršili rebra – ništa nisu zborili. Injega ujedoše za dušu. Zapomaga nemoćno kao što sam i ja zapomagala ispod njega. Grlat plaĉ potrese zidovemraĉare. Baš kao i ja, na kraju, umiri se.



207

Samo oni znaju, uz Alaha, zašto su ga strpali u moju

samicu. I to je neka golema igra, valjda da prije poludi. U

predasima me molio i zaklinjao:

– Priznaj da si lagala. Priznaj, zar se ne bojiš Alaha?

– "O vjernici! Propisuje vam se odmazda" – kazah

Alahovu i dodah: – Moja smrt tebe nije ganula.

– Pomagaj, moja Fatkice! – buncao je.

– Đe si do sad bio, koliko si nevinih ubio? Gazija askukavĉio se, doĉekao: "Na dan kad nevjernik prste svoje bude grizao."

– Pomagaj Fatkice, otići ćeš u dţehennem! – razum

mu se vraćao i odbjegavao.

– "A na dan kad se nebo rastvori i samo tanak oblak

pojavi i kad se meleki sigurno spuste, tog dana će istinskavlast biti samo u Milostivog, a biće to muĉan dan zanevjernike." Ja sam poštena vjernica, dţehennema se bojti – govorila sam trezveno i iskreno.

– Fatkice, pomozi mi na ovom svijetu, a... – pokušaumiljato.

– "Mi smo za one koji ĉas oţivljavanja poriĉu pripremili vatru razbuktalu. Kad se primaknu na

vidokrug, ĉuće kako gnjevna kljuĉa i od bijesa huĉi, a



208

kad budu baĉeni u nju, u tjesnac, vezanih ruku, propast ćetamo prizivati" – iz mene je kuljao Kur'an.

– Fatkice mila, pomozi mi! Oprosti, kriv sam,

Reponja mi naredio, znaš i sama, Ragib-agi se svetio.

Kriv sam, Alahom te zaklinjem, pomozi! Kaţi da si

slagala, da bi mi se osvetila, kaţi, pomozi, spasi dušu... – kukaviĉluk ga nadvlada.

– "Oni samo znaju spoljašnju stranu ţivota na ovomsvijetu, a prema onom svijetu su ravnodušni" – nastavih

svoje i Alahovo.

– Pomozi, pomozi bona, pomozi molim te, pomoćićeš i sebi, ovako ćeš i ti u dţehennem..! – plaĉljiv, jadnose doimao, potsjećao na prosjakinju sa neprometne

raskrsnice.

– "U dţennetskom perivoju ću se radovati" – kazah

svoje vjeĉno stanište.

– Kriv sam, oprosti. Alahom te zaklinjem. – Opet

prosjaĉki zov.

– "U trajnoj ćeš muci biti" – ukazah na ajet njegove

sudbine.

– Fatkice mila, urazumi se! Griješan sam, ali razumime, morao sam slušati silu, po njihovom se vladati, ili

bez glave ostati. Ubili bi me! – Za tren ga shvatih ali i ne

oprostih.



209

– "Bizantinci su pobijeĊeni u susjednoj zemlji, alioni će poslije poraza svoga sigurno pobijediti za nekolike

godine... i tada će se vjernici radovati." Tvoja smrt zaGaĉane će melem biti, ĉiste have će se nadisati. – Potsjetih ga i njemu na suprotnu stranu, stranu

ucvjeljenih.

– Koliko te molim Fatkice, bona, urazumi se! – Kao

razmaţeno dijete, uporno je traţio oprost, smatrajući damu, kao osobitom insanu, i pripada.

– Kad si smrt ti sijao ĉemu si se nadao? – pokušahmu zazvati pamćenje.

– Morao sam, ĉuvao glavu... – predajniĉki i klonulo, jedva ĉujno prošapta.

– "Tako su se faraonu ruţna djela uĉinila lijepim ion je bio odvraćan od pr avog puta, a lukavstvo faraonovo

se završilo na njegovu štetu." – Kazah svoju na koju

Zaim ne odgovori. Zanijemio od bola.

Baba je stigla nesreća zbog nepovijene kiĉme, a

Zaima zato što ju je povijao, gruvale su misli gledajućimomĉinu bez svijesti. Ĉudne su ljudske sudbine i njihovi putevi koji se nikad ne sretnu, do na kraju. Babova

nesreća je u premalom povijanju, a Zaimova u predubokom. Ni u jednog taĉan kantar, a bez njega nemasretnog ţivota. A moja sudbina je takva da mi ne dade ni



210

priliku da odaberem svoj kantar, tek sam mu dorastala,

propinjanjem na prste tek ga dodirivala.

Kako se od onolikog delije stvori ovo malo jada, šta bi od nabreklih mišica, kako nesta Zaim-age, dijete koje

cmizdri – plaĉe i moli? Strah mu razum batalio, a meni

ga bistrio. Uz Alipašu i Zaim se lukavstvom druţio, nanjega obikao, nevolje drugih nije vidio: "Danom kada im

lukavsta njihova nimalo neće koristiti i kada im niko neće

pomoći." Strah na razum uĊahao, u dţehennem poćerao:"IzmeĊu vatre i kljuĉale vode oni će kruţiti."

– Kuku meni jadnome, pomozite mi! – iz

skljokanika nenadno riknu.

– Tako su ispod tebe kukali, nisu te ganuli. Alipaša,

Reponja i koĉijaši, kako ih naziva babo, poĉiniše silnazla, i tebe namamiše zlatom i vlašću, a sad im ne trebaš,odbacuju te kao poderan obojak. Ne trebaš im više, sve ti je jasno, i kasno. Zlodjelo je zlosvanulo: "Ova gomila ćezajedno s vama tiskajući se u dţehennem ući. Ne bilo im prostrano! U vatri će oni doista goriti." Silni Zaim-aga, i

za moju patnju treba raĉun platiti: "Moje prokletstvo će tedo Sudnjeg dana pratiti." Vidiš li kakva sam, šta sinapravio, iskrenu ljubav u smrt taliznuo, dabogda se

dţombosao: "Ja ću se, evo, razboljeti. Idem onamo gdjemi je Gospodar moj naredio", u dţennet. Alahu se moli, a

ne meni, neka bude što nam je suĊeno: "Alah je stvoriteljsvega i On upravlja svim, u njega su kljuĉevi nebesa i



211

Zemlje."Dobićeš što si zasluţio, i ja ću se moliti za to,neka nam sudi jedan kantar – Kur'an pravedni.

Moj Zaim-aga, po sto biĉeva treba izdurati, predhiljadama pogleda – niko to ne moţe podnijeti. Po voljiAlaha ja ću prije umrijeti – preseliti. To saznanje poĉelote plašiti, a mene veseliti – kako svoju muku gledati. Ti

ih imaš dvije – i moja biće i tvoja.

U jednoj smo prostoriji, a planine izmeĊu nas.

Hercegovci će se sliti da se naslaĊuju na našimslinama, neću im priuštiti to zadovoljstvo, visoko ćuizviti glavu – srećom prkositi. Mnoge ću duše uznemiriti,oĉima biĉevati i dţadu u dţehennem predskazati, pošteneopomeniti, svojom nevinošću obasjavati. Mirno odseliti.

Moja smrt moţe i dobru posluţiti, razum vladararazdrmati, mirne pokrenuti – osvijestiti.

Na nepravednom gubilištu – srećom ću prkositi!



212

10. Između vatre i ključale vode oni ćekružiti

Ispamećen, sulud, kao na guvnu konj, trĉkarao samuokrug, od insana do neĉovjeka, jaka i nejaka, prijatelja i

dušmanina – vrhao obršeno. U stanju nemoći i neznanjaobreh se na Buni – kidisah na dvore.

Tvrdo me uvezaše, pa odbaciše uza zid konjušnice. Ne znam koliko sam tamo dreţdio, u svijest me povratikrmaĉa, zarokća – napsova.



213

– Pomozi mi dragi Alija! – povih joj se.

– Sikter od mene, nalet te bilo! – izrokća u prolazu.Opet misli otkazaše, odlutaše.

Još dok smo bili momci, prije nego odosmo naSrbiju, jašući iz Stoca ka Mostaru, pod Hrtiješomsretosmo jednu curu. Hurija. Vitko tijelo kao mladica

trešnje, glava rumena kao mitrovdanski šipak glavaš, oĉi

trnjinaste, zubi kao Ċerdan, koţa, uši, nosić i kosa kao uĊeteta, prsi kao kablići, pod teretom bucata paĉijimhodom se gegala – kukovima kao da je izazivala.

Opĉini, Aliju i zamahnita.

I ona je njega u trenu susreta begenisala.

Vlahinja i Turĉin u ljubav ubrusili, danima, heftama

i godinama ĉeznuli – za zagrljaj ţivjeli.

O ljepoti Berberović Mare znala je Hercegovina, nagodovinama je pjevala:

U sred polja Mara zacurila.

S vrh Veleţi vila se spustila.

Ljepotici Mari momka obećala.

Po Hercegovini gazije traţila.



214

Mara ih je na hiljade odbila.

Gazija nad momcima, Alija, sve više i više odgarao je na ţeravi ljepotice. Pored vlasti još jednu zavolio.

Vlast osvoji, vlahinju ne mogaše oţeniti

Obje ih je volio, grlio i ljubomorno ĉuvao.

Ljubavnici obolješe.

Mara je godinama odbijala prosce – nadala se Aliji.

Ljubav je nije napuštala, ali nade bi sve manje, pa pjesmom poĉe rigati:

Neka ĉuju vaskolici momci

Ljubav kriju djevojke uvojci.

Vila je momka odabrala

Silnog Alipašu dodjelila.

Vlast na ljubav grunula

Vlahinju Turĉinu zabranila.

Alipaša i kad bi me prosio

Vlahinja ne bi pošla za te.



215

Al kad bi drugu doveo

Ţivot bi ti omrznuo.

Objesila bi se na vrh bora

Na Buni pored tvojih dvora.

I te sam Alipašine jade svjedoĉio, sahije prenosio,raĊanje djeteta nadzirao, kopile i majku štitio. I druge muisprosio, pa i tugu Marinih oĉiju bremenio, Alipašinusuzu dušom brisao, sa njima i ja tuţio – ali vazda sam

Aliji bio vjeran.

Na Maru kidisa asker, silovanje naumio – za

Alipašinu ljubav nije znao. Otac stao u zaštitu šćeri, ludamladost se isprsila – oca ubila. Sasjekao sam krvnika po

nalogu jarana – i tu ga odmijenio. Kopiljana stalno

nadzirao. Iza rijeke Bune, u plodnim njivama, po

Alijinom nalogu, sagradih kulu i preselih Maru sa

kopiletom.

Stiţe sahija iz Hrtiješa, da je Mara naumila krstitidijete, te da će ga, na putu za ţitomislićki namastir, pronijeti pored Alipašinih dvora. Pozva me na razgovor, bi tuţan:

– Kr stiće dijete, moje, u namastiru!

– Jaštaće nego krstiti! – uzvratih.



216

Dugo je ćutao zagledan vlaţnim pogledom ukuburu, koja se njihala o klimavoj ĉiviji. Dovoljno sam

ga poznavao i znam kud su išle njegove misli. Moje jedijete, muslimansko, istina je da majka nije moja ţena,ali je ono moja krv. Alijino sjeme na krštenju unamastiru!? Zna se da je moje, o tome se ne priĉa, nesmije, ali zna se. Znaće se i da je kršteno, znaće se da i toznam, ili da ću doznati. Bruka i sramota. Sprijeĉiti!?

Kako i ĉime objasniti? Ko je meni to dijete? Sin! Nije, jersin se voli, a ja prema tom neviĊenom stvorenju ništa neosjećam. Ponekad noću, kad mi se ne da spavati, doĊe mina um. DoĊe, ali nikad kao sin, javi se u obliku mrlje naodjeći, koju ţelim a ne mogu obrisati. Zrela je potreba za

ĉišćenjem, ali nikad jasna radnja, nikad ne vidjeh naĉinkako bih je oprao. To je jedna od onih ljudskih mrlja

koje, kao olovni teret po kazni, ĉovjek nosi u grudima, aostali je vide svom svojom jasnoćom neizbrisive mr lje.

Aliju je pritiskalo olovo u prsima, obaralo na

koljena. Pokušavao je da se uspravi, izbriše mrlju, ali bezuspjeha.

– Moje dijete u namastir!? – prošapta ţalosnimglasom.

– Ja! – rekoh tek da mu dam na znanje da sam

prisutan.

– Pa, šta sad!? – reĉe povišenim glasom, kao da je iza dijete kriv još neko. Tako se ponašaju ljudi ozgo, ne



217

znaju misliti s dna kad upanu u nj, pomislio sam pa

odgovorio.

– Tvoje je!

– Kenjĉevo! Pa, šta onda? – osori se.

– Znaĉi da je musliman, da ne smije u namastir...

– Znam i to!? – odbrusi još jednom.

– Dijete će postati ĉovjek, neki! – poĉeh iz daleka.

– Ja!? – umiri se.

– Sin moţe voljeti oca, a i ne mora. Kopiljan gamrzi – rekoh teške rijeĉi.

– Da me voli, to hoćeš? – iznenadi se mojim

rijeĉima.

– Da ne mrzi, mislim da je bolje tako – poĉeh daobaram glas.

– Da ga donesem kući, predlaţeš?! – presijeĉe me

pogledom.

– Da se odluĉiš, jednom za uvijek. Ili je tvoje ilinećeš da je tvoje? – rekoh glasno i jasno.

– Kaţi šta si smislio? – gotovo da mi naredi.



218

– Mara je na teškim mukama a ne ti, rodilo sevaljalo ga je i ljuljati. I ona je smislila nešto, vjerovatno

ĉekala tvoju odluku, dugo ĉekala, dijete veliko... Nikad joj o tome nisi rekao rijeĉ, ponosna nije ni ona tebi. Recitu rijeĉ, sada.

– Da joj je rekneš ti, je li to? – dosjeti se Alija kud

idu moje misli.

– Moţe i tako – saglasih se.

– Idi odmah, i reci joj da dijete ne smije kroz Zaton,

a ako mora u Ţitomislić, neka ide pro Gubavice – konaĉno odluĉio je i naredio.

Kao što sam i pretpostavio Mara bi majka, sebe

podĉini dobru djeteta. Prihvati i islam i kulu i imanje iime, a prezime je i htjela i morala da zadrţi – Berberovic.

Brzo sagradismo kulu, dovedosmo i najamnika da

ore i kopa. Tako malog Junuza sa majkom Fatimom,

preselismo u drugo selo – u novi ţivot.

Godinama sam mu bio pri ruci, ĉinio dobra, uodgoju djeteta pomagao, a evo kako mi je vratio. Janjetu

pogubno vuĉje ime izmislio, da bi saĉuvao svoj obojak.Da me sveţu ĉvršće, naredi u prolazu – dabogda se i on

zlom nosio.



219

Ne znam koliko je opet prošlo vremena, tek svatihda na meni priteţu uzlove. Kao strvinu, nabaciše me nakonja – povedoše...

U polju nas saĉeka raţešćena svjetina, da se sveti podloj rospiji, jedinom krivcu do tad neviĊene krupe,Alahove kazne i posljednje opomene.

Svijesti me povrati graja, bijeli dunjaluk – seiri.

Utihnu sve ţivo pred dostojanstvenim hodomdjevojke, Fatkice. IznenaĊujuća smirenost.

Kao da je ona sudija a sudije osuĊenici, Fatka ješibala prkosom iz oĉiju, sramila ih, opominjala, pozivala

na Kur'an, samoţrtvovala za njihovo dobro.

Svojevoljno je gazila – bistrila mutnu vodu.

Srce mi se premještalo, tjeskobi otimalo, uţe seurezivalo u meso nalaktica, do kosti dopiralo. Nemoć meopet savlada – umiri. Moja Fatkica svojevoljno ide

mesarima – varaju li oĉi!?

Ugledah mesara sa noţem u zubima, komšija Šaćir, privode mu janje, niz bradu skliznu kap rose majĉinogvimena – pamet odluta u djetinjstvo.

Zastade na nekoliko koraka, janje, osvrnu na sve

strane, kao da bezazlenim oĉima upita nešto, a kad nedobi odgovor, nastavi ka kasapinu. Opet se zaustavi,



220

osvrnu, na meni zaustavi pogled. Bolno bleknu, ote se,

potrĉa k meni, da ga zaštitim. Priskoĉih, tek tad prepoznah svoju janju.

Ni ţivotinja pred smrt ne liĉi na sebe.

Raširih ruke – prigrlih snaţno.

– Janja moja mala, draga, bijela, mila, drhtiš, prepali

te, ne dam te, ne da tebe tvoj Jagib, ne da!

Oteše ga. Plakao sam, štipao – dabogda umrli! – kleo – otišli u dţehennem i natrag..!

Bez milosti, kao da kopa zemlju, cijepa drvo, ili

tovari harar Ċubreta, mesar smota janje pa pritisnunogom... Lijevom rukom prihvati glavušu, desnom iz

usta dohvati balĉak noţa... Vrela krv štrcnu na koljaĉevobraz, poprska i moje drhtave noge. Ubi me krv. Krivio

sam se koliko me nosilo grlo.

– Šta se deraĉiš! – podviknuvši, u stvarnost me povrati sejmen, ošamari i privede kapiji Sudnjeg dana.

Svijetina se razmicala, širila dio dţade sa kosorskestrane, propuštala dva konjanika, koji su stršili.Zaustaviše se na sa kreĉom obiljeţenom mjestu, sjahaše.Prijeĉki konji, tri put kabastiji od naših brdskih. Pojavomnajaviše muk i strahopoštovanje. Podsjetiše nagospodare, moćnike, koji kad su upadali u sela, nisuizlazili bez ţrtve – odvlaĉili je u nepovrat.



221

Desetak koraka od gomile Alipašu okruţili ĉuvari.Sjedi na ĉudesnoj kamenoj stolici. Ĉetiri stotine godinastaroj. To je ona ista stolica sa koje je presuĊivao,Alipašin uzor, Herceg Šćepan. Uporno pokušavamuloviti bar jedan Alijin pogled, da prelijem svu svoju

tugu, izjavim posljednju molbu za pomilovanje. Nije mi

udostojio ni pogled. Nije htio ili smio?

Konjanik skide sa sedla kolut konopa, opruţi ga,

bliţi kraj povuĉe i obmota konju oko vrata, pa povuĉe na pedalj od trtice, dva put obmota rep, pa priveza na dva

uzla. Isto to uĉini i drugi na svome konju. Uzjahaše, potjeraše ate do dodira njušaka, nakloniše se, pa produţiše suprotno po desetak koraka i ukopitiše.

Okruţena ĉetvoricom sejmena, još uvijek ponosna,

osuĊenica priĊe blizu suĉeljenih krajeva konopaca, a kadih ugleda preobrazi se u hod djevojĉice, poĉe se šunjati,kao kad je pazila da ne razbudi bolesnu majku, koja je

jedva dokuĉila danima dozivani san. Prinesošešćemlijicu, narediše joj da sjedne. Ne htje. Za glavu jedograbiše kvrgave ruĉetine, povukoše za vrat, noge,

ramena... Unezvjeri, poĉe se otimati, zapomagati, moliti,kukati, prijetiti... Branila se do tad neĉuvenim krikovima,koji su, uz pomoć litica okolnih brda, bjesnili po tuţnojkotlini. Skolio me jad, kršio sluh i vid – osjećam, a nevidim i ne ĉujem, opet mi se oteše misli i pobjegoše u prošlost. Pogledom šibam Šaćira i gomilu seljana,oprvavaju snaţnog junca, kojeg su naumili da utuku.



222

Brani se rikom, para kotlinu, muĉe, udara, bode, rušimomke, vrše ledinu... Saplete se u konope, prevariše ga,

zavezaše lijeve noge, povališe i polijegaše po njemu.Sijevnu bezbroj rijeĉi; kriĉe, viĉu, dozivaju, nareĊuju,dodaju, uzimaju, dogovaraju... Kamenĉinu gurnuše meĊuzadnje noge, podbodoše pod bijele bubrege, Šaćir dohvatioblutak, poĉe spljošnjavati – utucavati. Rika bika dirnu

srce, zakrenuh glavu da ne gledam.

Na drugoj strani doĉeka me – ĉereĉenje.

Halavnu Fatkicu, kao da utucavaju bika, pritisla dva

sejmena, druga dva uvezuju nogu po nogu.

Uparuju djevojaĉke noge i konjske repove.

– Babo moj, pomozi! – glas djeteta grunu uroditeljsku svijest, poskoĉih na noge, pokidah vezove,

potrĉah u pomoć. Sejmeni doĉekaše na jatagane...

Dogodi se ĉudo, neviĊeno, neĉuveno, neobjašnjivoali – istinito.

Taliznuh se u tamni beskraj, bespomoćnost, prostoriju strave. Plovih kroz nešto-ništa. Ne moţe seiskazati r ijeĉima. To nešto-ništa je satkano od straha, buke, zvonjave u ušima, zujanja nevidljivih muha... Od



223

straha se poĉe uvećavati glava, bol je plovila kroz uţas.Strah, strah, strah...

Tijesno mi u ljudskoj ljušturi, otimam joj se...

Iskobeljah!

Nesta straha.

U trenu se zaustavih u ugodnom, nejasnom ali

blagotvornom miru. Svega nestaje, ovladava umilnost.

Umilnost i samo ona.

Umilnost!

Poĉelo je ţiţkom iz daljine, uvećavala se svjetlost,umilna, draga svjetlost – dobrodošla. Zaustavi se tik do

mene, kao da je ţiva. Javi se, izgovori moje ime, mioglas, blaţeno prijateljski. Velim dozva, a nije, nemaglasa, kaţe mi bez avaza, a znam šta kaţe, bolje reći štamisli, šta pomisli prenese na mene i znam, tu se ne moţe pogriješiti. Onda i ja shvatih da i ja svoje misli lakoupućujem tom nekom, odmah tamo zna šta sam pomislio – njemu uputio. To je kao neko biće – boţiji pać.

To što je svijetlo i ţivo nije insan, a svijesnije je odnjega, ne mogu razumom iskazati, ne mogu ni Kur'anom,

liĉi na kabasto runo izgargašane vune, rijetko, svijetlijeod sunca a ne zaslijepljuje, njiše kao da viori na lahoru...Ţivo, bez oĉiju – a vidi, bez ušiju – a ĉuje, bez usta – agovori, bez glave – a misli, bez noga – a kreće se brţe od



224

misli. Kad u njega pogledam zaogrne me naroĉitamlakost, milost, dobrota, sigurnost... To je nešto što je

najsliĉnije lijepo isĉešljanom runu vune, pa sam ga, eto, inazvao – Runo.

Domalo se pojavi jato Runa. Svi su isti, ni veći nimanji, ni pretlji ni mršaviji. Popriĉah ponešto sa svima, bez zbora, samo pomislim šta bih rekao, odmah ĉuju kaoi ja njihove misli. Svi hoće da me doĉekaju, prihvate – da

mi sreća bude srećnija.

Postah Runo!

Lebdim iznad svoga tijela, iznad predmeta prema

kojem ne osjećam. Tuku balĉacima jatagana, po glavi,leĊima, rukama i nogama. Ne smeta mi, nemam ţelje da

tijelo odbranim – ne tiĉe me se.

Odmiĉem se i lebdim iznad okupljenih insana.Galame, guraju oko suţnja, konja, sejmena. Raji nareĊujurazlaz. Razmiĉu. Gledam u rahmetli Fatku.

Izbezumljeno moje dijete, a ne boli me. Privezana za

konjske repove, a ne smeta mi. Kao da nije moja krv.Raja urliĉe, jednima drago; Mejri, Husi... mnogi plaĉu, prizivaju Alaha – uĉe dovu. Amin se koĉoperi na konju, primiĉe Alipašinom uhu, odmiĉe, razgoni one što su preprijeĉili dţadu, prilazi rahmetli Fatki, doziva paţnjukonjanika, podiţe dimiskiju, naglo je povlaĉi i izgovori – sad!



225

Zatutnjaše konji, uzdrmaše zemlju.

Raspeĉiše Fatkicu!

Noge nadovezane u pravcu zategnutih repova i

konopa, glava obori pa raspuĉe da propusti zraku – izmigolji njeno Runo.

Runo Fatke osta iznad rašĉereĉenog tijela.

Priskoĉismo u jatu – da iskaţemo dobrodošlicu

novopridošlom. Milosti se uvećaše za još jedno Runo.

Ustuknuše konji pred otporom kukova, proradišekandţije, konji dodatno potegoše, lomljava stabala ušumi – bucanje.

Rasĉereĉiše!

Konj, bliţi kosorskoj strani, poplaši se, pa odbucavšinogu odvuĉe je kao kladu. Poskakujući za njim plašila ga je noga, kao sjena pratilja – plahirila. Konjanik jedva

primiri ata pa dojaha pred Alipašu i Amina.

Drugi konj je vlaĉio tijelo koje nije ni vidio, okogomile raje optrĉao pa se prikljuĉio parnjaku, frkćućizaustavio.

Na Aminov znak dimiskije, sjahaše konjanici, jataganima prerezaše konope, uzjahaše, pa uz oblak prašine zamakoše uz Petaĉku ulicu.



226

Ni jedno Runo se ne uzbudi, pa ni Fatkino, koje je

stalno lebdjelo iznad glave iz koje je izmigoljilo. Dok je

konj bio u najvećem trku Runo je bez napora pratilounakaţenu glavu.

Ja Runo kretao sam se kroz insane, konje, drugu

Runa, svi oni kroz mene, bez napora, povreda, bez

dodira, neobjašnjivo, znam da je neobjašnjivo, a – bilo je.

Runo moţe gdje hoće, kako hoće, ne osjeća izuzev

milosti, ne jede, ne pije, ne zamara se, ne ćuti miris nismrad, ne osjeća bol – satkano je samo iz radosti i

milosti.

U sreći kakva se na Zemlji ne umije ni poţeljeti,Runo Fatke u jatu Runa, koja se okupiše da je prihvate,odnjiha u neke ĉovjeĉijoj pameti neobjašnjive, ali

zasigurno blaţene predjele.

Donjiha mi jedno Runo, zapita koliko sam

zadovoljan sa onim što sam u ţivotu završio, koliko samtoga neobavljenog ostavio, šta mislim da li se trebamvratiti – ţivot dovršiti, ili ostati Runo? Potom je novoĉudo napravio, sav moj ţivot, ĉak od majĉine sise, razlio,detalje sam gledao, a bio sam ih zaboravio – zavazda ih

opet upamtio. U vremenskom trenu se to zbilo, u isto

vrijeme se prolilo – na uvid stavilo. Oko mene je bio

razliven sav moj ţivot, sa svim tajnama, ali samo onim ukojima sam uĉestvovao. Stradanje sinova nisam vidio, jer



227

se u vrijeme stradanja nisam uz njih zadesio. Nisam se

trebao okretati, jer Runo vidi na sve strane podjednako.

Opet napominjem, teško je u sve to povjerovati,ĉudno je šta sam sve vidio, ĉuo, osjetio i sa Runimarazmijenio. Ĉovjek je odveć neznan da bi to mogaoshvatiti, ni sebi ne mogu sve objasniti – a bilo je. Kao

Runo slušao sam šta je Fatka mislila. Vidio sam kakve je podlosti spremala Alipašina mrcina. Kad sam onako

uvezan poskoĉio u ţelji da sirotici pomognem, i kakosam mislio u tom trenu, nadljudsku snagu dobio, konope

zdrobio, bila je opet podla prevara, podmetanje. Konopci

su istesterisali meso do kostiju, kosti nisu mogle kidati

vezove, Alipaša i Amin su to znali, pa mi ovako pripravili. Amin je stajao iza mojih leĊa u vrijeme

otimanja, jataganom presjekao konop, tako da ne vidiniko, pustio me da udarim na Fatkinog dţelata – da me

taj sasijeĉe u samoodbrani. Tako i bi. Onda ubiše dţelata – svjedoka. Pred rajom ostaše pravedni.

Nakon što sam vidio mnoga Alipašina zlodjelaokupljena na jednom mjestu, mnoga za koja nisam ni

slutio, te bljuvotine prestah gledati, odluĉih da se – vratim u ţivot na zemlji. Runa se saglasiše, vratiše me umrtvu glavu, da nastavim nedovršen ţivot, da dovršimsudbinske poslove, pa tek onda da priuštim sebi tozadovoljstvo što se na Zemlji naziva smrt. Stvarno, posmrti tek nastaje srećan ţivot, u kojem ne postoji vrijeme



228

– vjeĉiti ţivot u milju. Ugurasmo Runo u, evo, ovu glavu,sa tijelom odbaĉenu i izgaţenu.

Dugo prizivah svijest.

Sve me boljelo i krvarilo, ali je volja za ţivotomvjerovala u ozdravljenje i – ostvari ga.

U meni se izmijenilo sve.

Ukućana nisam imao, pa za dobrima prestao sam daţudim, svaki pošten insan brat-sestra su mi, radi njih sam

se u preostali dio ţivota vratio – kao dijete ţivotu seradovao. A do ţivota sam velikom mukom došao.

Skršen od uboja, osamljenosti, godina i nemoći, tridana sam bio lešina, orlovima smrdio, malo pa više

mrdao, ţivotu se nadao, uporno nadao, silom volje svijestiznudio. Golema je volja starca za ţivotom.

Insan mi prići nije smio. Nije ni prilazio. Koĉijaši susve nadzirali – i lešinu obilazili. Volja je i orlove pobijedila, njihovo kruţenje odmicala, nadu miuzvisivala, ţelju pojaĉavala, i svijest osvjetljavala.

Svjeţina jedne noći prizva svijest, koju oćuti vjerni konj.

Imadoh samo konja, ali vrijednijeg od svih

prijatelja. Danima me nije napuštao. Kukao i hrzao.Dozivao u svijest. Razgonio pašĉad i orlušine. Niti je pasao niti pio vode. I sebe je osudio. Na samrti je i

konjski prijateljski dah dovoljan za nadu. Borio se za



229

ţivot gospodara, glavu podvlaĉio – podizao me u ţivot.Kad konaĉno dozva svijest, i kad je shvatio da ne mogu

uzjahati sam, njeţno me odvuĉe do kamena, izvuĉe na nj, pa se opruţi, podvuĉe ispod mene i navuĉe u sedlo.Lagano podiţe i obazrivo ponese. Završih u Poĉitelju, pred kućom na daleko znane nene od melema.

Melem i vrijeme iscijeliše rane, smiriše dušu – povratiše snagu.

Postah neki novi insan – starac sa djeĉijom dušom.

Pojava ţivota je od Alaha, beskonaĉna, kraći dio mu je na zemlji, potraje tek da se iskaţe pred iskušenjimadobroĉiniteljstava i zala. Insan ga odreĊuje – sebi i po

sebi: "Pomozite sebi strpljenjem i molitvom, a to je,

zaista, teško, osim poslušnima, koji su uvjereni da će pred Gospoda svoga stati i da će se njemu vratiti."

Najveći je zloĉin, a on je samo u rukama svojim, dignutiruku na sebe, prekinuti ţivot koji je Alah stvorio, jer onnije samo svoj, zajedniĉka je pojava – porodice, sela,

nahije, svekolikog dunjaluka: "Samoubistvo je veći grijehod ubistva", rijeĉi su mostarskog vladike, koje dugonisam mogao da razumijem i prihvatim. A istinite su i

jednostavne za objasniti, ubica još ima priliku da se pokaje i okaje, a samoubica je ubio ĉak i to. "Alah sveĉuje i sve zna." Ljudski umovi su kao putevi osa, svakislijedi svoj, ne daju se svrnuti sa glupe nakane, tvrdeći dasu na najboljem putu: "Oni koji neće da vjeruju sliĉni su



230

stoci na koju se viĉe, ali ona ĉuje samo zov i viku. Gluhi,nijemi i slijepi – oni ništa ne shvaćaju", srljaju u svoju propast.

Drugi dio ţivota nastavih okruţen srećom irahatlukom, jer sam vidio vjeĉito blaţeno Runo Fatke isvoju budućnost, svoje Runo. Ovaj dio proţivjeću ĉasno – zar to nije najveća sreća.

Ljudski rod je nesrećan, jer – ne umije da uoĉisreću. Ili neće. Ili i hoće i umije, ali je ne priznaje – mala

mu.

Neiman je zlovoljan jer nema, a iman nesretan štonema više. Oni koji imaju sva dobra, nesretni su, ili zbog bolesti, ili potrošenih godina ţivota. A oni koji ni u tom

ne naĊu razlog za svoju nesreću, naće ga u sreći drugog:"Zgrada koju su oni sagradili stalno će unositi nemir usrca njihova, sve dok im srca ne popucaju." Jedina stvar

na koju ni jedan insan nema pokudu je njegova pamet – nije zavidan na tuĊu. Davno sam ĉuo priĉu koju, evo iovoga vakta prizivam.

Na brdu, na Gubavici, ţivio neki hableĉina, kupus idijete, malo radio, a mnogo mudrovao – ĉeljad gladovala.Seljani ga sjeli pred sebe pa ga savjetovali, šta i kako daradi, djecu da najede. Kad su zakljuĉili da je dovoljnonasavjetovan, pitaše ga šta će sada preduzeti. On seizjasni bez dvoumljenja:



231

– Kad bi svaĉija pamet potekla niz Gubavicu ja bihopet potrĉao za svojom.

Od svih seljana – jedino on bijaše sretan ĉovjek.Jedini uvijek u društvu pjesme.

Nije sreća u iman ju ili neimanju, tmurnom oblaku ili

vedrom danu, nerodu ili rodu, noći ili danu, doli ili gori,smrti ili ţivotu – sreća je u sretno odabranom obujmu

sreće.

Moja posuda je ni velika ni mala – mjera za moju

mjeru sreće.

Konaĉno i ja pronaĊoh svoju mjeru.



232

11. Vezanih ruku propast će tamo prizivati

Prvi dio ţivota zapoĉeo sam raĊanjem, drugi kad

sam u mejtef kroĉio, treći kad sam se ţenio, ĉetvrti kadsam sina dobio, peti kad sam s Alipašom na vlast sjeo,šesti kad sam blagodeti s vlašću izgubio, sedmi kad su misinove otrovali, osmi kad sam bez hanume ostao, deveti

kad sam ludio, deseti kad sam silovanje i ĉereĉenjedoţivio, jedanesti kad sam se iz Runa povratio idvanaesti kad sam juĉe u ovu planinu dojahao. Već sam

ih deset prepriĉao – evo jedanestoga.

Runo mi je iz grudi klupko tuge isĉupalo – ţivot posve izokrenulo. Porod sam u vjeĉnoj sreći ostavio – svom ostatku ţivota na nov naĉin se posvetio. Jednuobavezu nisam izvršio – Alipašu kaznio, na tu stranuok renuh taj novi ţivotni smisao.



233

Danima sam traţio Hamzu – jedva ga uhvatio.

Brojne progone i Hamza je predevrio, mrkle noći po brdima prespavao, potjere izbjegao, ţivot umorio – borbe

se okanio.

Nije mi se obradovao.

Ima ljudi tvrdih kao kremen, upornih i izdrţljivih,

neustrašivih i nepokolebljivih – pravednih. Nema prepreke koja takve moţe svrnuti s puta pravde, nemanovca kojim se mogu potkupiti pa okrenuti na drugu

stranu, nema prijetnje ni sile pred kojom će pogeti kiĉmu,nema kame ispred koje će pomjeriti vrat ako bi zbog togdobila nepravda. Ti ljudi svjesni su svoje visoke

vrijednosti, ali shvataju je i kao dobro sela, šehera ili

nahije. Prirodno im je da su voĊe, najvrijednije,najhrabrije i najpoštenije. Po nekom ĉudnom pravilu,nikad oni ne doguraju do vrha vlasti, jer se redovno na

tom putu isprijeĉe neki masovni dogaĊaji koji ih izgurajuna okrajak. Ti dogaĊaji potraju kratko, ponekad je tosamo jedna noć, ali su gusti zbivanjima u kojim vladajuneke druge vrijednosti, prevare, lukavstva, ubistva...

takve voĊe tu se slabo snalaze, a kad se snaĊu već sudrugi zajahali. A oni će neumorno nastavljati završenu bitku, ali nastavljaće je i vlastodršci. Borba traje dok tevjeĉite bundţije ne obore vlast, ili oni budu skršeni. Usluĉaju pobjede opet ne sjedaju na vlast oni, preotmu jeoni s kojima će opet bojevati. Koliko više obore



234

vlastodrţaca toliko postaju ĉvršći borci, zaštitnici raje. Neki provedu ĉitav ţivot u borbi za pravdu, pa ih rajavoli i nepokolebljivo vjeruje u njih. Pred njom ih ne

moţe ocrniti niko, do Svevišnjeg. Raja ne moţe beztakvih, ne moţe da ne vjeruje u pobjedu pravde, a kako jesvjesna da je ne moţe izvojevati sama, takvi su jojneophodni, pa ako ih i nema izmisli ih, da saĉuva nadu usjutra. I najblistavije voĊe nakon odreĊenog broja

dogaĊaja, nakon više prevara, izgube nadu u pobjedljivost pravde, konaĉno shvate da je njihovosamoţrtvovanje bilo nepotrebno, prazno kao voda ušupljem sudu. Neoĉekivano i naglo napuštaju put, okrećućurak, okreću se sebi. Ţurni su da uhvate bar odlomakljepote ţivljenja. A kad oćute miris svakodnevnog mira, iteţinu izbrojanih godina, postaju novi ljudi, ni nalik

prethodnim insanima – tihi i mirni. Njih više nije moguće pokrenuti s kućnog praga. Samovoljno idu na zaĉelje,iako se i dalje, zbog potrebe drugih, na javnim

skupovima vrte oko ĉela. Raja ne smije ostati bez vjere u pravdu. Oni se vješto guraju u zaborav, prepuštajućimjesto onima koji narastaju u one za koje njih raja jošdrţi. Brţe je povlaĉenje voĊa od sazrijevanja znanja o toj pojavi.

Najuvjerljiviji od svih takvih je Hamza. Pri kraju je

puta, povlaĉi se, izmoren, raja ga još ne prepoznajetakvog. Teško je insanu kad zna da ne moţe a prijateljimisle da je u snazi, mora im podupirati nadu, ţivjeti protiv svojih shvatanja – dvoliĉno. Deliju boli osjećaj



235

varalice, poreĊuje se sa krupnom i debelom, ali jalovom,kravom.

Meni se otvorio:

"Moj Ragib-aga, u zajedniĉkoj borbi za pravduizgubismo mnogo, i ja i ti, a zbog tog ne dobi niko."

"Treba durati, bitke biti, zlu do mezara kidisati",

odmah se izjasnih.

"Ti mi priĉaš, a ti si me trebao ubiti!?" ubode oštrim pogledom.

"Hamzina pravda i ugled moraju pobjeĊivati,dunjaluĉku nadu hraniti, borba se ne smije prekinuti",

okrenuh mu na ljudstvo, dodah: "Raja mora u neštovjerovati."

"Ti si sve bitke bio, kućnu ĉeljad gubio, i ludio..."obori glas pa nastavi: "Šta li je sada starca ponijelo?"

"Zlo u temelju satrijeti. Alipašu ukloniti!" podigoh

glas.

"Moja pleća nisu više kadra ponijeti toliko breme", poĉe se braniti i objašnjavati: "Naumio sam u mezarusviti mirno gnijezdo. Neka nastave mlaĊi."

"Vremešnih je da vode do gaza, a mladih da gaze", podsjetih ga.



236

Naumio sam okupiti sve od ugleda, muku voljom

muĉiti. Znao sam da je teško zlovolju pokrenuti, Hamzu

za voĊu pridobiti, staru košćurinu zagrijati, ali nisamodustajao.

Za borbu sam bio oran kao da sam mladić pa sam zanekolike noći projahao Hercegovinu, posjetio sve

ugledne i poštene begove. U strogoj potaji upriliĉih zbor. Na ĉelo ipak progurah Hamzu.

O naumu dohaberismo i u Bosnu, Latasu – zatraţismo pomoć. Bošnjaci se obeseliše, obistini im sedavnašnja tlapnja. Put Hercegovine otpraviše hitnu

poruku – šejtanu odredili crni petak. Rodiše katul ferman – obistiniše kudret-sat.

Znaju Bošnje u koju nogu hramlje hercegovaĉkivezir, dugo se spremaše da udare na najuticajnijegHerceg-Bošnju. Ni Latas se ne odvaţi lako. Zazirao je od poskoka. Doĉekao da ga smaknu njegovi, razmišljao sam pitajući se po ne znam koji put, moram li baš ovako?Prisjećao sam se Alipašinih misli o Hercegovcima iBošnjacima. Izgovarao ih je u raznim prilikama i povodima.

Ako mu iko dohaka biće to Bošnjo, govorio je kad

mu je bilo najteţe, kad su navaljivali Crnogorci,Austrijanci, Mleĉani ili Turci, kad sam mislio da je došlovrijeme da nas konaĉno jaki obore na koljena. Plašio samse neposrednih i opasnih prijetnji, i ĉudio da ih se on ne



237

plaši, a poslije sam se divio njegovim pobjedama – mudrim. Sad tek shvatam koliko je bio u pravu kad se

plašio samo naše braće, bošnjaĉke, mislio sam da pretjeruje, jer gdje bi svoj svoga. Alipaša je to dokazivao prošlošću, navodio brojne sluĉajeve u kojima suHercegovci k rvarili, a Bošnjaci kupili kajmak. Govorio jeda im je slobodna Hercegovina trn u oku, da im je zbog

tog najveći dušmanin bio Herceg, jedini koji je od

kamena napravio zemlju. Sad sam im ja herceg, prvihercegovaĉki vezir, ne mogu nam to oprostiti. Nikad. Nema više s ove strane dukata, i to ih boli, boli ih što našdukat mećemo na naš kamen – da ozeleni i rodi. Plaše se pameti našeg insana, obogati li se, umiri li se, rasplinuće je po Bosni, a onda teško njihovim glupim ajanima – raja

će posegnuti za pametnijim. Od pamtivjeka Bosnom ne

upravlja Bošnjo, nije mu do pametne Bosne, pa se bojizaraze vrelog juga. A i mi, najpametniji od svih koje sam

sreo, svjesni smo tog, ali to priznamo našem samo ako jedaleko od nas. MeĊu nama, o najumnijem imamo potrebuširiti priĉe koje bi trebale reći da su svi umni osim njega,najpametnijeg. I svi prihvatamo i prepriĉavamo te priĉeza koje znamo da su laţne, podlo smišljene od zavidnih.Zbog takvih, nas, ne moţemo na zelenu granu, zbog togai ja imam toliko dušmana. Naši mi ne mogu oprostiti štosam ih najeo, obuo i kurtalisao boleština i ratova. Liţu sesa dušmanima, bez obzira iza koje su granice. Ako su protiv Alipaše, praštaju im i neprijateljstva premaHercegovini, sebi. Ĉudan je Hercegovac, svoj je, i na



238

svom i na tuĊem, ne prizna nikom da je iznad njega. A i

Alah mu je dao da je i po rastu najviši. Nevolja je što je

viši i od sebe sama, pa ima neku ĉudnu potrebu da drugegura pod sebe. Ta potreba je naroĉito jaka ako su ti drugisvoji. Jedinstveni su kad njima upravljaju tuĊini – i samo

su tad zbiljski snaţni. Kaţu i u dţehennemu je najlakšeupravljati sa Hercegovcima. Nad svim kazanima, sa

kljuĉalom vodom i zagnjurenim grešnicima, stoje šejtani

sa maljevima – da doĉekaju po glavi onog ko izroni daudahne. Jedino ih nema nad hercegovaĉkim, jer tigrešnici sami vuku u kljuĉalu vodu svakoga, svoga, koji bi da izroni. Ni tamo ne daju preda se, a kamo li da mene

propuste ovdje. Za ovu našu manu znaju Bošnjaci, kadim zatreba raĉunaju na nju, potkupe šaku naših jadnika, pomoću njih nas zaskoĉe i podĉine. Bojim se Bošnjaka,

bojim se naroĉito kad nam uz smiješak nude pomoć – Alipaša je ĉitavog ţivota bio na ovim mislima.

Primivši od Bošnjaka brze i srdaĉne poruke podrške, pala su mi na um sva ova Alipašina razmišljanja, pa sam

po ne znam koji put zaţalio što je ostario, pao na djeĉiju.Izbora nije moglo biti, morao sam dokrajĉiti borbu.

Baš tad BrĊani udariše na Nikšić, kao da nas je pitaoVladika. Alipaša zatraţi pomoć od Porte, a sultan gauputi na Latasa, kao da nas je pitao i sultan.

Kasnije sam doznao koliko je, i tako star, Alipaša bio mudar. Osjetio je šta mu se sprema, pa je od



239

crnogorskog pobratima naruĉio graniĉne nemire, i takood sultana dobio neku vrstu pomoći. U tom sluĉaju Latasmora odloţiti pripremljen udar na Alipašu. U protivnom bi na sebe navukao dvije ordije, njegovu i crnogorsku, a

vjerovatno i tursku. Sve je to predvidio stari lisac

Alipaša. Mirno spava, nadmudrio nas. Raĉunajući da je iOmer- paša Latas grabeţljiv, kao što su to odista i bili svi

veziri, raĉunao je da će lako s njim izići na kraj.

"Mi ćemo sabrati, za nizam, dvadeset do tridesetmostarskih prosjaka, i daćemo mu pedeset hiljada groša, ineka ga vrag nosi, otkud je i došao", govorio je Alipaša prijateljima ko ji su mu nagovještavali opasne Latasovenaume.

Ĉim Latas primi ferman da pomogne na nemirnoj

granici, dade se na upriliĉivanje dogovora. A da bidovukao Alipašu, a znao je koliko će to biti teško, uSarajevo pozva sve bosanske ajane, da im proĉita carski

ferman o svom imenovanju i novim zakonima koje ćesprovesti.

Ne odazvati se na takav dogovor znaĉilo je bitiosuĊen, obojica su to znali, kao što su znali i ĉemustvarno sluţi Alipšin dolazak – ubistvu. Dok je Latas u

potaji dovodio Hamzu, da ga u datom trenu isuĉe i postavi u vrh zbora, i naš je lisac smišljao "ĉastan" izlaz iopravdanje za nedolazak. Iznenadio je smjelošću,nedolaskom, a branio se bolešću. Poruĉio je da mu je



240

jako ţao, jer je bajagi ţelio doći. Da bi bio što uvjerljiviji, uz nagovor i pomoć crnogorskog pobratima, na sastanak posla sina Hafiz- pašu i mostarskog vladiku Josifa.Iznenadi, po ne znam koji put – novi Alija.

Latasa je uzjario, a nas i iznenadio i zaplašio. Omer - paša Latas ne primi Alipašine izaslanike, no ih vrati

natrag sa sahijom – ĉim prezdravi da doĊe Alipaša. Lisacne imade kud, no put pod noge. Saslušaće ferman i

obećati šta mu god bude traţeno, samo da izvuĉe glavu.On je paša sa najvećom cijenom u bosanskom pašaluku, pa je uz njega Latas ponovo pozvao i sve bosanske ajane.

Ovi su, kao što je toga ĉasa odgovaralo i Alipaši, bili protiv svih carskih promjena, proĉitanih iz fermana, amorali su, pred Latasom, pojedinaĉno odgovoriti, da li se

ferman prima ili ne. Svi su blenuli u najstarijeg,najpoštovanijeg i najiskusnijeg, Alipašu, išĉekivali daodbije ferman, pa da ga podrţe redom. Ali to više nije bioAlipaša kakvog pamti Bosna i Hercegovina u njoj.

"Ţivim na granici Evrope, i najbolje znam da mudrecarske reforme dolaze u pravi vakat i na pravo mjesto.

Poklanjam se svoj mudrosti carskog fermana..."neoĉekivano se tako izjasnio Alipaša. Ostali ne imaĊaše petlje reći ono što su već bili dogovorili da će reći, pa se pokloniše i oni. A koliko su bili protiv, vidi se po tome,što su po povratku kućama, redom ustajali na otpor baštome fermanu.



241

Ni tamo ni amo ne bi jasno ovakvo Alipašinoopredjeljenje. Ali se kasnije objasnilo i ono. Alipaša je

slab kući, dušmanin do dušmanina, dobro je procijenio,ako ga ozbiljnije napadne Bošnjo – izgubiće. Znaĉi – mora sam. Ovi u Bosni ne znaju koliko sam ranjiv,

povjeriće se Alipaša, naravno to ne zna niko. Otići ću uBosnu i napraviti dogovor za otpor carskim promjenama,

na koje Bošnje ustaju pod cijenu ţivota, govorio je. Po

prirodi stvari vodstvo pripada meni, tvrdio je i dodavao, i biće tako. To što ja budem radio, ta fala bogu, na svakomkoraku ima haber efendija, doznaće Latas, koji mesvakako nakanio ubiti. Ali ne moţe pobiti sve bosanskeajane, pogotovo ne smije na tom okupu. Ostajem mu ja, i

neće mu to biti teško. Ali, ako ja ustanem u odbranufermana, stanem uz rame Latasa, pomogao sam mu više

nego to moţe sva njegova vojniĉka sila. U tom sluĉaju ćumu trebati još, pa će zloĉin odloţiti, a to je menidovoljno, govorio je prijateljima objašnjavajući svoju prevrtljivost. Vaţno je samo da se vratim opet u Mostar,a onda, otom-potom, lukavo je to zamislio i ostvario

Alipaša. I zaista, Latas otpusti sve ajane kućama, zadrţasamo Alipašu, bojeći se njegove lukavosti, da mu kakone izmigolji i stavi na ĉelo otporne Bosne.

I bez toga Bosna je uzavrela, uostalom, zbog takvog

stanja je Omer- paša Latas i došao u nju sa fermanom.Vezir za vezirom!? Nije se više moglo ni pamtiti ko jetamo vezir, mijenjali su se ko i varljivo vrijeme. Tahir

pašu naslijedi Hafiz- paša, koji odmah doĊe u sukob sa



242

slavopojnim Omer- pašom. Tahir, samo Alah zna iz kojih pobuda, bez Omerovog znanja, otpusti Alipašu kući. Zna

se da mu naš lisac obeća pripraviti stan za dva bataljonanove vojske. Dogovor se nije imao kada ni izvršiti, jeropozvaše Hafiz- pašu, a za vezira dovedoše Hajrudin pašu.

Alipaša, na moju nesreću i razoraĉenje, izbi uMostar prvoga oktobra hiljadu osamstotina pedesete

godine, po Isi. Pamtiću taj datum po objavi, koju, ĉimstiţe, dade po telalima objaviti gradu:

1. Ko se god zateko na selu neka tamo ostaje i

prezimuje.

2. Muslimani neka isprazne sve kuće odsuvodolske kule do babinih dućana

. 3. Muslimani neka dadnu dvjesta tovara

pšenice za nizam.

Dok je telal još izvikivao objavu, Alipaša je bio na putu za Bunu. Usput zaprijeti, da će svakoga posjeći komu i pokuša doći, da traţi odgodu naredbe. Time jezamazivao Latasu oĉi, a nama se pokazivaovisokopoštovanim ajanom nove carske uprave.



243

Sastasmo se potajno u dţamiji na cerniĉkom polju, itu zaklesmo, da stvar nećemo odati do zadnje kapi krvi, i

da ćemo iz Mostara uništiti i tek roĊeno Alipašino uho.A, što se kaţe, odmah, istjeraćemo njegovoga sinaRustem bega, ovdašnjeg muselima.

Petnaestog oktobra zakazasmo bunu i protiv Omer-

paše Latasa. U Sarajevo poslasmo naše predstavnike,ĉvrsto odluĉni da Mostar neće dozvoliti tu nekakvu novuvojsku – nizam. Jer, jesmo protiv Alipašine tiranije, alismo za Hercegovinu. A opet, bojali smo se da bi taj

nizam mogao poraditi i za Alipašu, bar dok ne obraĉuna s

nama, mostarskim buntovnicima. I tako, udarismo na

dvije strane, na Alipašu i Latasa.

"Nije me sultan poslao na boj", tamo se našima

pravdao Latas, ali i bio vrlo odluĉan: "Nizam, rredovnavojska, po ugledu na Evropu, mora se uvesti, svuda, pa i

u vaš Mostar."

Alipaša je najbolje znao kuda vodi naša buna, pa ti je, ko bajagi, ĉvrsto stao uz sultana i Latasa, kojeme jedohaberio.

"Ĉeteres je buntovnika u Mostaru, s kojima bih jalako, ali mislim da nije zgodno u ovaj vakat praviti

tiraniju, pa predlaţem da to uĉinimo zajedno. Pomoći ćuti da ih dovabiš. To ĉeteres ljudi, ako sebi ne dobaviš, nešcarskog posla svidjeti."



244

Sada je vrijeme za obraĉun sa Alipašom,zakljuĉismo, pa skitismo optuţbu i opet Latasu, uSrajevo.

"ProĊite se oruţanog otpora, nije vakat od toga.Skupite ĉeteres uglednika, pa ih spremite meni uSarajevo, da gledamo o miru", vrati nam Latas, postupi

po Alipašinom savjetu. Opet nas je Alipaša nadmudrio.

Baš u to vrijeme stiţe Hajrudin paša, koji odsjede naBuni, kod Alipaše, i sa njim lisac dogovori neke svojemućke kod sultana. Ali koje? Dok je Alipaša prikazivaosebe pred Hajrudin pašom, kao ĉitavim carskim ĉojekom,istovremeno je dao Reponji zadaću da Hercegovinu pripravi na otpor Omer- paši Latasu. Mutnoća bi takva dase više ništa nije vidjelo. Istovremeno Alipaša traţi

pomoć i od toga istoga Omer - paše Latasa, da mu pomogne u pobuni, protiv nas, a pred rajom se pretvarao

da je on izvan svih tih dogaĊanja. Uvijek se bojao da nanjega ne pane ljaga sumnje i izdaje. A i Latas ko i on,

lukav na lukavijega, nastavio je ono zbog ĉega je i došaou Bosnu. Posebno je pripravio Skender bega, koji je imao

zadatak da u Mostar uvede nizam. I uvešće ga a da odnaših ne opali ni jedna.

Prije toga, vidjeći Alipašinu igru sa vezirimaLatasom i Hajrudinom, upriliĉismo još jedan zbor u potaji, na Ošanjićima kod Stoca, na kome popriĉasmo iskitismo ćage za sultana.



245

Za slamke... Izvukoh najkraću.

Ja da predam ćage sultanu u ruke, dopade me. Kakodokuĉiti sultana? Što je tu je!

Jednog dana u sumrak uĊahah u Stocu, za mjeseĉine projahah Blagaj... Oguzan, za ĉetiri hefte izbih uStambol.

Da na sebe ne bih skrenuo paţnju odsjedoh uzabaĉen han.

Poĉeh da se r aspitujem za put do sultana.

Dani su prolazili, a puta ne bi na vidiku. Hehte se

brojile, ne naĊoh puta, a onda primjetih da me uhodenepoznati ljudi. Nije trebalo puno ĉekati pa to i potvrditi.

"Šta ćeš ti u Stambolu? Ti si Hercegovac!?" Iz

mraka dreknu šejtan.

"Došao svile kupovati..." promucah.

"Ni glavu, a kamo li svilu, ne ćeš iznijeti!" reĉe, prodrma me ruĉetinama, doda:

"Okani se belaja, ne znaš gdje guja spava. Idi,odakle si i došao."

"Ne bi mi što ću izgubiti glavu, pobojah se za ishodnaše stvari, skontah; treba se vratiti" drugog otpraviti.



246

Dva dana sam tulio, dvoumio, konaĉno priĊohhandţiji:

"Da svidimo raĉun, odlazim! Da platim konaĉenje!"

"Plaćeno je!" iznenadi handţija.

"Ko je platio?" upitah s nevjericom.

"Alah je platio! Alah, Milosnik!"

"Ne razumijem!?" rekoh zbunjen.

"Prije dvanaest godina", otpoĉe handţija: "U boju pod Nikšićem potukoše nas Crnogorci. Teško ranjen, jedva se izvukoh. Onemoćao, dovukoh se u Stolac,svratih u prvi han. Bolovah teških ĉetrdeset dana. Kad se

dokopah do malo ţivota, uz stid i strah, pristupih handţijii prošaptah:

– Nemam da platim – handţija saţaljivo pogleda u

moje bone oĉi, odmahnu rukom, reĉe:

– Platiće Alah, Alah Milosnik.

I, evo, moj plemeniti Ragib-aga, sudbina je

odredila... prilika je da vratim dug. Platio je Alah

Milosnik!", kaza nenadni prijatelj.

Mislima zagnjurih u maglovitu prošlost, koju sudoĉaravale oĉi sabesjednika. U oĉima handţije prepoznahranjenika iz njegove pripovijesti.



247

Mjesecima je trajala borba Crnogoraca i turskih

askera, koji su išli preko Bosne. Kasnije su svakodnevnou Stolac pristizali svakojaki ljudi, bjegunci, ranjenici i

izgubljeni. Niti smo ih izgonili niti grlili. Ponašali smo sekao i prema svim drugim strancima. Zamjerali su nam i

prigovarali da Turke ne primamo kao svoje. Brojni su

prošli i kroz moj han, nisam puno divanio s njima, nitisam imao potrebe, niti je bilo uputno. Imali su dukata i

pošteno plaćali su konaĉenje, ali ih je bivalo i bez iĉegaod vrijednosti. Ne imajući izbora takvim sam praštaodug. Sjećam se jedne pristigle grupe, i meĊu njima teškogranjenika, zapamtio sam ga po sovuljastim oĉima, koje,eto, vidim i u stambolskom handţiji. Izgubivši dosta krvi, pridrţavajući se za grivu konja, jedva je podnio napor puta, pa je baš na kapiji hana ispao iz sedla, ostavši bez

svijesti. Pritekosmo mu u pomoć i pomogosmo da prezdravi. Odavao je utisak poštena insana, koji se,spletom okolnosti, našao bez iĉeg u tuĊem svijetu.Prisjećam se, dugo je okolišao prije nego mi je pristupio isašaptao svoje stanje. Potapšao sam ga po ramenu iokuraţio. Klanjao mi se do zemlje, zahvaljivao, a oĉi sumu titrale kao kap zejtina na vodi. Prisjećajući se tog bijah i zaboravio gdje sam, da trebam kazati nešto.

"Bilo je to davno", rekoh handţiji: "Gonila tenevolja", dodah.



248

"Da, nevolja", potvrdi, obiĊe me ispitivaĉkim pogledom, pa nastavi: "I ti si u nekoj nevolji!?"

"Ne dao Alah!" uzviknuh.

Kao i onda, u obraz mu udari vatra, zakoluta oĉima, proguta pljuvaĉku, prošapta:

– Prepoznao sam te, pratio danima. I ti si u nekoj

nevolji!? Prijatelju! Prijatelju zbori, otvori misli.

Povjerih se, zamolih savjet.

Odvuĉe me ustranu, pa opet poĉe šapatom:

"Teško je prići sultanu. Nemoguće je. Treba mnogosreće, lukavstva i hrabrosti", zamisli se pa nastavi:

"Svakog petka sultan uĉi u jednoj dţamiji na krajušehera. Uz mrgodnu pratnju voze ga u pozlaćenoj koĉiji.Pristup koĉiji je strogo zabranjen. Bez upozorenja sijekuglave. Ako si dovoljno hrabar, postupi ovako: Porani u

petak, ponesi dugaĉak prut, otiĊi do raskrsnice na osami,koju ću ti kasnije pokazati, sjedni, podvij noge pod

straţnjicu, zakaĉi pismo za vrh pruta, rukama pridrţavaj prut uspravno, pogni glavu, tako da se vidi da si bezazlen

insan – i ĉekaj. Kad se pojavi pratnja, ĉelni će ustremitisablje, upraviće je ka tvojoj šiji. Ostani miran..."

Uradih po savjetu.



249

Ĉelni udariše sabljama put šije. Pogledah ispod oka.Sultan je podigao ruku. Ustuknuše dţelati, zaustavi se

koĉija, vladar otvori prozorĉić i reĉe:

"Ovo moţe da uradi samo pošten ĉovjek kad gasat jera nevolja ljuta", reĉe, ispruţi ruku, privuĉe prut,skide pismo, poĉe da ĉita.

Naredi da ustanem. Reĉe:

"Idi u Hercegovinu! Kad doĊeš, Alipašu nećešzateći."

12. Divne li nagrade i krasna li boravišta

Obradovati godinama tuţnog insana veliki je sevap,a i ne traţi se mnogo – samo jedno. Obradovati ţudnanije lako, jer ĉim mu se ispuni to što ţeli, odmah se okotislijedeća – veća ţudnja. Koliko treba namaknuti dobra da bi ĉovjek bio sretan bar jedan dan? Svakom insanu po

oka njegovog kantara. Nevolja je u tom što svako mjeri

svojim okama. Gladnu je to komad hljeba, situ tovar brašna, bijesnu lijepa mlada ţena, drumskom razbojnikumrtva glava, a ajanu vlast još jednog vilajeta. Od svihljudskih nagona najsnaţnija je ţelja, i tu je da ga ĉininesretnim. Sva zla zapoĉinju i završavaju njom. Kad jeAlah stvarao dunjaluk najviše je dao ĉovjeku – razum, ali

ga je istovremeno stavio i pred stalnu kušnju – dajući mu



250

i ţudnju. Malom insanu malu, a velikom veliku, da nikad

i ni jedan – nije rahat.

Putujući iz Stambola razmišljao sam o teškojljudskoj pokori ţudnji – ţelji. I o svojoj – golemoj.

Utuviti sebi u glavu da ponesem tovar Alipašinih oka,teret je veći od najširih pleća, a odabrah baš tu ţelju. Evo,

nekim ĉudnim okolnostima i ostvario sam je.

Da li sam pobijedio? Nakon svake bitke to se pitajui pobjednici i poraţeni, prvi jer moraju u nove pobjede, adrugi zato što ne priznaju da su tom bitkom izgubili sve.Sad sam ja taj prvi, već razmišljam o novoj borbi – sa

Bošnjacima. Tu ne moţe biti nejasnoća, svjesni smo i mii oni. Zajedno smo u borbi protiv Alipaše. O sudbiniHercegovine ne mislimo isto. Nećemo nikad ni misliti na

isti naĉin. I danas se kaţe: šeher Blagaj a kasaba Mostar,iak o je obratno već stoljećima. Danas je Mostar pravišeher, ako nas zajašu Bošnjaci, a znam da im je to ţelja,opet će Mostar postati kasaba. Ali ne zato što će Blagaj,ili neko drugo hercegovaĉko mjesto, postati šeher, većzbog tog što će na raĉun ĉitave Hercegovine izrasti veliki

bosanski šeher, neki. Alipaša se izborio za svoju zemlju,za svog vezira, za svoj glavni šeher – za svoje na svom.

Ĉetiri vijeka je ova zemlja ĉekala drugog hercega, vezira, bilo bi po nju zlo i naopako da opet izgubi sebe. A

izgubiće, jer Latas neće propustiti ovu priliku. Pitam seda li je uopšte pobijeĊen Alipaša, ili je i ovo njegova pobjeda? A biće ako zbog Bošnjaka raja zaţali za njim,



251

za svojom Hercegovinom. Biće ako on ostane prvi i posljednji hercegovaĉki vezir, kao što se desilo sa herceg

Šćepanom, doliĉnim zahumskim vladaraom. A i njega pobijedili su njegovi uz pomoć tuĊina, predvodio ihnjegov sin. I herceg Šćepan je bio naširoko i hvaljen ikuĊen vladar i zulumćar, i njegovom porazu se radovalaraja, ali ga, evo, već ĉetiri vijeka, spominje kao svog

velikana. Teško meni, slijepcu, ako slijedećih vijekova

Hercegovci budu pamtili Alipašu, imali potrebu da gaspominju. Veliĉaće ga i poreĊivati s boţijim poslenicima.Bude li velik Alipaša biće mala Hercegovina. U tomsluĉaju teško nama.

Nemoguće je poštenu insanu suditi o svjeţem djelu, jer i kad je loše spoznaje se tek kad obajati – ušĉuje se.

Takve misli progoniše me ĉitavim putem. Nakon što je Latas primio Katul ferman, prvi njegov

naum bio je da domami hercegovaĉkog silnika na dohvatsablje. Bio ga je i ranije dobavlja ali mu je ovaj vještoizmigoljio. Od tog poraza, oruţjem uma, Latas je siktaokao zmaj. Sultan mu je, ovoga puta, strogo naredio,

Alipašinu glavu – ili njegovu. Vezir se o sebi zabavio – plašio i sultana i paše.

I Latasovu pobjedu je morao da smisli hercegovaĉkiduh – Hamza. Potkupiše Amina obećavši mu Alipašino blago i vlast nad Hercegovinom.



252

Vlast je u stanju iskaljati i svijetao obraz. Aminov je

i bez nje mrk.

Ni Alipaša nije imao kud, morao je saraĊivati u pripremama za borbu protiv Crnogoraca, koja se

spravljala u kuhinji Latasovog dvora. Alipaša je imaovjeru u Reponju, uz Latasovu saglasnost, povjeri mu da

na Crnu Goru predvodi obje ordije. Bi to jedna od rijetkih

njegovih grešaka, koja će se izroditi u nesreću.

Ĉim je Alipaša prvi put osjetio šta mu se pripremaobratio se pobratimu na Cetinje. U potaji uĉinišedogovor. Po njemu i doĊe do nemira na granici, dazaokupe sultanovu paţnju, da odloţe obraĉun s

Alipašom. I dok se pripremala golema ordija, bošnjaĉka ihercegovaĉka, da udari na Crnu Goru, u najvećoj tajnosti

podizani su ĉadori na jednom proplanku po više Nikšića.U središnjem, uz podrhtavanje plamiĉka tanke svijeće,grlila su se dva pobratima.

Opterećen godinama, salom i svakojakimnevoljama, paša, iako u sveĉanoj zlatno svjetlucavojturskoj odori, odavao je izgled skrhanog starca, koji,

boreći se sa sipom, jedva izgovara pozdravne bratskerijeĉi. Iz njih je zraĉila iskrena toplina prema

crnogorskom ĉojstvu i junaštvu, a iznad svega prijateljstvo prema pobratimu, vladaru i vladici

brĊanskom, i već poznatom stihotvorcu – Njegošu.



253

I vladiĉina prilika, iako odrasla, mlada i vitka,ubrzanim disanjem i suvim kašljom, nagovještavala je

narušeno zdravlje i mirnoću, doliĉne samo starcima.Uzvratio je sa manje rijeĉi, ali odabranijim i osobitotoplim. Istakao je Alipašine zasluge za red, mir i blagostanje u pašaluku, za hrabro drţanje u vrijemenaleta Bošnjaka i Stambolĉana, te oĉigledne zasluge za

dobra vladanja na meĊusobnoj granici. Vladika je

ponavljao rijeĉi hvale za pašino pridrţavanje rijeĉi izranijih razgovora i pisama, poštenje, hrabrost, vladarskumudrost, i oĉitu ljubav prema ljudima, pa bilo da su kojevjere.

Ni paša se nije ustezao da izrekne najveće pohvaleza raĉun brĊanskog gospodara. Veliĉao je um koji

uspijeva da malom narodu oskudnog oruţja zapisujeveliku istoriju. I on je naglašavao iskrenost pobratima iodanost ljudima Hercegovine.

Razgovarali su i o zdravlju, iskreno izjadali svoja

nevesela stanja, pa prešli na prilike susjeda koji ihokruţuju.

Paša je govorio o nezadrţivom slabljenju Turske iosiljavanju nedozrele Bosne, o nasrtajima Austrije, pa još jednom govorio svoje razmišljanje o stvaranju drţave odHercegovaca, Crnogoraca i Bošnjaka.

Vladika je kazivao kako je vidio Rusiju, Austriju i

Italiju, pa se sloţio sa mišljenjem pobratima o ujedinjenju



254

naroda, otišao i dalje, govorio o ujedinjenju svih Slovena,napominjući da je to priĉa koja dopire iz Beĉa, Beograda

i Zagreba. U tom svjetlu, a imajući na umu i bosanskoneprijateljstvo prema obojici, ĉvrsto ugovoriše dazajedniĉki nastupaju u odbrani krajeva kojim vladaju.

Bili su jednodušni u predviĊanju, iako prijetevladici, prvi je na udaru Alipaša. Koristeći svoja prijateljstva i brojne veze, oba će pratiti okolna stanja i

namjere dušmana, razmjenjivati saznanja, a u sluĉaju bosanskog napada na Alipašu, priteće vladika. U bitku,koja je najavljena od strane bosanskog vezir a, i već pripremljen pohod na Crnu Goru, Alipaša će uĉestvovatisamo onoliko koliko da ostane ĉist pred Stambolom. Timdogovorom, sa puno razumijevanja i topline, izgrlili su se

paša i vladika, pa okrenuli na svoje strane.U neko doba paša o dogovoru natuknu Aminu. Iako

nikom nije vjerovao, u Reponju je imao povjerenje, a i

morao je s njim na toj stvari raditi.

BrĊanski gospodar je preko dubrovaĉkih prijateljanaĉuo o Aminovoj izdaji, odmah je, po brzom glasniku,takvu poruku poslao Alipaši, savjetujući da pripazi na nj,a u sluĉaju potrebe da se izvuĉe pod crnogorsku zaštitu. Na sreću, i Alipašinu nesreću, starac bi tromiji od potrebe.

Kad Omer- paši Latasu stigoše stambolski glasnici, ikad više nije mogao odlagati obraĉun, u Mostar posla



255

svoje glasnike, da najavi nizam. Na mostarski Pašinovacsljeţe Skender beg sa nizmom, opasnim, Latasu i Aminu

vjernih Anadolaca i Arnautima, plaćene vojske, koja jespremna na svaki zloĉin po naredbi. Skender beg, natvrdu rijeĉ, da mu se neće dogoditi nikakvo zlo, pozva

Alipašu, da sa Bune doĊe u Mostar, prestolnicu, da mu preda vojsku. Bojeći se staroga lisca, Skender beg muuĉini najveće, tek uvedene, vojne poĉasti, i njemu i sinu

mu Hafiz- paši. Imbretili smo se svi silini poĉasti i slavlja.Pun zadovoljstva, imbretio se i sam Alipaša.

Sjutri dan po sveĉanostu, dva sata iza ponoći, slavljese pretoĉilo u najtuţniji mezar. Skender beg, sa svojimArnautima, nakon što provali u odaje skrhanogosamdesetogodišnjeg Alipaše, proĉita mu stambolsko

ćage, u kom je pisalo da se Alipaša lišava svake ĉasti, ida postaje suţanj. Oduzeo mu je sve nišane, pa ga sasinom Hafiz- pašom odbacio u nemli ćelovinu.

Kad sazna Omer- paša Latas da je oboren Alipaša,dade se na trku, da što prije doĊe u Mostar – da ugrabi

Alipašino blago. Ni Skender beg nije malukat, on ga je sa

svojim Arnutima već bio ugrabio i razdijelio. Pokunjen iljut Latas krenu da sreĊuje Krajinu, a Hercegovinu ostavina Sarhoš Ali paši, koji, evo, već globi i progoni.

Reponja je odigrao svoje, Alipašine dušmane predzoru doveo pod Alipašine pendţere. Izdaja na spavanju.

Poskok se koprcao pa – primirio.



256

Slomivši i hercegovaĉki otpor, Latas dobi krila, alimu ne bi dovoljno slave, a Alipaša je imao na pretek, pa

pomisli da bi dio toga blaga trebao i mogao pretoĉiti sebi.Za koliko ponizi silnoga Alipašu za toliko će u oĉimadrugih porasti on.

Najprije će ga posramiti pred Mostarcima, tim pametnjakovićima i samoljubcima, koji misle da su imBošnje i Turci do koljena. A onda će Alipašu povesti sa

sobom. Kud god bude on biće i poniţeni Alipaša, nekasvaki zakljuĉuje za sebe, šta ga ĉeka ako ne bude slušao.Jer kad je tako sa Alipašom, a šta tek moţe oĉekivati on,neko ko bi se usudio..!?

Osamariše nakvo ćoravo, ušljivo i gubavo magare, pa mu na sapi posadiše osamdesetogodišnjeg

hercegovaĉkog vezira, naprasno podignutog iz gunjina inapola gola. Naopako okrenutog posadiše ga na sapi. Pociĉi zim!?. Prijuzu turnuše sinu Hafiz- paši, da vodimagare. Osamdesetogodišnjakove noge privezali su zasamar, a tijelo ovjesili poput repa hajvana. Glavom je

udaro o magaraće papke. Silnici zgrnuše ĉaršiju, pa ispod

Kujundţiluka provedoše suţnja, okrenuše preko grbavećuprije – da glavom tukne svaki basamak. Dok je išla tagrdoba telal je vikao rijeĉi grĊu od grĊe.

Kad se vezirska mrcina nauţiva niskosti, naredi daAlipašu povedu pješke za njim, put Bosne. Kako je izkuće i hapsane izišao bos, takav bi i sada.



257

Jova Šola, trgovac koji je na sebi osjetio podosta

Alipašinih strogoća, i koji se bio ponajviše obeselio injegovom kraju, ljut na odnos prema svom vladaru,

odvaţio se, skinuo svoje opanke, razgrnuo mrke pratioce, pa obuvajući uvelu starost, izgovorio:

"Za sve neka ti je halal, naš veliki Alipašo!" Ostaćeova Jovina rijeĉ za dugo kazivanje.

Tako silnog Alipašu, na najponiţavajući naĉin,skidoše s vlasti i odvedoše sultanovom kadiji. Takorekoše ĉaršiji. Vodeći ga po Bosni, i sina mu, Latas je

ĉinio sve da u bosanskim oĉima uzdigne sebe srozavajućinjega:

"Evo vam, gledajte u koga ste se uzdali...!" grmio je

krmak.

Malo mu to, Omer- paši Latasu, tom velikom ratnikui još većem prevrtljivcu, liĉkom Srbinu, već uĉini i gore. Nagovori nakvoga ĉuvara, da ubije Alipašu, ko bivanehotiĉno. Pogodi ga u sred potiljka. Dade, koĊene,zatvoriti straţara, ali dozna se, pustio ga je i isplatio.

Mada je Alipaša bio polumrtav starac, izmoren tolikim putem, ne dadoše mu u Stambol, iako je to bila sultanova

naredba. Latas se bojao i Alipašine sjene. A vidi sekoliko je do njega drţao i sultan, naredio je da ga saslušanjegov pouzdan ĉovjek, a priĉa se, htio je sa njim i popriĉati. Neki opet govore, da ga je htio zadrţati do sebe – da ga savjetuje. A pošteno zboreći, i bio je za toga.



258

Ubiše ga na Dobrinju. Naši saznaše, pronaĊoše isahraniše kao istinskog velikana, u mezarluku Ferhid

pašine dţamije u Banja Luci.

Alipaša alipašovski završio je.

OjaĊuje me saznanje, da se tako ponesoše premahercegovaĉkom prvaku, golemom junaku i ĉovjekudostojnom najvećeg poštovanja. Nije se smjela smetnuti

veliĉina Alipaše-vladara, i ni po koju cijenu pomiješati saAlipašom-koĉijašem. To su dva insana, pošteno jesvakom svoje zasluge. Uvrijedio me odnos prema nama,

Hercegovcima, našoj ĉasti i veliĉini, koje su, svojimĉinom, smjestili pod smrdljive bosanske opanke. Tako suod prve najavili da će nas potĉiniti sebi, ukinuti pašaluk, i prava za koja smo se borili vijekovima. Oni su to na

magarcu istjerali iz Mostara. NAS a ne Alipašu, jernjega, bez obzira što je pod strarost postao grumenzemlje, niko ne moţe gurnuti u nisko. U hercegovaĉkimglavama, za njegovu sveukupnost, on će vjeĉito ţivjeti naveleškim visinama.

Omamljen mostarskom svjetlošću i slobodnomhavom, opet se pitah, i još uvijek pitam, da li sam uĉiniodobro Hercegovini? Hoće li tice uvijek kao sadaslobodno letjeti, ili će ih već u zaletu ukidati bosanski jastrebovi?

Bilo kako bilo, time sam ostatak ţivota opravdao – ĉasno završio.



259

Pred Alaha sam spreman izaći – kad god pozove.

Sve ovo oko Alipaše zbilo se prije nego sam došao uMostar, i neka je, da ne gledam. Ne bih sve to mogao

podnijeti.

Poţeljeh sna, nakon toliko godina jedan miran san.

Obeselih mu se. I bezbeli, svratih u sestre Zejne – na

spavanje.

Dva ĉela nisam se budio – sva nespavanja

nadoknadio.

Priĉala je sestra kako se satima vrzmala oko sećije, bi i ne bi me budila, pa odustala. A vaţnu stvar je tr ebala

da mi saopšti.

Insan ne završava tamo gdje misli da je kraj, većgdje mu je suĊeno, gdje mu je On odredio. Tamo gdjemisli da je kraj moţe zametnuti klica novog ţivota.

Prilika je, takva je i moja sudbina.

Nisam se ĉestito ni probudio Zejna je već stajala

iznad mene sa Ċugumom. Lila je suze.

"Uzmi avdest i namaz..." rijeĉi ubrzaše rasanjivanje.

"Šta se desilo?" zapomagah bojeći se da nekimĉudom nije u Mostaru Alipaša. Onako bunovnu iza sna bila bi to najveća nesreća koja bi mi se u ovom dunjalukumogla dogoditi. Mada se vidjelo na obrazima da je



260

plakala dugo, prepoznao sam radosnice. Ne mogoh ni

pretpostaviti šta bi je moglo toliko rasplakati – razveseliti.

"Otari se, pa sjedni, ispriĉaću ti ĉudo...!" zagonetno

će i umiljato sestra.

"Ĉudo, a veselo!?" pokazah znatiţelju.

"Alipašin sin, Hafiz- paša, po nekom pouzdanom jaranu, iz Bosne spremio sahiju, tebi – Ragib-agi Gosti."

"Sahija... meni... od Alipašinog Hafiz- paše,Alipašinog sina..." ne mogoh povjerovati u to što samslušao od sestre zdrave pameti.

"Od njega, ali i od Alije, Alipaše..." uporna je Zejna

"Od Alipaše..." ja jednako ne mogu da povjerujem.

"Od Alipaše moj dobri brate Ragibe", nastavi sestra

i objasni: "Sahija kazuje, kako je Alipaša ostavio sinu uamanet, da do tebe doĊe ova kazanija:"

*

Sine! Ovo ti ostavljam u amanet – posljednje su

Alipašine rijeĉi.



261

Ragib Gosto me slomio, u Stambol je hodio, glavi

mi dohakao. Bio mi je jaran i ostao, a i dušmanin postao.

Nije se razumio u vlast, nije me mogao pratiti, razišlismo se na prvoj raskrsnici. Otišao je – napustio jarana.

Da me je slušao, bio bi sretan, ne bi iskusio sve one jade.

Prepatio je za tri junaka, godinama sam ga udarao po

tvrdoj paĉi, ne bi li se dozvao pameti. Nije išlo, mislio jeda se vlast moţe pošteno nositi.

Uništio me! Ali i danas mi je Ragib-aga najveći prijatelj. I tebi je sine moj, Hafize. To ne zaboravi! Kad ti

najviše prigusti, pa te ostave svi, idi njemu. I krvave rukemu moţeš pokazati, niko neće saznati. Ni sada neuništava mene, goliti vlast. Brzo će uvidjeti da je nakrivom, kao što curetak brzo uvidi da je pogriješila onoga

ĉasa kad je zgulila dimije, razgolitila se. Jer na vlast, ionu stvar, kidišu svi dok je gola, a na zakukuljenu neusuĊuju se.

Kad sam mu već toliko kidisao ţivotu, a nisam gamogao opametiti, odluĉio sam da ga ipak ne dotuĉem kaozmiji glavu.

Ostavio sam mu jednog sina.

U Bregavi se jednog dana udušilo neko gurbetĉe, bito povod da mi padne na um to što sam uĉinio.

Ukradoh Ragibovog sinĉića Mešu, te dadoh da serazglasi da se udušio.



262

Dijete smjestih u vakufsku fukaru. Do koju godinu,

kad smetnu rod, momĉića poslah za ĉobanĉe naZelengoru.

NaĊi Ragiba Gostu, moga jarana, poselami ga, kaţida sam mu halalio, neka i on halali meni. Neka

prepoznaje sina na Zelengori, neka zasniva novi ţivot,neka se raduje unucima, a neka ponekad i jaranu nazove

rahmet.

*

Krenuh u pravcu Zelengore, mogućem sinu u susret.

Sinoć dojahah ushićen i prikivah pogled za

pogledom. Ne prepoznah svoje ĉedo. Ĉitavu sam noć, posjećanju likova, pretraţivao svih šest obraza, gledao kaoda su mi na dlanu. Jedino vam oĉi ne mogoh doĉaravati.Jutros, kao što si vidio, dugo sam njih zagledao.

Najumilnije su tvoje, na majku – sine Meša, ako daBog?

Uputih se za njima, za tvojim stadom.

Znam, mili ĉobanine, ako Bog da, sine moj, umoriosam te dugaĉkom priĉom, smjerno, jer ne bih drukĉijenikad mogao sinu ĉitavu sudbinu njegovih kazati – ne bi

za sav ţivot ovoliko saznao.



263

Nije lako u ĉovjeku ĉetvorogodišnje dijete prepoznavati.

Sine dragi, ako da Alah, nado moja nenadana, nevini

momĉiću, zabezeknuti, budi još malo strpljiv, sve će seobjasniti – bićemo sigurni.

Ako da Bog, grlićemo se, vriskati po Zelengori,zahvaljivati Alahu, kršiti glogovu šumu, klupĉad ĉemera

izgoniti iz sebe – nanovo se raĊati.

Kad sunetiše, baš toga, najmlaĊega sinĉića, Mešu,glavić ĉune brcnuše oštrom ĉakijom. Ranu napraviše – do

smrti nagrdiše ga oţiljkom.

Zajedno ćemo pogledati biljeg!?

Ni rane nisu rane kad posluţe da svane.

Na Ragibovom konju, niz strminu Zelengore, jezdila

su i pjevala dvojica jahaĉa.

Njihovoj sreći i Zelengora je mala.



264

Kritika Milosava Đalića

ALIPAŠIN TRAGIČNI OPTIMIZAM

Istaknuti srpski prozni pisac u dijaspori Danilo

Marić, posle nekoliko veoma zapaţenih knjiga pripovedaĉke proze i romana, napisao je još jedanrukopis, svakako vredan izuzetne paţnje kao i sve ranije

knjige; to je lucidni istorijski roman "Alipaša, prvi i poslednji hercegovaĉki vezir." Ovim svojim romanomDanilo Marić se domogao visokih literaturnih dometa,dostigao najsavršeniji izraz svoje romaneskne poetike,ĉime je sebi obezbedio zapaţeno mesto u novijoj istorijisavremene srpske knjiţevnosti.

Sve što je u ovome romanu ispriĉano na vrlosugestivan i umetniĉki uzbudljiv naĉin doima semajstorstva Meše Selimovića u romanu "Derviš i smrt" ponajviše, a delimiĉno i romana "TvrĊava." Isti jezik, ististil, sliĉna tematika i egzistencijalna pr oblematika u

"Dervišu", ĉitaoca stavlja na probe i iskušenja da namomente trezveno razmisli ĉita li ovo Mešu Selimovićaili pak Danila Marića. Ĉitava priĉa, koliko tragiĉna tolikoi zanimljiva potkom svoje filozofske podloge odvija se u

prvom licu kao što je i Selimović u liku Ahmeta Narudina odslikao u prvom licu takoĊe jednu izuzetnusudbinu i veliĉinu, impresivan primer ĉojstva i junaštva.



265

U romanu Danila Marića, sitnim vezom gotovofiligrantskog kazivanja, kao narator koji priĉa ĉitavu

priĉu pojavljuje se Alipašin aga Ragib Gosto, koji nasodmah od prve reĉenice uvlaĉi u duboko filozofsku itragiĉnu priĉu samog naratora Ragiba tako i njegovoggospodara Alipaše.

Sve je u duhu vrhunske filozofije Kur'ana: mudrost,

znanje i istina. Sve to izvrsno poznaje i saopštava ĉitaocu

glavni junak Ragib aga koji je tajnovito upućen u svestvari, kao sveznajući pripovedaĉ, kao i sam Bog. On osvemu što mu se u ţivotu dešava – a dešavaju mu se sve bolne i tragiĉne stvari – stavlja na prvo mesto i sluţi ţivotu i njegovim tajanstvenim zamkama onako kako toAlah zapoveda, a Alah je dobri bog koji nikad ne greši

već svima sudi podjednako po istom aršinu i zasluzi. Ion, Ragiba aga, pati velike muke zemaljske za rad onih

nebeskih. U njega ne moţemo ĉak ni jednog trenutka

posumnjati jer on je pravednik, ĉovek izuzetne vere usmisao onoga što ĉini i ĉemu se, voĊen Alahovomrukom, neminovno predaje. On je onaj sveznajući pripovedaĉ usmenog narodnog kazivanja a ne pisac kako

bi se u prvi mah moglo pogrešno pomisliti i protumaĉiti.

Ragib aga priĉa kako je sve u ţivotu izgubio, ubišemu dva sina Alipašini ljudi, za njima ode i hanuma, aliim ni to nije bilo dovoljno te kidisaše na lepoticu Fatku,njegovu jedinicu, da je osramote i obešĉaste i tako što predotuku i Ragib agu, mirnog, poštenog i smernog ĉoveka



266

koji je nekada bio veliki saborac i prijatelj Alipašin, alikoji se dobrovoljno odrekao vlasti pod krilom obesnog

silnika Alipaše, otkazujući mu druţeljubivost na bojnome polju i u prljavoj igri zakulisnim radnjama i raznim

perverzijama i podmuklim mahinacijama koje je

sprovodio da bi se odrţao na vlasti kao prvi vezirHercegovine. Misleći kako da spase i saĉuva svoju kćer jedinicu, on se obraća Alahu: "U tvoj kantar nisam

sumnjao!" Fatka se razapinje, razdire izmeĊu dvetragiĉne prilike, dva momka, Zaim-age, sina poginulog

silnika Smail age Ĉengića, dakle Zaima koga voli i skojim biti ne moţe i Omera koga njen babo hoće. Njenimonolozi, duga obrazloţenja i sumnje su preveliki zanjenu pomućenu svest razapetu izmeĊu zla i gorega, i onase opredeljuje za Zaima jer, kaţe, "izvini, babo, ja biram,

na mlaĊima svijet ostaje!"

Ovde dolazi do punog izraţaja naratorovo velikoţivotno iskustvo, poznavanje ţivota u svim njegovimtajnama i nijansama, visoke politike koja se odvija na

dvorima Alipaše. Stiĉe se prvi utisak prilikom ĉitanjaovog rukopisa, kao da se roman razviajo postepeno

paralelno sa Kur'anom, iz stranice u stranicu, i sanjegovim mudrostima neprevaziĊenim, sa Kur'anom u jednoj a olovkom i beleţnicom u drugoj ruci. Roman je prepun mudrih citata iz Kur'ana, svuda tamo gde "nit

romana poĉinje da se zapliće", kako bi rekao Gogolj, igdegod se koja prilika ukaţe u zapletu i raspletu pojedinih dogaĊaja i priĉa. Citati iz Kur'ana ne prekidaju



267

priĉu niti je veštaĉki nadograĊuju, naprotiv daju jojzamajac svrsihodnog kazivanja koje se kao u veĉnost

produţava. Izvanredno je dato poglavlje o silovanjudevojĉice Fatke, kroz mudrost iskupljivanje greha. I ovdese misao Ragib agina podudara sa Ahmetom Narudinom

Meše Selimovića: filozofija im je ista, misli identiĉne.Dok Selimovićev Narudin tuţi za mrtvim bratom, Ragibtuţi za kćerkom Fatkom koju su Alipašini krvnici

pokušali da kidnapuju i siluju. Alah Milosnik! Ĉesto muse obraća u svakoj nesreći, traţeći pomoć i razumnu reĉ.Povremeno narator priĉa sa filozofske distance: "Kao da isada gledam tu sliku..."

Ovaj roman koji za podlogu ima istorijsku potku i

predstavlja u suštini istorijski roman psihološke prirode,

ĉime se pisac svrstava u plejadu, malenu ali vrednu, pristalica psihološkog realizma kakav je i njegovistorijski roman "Suzopolje." Ponegde se ispravljaju na

pripovedaĉki naĉin istorijske ĉinjenice i dogaĊaji izvremena turskog sultana i Alipaše, velikoghercegovaĉkog vezira, pa se i na ovaj naĉin pokazuje,kao i u nekim drugim knjiţevnim delima da istorija nije

uvek uĉiteljica ţivota. Junaštvo i ĉojstvo koje nas jeodrţalo, provejava munjevitim bljeskovima sa gotovosvake stranice. Alipaša je hercegovaĉka guja, strah itrepet za sve oko sebe. Postizao je uvek pobede

lukavstvom, dovitljivošću, u koje niko nije mogao proniknuti. Ugledao se na mnoge velike vladare, izmeĊuostalih i na Herceg Šćepana koji mu je bio uzor. Svima je



268

pokazao kako se mudro, uporno i lukavo treba boriti za

ţivot, a isto tako se treba boriti i za smrt. Na momente

narator nas stalno podseća kako je ovo jedinstvena i jednostavna priĉa o tragiĉnoj ljudskoj sudbini, o dobru izlu, o osveti i mrţnji, o tome kako se teško stiĉe a lakogubi vlast u sluĉaju Ragib age, – o tamnim ponorima u

ljudskoj duši, kao u najboljim stranicama Andrića iSelimovića. Alipaša je bio hrabar junak, ali usto i mudar,

da je svim zamkama uspešno odolevao i izbegao jer sumnogi hteli da ga liše ţivota. Njegova veština vladanja,ţivota i borenja bila je uroĊena, tako da mu niko nijemogao doakati dugi niz godina njegove despotske

vladavine. Više se znao boriti oruţjem uma nego samimoruţjem; to se vidi i na primeru kako je vešto uspevao dasaĉuva glavu od sablje Omer - paše Latasa.

U zanimljivu priĉu narator uvodi i Njegoša, vladara, pesnika i vladiku brĊanskog. Prema tom crnogorskomĉojstvu i junaštvu, Alipaša je gajio iskrenu toplinu, aiznad svega prijateljstvo i duţno poštovanje prema Njegošu. Njegoš je već bio narušenog zdravlja, stalnokašljucajući zbog neizleĉive bolesti. Istakao je Alipašine

zasluge za red i mir, blagostanje u pašaluku, za hrabrodrţanje u vreme naleta Bošnjaka i Stamboliĉana; ponavljao je reĉi hvale za pašino drţanje do reĉi iznjihovih ranijih meĊusobnih razgovora i pisama,

poštenje, hrabrost, vladarsku mudrost i oĉito iskazanuljubav prema narodima svih vera. A i paša se nije libio daizrekne najveće pohvale na raĉun brĊanskog vladara.



269

Veliĉao je um koji uspeva da malom narodu oskudnogoruţja zapisuje veliku istoriju. Razgovarali su i o

zdravlju, jadali za svoja već vremenom i nadošlimgodinama nevesela stanja; zatim je Alipaša govorio oneumitnom slabljenju Turske Imperije, o nasrtajima

Austrije, o stanju nedozrele Bosne, o stvaranju nove

drţave od Hercegovaca, Crnogoraca i Bošnjaka. Vladika je kazivao kako je vidio Rusiju, Austriju i Italiju, pa je

govorio ne samo o ujedinjenju naroda već i o ujedinjenjusvih Slovena, a ti glasovi su dopirali iz Beĉa, Beograda iZagreba. Tako su se dva vladara ĉvrsto dogovorili dazajedniĉki nastupaju u odbrani svojih zemalja.

No ovo bi bila samo epizoda u ĉitavoj graĊeviniromana. Glavna je ipak priĉa Ragib age o njegovim

kaznama i nesrećama i na kraju o trijumfu radosti iveselja. Za vreme Alipašinog vakta Zelengoru ne naseliše

ljudi, osim šestero ĉobana sa šest carskih stada, šesttorova i velikom kolibom. Jedne veĉeri iznenada jedojahao starac konjanik, da bi se nadisao ĉistog sveţegvazduha, i izleĉio. MeĊutim, nije to bio razlog njegove posete, već sasvim drugi: traţio je meĊu ĉobanima

jednog koga je zagledao najduţe. "Rado bih baš tebiispriĉao osobitu priĉu, ako si voljan da je ĉuješ", rekaomu je. "Rado ću slušati", reĉe ĉobanin, "inaĉe godinamagovorim samo sa bravima." Starac je otpoĉeo priĉu kako je bio niko pa vlast dobio. Kratko vladao pa opet postao

niko.



270

Ispriĉao je tom ĉobaninu veliku i istinitu priĉu kako je proţiveo ĉitav svoj ţivot, kao i Alipašin, kako je na

kraju ostao sam i ponosan. Najzanimljiviji je deo priĉe odtrenutka kada je od sultana stigla vest o unapreĊenjuSmail age za pašu. Ali dvojici paša u maloj Hercegovininije bilo mesta. Alipaša je skovao plan da ubije Smailagu Ĉengića i postavio mu je zamku, no ovaj ga je preduhitrio i umakao. Ali kasnije je izgubio glavu,

zaverom Alipaše i vladike Rada. Ĉim je video da je glavaZaim age Alipaši bila potrebna, starac je hteo da spašavaFatku od udaje za Zaima. Sirotica je rasla bez majke.

Otac je hteo da je uda za Omera koji je ludio za njom,

koji je bio viĊena i poštena soja. Alah je odluĉno nastrani strpljivih. Oni koji veruju Alahu, on će ih na pravi put izvesti i darovati im svoju milost. Ragib se olako

zamerio silnom veziru i nije došao na Bunu, na dţenazuotanĉaloj vlasti. Zato je Alipaša hteo da mu se osveti:ulovio je njegovu Fatku, poruĉio mu i pripretio da će jeudati u Gacko. "Samo na Sudnjem danu ćete dobiti u potpunosti zarade vaše, ţivot na ovom svijetu je samovarljivo naslaĊivanje", zabeleţen je ovde citat iz Kur'ana.Zatim je rešio da ide na Bunu, ali Fatki nije dao: "Ti vlastonome kome hoćeš daješ, a oduzimaš je od onoga odkoga hoćeš." Ona je mislila na Zaima a babo na Omera.On je zbog straha otišao na Bunu; starost je gora od bolesti, osećao se nemoćnim. Priseća se njihovihdruţenja iz detinjstva, kad su orgijali i razne nestašluke

pravili. Poslati su u Stambol, predali ih jednom roĊaku,



271

da uĉe medresu. Nije izdrţao, ţudnja za hercegovaĉkimkamenom ga slomila, vratio se u Stolac, napustio Aliju.

Aliji se posle izgubio svaki trag, govorilo se da je i do

sultana dogurao. Kad je bezvlašće ovladaloHercegovinom, jedno jutro Alija Rizvanbegović osvanu uStocu. Okusio slast vlasti, došao da zavlada barstolaĉkom nahijom i najposle postane velikihercegovaĉki vezir. Kad se nije pokoravao volji Alipaše,

uskoro Ragibu dva sina otrovaše ribom, a najmlaĊegMešu utopiše u Bregavi, tako je razglašeno. Kao da sešejtan uvukao u njegovu sudbinu. To je bila osveta ili podvala. Ubijaju ti decu da bi ubili tebe. Vlast imati pa

ostati prosjak – teško je. To je ona poznata narodnakletva "Dabogda imao pa nemao!" Ali tešio se mišlju dasvaka vlastodrţaĉka sila moţe kako hoće ali ne moţe

dokle hoće. Bog digao ruke od Hercegovine: glad ineimaština, gladna i neuhranjena deca na svakom koraku,oĉaj i tuga roditelja. U tim sušnim godinama narod se pitao – k ome je više stalo do ovakve vlasti, jer odnekadašnjeg velikana ostala je samo vlast po svaku cenu.Srdţba Alahova se razlila Hercegovinom. Traţi mudrog isposobnog vladara, kao nekadašnjeg Alipašu. Svakovreme traţi svog Alipašu. Vlast je slast koja oslepljuje i

jake i mudre, pa kako ne bi starca natovarenog olovom.

Saţaljevao je u tim vremenima Ragib Alipašu koji jemnoge glave odrubio, okruţio se koĉijašima umjestoumnim ljudima i ĉini zlodela. Podmetnuli mu silovanjekćerke Fatke od strane Zaima, da bi ga dokusurili. Ragib



272

sumnja da su naruĉili silovanje. U Boţji kantar nijesumnjao, a ubili su mu tri sina, za njima je otišla i

hanuma, a evo sada kidišu i na jedinu kćer, Fatku.Kadkad pravda mora pobediti i zlo satreti.

Onda nailazimo na priĉu u priĉi: oĉev, babovmonolog nastavlja Fatka, u kome ţali babove muke,tuguje za Zaimom i prezire Omera. Zatim se naizmeniĉno prepliću monolozi oca i kćerke. Ĉudna je sprega vlasti i

nedela, vezane su pupĉanom vrpcom. ZahvaljujućiKur'anu i pokojnoj hanumi, nije ogrezao u zloĉine kojeredovno prati vlast, a bio im je na domaku. Poštenje jenajvrednije blago koje je Alah pokuĉio insanu, govorilamu je hanuma za ţivota. Zato Ragib nije ni mogao bitidrukĉiji u vlasti, zbog ĉega se i zamerio Alipaši. Kad je

Zaim aga došao i oteo Fatku, stari Ragib aga je jurnuo zanjim i kidisao. Spasio dete a krvniku rasekao rame preko

cele kljuĉne kosti. Na ovom mestu traktat o kurvi isilovanju dat je ubedljivo i sugestivno, ĉime psihološkadrama romana znatno dobija na intezitetu radnje i

kvalitetu moralnog ĉina. Ragib je sumnjao da sve odAlipaše potiĉe, nepredvidivi je hercegovaĉki vezir, uvek

nekom spasilac a nekom dušmanin.

Sve je na ovom svetu satkano od sreće i nesreće, jedna je od bitnih poruka romana. Dodirujući sesuprotnosti, kao obale Neretve. U nesretnika udenuti

klicu sreće – delo je najveće. A Kur'an poruĉuje: "Oni



273

koji budu vjerovali i dobra djela ĉinili, doista ĉekaju bašte uţivanja, u njima će vjeĉno boraviti."

Još jedna poruka: sreću, ipak, ne treba na sunce

iznositi.

Silni Alipašini vojnici najzad uhvatiše Fatku dok jošnije znala o ĉemu se radi, a naĊe se uvezana meĊuĉvorovima debelog uţeta. Nasadiše je na konja pa

odvedoše na Bunu. Tom Alipašinom zloćom zapoĉeFatkin kraj; proglasili su je za kurvu jer su kod nje našli podmetnuto dete, pripisujući to kopile njoj u greh. Ragib je pošao u zatvor gde je bila zatoĉena njegova Fatka; kad je sišao u podrum zatekao je dete premlaćeno i izmuĉeno.Pred ocem je morala priznati da je kurva da bi njegov

ţivot saĉuvala jer su pretili da ga ubiju.

Rekapitulacija ţivota i stradanija naratora ovogaromana Ragib age Gosta naznaĉena je u ovim reĉima:"Prvi dio ţivota zapoĉeo sam raĊanjem, drugi kad sam umejtef kroĉio, treći kad sam se ţenio, ĉetvrti kad sam sinadobio, peti kad sam s Alipašom na vlast sjeo, šesti kadsam blagodeti s vlašću izgubio, sedmi kad su mi sinoveotrovali, osmi kad sam bez hanume ostao, deveti kad sam

ludio, deseti kad sam silovanje i ĉereĉenje doţivio, jedanaesti kad sam se iz Runa povratio i dvanaesti kad

sam juĉe u ovu planinu dojahao. Već sam ih deset prepriĉao – evo jedanaestoga."



274

Odluĉio se na onaj najteţi odluĉujući korak: skinutiglavu Alipašinu, poravnati sve dugove. Stare kostizagrejao, okupio sve ljude od ugleda, za nekoliko noći projahao Hercegovinu, posetio sve ugledne i poštene begove i upriliĉio zbor. Na ĉelo je progurao junakaHamzu koji je takoĊe pretrpio zulume od Alipaše.Obratio se i Omer- paši Latasu za pomoć. On i njegovi jedva doĉekaše, odrediše šejtanu crni petak, rodiše katul-

ferman. Istovremeno i sultan je strogo naredio – Omer- paši Latasu, ili Alipašinu glavu ili njegovu. Skender beg je uhvatio Alipašu i njegovog sina na prevaru i poslušaonaredbu sultana da Alipaša postane suţanj. Osamarišeneko ćoravo i ušljivo magare, pa mu na sapi posadiše većosamdesetogodišnjeg starca Alipašu, na pola gola na ciĉizimi. Sinu mu Hafiz- paši dadoše da vodi magare.

Namestili su mu glavu tako na sapima, na prolazu krozKujundţiluk, da glavom udara o svaki stepenik. "Evo

vam, gledajte u koga ste se uzdali!" – vikao je Omer- pašaLatas da bi Alipašu ponizio a sebe uzdigao. I to mu bilomalo te nared

i jednom vojniku da ga "nehotiĉno" ubije. Ubiše ga

na Dobrinju, sahraniše kao istinskog velikana u dţamiji uBanja Luci. Ragib aga razmišlja kako nije trebalo tako postupiti sa velikim Alipašom, nije on tako zasluţio,golemom junaku i ĉoveku dostojnom najvećeg poštovanja. Trebalo je razdvojiti veliĉinu Alipaše odAlipaše kao koĉijaša. Narator kaţe: "Insan ne završavatamo gdje misli da mu je kraj, već gdje mu je suĊeno,



275

gdje mu je On odredio. Tamo gdje misli da mu je kraj

moţe zametnuti klica novog ţivota."

Sestra Zejna kod koje je Ragib Gosto koji priĉa ovu priĉu, zanoćio, donese mu radosnu vest: Alipašin sinHafiz- paša je poruĉio Ragib agi Gostu Alipašin amanetda do Ragiba doĊe ova kazanija: "Ragib aga me slomio, uStambol je hodio, glavi mi dohakao. Bio mi je jaran i

ostao, a i dušmanin postao. Nije se razumio u vlast, nijeme mogao pratiti, razišli smo se na prvoj raskrsnici. Dame je slušao bio bi sretan, ne bi iskusio sve te jade.Prepatio je za tri junaka, godinama sam ga udarao po

tvrdoj paĉi, ne bi li se dozvao pameti. Nije išlo, mislio jeda se vlast moţe pošteno nositi. Uništio me! Ali i danas

mi je Ragib aga najveći prijatelj. I tebi je, sine moj,

Hafize. To ne zaboravi! Kad ti najviše prigusti, pa teostave svi, idi njemu. Kad sam mu već toliko kidisaoţivotu, a nisam ga mogao opametiti, odluĉio sam da gaipak ne dotuĉem kao zmiji glavu. Ostavio sam jednog

sina. U Bregavi se jednog dana udušilo jedno gurbetĉe, bito povod da mi padne na um to što sam uĉinio. UkradohRagib aginog sinĉića Mešu, te dadoh da se razglasi da se

udušio. Zatim momĉića poslah za ĉobanina na Zelengoru.Kaţi mu neka pronaĊe sina na Zelengori, neka zasnivanovi ţivot, neka se raduje unucima."

I tako je Ragib aga pošao put Zelengore da traţi sinaMešu meĊu ĉobanima. Našao ga je na Zelengori,zagledao u njegove oĉi koje su bile najumilnije, na



276

majku, i prepoznao ga. Na kraju kaţe: "Znam, miliĉobanine, ako Bog da, sine moj, umorio sam te

dugaĉkom priĉom jer ne bih drugĉije nikad mogao sinuĉitavu sudbinu njegovu kazati, ne bi za sav ţivot ovolikosaznao. Nije lako u ĉovjeku ĉetvorogodišnje dijete prepoznati."

Eto, to je ĉitava priĉa koju je pisac Danilo Marićnamenio naratoru Ragib agi, od koje je saĉinjen samroman. Zatim su na Ragibovom konju, niz strminu

Zelengore, jezdila i pevala dvojica jahaĉa. Njihovoj srećii Zelengora je bila mala.

*

U prvom redu tu je: koncentracija na unutrašnjiţivot liĉnosti. Danilo Marić u ovom romanu kao da nasvraća nekim bitnim svojstvima umetnosti modernogromana. Akcentujući znaĉaj i sećanja za ljudsku liĉnost,on u stvari varira jednu drevnu istinu o ljudskom bićuĉija je svest jedini istinski intenzivni ţivot, onaj koji

nadilazi svet materijalnih datosti i pokazuje neku vrstuunutrašnje neutaţivosti subjekta. Ĉovek je lomljiva,krhka biljka, senka senke, – potrebno je nešto oštrije okoneprijatelja da bude pretvoren u prah iz koga je i sazdan – ali, na drugoj strani, isti taj ĉovek poseduje neoĉekivanusnagu misli, duh jedinstva sa drugim ljudima, svest o

cilju za koji se moţe (i vredi) ţrtvovati bez ostataka.



277

Unutrašnji ţivot ĉoveka u kojem se stiĉu i prelamaju,

osvetljavaju, senzacije, misli, sećanja, ponovna

prelaţenja ţivotnog puta, svojevrsna je mogućnostumnoţavanja, bogaćenja ţivotnog procesa. Ono štospolja izgleda kao jednostavno, jednostruko, linearno,

bivajući plen unutrašnjeg ţivota, postaje sloţeno,mnogostruko, višesmerno.

Jedno biva mnogo, duh koji prodire u svet, koji ga

poznaje, istovremeno produhovljuje i usloţava proţivljene ţivotne oblike. Ĉovek nije samo ono što semoţe videti na površini ispoljavanja – ako smemo reći,kao senzorijalna datost; on je i bezmerna mreţaunutrašnjih pokreta, zastoja, zaokreta, lebdenja izmeĊuţuĊenog i stvarnog, zamišljenog i datog. Duh koji se

kreće, koji obleskuje nad stvarima, senzacijama, misaoĉiji se bezglasni hod vidi samo kao ĉipkasti svetlosni

trag, kao palucanje mirijada senzacija, svesti koja se

strelovito pali i gasi, taj duh, ĉijem se prostiranju nikadne moţe odrediti taĉni smer i jasan put, zahteva odumetnika vrhunsku osetljivost, izoštrenu imaginativnost,nesebiĉnu radoznalost.

Danilo Marić ispoljava visoku meru umetniĉkogsluha za sloţenosti psihiĉkog ţivota junaka.Refleksivnost koja ĉini da vidimo probleme u procesu,grananja relativnosti, mreţe svesti koje nastoje dazahvate i ono što izmiĉe racionalnom, treperenjaemotivnosti, lirizam duha koji se – ĉesto uzdrţan – cakli



278

nad ţivotnim oblicima, – sve su to osobine kojima se

roman "Alipaša" pruţa ka onoj visokoj sublimnoj poeziji

misli i ritmiĉke lepote. Nije li u reĉenicama ovogizuzetnog poetskog romana prisutna velika dramatska

sloţenost na relaciji duh i ĉin, misao i bivanje, moral i postojanje? I nisu li u ovom romanu već prisutne oneTolstojevske spone misli u kojima se delo iskazuje kao

ţivotni proces, umesto izdvojenih maksima o ţivotnom

procesu?

Ako bi se htelo, za potrebe preglednosti u analizi,

precizirati koji su dometi ovog Marićevog romana, šta todelo znaĉi u sklopu Marićevog kretanja ka izrazu, jedanmogući odgovor bi mogao biti: "Alipaša" je romanizvrsnih atmosfera u kojima dominira laka strepnja, pred

novim mogućnostima ţivota; taj roman, dakle, uizvesnom smislu, zaokruţuje i dovršava jednu etapu urazvitku velikog pisca (kako ga je nekada nazvala već pokojna profesorka knjiţevnosti, doktor knjiţevnih naukai univerzitetski profesor Razija Lagumdţija). Moţemosamo da potvrdimo da je pokojna profesorka i poznata

kao knjiţevni kritiĉar, bila u pravu. Ostavila je negde

zagubljenu recenziju, i nama u amanet da se samo kritiĉkisloţimo sa onim što neminovno stoji pred nama i štomoramo reći za najnovi ji roman koji je nastao kao

ĉetrnaesta knjiga vrednog pisca Danila Marića. Ta prethodna sva knjiţevna dela koja je napisao, bili susamo jedna razvojna etapa u pripremama majstora za

novi, presudan skok ka velikom kraljevstvu izraza.



279

Ali, neophodno je reći i to: po jednom staromopaţanju, ptica i kad ne leti pokazuje da ima krila, pa se

samim tim moglo reći da su i prethodni romani i knjige pripovedaka Danila Marića, katkad sa krilima na zemlji,mogao sugerisati svoje buduće mogućnosti. Duh je to jedne ispitivaĉke, lucidne, senzibilne prirode, koja svetvidi kao zamršenu igru sloţenih znaĉenja i podsticajameĊu tim znaĉenjima, pred kojim se pokretljivo jedinstvo

egzistencije ne ukazuje kao snop linija uperen u jednutaĉku, već kao mnoštvo mogućih mreţa koje seistovremeno razlistavaju i skupljaju, zavisno od ugla iz

kojeg svet posmatra grananje ţivotnih fenomena.

To je roman egzistencije, sa filozofskom šemom i pozadinom, roman egzistencije, pre svega, po tome što je

drama misli koja se napr eţe da obujmi svet i tragiĉnu jedinku u tom svetu i kojoj i svet i jedinka ipak izmiĉu usloţenosti svojih tokova, podsticaja, metamorfoza iznaĉenja. Roman egzistencije ovo delo je i po tome štozahvata u tajne primisli i misli liĉnosti u momentimakada je ljudska sudbina u neodreĊenim mogućnostimakonfiguracije. Ovaj roman je ispovest ĉoveka koji je

doţivio mnoge gorke istine, kojima se um bogati, ali neosigurava ĉovekov osećajni svet, usloţava ali neisceljuje. Na prvom mestu tu je osećanje sveopšte povezanosti ljudskih ĉinova u svetu. U tragiĉnoj vizijiljudi pokazuju solidarnost ili opreznost, dok neko u

nevidljivoj koloni "opasnih" ne povuĉe taj nagli,neoprezni trzaj, a onda se njihova mrţnja okreće prema



280

takvom ĉoveku koji predstavlja mogućnost oteţavanja

njihove vlastite sudbine. Groteska je u tome, diskretno

ironiĉno iskri se misao pisca, što ljudi misle da se njihov poloţaj olakšava kad jedan od njih, fiziĉkim prestankom,nije više u lancima. Ironija je u tome: što naša zabludaraĊa tuĊu nesreću i što se ĉovek, makoliko bio pronicljiv,oprezan i lukav, na kraju krajeva, sam zaplete u

sopstvene zamke i umire u kljusama koje je spremao

drugim ljudima, kao što je to u ovom romanu glavnaliĉnost Alipaša.

Slućeno, drago, od zamki zaštićeno mesto nije našaoglavni junak. Senka ogromnog pauka koji ispreda mreţekismeta, sudbine, nadnela se nad ĉitav njegov ţivotni put. Nalik na tiho dejstvo antiĉke "volje stvari", neumitnosti

koja ljudima odreĊuje jedan ili drugi put, u ţivotnoj putanji Alipaše mogu se nazreti i proĉitati slojevi i strujesudbine za koje bi bilo više nego nepristojno tvrditi da predstavljaju pišĉev sistem mišljenja, još manje kakvudoktrinalnu šemu sudbine ili fatalnosti. Poezija tragiĉnevizije postojanja, kojom je ispunjeno ovo delo, ne izrasta

iz racionalizovane misli o ţivotu i njegovim

protivnostima, već iz odnosa situacija, iz viĊenja ţivotnihizvora i struja koje se sudaraju, ostvarujući tim sudarima(i klijanjima) protivnosti dijalektiku dešavanja, onog štonam omogućuje da ovo delo vidimo kao vez umetnosti

nasuprot filozofije rasprave o ljudskoj sudbini.



281

Ako je knjiţevnost svest o ţivotu, ako je onaumnoţavanje, bogaćenje svesti o ţivotu – to znaĉi i svesti

o nesreći, o jadu ljudskom i tragizmu – ona pomaţe postepenom uspravljanju ţivota, otkrivanju represivnihelemenata u njemu, ono što, u konaĉnoj liniji, predstavljaotrgnuti i ţivotu suprotstavljeni motiv i cilj. Danilo Marić je likom Alipaše i romanom o njegovoj putanji samo produbio i na novim likovima pokazao plodnost misli o

delu kao antisudbini, osvešćenju. PotvrĊujući još jednomtaĉnu misao o piscu ĉiji zadatak nije inventar fakata, negoinvencija, ne pedagoška briga za njegov izgled predsvetom, nego za njegovu istinu o svetu. U tom smislu,

ovaj rukopis preporuĉujemo izdavaĉu za objavljivanje.

Trstenik, 16.03.2000.



282

Kritika Nusreta Omerika

LIRSKI OKVIR I EGZISTENCIJALNI BOL

Sa knjiţevnim djelom Danila Marića, trenutno jednog od najistaknutijih srpskih knjiţevnika u dijaspori,imao sam priliku da se upoznam dalekih osamdesetih

godina kada je ovaj vrsni pripovjedaĉ stidljivo i polahko

(kucao na vrata( literature.

Za razliku od većine svojih savremenika, koji suostajali na fonu savtremenosti, Marić se, bez imalo strahai suzdrţanosti, smjelo i odvaţno, vraća u prošlost ihistoriju, koja je ţivjela u nama i umirala s nama, psihoanalitiĉki i visoko literarno. I to onu koja se ticala

nas i naših pradjedova, bez patetike, suza ineoromantiĉarskih emocija, postiţući tako univerzalnevrijednosti i originalnost pripovijedanja. Tako je poslije

više knjiga pripovjedaka i romana, nastao i roman(Alipaša(; proza visoke umjetniĉke vrijednosti u kojoj jeRagib Gosto veoma sugestivno i impresivno ispriĉaofilozofiju ţivota ĉuvenog prvog i poslijednjeg

hercegovaĉkog vezira Ali- paše RizvanbegovićaStoĉevića, ali i svoju. Da li sluĉajno ili ne, tek u tišiniZelengore, poĉinje muĉeniĉka ispovijed Alipašinog ageskrhanog bolom i tugom na zalasku ţivota, ĉije bolne percepcije otkrivaju dualizam njegovog psihofiziĉkog bića zasnovanog na filozofiji Kur(ana i istini koja



283

narušava sve principe logiĉkog poimanja stvari idogaĊaja. Interesantno je da su priĉe, njih dvanaeset,

ispriĉane u prvom licu, i veoma vješto isprepletene isloţene u mozaik romaneskne strukture, da je narator

tragiĉnost likova gradio na trostrukoj izraţajnojosobenosti kompozicije romana kao modelu ţivotazasnovanog na epsko-lirsko-dramskom obliku

odreĊenom pripovjedaĉevom tajnovitom sposobnošću

kreiranja historijskih dogaĊaja i liĉnosti. I onda, kadanaratoru biva najteţe, on će se direktno obraćati svomeAllahu traţeći pomoć, po ĉemu ovaj roman poredhistorijske podloge ima i (vjerski( karakter, mada mu to

nije namjera. Ovi kur(anski ajeti, kojih je u romanu dosta

ne oduzimaju mu ništa od ljepote; naprotiv, toku priĉanjadaju karakter visoko stilski oblikovane literature.

"Alipaša" je roman pomalo i epski i lirski i dramski,i historijski i psihološki, ali jednostavna i lako ĉitljiva priĉa o tragiĉnoj sudbini Alipaše i onih koje on na bilo

koji naĉin vlasti doticao. Ĉvrst kao kamen iz koga je ponikao, lukav i neuhvatljiv, mudar i neprdvidljiv on ţivii kreira ţivot i vlast po vlastitoj mjeri. Oni koji se ne

pokoravaju takvom pravilu moraju biti likvidirani ili bespovratno sklonjeni. Jer vlast je vlast. Sve je to teklo

do dolaska Omer- paše Latasa i njegovih askera uHercegovinu kada je silni Alipaša prevaren i ubijen.Drugi dominantan lik u romanu, filigranski iznijansiran,

neiskvaren i ţivotan jeste Ragibova kćerka Fatka kojaskonĉava na najtragiĉniji mogući naĉin nakon što joj za



284

vrijeme velike suše u Hercegovini Alipašini askeri podmeću kopile ne bi li po ko zna koji put slomili starogRagib-agu. I tu nije kraj; ni za Ragib-agu, ni za Fatku,

priĉa se nastavlja kao koncentriĉni krugovi sliĉno onimaiz 1001 noći, uvijek emocionalno nadahnute, maštovite,nepredvidljive sa lirskim okvirom i egzistencijalnim

bolom koji se ţivi kao elegija, kao tragiĉno osjećanjenekadašnjeg ţivota i svijeta.

Ovaj roman egzistencije, koji ima svoju katarzu, i

gdje je sjećanje poĉetak i završetak svega u romanesknojslojevitosti, ispriĉan je, mada ne uzbudljivo, jezikom istilom dramske doţivljenosti, gorĉinom ljudskog postojanja u svijetu mraka i svjetlosti, sjećanju izaboravu, tuzi i bolu svekolike doţivljenosti sudbinskog

stradanja ĉovjeka u svijetu koji ţivi ali ga ne razumije.Zato će ovaj roman Danila Marića, kao veza ljubavi

i smrti, nesretnog ĉovjeka i prirode, naći put do svih onihkoji ţele obogatiti vlastiti duh priĉama natopljenim

patnjom, stradanjima i radošću.

Mostar, 2.3.2001.



285

Kritika Mugdima Mugde Karabeg

MEDNI SOKOVI HERCEGOVAČKOG PODNEBLJA

"GrĊi san od muĉnijeg...

Sazrijevao strah...

Oţeţe je dragost...

Ova tanka vlast još će tanĉati...

Omera stima na puĉini polumjeseca...

Umorne oĉi prepustih neretljanskoj modrini...

Muške misli podvraćene pod tanko platno dimija...

Sreću ne treba na sunce iznositi...

Mene Amin klesao ko grabovo drvo...

Arapin mislio da je svu pamet pokusao što se napioRadobolje, još on ne zna na kakvu je šumu nabasao, grabozeleni kad misliš da se osušio...

Zlo i dobro se dodiruju, kao komšijska vrata...

Munje razgolićuju suhu mrklinu...

Dunuše snopovi Alipašinih ovonjalih misli...



286

Nije lako potrefiti pravu stranu kao ni u mutnoj vodi

ĉakiju..."

Mogao bih tako citirati recenice do u beskraj, jer ih

ima na svakoj strani knjige. Mislim da je najvećavrijednost Alipaše, taj za mene još ne doţivljeni skloprijeĉi, originalnih, rijetko ili nikad ranije slušanih,njihovu simboluiĉnu i misaonu akustiku u kazivanjuodreĊenog psihološkog, datog ili usudskog stanja,

simbioza hercegovaĉkog tla, podneblja, pejsaţa, jeziĉketradicije i pomalo zaboravljene riznice u kojem se dogaĊaradnja ili duševno vrijenje, sklop rijeĉi uzetih iz prirode izivotnim iskustvom izbrušenog ljudskog uma – razmišljanja, koji kratko, škrtošću rijeĉi ali bogatomornamentikom kazivanja, britko i zasićeno odslikava

trenutak i beskrajno trajanje dogaĊanja, osjećanja, predviĊanja, paćenja, rijetkog radovanja.

Recenzent Miloslav Đalić uporeĊuje Alipašu,odnosno Marića, sa Mešom i Andrićem i kaze da jekvalitet isti. Liĉno smatram da je u Alipaši ta simbioza

rijeci i ocrtavanja odreĊenih stanja prevazišla i Mešu, i

Andrića, i Sijarića. Nisam naišao ni u jednom procitanomromanu takvu zasićenost reĉenica inaĉe malobrojnimrijeĉima, slikovitim, soĉnim, koje, u originalnom izboru iredosljedu, govore tako mnogo, tako pitko, tako izraţajnoi izvorno. Mesa i Andrić su, meĊutim, dramatiĉniji,uzbudljiviji, šireg raspona u svakoj recenici i pasusu, onise gutaju jer se u njihovim romanima smenjuju



287

uzbuĊenja, isĉekivanja, iznenaĊenja, nepredvidljiva predviĊana i neoĉekivani raspleti.

Alipaša otkriva pero koje poznaje psihu ljudi, vrijemei okolnosti zbivanja radnje, istancanost ljudskih

preţivljavanja pogotovo u vremenima – nevremenima,

prospekt obiĉnog ĉovjeka, njegovog govora i duševnih profila. Ona je zbog toga literatura izrazitog, originalnog

kvaliteta, jedan sasvim novi vrutak na hercegovaĉkimspisateljskim izvorima, koji svakog novog proljeca

izbijija na razlicite naĉine. A u literaturi dati nešto novo,ĉak samo sadrţaj i oblik jedna kapljice, znaci pr avi

podvig.

Materija koju autor obraĊuje – Alipasa

Rizvanbegovic i njegovo vrijeme, uokvirena je

nagovještajima propasti Osmanlijske carevina i dolaskomvelikih promjena, usaĊena u burne hercegovacke tokove,autorovo prouĉeno poznavanje svih tih zbivanja i njegova

sposobnost da ih na najbolji nacin isĉita i "preprioĉa", bilisu pogodan okvir za jedno daleko obimnije djelo, u dva-

tri toma. U prvom dijelu knjige, gotovo dokraja, dominira

sudbina jednog ĉovjeka – patnika, i njegove kćerke, aAlipaša je ostavljen u mizansceni, kao sjenka koja se

kreće po pozornici poput glumca u sporednoj ulozi. Njegov uspon, njegova slava, njegov pad i pogibija, dati

su u krokijima, nabaĉeni, ne ostavljaju utisak koji semogao postići opširnijim opisom cijele "priĉe". Bilo je

izvanrednih povoda za dublju dramatiku, za veća



288

uzbuĊenja ĉitaoca, sa nestrpljivim isĉekivanjem novestrane, novog dogaĊaja itd. PosaĊivanje Alipase na

magare, njegova pogibija, njegov odluĉujući napad s leĊana Gradašćevića – sve je dato u krokijima, "u letu".

Znam da je autor pošao od ĉovjeka – pojedinca

smještenog u okvir jedne od mnogih bura hercegovaĉkeistorije, u kojoj je ĉovjek morao da strada. Dakle liĉnadrama, drama pojedinca. Ali ona je mogla da se

smjenjuje sa jednim širim prikazom toka dogaĊaja. Znamda je takav zahvat moţda traţio i malo drukĉijukoncepciju knjige, daleko više stranica pa i troškova.Svejedno, volio bih da je uradio tako, uvjeren da je Marićmogao od cijele materije napraviti jedan herceghovaĉki,tolstojevski Rat i Mir, jer to pokazuje onih dvjestotinjak

ispisanih stranica romana.

Mislim da je recenzija Đalića preopširna, time jeizgubila na efektnosti, ali se slaţem gotovo sa svakimretkom ocjene, izuzev onih hiperbolisanja prilikom

uporeĊivanja sa najvećim veliĉinama jugoslovenske iBiH knjiţevnosti. I Omerika je efektno osvijetlio suštinu

romana.

Smeta mi ono Danilo Marić – srpski pisac. Bio bih

presrećan da je napisao: Danilo Marić, Srbin, pisac bosanskohercegovaĉkog podneblja, koji poznaje dušuBosne, bolje reĉeno korijenje i krošnju Hercegovine, koji je ĉak ušao duboko u suštinu i duh Kur'ana – vjere kojoj



289

ne pripada, primjenjujući njene norme efektno i pouĉno utokove svakodnevnog ţivota, u sloţene spletove ljudske psihe – duše. A to se moze postici samo pod nebom BiH,

jer i Alipaša je ĉedo bosanskohercegovaĉke tradicije,mentaliteta, duha, kao sto su Seobe Crnjanskog isĉilile izsrpske tradicije i duha, u kojoju je Danilo umoĉene dotjemena, koju je izrazio, u Alipaši, bolje neko iko prijenjega. Ovo ne posmatram sa nacionalne osnove, vec iz

ugla realnosti, onog što stvarno jeste i što se ne moţemijenjati. Danilo je trebao zamoliti recenzenta da napise

– bosanskohercegovacki Srbin. Jer drukcije je reci

Karabeg Mugdim, muslimanski ili bošnjaĉki pisac iz

Ĉigaga, a drukcija je odrednica Karabeg / bosanskohercegovacki novinar iz Mostara ili Ĉikaga. Ja bih bio srećan da si recenzentu napomenuo: stavi –

Danilo Marić, pisac herceghovaĉkog duha, nerva i podneblja, Srbin po nacionalnosti, jer ono srpski pisac ne

stoji ni po kojoj dimenziji, izuzev što si roĊen kao takav, bez svoje zasluge, ali si odljuljan, podojen, podignut na

kršu hercegovaĉkih naselja i prirode, a u tvojoj literaturu,u svakoj rijeĉi, teku medni sokovi tog podneblja.

Ali ovo posljednje samo uzgred, nije uopšte bitno zaocjenu Alipaše.

U svakom sluĉaju, Danilo, napisao si dobru literaturu,izvrsne atmosfere, duboko porinute u ljudsku pishu, u

vrijeme, u okoliš, u koloteĉinu istorije i svakodnevnogţivljenja i ja ti od srca ĉestitam.



290

Kritika Asima Peco

TURCIZMI U ROMANU

Danilo Marić: "ALIPAŠA - prvi i posljednji

hercegovaĉki vezir", Društvo pisaca BiH – podruţnica pisaca HNK, Mostar, edicija "Rondo", urednik Alija

Kebo, Mostar 2001.

Naš narod kaţe: Bez muke se sablja ne sakova; Bezmuke se pjesma ne ispoja. Mi bismo mogli dodati: Bez

muke se knjiga ne napisa, bez obzira na to o kakvoj je

knjizi rijeĉ: da li je u pitanju beletristika ili je u pitanjuneka nauĉna oblast. Svaka od tih grana nauke zahtijeva

od onoga ko se lati pisanja knjige mnogo neprospavanih

noći, mnogo truda i, na kraju, mnogo umijeća.

Preda mnom je knjiga Danila Marića sa naslovom koji je stavljen na poĉetak ovoga priloga: O AlipašiRizvanbegoviću. Moram priznati da nisam sposoban da

cijenim djelo sa takvim naslovom. Prvo, nisam istoriĉarda bih mogao o djelu govoriti sa istorijske taĉke, da bih,

tj., pratio radnju kao istoriĉar. Drugo, nisam kritiĉarknjiţevnosti da bih djelo mogao posmatrati sa te taĉkegledišta. Zato ću ja o ovome romanu Danila Marića neštoreći kao jeziĉki struĉnjak, tj., reći ću nešto o jeziĉkojkomponenti ovoga romana.



291

Moram priznati da je Danilo Marić izabrao veliku itešku temu za svoj roman. A da bi se, koliko-toliko,

pribliţio vremenu pisanja, on je morao da se pribliţi i jeziku toga perioda. On je i pokušao da to uĉini. Akoizostavimo citate iz Kur'ana, koji bi trebalo da radnji

cijelog romana dadu svojevrstan peĉat, tu se daje ileksika koja bi trebala da odslikava leksiku onoga

vremena, tj., leksiku devetnaestog vijeka sredine koju

ĉine glavne liĉnosti romana, a to su, prije ostalih, AlijaRizvanbegović, Ragib Gosto i njegova kćer Fatima-

Fatkica. I u tome je Danilo Marić uglavnom uspio. Aliima ponegdje i ogrešenja na koje ću ja ukazati, da ihotkloni, ukoliko doĊe do novog izdanja.

1. U romanu se redovno piše: dţennet, dţehennem, štoodgovara izvornoj formi tih turcizama (t. cennet,

cehennem). Udvojne suglasnike piše i kod liĉnog imenaMuhammed, kada se misli na "Muhammeda sveca". To

takoĊe, odgovara izvornom obliku. Ali, uvijek piše Alah,mada je u originalu Allah (v. kod Škaljića, Turcizmi u

srpskohrv. jeziku, Sarajevo, 1965.)

2. U romanu nalazimo i: gaireta (str. 22). Škaljić ima:gajret (gairet, garjet) od t.gayret; melem (str. 23). U

govoru kraja ĉiji je predstavnik Ragib Gosto, je: mehlem.Tako je i kod Škaljića: mehlem, melem, tur. melhem imerhem, vulg. mehlem. Mi smo tu rijeĉ primili kao



292

"vulg."; duvankesu, ali: duhana (str. 25,45), ali i:

duvaništa (str. 43) duhana (str.45), duvanskim, duvan

(str.161, 162); malukat (str. 134) Škaljić ima: mahluk(s.v.). Kod nas ovaj turcizam znaĉi: nejako stvorenje,nejaka ţivotinja; alal; mu sablja (str. 135). U govorumuslimana je, po pravilu, halal. Škaljić ima halal (alal);vajda (str. 130). Kod naših muslimana je samo fajda, štoodgovara t. fayda: banu na Bunu (str. 44). Naš turcizam

glasi bahnuti, od tur.gl. basmak, koji ima "izmeĊuostalog" znaĉenje "iznenada se pojaviti" (Škaljić); ajtekući, u govoru hercegovaĉkih muslimana je hajte, od tur.

haydete; matul. je (str. 83). Kod nas je matul, tur. matuh

"senilan", te hehte = hefte (str.120,194); imbretila (str.

124) = ibretila, t. ibret = "primjer, uzor, pouka, uputa"

(Škaljić).

Kad se upotrebljavaju ovakvi turcizmi, onda je

potrebno u svim primjerima navoditi isti oblik. Ovako se

ne zna da li je to oblik koji pisac daje glavnoj liĉnosti, ili je to korektorska omaška. A u roman ovakvog jezikatakve omaške nisu potrebne. Tim prije što u nekim primjerima imamo izvorne, to će reći standardne, forme

kakve danas nalazimo u Hercegovini, ili onom tipugovora kakav nam daje Marić u svome romanu.

3. Kod Marića nalazimo i: alahimanet (str.29). Kodnas je: alahemanet. Tako je i kod Škaljića (s.v.). Ovdje jeredovno: bez baba, grehoto babova (str.28), baba bih

srećnim uĉinila (84). Centralnohercegovaĉki govor ima



293

samo promjenu ove, i ovakvih, imenica po tipu imenica

ţ.r. na – a: babo-babe, prema tome i prisvojni pridjev je

samo babin.

4. Ovdje je redovno: u kahvani (53), kahvana (54),

skuha kahvu (99). Oblik kahvana nije hercegovaĉki. Tu je oblik kahva u upotrebi za kafanu – kahvanu i za kafu – kahvu. U Mostaru se ide: u kahvuda bi se popila: kahva,

ili je tako doskora bilo. Prema tome je i u vremenu o

kome piše Marić bilo tako. Sumnjam da je i tada bilo:

kahvana, u znaĉenju: prodavnica, gdje se pije kahva.Istina, Škaljić ima: kahvana, od tur. kahvehane. Ne znamgdje je ovaj oblik bio u upotrebi.

5. Oblik melecimelek (meleci razrepršali, 108)gramatiĉki je ispravan, kao potok – potoci, ali nije u

hercegovaĉkim govorima obiĉan. Tu je meleć – meleći,rjeĊe: melek – meleći.

6. Tu nalazimo i oblik: hilne (str.41). U našem narodu postoji oblik hinle od t. hile.

7. Pišući ove redove prisjetio sam se jednog razgovora

sa I. Andrićem kad se pojavio roman M. Selimovića"Derviš i smrt". Tom prilikom Andrić je rekao da jeBosna teţak zalogaj za pisca. Uz to, da je on doveoliteraturu do praga Bosne, a da je Meša ovim svojimromanom uveo literaturu u Bosnu. Svakako je tu mislio i

na jezik. A u tom jeziĉkom segmentu vaţan udio imaju iturcizmi. D. Marić je ovdje pokazao da zna i ţivot i



294

obiĉaje naših muslimana, ali da mu je još uvijek tamaterija, jezik, strana. Jer ne moţe se staviti u usta

jednom hercegovaĉkom muslimanu reĉenica: "SestruZejnu ne vidjeh ĉitavo proljeće, iskreno se obradovamusafirima, skuva kahvu... (str.99). U taj segment govora

junaka ovoga romana, svakako, dolazio je: skuha kahvu.

Istina, i ovdje, kao i u drugim sluĉajevima, greške semogu pripisati i korektorima.

8. Za mene je nov i oblik toponima Hrtiješ (str. 66), izHrtiješa (118), pod Hrtiješom (170). To je moje rodnomjesto. Moram priznati da mi taj oblik nije potpuno

jasan. Upravo, nije mi jasna njegova etimologija.

Nailazimo na oblike: Ortiješ, koji je i danas standardni

oblik, Hortiješ, Ortiješ, Hortiš, Rtiješ, Rtiš. Biće mi drago

ako mi D. Marić, ili neko drugi, pomogne u pronalaţenjuetimologije ovoga toponima.

9. D. Marić je roĊeni ijekavac, ali ijekavaccentralnohercegovaĉkog tipa, tj. nije klasiĉni ijekavac.

Zato se ovdje nailazi i na odstupanja od klasiĉne, to ćereći standardne, ijekavštine. Ja ću ukazati na neke

primjere: najbijesniji (78), krv zvijersku (79), ništavrijednije (19), korjen (23), svijetlost (117).

Redovno nailazimo gl. Prilog vr emena sadašnjeg uobliku: vidjeću: (str. 29, 67, 71). Ovaj oblik i ustandardnom ijekavskom glasi: videći (nastaje od



295

3.l.mn.prezenta: vide i nastavka – ći). 10. Imanedosljednosti i kod ijekavskog jotovanja:

malu Ċecu cvijeljeli (30, 86), niĊe (48) ćepalo (27),

ućerasmo (44), jer će me naćerati na krv (71), domaćindoćera volove (45); pored: ukletog djeteta (88), satjeralo(88), djevojĉica (10),zapodjenuli (16), vidjeće i tvoje(27), i djecu (43). U govoru koji ima Ċecu, po pravilu,ima i Ċevojka, koji zna za oblik doćera, po pravilu, zna i

za saćerali ... Jotovanje ovih suglasnika vrši se, skoro, bez izuzetka, i kad se daje taj govorni tip, onda treba ićika dosljednosti.

Sa ovim ne idu i suglasniĉke skupine: pje, bje, mje,vje; da je ovdje davan i jeziĉki obrazac kakav je mogaoda bude tipiĉan za Smailagu Ĉengića, to je drugo pitanje.Tamo se jotuju i usneni suglasnici.

11. Jedna od tipiĉnih osobina bosanskohercegovaĉkihmuslimanskih govora, i danas, a tako je, po svoj prilici,

bilo i juĉe, jeste upotreba foneme h. U tim govorima je

oĉuvana ova fonema u svim poloţajima u rijeĉi gdje joj je po etimologiji mjesto. Ĉak se u nekim glasovnimskupinama javlja i gdje je ne bismo, po etimologiji,

oĉekivali.

U ovom romanu ĉesto se mjesto h javlja sugl. v, što seza govor sredine o kojoj je rijeĉ ne moţe ni danas reći.



296

gluvih (23), duvankesu (25), duvaništa (43), duvan(143), gluvo doba (80), skuva kahvu (98), suvu mrklinu

(116), gruva po tjemenu, suve drenove klinove (119),

nezgruvanu glavu (145), gruvale (168), suvodolske kule,

duvana (161); iako i duhana (25).

Tu nalazimo i druge supstituante foneme h:

mj. h javlja se – j: Vidojića (83), mj. Vidahića):

mj. h javlja se sugl. l: matul (83). Škaljić ima matuhod tur. matuh (s.v.).

Ĉesto se i ispušta ovaj suglasnik: malikat (134).Škaljić ima mahluk, pl. mahlukat, od tur. mahluk; banuna Bunu (45). Banuo je (145, od tur. "basmak", Škaljić),

obrvavao se (obhrvati 128),dţabaljebaviše (44), manitom(=mahnitom, 130), alal (=halal, 135), melem (23). Marićima skoro redovno grupu rv-, mada je u govoru redovno

hrv: rvao sam se (55), rvali se (67(, iako: hrĊobetno(26).

Ovo su neke od osobina pisane ri jeĉi D. Marića kojese bez velikog napora mogu otkloniti, ili prema

standardnom uzusu, ili prema govoru sredine iz koje je

glavni pripovjedaĉ ovoga romana, Ragib Gosto, na ĉemu bi kvalitet romana, u jeziĉkom pogledu, svakako dobio.

12. Ima u ovom romanu Danila Marića ĉitava pregrštnarodnih mudrosti na koje svakodnevno nailazimo, ali



297

nikad ovako sakupljene. Ja ću ukazati i na neke od njihda bih pokazao kako se i u umjetniĉkoj knjiţevnostimogu lijepo koristiti narodne umotvorine:

Okolo kalajli, unutra belajli (9); Zlovolja me skolila,

zdrav zub pokrenula (10); Potoĉić ţubori do raskrsnice – kuda u miran tok (15); Šejtani su kolo zapodjenuli (16);Pasaj se insana kad te ne gleda u oĉi, kad bulji u obuću – znaj da mu je dokundisalo (17); Neplivaĉ zagazio u

maticu da je pregraĊuje (19); Stabla ĉupaju manjivjetrovi (19); Što je vlast tanja (,) to brţe saznaje nevaţnestvari (20); Ţensko ko ţensko: duga kosa (,) kratka pamet(21); Bolje popa vezati (,) nego se za njim natezati (21);

Jadan je insan kad su u njemu dvojica (22); Sila Boga ne

moli (23); Razgovor gluvih (23); Dva uma sa dva druma

(23); Ĉudni su umovi – ni jedan isti; Putevi orlova ivrabaca se ne presijecaju (23); Za moju pamet (je) otrov,

za njenu melem (=mehlem, 23); Dvojica Zaima ne mogu

u jednoga (23); Lijepa rijeĉ je kao lijepo drvo; Kor(i)jenmu je ĉvrsto u zemlji, a grana prema nebu (23); Iman – stiman, pitan – mitan, kršan – ljubljen (26); Ţivot trajeduţe od plamena ljubavi (26); Jaka grmljavina je bez

kiše, krupom završi (27); Starosti gora od bolesti, amladosti proĊe u ludosti (31); Tukle se jetrve prekosvekrve (31); Nek se radi i vinograd sadi, nek ĉekić kucai nek puška puca (45); Dabogda imo pa nemo (56);Gurbet se veseli zimi pred njim je ljeto; Ni zlo ni dobro

nisu besmrtni; RaĊanje, ţivljenje i umiranje su pojedinaĉna stabla jedinstvenog drvoreda; Svaka



298

vlastodrţaĉka sila moţe kako hoće, ali ne moţe doklehoće (58); U Hercegovini kad zasuši (,) gorivo moţe biti

samo kamen ili ĉovjek (62); Fukaro i Bogu si teška (63);Svako vr ijeme traţi svoga Alipašu (63); Ko pod drugim jamu kopa (,) sam u nju pada (63); Sila Boga ne moli

(65); Kušat ne moţe sa rogatim (66); Dva bez duše, jedan bez glave (67); Insan se ţeni kad je najbijesniji (!), a ţena je ĉovjeku najpotrebnija kad je najsla biji, kad ostari (78);

Insan je vrijedan dok je jak (102); Što kuma donijela,kuma i pojela (103); Ţena i vlast se milom ne daju (103);Vlast i ţena se na daju milom (104); Sreću ne treba nasunce iznositi (108); Braća su braća dok im je ţiv ćaća(130); Ĉudan je Hercegovac, svoj je, i na svom i na

tuĊem, ne prizna nikom da je iznad njega (188).

Moţda ima još ovakvih mudrih iskaza. A i ovi, kao icitati iz Kur'ana, jasno kazuju da je Danilo Marić roĊeni pjesnik, da njegovao misao teĉe nekim nevidljivim pjesniĉkim tokom. Uz to on je i vješt pripovjedaĉ. On jeu stanju da u roman, od nekih dvije stototine stranica,

tako uklopi i sve citate iz Kur'ana i sve ove narodne

mudrosti, i, što je vrlo vaţno, da sa svim tim blagom

raspolaţe kao neĉim što pripada njemu, njegovojspoznaji i saznanju.

13. Rjeĉnik, koji se daje na kraju ove knjige, potvrĊuje, skoro sve, naprijed navedene osobine. I, što jevaţno, izdavaĉ tu naglašava da su to osobine autora, jer jeon smatrao da se tako govorilo "u mostarsko-stolaĉk om



299

lokalitetu u prvoj polovini devetnaestog vijeka." Pošto tonisu osobine savremenih govora ĉiji bi predstavnik

trebalo da bude glavni pripovjedaĉ ovoga romana, RagibGosto, a ni kraja odakle je on, Opine, sigurno je da nisu

bile osobine govora centralnohercegovaĉkog tipa ni vijeki po ranije. Uz to, ima u Rjeĉniku ogrešaja i o znaĉenjunekih rijeĉi. Ipak, trebalo bi da se ima pri ruci, da sekonsultuje Rjeĉnik turcizama Škaljića, a nije suvišno,

naprotiv, da se imaju i drugi rjeĉnici. Pogotovo kad se piše o ovakvoj temi, i o ovakvim liĉnostima. Rjeĉnici su piscu, svakom, jedno od glavnih pomagala. Tako je bilo

ranije, tako je i danas.



300

Rječnik manje poznatih riječi

šćemlija — stoliĉica

šĉamiti — sklupĉati

šalvare — široke pantalone

šeher — grad

šejtan — Ċavo

šerbet — medovina

šerijat — zakon po Kur'anu

ševeljati — gegati

šipak — nar

šivelo — platno što se šije

šlape — pletene kratke ĉarape

šmugnuti — izvući se

šućur — hvala

Ċipnuti — poskoĉiti, odraziti

Ċugum — posuda za vodu

Ċule — tane



301

ćafirin — mangup, nemusliman

ćage — dokument

ćehaja — starješina, povjerenik

ćeif — volja, uţivanje

ćesar — beĉki vladar

ćiliti, ćuliti — povirivati

ćosati — zabavljati se

ćumur — ugalj

ćupa — glava

ćuprija — most

ćurnuti — ĉuĉnuti

ĉampras — ţivahan, mangu p

ĉauš — podoficir

ĉekrĉ — ĉekrk

ĉelo — dan ili noć

ĉemer — jad

ĉibuk — cigarluk

ĉuna — djeĉiji muški ud



302

aferim — bravo

ahbab — drug

ahiret — zagrobni ţivot

ajan — vladar

ajet — red Kur'ana

ajte — idite

akšam — sumrak

allahimanet — doviĊenja

alal — oprost

amanet — povjereno dobro

ambar — sanduk za brašno

ametice — sve od reda

anterija — odjevka iznad košulje

aršin — duţina lakta

asker — vojnik

astal — sto

avaz — glas

avdest — vidi abdest



303

abdest — umivanje pred molitvu

avlija — dvorište

babo — otac

bajagi — kao da je

bajat — nije svjeţ

bakraĉ — poveća posuda

baksuz — nesretan

balĉak — korice noţa

balahati — rasipati

banuti — pojaviti

barnuti — dirnuti

basamak — stepenica

batal — pokvareno

bataliti — odustati

baterisati — razvaliti, upropastiti

begenisati — dopasti

bekinja — suva ovĉija koţa

belaj — napast, zlo



304

benevrek — glupan

besjediti — govoriti

bezbeli — svakako, naravno

bimbaša — major

bitisati — preţivljavati

blećak — luda

blenuti — glupo gledati

bleso — budaletina

bljuvati — povraćati, rigati

bodenik — uboden noţem

bogme — boga mi

bucat — posuda za nosenje vode

bujruntija — pismena pašina zapovjed

bukara — posuda za pijenje

burlati — mutiti

dţaba — besplatno

dţada — drum, put

dţam — prozorsko staklo



305

dţamadan — prsluk

dţehennem — pakao

dţeferdar — vrsta puške

dţelat — ubica

dţenaza — sprovod

dţennet — raj

dţevap — odgovor

dţombosati — slomiti

daidţa — ujak

damar — mišić

degeneĉina — batina

degenek — batine

deklimovati — recitovati

delija — jak momak

deredţa — stanje, poloţaj

derle — dijete

dernek — zabava

deverati — prometati



306

dibi-dus — potpuno

dimije — vrsta zatvorene suknje

dimiskija — sablja iz Damaska

din — vjera, vjerozakon

divan efendija — vijećnik

divaniti — razgovarati

dlijeto — sjekaĉ

dohaberiti — dojaviti

dohakati — ući u trag

dokundisati — dosaditi

dokusuriti — dokrajĉiti

dova — molitva

dreţdati — besmisleno stajati

duţd — mletaĉki vladar

dušak — kratko vrijeme

dušmanin — neprijatelj

duman — neznanje

dumati — razmišljati



307

dunjah — svijet

dunjaluk — svijet

durati — izdrţati

duvak — koprena nevjeste

duvar — zid

edenski vrtovi — raj zemaljski

efendija — gospodin

evlad — djeca

ferman — zvaniĉno pismo

fes — kapa

fukara — sirotinja

gajiret — onosvijet

gazija — momĉina

gobelja — lopatica

grmilica — uljepšivaĉ

gubica — usna

gurbet — ĉergar

haber-efendija — doušnik



308

hajat — terasa

hajvan — stoka

hala — tetka po ocu

halaliti — meĊusobno oprostiti

halavan — jadan

halavko — jadnik

hanuma — supruga

haps — zatvor

haraĉ — porez

haraĉlija — porezdţija

harar — suknena vreća

hava — vazduh, klima

haznadar — blagajna, blagajnik

hećim — ljekar

hehta, hefta — sedmica

herav — kriv

hrĊobetno — neishranjeno

hrsuz — bestidnik



309

hurija — ljepotica

ićindija — predveĉerje

iblis — zao duh, demon, Ċavo

imbret — ĉudo

imbretiti — ĉuditi

insan — ĉeljade

insanski — ljudski

iskobeljati — izbaviti

ispretati — istrpati

izblamirati — izrugati

jaţva — jaz, brana

jali — ili

jamiti — uzeti

jaran — drug

jatagan — noţ

jeĉerma — prsluk s rukavima

jemenija — marama

jetim — dijete



310

juzbaša — kapetan

kabur — raka

kadija — sudija

kajmakam — namjesnik grada

kanat — škure, krilo prozora

kandţija — biĉ

kapidţibaša — starješina nad straţarima grada

karpuza — lubenica

kasaba — gradić

katil ferman — smrtna presuda (sultanova)

kaurin — drugovjernik

kavazbaša — zapovjednik pandura

kidisati — nasrtati

kinĊuriti — kititi

klanjati — moliti se

klapiti — sanjati

klepnuti (put) — preći put, prevaliti put

koĊene — kao da jest a nije



311

kotiti — raĊati

kršan — snaţan i lijep

krkiti — nositi na leĊima

krmak — svinja

krupa — grad, tuĉa

kubura — mala puška

kuditi — ogovarati

kudret-sat — moćni sat

kurlati — prometati se

kusati — jesti

kutarisati — izbaviti

lama — kanta

landohan — neradnik

mahnit — blesav

mahzar — grupna molba

mal — imanje

malukat — nejak

mamurluk — neugodno raspoloţenje



312

marifetluk — mangupluk

matul — star

meĊer — dakle, bogme, zar

medresa — škola

mejdan — megdan

mejtef — mala škola

melek — anĊeo

merak — naslada, ţelja

merhaba — dobar dan

merhamet — milosrĊe

mestve — obuća bez peta

mevlud — roĊendan Muhammeda

mezar — grob

mezarluk — groblje

mondura — odjeća

mrginj — meĊa

muštuluk — nagrada za dobar glas

muhabetiti — razgovarati



313

muhte — besplatno

mukajet — mariti

murva — dud

musafir — gost

muselim — priznat ĉinovnik

muteber — dragost

nahija — oblast

nalet — prokletnik

namaz — miolitva

natovrljao — nagazio

nemli — vlaţno

nena — baka

nizam — turska vojska

oţititi — jesti hljeba

obataliti — razvaliti

obenĊijati — obhrvati

ocapariti — odsjeći

oka — 1,25 kg



314

okoprĉan — okretan

okuraţiti — osmjeliti

oran — raspoloţen

ordija — vojska

otplendţati — odvratiti

pašaluk — oblast

pać — zdrav insan

paĉa — glava

pandur — dţandar

parok — paroh, sveštenik

pasati — izbjeći

pešćeš — poklon

peĉa — smotak platna

pendţer — prozor

pijevci — jednako jaki

plahiriti — plašiti

pošiljkati — pogurati

podrugović — ĉovjek i po



315

poganćer — štetoĉan

pokrĉumati pogurkati

pokunjiti — pogeti

porta — turski dvor

poselamiti — pozdraviti

potuljeno — uniţeno

prekladati — prepirati

pribrati — dobro primiti

prijka — prijateljica

prijuza — ular

prituliti — prikriti

proćukati — objelodanjivati

prtenice — duge donje muške gaće

prtljati — seliti

puca — dugme

rahat — veseo

rahmet — pokoj

rahmetli — pokojni



316

raja — narod (ovdje i muslimanska)

razgaliti — izbistriti um

reda — na redu je

rediti (ţito) — trijebiti kukolj

rospija — prostitutka

rubac — maramica

saburan — pribran

sahan — tanjir od bakra

sahija — vijest, glasnik

salitak — sredstvo vradţbine

saulisati — obuzdati

seiriti — veseliti

sejmen — vojnik, pješak

selam — pozdrav

seratlija — graniĉar, krajišnik

sevap — dobroĉinstvo

sidţim — lanac za stoku

sijaset — mnoštvo



317

sikterisati — najuriti

silah — opasaĉ-novĉanik

sinija — niski okrugli sto

sipa — asma

skontati — povezati

slutiti — vidoviditi

soha — motka

spandţati — sastaviti

spratiti — utjerati (stoku)

spuĉiti — zakopĉati

stimati — ugledati

stoţina — stoţer plasta

strefiti — zadesiti

suţanj — zatvorenik

sunetiti — obrezivati

sura — odlomak Kur'ana

sustati — umoriti

tabor — ratni logor



318

tahta — daska

takum — više istih stvari

taliznuti — kliznuti

taze — svjeţe

teferiĉ — zabava

tefter — biljeţnica

telal — izvikivaĉ vijesti

teskera — propusnica

tiranija — tlaĉitelj

tlapiti — sanjati

trandati — bauljati

tuliti — prikrivati

turban — fes omotan tekstilom

turnuti — gurnuti

uĉiti — moliti po Kur'anu

ubrusiti — usuditi

udušiti — ugušiti

ukabuliti — priznati, pristati



319

uluniti — prikriti

uprtljati — upetljati

usĉuti — usmrditi

ustrešalj — povrh tovara

vakat — doba

vakuf — imovina za humanitarne svrhe

valija — vladar

vezir — ministar, šef pokrajine

viţle — pašĉe

vilajet — svijet, dio drţave

vlaše — labavo

zaţditi — zabiti

zabataliti — neupraţnjavati

zabeĉiti — zagledati

zabeluhati — zagovoriti

zabezeknuti — zaĉuditi

zabun — besvjestan

zacakliti — bljesnuti



320

zaduha — oteţano disanje

zamandaliti — zabraviti

zaprašiti — uputiti

zaprdavĉiti — zaostalog rasta

zapretati — zatrpati

zavitljati — odbaciti

zazirati — ustruĉavati

zejtin — ulje

zguliti — grubo svući

zor — napor

zort — strah

zulum — nasilje

zumra — sorta (pogrdno)



321

Napomena izdavaĉa: U ovom popisu manje poznatih rijeĉi objašnjenja data su onako kako ih je

poimao autor pišući ovaj roman. On je našao da se ovakorazumijevalo i govorilo u mostarsko-stolaĉkom lokalitetuu prvoj polovini devetnaestog vijeka. Ima manjih

odstupanja od standardizovanog rijeĉnika, ali je autorostao dosljedan svom poimanju.



322

Biografija autora

DANILO MARIĆ je roĊen 26 avgusta 1938. godine uKosoru, selu udaljenom dvanaest kilometara od Mostara,

glavnog grada oblasti Hercegovine, u drţavi Bosna iHercegovina - tada u Jugoslaviji. Kosor je središnje selo

u mostarskoj kotlini - Bišću polju, na svijetunajbogatijem rijekama: Neretva, Radobolja, Jasenica,

Posrt, Buna i Bunica, koje su ga u djetinjstvu

opĉinjavale, i znatno uticale na formiranje njegove

liĉnosti, pa i knjiţevnog opusa.

Danilo je mašinac (diplomirani inţenjer i magistar

tehniĉkih nauka), školovao se u Blagaju, Mostaru,Trsteniku i Sarajevu. Do penzionisanja radio je 40

godina, (35 godina u Mostaru i 5 godina u Los

Angelesu.) Pred ratnim strahotama iz rodnog kraja

izbjegao je 3. aprila 1992. godine, i nakon tri godine

seljakanja zaustavio se u Los Angelesu, gdje i danas ţivi.

Danilo Marić je pisac: 9 romana, oko 90 pripovjedaka,and pjesama, pozorišnih drama i struĉnih knjiga.

Oţenio se 1965. godine sa Danicom Šupljeglav izLakiševina (Kosoru susjednog sela).

Documents

Roman Danila Marića ALI PASA