Deceniju primarnih destrukcija nasledila decenija izneverenih oekivanja i totalnih promaaja

Deceniju primarnih destrukcija nasledila decenija izneverenih oekivanja i totalnih promaajaBitno modifikovana, inovirana i aurirana verzija

Ovaj lanak jeinovirana, ne samo aurirana nego i modifikovana, verzija ranije publikovanog lanka (2010.) pod naslovomGlavna, ira ekonomska faktografija o SPS dekadi propadanja i DOS dekadi izneverenih oekivanja. Formalni razlog je u tome to je bilo nuno da se dosta velika numerika faktografija aurira sa podacima za poslednje dve-tri godine. A sutinski razlog je bio u potrebi da se definitivno potvrdi, zakljui slaba ocena i prethodnoj deceniji; o deceniji devedesetih, takva ocena je ve davno zacementirana. Za opredeljenje da se ovaj lanak temeljno aurira, inovira i modifikuje, od odluujueg znaaja bilo je upravo to to sadri dosta obimnu faktografiju, tako da slinim intervencijama nee biti podvrgavani mnogi drugi lanci, izuzev najznaajnijeg/najitanijegSumorna ekonomska stvarnost Srbije umesto oporavka stagflacija .

Okosnicu ovog lanka ini dvodekadno to aznai da je snano izraena vremenska komparacija - revalorizovanje faktografije o ekonomskoj stvarnosti Srbije o sledeim aspektima:

Tabela 1 -Inflacija (1960-2009), monetarni agregat M2 i buetska potronja: sueni aspekti makrostabilnosti prema paradigmi trinog fundamentalizma

Tabela 2. -Stope pada/rasta GDP (godinji %) Srbije 1990-2010 sa baznim indeksima 1989 = 100

Tabela 3-Bruto nacionalna tednja i investicije i rast mase zarada, plata - u ekonomiji Srbije

Tabela 4 -Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 1965-2011, teko optuuju

Tabela 5-Najvaniji aspekti ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz, deficiti, externi dug, FDI vie nego zabrinjavajua situacija

Tabela 6 -Industrija i poljopirvreda - devastirani fundamenti realne ekonomije; korelacija sa kretanjem GDP (% procenti promena u realnom izrazu)

Optepoznato jedaMarket fundamentalism strategy i na njoj zasnovani tzv.Washington consenzus, koji su bili Alfa i Omega, neka vrsta "Svetog pisma"tranzicionih procesa u Centralno-istonim (i Balkanskim) zemaljama, stajali na stanovitu da je,uz privatizaciju dravnih i drutvenih preduzea, klju uspeha tranzicionih procesa, lei u obezbeivanju makrostabilnosti. A ona, smatralo se, zavisi od varijabila koje nisu endogene u trinom sistemu (koje nisu njegov organski, samoreguliui deo): od monetarne politike (kol 4 i 5 tabele 1) koja mora biti restriktivna/vrsta, i od rigorzno kontrolisanje i depresiranje javne potronje, posebno dravne (kol. 6 i 7 u tabeli 1). Ako se to ini uspeno, inflacija (u koloni 2 i 3) e biti niska, tj. stope e biti blie nuli nego dvocifrenom pragu. Dalje, u tom sluaju, prema ovoj paradigmi, pitanja ekonomskog rasta (tabela 2), bruto nacionalne tednje i investicija, rasta mase zarada, plata (u tabeli 3), kao i (ne)zaposlenosti (tabela 4), nee se javljati kao problem (sem kratkorono, ekscesno), budui da su sve to endogene komponente samoreguliueg, slobodnog trita.

Tabela 1

Inflacija (1960-2011), monetarni agregat M2 i budetska potronja i bruto javni (dravni) dug glavne komponente redukovanog, suenog koncepta makrostabilnosti prema paradigmi trinog fundamentalizma

Indeksi, rethodna godina = 100Inflation, consumer prices (annual %)Money and quasi money growth (annual %)Money and quasi money (M2) as % of GDPGeneral government total expenditure, % of GDPGeneral government gross debt, % of GDP

1234567

1960106,6

1961106,2

1962107,6

1963103,6

1964108,7

1965128,5

1966123,4

1967107,4

1968104,6

1969107,3

1970110,2

1971116,5

1972115,6

1973118,4

1974125,6

1975124,8

1976109,4

1977113,3

1978113,5

1979120,7

1980130,0

1981146,3

1982128,4

1983136,8

1984158,3

1985174,4

1986187,0

1987216,4

1988295,0

19891.367,0

1990691,2

1991221,0

19929.350,0

1993109,0

1994100,0

1995174,8

1996194,1

1997118,3

Inflation, average consumer prices (%change)Money and quasi money growth (annual %)Money and quasi money (M2) as % of GDPGeneral government total expenditure, % of GDPGeneral government net debt, % of GDP

199830,033,010,7

199941,125,710,9

200070,0160,811,733,7241,7

200180,692,612,536,4114,5

20028,952,816,345,881,2

20032,927,919,445,477,8

200410,631,920,642,965,4

200516,242,223,241,956,3

200610,738,727,945,243,0

20076,942,133,845,335,6

200812,49,735,644,834,2

20098,121,340,546,038,2

20106,213,143,044,644,8

201111,243,547,9

Izvori podataka i napomena:

Za kol. 2. : Statististiki godinjak 2009, tabela 11.1

a) U 1993 izraeno u hiljadama milijardi indeksnih poena

b) Zbog uvoenja novih dinara krajem januara 1994, indeks izraava odnos nivoa cena decembra 1994, prema februaru 1994.

Za kol. 3, 6 i 7IMF WEO Database 5. maja 2012

Inflation as measured by the consumer price index reflects the annual percentage change in the cost to the average consumer of acquiring a basket of goods and services that may be fixed or changed at specified intervals, such as yearly. The Laspeyres formula is generally used.

Za kol. 4 i 5WB Data base 1. maja 2012

Money and quasi money comprise the sum of currency outside banks, demand deposits other than those of the central government, and the time, savings,... International Financial Statistics (IFS). The change in the money supply is measured as the difference...

Da su loe performanse ove paradigme dole do izraaja samo u Srbiji, moglo bi se rei da jeMarket fundamentalism strategy,realna opcija, koja, eto u Srbiji, nije dobro operacionalizovana. Ali, rairena praksa i u veini drugih, ne samo postsocijalistikih zemalja, to ne potvruje, ve naprotiv,nedvosmisleno govori da se prema neem (Market fundamentalism strategy),to predstavlja samo korisnu fikciju (orijentacionu viziju), ne moe silom upodobljavati stvarnost.

I zbog toga se mora rei dastvari stoje obrnuto: javna potronja (u koloni6) jeste velika i to "bode u oi" i ispoljava se kao prvorazredni problem. Ali, barem u Srbiji,treba imati u vidu,ne samo ime je ona najvie bitno uzrokovana o tome se govori u odeljku o problemu smanjenja zaposlenosti nego i injenicu ne da je ona, javna potronja, po svojoj prirodi, objektivno, najveim delom optedrutveni, makroekonomski fiksni troak. U njoj se teko "sastavlja kraj s krajem". Prvenstvenozbog, optom destrukcijom uzrokovanog smanjenja zaposlenosti i tako generisane presije na poveanje penzionerske i drugih oblika javne potronje. Istovremeno je pomenutom destrukcijom izvrenosasecanje potencijala, sposobnosti za neophodnu tednje(akumulaciju, i kad bi za to postojala normalna sklonost)i investicija. A to znai da je saseen potencijalza ostvarivanje zadovoljavajueg rasta GDP i onemogueno njegovo podizanje na nivo pri kojemu se pomenuti optedrutveni, makroekonomski fiksni troak (javna potronja) iprevisoki fond inae mizernih plata, ne bi ispoljavali kao kao previsoki.

Alito nije sve. U nastavku emo videti da je kaoposledica ove zamene teza o korisnoj fikcije i moguoj stvarnosti, dolo do drastinog pogoranja, odnosno da je izostalo poboljanje, u svim vanijim aspektima, realnog i eksternog sektora.Tabela 2.

Stope pada/rasta GDP (godinji %) Srbije 1990-2010 sa baznim indeksima 1989 = 100

GDP growth (annual %)Ind.1989=100

90-8,092

91-9,883

92-27,260

93-30,542

942,543

956,146

967,849

9710,154

980,755

99-11,248

005,351

015,354

024,156

032,758

049,363

055,466

063,669

075,472

083,875

09-3,572

101,073

2000-103,9

1990-2010-0,8

Source World Bank national accounts data, and OECD National Accounts data files.

World Development Indicators

Kategorijalna objanjenja:

GDP growth (annual %):Annual percentage growth rate of GDP at market prices based on constant local currency. Aggregates are based on constant 2000 U.S. dollars. GDP is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources.

Budui da ni za podatkeiz gore navedenog meunarodnog izvora ne postojeponderisani proseci, nije bilo druge nego da za desetoginje periode 1990-2010 i 2000-2010, iskaemo aritmetike proseke. Oni, naravno, nisu sasvim perfektni, ali su ipak dovoljno upotrebljivii i govore mnogo.

Indeksi 1990=100 dobijeni su preraunavanjem godinjih procenata rasta.

Skreemo panju na izuzetan znaaj onoga to nam kau bazni indeksi 1980 = 100.Prvo, oni pokazuju koliko je bila velika destrukcija,duboko propadanje, u devedesetim. A indeks za 2010. od svega 73 u odnosu na 1989.godinu govori koliko je ostvareni oporavak posle 2000. godine bio slab, mlitav, daleko od neophodnog i mogueg.

Tabela 3

Bruto nacionalna tednja i investicije i rast mase zarada, plata - u ekonomiji Srbije

Bruto domaa tednja - Gross domestic savings (% of GDP)Bruto domae investicije - Gross capital formation, % od GDPPokazateljio dinamiciinvesticija - iz domaih statistikih izvoraGrossaverage monthlyearnings in economy (annual average)

Lanani indeksi investicija u osnovna sredstvaBazni indeksi(1989 = 100) izraunati iz lananih

123456

1989108,6100,0

199079,979,9

199185,368,2

199270,147,8

199362,429,8

19948826,2

199596,225,2

199694,323,892,3

19974,712,1100,824,021,1

19982,29,697,823,528,5

19990,210,570,116,417,0

2000-7,98,8113,218,691,1

2001-4,213,995,817,8129,6

2002-9,511,099,217,751,7

2003-5,014,5103,118,225,3

20041,728,3115,921,123,7

20052,823,7105,922,424,1

20062,624,124,4

20074,829,022,0

20083,229,717,9

20095,323,0-3,3

20106,322,8

Izvori

1) U kol. 2Gross domestic savings are calculated as GDP less final consumption expenditure (total consumption).

2) U kol. 3Gross capital formation (formerly gross domestic investment) consists of outlays on additions to the fixed assets of the economy plus net changes in the level of inventories. Fixed assets include land improvements (fences, ditches, drains, and so on); plant, machinery, and equipment purchases; and the construction of roads, railways, and the like, including schools, offices, hospitals, private residential dwellings, and commercial and industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by firms to meet temporary or unexpected fluctuations in production or sales, and "work in progress." According to the 1993 SNA, net acquisitions of valuables are also considered capital formation.

Source World Bank national accounts data, and OECD National Accounts data files.

Catalog Sources World Development Indicators

3) Budui da zbog poznatih razloga, u meunarodnim statistikim bazama za Srbiju nema mnogih podataka za veliki broj godina, naroito iz prve polovine devedesetih (to se vidi i iz kolona 2 i 3), u kolonama 4 i 5 ubaeni su podaci okretanju investicija iz domaih statistikih izvora, mada i tu imaproblema u komponovanju dugoronih serija, budui da se podaci od 2005. godine vie ne prate u stalnim cenema 1994. kao ranije, nego u stalnim cenema iz 2002.

4) Kol 6. Gross average monthly earnings in economy (annual average) - Rast mase mesenih bruto zarada/plata(godinji prosek)u ekonomiji zemlje ( iz Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] - sei - Selected economic indicators)Podaci u tabeli 3, iako nekompletni, izuzetno su znaajni, jer govore o sutinskim pitanjima. Budui da su ovi problemi viedecenijski, oni ubedljivo svedoe i o tome zato je tranzicija bila neophodna, ali i o uzrocima slabog oporavka u ovoj dekadi. Zakljuak je oigledan i svodi se na to da je, uprkos drastinim promenama, sutinski problem ostao nereen: u Srbiji nije uspeno ostvarena tranzicija u efikasnu trinu privredu. Tom pitanju, s obzirom na izuzetno velik znaaj, posveen je poseban lanakEfikasna trina ekonomija to je morao biti tranzicioni cilj i dalje je u Srbiji misaona imenica. Iako je situacija dramatino drugaija, ekonomija Srbije se ni funkcionalno ni materijalno nije promenila nabolje. ak mnoge injenice govore suprotno!

Ne moe se prenaglasiti koliko je velika opasnost koncentrisana upravo u ovom domenu.I ta opasnost se mora explicirati i potencirati, uvek i na svakom mestu:

Prva opasnost je domaa, vidljiva na svakom koraku napadno bavljenje, istina vanim, ali ne fundamentalnim, nego izvedenim pitanjima: koliki nam je deficit budet, gde nai nedostajue pare, preti li opasnost od bankrota drave... Jednom reju, u fokusu su razliiti aspekti ekonomske politiku, a zanemareno su fundamentalna pitanja: kako uspostaviti konkurentski, preduzetniki privredni sistem; kako uspostaviti ciljnu funkciju u vidu ostvarivnja i iskazivanja to veeg profita; kako reiti problem nepostojanja trita rada; kako eliminisati hronine deformacije u vidu poreske evazije, mekog budetskog ogranienje na svim nivoima sa primarnim aritem ubudetskim deficitima i gubicima uopte, a prvenstveno u javnom sektoru. Zatim: kako reformisati dravu i njenu operativnu nadreenost dominantnom javnom sektoru, koja ne znai nita drugo nego viepartijskiprivredni sistem, s jedne, i podreenost tajkunskoj kasti koja se naziva capture of state, s druge strane; kako izai na kraj sa ve matestaziranom korupcijom...

Druga opasnost je evropejska, vidljiva i u floskuli da evropske integracije nemaju alternativu! U emu je tu opasnost? Pa u oekivanju da e nam EU reiti gore pomenuta fundamentalna pitanja. A ona, EU, e nam, zapravo, uz poneto para, nametati market-fundamentalism policy, koja je stagnaciona i u zemljama sa razvijenim trinim sistemima; a u zemljama sa trinim ne-sistemima ne moe ih nikako uspostaviti ta strategija/politika bez neposrednog rada na njegovom utemeljenju, u emu EU nikako nije i nee biti prvozaduena a pogotovo ne izvrna,ve samo svojevrsna superviziona instanca ...

Tabele 2. sadre podatke koji, ako se itaju ne povrinski, pojavno, nego dubinski, tragajui za kauzalnou, za odgovorm na pitanje zato su takvi kakvi jesu... potvruju opravdanost potenciranja sutinskih, dobinskih promena...

Upravo u tom smislu uvrstili smo kolonu 6.Re je o podacima: Gross average monthly earnings in economy (annual average) - Rast mase mesenih bruto zarada, plata. I vidimo (bez obzira na nepostojanjetih podata podataka za nekoliko godna),da deo GDP za masu zarada, plata, raste bre od bile ega drugog i nezavisno od kretanja proizvodnje, produktivnosti, potrebe za investiranjem i oporavkom. I tojjeAhilova peta, prvorazredni problem srpske (ranije i jugoslovenske) ekonomije: nezavisno od potrebe oporavka i razvoja, akumulacija i dalje ima izrazito rezidualni karakter. To govori danemamo trite rada, na kojemu bi se uravnoteavale ne samo plate unutar svog korpusa, nego i agregat plata sa agregatom akumulacije. Logian i neizbeanzakljuak za svakog dubokomisleeg ekonomistu je da ako nemamo trita rada, ne moemo imati ni trinost, a pogotovo ne samoreguiuu, neoliberastiki postuliranu.A to je samo jedan od fundamentalnih aspekata iji prirotet reavanja, u odnosu na preokupiranost u sutini samo korektivnim ekonomsko-politikim temama, potenciramo i ovde i u drugim lancima.

Tabela 4

Podaci o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 1965-2011, teko optuuju

U hiljadama

GodinaUkupan broj zaposlenih (godinji prosek)Broj nezaposlenih (godi. pros.)Ukupno (2+3)Stopa nezaposl. (3:4)

12345

1965.1.4461091.5557,0

1970.1.5591621.7219,4

1975.1.9082862.19413,0

1980.2.3284422.77016,0

1981.2.3994402.83915,5

1982.2.4514622.91315,9

1983.2.4924742.96616,0

1984.2.5494973.04616,3

1985.2.6155283.14316,8

1986.2.6935583.25117,2

1987.2.7625583.32016,8

1988.2.7845783.36217,2

1989.2.7906073.39717,9

1990.2.7076643.37119,7

1991.2.6257143.33921,4

1992.2.5367483.28422,8

1993.2.4647393.20323,1

1994.2.4137263.13923,1

1995.2.3797763.15524,6

1996.2.3678193.18625,7

1997.2.3607503.11024,1

1998.2.3577693.12624,6

1999.2.1537362.88925,5

2000.2.0977222.81925,6

2001.2.1027692.87126,8

2002.2.0678432.91029,0

2003.2.0409472.98731,7

2004.2.0509452.99531,6

2005.2.0699923.06132,4

2006.2.0211.0053.02633,2

2007.1.9918502.84129,9

2008.1.9907932.78328,5

2009.1.8577302.58728,2

2010.1.7757302.50529,1

2011.1.7357452.48030,0

Podaci su iz oficijelnih domaih statistikih izvora, sadrani u knjizi prof. Dr. Stanko Radmilovi, "Ubrzani razvoj uz stabilnost", Financing Centar, Novi Sad, 2001, tabela 6, str. 21. Za period 1997-2011 podaci su iz statistike NBS - Tabela 26 - Zaposlenost i zarade, 2012.

Lakonski komentar podataka iz tabele 4 gotovo da i nije potreban, budui oni govore sami po sebi dovoljno. Meutim za one koji ba ne vole itanja tabela, da to ipak uinimo:

U 2011. godini bilo je:

- u odnosu na 2000. god.oko 362 hilj. manje zaposlenih, a oko23 hilj. vie nezaposlenih;

- u odnosu na 1990. god.oko 972 hilj. manje zaposlenih, a oko81 hilj. vie nezaposlenih.

Dakle, mnogoporazniju, ali i realniju sliku, pruaju podaci o broju zaposlenih. Konkretno,pad broja zaposlenih u post-tranzicionoj 2011. godini u odnosu na predtranzionu 1990. godinu za 36%,je vie negoporazna slika; zapravooptuujua kako za najvie vlasti u devedesetim, tako i za one u protekloj deceniji.

Sutinski, pad zaposlenosti u devedesetim rezultirao je iz:

-nesprovoenja tranzicije ili samo njenog fingiranja;

-meunarodnih sankcija, u osnovi,zbog pokuaja odbranei odravanja neodrive socijalistike paradigme isistema lanog socijalizma;

-NATO-o bombarderske destrukcije,necivilizacijskog i nerazumnog ina,u predveerje novog, treeg milenijuma,nikako se ne moe racionalizovati i pravdati ovakvim ili onakvim karakteristikama tadanjeg reima,ili spreavanjem tenji bilo koje nacionalne manjine u bilo kojoj dravi, da seodcepi/odvoji u posebnu dravu.

U tom smislu,posmatrano iznutra,pad zaposlenosti, injegove implikacija u vidu poveanog broja penzionera i drugih velikih pritisaka na javnu potronju,moe se, ako ne pravdati, a ono, barem donekle, razumeti.Nasuprot tome,dalji pad zaposlenosti, umesto oporavka, razume seuz porast ne samo broja nezaposlenih, nego i ve pomenutog poveanja pritiska na penzionerske i druge oblike javne potronje u protekloj deceniji, ne moe se niim opravdati. Utoliko pre to je do njega dolo,ne u uslovima oskudnosti kapitala kakva je bila u devedesetim, nego u uslovimaraspolaganja i nerazumne upotrebe nekoliko desetina milijardi dolara. Ali, i u uslovima slepog i upornog verovanja i primenjivanja market-fundamentalistike paradigme, ijepogubne karakteristiketreba jo jednom potenirati:

-za tranziciju je odprimarne vanosti je privatizacije po bilo kom modelusamo ako vodi doto bre i temeljitije destrukcije svega zateenog;

-uz privatizaciju jevano i odravanje suene, oskrnavljene makrekonomske stabilnosti;oskrnavljene zbog toga to makroekonomska stabilnost, po definiciji, znai makroekonomsku ravnoteu; a valjda je jasno date ravnotee ne moe biti ako se kretanje GDP, tednje, investicija, zaposelnosti... i uopte realne ekonomije, izbaci iz korpusa relevantnog;-izlaz,kvazi opravdanjeje bilo u oblikuformule:

1)mala i srednja preduzea i, jo vie FDI, e dovesti do brzog oporavka realnog sektorai

2) u meuvremenurazvijene zemlje e kreditima plateno osposobljavati tranju u devastiranim tranzicionim zemljama, s jedne strane, i komplementarno, s druge strane,ponudom svojih roba e zadovoljavati tako generisanu robnu tranju.

Moglo se, i moralo, znati da je to neprirodna, neeonomska, sebina formula i pre nego to se jasno pokazao nuan epolog: iz gornje formula navedeno pod 1) nije, i nije ni moglo biti realizovano, ve je ostvareno samo navedeno pod 2,kaospasonosno reenje. Dakle odnedeljive formule,realizovan je samo drugi deo. Naravno,uz kumuliranje prezaduenosti, i puzajui oporavak realnog sektora i sasvim nezadovoljavajuu zaposlenostu gotovo svim tranzicionim zemljama. Tanije, sem onih koje su se manje ili vie, na ovaj ili onaj nain,oduprle striktnoj primeni Vaingtonskog konsenzusa zasnovanog na pogubnoj maraket-fundalism strategy.

itaocu e se, s pravom uiniti, da je sve to ve mnogo puta reeno, pa je dalje ponavljanje nepotrebno. Svrenom poslu mane nema kae narodna. I zaista,ne bismo ve reeno ponavljali kad ne bi bilo i dalje vladahueg apsurda da oporavak oekujemo iz miljea u kojemu neuspeni koncept jo uvek suvereno vlada.ISrbiji e, bez sumnje, biti nametana ista ona trno-fundamentalistika doktrina koja je u prolo deceniji, dovela ne samo do neoporavka, nego i do dalje ekonomske devastacije,do drastinogsmanjenja zaposlenosti, hipertrofije javne potronje, zanemarivanje domae tednje i domaoh investicija... Jednom reju,do beznaa.

Tabela 5

Najvaniji aspekti ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz, deficiti, externi dug, FDI vie nego zabrinjavajua situacija

Exports of goods and services (% of GDP)Imports of goods and services (% of GDP)% pokrive- nosti uvoza izvozom, (kol. 2)/(kol. 3)*100Deficit platn. bil. - Current account balance, % GDPDeficit platn. bil. - Current account balance, u mlrd. USDSpoljni dug - External debt stock - u mlrd USDSpoljni dug - u odnosu na izvoz roba i uslugaFDI, net inflows (BoP, current US$)(u milionima USD)FDI, net inflows (% of GDP)

12345678910

199411,162,6

199510,845,0

19969,4454

199716,724,169,310,6273740,03,5

199823,630,976,2-0,510,9267113,00,7

199917,527,962,8-0,510,9500112,00,6

200023,940,558,9-1,8-0,211,552451,90,9

200121,339,454,1-2,5-0,312,4457177,51,6

200219,640,148,9-8,3-1,211,4379567,33,8

200322,341,853,3-7,3-1,414,23111.406,07,2

200423,550,146,9-12,1-2,914,52541.028,14,3

200526,247,255,5-8,7-2,216,12342.050,88,1

200629,951,458,1-10,2-3,019,82244.968,017,0

200730,554,755,8-16,1-6,326,12203.431,98,8

200831,157,653,9-21,6-10,330,42132.996,46,3

200929,447,062,5-7,1-2,933,12671.935,64,8

201034,951,467,9-7,2-2,832,22311.340,23,5

2011-9,1-4,1

Izvori podataka i objanjenja:

Kol. 2: Exports of goods and services (% of GDP) - Exports of goods and services represent the value of all goods and other market services provided to the rest of the world. They include the value of merchandise, freight, insurance, transport, travel, royalties, license fees, and other services, such as communication, construction, financial, information, business, personal, and government services. They exclude compensation of employees and investment income (formerly called factor services) and transfer payments. -WB WDI 28.06.2012

Kol. 3: Imports of goods and services (% of GDP)(WB DB) - Imports of goods and services represent the value of all goods and other market services received from the rest of the world. They include the value of merchandise, freight, insurance, transport, travel, royalties, license fees, and other services, such as communication, construction, financial, information, business, personal, and government services. They exclude compensation of employees and investment income (formerly called factor services) and transfer payments. - WB WDI 28.06.2012

Kol. 4: Procenat pokrivenosti uvoza izvozom, (kol. 2)/(kol. 3)*100

Kol. 5: Current account balance is the sum of net exports of goods, services, net income, and net current transfers.- podaci su iz WEO Database, April, 2012

Kol. 6: Current account balance, u mlrd. USD - podaci su iz WEO Database, April, 2012

Kol. 7 : External debt stocks (% of exports of goods, services and income) - Total external debt stocks to exports of goods, services and income - WB WDI 29. 6. 2012.

Kol. 8 - External debt stocks (% of exports of goods, services and income) - Total external debt stocks to exports of goods, services and income. - WB WDI 28.06.2012

Kol. 9. - Foreign direct investment, net inflows (BoP, current US$) - Foreign direct investment are the net inflows of investment to acquire a lasting management interest (10 percent or more of voting stock) in an enterprise operating in an economy other than that of the investor. It is the sum of equity capital, reinvestment of earnings, other long-term capital, and short-term capital as shown in the balance of payments. This series shows net inflows (new investment inflows less disinvestment) in the reporting economy from foreign investors. Data are in current U.S. dollars. - WB WDI 28.06.2012

italac e, nesumnjivo, ve na prvi pogled zakljuiti, da je tabelaNajvaniji aspekti ekonomskih odnosa Srbije s inostranstvom: izvoz, uvoz, deficiti, externi dug, FDI vie nego zabrinjavajua situacija,suvie "prenatrpana".Svesni smo da se takve tabele teko, pa otuda i retko, paljivo i temeljno itaju. Pa, ipak, tako smo postupili iz razloga to se u ovoj oblasti, moda vie nego u bilo kojoj drugoj, jasno kao na dlanupokazuje sva teina situacije u kojoj se ekonomija Srbije nalazi. I, ta vie, sva teina neophodnog oporavka, a o razvoju je danas, ini se sasvim preuranjeno, ak deplasirano i govoriti.Da bi se to videlo i razumeloneophodna jeira elaboracija od one koje se moe uklopiti u jedan odeljak, ak i veeg lanka, nego to je ovaj.Smatrali smo da na ovom mestu treba objedinjeno, makar i vudu prenatrpane tabele, dati nerasparanu faktografsku osnovu za iru elaboraciju u posebnom problemski koncipiranom lanku. U nastavku dajemo samo lapidaran komentar faktografije u tabeli 5, toujedno predstavlja naznake pitanja i problema koje e biti elborirane u tom posebnom lanku.

(1) Veoma su slabe izvozne performanse (kol. 2 i 4) koje neminovno dovode do permanentnih dugogodinih, tavie viedecenijskih spoljno-ekonomskih deficita (kol. i 5). Takoe, nedvosmisleno se vidi da su se tespoljno-deficitne makaze irile, to samo jedan od argumenata za ocenu i tvrdnju da je protekla decenija bilasve samo ne decenija oporavaka, kao to je bilo nuno i oekivano.(2) Iz takvihizvoznih i spoljno-deficitnih performansinuno proistie duniki karakter ekonomije Srbije. Moda bi tanije bilo da se kae -zaduivaki karakter. Naime,nije reo tome da ekonomija Srbijene moe bez normalnih kredita, takvih koji se uzimaju povremeno, uredno vraaju i zatim, kad zatreb, ponovo uzimaju. Nije re ni o tome da ne moebez revolving kreditirinja, stalnog zanavljanja kredita.Prava je istina da ekonomija Srbije, sa svojim sveukupnim, a napose izvoznim karakteristikama, ne moe bez stalnog poveavanja, gomilanja dugova. A to takomoe da ide neko, moda, ak, i due vreme, ali nikako ne moe sve vreme...Kad-tad nuno dolazi do udaranja glavom u zid.

(3)ta govori o tome da je ekonomija Srbija dola do tog zida. Odgovor je jasan svima i svakome. Pa i onimglavnim ekonomskim akterima protekle decenijekoji su se, na ovaj ili onaj nain,ovajdili i elegantno sklonili u stranu. Ili pod izgovorom da sepovlae sa mesta podpredsednika vlade Srbijezbog toga to je Kotunici, i njemu slinima, vanije Kosovo od spasonosnih evrointegracija; ili iz navodnih privatnih razloga, ali (valjda omakom) otkrivi pravi,izjavomda jeprolo vreme ruiaste privatizacije, a time(to prethodni guverner, naravno, nije rekao)nestaje i paravaniza kojega se vie nee moi skrivatigramzljivost i beskrupuloznost, hladno uzimajui, za srpske prilike, sramnu polamilionsku platu... itd.Ipak, nekima od glavnih, najjtrajnijih i najvlastoljubivijih ekonomskih aktera srpskog neoporavka i agonije,kao da odgovor nije jasan(itaj, kao da jo nije dosta) pa evo,ponovo se uguravaju u najviu izvrnu vlast, da Srbiju usree iluzornim FDI-spasom... !?!?(4) Ali, treba se bojati da eposledice najnesrenije kombinacije - irenja spoljnodeficitnih makaza u ekonomiji Srbije i zatvaranja makaza, tj. mogunosti, daljeg gomilanja dugova-imati oblikve vienih dubokih i irokih lomovakakvi bili:slom Antine konevertibilnosti, blokiranja devizne tednje u bankama, pljakanja naroda putem ulino-dilerskih operacija, Defina-Jezdinih piramidalnih ema... kreditiranja iz primarne emisije neposrednih korisnika/preduzea nosilaca razvoja i ouvanja srpske privrede... sve do sloma druge, Deda Avramove konvertibilnosti... Mnogi e, verovatno, rei da nema razloga za takav pesimizam, ve da "treba biti pozitivan",ba kao to redove zbija novi konglomerat vlasti: ne znajui ta treba raditi, od ega poneti... nastavlja da "prodaje maglu" u vidu floskule odlazeeg evropska integracija nema alternativu. Valjdaverujui da e EU dok udari dlanom o dlan reiti ili ostaviti na stranu svoje nereive probleme, primiti Srbiju u svoje okrilje mimo Kopenhagen kriterijumai, tek potom,urediti sve ono to u srpskoj ekonomiji i njenom ambijentu ne valja. Nema ta,treba biti hrabar i verovati u sve to!!Tabela 6

Industrija i poljopirvreda - devastirani fundamenti realne ekonomije; korelacija sa kretanjem GDP (% procenti promena u realnom izrazu)GDPIndustrial gross outputAgricultural gross outputUdeo industrije u GDP, u %Udeo poljoprivrede u GDP, u %

123456

19891,31,0

1990-7,9-11,1

1991-11,6-19,69,5

1992-27,9-30,6-17,7

1993-30,8-38,2-3,2

19942,51,36,0

19956,13,84,1

19967,87,61,5

199710,19,57,326,029,4

19981,94,4-3,226,119,0

1999-18,0-24,4-2,025,525,1

20005,211,1-13,728,023,0

20015,10,023,230,020,0

20024,51,8-3,224,313,3

20032,4-3,0-7,023,212,1

20049,37,119,522,813,3

20055,60,8-4,921,812,0

20065,24,7-0,221,811,3

20076,93,7-7,821,49,8

20085,51,18,620,710,1

2009-3,1-2,12,218,610,6

Izvor: Economic statistics and forecasts [EBRD - Economics] - Selected economic indicators (SEI)

U kritikom promiljanju ekonomskih performansi Srbije primetna jenepodnoljiva ravnodunost prema stanju u realnoj ekonomiji, prvenstveno u industriji i agraru. A ono je takvo da se te grane, blago reeno, "jedva dre na nogama" i ne vidi se kako i kad bi mogle postati lokomotive, driving forces, ubrzanog oporavka i razvoja ekonomije u celini.

Valjda i ne treba troiti rei na dokazivanje da jeu industrijiskom sektorusva, ili gotovo sva, panja bila usmerena na privatizaciju onog skromnijeg dela koji je inio manji broj boljih, uglavnom srednjih i malih preduzea, a prema svemu drugom ispoljavan je arogantno destruktivan odnos, naroito prema "sloenim sistemima", kombinatima, SOUR-ima... Nije sporno da su to bila neefikasna preduzea, ali se pokazalo netanim da e na njihovim ruevinama izbujati strane investicije u proizvodne kapacitete i da e nova privatna mala i srednja preduzea ispoljiti enorman razvojni potencijal. Ova lakonska politika bi se mogla figurativno opisati kao "masovno putanje niz vodu",bez "gubljenja vremena" na pokuaje da se barem jedan deo njih, dokapitalizacijom i strukturnim prilagoavanjem u pravom smislu rei, odri na nogama i izvede na put oporavka i daljeg razvoja.Vladala je prava histerija, pa i meu najpoznatijim ekonomistima, da te "socijalistike dinosauruse" treba prodavati poto-poto, pa i "za jedan dinar", ili lih jednostavno iikvidirati. Drugim reima, reiti ih se po svaku cenu, da ne bi smetalinovojtranziciono-industrijskoj revoluciji,koja je utoliko privlanija jer i ne trai da drava u njoj ni na koji nain praticipira rainvestiranjem barem dela tranzicionih prihoda koje je sebi prigrabila i troila za razne druge svrhe... Rezultat takve, blago reeno, neodgovorne politike,danas se jasno ogleda u deindustrijalizovanoj realnoj ekonomiji.Slina, ako ne i gora, je situacija saagrarnim sektorom. Istina, destruktivan odnos prema ovoj kapitalno zahtevnoj grani zbog dugih ciklusa proizvodnje, uvanja i troenja, postao jeintenzivan i efektivan jo u "poslednjim danima one, Velike Jugoslavije", dakle i pre "oklevajue" a pogotovo pre intenzivno rasprodajne (ruiaste", kako je nazva dini bivi guverner NBS Radovan Jelai) privatizacije i prirodnih agrarnih resursa, poetkom ove decenije. Pritom, svaka ast primerima prave farmerizacije kojih je sasvim nedovoljno da bi oni bili obeleje tog lanog agrarnog strukturnog prilagoavanja, u stvari agrarne destrukcije. Jer, ostaviti proizvodnju sa tako dugim ciklusima na preivljavanje sa tananim sopstvenim sredstvima, odnosnousmeriti je prema uvek, za nju, praznim budetskim jaslama,bez zadovoljavajue kreditne podrke i komercijalnih banaka i Narodne banke u okviru projektovane emisije primarnog novca (a nikako iznad toga), ili alternativno, bez odvajanja znaajnijeg dela tranzicionih prihoda za participaciju u njenim objektivno uslovljenim potrebama, nije moglo znaiti nita drugo nego njenoobogaljivanje, retardaciju sve do granice obezbeivanje golog preivljavanja stanovnitva.Eto, to nam je skica, "slika i prilika", dananjeg realnog sektora ekonomije Srbije.