SADRŽAJgaiakosovo.org/wp-content/uploads/2020/02/C4C_ProblemsSolution… · Količina ovih gasova staklene bašte se neprestano povećava poslednjih decenija zbog industrijalizacije

SADRŽAJ

Problem 5

Uvod 7Osnove nauke o klimi 8Naučni konsenzus 11Klimatske promene na Kosovu 12Klimatkse promene i ljudska prava 14Klima i sukobi 16Klima i politike 17

Rešenja 25

Ublažavanje klimatskih promena 27Prilagođavanje 29Regenerativna poljoprivreda 30Održive zajednice i prakse 31

O GAIA-i 35

O SCI-u 36

Izvori i preporuke za čitanje 37

Važne definicije 40

KLIMA ZA PROMENU: PROBLEMI I REŠENJA

Saradnici: Célia Ruault, Endrita Banjska, Jeremy Flauraud, Helena Poučki, Maja Mlinarec

Dizajn: Izabela Markova, Teresa Almeida

Prevod: Milica Vidić

Sav sadržaj je licenciran od strane Creative Commons ‚Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0‘ (CC BY-SA 3.0) osim ako nije napomenuto drugačije – citati ostaju vlasništvo napome-nutih autora. Ugovor o licenci možete pogledati ovde: https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn, a sažetak na engleskom ovde: http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/deed.en

Izdavač: GAIA, Priština, Kosovo — Decembar 2019.

PROBLEM

7KLIMA ZA PROMENU: Problemi i rešenja

UVOD

Kada učimo decu o istoriji čovečanstva, uvek ističemo element napretka. O našoj prošlosti razmišljamo u svetlu velikih perioda napretka: Antika i rođenje nauke i filozofije, Srednji vek i stvaranje država i društava, Prosvetiteljstvo i preporod filozofije i demokratije, Industrijska revolucija i brzi tehnološki razvoj. Vidimo istoriju kao dugi trend napretka, sa boljim životnim uslovima, boljim zdravljem, bržim prevozom i komunikacijom. Period koji je daleko najviše označen kao najnapredniji je doba Industrijske revolucije, koje se dogodilo između 1760. i 1840. godine. U tom periodu, agrarna društva pretvorila su se u industrijska društva i životni vek ljudi zavisio je više od fabrika nego od poljoprivrede1 . Od tog perioda sve više društava se industrijalizovalo, što znači da postoji više proizvoda, više potrošnih sredstava i boljih životnih uslova, ljudi žive duže i kvalitetnije. Naše globalno društvo odabralo je put sve veće proizvodnje, što podstiče sve veću potrošnju. Naša rastuća potreba za „stvarima” navela nas je da verujemo da je napredak povezan sa ekonomskim procesom „proizvodnja-potrošnja”. Nažalost, zemlja nije neiscrpni izvor resursa. Sve više koristimo prirodne resurse, sve više zagađujemo vazduh, zemlju i vodu. Na ovaj način ugrožavamo jedino mesto koje imamo za život, zbog individualne pohlepe i nedostatka globalnog dugoročnog razmišljanja. Ali nije prekasno da se promene pravila igre. To sad postaje od životnog značaja zbog hitnosti klimatskih promena. Možemo redefinisati progres kao način da napredujemo kao ljudska vrsta bez nanošenja štete sopstvenom staništu. Sistemska promena je neophodna da bismo nastavili da postojimo kao zdrava i mudra vrsta. Sistemska promena je neophodna kako bismo pomogli sebi, svojoj deci, njihovoj deci i deci njihove dece da i dalje žive.

1 https://www.britannica.com/event/Industrial-Revolution

8 9KLIMA ZA PROMENU: Problemi i rešenja

OSNOVE NAUKE O KLIMI

Prosečna godišnja temperatura je za oko 1° C viša nego u pre industrijskoj eri. Globalna naučna zajednica potvrdila je u izveštaju2 IPCC za 2018. godinu da bi ovom brzinom svet mogao da bude topliji za 1.5˚C nego u pre industrijskoj eri, već 2030. godine. Samo 1.5˚C možda ne zvuči kao veliko povećanje temperature, ali za hiljade ljudi to je razlika između života i smrti. Zemlja je uvek imala prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja, ali ne brzinom koju sada doživljavamo.

Poslednjih pet godina - od 2014. do 2018. godine - bile su najtoplije godine ikada zabeležene.

Od Industrijske revolucije, oko 1760. godine, ljudske aktivnosti su dodale značajnu količinu gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

Temperatura na Zemljinoj površini je skoro isključivo dobijena sunčevim zračenjem. Najveća količina sunčeve energije dopire do nas u specifičnim talasnim dužinama, koje nazivamo svetlost. Sunce odašilje svetlost, ona prolazi kroz našu atmosferu, udara u površinu i energija se pretvara u drugu vrstu energije, toplotu. Ta toplota, sa svoje strane, odbija se od površine naše planete, ali ne može isto toliko lako da prođe kroz našu atmosferu i ode nazad u svemir zbog takozvanog „efekta staklene bašte”, prirodne pojave koja zarobljava energiju, čime se ona odbija u našu atmos-feru i zagreva planetu. Ovaj prirodni proces omogućava da Zemlja bude dovoljno topla kako bi održala život.

Ali „gasovi staklene bašte” koji se u velikim količinama proizvode na Zemlji - CO2 i CH4 su poznati primeri - narušavaju ovu prirodnu pojavu. Njihovo prisustvo u atmosferi zarobljava previše toplote, čime se planeta neprirodno zagreva.

2 https://report.ipcc.ch/sr15/pdf/sr15_spm_final.pdf

Količina ovih gasova staklene bašte se neprestano povećava poslednjih decenija zbog industrijalizacije. To znači da se više toplote zadržava u atmosferi. Iako sunce šalje istu količinu svetlosti, toploti je teže da izađe. Posledica toga je globalno zagrevanje, što znači da temperatura naše planete neprestano raste.

To, međutim, ne znači da svuda postaje sve toplije. Klima je kompleksna i obrasci se trenutno menjaju, čineći da su neka područja suvlja leti, a vlažnija zimi. Intenzivne oluje se javljaju češće u nekim mestima, raste broj poplava, kao i suša. Zbog različitih efekata globalnog zagrevanja, radije se koristi termin klimatske promene kako bi se izbegla lažna slika da naša planeta postaje toplija svuda, sve vreme.


KOJI SU GLAVNI UZROCI KLIMATSKIH PROMENA?

Klimatske promene su prirodni proces koji se dešava od pamtiveka. Ako se setimo ledenog doba, razumećemo da smo na prirodan način prešli iz tog vrlo hladnog ciklusa u topliji. Međutim, u poslednjih pedeset do sto godina promene su se dogodile mnogo brže i imaju veće posledice. Ogromna većina naučnika, 97%, slaže se da su brze klimatske promene koje vidimo uzrokovane ljudskom emisijom gasova staklene bašte. Najveći uticaj koji mi, kao ljudi, imamo je kroz sledeća delovanja:

• Sagorevanje fosilnih goriva kao što su ugalj, gas i nafta. Ono se danas nave-liko koristi za prevozna sredstva i proizvodnju energije. Paljenje fosilnih goriva direktno proizvodi gasove staklene bašte koji se oslobađaju u atmosferu i zaro-bljavaju sunčevu energiju na površini Zemlje.

• Seča šuma. Drveće je značajno skladište ugljenika. Ono prirodno upija CO2 iz svoje okoline i pretvara ga u bezopasni kiseonik. Smanjenjem veličine šuma, ljudi su smanjili efikasnost ove prirodne pojave.

• Povećanje stočarstva. Životinje koje se uzgajaju zbog mesa zahtevaju velike količine resursa za održavanje. Velika polja useva su namenjena ishrani stoke, što podstiče krčenje šuma radi dobijanja više zemljišta, korišćenje đubriva koje zagađuje, itd. Varenjem, neke životinje poput krava, ovaca i koza takođe ispuštaju velike količine metana.

• Upotreba đubriva koje sadrži azot. Ona imaju široku upotrebu u konvencion-alnoj poljoprivredi, ispuštaju azotni oksid (N20) koji je tri stotine puta jači od C02.

• Upotreba fluorisanih gasova. Ovi vrlo štetni gasovi se najviše koriste za rash-lađivanje i njihov efekat staklene bašte je 23000 puta jači od C02.

KOJE SU POSLEDICE KLIMATSKIH PROMENA?

Jedan od izazova klimatskih promena je njihova eskalirajuća priroda. Njihove posle-dice po život na ovoj planeti će se drastično povećati zbog niza nelinearnih faktora, kao što su povratne sprege. Na primer, odavno zamrznuti metan će se oslobađati kako se permafrost bude polako zagrevao. U okeanima, slična dinamika je već u toku. Što se tiče okeana, oni će ne samo porasti i progutati priobalne oblasti (zbog leda koji se topi na polovima i toplotnog širenja morske vode), nego već i postaju kiseliji zbog rastućeg nivoa CO2 rastvorenog u vodi. To dovodi u opasnost čitave ekosisteme i uklanja važan izvor hrane. Već možemo da vidimo da povećanje od 1˚C ima pogubni uticaj širom planete:

• Ekstremne vremenske nepogode kao što su poplave i suše su češće. Broj uragana, ciklona i tajfuna se takođe povećava, pošto se oni stvaraju kada talasi vrućeg i hladnog vazduha dođu u kontakt.

• Gubitak morskog leda. On doprinosi porastu nivoa mora, ali takođe nas lišava prirodnog izvora hladnijih temperatura. Zbog topljenja leda, temperatura na polovima ubrzano raste i preti ostatku leda, time stvarajući povratnu spregu. To se takođe odnosi na glečere u planinskim predelima.

• Ubrzani porast nivoa mora. Pošto se predviđa da će voda porasti do još viših nivoa, neke populacije su već uveliko pogođene erozijom obale gde žive. Vode polako gutaju zemlju na kojoj ljudi trenutno žive. Vremenom, veliki priobalni

gradovi u kojima žive milioni ljudi biće u opasnosti i čitava naseljena ostrva će nestati.

• Intenzivniji toplotni talasi. Leti, u nekim zemljama dolazi do češćih i jačih toplotnih talasa koji su opasni po zdravlje osetljivijih ljudi.

• Smanjuje se opseg biljnih i životinjskih vrsta. To dovodi u opasnost globalni biodiverzitet i preti ekosistemima naše planete. Kako sve više vrsta izumire, osećaju se veliki poremećaji u lancu ishrane.

• Drveće i mnoge druge biljke ranije cvetaju, što remeti prirodne cikluse oprašivanja od strane insekata i proizvodnje nektara.

Pošto posledice nisu jednako raspoređene i nisu usklađene sa finansijskim i soci-jalnim prilikama različitih zemalja, potrebno je ukratko pojasniti pojam klimatske pravde. Klimatska pravda pokušava da napravi bolju ravnotežu između onih koji su prouzrokovali klimatske promene i okoristili se njima (razvijene zemlje) i područja koja sad počinju ili su počela da osećaju posledice (uglavnom siromašnije zemlje sa manje mogućnosti da se prilagode klimatskim promenama i ublaže ih). U kasnijem poglavlju ćemo detaljnije govoriti o klimatskoj pravdi.

NAUČNI KONSENZUS

Brojne studije objavljene u recenziranim naučnim časopisima pokazuju da 97 posto ili više naučnika koji redovno objavljuju iz oblasti klime se slaže sa sledećim: trend zagrevanja klime tokom prošlog veka je izuzetno verovatno rezultat ljudskih aktivnosti. Pored toga, većina vodećih naučnih organizacija širom sveta izdalo je saopštenja za javnost koja podržavaju ovo stanovište.

Skoro svi naučnici iz oblasti klime koji su objavljeni u uglednim naučnim časopisima (97–98%) podržavaju konsenzus o antropogenim klimatskim promenama, ostalih 3% studija koje tvrde da dokazuju suprotno ne mogu se ponoviti ili sadrže greške. Studija iz novembra 2019. pokazala je da je konsenzus naučnika-istraživača porastao na 100%, na osnovu pregleda 11602 recenzirana članka objavljena u prvih sedam meseci 2019. godine3 .

3 https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0270467619886266


Trenutni naučni konsenzus je da:

1. Klima na Zemlji se znatno ugrejala od početka Industrijske revolucije2. Ljudske aktivnosti su glavni uzrok.3. Dalje emisije povećaće verovatnoću i ozbiljnost globalnih posledica.4. Ljudi i narodi mogu delovati individualno i kolektivno da uspore tempo

globalnog zagrevanja, dok se u isto vreme pripremaju i prilagođavaju na neiz-bežne klimatske promene.

ŠTA JE SA SKEPTICIMA?

Negiranje klimatskih promena ili negiranje globalnog zagrevanja je poricanje ili neosnovana sumnja koja protivreči naučnom konsenzusu o klimatskim promenama, kao i negiranje do kojih razmera su ih ljudi prouzrokovali, njihovih posledica po prirodu i ljudsko društvo, ili potencijala za prilagođavanje na globalno zagrevanje ljudskim delovanjem. Klimatski skeptici često su u bliskim odnosima sa industrijom fosilnih goriva i njihova uloga je da nas udalje od pravog problema. Stoga, korisno je naučiti sve argumente klimatskih promena i biti spreman na raspravu sa onima koji ne „veruju” u naučne činjenice.

KLIMATSKE PROMENE NA KOSOVU

U poređenju sa drugim zemljama u Evropi, Kosovo ima relativno nisku emisiju po glavi stanovnika (5.5t CO2 po glavi stanovnika godišnje u 2015.), što je tek nešto više od polovine proseka u EU (9.93t). U isto vreme emisija gasova staklene bašte po jedinici BDP-a (0,56kg ekvivalenata CO2 po EUR u 2015. godini) je visoka, skoro duplo više od proseka u EU (0.4 kg/EUR).

Kosovska strategija o klimatskim promenama navodi sledeće trenutne i očekivane posledice:

1. Izloženost opasnostima kao što su suše, poplave i šumski požari postajaće veća sa klimatskim promenama. Klima na Kosovu je već promenljivija;

2. Više temperature će češće prouzrokovati toplotne talase i šumske požare. Od 2000. godine, broj šumskih požara na Kosovu je porastao;

3. Povišene temperature, nesigurnije padavine i veća izloženost suši;

4. Degradacija ekosistema i smanjenje usluga ekosistema;

5. Povećanje i novi oblici zagađenja i bolesti vezanih za vodu.

Na Kosovu, prilagođavanje na klimatske promene je i dalje izazov, dok su studije o klimatskim trendovima, projekcijama i posledicama koje se odnose na specifičnu zemlju ograničene. Veliki uslužni sektor na Kosovu (67 % BDP-a) je manje osetljiv na klimatske promene. Međutim, poljoprivreda (14 %) i industrija (19 %) su važni pokretači privrede, ali su izuzetno osetljivi na nestašicu vode, toplotne talase, suše i poplave. Zbog ubrzane izgradnje od 1999. godine u kombinaciji sa loše regulisanim

planiranjem korišćenja zemljišta i nedostatkom pridržavanja građevinskim propi-sima, brzo rastuća populacija je više izložena opasnosti. Iskopavanje mrkog uglja (vrlo zagađujućeg, niskoenergetskog uglja) i drugih mineralnih sirovina, nedovoljno upravljanja otpadnim vodama i nedostatak javne svesti o životnoj sredini doprinose ozbiljnom zagađenju vode i degradaciji životne sredine, izazov koji se Kosovo trudi da kontroliše, a sve to će učiniti složenijim posledice klimatskih promena4 .

ELEKTRANE NA UGALJ I PLANOVI

Kosovo trenutno proizvodi većinu svoje električne energije u dve zastarele i vrlo zagađujuće elektrane na mrki ugalj: Kosovo A sagrađenoj 1962. i Kosovo B sagrađenoj 1983. godine.

U poslednjih nekoliko godina, skoro 30 posto je izgubljeno iz sistema distribucije kroz tehničke gubitke i neplaćanje, i mnogo više se gubi zbog nedostatka mera energetske efikasnosti. Međutim, prethodna kosovska vlada, uz snažnu podršku američke vlade, planirala je da izgradi novu elektranu na mrki ugalj od 500 W, Kosova e Re ili Novo Kosovo.

Kosovski konzorcijum civilnog društva za održivi razvoj (KOSID) glasno je istakao negativne aspekte nove elektrane na ugalj. Njihovi navodi su zasnovani na istraživanju i sumiraju sledeće argumente:

1. Izrazitojeskupozapotrošačeikosovskudržavu

Kosovska vlada je uporno tvrdila da projekat neće opteretiti državni budžet jer će biti finansiran preko privatnog koncesionara. Ali ContourGlobal, koga je vlada putem tendera izabrala da izgradi elektranu na ugalj, je kompanija koja ostvaruje profit i neko će morati da plati projekat izgradnje. Kad se radi o kompanijama koje ostvaruju profit, potrošači plaćaju njihove proizvode, ali niko ne bi hteo (niti mogao) da plati „ciljnu cenu” elektrane od EUR 80/MWh.

2. Ugovorjeskorosigurnonezakonit

Kao dodatak problemima sa troškovima, ugovor o kupovini energije je skoro sigurno nezakonit u okviru Ugovora o energetskoj zajednici zbog obećanja državne pomoći koja nije kompatibilna sa pravilima EU. Državna pomoć je način da se ostvari prednost nad konkurentima kroz dobijanje podrške vlade. Iz tog razloga, ona je u suprotnosti sa trećim energetskim paketom koji garantuje slobodnu konkurenciju na evropskom energetskom tržištu.

3. Kosovomoradapovećaobnovljiveizvoreenergijeienergetskuefikasnost,kaoidasmanjiemisijuCO2

Do 2020., Kosovo se kroz Energetsku zajednicu obavezalo da će 25 % svoje ukupne energije dobijati iz obnovljivih izvora i poboljšati energetsku efikas-nost za 20%. Trenutno, 3% kosovske proizvodnje energije potiče iz obnovl-jivih izvora. Kao zemlja koja teži da se pridruži EU, moraće da se pridržava još strožeg cilja smanjenja CO2 (što će verovatno biti smanjenje od 80-95 posto za celu EU do 2050.)

4 https://www.climatelinks.org/resources/climate-change-risk-profile-kosovo


4. Nestašicevode

Elektranama je uvek potreban izvor vode, uglavnom sa prirodnim tokom, kako bi joj hladio reaktore. Ako elektrana nema pristupa ovakvom sistemu hlađenja, može imati katastrofalne industrijske posledice jer će se njeni reaktori pregre-jati. Kosovo već oskudeva u pijaćoj vodi, a voda koju imamo je veoma zagađena. Nova elektrana bi samo još više naglasila ovaj problem.

5. Raseljavanjeinedostatakpoljoprivrednogzemljišta

Nova elektrana bi zahtevala novi rudnik uglja. Izvođenje ovakvog projekta zahtevalo bi raseljavanje najmanje 7000 ljudi i imalo uticaj na prostor namenjen poljoprivredi.

KLIMATSKE PROMENE I LJUDSKA PRAVA

Proces klimatskih promena ubrzan ljudskim uticajem može biti pretnja raznim univerzalno priznatim ljudskim pravima, kao što su pravo na život, hranu, adekvatan smeštaj, zdravlje i vodu.

Pravo na život: globalni problemi prouzrokovani klimatskim promenama imaće uticaj na opšte uslove života ljudi na čitavoj planeti, nekad čak i sa smrtnim ishodom.

Pravo na hranu: rast prosečne temperature otežaće uzgajanje hrane, a time će generalni pristup hrani biti sve komplikovaniji za pojedinca.

Pravo na vodu: kako temperatura budu rasla, reke će se isušivati. Uzimajući u obzir trenutno loše upravljanje izvorima pijaće vode širom sveta, nastavak toga će pogoršati problem pristupa vodi.

Pravo na zdravlje: klimatske promene su rizik po zdravlje, zbog pogoršanja životnih i sanitarnih uslova, ali i zato što će klima omogućiti da se bolesti lakše šire.

Pravo na smeštaj: porast nivoa mora i dezertifikacija, posledice klimatskih promena, ugroziće živote miliona ljudi u narednim decenijama.

Klimatska pravda podrazumeva suočavanje sa klimatskim promenama dok u isto vreme postižemo napredak ka pravičnosti, kao i zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava.

KO SU KLIMATSKE IZBEGLICE?

Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija procenjuje da će do 2050. godine 250 miliona ljudi biti raseljeno zbog klimatskih promena. Klimatske izbeglice ili klimatski migranti su podskup ekoloških migranata koji su bili prisiljeni da pobegnu „usled naglih ili postepenih promena u životnoj sredini vezanih za najmanje jednu od tri posledica klimatskih promena: porast nivoa mora, ekstremne vremenske nepogode, suše i nestašica vode.” Tehnički, u kontekstu pravnog i političkog sistema, klimatske izbeglice nemaju nikakav status, stoga nemaju postojanje u pravnom smislu.

„SISTEMSKE,NEKLIMATSKEPROMENE.”

Motivisani nepravdom ove situacije u kojoj će najviše patiti oni koji su najmanje doprineli problemu, svi ljudi, institucije i vlade trebalo bi da pokušaju da žive sa pravednijim - što često znači manjim - udelom u svetskim resursima. „Moramo takođe razumeti da biti neutralan pred nepravdom znači stati na stranu moćnih.” A to znači da ne možemo govoriti o konzumerizmu, a da ne napravimo razliku između onih koji ga pokreću i onih koji zbog njega pate; ne možemo govoriti o rastu, a da ne razlikujemo ko od njega profitira, a ko gubi. Ne možemo pričati o klimatskim promenama, a da nam nije potpuno jasno ko pokreće promene u našoj klimi, a kome one nanose štetu.”5

Klimatske promene nisu samo ekološki problem: one predstavljaju šire, sistemske izazove za naš finansijski sistem, zdravstvo i nacionalnu bezbednost. Dakle, šta zapravo znači održivi način života? Da li je to odvajanje smeća i vožnja biciklom

5 ‘My environmentalism will be intersectional or it will be bullshit’, Adam Ramsay, Open Democracy http://opendemocracy.net/ourkingdom/adam-ramsaymy-environmentalism-will-beintersectional-or-it-will-be-bullshit


svuda do 50 km? Više povezanosti u zajednici, više vremena jedni za druge, zdraviji život, lokalni život, više kontakta sa prirodom; ovi postupci pokazuju da je životni stil sa manjom emisijom ugljenika povezan, barem za neke ljude, sa mnogo širom vizijom „dobrog života” i dobrobitima poput zdravlja, sreće i zajednice. Bilo da to nazovemo antirast, gradovi u tranziciji ili kulture u transformaciji, cilj svega je živeti bolje. Ne morate čak ni verovati u klimatske promene da biste želeli da živite u svetu sa niskom stopom ugljenika, zbog svih dobrobiti koje to donosi vama, društvu i svim živim bićima.

Neka od rešenja koja se promovišu kao održiva samo nas usporavaju u tom putu ka katastrofalnim klimatskim promenama, umesto da nas zaustave. Manje korišćenje ambalaža na proizvodima je odlično, jer ćete tog dana napraviti manje smeća. Ali ako ne prestanemo potpuno da koristimo ambalažu, sirovine će se pre ili kasnije iskoristiti i završiti u smeću. Kako, onda, pravo rešenje izgleda?

Na primer, pristup lokalnim proizvodima, koji ne moraju da se transportuju stotinama kilometara - i za koje, takođe, treba malo ili uopšte ne treba ambalaža. Drugo rešenje su propisi kojima će se pristup čistoj vodi iz slavine učiniti lakšim od pristupa flaširanoj vodi. Ili kažnjavanje kompanija koje odlažu svoj otpad bez ikakvog bezbednosnog tretmana ili koje proizvode uređaje koji se kvare ili se moraju prečesto menjati. Ponašanje pojedinca je ključno za postizanje promene koja nam je potrebna, ali ono mora da preraste u kolektivnu akciju. Potreban nam je sistem koji će napraviti održive izbore očiglednim i lakim, a neodržive skupim i neprihvatljivim.

KLIMA I SUKOBI

Klimatske promene mogu, dugoročno gledano, biti izvor nasilnih sukoba. Posledice klimatskih promena dovešće do situacija manjka određenih resursa (pomislimo na vodu, hranu i ostale osnovne potrebe). Sukobi vezani za klimu su često vrlo speci-fični i određeni kontekstom, i nisu lokalizovani unutar nacija. Istraživanja su pokazala da se očekuje da klimatske promene budu najveći pokretač uništavanja životne sredine, demografskih raseljavanja i opasnosti od sukoba. Zato klimatske promene doprinose nasilnim migracijama. S obzirom na porast mora, priobalne populacije su često naterane da napuste svoja ostrva, kao što je slučaj sa ljudima na ostrvima Tuvalu. Klimatske promene takođe često dovode to teških suša, što je pokrenulo jedan od najtežih sukoba u dvadeset i prvom veku u Siriji. Suše i dezertifikacija, koje su eskalirale zbog klimatskih promena na Srednjem istoku, dovele su do veće zavisnosti od padavina i navodnjavanja. Pošto opšti pristup njima nije postojao, nije bilo dovoljno prirodnih resursa.

Drugi primeri teških situacija pogoršanih klimatskim promenama su prirodne katast-rofe, koje postaju verovatnije zbog klimatskih promena. Hiljade ili čak stotine hiljada ljudi je već izgubilo život i sredstva za život, kao posledica uragana, masivnih šumskih požara ili poplava. Ovakve nepogode će se događati češće, biće ekstrem-nije i manje predvidljive u bliskoj budućnosti.

Pored toga, klimatske promene su „umnoživač opasnosti” jer imaju potencijal da pogoršaju mnoge izazove sa kojima se već susrećemo danas - od zaraznih bolesti do oružanih sukoba - i da dovedu do novih izazova u budućnosti.

Nažalost, ono što sad vidimo je samo početak, jer će ekstremne vremenske nepo-gode i ekstremne temperature eskalirati od godine do godine. Ako ljudi ne smanje emisiju ugljenika na pola do 2030. godine i potom potpuno do 2050. biće dovoljno CO2 u atmosferi da se prosečna temperatura u svetu poveća za 6 stepeni (možete pogledati Six Degrees Could Change the World na kanalu National Geographic) - ono što sad vidimo je svet nakon povećanja temperature od jednog stepena.

Međutim, klimatske promene se ne moraju uvek vezivati za nasilne sukobe. Mnogo stvari zavisi od toga kako će sistemi i društva odgovoriti na situaciju oskudice resursa ili prirodnih katastrofa. Zajednice koje su otporne (npr. biljne kulture koje su otporne na sušu ako im preti dezertifikacija ili gde postoji dobra biciklistička infrastruktura da zameni automobilski prevoz ako dođe do oskudice u gorivu) imaju veću šansu da se na miran način suoče sa problemima. Slično tome, politički sistem koji podržava spremnost na klimatske promene i odgovor na katastrofu ima veće šanse da stvori okruženje u kojem će se sukobi rešiti nenasilno ili čak izbeći.

Izgradnja održivih zajednica i društava, koje ne iscrpljuju prirodne resurse poput fosilnih goriva i šuma, koje grade jake mreže podrške, oslonca i otpornosti je neophodan korak ka postizanju mirnog i održivog sveta.

KLIMATSKE POLITIKE

LOKALNE POLITIKE

Kosovo je usvojilo Strategiju za klimatske promene 2018. godine, kojom se postav-ljaju propisi za smanjenje emisije gasova staklene bašte (GHG) i prilagođavanje klimatskim promenama. Ova strategija je prvi korak u utvrđivanju politike procesa smanjenja gasova staklene bašte i prilagođavanja klimatskim promenama za narednih deset godina. Puno članstvo u UN nije još uvek postignuto, stoga Kosovo još uvek nije direktni potpisnik konvencija, protokola i ostalih međunarodnih spora-zuma o životnoj sredini. Iako Kosovo nije učestvovalo niti potpisalo UN-ovu Okvirnu konvenciju o klimatskim promenama (UNFCCC), ono ima odgovornost da ispoštuje zahteve kao jedan od potpisnika Sporazuma o energetskoj zajednici, koji ima za cilj stvaranje integrisanog panevropskog tržišta energije i približavanje EU i njenih zemalja suseda. Sporazum o energetskoj zajednici jasno postavlja ciljeve smanjenja potrošnje energije i u isto vreme zahteva povećanje udela obnovljive energije.

EVROPSKE KLIMATSKE POLITIKE

Evropska klimatska politika je prošla kroz mnogo različitih etapa od 1990.-ih godina zato što zadire u suverenitet zemalja članica i često protivreči njihovim ekonom-skim interesima. Inicijative za kreiranje efektivnih evropskih klimatskih politika su istinski zaživele 2000.-ih godina nakon odobrenja Kjoto protokola. Od tada, EU je pokrenula različite mehanizme za borbu protiv emisije ugljenika ili za povećanje


udela energije iz obnovljivih izvora. Poslednjih godina, EU je sebi postavila ciljeve da postepeno smanji emisiju gasova staklene bašte do 2050. godine, koji su određeni u Klimatsko-energetskom paketu 2020 i Klimatsko-energetskom okviru 2030.

Klimatsko-energetski paket 20206 je skup obavezujućeg zakonodavstva kako bi se osiguralo da EU dostigne svoje klimatske i energetske ciljeve za 2020. godinu. Paket sadrži tri ključna cilja:

• smanjenje od 20% emisije gasova staklene bašte (u odnosu na nivo iz 1990. god.)

• 20% energije u EU proizvesti iz obnovljivih izvora

• poboljšanje od 20% u energetskoj efikasnosti

Ciljeve su postavili lideri EU 2007. godine i usvojeni su u zakonodavstvu 2009. godine. Oni su takođe glavni ciljevi Strategije Evropa 2020 za pametan, održiv i inkluzivan razvoj. EU je usvojila dva glavna mehanizma koja zakonski ograničavaju emisiju gasova staklene bašte država članica i industrija:

Sistem trgovine emisijama (ETS)

Sistem trgovine emisijama Evropske unije (pokrenut 2005. god.) je ključni alat EU za smanjenje emisije gasova staklene bašte iz velikih postrojenja u sektoru energije i industrije, kao i avijacije. Taj sistem funkcioniše po principu ograniči i trguj: „gornja granica je ukupna količini gasova staklene bašte koje institucije obuhvaćene sist-emom mogu ispuštati”. Vremenom, gornja granica se smanjuje kako bi ukupna emisija opala. Unutar ograničenog prostora, kompanije dobijaju ili kupuju dozvole za emisiju kojima mogu međusobno trgovati po potrebi. Na kraju svake godine, kompanija mora predati dovoljno dozvola da pokrije sve svoje emisije, inače dobija visoke kazne. Sistem obuhvata oko 45% emisija gasova staklene bašte u EU.7

Međutim, neke studije su dovele u pitanje efikasnost sistema i malo je dokaza da je ovaj sistem doprineo smanjenju emisije gasova staklene bašte koja je počela da se događa u svim sektorima, uključujući one koji spadaju u opseg ETS u EU. Kako navodi Opservatorija za korporativnu Evropu, „smanjenja u sektorima sistema trgo-vine emisijama se skoro potpuno mogu objasniti kombinacijom povećanja obnov-ljive energije, poboljšane energetske efikasnosti i promene goriva (prelazak sa uglja na gas). Pored toga, ne postoje podsticaji za zemlje članice da implementiraju propise koji bi podstakli kompanije da dostignu ciljeve. Naposletku, sistem trgo-vine emisijama doveo je do porasta spekulacija o tržištu trgovine emisijama i brojni slučajevi prevare su prijavljeni od njegovog nastanka.

6 https://ec.europa.eu/clima/policies/strategies/2020_en

7 https://ec.europa.eu/clima/policies/strategies/2020_en

Nacionalni ciljevi za smanjenje emisije

Savet je usvojio obavezujuća pravila za smanjenje emisije gasova staklene bašte za sve sektore privrede koji su van Sistema trgovine emisijama EU. Ta emisija gasova staklene bašte čini oko 55% ukupnih emisija u EU. To obuhvata stanovanje, poljo-privredu, otpad, prevoz (bez avijacije).

Obnovljiva energija - nacionalni ciljevi

Zemlje članice EU su takođe preuzele obavezujuće nacionalne ciljeve za povećanje udela obnovljive energije u celokupnoj potrošnji energije do 2020. godine, prema Direktivi za obnovljivu energiju. Ovi ciljevi takođe variraju kako bi odražavali polazne tačke različitih zemalja u proizvodnji obnovljive energije i sposobnosti da je dalje povećavaju - od 10% u Malti do 49% u Švedskoj.

Sveukupni efekat omogućiće EU da kao celina postigne:

1. cilj od 20% za 2020. godinu (više nego dvostruko iznad nivoa 2010. godine od 9.8%)

2. udeo od 10% obnovljive energije u sektoru prevoza.

Klimatsko-energetski okvir 2030 uključuje ciljeve i propise za celu EU za period od 2021. do 2030., koji sadrže:

1. Smanjenje emisije gasova staklene bašte od najmanje 40% (u odnosu na nivo od 1990.)

2. Udeo obnovljive energije od najmanje 32%

3. Poboljšanje od najmanje 32.5% u energetskoj efikasnosti

To će omogućiti EU da se usmeri ka privredi sa niskom stopom ugljenika i da izvrši svoje obaveze iz Pariškog sporazuma.

KLIMATSKE POLITIKE UN-A

Nauka o klimatskim promenama prouzrokovanim efektom staklene bašte širom planete je već dugo poznata, ali napori velikih naftnih kompanija da ih sakriju od javnosti je dovela do toga da je globalni odgovor bio slab i kasno došao. Međutim, naučni konsenzus se brzo konsolidovao 1980.-ih godina i pozivi na političko delovanje se sve više šire. Tokom Samita planete u Riju 1992. godine, 154 nacije potpisale su Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFFCCC), prvi istinski međunarodni sporazum koji zahteva smanjenje gasova stak-lene bašte i stavlja odgovornost na države. Stupio je na snagu 1994. Ograničenja emisije nisu obavezujuća, ali to je učvrstilo rađanje pokreta u javnom mnjenju u korist ulaganja više napora po pitanju klimatskih promena.


Nakon ovog sporazuma, potpisnici su se svake godine okupljali na, kako zovemo, Konferenciji stranaka (COP) kako bi pratili napredak unutar UNFCCC okvira i složili se o novim uslovima. To se dogodilo nakon prve Konferencije stranaka, gde su pregovori doveli do potpisivanja Kjoto protokola. Ovog puta, zemlje su posvećene postizanju rezultata. Očekivane mere su različite, što znači da će države uložiti napore srazmerno svojim resursima. Sjedinjene Države odbijaju da ga potpišu, ali ostale velike sile i većina država prihvata potpisivanje protokola.

U 2015., svetske nacije okupile su se na COP21, gde su potpisale Pariški sporazum, obećavajući da će zaustaviti porast globalnog zagrevanja na 2 stepena Celzijusa. I ovde, zemlje u razvoju imaju manji pritisak nego bogate i razvijene sile koje mogu lakše pokrenuti promenu u svojoj praksi. SAD su 2017. objavile da nameravaju da se povuku iz sporazuma.

Uporedo sa tim sporazumima i konferencijama, koji pokušavaju da preduzmu političke akcije kako bi promenili tok klimatskih promena, UN imaju nezavisno međunarodno telo čiji zadatak je da skupi naučne podatke o klimatskim prom-enama sa što većom tačnošću i preciznošću. Međuvladin panel o klimatskim prom-enama (IPCC) osnovan je 1988. godine i i dan danas je aktivan, okuplja naučnike iz celog sveta i redovno objavljuje izveštaje o evoluciji klime, emisije gasova staklene bašte i izvlači zaključke o potencijalnim posledicama klimatskih promena. Panel je priznat kao naučni autoritet po pitanju klimatskih promena, sa rastućom kolekcijom podataka i analiza.

Ekološki pokreti i ekološka pravda

Prvi zahtevi za zaštitu i očuvanje naše životne sredine datiraju iz perioda industri-jske revolucije, gde su kompanije pojačano zagađivale gradove i njihovu okolinu. Nedugo potom, ljudi koji su brinuli o tome da imaju isključivo prirodno okruženje, osetili su potrebu da zaštite neke šume i njihovu divljinu. Nažalost, velike zagađu-juće kompanije su se osnažile i njihova sposobnost da opustoše prirodno zeml-jište zbog profita je ojačala. Ali kroz nedavnu istoriju i sa rastom 1980.-ih godina, grupe aktivista svuda po svetu zauzimale su stav protiv uništavanja prirode zbog finansijske dobiti.

Zahtevi pobornika životne sredine mogu biti vrlo raznovrsni: očuvanje prirodnog zemljišta, protivljenje izgradnji industrije koja zagađuje, zaštita divljine u ugroženim područjima, borba protiv gubitka biodiverziteta, osiguranje kvaliteta vode, itd. Ti zahtevi se mogu uputiti na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou u zavis-nosti od prirode i obima problema. Zbog toga je veoma visok broj organizacija uključen u ovo polje aktivizma. Neke imaju više medijske pažnje nego druge zbog svoje veličine i vrste spektakularnih akcija koje organizuju, kao što su GreenPeace, 350.org ili Friends of the Earth. Ali lokalno i autohtono stanovništvo često zauzima stav kako bi zaštitili sopstveno zemljište od razaranja.

Ekološka pravda je koncept koji poziva na razmišljanje o nepravednosti degra-dacije životne sredine, zato što vrlo često najviše pogađa grupe koje su već osetljive. Prisvajanjem prirodnih resursa, bogate korporacije oduzimaju lokalnom stanovništvu te eksploatisane zemlje njihove sopstvene lokalne resurse. Kada Coca Cola isušuje čitave reke na globalnom jugu zbog proizvoda koji se konzumiraju u bogatim zemljama, ta kompanija oduzima lokalnom stanovništvu preko potrebne

resurse. Raspodela prirodnih resursa širom sveta je daleko od pravedne i ne postoji globalni plan koji bi smanjio te razlike u pristupu i vlasništvu resursa.

Kroz ekološku pravdu, aktivisti žele da osnaže grupe stanovništva čije resurse prisvajaju spoljne grupe. Trebalo bi „jednostavno” da stanovnici određenog područja imaju korist od njegovih resursa. Uopštenije, trebalo bi „jednostavno” da ljudi na Zemlji imaju isti pristup prirodnim resursima, naročito onima od životnog značaja poput vode i hrane. Sve u svemu, ideja je ta da svako treba da ima zdravo okruženje u kojem će živeti.


su na ulicama Prištine. U septembru 2019., stotine ljudi hodalo je ulicama istog grada u novom klimatskom štrajku.

Ovaj porast demonstranata u našoj zemlji odraz je globalnog trenda gde ljudi postaju sve osetljiviji na problematiku hitnosti klimatskih promena. Mlada gener-acija odbija da bude žrtvovana zbog lošeg upravljanja resursima starije gener-acije. Greta Turnberg dobija sve više priznanja širom sveta, uprkos tome što je mlada, a grupe za direktnu akciju poput Extinction Rebellion organizuju sve više protestnih operacija, i mnoge organizacije tuže svoje države ili lokalnu vlast zbog nedostatka inicijative za borbu protiv klimatskih promena. Kako klimatske promene postaju glavna tema u civilnom društvu, sve više se uključuju u nacionalnu politiku i politički diskurs.

POLITIKA I KLIMATSKE PROMENE

Kako se zabrinutost zbog nadolazećih posledica klimatskih promena sve više širi, ova tema postepeno zauzima sve više prostora na političkoj sceni. Politički akti-vizam stoga postaje moćan način za borbu protiv klimatskih promena, zalažući se za efikasne propise. Aktivističke grupe širom sveta pozivaju svoje vlasti na odgovornost i traže od njih da opravdaju mere koje imaju negativne posledice po životnu sredinu i klimu. Na ovaj način, kroz kampanje za podizanje svesti, zalaganje i političku akciju, organizacije i stranke su u mnogim zemljama uspele da zatvore rudnike uglja, zaustave izgradnju novih aerodroma, odobre regulative za podsti-canje održivijeg prevoza, itd.

„Lobiranje” se često povezuje sa infiltracijom velikih kompanija u političke krugove kako bi osigurali svoje interese. Ali postoje takođe mnoge lobi grupe koje se zalažu za bolji svet, a nemaju finansijski interes. Na primer, GreenPeace se smatra jednom od najvećih organizacija koja aktivno lobira kod vlada i međunarodnih institucija za bolje propise i regulative. Sa konstantnim pritiskom na njih, kroz medije, javno mnjenje i pregovore, oni nameravaju da promene zakonski okvir radi održivije budućnosti.

Prve „zelene stranke” su osnovane 1970.-ih godina u nekim zemljama. Zamisao ovih stranaka bila je da stave zaštitu životne sredine i socijalnu pravdu u centar svog političkog programa i da podstaknu više razgovora o ovoj temi u opštoj politici. Broj zelenih stranaka eksplodirao je tokom godina i sada možemo videti takve stranke svuda i na svakim izborima. Postigli su svoje rezultate takođe sa velikim uspehom. U nekim zemljama, oni su na vlasti ili dele vlast sa drugim političkim grupacijama. Imaju takođe sve veći uticaj na institucije EU.

POKRET ZA KLIMATSKU PRAVDU

„Da bismo promenili sve, potrebni su nam svi” - Greta Turnberg

Klimatska pravda gleda na klimatske promene sa etičkog stanovišta. Govorimo o dostizanju klimatske „pravde” jer posledice klimatskih promena neće uticati na sve podjednako, a najranjivije stanovništvo nije odgovorno za najveću emisiju gasova staklene bašte. Glavna poenta je da su zemlje globalnog severa odgovorne za većinu emisije gasova staklene bašte kroz istoriju ( jer se industrijska revolucija uglavnom dogodila u globalnom severu ili industrijalizovanim zemljama), ali su zemlje globalnog juga (koje se nazivaju i zemlje u razvoju) te koje prve osete posledice klimatskih promena (najviše kroz ekstremne vremenske uslove i dezer-tifikaciju), uprkos činjenici da možda nisu nikad ni približno mogle da izazovu emisiju CO2. Posledice klimatskih promena, za neke grupe ljudi širom sveta, mogu biti pitanje života i smrti: obalna sela i čitava ostrva zahvaćena porastom nivoa mora, poljoprivredno zemljište pod uticajem dezertifikacije, siromašne zajednice koje nisu u stanju da se izbore sa zdravstvenim problemima vezanim za klimu, itd. Međutim, najvažniji deo globalne emisije gasova staklene bašte koji je doveo do tih dramatičnih posledica potekao je iz globalnog severa, razvijenih zemalja, preko bogatih kompanija. Oni koji su odgovorni za tu emisiju mogu lakše izbeći njene posledice jer imaju manje poteškoća da dobiju zdravstvene usluga, da se presele, prilagode, privređuju, obezbede hranu i vodu, itd. Pravda se postiže ako ranjivo stanovništvo koje smo pomenuli ne trpi posledice pojave u čijem nastanku nije aktivno učestvovalo. Kada su već izloženi teškim posledicama klimatskih promena, ideja je ta da bi trebalo da dobiju pravednu nadoknadu za nepravdu sa kojom se suočavaju. Zaključno, ovo znači izvršiti pritisak na političke sile da naprave smis-lene i efikasne propise radi ublažavanja i prilagođavanja posledicama klimatskih promena.

Mnogi sektori u pokretu za klimatsku pravdu vode se verovanjem da je za klimatsku pravdu potrebna strukturna i sistemska promena, konkretno, kraj kapitalizma. Ovo stanovište dovelo je do akcija koje preispituju propise na lokalnom, državnom i svetskom nivou, akcije čiji broj i pokretačka snaga rastu. Davno osnovani pokreti kao što su Friends of the Earth ili GreenPeace tradicionalno se zalažu za efikasne propise koji bi ublažili posledice klimatskih promena, ali poslednjih godina svedoci smo pojave globalnih pokreta koji su isključivo fokusirani na klimatsku pravdu.

Pokret za klimatsku pravdu, osim što okuplja organizacije za zaštitu životne sredine, okuplja i organizacije za ljudska prava, sindikate, grupe autohtonog stanovništva, studentske pokrete, najranjivije zajednice, čuvene umetnike i najeminentnije naučnike.

Švedska aktivistkinja Greta Turnberg pokrenula je 2018. godine sopstveni školski štrajk, stojeći sama ispred švedskog parlamenta radi protesta protiv manjka prilika za njenu generaciju u budućnosti, zbog nadolazećih klimatskih katastrofa. Nedugo potom, studenti iz čitavog sveta pridružili su se pokretu i organizovali štrajkove i proteste u raznim zemljama. Pod imenom „Petak za budućnost” (FFF), nedeljno su se održavali protesti. Pokret je porastao na međunarodnom nivou, i „globalni klimatski štrajkovi” se sada redovno organizuju i okupljaju sve zabrinutiju omladinu. Na prvom Globalnom štrajku za klimu u martu 2019., četiri hrabre učenice protestovala


REŠENJA


UBLAŽAVANJE KLIMATSKIH PROMENA

Ublažavanje klimatskih promena ima za cilj ograničenje obima klimatskih promena. Pošto su naučna istraživanja dokazala da su gasovi staklene bašte uzrok ubrzanih klimatskih promena, ublažavanje se fokusira na:

1. Smanjenje ljudski izazvane emisije gasova staklene bašte (pre svega CO2 koji potiče iz sagorevanja fosilnih goriva, intenzivne poljoprivrede i uzgoja stoke, uništavanja zemljišta i šuma), ili

2. Kreiranje upijača ugljenika (strukture koje mogu da zadrže ugljenik izvan atmos-fere, kao što su šume i neke vrste zemljišta)

Tri osnovna načina za smanjenje emisije CO2 su:

1. povećanje energetske efikasnost, što znači korišćenje manje energije za dobi-janje istih rezultata;

2. ukidanje industrije na bazi fosilnih goriva;

3. zamena fosilnih goriva izvorima energije sa niskom emisijom

Energetska efikasnost pomaže, ali jedino ako koristimo povećanu efikasnost da smanjimo potrošnju energije. To se ne dešava automatski već može da dovede do održavanja nivoa potrošnje energije i, u isto vreme, veće proizvodnje (a zatim dospevanja u proces potrebe za još većim resursima).

Za smanjenje emisije gasova staklene bašte, od presudnog značaja je da se indus-trija zasnovana na fosilnim gorivima, koja ima raspon od đubriva za poljoprivredu do prevoza i konvencionalnih elektrana, ugasi i zatim zameni industrijom koja se fokusira na obnovljive materijale kao što je obnovljiva energija - uglavnom hidroe-lektrane, solarne i vetroelektrane. Upotreba agro goriva neće pomoći, pošto im je potrebna skoro ista količina energije za rast, žetvu i obradu koju ona na kraju vrate. Takođe, izgradnja hidroelektrana ne može se opravdati u svakom slučaju. Poslednjih nekoliko godina, zajednice na Balkanu su se borile da zaštite male reke od svoje-vrsnog „cunamija” malih hidroelektrana. Na celom Balkanu planira se čak 3000 malih hidroelektrana, među kojima skoro 30% se nalazi u zaštićenim područjima.

Opcija nuklearne energije niti je obnovljiva niti bi pomogla kreiranju održivih društava. Nijedna država do sada nije pronašla bezbedan način da tretira nuklearni otpad – veći su izgledi da će troškove pokriti društvo umesto kompanija koje su na tome zaradile. Iz društvenih i ekoloških razloga, nuklearne elektrane nam neće pomoći da nađemo mirnu budućnost.

TRŽIŠNOZASNOVANAREŠENJA

Smanjenje emisije CO2 se često vidi kao pretnja industrijalizovanoj privredi, prven-stveno: rudarstvu, energetici i prevozu. Zato su razvijeni tržišno zasnovani meha-nizmi, omogućujući da se napori ka ublažavanju pomeraju iz jedne zemlje u drugu. Trguje se emisijama (kada imate dozvolu da ispustite samo određenu količinu CO2 i možete prodati svoje pravo na emisije ako ispustite manje ili možete kupiti


dodatne ako ispustite više) i ulaganje u tehnologije niske emisije se vrše u zeml-jama globalnog juga (na primer kompenzacija emisije ugljenika).

Tržišno zasnovana rešenja nisu donela potrebno smanjene ugljenika kojeg ispuštamo i ono što je najvažnije - ona se nisu dotakla nepravde u kojoj zemlje globalnog juga plaćaju račun za čišćenje umesto globalnog severa. Ljudi sa globalnog juga nisu učinili puno da prouzrokuju ovaj problem - ali sada moraju da plate cenu industrijalizacije globalnog severa. Ali najbolji način da držimo ugalj podalje od naše atmosfere je da ostane bezbedno zakopan pod zemljom, umesto da izmišl-jamo tehnologije„čistog uglja” ili da se trudimo da ga sporije koristimo (to su lažna rešenja). Na kraju krajeva, ne može se rešiti problem istim načinom razmišljanja koji je ga je stvorio.

Polako, pristup ublažavanju se menja. Umesto ublažavanju (koje se često vezuje za negativni uticaj po ekonomski rast), svetska politika se okreće prilagođavanju. Međutim, ublažavanje ostaje vrlo važno pitanje zbog nekontrolisanih klimatskih promena. Naučnici veruju da nakon određenog dostignutog nivoa gasova staklene bašte u atmosferi, klima će toliko puno i brzo početi da se menja da život na zemlji neće moći da se prilagodi tim promenama. Posle te tačke ublažavanje neće imati smisla jer će promenljiva klima pokrenuti niz drugih drastičnih promena i one će dovesti do povratnih sprega između elemenata ekosistema, kao što su oslobađanje prethodno zaleđenih gasova staklene bašte u Sibiru i na morskom dnu (što znači da će posledice klimatskih promena doprineti pogoršanju samih klimatskih promena). Zapravo, neki naučnici poput Džejmsa Hensena iz Panela za klimatske promene pri NASA-i kažu da je porast već od 1 stepen (koji smo već primetili u globalnoj temperaturi) dovoljan da pokrene ovaj efekat i vodi ka opasnim promenama koje je teško predvideti (proces nekontrolisanog zagrevanja može biti jedan od njih).

SADNJADRVEĆA

Prema novom izveštaju objavljenom 5. jula 2019. godine u časopisu Science , sadnja stabala bi mogla biti najbolji način za ublažavanje klimatskih promena - a i najjeftiniji. Međutim, drveću posađenom danas trebaće od 50 do 100 godina da postigne svoj puni efekat upijanja ugljenika. Mapiranjem globalne potencijalne rasprostranjenosti drveća, autori su procenili da bi se dodatnih 0,9 milijardi hektara krošnji drveća moglo dodati u područjima koja prirodno podržavaju šumovite krajeve i šume. To bi potencijalno moglo da skladišti 205 gigatona ugljenika, što je približno količini ugljenika koju su ljudi ubacili u atmosferu u poslednjih 25 godina!

Ako ne skrenemo sa trenutne putanje globalnog zagrevanja, područje dostupnog i upotrebljivog prostora za sadnju drveća bi se moglo smanjiti za petinu do 2050. godine, najviše u tropskim predelima - čak i ako se globalna temperatura ograniči na 1.5 stepeni Celzijusa u odnosu na pre industrijski nivo. A moglo bi proći i do 100 godina dok drveće zasađeno danas ne počne da upija velike količine CO2 koje su ljudi ispustili u atmosferu.

I što je važno, krčenje šuma mora prestati. Mladim šumama može biti potrebno do 70 godina da dostignu nivo skladištenja ugljenika koji imaju zrele šume. Osim toga, plantaže skladište manje ugljenika. Još jedna nedavna studija pokazala je da su prirodne šume 6 puta bolje od poljoprivrednog šumarstva i 40 puta bolje

od plantaža u skladištenju ugljenika. Stoga, obnavljanje i zaštita prirodnih šuma bi trebalo da bude prioritet.

PRILAGOĐAVANJE

Ljudi su se kroz istoriju prilagođavali svojim promenljivim okruženjima tako što su razvijali prakse, kulture, naselja i sredstva za život u skladu sa uslovima životne sredine. Međutim, brze klimatske promene povećavaju mogućnost da postojeća društva iskuse promene u klimi za koje ih prethodno iskustvo, veštine i znanje nije dovoljno brzo pripremilo.

Mere prilagođavanja se mogu unapred isplanirati ili spontano sprovesti kao odgovor na lokalni pritisak. One obuhvataju promene u ponašanju pojedinaca, prilagođavanje u skladu sa ekosistemom, održive zajednice, regenerativnu poljop-rivredu, velike infrastrukturne promene, kao i pomoć u katastrofama.

Promene u ponašanju pojedinaca podrazumevaju:

• Korišćenje manje resursa kao što su energija i voda, na primer skupljanjem kišnice, kraćim ili manjim tuširanjem, korišćenjem javnog prevoza ili bicikla umesto automobila,

• Sadnja raznolikih i višegodišnjih useva umesto jedne vrste velikih monokultura,

• Izgradnja samoodrživih kuća od prirodnih, recikliranih i lokalnih materijala,

• Podsticanje obrazovanja i prakse održivog življenja, permakulture, gradova u tranziciji, eko sela, alternativne ekonomije.

PRILAGOĐAVANJEZASNOVANONAEKOSISTEMU(EBA)

Održavanje zdravih ekosistema, od kojih svi zavisimo, igra značajnu ulogu u poma-ganju ljudima da se prilagode na klimatske promene, naročito u „siromašnijim” zemljama. EbA obuhvata aktivnosti upravljanja ekosistemima za povećanje otpor-nosti i smanjenje ranjivosti ljudi i okruženja na klimatske promene. Neki od ključnih koncepata EbA izneti su u radu IUCN na temu EbA, na primer:

• Održivo upravljanje vodom, pri čemu se rečni slivovi, poplavne ravnice i njihova vegetacija organizuju tako da obavljaju skladištenje vode i regulaciju poplava;

• Smanjenje rizika od katastrofe, na primer tako što će se obnoviti/očuvati priobalna staništa kao što su mangrove, koje mogu biti posebno efikasna mera protiv olujnih udara, ulaska morske vode i obalne erozije;

• Održivo upravljanje pašnjacima i livadama kako bi se osnažila sredstva za život pastirske populacije i pojačala otpornost na sušu i poplave;

• Uspostavljanje različitih sistema poljoprivrede, koristeći znanje autohtonog stanovništva o konkretnim sortama useva i stoke, održavanje genetske


raznolikosti useva i stoke i očuvanje raznih poljoprivrednih pejzaža obezbeđuje snabdevanje hranom u promenljivim lokalnim klimatskim uslovima.

ŽIVOTNISTILIEKOLOŠKIOTISAK

Istraživači iz Kraljevskog koledža u Londonu kažu da moramo jesti manje mesa i mlečnih proizvoda, zameniti kola za bicikle, manje leteti avionom i ne koristiti bojlere na gas kod kuće.

Devedesetih godina, termin „ekološki otisak” napravljen je da bi označio koliki pritisak vršimo na Zemljine resurse. Ekološki otisak je mera toga koliko Zemljinog biološki produktivnog zemljišta i vode nam je potrebno za proizvodnju naše hrane, materijalnih dobara i energije, kao i da upije otpad koji pravimo.

Ekološki otisak nije toliko odraz nečijeg standarda života koliko je odraz nečijeg stila života. Što više osoba konzumira, veći će joj biti ekološki otisak, ali veća konzu-macija ne znači nužno bolji kvalitet života. Ekološki otisak svakog pojedinca, grada, države i naroda može se uporediti sa njegovim bio kapacitetom.

Zemlja ima ukupnu površinu od 51 milijardi hektara, međutim manje od četvrtine - manje od 12 milijardi hektara - je biološki produktivno za ljudsku upotrebu radi hrane, vode i ostalih materijala koji su nam potrebni da se održimo.

Poređenje ekoloških otisaka različitih ljudi je mera unutar-generacijske pravičnosti. Dugoročno gledano, ekološki otisak je indikator toga da li će buduće generacije moći da zadovolje svoje potrebe. Više od 85% čovečanstva živi u zemljama koje funkcionišu u ekološkom deficitu.

Dan Zemljinog prekoračenja je datum kada potražnja čovečanstva za ekološkim resursima (ribe i šuma, na primer) i uslugama u jednoj godini prekorači ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Dan Zemljinog prekoračenja se događa sve ranije u godini i veliki deo toga su rastuće emisije CO2. U 2019. godini, Dan Zemljinog prekoračenja bio je 21. jul 2019. To znači da je do tog dana čovečanstvo na globalnom nivou iskoristilo sve resurse koje smo mogli iskoristiti u toj godini, u granicama održivosti.

REGENERATIVNA POLJOPRIVREDA

Današnja poljoprivreda, onako kako se praktikuje u većini delova sveta, je jedan od najvećih zagađivača naše planete, iako ima veliki potencijal da bude rešenje za našu rastuću klimatsku krizu. Ako se koncipira na regenerativan način, poljo-privreda postaje metod ublažavanja klimatskih promena, pre nego zagađivač koji ispušta gasove staklene bašte.

Regenerativna poljoprivreda je praksa uzgoja i ispaše čiji cilj je povećanje proiz-vodnje visokokvalitetne hrane i stvaranje zdravog tla. Dok, s jedne strane, pobolj-šavaju zemljište i revitalizuju njegov biodiverzitet, regenerativne prakse mogu da obrnu klimatske primene zarobljavanjem ugljenika i poboljšavanjem ciklusa vode.

Zarobljavanje ugljenika je maksimalno povlačenje ugljenika iz atmosfere kroz rast biljaka i minimiziranje gubitka ugljenika nakon njegovog skladištenja u zemlju.

Održiva poljoprivreda nije više dovoljna zato što je njen princip taj da se može koristiti duži vremenski period i da ne šteti, ali u trenutnoj situaciji u svetu, moramo da poboljšamo i revitalizujemo zemljište, njegov oštećeni biodiverzitet i okruženje.

Ti pozitivni uticaji se postižu kreiranjem organske materije u zemljištu, naročitu u gornjem sloju. Ovim postupkom, ugljenik iz atmosfere se može vratiti i skladištiti u zemljište, gde je veoma potreban.

Ova poljoprivredna tehnologija ima svoje principe i prakse i obuhvata permakul-turu i prakse organskog uzgoja. Principi su kontinuirani rast i napredak, pobolj-šanje čitavih poljoprivrednih ekosistema, stvaranje recipročnih veza i kreiranje i odlučivanje u holističkom svetlu, a sve to je čini dinamičnom praksom.

Neke od praksi koje doprinose regeneraciji su sledeće: uzgoj bez oranja, više-godišnji usevi, pokrovni usevi, integracija životinja, šumska ispaša, holistički organ-izovana ispaša, poljoprivredno šumarstvo, obrt useva, gajenje useva za ispašu, pokretna skloništa za životinje, upotreba komposta, kompostnog čaja i bio uglja.

Regenerativna poljoprivreda ima mnogo ciljeva, neki od njih su smanjenje emisije gasova staklene bašte, ali i povećanje zaliha ugljenika u zemljištu. Štaviše, ima za cilj da poboljša otpornost prinosa kojima prete ekstremni vremenski uslovi. Stvarajući organsku materiju u zemljištu, povećava se njegov kapacitet za zadržavanje vode i time se stvara zemljište otpornije na sušu. Biodiverzitet je ključan za ove otporne sisteme, kako za poljoprivrednu proizvodnju i sigurnost hrane, tako i za očuvanje prirode i vrsta uopšte. Holistički organizovanom ispašom travnjaci se mogu obno-viti, što dovodi do većeg zarobljavanja ugljenika.

Sve pomenute ideje regenerativne poljoprivrede su neke od mnogih i bitno je imati na umu da sve ove prakse se moraju prilagoditi i osmisliti u skladu sa specifičnim poljoprivrednim ekosistemom.

ODRŽIVE ZAJEDNICE I PRAKSE

GRADOVI U TRANZICIJI

Tranzicija je pokret koji raste od 2005. godine. Reč je o zajednicama koje odlučuju da se pozabave velikim izazovima sa kojima se suočavaju, krećući od lokalnog, osnovnog nivoa. Udruživanjem mogu zajedno da stvore lokalna rešenja. Žele da neguju kulturu brižnosti, usmerenu na povezanost sa sobom, drugima i prirodom. Oni se vraćaju lokalnoj ekonomiji, podržavaju preduzetništvo, iznova koncipiraju rad i svet, stiču nove veštine i grade mreže povezanosti i podrške. Prvobitna ideja bila je inspirisana principima permakulture koji se koriste u traženju rešenja za dosti-zanje vrhunca eksploatacije nafte. Pokrenut je u Engleskoj i danas ima više od 400 zajednica širom sveta priznatih kao zvanični Gradovi u tranziciji.


EKO SELA

Više od polovine čovečanstva živi u gradovima. Prva eko sela stvorena su 1960.-ih godina, za vreme pokreta „povratak zemlji”, kao odgovor na ekološku krizu. Eko selo može biti tradicionalna ili urbana zajednica namerno i svesno osmišljena kroz participativne procese zasnovane na lokalnom vlasništvu, u sve četiri: društvenoj, kulturnoj, ekološkoj i ekonomskoj. Njihov cilj je obnavljanje njegove društvene i prirodne okoline. Ona su žive laboratorije koje stvaraju alternative i inovativna rešenja koja odgovaraju na probleme trenutne ekološke i klimatske krize. Ona mogu biti ruralna ili urbana naselja sa živopisnim i raznolikim društvenim struk-turama, ujedinjena u delovanju u cilju malih posledica po okolinu, ali sa obilnim i visokokvalitetnim životnih stilom u zajednici.

Hiljade zajednica eko sela širom sveta i na svim kontinentima preduzimaju akcije i dolaze do rešenja za suočavanje sa izazovima uzrokovanim klimatskim promenama. To su rešenja koja će nam istovremeno pomoći da smanjimo svoj otisak ugljenika i da postanemo otporniji na izazove klimatskih promena.

Njihovo delovanje se kreće od razvoja i primene prakse zelene i prirodne gradnje, do poljoprivrede povoljne za klimu, obnavljanja prirodne okoline, zarobljavanja ugljenika i gasova staklene bašte uz pomoć bio uglja i obnavljanja zemljišta, zaštite i regeneracije lokalnih ciklusa vode, korišćenjem obnovljive energije i njoj odgova-rajućih tehnologija, i odgovaranja na hitne slučajeve i krize praksama otpornog i regenerativnog planiranja i izgradnje.

Globalna mreža eko sela (GEN) okuplja sva eko sela, sa svih kontinenata, u jednu mrežu za regeneraciju, dok u isto vreme gradi veze za kreatorima propisa, organ-izacijama, vladama, akademicima. Postoje četiri regionalne mreže za 10000 vrlo raznovrsnih zajednica.

Širom sveta ima mnogo inspirativnih i magičnih zajednica eko sela. Damanhur u Italiji, Findhorn u Irskoj, Sieben linden u Nemačkoj, Auroville u Indiji, Crystal Waters u Australiji, Las Gaviotas u Kolumbiji i mnogih drugih.

ENERGETSKE ZADRUGE

Podsticanje građana da proizvode i troše sopstvenu energiju znači demokrati-zovanje energetskog sistema. Zadruge su u vlasništvu članova, ili klijenata, koji ih koriste - ljudi koji su ih organizovali da bi za sebe obezbedili robu ili usluge koje su im potrebne, a koje im se ne pružaju na drugi način. Glavna ideja je da ljudi povratite vlasništvo nad izvorima obnovljive energije.

Pružanje usluga električne energije putem zadruge pravi razliku između zadruga za električnu energiju i ustanova u vlasništvu investitora i ustanova za distribuciju električne energije. Zaposleni i članovi upravnog odbora zadruga su deo lokalnih zajednica. One su takođe uključene u različite aktivnosti u zajednici, a svi članovi imaju pravo izražavanja i glasa u pitanjima zadruge.

Energetske zadruge postoje u većini evropskih zemalja, uključujući Hrvatsku i Srbiju.

REScoop.eu je Evropski savez za zadruge obnovljive energije, rastuća mreža od 1500 energetskih zadruga i milion građana članova.

POLJOPRIVREDA SA PODRŠKOM ZAJEDNICE

Poljoprivreda sa podrškom zajednice (CSA - community supported agriculture) nudi alternativni pristup poljoprivredi zasnovan na solidarnosti, direktnim ljudskim vezama, uzajamnom poverenju, malom obimu i poštovanju životne sredine. Glavna ideja CSA je jednostavna: grupa potrošača se spoji sa farmom u svojoj blizini. Zajedno, dele troškove poljoprivredne sezone, uključujući najam zemljišta, seme, alate i plate poljoprivrednika. Isto tako, dele proizvode farme. Potrošači dobiju svežu hranu sa obližnje farme, koju su proizveli poljoprivrednici koje poznaju, dok oni imaju dobre radne uslove i proizvode za ljude koje poznaju.

U zamenu za pretplatu na žetvu, pretplatnici dobijaju jednom ili dvaput nedeljno paket proizvoda koji sadrži sezonsko voće, povrće, suve namirnice, jaja, mleko, meso, itd. Poljoprivrednici takođe se trude da gaje odnos sa pretplatnicima šaljući im nedeljna obaveštenja o tome šta se događa na farmi, pozivajući ih na žetvu ili na slavlja na farmi.

Takva poljoprivreda stvara direktne veze između proizvođača i potrošača kroz alternativna tržišta, a članovi i poljoprivrednici dele dobiti, kao i rizike uzgoja. Ona se uopšteno fokusira na proizvodnju visokokvalitetne hrane za lokalnu zajednicu, često koristeći metode organskog ili biodinamičnog uzgoja. U 2015. godini, brojalo se oko 2700 struktura poljoprivrede sa podrškom zajednice od koje se hranilo skoro pola miliona ljudi.

PERMAKULTURA

Permakultura je sistem koji ima za cilj zadovoljavanje različitih ljudskih potreba na način koji istovremeno pogoduje životnoj sredini. Može se primeniti na vrlo maloj lestvici, kao što je u dvorišnoj bašti, ali za obnovu čitavih oštećenih ekosistema. Permakultura obuhvata različita pitanja, poput vode, energije, zemljišta, ekonomije i društva, kao i način na koji su oni međusobno povezani, baš kao u prirodnom ekosistemu. U suštini, može se koristiti za kreiranje bilo kog procesa, zasnivajući se na tri principa: briga o Zemlji, briga o ljudima i pravedna podela.

Permakultura se trudi da uključi principe prirode i sarađuje sa njima. Umesto da pokušavamo da nateramo prirodu da se povinuje planovima našeg uma i buldožerima, prvo dubinski posmatramo kako energija i materija prirodno kruže, zatim pokušamo da smestimo naše potrebe u koncept zasnovan na tome, što se onda pažljivo primenjuje, koristeći posmatranje i povratne sprege da se uvek iznova prilagodimo.

Dvanaest principa permakulture, koje je osmislio Dejvid Holmgren, vode nas, zajedno sa tri Principa, kroz proces osmišljavanja.

1. Posmatranje i interakcija

2. Hvatanje i skladištenje energije


3. Ostvarenje prinosa

4. Primena samoregulacije i prihvatanje fidbeka

5. Korišćenje i vrednovanje resursa i usluga

6. Nestvaranje otpada

7. Osmišljavanje od šema do detalja

8. Uključenje, a ne odvajanje

9. Primena malih i sporih rešenja

10. Iskorišćavanje i vrednovanje raznolikosti

11. Iskorišćavanje ivica i vrednovanje marginalnog

12. Kreativna upotreba & odgovaranje na promenu

S obzirom na to da se ti Principi mogu široko tumačiti, permakultura se može primeniti u bilo kom okruženju koje uključuje procese. Mnogim ljudima je možda poznat termin permakultura u kućnoj bašti, sa upečatljivom slikom biljne spirale koja nam dolazi na pamet. Ali ona je mnogo više od toga. Čitavi izgledi zemljišta i ekosistemi su obnovljeni kroz pristup permakulture, a postoje i neke farme koje primenjuju permakulturu na većoj lestvici.

Poznavanje međusobnih povezanosti može biti još važnije nego znanje u jednoj od oblasti, zato što nam to omogućuje da osmislimo ne samo bašte ili šume, već i da integrišemo jezera, puteve ili zgrade na takav način da svi elementi sistema budu korisni jedni drugima.

Permakultura nije samo hrana i baštovanstvo. Bavi se pitanjima otpada, energije, infrastrukture, stanovanja, kao i upravljanja poslovnim ili društvenim životom na odgovoran način. Njen podrazumevani cilj je smanjenje potrošnje energije i stvaranje manje otpada. Opšti pristup permakulture je da sav višak proizvoda se usmerava ka poboljšanju stanja životne sredine kao i života ljudi.

O GAIA-I GAIA je osnovana 2010. godine u Plemetini, selu koje se nalazi pored elektrane na ugalj na Kosovu. Registrovana je kao nevladina organizacija u junu 2010. u Prištini, na Kosovu. GAIA je 2014. postala zvanični ogranak Service Civil International, jedne od najstarijih mirovnih organizacija, koja organizuje različite volonterske programe širom sveta. Od tada, zajedno sa raznim lokalnim partnerima, organizovano je više od 30 međunarodnih volonterskih kampova u kojima je učestvovalo više od 300 međunarodnih i lokalnih volontera. Pored volonterskih kampova, GAIA organizuje kampanje, edukativne događaje (obuke, radionice, seminare) i omladinske razmene na temu očuvanja prirode, klimatskih promena, pomirenja, prava manjina, nacion-alnog identiteta i permakulture.

GAIA je posvećena kulturi mira, socijalne i ekološke pravde i održivog življenja. Glavne aktivnosti GAIA-e su međunarodni volonterski kampovi, neformalno obra-zovanje i stalni programi za izgradnju zajednice, u mestima koja se suočavaju sa različitim društvenim i ekološkim izazovima.

U svim programima ugošćujemo dugoročne volontere, bilo kroz Evropski solidarni korpus ili druge programe poput francuskog Service Civique ili nemačkoj Weltwärts. GAIA takođe podstiče mlade sa Kosova da učestvuju u kratkoročnim i dugoročnim volonterskim programima u inostranstvu. GAIA ima oko 30 članova iz različitih zajed-nica i etničkih grupa sa celog Kosova i Balkana.

U 2019. godini GAIA deluje u okviru četiri programa:

1. Program permakulture u Boževcu

2. Edukativni program u romskom naselju u Gračanici pod nazivom „Imaginatorijum”

3. Program izgradnje mira u Mitrovici

4. Program klimatskih promena

Climate 4 Chage je jednogodišnji projekat podržan od strane KCSF i norveške ambasade na Kosovu. Ovaj projekat se bavi najvećim izazovom naše civilizacije, klimatskim promenama.

Cilj projekta je podizanje svesti i znanja o klimatskim promenama, moralnoj odgov-ornosti pri donošenju odluka i ekološkom aktivizmu, na različitim nivoima, cilja-jući tačke za polugu za promenu u pristupu, stavu i vrednostima. Projekat je zamišljen kao niz edukativnih i informativnih aktivnosti u različitim zajednicama na Kosovu, najviše sa mladim ljudima čija budućnost zavisi od našeg uspeha u sman-jivanju posledica klimatskih promena. Pored aktivnosti podizanja svesti i znanja, brojne akcije sadnje drveća održale su se na jesen, dok je decembru 2019. tokom razgovora UNFCCC u Španiji, Dan akcije za klimu organizovan u Prištini zajedno sa partnerima i aktivistima.


IZVORI I PREPO-RUKE ZA ČITANJENa sledećim adresama možete pronaći različite informacije, izveštaje, strategije i članke o problemima i rešenjima klimatskih promena.

Kalkulator ekološkog otiska https://www.footprintcalculator.org

Petak za budućnost https://www.fridaysforfuture.org

Globalna mreža eko sela Evropa https://gen-europe.org/home/index.htm

Kampanja Save the Blue heart https://www.balkanrivers.net

Service Civil International https://sci.ngo/what-we-do/climate-justice-campaign

Izveštaji IPCC-a https://www.ipcc.ch/reports/

Sporazum o energetskoj zajednici https://www.energy-community.org › legal › treaty

EU politika o klimatskoj akciji https://ec.europa.eu/clima/policies/eu-climate-action_en

Klimatski i energetski paket 2020 https://ec.europa.eu/clima/policies/strategies/2020_en

Klimatski i energetski okvir 2030 https://ec.europa.eu/clima/policies/strategies/2030_en

O ORGANIZACIJI SERVICE CIVIL INTERNATIONAL (SCI)SCI je stvoren 1920. godine da odgovori na izazove poput: rata, uništavanja, nepravde i nasilja. U poslednjih 100 godina posvećenosti izgradnji mira i promov-isanju kulture mira, SCI je reagovao u posleratnim situacijama, prirodnim katast-rofama, ekološkim i društvenim izazovima.

Danas klimatske promene za nas su ono što je Prvi svetski rad bio za Pjera Seresola na početku XX veka: velika pretnja miru, nenasilju, ljudskim pravima i opstanku čovečanstva. Klima se brzo menja širom planete i ovu promena su nesumnjivo prou-zrokovali ljudi. Naša ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima i potrošačka kultura značajno doprinose ovom procesu.

Zajednice su već pogođene nasiljem proisteklim iz dešavanja vezanih za klimatske promene. Sirija i Somalija su prve na udaru s obzirom na to kako suša i glad, podstaknute menjanjem prirodnih uslova, doprinose građanskim nemirima. Očekujemo da će 150 miliona klimatskih izbeglica napustiti svoje domove do 2050. godine. Dešavanja vezana za klimatske promene doprinose destabilizaciji vlada i društvenog zajedništva u zemljama koje se već bore sa nizom drugih izazova. Štaviše, posledice naših dela danas snosiće buduće generacije.

Sve ovo znači da, ako smo ozbiljni i posvećeni da smisleno živimo misiju i vrednosti SCI-a, moramo odgovoriti na poziv na klimatsku pravdu! To je posebno važno pošto poziv često dolazi od pogođenih zajednica u zemljama gde su SCI i njegovi partneri aktivni. Ogranci i aktivisti SCI-a već rade na novoj budućnosti bez fosilnih goriva i otpornoj na klimatske promene. SCI podržava pogođene zajednice i one koje su na udaru kroz volonterske kampove i edukativne aktivnosti koje vraćaju pravu promenu u naše lokalne zajednice. Želimo da im odamo priznanje i da umnožimo njihove ideje i ideale dok ne postanu standard.


United Nations Framework Convention on Climate Change https://unfccc.int

Climate Risk Profile: Kosovo https://www.climatelinks.org/resources/climate-change-risk-profile-kosovo

Nacionalna strategija za klimatske promene 2019 - 2028 https://konsultimet.rks-gov.net/Storage/Consultations/14-13-59-04102018/Climate%20Change%20Strategy%20and%20Action%20Plan_sep_2018.pdf

„Kosovo’s Potential for Renewable Energy Production: An Analysis”, Dije Rizvanolli https://essay.utwente.nl/79555/1/Rizvanolli_MA_BMS.pdf

„Kosova e Re lignite power plant”, Kosovo, Bankwatch https://bankwatch.org/project/kosova-e-re-lignite-power-plant-kosovo

„Klimatske promene i nasilni sukobi: kritički pregled literature” Elen Messer, Oxfam America http://bit.ly/oxfam-cc-conflicts

Priručnik Climate for Peace: kako organizovati održive volonterske kampove https://issuu.com/sciint/docs/c4p_toolkit

Klimatske promene: velike promene u načinu života su jedini odgovor https://www.bbc.com/news/science-environment-49997755

Efikasno razgovarati sa klimatskim skepticima https://serc.carleton.edu/NAGTWorkshops/oceanography/activities/72558.html

Ecosystem-based Adaptation: A natural response to climate change, IUCN, 2009 http://cmsdata.iucn.org/downloads/iucn_eba_brochure.pdf

„Energy Community finds distortions of state aid rules regarding Kosova e Re power plant”, Vladimir Spasic https://balkangreenenergynews.com/energy-community-finds-distortions-of-state-aid-rules-regarding-kosova-e-re-power-plant/

Trgovina emisijama u EU: 5 razloga za ukidanje ETS https://corporateeurope.org/en/environment/2015/10/eu-emissions-trading-5-reasons-scrap-ets

Friends of the Earth napadaju trgovanje ugljenikom https://www.theguardian.com/environment/2009/nov/05/friends-of-the-earth-attacks-carbon-trading

Pregled Poljoprivrede sa podrškom zajednice u Evropi, evropska istraživačka grupa CSA https://urgenci.net/wp-content/uploads/2016/05/Overview-of-Community-Supported-Agriculture-in-Europe.pdf

„My environmentalism will be intersectional or it will be bullshit”, Adam Ramsay, Open Democracy http://opendemocracy.net/ourkingdom/adam-ramsay/my-environmentalism-will-beintersectional-or-it-will-be-bullshit

Naučnici postižu konsenzus od 100% o antropogenom globalnom zagrevanju https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0270467619886266

„The global tree restoration potential” Jean-Francois Bastin, Yelena Finegold, Claude Garcia, Danilo Mollicone, Marcelo Rezende, Devin Routh, Constantin M. Zohner, Thomas W. Crowther https://science.sciencemag.org/content/365/6448/76

„Why global water shortages pose threat of terror and war”, Suzanne Goldenberg, The Guardian http://bit.ly/theguardian-water-shortages-terror-war


VAŽNE DEFINICIJE/TERMINI

Biodiverzitet

„Biodiverzitet (biološka raznolikost) je varijacija oblika života unutar datog ekosis-tema, bioma ili na čitavoj Zemlji." Biodiverzitet se često koristi kao mera zdra-vlja bioloških sistema. Biodiverzitet koji se može naći danas na Zemlji sastoji se od miliona različitih bioloških vrsta, što je proizvod približno 3.5 milijardi godina evolucije.”

http://bit.ly/glossary-biodiversity-ecounesco

GAIA hipoteza

„Gaia hipoteza je ekološka hipoteza kojoj se smatra da su biosfera i fizičke kompo-nente Zemlje (atmosfera, kriosfera, hidrosfera i litosfera) blisko vezane i stvaraju složen interaktivni sistem koji održava klimatske i biogeohemijske uslove na Zemlji u poželjnoj homeostazi. Ova hipoteza se često opisuje kao posmatranje Zemlje kao jednog organizma.”

http://bit.ly/glossary-gaia

Gasovi staklene bašte (GHG)

„Atmosferski gasovi uzročnici globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Glavni gasovi staklene bašte su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4) i azotni oksid (N20). Manje rasprostranjeni, ali vrlo moćni gasovi staklene bašte su hidrofluorougljenici (HFCs), perfluorougljenici (PFc) i sumpor heksafluorid (SF6).”

http://bit.ly/unfccc-int-glossary

Direktna akcija

„Direktna akcija je politički motivisana aktivnost koju sprovode pojedinci, grupe i vlade radi postizanja političkih ciljeva izvan normalnih društvenih/političkih kanala.rektna akcija može obuhvatiti nenasilne i nasilne aktivnosti koje ciljaju osobe, grupe ili imovinu koja se proceni opasnom za učesnika direktne akcije.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Direct_action

Ekološki otisak

„Ekološki otisak je mera ljudskog pritiska na Zemljine ekosistema. Poredi ljudsku potražnju sa Zemljinom prirodnom sposobnošću za regeneraciju. Predstavlja količinu biološki produktivnog područja zemljišta i mora koji su potrebni za regen-erisanje resursa koje ljudska populacija potroši i da upije i učini bezopasnim odgovarajući otpad. ”

http://en.wikipedia.org/wiki/Ecological_footprint

Ekologija

„Ekologija je interdisciplinarno naučno proučavanje interakcija između organizama i njihove životne sredine. Ekologija je takođe proučavanje ekosistema. Pošto se ekologija odnosi na bilo koji oblik biodiverziteta, ekolozi mogu da vrše istraživanja na najmanjim bakterijama sve do globalnog toka atmosferskih gasova koji su regulisani fotosintezom i disanjem u ritmu udisaja i izdisaja organizama u bios-feri. Ekologija je nedavna disciplina koja je proistekla iz prirodnih nauka u kasnom XIX veku. Ekologija nije sinonim za životnu sredinu, environmentalizam ili nauku o životnoj sredini. Ekologija je blisko vezana za discipline fiziologije, evolucije, gene-tike i ponašanja.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Ecology

Ekološka pravda

„Ekološka pravda (EJ) odnosi se na nepravično raspodeljene terete životne sredine koje nose grupe poput rasnih manjina, stanovnika ekonomski nepovoljnijih područja, ili članovi nacija u globalnom jugu.

Pobornici ekološke pravde uopšteno vide životnu sredinu kao nešto što obuhvata ono gde "živimo, radimo i igramo se (nekad se dodaju "molimo" i "učimo") i nastoje da otklone nepravednu raspodelu tereta životne sredine (zagađenje, industrijski objekti, kriminal, itd.) i da pravedno raspodele pristup dobrima životne sredine kao što su hranljive namirnice, čist vazduh i voda, parkovi, rekreacija, zdravstvo, obra-zovanje, prevoz, sigurni poslovi, itd. Samoopredeljenje i učestvovanje u donošenju odluka su ključne stavke ekološke pravde.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Environmental_justice

Ekološke izbeglice

Ekološke izbeglice su ljudi koji su prisiljeni da napuste svoje prirodno stanište, kratkoročno ili dugoročno, zbog velikog poremećaja u životnoj sredini (prirodnoj i/ili uzrokovanoj od strane ljudi) koji je doveo u opasnost njihovo postojanje i/ili ozbiljno uticao na kvalitet života.


Ekosistem

„Ekosistemi opisuju mrežu odnosa među organizmima na različitim nivoima organizacije.”

http://bit.ly/glossary-ecosystem

Energetska zajednica

„Energetska zajednica, koja se u prošlosti nazivala Energetska zajednica jugois-točne Evrope, je međunarodna organizacija osnovana između Evropske Unije (EU) i brojnih trećih zemalja radi proširenja internog energetskog tržišta EU ka jugois-točnoj Evropi i šire.”

https://en.wikipedia.org/wiki/Energy_Community

Efekat staklene bašte

„Efekat staklene bašte je proces kojim termalnu radijaciju sa površine planete upijaju atmosferski gasovi staklene bašte i zato se ona sadržava u atmosferi, pri čemu zagreva planetu. Zemljin prirodni efekat staklene bašte čini mogućim život kakav poznajemo. Međutim, ljudske aktivnosti, prvenstveno sagorevanje fosilnih goriva i seča šuma, pojačali su taj prirodni efekat staklene bašte, time uzrokujući globalno zagrevanje, koje se još zove antropogeno globalno zagrevanje.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Greenhouse_effect

Zaštita životne sredine

„Zaštita životne sredine je praksa zaštita životne sredine na nivou pojedinca, organ-izacije ili vlade, radi dobrobiti prirodne životne sredine i (ili) ljudi.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Environmental_protection

Kjoto protokol

„Prvi veliki pokušaj UNFCCC-a da se bavi klimatskim promenama rezultirao je Kjoto protokolom. Dogovoren 1997. godine, postavio je obavezujuće ciljeve smanjenja gasova staklene bašte za prosečno 5.2% manje od nivoa 1990. godine, do 2012. Sto osamdeset tri zemlje, ne uključujući SAD, ratifikovale su Kjoto protokol. Stupio je na snagu u februaru 2005. i zemlje učesnice postigle su ciljeve smanjenja za prvi period, od 2008. do 2012. Protokolom zemlje su svrstane u tri grupe u zavisnosti od svoje sposobnosti da smanje emisije.”

bit.ly/glossary-kyoto-protocol

Kompenzacija za emisiju ugljenika

„Kompenzacija za emisiju ugljenika je finansijski instrument čiji cilj je smanjenje emisije gasova staklene bašte. Kompenzacije za emisiju ugljenika mere se u tonama ekvivalenata ugljen-dioksida (CO2e) i mogu predstavljati šest osnovnih kategorija

gasova staklene bašte. Jedna kompenzacija za emisiju ugljenika je smanjenje od jedne metričke tone ugljen-dioksida ili njegovih ekvivalenata u drugim gasovima staklene bašte.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Carbon_offset

Konsenzus

„Konsenzus se u engleskom definiše, prvo, kao opšte slaganje i, drugo, kao grupna solidarnost ili verovanje ili osećanje. Bliski ekvivalentni izraz bi mogao biti „kolek-tivni dogovor” grupe, imajući u vidu da je i dalje moguć visok nivo varijacije među pojedincima, a svakako, ako mora postojati individualna posvećenost istrajnosti u odluci za akciju, ova varijacija ostaje bitna.”

Konzervativna biologija

„Konzervativna biologija je naučno proučavanje prirode i statusa Zemljinog biodi-verziteta sa ciljem zaštite vrsta, njihovih staništa i ekosistema od prevelike stope izumiranja. To je interdisciplinarna oblast koja se oslanja na nauku, ekonomiju i praksu upravljanja prirodnim resursima.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Conservation_biology

Konferencija stranaka (COP)

„Vrhovno telo UNFCCC (videti kasnije). Trenutno se sastaje jednom godišnje da bi napravilo pregled napretka Konvencije. Reč konferencija se ne koristi ovde u značenju sastanak već „udruženje”, što objašnjava naizgled suvišan izraz „četvrta sesija Konferencije stranaka”.


Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC)

„Osnovan 1988. od strane Svetske meteorološke organizacije i Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija, IPCC istražuje svetsku naučnu i tehničku literaturu i obja-vljuje izveštaje koji su nadaleko priznati kao najverodostojniji postojeći izvori infor-macija o klimatskim promenama. The IPCC je nezavisan u odnosu na Konvenciju.”


Nenasilje

Nenasilje u širem smislu se odnosi na niz naučenih interakcije između ljudi i ključno je za mirno rešavanje konflikata. Kao filozofski i strateški pristup konfliktima, nudi različite metode borbe protiv nepravde i ugnjetavanja. One variraju od ekon-omskih bojkota, do štrajkova, demonstracija i ubeđivanja. Džin Šarp je napravio slavnu seriju knjiga u kojoj je naveo 198 nenasilnih metoda. U poređenju sa nasilnim metodama rešavanja konflikata, one dovode do bržih i održivijih rešenja sa manjim brojem gubitaka i većom podrškom javnosti.


Nenasilne direktne akcije

„Nenasilna direktna akcija (NVDA) je bilo koji oblik direktne akcije koji se ne oslanja na taktiku nasilja. Učenje Mohandasa Gandija o Satjagrahi (ili sili istine) inspirisalo je mnoge pobornike nenasilne direktne akcije, iako upotreba nenasilja ne podra-zumeva uvek ideološku posvećenost pacifizmu.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Direct_action

Održivi razvoj

„Održivi razvoj je obrazac korišćenja resursa koji ima za cilj da zadovolji ljudske potrebe uz očuvanje životne sredine kako bi se ove potrebe mogle zadovoljiti ne samo u sadašnjosti, već i u budućim generacijama. Oblast održivog razvoja se može konceptualno podeliti na tri sastavna dela: ekološka, ekonomska i sociopo-litička održivost.”

http://nrg4sd.org/sustainable-development

Održivo življenje

Održivo življenje je životni stil koji se fokusira na manju potrošnju i korišćenje resursa kako od strane pojedinaca, tako i društava, kako bi se osiguralo da se nijedan resurs ne iskoristi brže nego što može da se obnovi. To obuhvata sve naše životne aktivnosti uključujući izbore prevoza, upotrebu energije, ishranu i stanovanje.

Otisak ugljenika

„Otisak ugljenika je „ukupna količina emisije gasova staklene bašte (GHG) koju ispusti neka organizacija, događaj ili proizvod”. Radi jednostavnijeg izveštavanja, često se izražava u ispuštenoj količini ugljen-dioksida ili njegovog ekvivalenta u drugim gasovima.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Carbon_footprint

Pariški sporazum

„Pariški sporazum je sporazum unutar Okvirne konvencije UN-a o klimatskim prom-enama (UNFCC), koji se bavi ublažavanjem emisija gasova staklene bašte, prilagođa-vanjem i finansijama, potpisan 2016. Dugoročni cilj o temperaturi u Pariškom sporazumu je da se zadrži povećanje globalne prosečne temperature na dobrano ispod 2 °C u odnosu na pre industrijski nivo; i da nastavi sa nastojanjima da se ograniči povećanje od 1.5 °C, tvrdeći da bi to značajno smanjilo rizike i posledice klimatskih promena.”

https://en.wikipedia.org/wiki/Paris_Agreement

Prilagođavanje

„Prilagođavanje u prirodnim ili ljudskim sistemima je odgovor na trenutne ili očekivane klimatske stimuluse ili njihove posledice, kojim se umanjuje šteta ili koriste dobre prilike.”

http://bit.ly/ipcc-glossary-ad

Tržište ugljenika

“Popularan ali varljiv termin za sistem trgovine putem kojeg države mogu da kupe ili prodaju jedinice emisije gasova staklene bašte u nastojanju da ispoštuju svoju nacionalno ograničenje emisija, bilo u okviru Protokola iz Kjota ili drugih sporazuma, kao što su oni između država članica Evropske Unije. Termin potiče od činjenice da je ugljen-dioksid prevlađujući gas staklene bašte i drugi gasovi se mere u jedini-cama pod nazivom „ekvivalenti ugljen-dioksida”.”


Ublažavanje

„U kontekstu klimatskih promena, ljudska intervencija radi smanjenja izvora ili pojačanja upijanja gasova staklene bašte. Neki od primera su efikasnije korišćenje fosilnih goriva za industrijske procese ili proizvodnju električne energije, prelazak na solarnu ili energiju vetra, poboljšanje izolacije zgrada i širenje šuma i drugih „upijača” kako bi uklonili veće količine ugljen-dioksida iz atmosfere.”


Usluge ekosistema

„Čovečanstvo ima koristi od mnoštva resursa i procesa kojima nas snabdevaju prirodni ekosistemi. Zajedno, ove koristi su poznate kao usluge ekosistema i podra-zumevaju proizvode poput čiste pijaće vode i procese poput razgradnje otpada.”

http://en.wikipedia.org/wiki/Ecosystem_services

UNFCCC

„Okvirna konvencija UN-a o klimatskim promenama je međunarodni sporazum o životnoj sredini (trenutno jedini međunarodni propis o klimi sa širokim legitimitetom, delimično zato što ima gotovo univerzalno članstvo) donet na Konferenciji UN-a o životnoj sredini i razvoju (UNCED), neformalno poznatoj kao Samit planete, održan u Rio de Žaneiru od 3. do 14. juna 1992. Cilj ovog sporazuma je „stabilizovanje koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji će sprečiti opasno antropogeno mešanje u klimatski sistem”.”

http://bit.ly/wikipedia-unfccc

Documents

SADRŽAJgaiakosovo.org/wp-content/uploads/2020/02/C4C_ProblemsSolution… · Količina ovih gasova staklene bašte se neprestano povećava poslednjih decenija zbog industrijalizacije