Rosa Luxemburg - AKUMULACIJA KAPITALA

ROSA LUXEMBURGAKUMULACIJAKAPITALAPRILOGEKONOMSKOM OBJANJENJUIMPERIJALIZMA1956kultura

PREDGOVORPotsticaj za ovaj rad dao mi je popularni Uvod u politikuekonomiju koji sam ve podue vremena pripremala za istogizdavaa, ali su me u njegovom dovrenju stalno spreavalemoja delatnost na Politikoj koli ili agitacija. Kada sam ja-nuara ove godine opet pristupila da tu popularizaciju Marxo-vog ekonomskog uenja privedeni kraju bar u osnovnim cr-tama, naila sam na neoekivanu tekou. Nikako mi nijepolazilo za rukom da sa dovoljnom jasnoom prikaem celo-kupni proces kapitalistike proizvodnje u njenim konkretnimodnosima kao ni njenu objektivnu istorisku granicu. Pri po-smatranju izbliza dola sam do uviavnosti da je to ne samopitanje prikaza nego i problem koji teoretski stoji u vezi sasadrinom II toma Marxovog Kapitala" i koji istovremenozahvata i praksu dananje imperijalistike politike kao i nje-nih ekonomskih korena. Ako je moj pokuaj, da taj problemnauno egzaktno obuhvatim, uspeo, onda bi ovaj rad mogao,osim isto teoretskog interesa, imati, kako mi se ini, i nekoznaenje za nau politiku borbu sa imperijalizmom.Decembra 1912R. L.

PROBLEM REPRODUKCIJE

Meu besmrtne Marxove zasluge za teoretsku politikuekonomiju spada njegovo postavljanje problema reprodukcijecelokupnog drutvenog kapitala. Karakteristino je da u isto-riji politike ekonomije susreemo samo dva pokuaja egzaktnogizlaganja problema: na njenom poetku, kod oca fiziokratskekole, Quesnaya, i na njenom zavretku, kod Karla Marxa.U meuvremenu problem ne prestaje da mui buroasku poli-tiku ekonomiju, ali ona nikada nije umela ni da ga postavisvesno i u njegovom istom obliku, izdvojen od srodnih spo-rednih problema s kojima se ukrtava, a jo manje da ga rei.Meutim, s obzirom na osnovni znaaj ovog problema moe sena ovim pokuajima do izvesne mere pratiti uopte razvitaksame naune ekonomije.U emu se sastoji problem reprodukcije celokupnog ka-pitala?Doslovno uzevi, reprodukcija je naprosto ponovna proiz-vodnja, ponavljanje, obnavljanje procesa proizvodnje, pa se naprvi pogled i ne vidi u emu bi se zapravo pojam reprodukcijerazlikovao od opte razumljivog pojma produkcije, i zato biovde bio potreban nov, neobian izraz. Meutim, ba u po-navljanju, u stalnom povraaju procesa proizvodnje sadran jemomenat vaan po sebi. Pre svega, regularno ponavljanjeproizvodnje je opta pretpostavka i osnova za regularnupotronju, a tim preduslov za kulturni opstanak ljudskogdrutva u svim njegovim istoriskim oblicima. U ovom smislu jeu pojmu reprodukcije sadran kulturnoistoriski momenat.Proizvodnja se ne moe ponovo preduzimati, reprodukcija se nemoe izvrivati ako ne postoje odreeni preduslovi: orua,3PRVI ODELJAK Glava prvaPREDMET ISTRAIVANJA

sirovine i radna snaga kao rezultat prethodnog perioda proizovod-nje. A na najprimitivnijim stepenima kulturnog razvoja, upoecima ovlaivanja spoljnom prirodom, ova mogunost obnav-ljanja proizvodnje zavisi jo svagda, vie ili manje, od sluaja.Sve dotle dok uglavnom lov ili ribolov pretstavljaju osnovuopstanka drutva, regularnost u ponavljanju proizvodnje estoprekidaju periodi opteg gladovanja, Kod nekih primitivnihnaroda zahtevi reprodukcije, kao procesa koji se regularno po-navlja, ve su vrlo rano nali tradicionalan i drutveno obavezanu odreenim obredima religioznog karaktera. Tako, prematemeljitim istraivanjima Spencera i Gillena, kult totema kodaustraliskih crnaca u osnovi nije nita drugo nego u religioznuceremoniju ustaljena tradicija izvesnih mera koje su drutvenegrupe od pamtiveka redovno ponavljale radi pribavljanja iouvanja svoje animalne i biljne hrane. Ali tek obraivanjezemlje motikom, pripitomljavanje domaih ivotinja i gajenjestoke radi ishrane omoguuju regularno kruno kretanje po-tronje i proizvodnje, a to i jeste karakteristika reprodukcije,Utoliko dakle, sam pojam reprodukcije pojavljuje kao netovie od prostog ponavljanja; on sadri ve izvesnu visinu ovla-ivanja spoljnom prirodom od strane drutva, ili, ekonomskiizraeno, izvesnu visinu proizvodnosti rada.S druge strane, sam proces proizvodnje na svim stepenimadrutvenog razvitka pretstavlja jedinstvo dvaju razliitih -tako tesno meusobno povezanih momenata: tehnikih idrutvenih uslova, to jest odreenog uoblienja odnosa ljudiprema prirodi i meusobnog odnosa ljudi. Reprodukcija zavisiu jednakoj meri od obe ove vrste odnosa. Koliko je ona pove-zana sa uslovima tehnike ljudskog rada i koliko je i sama re-zultat odreenog stepena razvitka proizvodnosti rada, upravo sadsrno pomenuti. Ali postojei drutveni oblici proizvodnje nisuod manje odreujueg znaaja. U nekoj primitivnoj komuni-stikoj agrarnoj optini reprodukciju, kao i celi plan privrednogivota, utvruju radni ljudi u svojoj celokupnosti i njihovi de-mokratski organi: Odluka o ponovnom zapoinjanju rada,njegova organizacija, briga za potrebne preduslove sirovine,orua, radnu snagu i, najzad, odreenje obima i rasporeda re-produkcije rezultat su planske saradnje svih u granicamaoptine. U robovlasnikoj privredi ili na feudalnom imanju re-produkcija se iznuava na osnovu odnosa gospodstva nad lino-u i regulie u svim pojedinostima, pri emu granicu njenogobima pretstavlja u datom momentu pravo vladajue sredine daraspolae veim ili manjim krugom tue radne snage. U kapi-talistiki proizvodeem drutvu reprodukcija dobija sasvimosoben oblik, to se vidi po Izvornim upadljivim momentima4

U svakom drugom istoriskom poznatom drutvu, reproduk-cija se regularno vri ukoliko to omoguavaju preduslovi: posto-jea sredstva za proizvodnju i radna snaga. Jedino spoljanjiuzroci: neki pustoei rat ili velika kuga, koji dovode do sma-njenja stanovnitva i time do masovnog unitenja radne snagei zaliha sredstava sa proizvodnju obino imaju za posledicuda se reprodukcija na itavim velikim podrujima, na kojimaje ranije cvetao kulturni ivot, za due ili krae vreme ne vri,ili se vri samo u neznatnoj meri. Sline pojave mogu se deli-mino izazvati i despotskom odredbom o planu proizvodnje. Akovolja faraona u starom Egiptu prikovala hiljade felaha krozdecenije za izgradnju piramida, ili ako je u novom Egiptu Ismail-paa otkomandovao 20 000 felaha kao kuluare za gradnju Suec-kog Kanala, ili ako je car Schi-hoang-ti, osniva dinastije Tsin,200 godina pre hrianske ere, pustio da 400 000 ljudi umru odgladi i iscrpenosti i satro celo jedno pokoljenje da bi sagradioVeliki zid" na severnoj granici Kine, to je u svim tim slua-jevima imalo posledicu da su velike povrine seljake zemljeostale neobraene, da je regularni privredni ivot ovde prekinutza duge periode vremena. Ali ovi prekidi u reprodukciji imali suu svakom takvom sluaju sasvim vidljive, jasne uzroke u tometo se plan reprodukcije u celini jednostrano odreivao odnosomgospodstva. U kapitalistikim proizvodeim drutvima vidimoneto drugo. U izvesnim periodima vidimo da postoje sva mate-rijalna sredstva za proizvodnju kao i radna snaga potrebna zareprodukciju, da, s druge strane, potrebe drutvene potronjeostaju nepodmirene i da je uprkos tome reprodukcija deliminoili sasvim prekinuta, ili se delimino vri samo u smanjenomobimu. Meutim, ovde za tekoe procesa reprodukcije nisuodgovorna despotska upletanja u privredni plan. Vrenje re-produkcije, naprotiv, zavisi ovde, osim od svih tehnikih uslova,jo i od isto drutvenog uslova da se proizvode samo oni pro-izvodi za koje postoji pouzdan izgled da e se moi realizovati,razmeniti za novac, i to ne samo realizovati uopte nego i s pro-fitom odreene uobiajene visine u zemlji. Profit kao krajnjicilj i odreujui momenat vlada, dakle, ovde ne samo proiz-vodnjom nego i reprodukcijom, to jest ne samo pitanjem kakoi ta svagdanjeg procesa rada i raspodele proizvoda nego ipitanjem da li e se, u kom obimu i kom smeru, proces radaopet vriti kada se jedan radni period zavri. Ima li proiz-vodnja kapitalistiki oblik, ima ga i reprodukcija."*Comment by b: Samorazumljivi automatizam predkapitalisticke reprodukcije BMDakle, usled takvih isto istorisko-drutvenih momenataproces reprodukcije u kapitalistikom drutvu dobija u celini* K. Marx, Kapital", tom I, izdanje Kulture", Beograd 1947,str. 165.5

oblik osobenog, vrlo zamrenog problema. Ve spoljna karak-teristika kapitalistikog procesa reprodukcije pokazuje njegovuspecifinu istorisku osobenost: on obuhvata ne samo proiz-vodnju nego i promet (proces razmene), on pretstavlja njihovojedinstvo.Pre svega kapitalistika proizvodnja je proizvodnja bezbroj-nih privatnih proizvoaa bez ikakvog planskog regulisanjamedu kojima je razmena jedina drutvena veza. Reprodukcijanalazi ovde svaki put kao oslonu taku za utvrenje drutvenihpotreba jedino iskustva prethodnog radnog perioda. Ali, taiskustva su privatna iskustva pojedinih proizvoaa koja nenalaze nikakav obuhvatan drutven izraz. Dalje, to nisu nikadapozitivna i neposredna iskustva o drutvenim potrebama, negosu uvek posredna i negativna koja omoguuju da se iz kretanjacena datog momenta stvori zakljuak o tome da je proizvedenakoliina proizvoda prevelika ili premalena u odnosu na pla-teno sposobnu potranju. Koristei pak ova iskustva o pro-teklom periodu proizvodnje, reprodukciju uvek zapoinjupojedini privatni proizvoai. Otuda se u sledeem periodumoe opet pojaviti samo premnogo ili premalo proizvoda,pri emu pojedine grane proizvodnje imaju svoj sopstvenitok, tako da se kod jednih moe pokazati premnogo, a koddrugih, naprotiv, premalo proizvoda. Ali pri uzajamnoj teh-nikoj zavisnosti gotovo svih pojedinih grana proizvodnjepremnogo ili premalo proizvoda u nekoliko veih vodeihgrana proizvodnje ima za posledicu ovu istu pojavu i uveini ostalih grana proizvodnje. Tako se s vremena navreme naizmenino pojavljuje opte obilje i opta nestaica pro-izvoda u odnosu na drutvenu potranju. Iz ovoga ve proizlazida reprodukcija u kapitalistikom drutvu dobija osoben oblik,drukiji od svih drugih istoriskih oblika proizvodnje. Prvo,svaka grana proizvodnje kree se do izvesnih granica neza-visno, to dovodi s vremena na vreme do kraih ili duih pre-kida u reprodukciji. Drugo, reprodukcije u pojedinim granamaotstupaju od drutvene potrebe i otstupanja periodino dovodedo opte nepodudarnosti, posle ega dolazi do opteg prekida re-produkcije. Na taj nain kapitalistika reprodukcija pruasasvim osobenu sliku. Dok reprodukcija u sasvim drugomobliku privrede ne uzimajui u obzir nasilna upletanja spolja tee neprekidnim ravnomernim krunim kretanjem, kapi-talistika reprodukcija da se upotrebi poznati izraz Sismondija moe se prikazati kao neprekidan niz pojedinih spirala s na-vojima koji su ispoetka mali, zatim sve vei, na kraju vrloveliki, posle ega dolazi do naglog stezanja, a sledea spirala6

poinje ponovo malim navojima da bi do prekida opisala isti lik.Periodina smena najveeg proirenja reprodukcije i nje-zinog naglog stezanja do deliminog prekida, to jest ono to seoznaava kao periodini ciklus depresije, visoke konjunkture ikrize, to je najupadljivija osobenost kapitalistike reprodukcije.Meutim vrlo je vano jo na poetu utvrditi da peri-odina smena konjunktura i kriza, dodue, pretstavljaju bitnemomente reprodukcije, ali ne i problem kapitalistike repro-dukcije po sebi, to jest sam problem. Periodina smena konjunk-tura i krize su specifina forma kretanja u kapitalistikom na-inu proizvodnje, ali nisu samo to kratanje. Da bi se izloioproblem kapitalistike reprodukcije u svoj svojoj istoti, mo-ramo, tavie, ne obazirati se upravo na ovu periodinu smenukonjunktura i na krize. Ma koliko to izgledalo udnovato, to jeipak sasvim racionalan metod, zapravo jedino mogu nauni me-tod istraivanja. Da bi se problem vrednosti pokazao u istomobliku i reio, ne smemo se obzirati na kolebanja cena. Shvata-nje "vulgarne" ekonomije nastoji uvek da problem vrednosti reiukazivanjima na kolebanja ponude i potranje. Klasina ekono-mija od Smitha do Marxa posmatra stvar na sasvim obrnut naini tvrdi da kolebanja u uzajamnom odnosu ponude i potranjemogu da objasne samo otstupanje cene od vrednosti, ali ne i samuvrednost. Da bismo pronali ta je vrednost roba, moramo priiproblemu sa pretpostavkom da se ponuda i potronja odravajuu ravnntei, to jest da se cena i vrednost roba poklapaju.Nauni problem vrednosti poinje, dakle, upravo onde gde pre-staje delovanje ponude i potranje. Upravo to isto vai i za pro-blem reprodukcije celokupnog kapitala u kapitalistikoj privredi.Periodina smena konjunktura i krize deluju tako da se kaplta-listika reprodukcija po pravilu koleba oko plateno sposobnihcelokupnih potreba drutva, udaljujui se od njih as premagore, as opet sputajui se ispod njih gotovo do potpunog pre-kida. Meutim, ako se uzme dui period, ciklus sa promen-ljivim konjunkturama, onda se uravnoteuju visoka konjunkturai kriza, to jest najvea prenapetost reprodukcije sa njenimnajniim nivoom i njenim prekidom, to u proseku celog ciklusadobijamo izvesnu srednju veliinu reprodukcije. Ovaj proseknije samo teoretska zamiljena slika nego i realna objektivnainjenica. Jer uprkos naglih konjunkturnih kolebanja, uprkoskriza, potrebe drutva bivaju vie manje zadovoljene repro-dukcija ide dalje svojim zamrenim tokom, a proizvodne snagese sve vie razvijaju. Kako se to, dakle, ostvaruje ako krize ismena konjunktura ne uzmemo u obzir? - Ovde zapravo poinjesam problem, a pokuaj da sa problem reprodukcije rei uka-7

zivanjem na periodinost kriza u osnovi je isto tako osoben vul-garnoj ekonomiji kao i pokuaj da se problem vrednosti reikolebanjima ponude i potranje. Uprkos tome mi emo daljevideti da je politika ekonomija stalno pokazivala sklonost daproblem reprodukcije, tek to ga je kollko-toliko svesno posta-vila ili bar naslutila, nehotino pretvori u problem kriza i datako sama sebi sprei da doe do reenja. Kad u daljem izlaganjubudemo govorili o kapitalistikoj reprodukciji, onda pod njomvalja uvek razumeti onaj prosek koji se pokazuje kao srednjarezultanta smena konjunkturi unutar nekog ciklusa.Celokupnu kapitalistiku proizvodnju ostvaruju privatniproizvoai, iji broj je neogranien i stalno se menja, i kojiproizvode nezavisno jedan od drugog, bez svake drutvene kon-trole osim posmatranja kolebanja cena i bez svake drutveneveze osim robne razmene. Kako se iz ovih nebrojenih, uzajimnonepovezanih kretanja ostvaruje celokupna stvarna proizvodnja?Ako se tako postavi pitanje a to je prvi opti oblik u komese problem neposredno javlja onda se pritom previa daprivatni proizvoai u tom sluaju nisu obini proizvoai robe,nego kapitalistiki proizvoai, kao i to da celokupna drutvenaproizvodnja nije proizvodnja radi zadovoljenja potreba potronjeuopte, a ni prosta robna proizvodnja, nego kapitalistika proiz-vodnja. Pogledajmo do kakvih promena dovodi ta injenica usamom problemu.Comment by b: 1Proizvoa koji ne proizvodi samo robe, nego kapital, morapre svega da proizvodi viak vrednosti. Viak vrednosti jekrajnji cilj i glavni motiv kapitalistikog proizvoaa. Proizve-dene robe moraju da mu posle realizacije ne samo pokriju svenjegove izdatke nego i da mu donesu preko toga izvesnu koli-inu vrednosti kojoj ne odgovara nikakav utroak sa njegovestrane i koja je ist suviak. Sa stanovita ovakve proizvodnjevika vrednosti raspada se od kapitalista predujmljeni kapital da on to i ne zna i uprkos lupetanjima koja on sam sebi isvetu trabunja o nepokretnom- i obrtnom" kapitalu u jedandeo koji pretstavlja njegove utroke na sredstva za proizvodnju(radne prostorije, sirovine i pomone materije, orua), i u drugideo koji se izdaje na najamnine. Prvi deo koji svoju veliinuvrednosti, upotrebom u procesu rada, prenosi bez promene naproizvod, Marx naziva postojanim delom kapitala, a drugi deokoji prisvajanjem neplaenog najamnog rada dovodi do pove-anja vrednosti, do stvaranja vika vrednosti, on naziva pro-menljivim delom kapitala. Sa ovo take gledita sastav vrednostisvake robe koja je proizvedena na kapitalistiki nain odgovaranormalno formulip + pr + v,8

pri emu p pretstavlja utroenu postojanu kapital-vrednost, tojest deo vrednosti upotrebljenih mrtvih sredstava za proiz-vodnju koji je prenet na robu, pr znai utroeni promenljivi deokapitala, to jest deo kapitala koji je izdan na najamnine, inajzad, v pretstavlja viak vrednosti, to jest prirataj vred-nosti koji potie od neplaenog dela najamnog rada. Sva tri delavrednosti sadrana su u konkretnom obliku proizvedene robe kako svakog pojedinog primerka tako i ukupne maserobi posmatrane kao celina, bilo da se radi o pamunojtkanini ili o baletskim pretstavama, cevima iz livenoggvoa ili liberalnim novinama. Proizvodnja roba nije svrhakapitalistikog proizvoaa, nego samo sredstvo za prisva-janje vika vrednosti. Meutim, dokle god se viak vrednostinalazi u robnom obliku, on je za kapitalistu neupotrebljiv.On mora, poto bude proizveden, biti realizovan i pretvorenu svoj isti oblik vrednosti, to jest u novac. Da se to dogodii da kapitalist prisvoji viak vrednosti u obliku novca, mora dai celokupni njegovi utroci kapitala odbace robni oblik i da muse vrate u novanom obliku. Tek ako to uspe, ako se, dakle, celo-kupna masa roba proda za novac po svojoj vrednosti, onda sepostie svrha proizvodnje. Formulap + pr + vodnosi se sada na kvantitativni sastav novca koji je dobijenprodajom roba, tano onako kao to se ranije odnosila na sastavvrednosti roba: jedan njegov deo (p) nadoknauje kapitalistunjegove izdatke na utroena sredstva za proizvodnju, drugi (pr)njegove izdatke na najamnine, a poslednji (v) ini u gotovomnovcu oekivani viak, istu dobit" kapitalista.* Ovo pretva-ranje kapitala iz prvobitnog oblika, koji pretstavlja polaznutaku svake kapitalistike proizvodnje, u mrtva i iva sredstvaza proizvodnju (to jest sirovine, orua i radnu snagu), a iz ovih.ivim procesom rada, u robe, i najzad, iz robi, procesom raz-mene, ponovo u novac; i to u vie novca nego u poetnomstadijumu ova transformacija kapitala nije, meutim, po-trebna samo za proizvodnju i prisvajanje vika vrednosti. Svrhai potsticajni motiv kapitalistike proizvodnje nije kakav-takavviak vrednosti, u bilo kojoj koliini, koji bi se jednokratnoprisvojio, nego viak vrednosti bez ogranienja koji neprekidnoraste, u sve veoj koliini. To se, meutim, uvek moe postii* U ovom prikazu uzimamo da je viak vrednosti istovetan saprofitom, to se zaista i deava kod celokupne proizvodnje o kojoj sedalje jedino i radi. Osim toga, ne uzimamo u obzir podelu vika vred-nosti na njegove pojedine delove: preduzetniku dobit, kamatu na ka-pital, rentu, jer je ta podela za problem reprodukcije zasada bez va-nosti.

samo istim arobnim sredstvom: kapitalistikom proizvodnjom,to jest prisvajanjem neplaenog najamnog rada u procesu pro-izvodnje roba i realizovanjem roba koje su na taj nain pro-izvedene, Proizvodnja koja se vazda iznova otpoinje, repro-dukcija kao regularna pojava, dobija time u kapitalistikomdrutvu sasvim nov motiv koji je bio nepoznat u svakom drugomobliku proizvodnje. Inae, u svakom drugom istoriski poznatomnainu privrede, odreujui momenat reprodukcije su nepre-stane drutvene potrebe potronje, bilo da su to potrebe po-tronje svih trudbenika u agrarnokomunistikoj zajednicimarke koje bivaju odreene na demokratski nain, ili potrebeantagonistikog klasnog drutva koje bivaju odreene na de-spotski nain, robovlasnike privrede, feudalnog imanja i tomeslino. U kapitalistikom nainu proizvodnje za pojedinog pri-vatnog proizvoaa a samo takvi dolaze ovde u obzir voenje rauna o drutvenim potrebama potronje uopte nijepobuda za proizvodnju. Za njega postoji jedino plateno spo-sobna potranja, a i ova samo kao neophodno sredstvo za reali-zovanje vika vrednosti; proizvodnja proizvoda za potronjukoji zadovoljavaju plateno sposobnu potrebu drutva je zbogtoga, dodue, imperativna nunost za individualnog kapitalista,ali je isto tako i zaobilazan put sa gledita pravog motiva: pri-svajanja vika vrednosti. To je taj motiv koji nagoni takoe nato da se reprodukcija stalno obavlja. Proizvodnja vika vrednostije ta koja u kapitalistikom drutvu ini da reprodukcija i-votnih potreba u celini postaje perpetuum mobile. to se tiereprodukcije, kojoj je polazna taka u kapitalistikom smisluuvek kapital, i to u svom istom obliku vrednosti, u novanomobliku, njoj se moe oigledno samo tada pristupiti ako suproizvodi prethodnog perioda, robe, pretvoreni u svoj novanioblik, realizovani. Kao prvi uslov reprodukcije pojavljuje se,dakle, za kapitalistikog proizvoaa uspena realizacija robaproizvedenih u prethodnom periodu proizvodnje.Sada dolazimo do druge vane okolnosti. Odreivanje obimareprodukcije u privatnom privrednom nainu proizvodnje zavisi od volje i nahoenja individualnog kapitalista. Meutim,njegov glavni motiv je prisvajanje vika vrednosti, i to prisva-janje vika vrednosti u to broj progresiji. Prisvajanje vikavrednosti moe se ubrzati samo proirenjem kapitalistike pro-izvodnje koja stvara viak vrednosti. U stvaranju vika vred-nosti krupno preduzee ima u svakom pogledu prednost nadsitnim preduzeem. Kapitalistiki nain proizvodnje ne stvara,dakle, samo stalni motiv za reprodukciju uopte, nego motiv zastalno proirenje reprodukcije, za obnavljanje proizvodnje uveem obimu nego ranije.Comment by b: 210

Ne samo to, Kapitalistiki nain proizvodnje ne stvara izgladi kapitalista za vikom vrednosti samo pokretaku snaguza neumorno proirenje reprodukcije, nego pretvara ovo pro-irenje upravo u apsolutan zakon, u privredni uslov opstankaindividualnog kapitalista. Pod vladavinom konkurencije zaindividualnog kapitalista je jevtinoa roba najvanije oruje uborbi za mesto na prodajnom tritu. Svi trajni metodi za sni-enje trokova proizvodnjo roba koji ne postiu izvanrednopoveanje vika vrednosti smanjenjem najamnine ili produ-enjem radnog vremena i koji mogu ak da naiu na svakojakeprepreke svode se ustvari na proirenje proizvodnje. Biloda se radi o utedama na zgradama i oruima ili o primeniizdanijih sredstava za proizvodnju ili o dalekosenoj zamenirunog rada mainama ili o brzom iskoriavanju povoljne tr-ine konjunkture za nabavku jevtinih sirovina - u svim slu-ajevima krupno preduzee ima prednost nad sitnim i srednjimpreduzeem.Ove prednosti poveavaju se u vrlo irokim granicama za-jedno sa proirenjem preduzea. Svako poveanje jednih kapita-listikih preduzea namee se samom konkurencijom drugimpreduzeima kao uslov njihovog opstanka. Odatle proizlazistalna tendencija ka proirenju reprodukcije, koja se nepre-kidno, mehaniki, u talaslma, iri celom povrinom privatnoproizvodnje.Za individualnog kapitalista proirenje reprodukcije izra-ava se u tome to on jedan deo prisvojenog vika vrednostipripaja kapitalu, akumulira. Akumulacija, pretvaranje vikavrednosti u aktivni kapital, kapitalistiki je izraz proirenereprodukcije.Comment by b: Akumulacija izraz proirene reprodukcijeProirena reprodukcija nije pronalazak kapitala. tavie,ona je odvajkada pravilo u svakom istoriskom obliku drutvakoje se nalazi na privrednom i kulturnom usponu. Prosta re-produkcija puko stalno ponavljanje procesa proizvodnje upreanjem obimu jeste, dodue, mogua i moe se posmatratiu dugim razdobljima drutvenog razvoja. Tako je to, naprimer,u prastarim agrarnim komunistikim seoskim zajednicama, gdese prirataju stanovnitva ne posveuje panja postepenim pro-irenjem proizvodnje, nego periodinim izdvajanjem potom-stva i osnivanjem isto tako siunih i samodovoljnih filijalnihoptina. Isto tako pruaju stara sitna zanatska preduzea uIndiji ili Kini primer tradicionalnog ponavljanja proizvodnjekoje se nasleivalo iz generacije u generaciju, u istim oblicima iu istom obimu, Meutim, u svim takvim sluajevima prostareprodukcija je osnova i siguran znak opteg privrednog i kul-turnog zastoja. Svi odluujui napreci u proizvodnji i kulturni11

spomenici, kao veliki hidrotehniki objekti Istoka, egipatske pi-ramide, rimske vojne ceste, grka umetnost i nauka, razvoj za-natstva i gradova u Srednjem veku, bili bi nemogui bezproirene reprodukcije, jer jedino postepeno poveanje proiz-vodnje preko neposrednih potreba i stalni porast stanovnitvakao i njegovih potreba ine istovremeno privrednu osnovu isocijalni potstrek za odluujue kulturne progrese. Naroitorazmena i zajedno s njom postanak klasnog drutva i njegovistoriski razvoj sve do kapitalistikog oblika privrede ne bi semogli ni zamisliti bez proirene reprodukcije. Meutim, u ka-pitalistikom drutvu proirena reprodukcija dobija neka novaobeleja. Pre svega ona ovde postaje, kao to je ve navedeno,prinudni zakon za individualnog kapitalista. Prosta reproduk-cija pa i samo nazadovanje reprodukcije nisu, dodue, iskljuenini u kapitalistikom nainu proizvodnje. tavie, oni pretstav-ljaju periodine pojave kriza posle isto tako periodinog prevelikog napona proirene reprodukcije u visokoj konjunkturi.Ipak, tendencija kretanja reprodukcije putem periodinihkolebanja ciklinih smena konjunktura kree se u pravcuneprekidnog proirenja. Za individualnog kapitalista nemogu-nost da ide ukorak s ovom optom tendencijom kretanja znaiispadanje iz konkurentske borbe, to jest privrednu smrt. Isto to se radi jo o neem drugom. U svakom isto natu-ralnom ili preteno naturalnoprivrednom nainu proizvodnje u nekoj agrarnokomunistikoj seoskoj zajednici Indije, ilina nekom rimskom poljoprivrednom imanju (villa") sa robov-skim radom, ili na feudalnom imanju Srednjeg veka, pojami svrha reprodukcije odnose se samo na koliinu pro-izvoda, na masu proizvedenih predmeta potronje. Potronjakao svrha odreuje obim i karakter kako procesa rada u poje-dinostima tako i reprodukcije uopte. U kapitalistikom nainuprivrede je drukije. Kapitalistika proizvodnja nije proizvodnjaza svrhe potronje, nego proizvodnja vrednosti. Odnosi vred-nosti odreuju celokupni proces proizvodnje kao i celokupniproces reprodukcije. Kapitalistika proizvodnja nije proizvodnjapredmeta potronje, ni proizvodnja roba uopte, nego je proiz-vodnja vika vrednosti. Proirena reprodukcija, dakle, znai ukapitalistikom smislu: proirenje proizvodnje vika vrednosti.Proizvodnja vika vrednosti se, dodue, vri u obliku proiz-vodnje roba, u krajnjoj liniji, dakle, u obliku proizvodnje pred-meta potronje. Meutim, ova dva gledita se u reprodukcijineprestano razilaze usled pomeranja u stepenu proizvodnostirada. Ista veliina kapitala i veliina vika vrednosti, napredu-jui sa poveanjem proizvodnosti, pretstavie se u veoj koliinipredmeta potronje. Proirenje proizvodnje u smislu proizvodnje12

vee mase upuotrebnih vrednosti ne mora, dakle, jo da bude samopo sebi proirena reprodukcija u kapitalistikom smislu.Obrnuto, kapital moe bez promene u proizvodnosti rada, uizvesnim granicama, poveanjem stepena eksploatacije na-primer snienjem najamnina postii vei viak vrednosti ada ne proizvode veu koliinu proizvoda. Meutim, u ovom kaoi u onom sluaju proizvode se u jednakoj meri elementi pro-irene reprodukcije u kapitalistikom smislu. Naime, ovi ele-menti su: viak vrednosti, i to kao veliina vrednosti i kao zbirmaterijalnih sredstava za proizvodnju, Proirenje proizvodnjevika vrednosti postie se po pravilu poveanjem kapitala, aovo se postie pripajanjem kapitalu jednog dela prisvojenogvika vrednosti. Pritom je svejedno da li se kapitalistiki viakvrednosti upotrebljava za proirenje starog preduzea ili kaosamostalan ogranak za osnivanje novih preduzea. Proirenareprodukcija u kapitalistikom smislu dobija, dakle, specifiniizraz porasta kapitala progresivnim kapitalizovanjem vikavrednosti. ili. kako to Marx naziva, akumulacijom kapitala.Opta formula proirene reprodukcije u reimu kapitala pri-kazuje se, dakle, na sledei nain:(p + pr) + v/x + v'pri emu v/x pretstavlja kapitalizovani deo vika vrednosti, pri-svojenog u ranijem periodu proizvodnje, a v' novi viak vred-nosti koji je proizveden iz uveanog kapitala. Ovaj novi viakvrednosti bie jednim delom ponovo kapitalizovan. Stalni tokovog naizmeninog prisvajanja vika vrednosti i kapitalizovanjavika vrednosti koji se uzajamno uslovljavaju, pretstavlja procesproirene reprodukcije u kapitalistikom smislu.Samo to se mi ovde nalazimo tek pri optoj apstraktnojformuli reprodukcije. Pogledajmo poblie konkretne uslove kojisu potrebni za ostvarenje ove formule.Prisvojeni viak vrednosti, poto je na tritu sreno ski-nuo robni oblik, pojavljuje se kao odreena suma novca. U ovojformi on ima apsolutni oblik vrednosti u kome moe zapoetisvoju ivotnu putanju kao kapital. Meutim, u tom obliku on seistovremeno nalazi tek na pragu svoje putanje. Novcem se nemoe stvoriti nikakav viak vrednosti.Da bi viak vrednosti koji je odreen za akumulaciju biostvarno i kapitalizovan, mora da uzme konkretan oblik koji gatek osposobljava da deluje kao proizvodni kapital, to jest kaokapital koji stvara nov viak vrednosti. Zato je nuno da se13

on, isto kao i originalni kapital, raspada na dva dela, na postojandeo, na mrtva sredstva za proizvodnju, i na promenljiv deo kojipretstavljaju najamnine. Tek tada e se on moi, po uzoru nastari kapital, podvesti pod formulup + pr + v,Ali za to nije dovoljna samo dobra volja kapitalista daakumulie, kao ni njegova tedljivost" i apstinencija", sa ko-jima on vei deo svog vika vrednosti upotrebljava za proiz-vodnju, umesto da ga u linom luksuzu potpuno proerda. ta-vie, za to je potrebno da on na robnom tritu nae konkretneoblike koje namerava da da svom novom prirataju kapitala,dakle, u prvom redu, upravo materijalna sredstva za proiz-vodnju - sirovine, maine itd, - koja su mu potrebna za pla-niranu i izabranu vrstu proizvodnje, da bi postojanom delukapitala dao proizvodni oblik. Drugo, mora da bude sposobanza transformaciju i onaj deo kapitala koji je odreen da budepromenljiv, a za to je potrebno dvoje: pre svega da se na radnomtritu nalazi u dovoljnom broju dodatne radne snage koja jeba potrebna da bi se novi prirataj kapitala stavio u kretanje,i zatim kako radnici ne mogu iveti od novca da se narobnom tritu nalaze i dodatne ivotne namirnice za koje mogunovouposleni radnici razmeniti deo promenljivog kapitala kojisu dobili od kapitalista.Ako postoje svi ti preduslovi, tada moe kapitalist staviti ukretanje svoj kapitalizovani viak vrednosti i pustiti da on, kaokapital koji je u procesu, stvara nov viak vrednosti. Time za-datak jo nije konano reen Novi kapital zajedno sa proizve-denim vikom vrednosti nalazi pre svega jo u obliku novedodatne mase roba bilo koje vrste. U tom obliku je novi kapitalsamo tek predujmljen, a viak vrednosti koji je on proizveonalazi se tek u obliku koji je za kapitalista neupotrebljiv. Da binovi kapital odgovorio svojoj ivotnoj svrsi, mora da se oslo-bodi svog robnog oblika i da se, zajedno sa vikom vrednosti kojije proizveo, vrati u ruke kapitalistu u istom obliku vrednosti,kao novac. Ako to ne poe za rukom, onda su novi kapital iviak vrednosti posve ili delimino propali, kapitalizovanje vikavrednosti je promaeno, a akumulacija nije izvrena. Da bi seakumulacija stvarno izvrila, neophodno je, dakle, potrebnoda dodatna koliina roba, koju je novi kapital proizveo, osvojisebi mesto na tritu da bi mogla biti realizovana.Tako vidimo da je proirena reprodukcija u kapitalistikimuslovima, to jest kao akumulacija kapitala, skopana sa itavimnizom osobenih uslova, Pogledajmo ih tano. Prvi uslov: pro-izvodnja mora da stvara viak vrednosti, jer je viak vrednosti14

elementarni oblik u kome je porast proizvodnje u kapitalisti-kom smislu jedino mogu. Ovaj uslov mora da se tano ispuni usamom procesu proizvodnje, u odnosu izmeu kapitalista i rad-nika, u proizvodnji roba. Drugi uslov da bi viak vrednostikoji je odreen za proirenje reprodukcije bio prisvojen, morada, po tanom ispunjenju prvog uslova, bude najpre realizovan,doveden u novani oblik. Ovaj uslov nas dovodi na robno tritegde izgledi za razmenu odluuju o daljoj sudbini vika vrednosti,dakle i o sudbini budue reprodukcije. Trei uslov: pod pretpo-stavkom da je realizovanje vika vrednosti polo za rukom i daje jedan deo realizovanog vika vrednosti pripojen kapitaluradi akumulacije, mora novi kapital najpre da dobije proizvodnioblik, to jest oblik mrtvih sredstava za proizvodnju i oblikradne snage, zatim mora deo kapitala koji je razmenjen za radnusnagu da primi oblik ivotnih namirnica za radnike. Ovaj uslovnas dovodi ponovo na robno trite i na radno trite. Ako seovde nae to je potrebno. ako se proirena reprodukcija robaostvari, onda dolazi usto etvrti uslov: dodatna koliina roba,koja pretstavlja novi kapital zajedno sa novim vikom vrednosti,mora da se realizuje, da se pretvori u novac. Tek ako to poeza rukom, onda se izvrila proirena reprodukcija u kapitali-stikom smislu. Ovaj poslednji uslov dovodi nas ponovo narobno trite.Tako se kapitalistika reprodukcija, kao i proizvodnja, ne-prestano odvija izmeu mesta proizvodnje i robnog trita,izmeu privatne kancelarije i fabrikog prostora, gde je neov-laenima pristup strogo zabranjen" i gde je suverena voljaindividualnog kapitalista vrhovni zakon, i robnog trita komeniko ne propisuje zakone, i gde ne vai nikakva volja i nikakvarazboritost. Meutim, ba u proizvoljnosti i anarhiji koje vla-daju na robnom tritu individualni kapitalist dolazi do oseanjada je zavisan od drutva, od celine individualnih proizvoaa ipotroaa. Za proirenje njegove reprodukcije njemu su po-trebna dodatna sredstva za proizvodnju i dodatna radna snagapored ivotnih namirnica za ovu. Meutim, da li ih ima, to za-visi od momenata, okolnosti i procesa koji se odvijaju iza nje-govih lea, posve nezavisno od njega. Da bi mogao realizovatisvoju poveanu masu proizvoda, njemu je potrebno proirenotrite, ali stvarno proirenje potronje uopte, a naroito zarobom takve vrste kakvu on ima, stvar je prema kojoj je onposve nemoan.Navedeni uslovi, koji svi izraavaju imanentnu protivnostizmeu privatne proizvodnje i potronje i njihove drutvenepovezanosti, nisu nikakvi novi momenti koji se pojavljuju tek ureprodukciji. To su opte protivrenosti kapitalistike proiz-15

vodnje. Ali oni pretstavljaju naroite tekoe procesa repro-dukcije i to iz sledeih razloga: sa gledita reprodukcije, naro-ito proirene reprodukcije kapitalistiki nain proizvodnje nepojavljuje se samo sa svojim optim osnovnim obelejimanego i sa odreenim ritmom kretanja, kao proces koji je utoku, pri emu izlazi na videlo specifino meusobno shva-tanje pojedinih zupanika njegovih perioda proizvodnje. Satog gledita, dakle, pitanje ne glasi u svojoj optosti: kakomoe svaki individualni kapitalist nai sredstva za pro-izvodnju i radnu snagu koji su mu potrebni i proizvedenerobe na tritu prodati, iako ne postoji ni drutvena kontrolani plan koji bi meusobno uskladili proizvodnju i potranju?Odgovor na ovo pitanje glasi: s jedne strane, tenja indi-vidualnih kapitala za vikom vrednosti i njihova meu-sobna konkurencija, kao i automatsko delovanja kapitalistikeeksploatacije i kapitalistike konkurencije staraju se da se pro-izvode svakovrsne robe, dakle i sredstva za proizvodnju, kao ida sve brojnija klasa proletarizovanih radnika uopte stoji naraspoloenju kapitalu. S druge strane, otsustvo svakog plana uovoj meusobnoj povezanosti ispoljava se u tome da se ravno-tea ponude i potranje u svim oblastima postizava samo putemstalnih otstupanja od njihove meusobne usklaenosti, putemkolebanja cena svakog asa i putem konjunkturnih kolebanja ikriza periodino.Sa gledita reprodukcije pitanje glasi drukije: kako jemogue da neplansko snabdevanje trita sredstvima za proiz-vodnju i radnom snagom kao i uslovi proe, koji se menjajuneplanski i neproraunljivo, obezbeuju individualnom kapita-listu sredstva za proizvodnju, radnu snagu i mogunost proekoji odgovaraju u datom momentu njegovim potrebama akumu-lacije, dakle, u koliini i vrsti koje rastu u nekom odreenomkvantitativnom odnosu? Izrazimo stvar preciznije. Kapitalistproizvodi prema formuli koja nam je poznata u sledeemodnosu:40 p + 10 pr + 10 v,pri emu je postojani kapital etiri puta vei nego promenljivi,a stopa eksploatacije iznosi 100 procenata. Masa roba e tadapretstavljati vrednost od 60. Pretpostavimo da je kapitalist umogunosti da polovinu svog vika vrednosti kapitalizuje i dapripaja tu polovinu starom kapitalu u istom sastavu kapitala.Sledei proizvodni period izrazio bi se tada u formuli:44 p + 11 pr + 11 v = 66.pretpostavimo da je kapitalist i nadalje u mogunosti da ka-pltalizuje polovinu svog vika vrednosti i to tako svake godine.16

ANALIZA PROCESA REPRODUKCIJE KOD QUESNAYAI KOD ADAMA SMITHADosada smo razmatrali reprodukciju sa stanovita indivi-dualnog kapitalista, tipinog pretstavnika, agenta reprodukcije,koju ostvaruju sve sama pojedina privatna kapitalistika pre-duzea, Ovo razmatranje nam je ve prilino ukazalo na tekoeovog problema. Ali im preemo sa posmatranja individualnogkapitalista na celokupnog kapitalistu, tekoe rastu i postajuvanredno zamreneVe povran pogled pokazuje da se kapitalistika repro-dukcija kao drutvena celina ne sme da shvati prosto kao me-haniki zbir pojedinih privatnokapitalistikih reprodukcija.Mi smo, naprimer. videli da je jedna od osnovnih pretpostavkiza proirenu reprodukciju individualnog kapitalista odgova-rajue proirenje njegovih mogunosti realizacije roba natritu. Meutim, ovo proirenje moe individualnom kapitalistupoi za rukom ne usled apsolutnog proirenja mogunosti re-alizacije robe uopte, nego usled konkurentske borbe na raundrugih individualnih kapitalista, tako da jednome koristi onoto drugi, ili vie drugih kapitalista koji su istisnuti sa trita,knjie kao gubitak. Ovaj postupak donee jednom kapitalistukao proirenu reprodukciju ono to e drugima naturiti kaodeficit u reprodukciji. Jedan kapitalist e moi da ostvari proi-renu reprodukciju, drugi nee moi da ostvari ni prostu repro-dukciju a kapitalistiko drutvo u celini zabeleie samo lokalnopomeranje, a ne kvantitativnu promenu u reprodukciji. Istotako moe se proirena reprodukcija jednog kapitaliste vritisredstvima za proizvodnju i radnom snagom koje su drugi kapi-talisti oslobodili bankrotstvom dakle, potpunim ili deliminimnaputanjem reprodukcije.Ovi svakodnevni dogaaji dokazuju da je reprodukcija ce-lokupnog drutvenog kapitala neto drugo nego beskrajno po-veana reprodukcija individualnog kapitaliste, da se reproduk-cije pojedinih kapitala, tavie, neprestano ukrtaju i da se usvom delovanju svakog momenta mogu u veoj ili manjoj merimeusobno potirati. Dakle, pre nego to ponemo sa istraiva-17Glava drugaDa bi to mogao ostvariti, potrebno je ne samo da prosto uoptenae, nego da nae u odreenoj progresiji sredstva za proiz-vodnju radnu snagu i trite koji odgovaraju njegovom napretkuu akumulaciji.

njem mehanizma i zakona celokupne kapitalistike proizvodnje,potrebno je da postavimo pitanje; ta treba da razumemo podreprodukcijom celokupnog kapitala i da li je uopte mogue dase neto nalik na celokupnu proizvodnju iskonstruie iz haotinemase nebrojenih kretanja individualnih kapitala, koja se svakogtrenutka menjaju po pravilima koja se ne mogu kontrolisatim proraunati i koja delimino teku paralelno jedno pored dru-gog, a delimino se ukrtaju i potiru. Da li uopte postoji nekicelokupni drutveni kapital i ta uopte pretstavlja taj pojam urealnoj stvarnosti? To je prvo pitanje koje mora sebi da postavinauno istraivanje zakona reprodukcije. Otac fiziokratskekole, Quosnay, koji je pristupio problemu sa klasinom neu-straivou i jednostavnou, u prvom svitanju politike eko-nomije kao i buroaskog privrednog poretka, uzeo je bezdaljega, kao samo po sebi razumljivo, da celokupni kapitalpostoji kao realna, delujua veliina. Njegov uveni Tableaueconomique" koji do Marxa nije niko odgonetnuo, prikazuje samalo brojeva kretanje reprodukcije celokupnog kapitala, zakoje Quesnay istovremeno smatra da mora da se shvati kaooblik robne razmene, to jest istovremeno kao prometni proces.Tablica pokazuje kako se jedan po vrednosti odreen godinjirezultat nacionalne proizvodnje putem prometa tako raspo-deljuje, da... moe da se vri njegova prosta reprodukcija...Bezbrojni individualni inovi prometa odmah su obuhvaeni unjihovom karakteristinom drutvenom masovnom kretanju prometu medu velikim, funkcionalno odreenim, ekonomskimi klasama drutva."*Kod Quesnaya drutvo se sastoji iz tri klase: iz proizvo-ake klase, to jest iz poljoprivrednika, iz sterilne koja obuhvatasve one koji rade izvan poljoprivrede: u industriji, trgovini,slobodnim profesijama, i iz klase zemljoposednika, ukljuujuivladaoca i primaoca desetka. Celokupni nacionalni proizvod po-javljuje se u ruci proizvoake klase kao koliina ivotnih na-mirnica i sirovina u vrednosti od 5 milijardi livri. Od toga dvemilijarde pretstavljaju godinji preduzetniki kapital poljopriv-rede, i jedna milijarda godinje rabaenje stalnog kapitala, a dvemilijarde su isti dohodak koji ide zemljovlasnicima. Osim ovogcelokupnog proizvoda imaju poljoprivrednici koji su ovdezamiljeni u isto kapitalistikom smislu kao zakupci dvemilijarde livri novca u ruci. Promet se sada odvija na taj nainto klasa zakupaca plaa zemljoposednicima dve milijarde unovcu (rezultat prethodnog prometnog perioda) na ime zakup-nine. Njime klasa zemljoposednika kupuje za jednu milijardu* K. Marx, Kapital", tom II, Izdanje Kulture", Beograd 1947,str, 288.18

ivotna sredstva od zakupaca,, a za drugu milijardu industriskeproizvode od sterilne klase. Zakupci sa svoje strane kupuju zaonu milijardu koja im se vratila industriske proizvode, nakonega sterilna klasa kupuje za one dve milijarde koje se nalazeu njenim rukama poljoprivredne proizvodnje za jednu milijardusirovine itd, kao naknadu za godinji preduzetniki kapital, i zajednu milijardu ivotna sredstva. Na taj nain se na kraju novacvratio na svoju polaznu taku, to jest klasi zakupaca, a proizvodje podeljen meu sve klase, tako da je svima osigurana kon-sumpcija, a ujedno su proizvoaka kao i sterilna klasa obnovilasvoja sredstva za proizvodnju, dok je klasa zemljoposednika dobila svoj dohodak. Sve pretpostavke za reprodukciju postoje, svi uslovi za promet su odrani i reprodukcija moe zapoetisvoj redovni tok.* U daljem toku svog istraivanja videemokako je ovo izlaganje i pored sve genijalnosti nepotpuno iprimitivno. Ovde treba svakako istai da Quesnay nije na pragunaune politike ekonomije ni najmanje sumnjao u mogunostprikaza celokupnog drutvenog kapitala i njegove reprodukcije.Meutim, ve kod Adama Smatha poinje zajedao sa dubljomanalizom odnosa kapitala zbrka u jasnim i velikim potezimafiziokratskog shvatanja. Smith je prevrnuo celu osnovu na-unog prikaza celokupnog kapitalistikog procesa time to jepostavio onu krivu analizu cena koja je posle njega dugo vre-mena vladala buroaskom ekonomijom, naime, teoriju po kojoj,dodue, vrednost roba pretstavlja koliinu rada koji je na njih utroen, ali po kojoj se ujedno cena sastoji samo iz ovih trijjukomponenata: najamnine, profita kapitala i zemljine rente.Kako se to oigledno mora odnositi i na celokupnost roba, na na-cionalni proizvod, to dolazimo do zbunjujueg otkria, da vred-nost roba proizvedenih na kapitalistiki nain u svojoj celini,dodue, pretstavlja sve isplaene najamnine i profite kapitala* Vidi "Analyse du Tableau conomique" u Journal deture, du commerce et des finances" od Duponta. 1776, rtr. 206 i dalje uOnckenovom izdanju dela F. Quesnaya. Quesnay izriito primeuje dapromet koji je on opisao ima za pretpostavku dva uslova: tr-govinski saobraaj i poreski sistem koji se zasniva jedino na renti:Mais ces donnes ont des conditions sine quabus nos; efles supposentque la libert du commerce soutient le debt des productions a un bonprix- -, elles supposent d'ailleurs que le oritivateur n ait a poyerdirectement ou indirectement d'autres charges que le revenu, dost unepartie, par exemple les deux septiemes, doit former le revenu de douvre-rain." (II. str. 311,) ("Meutim, ovi podaci pretstavljaju uslove, kon-dicije sine quabus non; oni pretpostavljaju da sloboda trgovine podr-ava prodaju proizvodnji po povoljnoj ceni , oni pretpostavljajuuostalom da zemljoradnik ne treba da plaa direktno ili indirektno drugedabine osim dohotka od koga jedan deo, naprimer dve sedmine, trebada pretstavlja dohodak vladara.")19

pored rente, to jest celokupni viak vrednosti, i da ih, daklemoe zameniti, ali da pritom nijedan deo vrednosti robne masene odgovara postojanom kapitalu koji je upotrebljen za proiz-vodnju ovih roba. Prema Smithu formula vrednosti colokupnogkapitalistikog proizvoda je pr + v. ini se, da ta tri dijela(najamnina, profit i zemljina renta) kae Smith tumaeisvoje poglede na primeru ita ne sainjavaju ni neposrednoni konano cijelu cijenu ita. Moda bi se moglo pomisliti, da jeetvrti dio potreban za nadomjetanje zakupnikova kapitala iliza nadopunu troenja i iskoritavanja njegove teglee stoke idrugog poljodjelskog orua. Ali treba imati u vidu, da se cijenasvakog poljodjelskog orua, kao na primjer radnog konja, samasastoji iz ista tri dijela: iz rente od zemlje na kojoj je uzgojen,iz rada na timarenju i uzgoju konja, i iz profita zakupnika, kojipredujmljuje i jedno i drugo, i rentu tog zemljita i nadnice zataj rad. Prema tome, iako cijena ita moe plaati i cijenu i odr-avanje konja, cijela cijena se ipak ili neposredno ili konanosvodi na ista tri dijela: rentu, rad i profit."* aljui nas, kakokae Marx, na taj nain od Pontija do Pilata (od nemila do ne-draga). Smith uvek rastvara postojani kapital na pr + v. Na-ravno, prigodice je Smith u to posumnjao i padao ponovo u su-protno shvatanje. U Drugoj knjizi on kae: U Prvoj knjizi sampokazao, da se cijena najveeg dijela robe svodi na tri dijela, odkojih jedan plaa nadnice za rad, drugi profite od kapitala, atrei rentu od zemlje, koja je upotrebljena, da se roba proizvedei dopremi na trite. A kako je to sluaj, kako smo primijetili,s obzirom na svaku pojedinu robu uzetu zasebno, onda to morabiti i s obzirom na svu robu, koja sainjava cjelokupni godinjiproizvod tla i rada svake zemlje, uzetu zajedno. Cjelokupnacijena ili zamjembena vrijednost tog godinjeg proizvoda morase svesti na ta ista tri dijela, i mora se dijeliti meu razliitestanovnike zemlje ili kao plaa za njihov rad, ili kao profit odnjihova kapitala, ili kao renta od njihove zemlje." Ovde sadaSmith zastaje i neposredno posle toga izjavljuje:Ali, iako se na taj nain cjelokupna vrijednost godinjegproizvoda tla i rada svake zemlje dijeli meu njezine razliitestanovnike i sainjava njihov dohodak, ipak, kao Sto u rentinekog privatnog posjeda, razlikujemo brutto i netto rentu, tobismo isto mogli razlikovati i u dohotku svih stanovnika nekevelike zemlje,"Brutto renta nekog privatnog posjeda sadrava sve, tozakupnik plaa. Netto renta je ono, to ostaje slobodno vlasniku.* Adam Smith, Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda"I, izdanje Kultura", Zagreb 1052, str. 48.

poto se odbiju trokovi upravo, popravaka i svih drugih nu-nih tereta, ili ono to sebi on moe dopustiti, da stavi u svojuzalihu, namijenjenu neposrednoj potronji, ili da potroi nasvoj sto, koiju, ukrase svojoj kui i pokustvo, na svoja pri-vatna uivanja i zabave, a da ne oteti svoje imanje. Njegovostvarno bogatstvo nije razmjerno s brutto, ve s njegovomnetto rentom."Brutto dohodak svih stanovnika neke velike zemlje sadr-ava cjelokupni godinji proizvod njihova tla i rada, a njihovnetto dohodak ono, to im ostane slobodno poslije odbitka tro-kova uzdravanja, prvo, njihova stalnog, i, drugo, njihova opti-cajnog kapitala, ili ono Sto oni mogu, a da ne nanu svoj kapital,stavu: u svoju zalihu, namijenjenu neposrednoj potronji, ilipotroiti na svoje uzdravanje, udobnost i zabave. I njihovostvarno bogatstvo nije u razmjeru s njihovim brutto, ve s nji-hovim netto dohotkom."*Meutim, Smith ovde unosi deo vrednosti celokupnog pro-izvoda koji odgovara postojanom kapitalu, samo zato da bi gau sledeem trenutku ponovo izbacio rastvaranjem na najam-nine, profite i rente. I na kraju ostaje pri svojoj izjavi: ...Kao to strojevi i orua radinosti itd., koji sainjavajustalni kapital pojedinca ili drutva, ne ine sastavni dio ni bruttoni netto dohotka kapitala pojedinca ni drutva, tako ni novacpomou kojega se cjelokupni dohodak drutva redovito dijelimeu sve njegove razliite lanove, sam ne ini sastavni dio togdohotka."**Postojani kapital (koji Smith naziva fiksnim (fixed), nepo-kretnim) stavlja se. dakle, u isti red s novcem i ne ulazi uopteu celokupni proizvod drutva (njegov bruto-dohodak"), uoptene postoji kao deo vrednosti celokupnog proizvoda!Kako i sam car gubi svoje pravo gde niega nema, tako seoigledno iz prometa, iz uzajamne razmene tako sastavljenogcelokupnog proizvoda moe postii samo realizacija najam-na (pr) i vrka vrednosti (v), a nikako se ne moe naknaditipostojani kapital, tako da dalji tok reprodukcije postaje nemo-gu. Dodue, Smith je znao sasvim tano, i nije mu bilo ninakraj pameti da ospori da svaki pojedini kapitalist pored fondanajamnina, to jest promenljivog kapitala, treba za obavljanjeposla i postojanog kapitala. Meutim, za celokupnu kapi-talistiku proizvodnju pri gornjoj analizi cena roba nestao jepostojani kapital bez traga, na zagonetan nain, i time je pro-blem reprodukcije celokupnog kapitala iz osnova doveden nastranputicu. Ako je najosnovnija pretpostavka problema, to jest* 1 c, str 254.** 1 c., str. 257.21

prikaz celokupnog drutvenog kapitala, dolvela brodolom, ja-sno je da je posle toga i cela analiza morala pretrpeti slom.Pogrenu teoriju A. Smitha preuzeli su Rlcardo, Say, Sismondii drugi, i svi su se spotakli prilikom razmatranja problema re-produkcije o ovu elementarnu tekou: o prikaz celokupnogkapitala.Sa gornjom tekoom pomeala se jedna druga, odmah napoetku naune analize. ta je to celokupni drutveni kapital?Kod pojedinca stvar je jasna: njegov kapital su njegovi predu-zetniki izdaci. Vrednost njegovog proizvoda donosi mu podpretpostavkom kapitalistikog naina proizvodnje, dakle, na-jamnog rada pored njegovih ukupnih izdataka jo i suviak,to Jest viak vrednosti, koji ne naknauje njegov kapital, negopretstavlja njegov isti dohodak koji on moe potpuno potro-iti a da ne okrnji svoj kapital, dakle, njegov fond potronje.Naravno, kapitalist moe da jedan deo ovog istog dohotka"utedi", to jest da ga sam ne potroi, nego da ga pripoji kapi-talu, Meutim, to je druga stvar, nov proces, stvaranje novogkapitala koji e takoe biti ponovo naknaen, skupa sa su vikom,iz sledee reprodukcije. Ali za pojedinca je uvek i u svakomsluaju kapital ono to mu je bilo kao poslovni predujam po-trebno za proizvodnju, a dohodak ono to on troi ili moetratiti za sebe kao fond potronje. Ako sada zapitamo kapitali-sta: ta su najamnine koje on isplauje svojim radnicima, ondae odgovor glasiti: one su oigledno jedan deo njegovog po-slovnog kapitala. Meutim, ako pitamo: ta su ove najamnineza radnike koji ih primaju, onda odgovor ne moe nikako gla-iti: one su kapital. Za radnike primljene najamnine nisu ka-pital nego dohodak, fond potronje. Uzmimo drugi primer. Fa-brikant maina proizvodi u svojoj fabrici maine. Njegov pro-izvod je godinje izvestan broj maina. Meutim, u ovom godi-njem proizvodu, u njegovoj vrednosti, nalazi se kako kapitalkoji je fabrikant predujmio tako i postignuti isti dohodak. Je-dan deo maina koje je on proizveo, pretstavlja, dakle, njegovdohodak i odreen je da u prometnom procesu, u razmeni tajdohodak formira. Meutim, ko od naeg fabrikanta kupuje nje-gove maine taj ih oigledno ne kupuje kao dohodak, da bi ihpotroio, nego da ih upotrebi kao sredstvo za proizvodnju. Zanjega su ove maine kapital.Ovim primerima dolazimo do rezultata: ta je za jednogakapital, za drugoga je dohodak, i obratno. Kako se moe pod timokolnostima iskonstruisati neto nalik na celokupni drutvenikapital? Zaista, gotovo cela nauna ekonomija do Marxa stva-22

tala je zakljuak da no postoji niknkav drutveni kapital.* KodSmitha vidimo jo kolebanje i protivrenostl u ovom pitanju,a isto tako i kod Ricarda. Ali ve jedan Say izjavljuje kate-goriki :Na taj nain raspodeljuje se ukupna vrednost proizvodau drutvu. Kaem ukupna vrednost, jer ako moj profit pret-stavlja samo deo vrednosti proizvoda, na ijoj sam proizvodnjisaraivao, to preostali deo pretstavlja profit mojih saproizvo-aa koji su pored mene takoe proizvodili. Fabrikant suknakupuje vunu od zakupca; on plaa raznovrsne radnike i pro-daje sukno koje je tako proizvedeno po ceni koja mu naknadujenjegove izdatke i ostavlja mu izvestan profit. On smatra kaoprofit, kao fond za svoj dohodak u svojoj industriji samo onoSto mu preostane kao ist dohodak, po odbitku njegovih tro-kova. AH. ovi trokovi bili su samo predujmovi koje on inidrugim proizvoaima raznih delova dohotka i koje e on sebinaknaditi u bruto vrednosti sukna. To to je on platio zakupcuza vunu bio je dohodak zemljoradnika, njegovih pastira,sopstveni ka zakupnog imanja. Zakupac smatra kao svoj neto pro-izvod samo ono io mu preostane nakon izmirenja svojih rad-nika svog zemljovlasnlka Meutim, eno to je on njima platiopretstavljalo je deo dohotka ovih poslednjih: to je bila najam-nina za radnike, a zakupnina za zemljovlasnika, dakle, za jed-noga dohodak od rada, a za drugoga dohodak od njegovog ze-mljita. A sve je to naknadila vrednost sukna. Ne moemo sebipretstaviti nijedan deo vrednosti ovog sukna koji ne bi sluiotome da plati neki dohodak. Sva je njegova vrednost na tajnain apsorbovana.Iz ovoga se vidi da se izraz isti proizvod moe primenitisamo na pojedine preduzetniku ali da su dohoci svih pojedinihpreduzetnika uzeti zajedno ili dohoci drutva ravni nacional-nom sirovom proizvodu tla, kapitala i industrije (tako Say zoverad). To rui sistem ekonomista XVIII stolea (fiziokrata), kojisu smatrali kao drutveni dohodak samo isti proizvod' tla ikoji su zakljuivali da drutvo moe potroiti samo vrednostkoja odgovara ovom istom proizvodu, kao da drutvo ne bimoglo potroiti celu vrednost koju je stvorilo!"**Say dokazuje ovu teoriju na nain njemu svojstven. Dokje Adam Smith nastojao da prui dokaz na taj nain to jesvaki privatni kapital uputio na svoje mesto proizvodnje da biga pretvorio u prost proizvod rada, a svaki proizvod rada. ustrogo kapitalistikom smislu, shvatao kao zbir plaenog i ne-* O Rodbertusu i njegovom specifinom pojmu "nacionalnog ka-pitala" govoriemo nie u drugom odeljku.** I B, Say, Trait d'Economie Politique", livre second, chap. V.S-eme d. Paris 1876, str. 376.23

plaenog rada. kao pr + v, i tako doao do toga da je konanecelokupni drutveni proizvod rastvorio na pr + v, Say se, na-ravno, pourio da ove klasine zablude sigurnom rukom po-pravi" i sroza na obine vulgarnosti. Sayevo dokazivanje za-sniva se na tome da preduzetnik u svakom stadijumu proiz-vodnje plaa sredstva za proizvodnju (koja su za njega kapital)drugim ljudima, pretstavnicima ranijih stadij uma proizvodnjei da ovi ljudi ta plaanja sa svoje strane delimino stavljaju udep kao sopstven dohodak, a delimino upotrebljavaju kaonaknadu za izdatke koje su oni sami predujmili da bi i drugimljudima platili njihov dohodak. Smithov beskrajni lanac radnihprocesa pretvara se kod Sava u beskrajan lanac uzajamnihpredujmova na dohodak i naknada iz prodaje. I radnik je ta-koe ovde sasvim izjednaen sa preduzetnikom: njemu se do-hodak predujmljuje" u najamnini i on ga sa svoje strane plaaobavljenim radom. Tako se konana vrednost celokupnog dru-tvenog proizvoda pojavljuje kao zbir samih predujmljenih'dohodaka, a u procesu razmene ide se za tim da se svi preduj-movi naknade. Karakteristino je za Sayevu plitkost to to ondrutvenu povezanost kapitalistike reprodukcije pokazuje naprimeni proizvodnje satova, to jest na grani koja je tada bila(a delimino je jo i danas) isto manufakturnog karaktera, ukojoj se radnici" pojavljuju i kao sitni preduzetnici i u kojojje proces proizvodnje vika vrednosti maskiran samim sukce-sivnim aktima razmene proste robne proizvodnje.Na taj nain Say najgrublje izraava zbrku koju je napravioSmith: celokupna masa proizvoda koju godinje proizvede dru-tvo utroi se u svojoj vrednost: na same dohotke; ona se, dakle,godinje u potpunosti i potroi. Ponovno zapoinjanje proiz-vodnje bez kapitala, bez sredstava za proizvodnju, postaje za-gonetka, a kapitalistika reprodukcija nereljiv problem.Ako se uporedi pomeranje koje je problem reprodukcijepretrpeo od fiziokrata do Adama Smitha, onda ne moemo ada ne vidimo kako delimian napredak tako i delimian naza-dak. Karakteristino za( fiziokratski ekonomski sistem bilo jeshvatanje da jedino poljoprivreda stvara su viak, to jest viakvrednosti, i da je prema tome poljoprivredni rad jedini proiz-vodni rad u kapitalistikom smislu. Shodno tome, vidimo uTableau economique" da sterilna" klasa manufakturnih rad-nika, stvara vrednost samo za one iste dve milijarde koje troina sirovine i ivotne namirnice. Shodno tome i odlaze u razmenicelokupne manufakturne robe klasama zakupaca i zemljopo-sednika popola, dok satna manufakturna klasa uopte ne troisvoje sopstvene proizvode. Tako manufakturna klasa u vredno-sti svoje robe vri reprodukciju zapravo samo utroenog opti-24

ajnog kapitala, dok se ovde uopte ne stvara dohodak predu-zetnike klase. Jedini dohodak drutva preko svih izdataka ka-pitala koji dolazi u promet stvara u poljoprivredi, a troi gaklasa zemljoradnika u obliku zemljine rente, dok klasa zaku-paca takoe samo naknaduje svoj kapital: jednu milijardu ka-mata od fiksnog kapitala i dve milijarde opticajnog poslovnogkapitala, to se ukupno materijalno sastoji u dve treine iz si-rovina i ivotnih namirnica i u jednoj treini iz manufakturnihproizvoda. Nadalje pada u oi da Quesnay postojanje stalnogkapitala, koji on naziva prvobitnim predujmovima (avancesprimitives) za razliku od godinjih predujmova (avances annuel-les), prihvata uopte jedino u poljoprivredi. Kod njega, izgleda,kao da manufaktura radi bez ikakvog fiksnog kapitala samo saposlovnim kapitalom koji se godinje obre, i da shodno tomene stvara u svojoj godinjoj robnoj masi nikakav deo vredno-sti za naknadu rabaenja fiksnog kapitala (kao zgrada,orua itd.).*Nasuprot ovim oiglednim nedostacima, donosi engleskaklasina kola odluujui napredak pre svega time to svakuvrstu robe proglaava za proizvodnu, to jest to otkriva da seviak vrednosti stvara kako u manufakturi tako i u poljopri-vredi. Mi kaemo: engleska klasina kola jer Adam Smith i uovom pogledu, pored jasnih i odlunih izjava u pomenutomsmislu, pada katkada lako i sam ponovo u fiziokratsko shva-tanje. Tek kod Ricarda teorija radne vrednosti dobija svoj naj-vii i najdosledniji oblik koji je u okviru buroaskog shvatanjamogla podii. Odatle sledi da u manufakturnom sektoru celo-kupne drutvene proizvodnje moramo uzeti da se godinje pro-izvodi izvestan viak preko celokupnog uloenog kapitala, istdohodak, to jest viak vrednotu isto kao i u poljoprivredi.** Uostalom, treba primetiti da Mirabeau u svojim Explications"uz Tablesu" na Jednom mestu izriito pominje fiksni kapital sterilneklase" Les avances primitives de cete classe pour tablissement demanufactures, pour instruments, machines, moulins, forges et autresusines ... 2000000000 l." (Tableau Ecnomique avec ses explications.Mil sept cent soixante, p, 82). (Prvobitni predujmovi ove klase zaosnivanje manufaktura, za orua, maine, mlinove, elezare i drugefabrike ... 2 000 000 000 l") U svom nacrtu Tableau"-a, koji stvara za-bunu, naravno ni Mirabeau ne uzima u obzir ovaj fiksni kapital ste-rilne klase.** Smith formulie takoe posve uopteno: Vrijednost koju rad-nici dodaju sirovinama, u tom sluaju se dijeli na dva dijela, od kojihjedan dio plaa njihove nadnice, a drugi profite njihova poslodavca nacijeli kapital u sirovinama i nadnicama, koje je on predujmio." (A.Smith, 1 c , l, str. 46). U originalu; The value which the workmen addto the materials, therefore resolves itstlf in this case into two parts,of which the one pays their wages, the other the profits of their emplo-yer upon the whole stock of materials and wages which be advanced".25

S druge strane Smith je otkriem da svaka vrsta rada ima pro-duktivno svojstvo, da stvara viak vrednosti, bez obzira da lise vri u manufakturi ili u poljoprivredi, doao na to da i polji-privredni rad mora proizvesti pored zekljine rente za klasuzemljoposednika jo i suviak za klasu zakupaca preko celo-kupnih njenih izdataka u kapitalu. Tako je i nastao pored na-knade knpitala jo godinji dohodak klase zaukupaca.* Konanoje Smith. sistematskim produbljivanjem pojmova avances pri-mltives" i avances annuelles", koje je izneo Quesnay pod ru-brikom fiksnog i obrtnog kapitala izmeu ostaloga jasno po-kazao da je manufakturnom sektoru drutvene proizvodnje istotako potreban fiksni kapital, pored obrtnog, kao i poljoprivredi,a sledstveno tome da je potreban i odgovarajui deo vredrnostiza naknadu rabaenja tog kapiitala. Tako je Smith bio na naj-boljem putu da sredi pojmove o drutvenom kapitalu i dohotkui da ih egzaktno prikae. Vrhunac jasnoe do kuje je on doprou tom pogledu izraava sledea formulacija:Iako je, nesumnjivo, celokupni godinji proizvod tla irada svake zemlje konano namjenjen podmirenju potronjenjezinih stanovniku i tome, da im pribavi dohodak, ipak, kadprvo dolazi sa zemlje ili iz ruku produktivnih radnika, on seprirodno dijeli na dva dijela. Jedan od njih, i to esto vei dio,u prvom je redu namijenjen nadomjetanju kapitala ili obnoviivotnih namirnica, sirovina i gotova rada, koji su se izvukli iznekog kapitala. Drugi dio namijenjen je stvaranju dohotka ilivlasniku tog kapitala kao profit od njegova kapitala, ili nekojdrugoj osobi kao renta od njezine zemlje"**(Wealth of Nations", ed McCuloch A u drugoj knjizi,u III poglavlju, specijalno o industrijskom radu: ... Rad manufakturnogradnika openito poveava vrijednost sirovina na koje se primjenjujeza vrijednost izdeavanja tog radnika i za vrijednost profita njegovagospodara. Naprotiv, rad kunog sluge ne poveava vrijednostIako manufakturnom radniku njegov gospodar predujmljuje nadnicu,manufakturni radnik ustvari ne stoji gospodara nikakva izdatka, jarse openito vrijednost te nadnice vraa zajedno s profitom u poveanojvrijednosti predmeta" (1 c, I, str 327)* Radnici... koji se upotrebljavaju u poljodelstvu, ne samouzrokuju, kao radnici u manufakturma, teprodukciju vrijednosti kojaje jednaka njihovoj vlastitoj portonji ili kapitalu koji ih zapoljava,zajedno s profitom njegovog vlasnika, ve uzrokuju i reprodukuju mnogovee vrijednosti. Iznad i povrh kapitala zakupnika i svih njegovih pro-fita, oni redovito uzrokuju reprodukciju rente vlasnika zemlje (1 c lstr. 327),** 1 c., I, str 299. Naravno, Smith pretvara ve u sledeojreenici kapital sasvim u najamnine, u promenljivi kapital:"That partof the annual product of the land and labour of amy country wich repla-ces a capital, never is inimedletly employed to maintain any but produc-tive hands. It pays the wages of productive labour only. That which is26

Brutto dohodak svih stanovnika neke velike zemlje sa-drava cjelokupni godinji proizvod njihova tla i rada, a njihovnetto dohodak ono, to im ostane slobodno poslije odbitka tro-kova uzdravanja, prvo njihova stalnog, i, drugo, njihova opti-cajnog kapitala, ili ono to oni mogu, a da ne nanu svoj kapi-tal, staviti u svoju zalihu, namijenjenu neposrednoj potronji,ili potroiti na svoje uzdrmavanje. udobnost l zabave, i njihovostvarno bogatstvo nije u razmjeru s njihovim brutto, ve s nji-hovim netto dohotkom."*Ovde se pojavljuju pojmovi celokupnog kapitala i dohotkau optem i stroem shvatanju nego u Tableau economique":drutveni dohodak osloboen jednostrane povezanosti s poljo-privredom. kapital u oba svoja oblika, fiksnog i obrtnog kapi-tala, proiren u bazu celokupne drutvene proizvodnje. Name-sto razlikovanja dvaju sektora proizvodnje, poljoprivrede imanufakture, koje dovodi do pometnje, ovde su u prvi redistaknute druge kategorije koje su od funkcionalnog znaaja:razlikovanje kapitala i dohotka. zatim razlikovanje fiksnog iobrtnog kapitala. Odatle Smith prelati na analizu uzajamnogodnosa i transformacija ovih kategorije u njihovom drutvenomkretanju: u proizvodnji i prometu to jest u drutvenom procesureprodukcije. On ovde istie radikalnu razliku izmeu fiksnogi obrtnog kapitala sa drutvene take gledita: Oito je, da secjelokupni troak uzdravanja stalnog kapitala (treba da glasi:fiksnog M. G. ) mora iskljuiti iz netto dohotka drutva. Ni si-rovine, koje su potrebne za odravanje korisnih strojeva i orua,njihovih korisnih zgrada itd, ni proizvod rada koji je potrebanza preraivanje tih sirovina u prikladni oblik, nikada ne mogusainjavati jedan dio netto dohotka drutva. Dodue, cijena tograda moe sainjavati jedan dio netto dohotka drutva, jer rad-nici koji su tako uposleni, mogu staviti cijelu vrijednost svojihnadnica u svoju zalihu, koja je namijenjen neposrednoj po-immediately destined for constituting a revenue, either as profit oras rent, may maintain indifferently either pitnluctlve or unproductivehands" (Ed. McCulloch, sv. II. sv Il (..Onaj dio godinjeg proizvodatla i rada svake zemlje koji nadomjeta kapital, nikada se ne upotre-bljava neposredno za drugo nego za uzdravanje proizvodnih radnika.On plaa nadnice samo produktivnog rada. Onaj dio godinjeg proizvodarada i zemlje koji je neposredno namijenjen tome, da sainjava dohodak,kao profit ili kao renta, moe bez razlike uzdravati produktivne ilineproduktivne radnike")* 1 c. I, str. 254 (U Hanekovievom prevodu je ovde i u nekimdrugim citatima Iz Smitha re fixed" prevedena sa rei stalan", are circulating" sa opticajan-. Meutim, doseledno pojmovima bur-oaske politika ekonomije, mi, prevodei izlaganja same autorke ouenju Smitha i drugih buroaskih ekonomista, koristimo rei fiksni"i obrtni". (Napomena prevodioca.)27

tronji. Ali kod drugih vrsta rada, cijena i proizvod idu u zalihunamijenjenu neposrednoj potronji, cijena u zalihu radnika, aproizvod u zalihu drugih ljudi, kojih se uzdravanje, udobnostii zabave poveavaju radom tih radnika."*Ovde nailazi Smith na vano razlikovanje izmeu radnikakoji proizvode sredstva za proizvodnju i onih koji proizvodesredstva za potronju. Kod prvih on primeuje da sastavni deovrednosti, koji oni stvaraju u naknadu za svoje najamnine, do-lazi na svet u obliku sredstava za proizvodnju (kao sirovine,maine itd). to jest da ovde deo proizvoda koji je odredim udohodak radnicima postoji u takvom naturalnom obliku koji nemoe nikako sluiti za potronju. to se tie druge kategorijeradnika, Smith primeuje da se ovde, nasuprot tome, celokupniproizvod pojavljuje u obliku artikala potronje, dakle kako onajdeo u njemu sadrane vrednosti koji nadoknadu je najamnine(dohodak) radnika, tako i ostali deo (Smith nije izrino kazao,ali prema smislu njegov bi zakljuak trebalo da glasi: tako ideo koji pretstavlja utroeni fiksni kapital). Mi emo dalje vi-deti koliko se ovde Smith pribliio vornoj taki analize sa kojeje Marx pristupio reavanju problema Meutim, opti zaklju-ak pri kome ostaje sam Smith, ne istraujui dalje osnovnopitanja sledei je: Svakako sve ono to je odreeno za odr-avanje i obnavljanje fiksnog kapitala drutva ne moe ura-unati u isti dohodak drutva.Kod obrtnog kapitala je drukije.Iako je tako cjelokupni troak uzdravanja stalnog (fixed)kapitala nuno iskljuen iz netto dohotka drutva, nije takos trokom uzdravanja opticajnog (circulating) kapitala. Od e-tiri sastavna dijela, iz kojih se taj posljednji kapital sastoji iznovca, ivenih namirnica, sirovina i gotova rada, ova tri po-sljednja, kao to smo ve primijetili, redovito se izvlae iz opti-cajnog (circulating) kapitala i ulau bilo u stalni (fixed) kapitaldrutva ili u zalihu, namijenjenu neposrednoj potronji. Svakidio tih potronih dobara, koji se ne upotrebljava za uzdravanjeopticajnog kapitala, ide u cijelosti u stalni kapital i sainjavadio netto dohotka drutva. Uzdravanje tih triju dijelova opti-cajnog kapitala zato ne izvlai dio godinjeg proizvoda iz nettodohotka drutva, osim onoga, to je potrebno za uzdravanjestalnog (fixed) kapitala."**Iz ovoga se vidi da je Smith ovde strpao u kategoriju obrt-nog kapitala prosto sve osim ve primenjenog fiksnog kapitala,dakle, kako ivotna sredstva i sirovine tako i celokupni robnikapital koji jo nije realizovan (dakle, delimino jo jednom ista* 1, c, I str, 255.** 1 c, I str. 256.28

* 1 c. I, str, 256.ivotna sredstva i sirovine, a delimino robe koje prema svomnaturalnom obliku odreene da nadomaeste fiksni kapital), i daje pojam obrtnog kapitala uinio dvosmislenim i neodreenim.Ali pored ove zbrke on pravi pritom jo jednu dalju vanu razliku:Opticajni (circulating) kapital drutva razliit je u tompogledu od opticajnog kapitala pojedinca. Opticajni kapital ne-kog pojedinca potpuno je iskljuen od toga, da sainjava nekidio njegova netto dohotka, koji se mora sastojati jedino iz nje-govih profita. Ali, iako opticajni (circulating) kapital svakogpojedinca sainjava dio opticajnog kapitala drutva, kojemupripada, nije on iz tog razloga takoer potpuno iskljuen odtoga, da sainjava dio netto dohotka drutva."Smith objanjava ovo sledeim primerom:Iako se sva dobra u duanu trgovca nikako ne smiju sta-viti u njegovu vlastitu zalihu, koja je namijenjena neposrednojpotronji, U se dobra mogu staviti u zalihu, namijenjenu nepo-srednoj potronji drugih ljudi, koji, iz dohodaka, koji potjeuu dragih fondova, mogu trgovcu redovito nadoknaivati vri-jednost tih dobara, zajedno s profitima, a da ne uzrokuju nika-kvo smanjenje ni njegova ni svog kapitala."*Smith je ovde pronaao osnovne kategorije u odnosu nareprodukciju i na kretanje celokupnog drutvenog kapitala.Fiksni i obrtni kapital, privatni kapital i drutveni kapital, pri-vatni dohodak l drutveni dohodak, sredstva za proizvodnju isredstva za potronju ovde su utaknuti kao velike kategorije idelimino su nagoveteni u svom stvarnom, objektivnom ukr-tanju, a delimino utopljeni u subjektivnim teoretskim protiv-renostima Smithove analize. Uska, stroga i klasino prozirnaema fiziokratizma raspala se ovde u gomilu pojmova i odnosakoji na prvi pogled pretstavljaju haos. Meutim, iz ovoga haosaizlaze ve donekle na videlo nove veze drutvenog procesa re-produkcije koje su obuhvaene dublje, modernije i ivlje negokod Quesnaya, ali koje ostaju nedovrene u haosu kao Mikel-anelov Rob u svom mramornom bloku.To je samo jedna slika koju Smith prilae problemu. Me-utim, on ga istovremeno obuhvata i sa sasvim druge strane sa stanovita analize vrednosti. Upravo ona ista teorija o svoj-stvu svakog rada da stvara vrednost, teorija koja je uinila ko-rak napred u poreenju sa fiziokratima, zatim strogo kapitali-stiko razlikovanje svakog rada na plaeni rad (koji naknaujenajamninu) i na neplaeni rad (koji stvara viak vrednosti), kaoi konano stroga podela vika vrednosti no njegove dve glavnekategorije: profit i zemljinu rentu to sve pretstavlja na-29

predak u poreenju sa fiziokratskom analizom zaveli suSmitha na udnovatu tvrdnju da se cena svake robe sastojiiz najamnine + profit + zemljina renta, ili, krae, Marxovimizrazom iz pr + v. Otuda je sledilo da se i celokupnost roba,koja je drutvo godinje proizvelo, u svojoj ukupnoj vrednostibez ostatka raspada na ova dva dela: na najamnine i na viakvrednosti. Ovde je trenutno potpuno nestala kategorija kapi-tala, drutvo ne proizvodi nita nego dohodak, nita nego arti-kle potranje, koje drutvo potpuno i potroi. Reprodukcija bezkapitala postaje zagonetkom, a analiza problema u celinisnaan, korak unazad u poreenju sa fiziokratima.Smithovi poslednici prihvatili su njegovu dvostruku teorijaba sa krive strane. Dok su vani zameci egzaktnog prikazaproblema ko;e on daje u Drugoj knjizi, ostali sve do Marxanetaknuti, dotle je analizu cena koja je iz osnova pogrena jkoju je on dao u Prvoj knjizi, najvei deo njegovih poslednikapreuzeo kao dragoceno naslee, bilo da ju je bezbrino prihva-tio, kao Ricardo, bilo da ju je utvrdio u plitku dogmu, kao Say.Gde su kod Smitha postojale plodne sumnje i stimulirajue pro-tivrenosti, tu je kod Saya nadmena apodiktinost vulgarnogekonomista. Za Saya postaje Smithova napomena, da za jednogmoe biti kapital ono to za drugog moe biti dohodak, razlogda svako razlikovanje izmeu kapitala i dohotka proglasi uop-te kao besmisleno na drutvenom merilu. Naprotiv, besmislicuda se celokupna vrednost godinje proizvodnje pretvara u samedohotke i da se potroi, Say uzdie na stepen apsolutne dogme.Kako, dakle, drutvo svako godine svoj celokupni proizvod pot-puno potroi, to se drutvena reprodukcija, koja tako funkcio-nie bez sredstava za proizvodnju, pretvara u godinje ponav-ljanje bibliskog uda: stvaranje sveta iz niega.U ovom stanju ostao je problem reprodukcije sve do Marxa.Glava treaKRITIKA SMITHOVE ANALIZEDa rezimiramo ukratko rezultate do kojih je doprla Smi-thova analiza. Oni se mogu izraziti u sledeim takama:1. Postoji fiksni kapital drutva koji ne ulazi ni u jedandeo istog drutvenog dohotka. Taj fiksni kapital ine siro-vine koje slue za odravanje korisnih maina i industriskogorua" i proizvod rada potreban za pretvaranje ovih sirovinau zahtevani oblik". I kad Smith proizvodnju ovog fiksnog ka-pitala jo izriito suprotstavlja proizvodnji neposrednih ivot-

nih namirnica kao naroitom nainu proizvodnje, on ustvaripretvara fiksni kapital u ono to Marx naziva postojanim, tojest u deo kapitala koji postoji u svim materijalnim sredstvimaza proizvodnju, nasuprot radnoj snazi.2. Postoji obrtni kapital drutva. Od njega, meutim, po-sle izdvajanja fiksnog dela kapitala (to e rei: postojanog)ostaje samo kategorija ivotnih sredstava koja, meutim, nepretstavlja za drutvo kapital, nego isti dohodak fondpotronje.3. Kapital i isti dohodak pojedinaca ne poklapaju se s ka-pitalom i istini dohotkom drutva. Ono to je za drutvo samofiksni kapital (hoe rei postojani), za pojedinca moe biti nekapital, nego dohodak, fond potronje, naime, u delovima vred-nosti fiksnog kapitala, najamnine za radnike i profiti za kapi-taliste. I obrnuto, obrtni kapital pojedinaca moe za drutvo dane bude kapital, nego dohodak, i to naroito ukoliko pretstavljaivotna sredstva.4. Ostvareni godinji ukupni drutveni proizvod ne sadriu svojoj vrednosti ni atoma kapitala, nego se sav deli na trivrste dohotka: najamnine, kapitalistike profite i zemljinerente.Ko bi hteo da iz ovde izloenih odlomaka misli stvori sebisliku godinje reprodukcije celokupnog drutvenog kapitala injenog mehanizma morao bi ubrzo da oajava zbog posla. Kakose, najzad, uprkos svemu, drutveni kapital stalno obnavljasvake godine, kako se kroz dohodak obezbeuje svakome potro-nja i istovremeno individue zadravaju svoje gledite o kapi-talu i o dohotku sve to se nalazi jo beskrajno daleko odreenja. Potrebno je sebi pretstaviti celu idejnu zbrku i obiljeprotivrenih gledita pa da bi se shvatilo koliko je svetlosti uneotek Marx u problem.Ponimo sa poslednjom dogmom Adama Smitha koja jeve sama bila dovoljna da reenje problema reprodukcije u kla-sinoj politikoj ekonomiji razbije. Koren Smithovog udnoghvatanja da bi se vrednost celokupnog drutvenog produktamorala bez ostatka rastvoriti na same najamnine, profite i ze-mljine rente, lei upravo u njegovom naunom poimanju te-orije vrednosti. Rad je izvor svake vrednosti. Svaka roba je,posmatrana kao vrednost, proizvod rada i nita vie. Ali svakiobavljeni rad je istovremeno, kao najamni rad, ovo identi-fikovanje ljudskog rada sa kapitalistikim najamnim radom jeupravo ono to je klasino kod Smitha i naknada za izdatenajamnine i suviak iz neplaenog rada, kao profit za kapita-lista i renta za zemljovlasnike. Sto vai za svaku pojedinu robu31

* Teorije o viku vrednosti" I. izdanje Kultura", Beogradstr 173 - 238mora da vai i za celokupnost roba. Celokupna masa roba kojudrutvo godinje proizvodi je kao koliina vrednosti samo pro-izvod rada. I to kako plaenog tako i neplaenog rada, i rastvarase, dakle, takoe na same najamnine i profite, pored renti. Na-ravno, kod svakog rada dolaze jo u obzir sirovine, orua itd.Ali ta su drugo i same sirovine i orua nego takoe proizvodirada, i to opet delimino plaenog a delimino neplaenog rada.Moemo koliko nas je volja ii unazad, okretati i obrtati stvarkako hoemo u vrednosti, odnosno u ceni svih roba neemonai nita to ne bi jednostavno bilo ljudski rad. Ali svaki radse deli na deo koji nknauje najamnine i na deo koji ide ka-pitalistima i zemljoposednicima. Nema nieg drugog osim na-jamnina i profita, ali ipak postoji kapital kapital pojedinacai kapital drutva. Kako izai iz ove otre protivrenosti. Da seda se ovde stvarno radilio o tekom teoretskom pitanju, dokaz je okol-nost koliko se dugo sam Marx zadubljivao u ovu materiju, ada spoetka nije mogao krenuti napred i nai izlaza, kao tose to moe patiti u njegovim Teorijama o viku vrednosti".*Ali ipak mu je reenje sjajno uspelo, i to na osnovu njegoveteorije vrednosti. Smith je bio potpuno u pravu da vrednostsvih roba, uzevi ih pojedinano ili sve skupa, ne pretstavlja ni-ta drugo nego rad. On je bio isto tako u pravu kad je rekaosvaki rad (posmatran kapitalistiki) rastvara se na plaeni (kojinadoknauje najamnine) i neplaeni rad (koji kao viak vredno-sti odlazi u ruke raznih klasa koje poseduju sredstva za pro-izvodnju). Ali on je zaboravio, ili pre bismo rekli prevideo darad, pored svojstva da stvara novu vrednost, ima i svojstvo dastaru vrednost sadranu u sredstvima za proizvodnju, prenosina novu robu proizvedenu tim sredstvima. Pekarev radni danod 10 asova ne moe stvoriti veu vrednost nego onu od10 asova, a tih 10 asova se u kapitalistikom smislu rastva-raju na plaene i neplaene, na pr + v. Ali roba proizvedenau tih 10 asova sadrae vie vrednosti nego to je stvara10 asovni rad. Naime, ona e sadrati jo i vrednost brana,utrola pei, radionice, goriva itd., ukratko reeno, svih sred-stava za proizvodnju koja su potrebna za peenje hleba. Vred-vrednost robe bi se mogla jednostavno rastvoriti na pr + v samou sluaju kad bi ovek radio u vazduhu, bez sirovina, bezorua i bez radionice. Ali kako svaki materijalni rad pretpo-stavlja bilo kakva sredstva za proizvodnju, koja su i sama pro-izvod prolog rada, to se mora ovaj proli rad, to jest njimestvorena vrednost, preneti i na novi proizvod.32

Ovde se ne radi o procesu koji vai samo za kapitalistikuproizvodnju, nego se radi o optim osnevama ljudskog radanezavisno od istoriskog oblika drutva: Rukovanje oruimakoje sam ovek izrauje jeste osnovna kulturnoistorijska kara-teristika ljudska drutva. Pojam prolog rada koji prethodisvakom novom i priprema mu osnovu za delatnost, izraavakulturnoistorisku povezanost izmeu oveka i prirode, trajnilanac uzajamno isprepletenih radnih napora ljudskog drutvaiji se postanak nazreva u sivom praskozorju nastajanja dru-tvenog oveka, a kraj moe postii samo sa propau itavogkulturnog oveanstva. Svaki ljudski rad imamo, gakle, dashvatimo kao rad koji se vri korienjem sredstava za radkoja su ve i sama proizvod ranijeg rada. Dakle, svaki novproizvod sadri ne samo novi rad koji mu je dao poslednjioblik nego jo i proli rad, koji ga je snabdeo materijom, oru-em za rad itd.. U proizvodnji vrednosti. to jest u proizvodnjiroba, u koju spada i kapitalistika proizvodnja, ova pojava neiezava, ona samo prima poseban izraz. Ona se izraava u dvo-strukom karakteru rada koji je proizveo robu i koji se pojav-ljuje, s jedne strane, kao koristan, konkretan rad bilo koje vr-ste, koji na neki nain stvara koristan predmet, upotrebnuvrednost, a s druge strane, kao apstraktan, opti, drutveno po-treban rad stvara vrednost. U svom prvom svojstvu on iniono to je ljudski rad uvek inio: proli rad koji je sadranu korienim sredstvima za proizvodnju, prenosi na novi pro-izvod, samo to se proli rad sada javlja kao vrednost, kaostara vrednost. U svom drugom svojstvu on stvara novu vred-nost, koja se, sa kapitalistikog stanovita, rastvara na plaenii neplaeni rad, na pr + v. Prema tome, vrednost svake robemora da sadri kako staru vrednost koju rad, u svojstvu ko-risnog, konkretnog rada, prenosi sa sredstava za proizvodnjuna robu tako i novu vrednost koju stvara taj isti rad u svomsvojstvu kao drutveno potreban svojim pukim utrokom, svo-jim trajanjem.Smith nije mogao da povue ovu razliku, jer nije razliko-vao dvostruki karakter rada kao stvaraoca vrednosti, i Marxveruje na jednom mesta da u ovoj osnovnoj zabludi Smithoveteorije vrednosti mora da lei pravi dublji izvor njegovu udno-vate dogme, prema kojoj se sva proizvedena masa roba ra-stvara bez ostatka na p + v*. Ovo nerazlikovanje dvostrukogkaraktera rada koji proizvodi robe: konkretnog, korisnog i ap-straktnog, drutveno potrebnog, jeste ustvari jedna od najistak-* Kapital", tom II, str. 356.33

nutijih karakteristika ne samo Smithove teorije vrednosti negoi teorije vrednosti cele klasine kole.Ne brinui se za drutvene posledice svoje teorije, klasinaekonomija je videla u ljudskom radu jedinog stvaraoca vred-nosti, i ovu teoriju razradila do one jasnoe koju nam pruaRicardova formulacija. Ali osnovna razlia izmeu Ricardovei Marxove teorije radne vrednosti -- razlika koja je ne samopogreno shvatila buroaska ekonomija, nego je veinom ostalaneuzimana u obzir i u popularizacijama Marxova uenja --jeste ta to Ricardo, u smislu svog opteg prirodnopravnogshvatanja buroaske privrede, smatra i stvaranje vrednosti ta-koe isto prirodnim svojstvom ljudskog rada, individualnogkonkretnog rada individualnog oveka.Ovo shvatanje se ispoljilo jo otrije kod Adama Smithakoji je, naprimer, sklonost za razmenu" proglasio za osobenostljudske prirode, i to poto ju je prethodno uzaludno traio kodivotinja, kao kod pasa i tako dalje.Uostalom Smith, iako sumnja u sklonost za razmenu" kodivotinja, smatra da ivotinjski rad ima svojstvo da stvaravrednost isto kao i ljudski rad. On to ini naroito u prikazimakad ponovo pada u fiziokratsko shvatanje:"Nijedan jednako veliki kapital ne pokree veu koliinuproduktivnog rada nego kapital zakupnika. Ne samo njegoveradne sluge i njegova radna stoka -- radnici i radna stoka,koji se upotrebljavaju u poljodjelstvu, ne samo uzrokuju, kaoradnici u manufakturama, reprodukciju vrijednosti, koja jejednaka njihovoj vlastitoj potronji ili kapitalu koji ih zapo-ljava, zajedno s profitima njegovih vlasnika ve uzrokuju ireprodukciju mnogo vee vrijednosti. Iznad i povrh kapitalazakupnika i svih njegovih profita, oni redovito uzrokuju re-produkciju rente vlasnika zemlje."*Ovde najdrastinije dolazi do lzraaja to da je Smith sma-trao stvaranje vrednosti neposredno fiziolokim svojstvomrada, manifestacijom ovekovog ivotinjskog organizma. Kaoto pauk ispreda pauinu iz svog tela, tako radni ovek stvaravrednost, radni ovek naprosto, svaki ovek, koji proizvodikorisne predmete, jer je radni ovek po svojoj prirodi proizvo-a roba, kao to ljudsko drutvo po prirodi poiva na razmenii kao to je robna privreda normalna forma ljudske prirode.Tek je Marx video u vrednosti naroit drutveni odnoskoji nastaje pod odreenim istoriskim uslovima, to ga je do-velo do toga da razlikuje dve strane rada koji proizvodi robe:konkretni, individualni rad i bezrazlini drutveni rad, a tim* A. Smith, 1. c. I, str. 326.34

razlikovanjem je tek jasno sinulo, kao u svetlosti bljetavesvetiljke, reenje zagonetke novca.Da bi na ovaj nain, u krilu buroaske privrede, statikirazlikovao dvostruki karakter rada. razlikovao radnog ovekai proizvoaa roba, stvaraoca vrednosti, Marx je prethodnomorao da, u istoriskom razvoju, postavi dinamiko diferenci-ranje proizvoaa roba od radnog oveka uopte to jest dashvati proizvodnju roba samo kao odreen istoriski oblik dru-tvene proizvodnje. Jednom reju, Marx je morao, da bi odgo-netnuo hijeroglife kapitalistike privrede, pristupiti Istrai-vanju sa dedukcijom koja je suprotna dedukciji klasika. Umestoda pristupi istraivanju sa verovanjem u normnlno-ljudsko"buroaskog naina proizvodnje, on je, sa ulaenjem u njegovuistorisku prolost, morao metafiziku dedukciju klasika da pre-okrene u njenu suprotnost, u dijalektiku dedukciju. *Iz ovog se vidi da je za Smitha bilo nemogue da jasnodiferencira obe strane rada kao stvaraoca vrednosti, ukoliko tajrad s jedne strane prenosi staru vrednost sredstava za proiz-vodnju na novi proizvod, a s druge strane istovremeno stvaranovu vrednost. Ipak nam izgleda da njegova dogma o rastva-ranju celokupne vrednosti na pr + v potie jo i iz drugogizvora. Ne moe se pretpostaviti da je Smith ispustio iz vidasamu injenicu da svaka proizvedena roba sadri, pored vred-nosti stvorene prilikom svoje neposredne proizvodnje, jo ivrednost svih sredstava za proizvodnju utroenih u svojoj pro-izvodnji. Upravo kroz to to nas on, da bi pokazao potpunorastvaranje ukupne vrednosti iskljuivo na pr + v, stalno vodiiz jednog proizvodnog stadijuma u drugi raniji ili, kako se Marxizraava, vodi nas od Pontija do Pilata (od nemila do nedraga),Smith dokazuje da je on svestan same te injenice, udnovatoje pritom samo to da on takoe i staru vrednost sredstava zaproizvodnju rastvara uvek iznova na pr + v i tako konano utu formulu stavlja celokupnu vrednost sadranu u robi.On to ini u pasusu o ceni ita koji smo ve citirali: Naprimjer, jedan dio cijene ita plaa rentu vlasniku zemlje,drugi plaa nadnice ili uzdravanje radnika i teglee stoke upo-slenih u proizvodnji ita, a trei dio plaa profit zakupnika.ini se da ta tri dijela ne sainjavaju ni neposredno ni konanocijelu cijenu ita. Moda bi se moglo pomisliti, da je i etvrtidio potreban za nadomjetanje zakupnikova kapitalu ili za na-dopunu troenja i iskoriavanju njegove teglee stoke i drugogpoljoprivrednog orua. Ali treba imati u vidu, da se cijena sva-kog poljoprivrednog orua, kao na primjer radnog konju, sama* R, Luxemburg Die Neue Zeit", XVIII, tom II, str. 164.35

sastoji iz tri dijela: iz rente od zemlje, na kojoj je uzgojen,iz rada na timarenju i uzgoju konja, i iz profita zakupnika,koji predujmljuje i jedno i drugo, i rentu tog zemljita i nad-nice za taj rad. Prema tome, iako cijena ita moe plaati icijenu i odravanje konja, cijela se cijena ipak ili neposrednoili konano svodi na ista tri dijela: rentu, rad i profit,"Ono to je Smitha zbunilo, ini nam se da je sledee:1. Svaki rad se odvija nekim sredstvima za proizvodnju. Aliono to pri nekom odroenom radu pretstavlja sredstva za pro-iizvodnju (sirovinu, orue itd.) jeste i samo proizvod nekog ra-nijeg rada. Za pekara je brano sredstvo za proizvodnju komeon dodaje nov rad. Ali i samo brano je proizalo iz rada mli-nara za koga ono nije bilo sredstvo za proizvodnju, nego pro-izvod, upravo onako kao to je sada pecivo za pekara. Ovajproizvod je pretpostavljao ito kao sredstvo za proizvodnju, ali ako poemo jo korak nazad, ito nije bilo za zemljoradnikasredstvo za proizvodnju, nego proizvod. Ne moe se nai ni-jedno sredstvo za proizvodnju koje sadri vrednost a da ne bibilo proizvod nekog ranijeg rada.2. S kapitalistikog gledita iz toga proizlazi: celi kapitalkoji je od poetka do kraja upotrebljen za proizvodnju nekerobe moe se konano svesti na odreenu koliinu obavlje-nog rada.3. Celokupna vrednost robe, podrazumevajui sve izdatke kapitala, jednostavno se rastvara na odreenu koliinu rada.to vai za svaku robu, mora vaiti i za celokupnost roba kojeje drutvo godinje proizvelo: i njihova celokupna vrednost sesvodi na neku koliinu obavljenog rada.4. Svaki rad, obavljen u uslovima kapitalizma, deli se nadva dela: plaeni deo koji naknauje najamnine, i neplaeni, koji stvara profite i rente, to jest viak vrednosti. Svaki radobavljen u uslovima kapitalizma odgovara formuli pr + v.*Sve dosadanje teze su potpuno tane i nepobitne. Nainna koji je Smith izrazio ove teze dokazuje snagu i sigurnostnjegove naune analize i njegov napredak u poreenju sa fi-ziokratima u shvatanju vrednosti i vika vrednosti. Samo toje on kod teze 3., u zakljuku, napravio grubu omaku: celo-kupna vrednost godinje proizvedene robne mase rastvara se nakoliinu rada koji je izvren u toj godini, dok on sam na dru-gom mestu pokazuje da vrlo dobro zna da vrednost robe koju* Ovde ne uzimamo u obzir da se kod Smitha, s vremena navreme pojavljuje suprotno shvatanje, po kome se cena roba ne rastvarana pr + v, nego je vrednost robe sastavijena iz pr + v . To brkanje je va-nije za Smithovu teoriju vrednosti nego za predmet radi kojeg nassada interesuje njegova formla pr + v.36

nacija proizvede u jednoj godini neophodno ukljuuje i radranijih godina - naime, rad ukljuen u preuzetim sredstvima za proizvodnju.Pa ipak je morao da bude potpuno pogrean Smithov za-kljuak izvuen iz etiri gornje sasvim pravilno postavljeneteze, naime, da se celokupna vrednost svake robe, kao i godinjeproizvodnje roba od strane drutva, rastvara bez ostatka napr + v . Smith identifikuje pravilnu tezu da svaka vrednostrobe ne predstavlja nita drugo nego drutven rad, sa pogre-nom tezom da svaka vrednost ne pretstavlja nita drugo negopr + v. Formula pr+ v izraava funkciju ivog rada u kapi-talistikim ekonomskim odnosima, naime, dvostruku funkciju:1. Naknadu promenjenog kapitala (najamnina); 2. stvaranjevika vrednosti za kapitalista. Ovu funkciju vri najamni radza vreme njegova korienja od strane kapitalista, i realizacijomvrednosti robe u novac kapitalist isto tako izvlai nazad pro-menjivi kapital predujmljen u najamnine kao to viak vred-nosti stavlja u svoj dep. Prema tome, pr + v izraava odnosizmeu najamnog radnika i kapitalista, koji se zavravasvaki put sa proizvodnjom robe. im se proda i odnos pr + v za kapitalistat realizuje u novac, tada se taj odnos i nje-gov trag u robi - gasi. Na robi i njenoj vrednosti apsolutno se nevidi u kakvom odnosu je njena vrednost stvorena i da li je uop-te stvorena plaenim i neplaenim radom; jedina nesumnjivainjenica je to da roba sadi odreenu kolinu drutveno po-trabnog rada, to dolazi do izraaja u njenoj razmeni. Dakle,za samu razmenu kao i za upotrebu robe potpun je svejednoda li se rad sadran u robi rastvarao na pr + V ili nije. U ra-zmeni igra ulogu samo kvantitet rada kao vrednost. a u upo-trebi igra ulogu samo njegovo konkretno svojstvo, njegovakorisnost. Formula pr + v izraava, dakle, takorei samo in-timni odnos izmeu kapitala i rada, drutvenu funkciju najam-nog rada koja se potpuno gasi u proizvodu. Drukije je sa izdanim delom kapitala koji je uloen u sredstva za proiz-vodnju, sa postojanim kapitalom. Kapitalist mora pored na--jamnog rada da nabavi jo i sredstva za proizvodnju, jer svakirad potrebuje za svoju aktivnost jo i sirovina, orua, zgrada,itd. Kapitalistiki karakter i ovog uslova proizvodnje ispoljava se time to se ta sredstva za proizvodnju pojavljuju ba kaop, kao kapital, to jest, 1. kao vlasnitvo neke druge osobe -a ne onih koji rade, odvojeno od radne snage, kao vlasnitvaonih koji ne rade, i 2. kao prost predujam, kao izdatak u ciljuproizvidnje vika vrednosti. Postojani kapital p pojavljuje seovde samo kao osnovica za pr + v. Ali postojani kapital izra-37

ava jo i neto vie, naime, funkciju sredstava za proizvodnjuu ljudskom procesu rada, nezavisno od ma koje istoriskodru-tvene forme. Sirovine i orua za rad potrebni su stanovnikuOg