Sadržaj - bg.vi.sud.rs NOVI-10-12-2018-latinica.pdf · Rukovodilac odelenja pisarnice Posebnog odel enja za organizovani kriminal i Odel enja za ratne zlo čine Višeg suda u Beogradu,

Viši sud u Beogradu, ažuriran 10.12.2018.godine Страна 2

Sadržaj:

1. OSNOVNI PODACI O VIŠEM SUDU U BEOGRADU I INFORMATORU ................................... 5

1.1. INFORMATOR O RADU ................................................................................................................. 5

1.2. OSNOVNI PODACI ......................................................................................................................... 6

1.2.1.SEDIŠTE VIŠEG SUDA U BEOGRADU ...................................................................................... 7

1.2.2. KONTAKTI .................................................................................................................................... 8

1.2.3. RASPORED RADNIH PROSTORIJA U VIŠEM SUDU U BEOGRADU ................................... 9

1.2.4. RADNO VREME I SUDSKI ODMORI......................................................................................... 9

1.2.5. KUĆNI RED ................................................................................................................................. 10

2. ORGANIZACIONA STRUKTURA VIŠEG SUDA U BEOGRADU ............................................... 10

2.1.GRAFIČKI PRIKAZ ORGANIZACIONE STRUKTURE ............................................................. 11

2.2. SUDSKA UPRAVA ......................................................................................................................... 12

2.3.SUDSKA ODELJENJA ................................................................................................................... 13

ODELJENJE ZA PRETHODNI POSTUPAK ................................................................................... 14

PRVOSTEPENO KRIVIČNO ODELJENJE ..................................................................................... 14

DRUGOSTEPENO KRIVIČNO ODELJENJE ................................................................................. 15

ODELJENJE ZA MALOLETNIKE .................................................................................................. 15

POSEBNO ODELJENJE ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL ........................................................ 15

ODELJENJE ZA RATNE ZLOČINE................................................................................................ 16

POSEBNO ODELJENJE ZA SUZBIJANJE KORUPCIJE ............................................................... 17

PRVOSTEPENO GRAĐANSKO ODELJENJE ............................................................................... 17

DRUGOSTEPENO GRAĐANSKO ODELJENJE ............................................................................ 18

ODELJENJE ZA POSTUPANJE PO ZAHTEVIMA ZA REHABILITACIJU ................................ 19

ZAŠTITA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU ........................................................... 20

SPREČAVANJE NASILJA U PORODICI ....................................................................................... 21

ODELJENJE SUDSKE PRAKSE ..................................................................................................... 22

– Redakcija Biltena sudske prakse – .................................................................................................. 22

SUDIJA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA ........................................................................ 23

SUDIJE ZA NADZOR PRITVORENIKA ........................................................................................ 23

ZAMOLNICE .................................................................................................................................... 23

SEDNICA ODELJENJA ................................................................................................................... 24

2.4. SUDIJE ........................................................................................................................................... 24

2.5.SUDIJE-POROTNICI ..................................................................................................................... 26

2.6. SUDSKO OSOBLJE ....................................................................................................................... 26

2.7. SUDIJSKI POMOĆNICI, PRIPRAVNICI I VOLONTERI ......................................................... 27

2.8.SLUŽBA ZA POMOĆ I PODRŠKU SVEDOCIMA I OŠTEĆENIMA ......................................... 28

2.9. SUDSKA PISARNICA .................................................................................................................... 28

2.9.1. PRIJEMNA KANCELARIJA ...................................................................................................... 30

2.9.2.EKSPEDICIJA............................................................................................................................... 30

2.9.3.ARHIVA ........................................................................................................................................ 30

2.10. DAKTILOBIRO ............................................................................................................................ 31

2.11. ODELJENJE ZA INFORMATIKU I ANALITIKU ................................................................... 31

2.12. RAČUNOVODSTVO .................................................................................................................... 31

2.13. ODELJENJE ZA JAVNE NABAVKE ......................................................................................... 32

2.14. TEHNIČKA SLUŽBA .................................................................................................................. 32

2.15. TABELARNI PRIKAZ UPOREDNIH PODATAKA O PREDVIĐENOM I POPUNJENOM BROJU IZVRŠILACA NA RADNIM MESTIMA U VIŠEM SUDU U BEOGRADU........................ 32

2.15.1. ZASTUPLJENOST MUŠKARACA I ŽENA U VIŠEM SUDU U BEOGRADU .................... 33

2.15.2. STAROSNA STRUKTURA PO SUDIJAMA ........................................................................... 33

2.15.3. STAROSNA STRUKTURA PO ZAPOSLENIMA ................................................................... 33

3.OPIS FUNKCIJA STAREŠINA ........................................................................................................ 34

3.1. BIOGRAFIJA PREDSEDNIKA SUDA ......................................................................................... 38

4. OPIS PRAVILA U VEZI SA JAVNOŠĆU RADA ............................................................................ 39

4.1. PRISTUSTVO NA GLAVNIM PRETRESIMA I ISKLJUČENJE JAVNOSTI ......................... 41

4.2. FOTOGRAFISANJE, VIDEO I ZVUČNO SNIMANJE ............................................................. 41


4.3. SAOPŠTENJA ZA JAVNOST ....................................................................................................... 42

4.4. NOVINARSKA AKREDITACIJA .................................................................................................. 42

4.5. POLOŽAJ OSOBA SA INVALIDITETOM U POSTUPCIMA PRED VIŠIM SUDOM U BEOGRADU .......................................................................................................................................... 43

5. NAJČEŠĆE TRAŽENE INFORMACIJE U VIŠEM SUDU U BEOGRADU ................................ 43

5.1.TABELARNI PRIKAZ BROJA I STRUKTURE ZAHTEVA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA U 2017. GODINI ....................................................... 44

6. OPIS NADLEŽNOSTI, OVLAŠĆENJA I OBAVEZA VIŠEG SUDA U BEOGRADU ................. 45

6.1. OSNIVANJE I NADLEŽNOST VIŠEG SUDA U BEOGRADU ................................................. 45

VIŠI SUD U BEOGRADU - NADLEŽNOST POSEBNIH ODELJENJA (Posebnog odelјenja - za organizovani kriminal i Odelјenja za ratne zločine) ............................................................................ 47

6.2. ŠEMATSKI PRIKAZ POLOŽAJA VIŠEG SUDA U BEOGRADU ............................................. 48

7. OPIS POSTUPANJA VIŠEG SUDA U BEOGRADU ..................................................................... 48

7.1. UPISNICI VIŠEG SUDA U BEOGRADU .................................................................................... 49

7.2. PRIJEM I RASPODELA PREDMETA ......................................................................................... 49

7.3. ODSTUPANJE OD REDOSLEDA PRIJEMA I RASPODELE PREDMETA ............................ 50

7.4. GODIŠNJI RASPORED POSLOVA ............................................................................................. 51

7.5. IZVEŠTAJI I STATISTIKA ........................................................................................................... 52

8. PROPISI KOJE VIŠI SUD U BEOGRADU PRIMENJUJE U SVOM RADU .............................. 58

9.USLUGE KOJE VIŠI SUD U BEOGRADU PRUŽA ZAINTERESOVANIM LICIMA ................. 61

9.1.INFORMACIJE O PREDMETIMA ............................................................................................... 61

9.2. DOSTAVLJANJE DOKUMENATA KOJI SU U POSEDU SUDA .............................................. 62

9.3. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA I DOKUMENATA KOJIMA RASPOLAŽE VIŠI SUD U BEOGRADU NA INTERNET STRANICI SUDA ............................................................................... 62

9.4. PRITUŽBE GRAĐANA NA RAD SUDA ...................................................................................... 62

9.5. PRIJEM STRANAKA ..................................................................................................................... 63

9.6. PRAVNA POMOĆ .......................................................................................................................... 64

10. PODACI O PRIHODIMA I RASHODIMA .................................................................................... 65

10.1. PREGLED RASHODA ZA ZAPOSLENE................................................................................... 65

I IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2016.GODINE ......... 65

II IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2017.GODINE ........ 65

10.2. PREGLED BUDžETA ZA TEKUĆE IZDATKE ......................................................................... 67

I IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2016.GODINE ......... 67

II IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2017.GODINE ......... 68

11. PODACI O PRIHODIMA I RASHODIMA .................................................................................... 70

Izveštaj o izvršenju budžeta (za period od 01. januara – 31. decembra 2017.godine) ............................ 70

Pregled rashoda za zaposlene ............................................................................................................ 70

Pregled izvršenja budžeta za tekuće izdatke ...................................................................................... 71

12. PODACI O PRIHODIMA I RASHODIMA ................................................................................... 73

Izveštaj o izvršenju budžeta (za period od 01. januara – 30. septembar 2018.godine) ........................... 73

Pregled rashoda za zaposlene ............................................................................................................ 73

Pregled izvršenja budžeta za tekuće izdatke ...................................................................................... 74

13. PODACI O JAVNIM NABAVKAMA ............................................................................................. 76

13.1. ZAKLJUČENI UGOVORI NA OSNOVU ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA .................... 76

I Pregled zaklјučenih ugovora u 2016.godini ......................................................................................... 76

I Pregled zaklјučenih ugovora u 2017.godini ......................................................................................... 79

14. PODACI O DRŽAVNOJ POMOĆI ................................................................................................. 81

15. PODACI O PLATAMA SUDIJA I ZAPOSLENIX ........................................................................ 82

16. PODACI O SREDSTVIMA RADA ................................................................................................. 83

17. ČUVANJE NOSAČA INFORMACIJA .......................................................................................... 83

18. VRSTE INFORMACIJA KOJE SUD POSEDUJE ....................................................................... 84


18.1. VRSTE INFORMACIJA KOJE SU OBJAVLJENE NA INTERNET STRANICI ................... 84

18.2. DRUGE INFORMACIJE U POSEDU VIŠEG SUDA U BEOGRADU KOJE NISU OBJAVLJENE NA INTERNET STRANICI ........................................................................................ 84

19. VRSTE INFORMACIJA KOJIM VIŠI SUD U BEOGRADU OMOGUĆAVA PRISTUP ........... 85

19.1. ISKLJUČENJE I OGRANIČENJE SLOBODNOG PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA ............................................................................................................................. 85

19.2. POSTUPAK PO ZAHTEVIMA ZA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA .............................................................................................................................................. 87

Ovlašćeno lice ......................................................................................................................................... 87

Podnošenje zahteva ................................................................................................................................. 87

19.3. PRAVO ŽALBE ............................................................................................................................ 88

19.4. NAKNADA TROŠKOVA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA ......... 89

19.5. OBRAZAC ZAHTEVA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA ............ 90

Z A H T E V za pristup informaciji od javnog značaja........................................................................... 90

19.6. OBRAZAC ZA ŽALBU ................................................................................................................ 91

I ŽALBA PROTIV ODLUKE ORGANA VLASTI KOJOM JE ODBIJEN ILI ODBAČEN ZAHTEV ZA PRISTUP INFORMACIJI ................................................................................................................ 91

II ŽALBA KADA ORGAN VLASTI NIJE POSTUPIO/ nije postupio u celosti/ PO ZAHTEVU TRAŽIOCA U ZAKONSKOM ROKU ................................................................................................. 92

20. PRILOZI .......................................................................................................................................... 93

Pravilnik o minimumu anonimizacije sudskih odluka ............................................................................ 93


R E P U B L I K A S R B I J A VIŠI SUD U BEOGRADU Dana 29.12.2017. godine B E O G R A D U skladu sa članom 39 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni glasnik RS" broj 120/2004, 57/2005, 104/2009 i 36/2010), Uputstvom za izradu i objavlјivanje informatora o radu državnog organa ("Službeni glasnik RS" broj 68/2010) i članom 61 Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS" broj 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016 i 77/2016) objavlјuje:

IIINNNFFFOOORRRMMMAAATTTOOORRR OOO RRRAAADDDUUU VVVIIIŠŠŠEEEGGG SSSUUUDDDAAA UUU BBBEEEOOOGGGRRRAAADDDUUU

1. OSNOVNI PODACI O VIŠEM SUDU U BEOGRADU I INFORMATORU

1.1. INFORMATOR O RADU

INFORMATOR o radu Višeg suda u Beogradu predstavlјa godišnju publikaciju koja sadrži relevantne podatke o nadležnosti, organizacionoj strukturi i funkcionisanju Višeg suda u Beogradu, kao i o načinu na koji zainteresovana lica, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, mogu da ostvare svoja prava u odnosu na informacije vezane za aktivnost Višeg suda u Beogradu. Za tačnost i potpunost podataka koje sadrži Informator, odgovorno lice je predsednik Višeg suda u Beogradu, Aleksandar Stepanović sudija Apelacionog suda u Beogradu. U prostorijama Višeg suda u Beogradu, i to u sudskoj zgradi koja se nalazi u Katanićevoj ulici br.15, može se ostvariti uvid u informator i nabaviti štampana kopija informatora, a takođe se i na veb adresi ovog suda www.bg.vi.sud.rs može preuzeti elektronska kopija informatora. Informacije sadržane u informatoru biće redovno ažurirane unošenjem izmena i dopuna u sadržaju i podacima koje ova publikacija pruža. Prvi informator o radu Višeg suda u Beogradu objavlјen je u novembru mesecu 2010. godine, poslednji put je ažuriran na dan 29.12.2017. godine.


1.2. OSNOVNI PODACI

VIŠI SUD U BEOGRADU

Naziv suda Viši sud u Beogradu

Sedište suda Katanićeva 15

Predsednik suda sudija Aleksandar Stepanović

Internet stranica www.bg.vi.sud.rs

Adresa elektronske pošte [email protected]

Šifra delatnosti 75230

Matični broj 17772678

Poreski identifikacioni broj 106398735

Tekući račun - osnovni 840-959621-31

Tekući račun – din. depozit 840-238802-67

Tekući račun – sudske takse 840-29584845-11

Tekući račun – kazne, troškovi sudskog postupka i paušala

840-29558845-23


1.2.1.SEDIŠTE VIŠEG SUDA U BEOGRADU

Privremeno sedište Višeg suda u Beogradu je u zgradi pravosudnih organa u Katanićevoj ulici broj 15, u kojoj zgradi se nalazi i odelјenje za prethodni postupak, krivično odelјenje (prvostepeno i drugostepeno), odelјenje za krivične postupke prema maloletnicima i odelјenje za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetima koji se odnose na krivičnu materiju. Građansko odelјenje, odelјenje za rehabilitaciju i odelјenje za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetima koji se odnose na parničnu, vanparničnu i izvršnu materiju nalaze se u sudskoj zgradi u Timočkoj ulici broj 15, dok se posebna odelјenja Višeg suda u Beogradu i to Posebno odelјenje (za organizovani kriminal) i Odelјenje za ratne zločine, nalaze u sudskoj zgradi u Ustaničkoj ulici broj 29.

Beograd, Katanićeva ulica br.15 privremeno sedište suda,

Odelјenje za prethodni postupak, Prvostepeno krivično odelјenje,

Drugostepeno krivično odelјenje, Posebno odelјenje za suzbijanje korupcije i Odelјenje

za maloletnike Telefon: 00 381 11 63 54 600

Faks: 00 381 1163 54 954

Beograd, Ustanička ulica br.29 Posebno odelјenje za organizovani

kriminal i Odelјenje za ratne zločine Telefon: 00 381 11 30 82 514

Faks: 00 381 11 30 82 780

Beograd, Timočka ulica br.15 Prvostepeno građansko odelјenje,

Drugostepeno građansko odelјenje i Odelјenje za rehabilitaciju

Telefon: 00 381 11 30 83 400 Faks: 00 381 11 30 83 414

Виши суд у Београду, ажуриран 10.12.2018.године Страна 8

1.2.2. KONTAKTI

Uprava suda: Sekretar suda – Tanja Kolјenšić, kontakt telefon 011/635-4610; e-mail: [email protected] Upravitelј Višeg suda u Beogradu – Miroslav Slamarski, kontakt telefon 011/635-4602;

Koordinator za medije i ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja – Bojana Stanković , kontakt telefon 011/635-4604; e-mail: [email protected]

Administrativno tehnički sekretar – Jelena Wekerle, kontakt telefon 011/635-4605; e-mail: [email protected], faks: 00 381 11 63 54 951 Pisarnica:

Upravitelј pisarnice Višeg suda u Beogradu: Vesna Obradović, kontakt telefon 011/635-4603; Rukovodilac odelјenja krivične pisarnice Višeg suda u Beogradu, u sudskoj zgradi u Katanićevoj ulici br.15: Miroslav Nastasović, kontakt kontakt telefon 011/635-4726;

Rukovodilac odelјenja pisarnice Posebnog odelјenja za suzbijanje korupcije pisarnice Višeg suda u Beogradu, u sudskoj zgradi u Katanićevoj ulici br.15: Jelena Jovanović, kontakt kontakt telefon 011/635-4519;

Rukovodilac odelјenja građanske pisarnice Višeg suda u Beogradu, u sudskoj zgradi u Timočkoj ulici br.15: Zorica Stefanović, kontakt telefon 011/308-3444; Rukovodilac odelјenja pisarnice Posebnog odelјenja za organizovani kriminal i Odelјenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u sudskoj zgradi u Ustaničkoj ulici br.29: Viktor Vuković, kontakt telefon 011/308-2514.


1.2.3. RASPORED RADNIH PROSTORIJA U VIŠEM SUDU U BEOGRADU

Predsednik suda određuje raspored prostorija u sudskoj zgradi, tako da se tim rasporedom određuju prostorije za održavanje suđenja (sudnice), prijem stranaka i njihovo zadržavanje u zgradi, smeštaj predsednika, sudske uprave, sudija, sudija porotnika, sudskih odelјenja i veća, pisarnice i ostalih službi u sudu. Prilikom određivanja prostorija za sudsku pisarnicu, vodiće se računa da se strankama olakša obavlјanje poslova u sudu. Prijemna kancelarija odrediće se u neposrednoj blizini ulaza. Raspored radnih prostorija u Višem sudu u Beogradu istaknut je na vidno mesto, na ulazu u sve tri sudske zgrade i to na orijentacionim tablama. Orijentaciona tabla izrađuje se u grafičkom obliku, a može biti izrađena i u elektronskom obliku i sadrži: pregled sudskih prostorija po odelјenjima i službama, brojeve radnih prostorija u kojima se nalaze pojedina odelјenja, veća i službe sa imenima predsednika veća, odnosno sudija pojedinaca, kao i sudskog osoblјa koji neposredno postupa sa strankama. Predsednik suda određuje prostorije u kojima nije dozvolјen ulazak strankama, advokatima i drugim licima (pisarnica, arhiva, računovodstvo, računski centar i sl.). Sudskom zgradom u Katanićevoj ulici broj 15, upravlјa Viši sud u Beogradu, s obzirom na to da su u navedenoj zgradi, pored Višeg suda u Beogradu smešteni i Drugi osnovni sud u Beogradu, Više javno tužilaštvo u Beogradu i Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Predsednik Višeg suda u Beogradu određuje raspored prostorija u sudskoj zgradi u Katanićevoj ulici broj 15, u sudskoj zgradi u Timočkoj ulici br.15, kao i sudskoj zgradi u Ustaničkoj ulici br.29.

1.2.4. RADNO VREME I SUDSKI ODMORI

Radno vreme Višeg suda u Beogradu je od 7.30 do 15.30 časova i određeno je od strane predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Pojedine procesne radnje u postupku koje se smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme, kao i što će se započeti pretres i ročišta, čije bi odlaganje izazvalo nepotrebne troškove ili odugovlačenje postupka, dovršiti nakon radnog vremena.

Onim danima kada sud ne radi, (subotom i nedelјom, kao i u dane praznika i noću), sprovodiće se samo one radnje koje se po odredbama procesnih zakona smatraju hitnim, i predsednik Višeg suda u Beogradu godišnjim rasporedom poslova raspoređuje sudije i sudsko osoblјe za sprovođenje navedenih radnji, koji će naizmenično biti u sudu u dane i vreme kad sud ne radi ili će biti u pripravnosti da dođu u sud ili sprovedu takve radnje kada se za to ukaže potreba (pripravnost), i o tom rasporedu se obaveštavaju nadležni javni tužilac i policija.

Raspored korišćenja godišnjeg odmora predsednik suda sačinjava tako da u sudu ostane dovolјan broj sudija i sudskog osoblјa kako bi se obezbedilo nesmetano vođenje postupka u predmetima za koje je zakonom propisana hitnost u postupanju: pritvorskim, istražnim, postupcima prema malolenticima, puštanje na uslovni otpust, u radnim sporovima, predmetima smetanja državine, porodičnim sporovima, po predlogu za obezbeđenje dokaza ili za određenje privremenih mera i sl.


1.2.5. KUĆNI RED

Predsednik Višeg suda u Beogradu propisuje kućni red za zgrade Višeg suda u Beogradu u Katanićevoj ulici br.15, u Timočkoj ulici br.15 i u Ustaničkoj ulici br.29. Kućnim redom propisuje se način korišćenja radnih i drugih prostorija u sudskoj zgradi, vreme zadržavanja u zgradi, mere potrebne za bezbednost prostorija i ostale mere potrebne za čuvanje sredstava za rad i drugih predmeta koji se nalaze u sudu. Kućnim redom utvrđuju se obaveze lica koja koriste prostorije suda ili se u njima privremeno zadržavaju. Sa kućnim redom upoznaju se sudije i sudsko osoblјe, a izvod iz kućnog reda, koji se odnosi na građane, ističe se na vidnom mestu u sudu ili na drugi pogodan način. U slučaju kršenja kućnog reda od strane stranaka ili drugih lica u sudskoj zgradi, pravosudna straža može primeniti samo one mere koje su određene zakonom i pravilnikom o pravosudnoj straži. Stranke i lica koja borave u sudskoj zgradi dužni su da se pridržavaju kućnog reda i da ne remete rad suda. Sudije, sudije porotnici, sudsko osoblјe i pravosudna straža dužni su da se prema strankama i licima, koja se nalaze u sudskoj zgradi ili prisustvuju izvođenju pojedinih radnji u toku sudskog postupka, odnose tako da poštuju dostojanstvo njihove ličnosti. Detalјan pregled kućnog reda za sve tri sudske zgrade Višeg suda u Beogradu može se pogledati na internet stranici ovog suda www.bg.vi.sud.rs.

2. ORGANIZACIONA STRUKTURA VIŠEG SUDA U BEOGRADU

Unutrašnje uređenje i rad Višeg suda u Beogradu regulisani su Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS" br.116/2008, 104/2009, 101/2010, 121/2012, 101/2013, 111/2014 i 117/2014 ), Zakonom o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS” br.116/2008, 104/2009, 101/2010, 101/2011 i 101/2013) i Sudskim poslovnikom ("Službeni glasnik RS" br.110/2009). U Višem sudu u Beogradu radni zadaci i poslovi obavlјaju se u sledećim organizacionim jedinicama:

1. SUDSKA UPRAVA

2. SUDSKA PISARNICA

3. DAKTILOBIRO

4. ODELJENJE ZA INFORMATIKU I ANALITIKU

5. RAČUNOVODSTVO

6. ODELJENJE ZA JAVNE NABAVKE

7. TEHNIČKA SLUŽBA


2.1.GRAFIČKI PRIKAZ ORGANIZACIONE STRUKTURE


2.2. SUDSKA UPRAVA

Poslovima sudske uprave rukovodi predsednik suda – sudija Aleksandar Stepanović. Za zamenike predsednika suda određuju se sudije:

• sudija Svetlana Aleksić • sudija Ivan Ilić

Zamenicima predsednika suda pored opštih poslova poveravaju se posebne obaveze

ovlašćenja i odgovornosti i to:

• Sudiji Svetlani Aleksić – prvom zameniku, donošenje i potpisivanje akata sudske uprave u odsustvu predsednika suda koji nisu u isklјučivoj – neprenosivoj nadležnosti predsednika suda, postupanje po žalbama u IK predmetima u odsustvu predsednika suda, postupanje po pritužbama i zahtevima za izuzeće u krivičnim predmetima, poslovi u vezi sa stručnim usavršavanjem i raspoređivanjem sudijskih pomoćnika, kao i prijem stranaka u krivičnim odelјenjima;

• Sudiji Ivanu Iliću – obavlјanje poverenih poslova sudske uprave u sudskoj zgradi u Timočkoj ulici broj 15 u građanskim odelјenjima, postupanje po pritužbama i zahtevima za izuzeće i isklјučenje u građanskim predmetima, postupanje po pritužbama i zahtevima za izuzeće i isklјučenje u predmetima rehabilitacije, sprovođenje i poslovi u vezi sa stručnim usavršavanjem i raspoređivanjem sudijskih pomoćnika, kao i prijem stranaka u građanskim odelјenjima.

U slučajevima sprečenosti zamenika predsednika suda, sudije Ivana Ilića, sudija Radmila Radić predsednik prvostepenog građanskog odelјenja i sudija Nataša Milutinović predsednik drugostepenog građanskog odelјenja, određuju se da postupaju po pritužbama i zahtevima za izuzeće i isklјučenje u građanskim predmetima i u predmetima rehabilitacije.

Poslove sekretara suda obavlјaće Tanja Kolјenšić, poslove koordinatora za medije i poslove postupanja po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, obavlјaće Bojana Stanković, poslove upravitelјa suda obavlјaće Miroslav Slamarski.

Ostale poslove sudske uprave obavlјaće:

Jelena Wekerle – poslove administrativno tehničkog sekretara;

Danijela Madžarević – poslove pomoćnika administrativno tehničkog sekretara u građanskim odelјenjima;

LJubinka Marković – savetnik za poslove maloletničke delinkvencije;

Vera Ostojić – kadrovske poslove i administrativno tehničke poslove;

Vanja Lopušina – kadrovske poslove i administrativno tehničke poslove u posebnim odelјenjima.

Poslovi u vezi sa stručnim usavršavanjem i obukom sudijskih pripravnika u krivičnom odelјenju (prvostepenom i drugostepenom), odelјenju za prethodni postupak i odelјenju za maloletnike, poveravaju se sudiji Tatjani Sretenović, a u građanskom odelјenju (prvostepenom i drugostepenom) sudiji Radmili Radić.


2.3.SUDSKA ODELJENJA

Sudije koje postupaju u istoj pravnoj oblasti ulaze u sastav sudskog odelјenja. Sudskim odelјenjem rukovodi predsednik odelјenja, koga po pribavlјenom mišlјenju odelјenja, postavlјa predsednik suda i to godišnjim rasporedom poslova. Sudije koje su raspoređene u prvostepena sudska odelјenja su predsednici veća, a u slučaju sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje ih sudija koga odredi predsednik suda. U veću sastavlјenom od dvojice sudija i trojice sudija porotnika (veće petorice) obavezni su da kao članovi veća učestvuju sve sudije. Raspored učestvovanja sudija u veću petorice određuje predsednik suda, a evidenciju o učešću vodi lice koje odredi predsednik suda. Poslovi i radni zadaci u okviru pojedinih odelјenja obavlјaju se saglasno nadležnosti određenoj zakonom.

U Višem sudu u Beogradu, s obzirom na broj sudskih veća i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti, obrazovana su sledeća sudska odelјenja:

• Odelјenje za prethodni postupak • Prvostepeno krivično odelјenje • Drugostepeno krivično odelјenje • Odelјenje za maloletnike • Posebno odelјenje za organizovani kriminal • Posebno odelјenje za suzbijanje korupcije • Odelјenje za ratne zločine • Prvostepeno građansko odelјenje • Drugostepeno građansko odelјenje • Odelјenje za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju • Odelјenje sudske prakse

Odlukom Visokog saveta sudstva o broju sudija u sudovima utvrđeno je da Viši sud u Beogradu, sa predsednikom suda, ima 100 sudija. Godišnjim rasporedom poslova u Višem sudu u Beogradu za 2018. godinu u sudska odelјenja formirana u ovom sudu raspoređeno je ukupno 75 sudija ovog suda, sa predsednikom suda. Sudija Ivan Jovičić oslobođen je vršenja sudijske funkcije za vreme obavlјanja funkcije u Visokom savetu sudstva, sudiji Maji Marinković miruje radni odnos, dok je 18 sudijskih mesta nepopunjeno. Odlukom Visokog saveta sudstva sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić, upućen je na rad u Posebno odelјenje za organizovani kriminal Višeg sudu Beogradu, a sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu Marija Aranđelović Jureša, Ivana Bursać i Svetlana Kovačević upućene su na rad u Posebno odelјenje za suzbijanje korupcije ovog suda.

Godišnjim rasporedom poslova Višeg suda u Beogradu za 2018. godinu, koji je na osnovu člana 34 stav 1 Zakona o uređenju sudova i člana 46 stav 1 Sudskog poslovnika, a nakon pribavlјenog pismenog mišlјenja sudija, utvrdio predsednik suda, određeno je da sledeće sudije postupaju u napred navedenim sudskim odelјenjima:


ODELJENJE ZA PRETHODNI POSTUPAK

1. sudija Nebojša Živković - predsednik odelјenja 2. sudija Miloš Labudović 3. sudija Darinka Šćepanović 4. sudija Ana Milošević Sve sudije Odelјenja za prethodni postupak će postupati u vojnim predmetima i

predmetima visokotehnološkog kriminala. Sudija Nebojša Živković određuje se za nadzor nad radom KDP-a.

PRVOSTEPENO KRIVIČNO ODELJENJE

1. sudija Slavica Nikolić 2. sudija Nataša Albijanić 3. sudija Dušan Agatonović 4. sudija Olivera Pajić 5. sudija Zoran Đorđević 6. sudija Vladan Ivanković 7. sudija Marina Anđelković 8. sudija Aleksandar Trešnjev 9. sudija Jelena Škulić 10. sudija Olivera Đurić 11. sudija Bojan Mišić 12. sudija Violeta Jovanović 13. sudija Nebojša Kovačević 14. sudija Vesna Božović Milošević 15. 16. 17. sudija Ana Trifunović Đuričković

Sve sudije Prvostepenog krivičnog odelјenja će postupati u vojnim predmetima i predmetima visokotehnološkog kriminala, po rasporedu koji će mesečno utvrđivati predsednik odelјenja.

Sudije Mirjana Ilić, Ana Milošević i Zoran Tejić postupaće kao predsednici veća u predmetima Prvostepenog krivičnog odelјenja u kojima je dokazni postupak u završnoj fazi.

Sudija Tatjana Sretenović postupaće kao predsednik veća, a sudija Zoran Šešić postupaće kao predsednik vanpretresnog veća, u predmetima koji ne trpe odlaganje.

Predsednici krivičnog vanpretresnog veća su:

1. sudija Tatjana Sretenović – predsednik odelјenja 2. sudija Olivera Đurić 3. sudija Vladan Ivanković 4. sudija Nataša Albijanić 5. sudija Olivera Pajić Sve sudije Prvostepenog krivičnog odelјenja određuju se da postupaju kao stalni

članovi krivičnog vanpretresnog veća. U slučaju sprečenosti prvog predsednika krivičnog vanpretresnog veća menjaće ga

drugi predsednik krivičnog vanpretresnog veća.


Sudije krivičnog vanpretresnog veća učestvovaće po potrebi i u radu krivičnog vanpretresnog veća Odelјenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu.

DRUGOSTEPENO KRIVIČNO ODELJENJE

Radi odlučivanja u drugom stepenu o žalbama izjavlјenim protiv odluka prvostepenih sudova u krivičnom postupku formiraju se sledeća veća:

1. VEĆE

1. sudija Slađana Marković – predsednik odelјenja i predsednik veća 2. sudija Zoran Tejić – član veća 3. sudija Ivana Ramić- član veća

2. VEĆE

1. sudija Snežana Petričić – zamenik predsednika odelјenja i predsednik veća 2. sudija Dušanka Đorđević – član veća 3. sudija Raša Janković – član veća 4. sudija Anja Zrelec-član veća

Predsednika veća zamenjuje prvi član istog veća. Popuna 1. veća vršiće se iz reda sudija Prvostepenog krivičnog odelјenja i 2. veća

Drugostepenog krivičnog odelјenja, prema rasporedu koji utvrđuje predsednik suda. Za vreme godišnjih odmora i u slučaju druge opravdane ili duže odsutnosti sudija,

popuna članova veća u drugostepenom krivičnom odelјenju vršiće se tako što će svako veće biti popunjavano članovima drugog veća u tom odelјenju.

ODELJENJE ZA MALOLETNIKE

1. 2. sudija Verica Vasojević 3. sudija Vera Sofrenović – predsednik odelјenja 4. sudija Dragolјub Zdravković – zamenik predsednika odelјenja

Sudije raspoređene u odelјenje za maloletnike postupaće i u predmetima visokotehnološkog kriminala, gde su učesnici u postupku maloletna lica.

POSEBNO ODELJENJE ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

1. VEĆE

1. sudija Siniša Petrović – predsednik odelјenja i predsednik veća 2. sudija Dragomir Gerasimović – predsednik veća 3. sudija Svetlana Aleksić – predsednik veća

2. VEĆE

1. sudija Dragan Milošević – predsednik veća 2. sudija Snežana Jovanović – predsednik veća 3. sudija Vladimir Mesarović – predsednik veća


3. VEĆE

1. sudija Maja Ilić – zamenik predsednika odelјenja i predsednik veća 2. sudija Velimir Lazović – predsednik veća 3. sudija Dragan Mirković – predsednik veća

4. VEĆE

1. sudija Zoran Šešić – predsednik veća 2. sudija Danko Laušević – predsednik veća 3. sudija Dušan Milenković – predsednik veća

5. VEĆE

1. sudija Mirjana Ilić – predsednik veća 2. sudija Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu – predsednik veća 3. sudija Zorana Trajković – predsednik veća

6. VEĆE

1. sudija Vinka Beraha Nikićević – predsednik veća 2. sudija Vera Vukotić – predsednik veća 3. sudija Vladimir Duruz – predsednik veća

Sudija Branislav Pantelić i sudija Milan Dilparić postupaće u istražnim predmetima Posebnog odelјenja i kao sudije za prethodni postupak ovog odelјenja.

Za predsednika krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odelјenja određuje se sudija Aleksandar Stepanović, a za zamenike predsednika krivičnog vanpretresnog veća određuju se sudija Siniša Petrović, sudija Dragan Milošević, sudija Maja Ilić, sudija Mirjana Ilić i sudija Zoran Šešić.

Sudija Branislav Pantelić određuje se za nadzor nad radom KDP-a Posebnog odelјenja Višeg suda u Beogradu.

ODELJENJE ZA RATNE ZLOČINE

1. VEĆE

1. sudija Zorana Trajković – predsednik odelјenja i predsednik veća 2. sudija Mirjana Ilić – predsednik veća 3. sudija Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu – predsednik veća

2. VEĆE

1. sudija Vinka Beraha Nikićević – zamenik predsednika odelјenja i predsednik veća 2. sudija Vera Vukotić – predsednik veća 3. sudija Vladimir Duruz – predsednik veća

Sudija Dragan Mirković određuje se da postupa u predmetima Odelјenja za ratne zločine u kojima je započet glavni pretres, a u kojima je do sada postupao u svojstvu predsednika veća.


Sudija Milan Dilparić postupaće u istražnim predmetima Odelјenja za ratne zločine i kao sudija za prethodni postupak ovog odelјenja.

Sudija Vladimir Duruz preduzimaće radnje koje ne trpe odlaganje u istražnim predmetima Odelјenja za ratne zločine i kao sudija za prethodni postupak ovog odelјenja, u slučaju sprečenosti sudije Milana Dilparića.

Za predsednika krivičnog vanpretresnog veća Odelјenja za ratne zločine određuje se sudija Vinka Beraha Nikićević, a za zamenika predsednika krivičnog vanpretresnog veća Odelјenja za ratne zločine sudija Vera Vukotić.

Sudije Posebnog odelјenja i Odelјenja za ratne zločine, po potrebi će učestvovati u radu krivičnih vanpretresnih veća oba odelјenja.

POSEBNO ODELJENJE ZA SUZBIJANJE KORUPCIJE

U Posebnom odelјenju za suzbijanje korupcije postupaće:

1. sudija Zoran Ganić – predsednik odelјenja i predsednik veća 2. sudija Ivana Bursać – predsednik veća 3. sudija Marija Aranđelović Jureša– predsednik veća 4. sudija Snežana Nikolić Garotić – zamenik predsednik odelјenja i predsednik veća 5. sudija Svetlana Kovačević – predsednik veća

Sudija Miloš Labudović i sudija Ivana Bursać postupaće kao sudija za prethodni postupak ovog odelјenja.

Za predsednika krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odelјenja za suzbijanje korupcije određuje se sudija Aleksandar Stepanović, a za zamenike predsednika krivičnog vanpretresnog veća određuju se sudija Zoran Ganić i sudija Ivana Bursać.

Sve sudije Posebnog odelјenja za suzbijanje korupcije određuju se da postupaju kao stalni članovi krivičnog vanpretresnog veća.

Sudija Miloš Labudović određuje se za nadzor nad radom KDP-a Posebnog odelјenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu.

PRVOSTEPENO GRAĐANSKO ODELJENJE

1. sudija Irena Trifunović Radulović – predsednik veća 2. sudija Valentina Todorović Vorkapić – predsednik veća 3. sudija Jelena Bogdanović – predsednik veća 4. sudija Tatjana Lemajić- predsednik veća 5. sudija Ivan Ilić – predsednik veća 6. sudija Aleksandra Leković- predsednik veća 7. sudija Draginja Marić- predsednik veća 8. sudija Slađana Pantović– predsednik veća 9. sudija LJilјana Milosavlјević- predsednik veća


10. sudija Slobodan Keranović – predsednik veća 11. sudija Dragana Marčetić- predsednik veća 12. sudija Vesna Sekulić – predsednik veća 13. sudija Sanja Knežević Jojić- predsednik veća 14. sudija Radmila Radić – predsednik odelјenja i predsednik veća 15. sudija Sanja Agatonović – zamenik predsednika odelјenja i predsednik veća 16. sudija Stanislava Mitrović – predsednik veća 17. sudija Ida Nikitović- predsednik veća 18. sudija Maja Peković Savić- predsednik veća

Sve sudije prvostepenog građanskog odelјenja određuju se za postupanje u predmetima redovnih parničnih sporova („P“), radnih i statusnih sporova („P1“), porodičnih sporova („P2“), medijskih sporova („P3“), zaštite autorskih i srodnih prava („P4“), priznanja stranih sudskih odluka („R“), u predmetima za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku („Prr1“), kao i u predmetima sudske zaštite uzbunjivača („P-uz“).

Sve sudije prvostepenog građanskog odelјenja određuju se i za odlučivanje o prigovoru protiv odluke o određivanju privremene mere shodno članu 104. stav 4. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2014 i 58/2015). Raspored postupanja sudija prvostepenog građanskog odelјenja biće određen posebnom odlukom predsednika suda.

Sve sudije prvostepenog građanskog odelјenja određuju se i za odlučivanje o prigovoru protiv rešenja u postupku izvršenja koje sprovodi javni izvršitelј na osnovu rešenja o izvršenju donetog od strane sudije pojedinca u postupku prinudne naplate sudske takse u predmetima Višeg suda u Beogradu, shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015 i 106/2016) i Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 i 106/2015). Raspored postupanja sudija prvostepenog građanskog odelјenja biće određen posebnom odlukom predsednika suda.

DRUGOSTEPENO GRAĐANSKO ODELJENJE

Radi odlučivanja u drugom stepenu o žalbama izjavlјenim protiv odluka prvostepenih sudova u građanskopravnim sporovima formiraju se sledeća veća:

1. VEĆE

1. sudija Milan Miloševski – predsednik veća 2. sudija Anđelka Opačić – prvi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac 3. sudija Konstantin Mitić Vranjkić – drugi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac

2. VEĆE

1. sudija Dragica LJumović – predsednik veća 2. sudija Jelena Kilibarda – prvi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac


3. sudija Milica Stojković – drugi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac

3. VEĆE

1. sudija Nataša Milutinović – predsednik odelјenja i predsednik veća 2. sudija Vesna Dželetović Cucić – prvi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac 3. sudija Snežana Sablјić Savić – drugi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac

4. VEĆE

1. sudija Zoran Rogić – drugi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac 2. sudija Maja Ilić - prvi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac 3. sudija Jelena Stojilković- drugi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac

5. VEĆE

1. sudija Vukica Isakov – predsednik veća 2. sudija Vladimir Vrhovšeh – prvi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac 3. sudija Mirjana Grujičić – drugi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac

6. VEĆE

1.sudija Vesna Damjanović – zamenik predsednika odelјenja i predsednik veća 2. sudija Jasminka Bakić- prvi član veća i predsednik veća u predmetima u kojima je sudija izvestilac 3. drugi član veća biće sudija Drugostepenog građanskog odelјenja po rasporedu koji će mesečno utvrđivati predsednik odelјenja Predsednika veća zamenjuje prvi član istog veća.

Za vreme godišnjih odmora i u slučaju druge opravdane ili duže odsutnosti sudija, popuna članova veća u drugostepenom građanskom odelјenju vršiće se tako što će svako veće biti popunjavano članovima sledećih veća u tom odelјenju.

Do okončanja izbora za sudije Višeg suda u Beogradu popuna članova 4. veća do punog sastava vršiće se prema posebnom rasporedu koji će utvrđivati mesečno predsednik Drugostepenog građanskog odelјenja.

ODELJENJE ZA POSTUPANJE PO ZAHTEVIMA ZA REHABILITACIJU

U predmetima odelјenja za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju u kojima se postupak vodi po odredbama Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“ broj 33/06) postupaće:


1.VEĆE

1. sudija Vesna Dželetović Cucić – predsednik odelјenja i predsednik veća 2. sudija Dragica LJumović, predsednik veća 3. sudija Jasminka Bakić – zamenik predsednika odelјenja i predsednik veća

2. VEĆE

1. sudija Milan Miloševski, predsednik veća 2. sudija Vesna Damjanović, predsednik veća 3. sudija Nataša Milutinović, predsednik veća

3. VEĆE

1. sudija Anđelka Opačić, predsednik veća 2. sudija Jelena Kilibarda, predsednik veća 3. sudija Zoran Rogić, predsednik veća

U predmetima odelјenja za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju u kojima se postupak vodi po odredbama Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“ broj 92/2011) postupaće sledeće sudije:

1. sudija Milan Miloševski 2. sudija Dragica LJumović 3. sudija Vukica Isakov 4. sudija Snežana Sablјić Savić 5. sudija Jelena Kilibarda 6. sudija Vesna Dželetović Cucić 7. sudija Vesna Damjanović 8. sudija Nataša Milutinović 9. sudija Anđelka Opačić 10. sudija Zoran Rogić 11. sudija Konstantin Mitić Vranjkić 12. sudija Milica Stojković 13. sudija Jasminka Bakić 14. sudija Maja Ilić 15. sudija Jelena Stojilković 16. sudija Vladimir Vrhovšek 17. sudija Mirjana Grujičić

ZAŠTITA PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

Na osnovu člana 7. stav 2. i člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, objavlјenog u „Službenom glasniku RS“ broj 40 od 07.05.2015.godine, a koji zakon je stupio na snagu 01.01.2016.godine:

- za vođenje postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka stranaka i odlučivanje o prigovorima, kao i za vođenje postupka i odlučivanje o žalbama u predmetima koji se odnose na krivičnu materiju Višeg suda u Beogradu i osnovnih sudova sa područja Višeg suda u Beogradu, određuju se:

1. sudija Miloš Labudović 2. sudija Ivana Ramić


3. sudija Raša Janković 4. sudija Vladan Ivanković 5. sudija Dragolјub Zdravković 6. sudija Snežana Petričić 7. sudija Verica Vasojević 8. sudija Slavica Nikolić - za vođenje postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka stranaka i odlučivanje o

prigovorima, kao i za vođenje postupka i odlučivanje o žalbama u predmetima Posebnog odelјenja Višeg suda u Beogradu određuju se sudija Aleksandar Stepanović, sudija Velimir Lazović, sudija Snežana Jovanović i sudija Danko Laušević, a u predmetima Odelјenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu određuje se sudija Vladimir Duruz.

- za vođenje postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka stranaka i odlučivanje o prigovorima, kao i za vođenje postupka i odlučivanje o žalbama u predmetima koji se odnose na građansku materiju Višeg suda u Beogradu i osnovnih sudova sa područja Višeg suda u Beogradu, određuju se sudije drugostepenog građanskog odelјenja, i to

u periodu od 01.01. do 30.04.2018.godine: 1. sudija Vukica Isakov 2. sudija Vesna Damjanović 3. sudija Jelena Kilibarda 4. sudija Konstantin Mitić Vranjkić 5. sudija Zorica Velјić

u periodu 01.05. do 31.08.2018.godine: 1. sudija Milan Miloševski 2. sudija Anđelka Opačić 3. sudija Dragica LJumović 4. sudija Vesna Dželetović Cucić

u periodu od od 01.09. do 31.12.2018.godine: 1. sudija Nataša Milutinović 2. sudija Zoran Rogić 3. sudija Snežana Sablјić Savić 4. sudija Milica Stojković 5. sudija Jasminka Bakić

SPREČAVANJE NASILJA U PORODICI

Na osnovu člana 20. Zakona o sprečavanju nasilјa u porodici, objavlјenog u „Službenom glasniku RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016.godine, čija primena je počela dana 01.06.2017.godine, sudija Ana Milošević i sudija Anđelka Opačić imenovani su za lica određena za vezu.

Shodno članu 24. navedenog zakona, radi odlučivanja o žalbama izjavlјenim protiv rešenja prvostepenih sudova u postupku odlučivanja o produžavanju hitne mere, formiraju se sledeća veća:

1. VEĆE 1. sudija Milan Londrović – predsednik veća 2. sudija Zoran Tejić – član veća


3. sudija Ivana Ramić – član veća

2. VEĆE 1. sudija Snežana Petričić – predsednik veća 2. sudija Dušanka Đorđević – član veća 3. sudija Anja Zrelec – član veća

Predsednika veća zamenjuje prvi član istog veća. Za vreme godišnjih odmora i u slučaju druge opravdane ili duže odsutnosti sudija, popuna članova veća vršiće se tako što će svako veće biti popunjavano članovima drugog veća.

ODELJENJE SUDSKE PRAKSE

Odelјenje sudske prakse čine:

1. sudija Aleksandar Stepanović – predsednik suda i predsednik odelјenja sudske prakse

2. sudija Svetlana Aleksić – prvi zamenik predsednika suda i zamenik predsednika odelјenja sudske prakse

3. sudija Nataša Albijanić – rukovodilac sudske prakse u Prvostepenom i Drugostepenom krivičnom odelјenju

4. sudija Siniša Petrović – predsednik Posebnog odelјenja za organizovani kriminal i rukovodilac sudske prakse u Posebnom odelјenju za organizovani kriminal

5. sudija Zorana Trajković – predsednik Odelјenja za ratne zločine i rukovodilac sudske prakse u Odelјenju za ratne zločine

6. sudija Zoran Ganić – predsednik Posebnog odelјenja za suzbijanje korupcije i rukovodilac sudske prakse u Posebnom odelјenju za suzbijanje korupcije

7. sudija Sanja Agatonović – rukovodilac sudske prakse u Prvostepenom građanskom odelјenju

8. sudija Vesna Sekulić – zamenik rukovodioca sudske prakse u Prvostepenom građanskom odelјenju

9. sudija Vesna Damjanović – rukovodilac sudske prakse u Drugostepenom građanskom odelјenju

10. sudija Anđelka Opačić – zamenik rukovodioca sudske prakse u Drugostepenom građanskom odelјenju

11. sudija Vera Sofrenović – predsednik Odelјenja za maloletnike U slučaju odsutnosti ili sprečenosti rukovodioca sudske prakse u Prvostepenom i

Drugostepenom krivičnom odelјenju sudije Nataše Albijanić i rukovodioca sudske prakse u Posebnom odelјenju za suzbijanje korupcije sudije Zorana Ganića, zamenjivaće ih predsednik odelјenja sudske prakse sudija Aleksandar Stepanović.

– Redakcija Biltena sudske prakse –

1. sudija Aleksandar Stepanović – glavni i odgovorni urednik Biltena sudske prakse 2. sudija Svetlana Aleksić – zamenik glavnog i odgovornog urednika Biltena sudske

prakse 3. sekretar suda Tanja Kolјenšić – sekretar redakcije 4. sudija Zoran Ganić – član redakcije 5. sudija Sanja Agatonović – član redakcije


6. sudija Vesna Damjanović – član redakcije 7. sudija Vera Sofrenović – član redakcije 8. sudija Aleksandar Trešnjev – član redakcije 9. koordinator za medije Bojana Stanković – član redakcije 10. Prof. dr Slobodan Perović – član redakcije 11. sudija Ustavnog suda i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Prof. dr

Milan Škulić – član redakcije 12. dr Miloš Stanković, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu – član

redakcije

SUDIJA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA

Sudija Aleksandar Stepanović i sudija Tatjana Sretenović određuju se da postupaju kao sudije za izvršenje krivičnih sankcija, shodno članu 33. Zakona o izvršenju krivičnih („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014).

SUDIJE ZA NADZOR PRITVORENIKA

I 1. sudija Zoran Tejić 2. sudija Zoran Đorđević 3. sudija Vladan Ivanković

II 1. sudija Miloš Labudović 2. sudija Bojan Mišić 3. sudija Ana Milošević

ZAMOLNICE

Po izlaznim međunarodnim zamolnicama i izlaznim zamolnicama podnetim po haškim konvencijama Višeg suda u Beogradu u građanskoj materiji („Pom Ig“, „Pom IgN“, „Pom IgH1“, „Pom IgH2“) postupaće sve sudije prvostepenog građanskog odelјenja Višeg suda u Beogradu. Po izlaznim zamolnicama Višeg suda u Beogradu za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima („Pom I3“, „Pom I3N“, Pom I3 - Po3“) postupaće sve sudije prvostepenog krivičnog odelјenja, odelјenja za prethodni postupak i odelјenja za maloletnike Višeg suda u Beogradu. Po izlaznim zamolnicama Posebnog odelјenja Višeg suda u Beogradu za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima („Pom I3 - Po1“, „Pom I3N - Po1“) postupaće sudije Posebnog odelјenja Višeg suda u Beogradu.


Po izlaznim zamolnicama Odelјenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima („Pom I3 - Po2“, „Pom I3N - Po2“) postupaće sudije Odelјenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

SEDNICA ODELJENJA

Na sednici sudskog odelјenja razmatra se rad odelјenja, pravna pitanja, način pobolјšanja rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od značaja za odelјenje. Sednicu sudskog odelјenja saziva predsednik odelјenja ili predsednik suda, po svojoj inicijativi ili na zahtev nekog od veća, odnosno sudije u odelјenju. Sednicom rukovodi predsednik sudskog odelјenja. Aktom o sazivanju sednice odelјenja predlaže se dnevni red, a prilažu se i materijali o kojima će se raspravlјati i dostavlјaju se predsedniku suda ako je on sazvao sednicu, svakom sudiji i sudijskom pomoćniku u sastavu odelјenja. Onaj ko saziva sednicu predlaže izvestioca i stara se o formulisanju pravnih shvatanja i zaklјučaka donetih na sednici. Svi pozvani dužni su da prisustvuju sednici, a o opravdanosti odsustvovanja vodi se evidencija u knjizi zapisnika. Za punovažan rad na sednici odelјenja potrebno je prisustvo većine sudija koji su u sastavu odelјenja, a odluka se donosi većinom glasova prisutnih sudija. Ako dođe do podele glasova na jednake delove sporno pitanje se iznosi na sednicu svih sudija. Na isti način postupiće se i u slučaju ako veće pri ponovnom odlučivanju ne postupi u skladu sa pravnim shvatanjem odelјenja. O radu sednice vodi se zapisnik u koji se unosi: ko je opravdano i neopravdano odsutan, sva mišlјenja u toku raspravlјanja, kao i rezultat glasanja. Zapisnik potpisuju predsednik odelјenja koji je rukovodio sednicom i sudijski pomoćnik koji je sačinio zapisnik. Nacrt pravnog shvatanja usvojenog na sednici sudskog odelјenja izrađuje izvestilac, a ukoliko njegov predlog nije prihvaćen nacrt izrađuje sudija koga odredi sudsko odelјenje. Nacrt se dostavlјa svim članovima odelјenja na mišlјenje, konačni tekst pravnog shvatanja potpisuju svi članovi odelјenja, a sudija koji se ne slaže sa usvojenim pravnim shvatanjem, bilo sa izrekom ili obrazloženjem, neće potpisati pravno shvatanje, već će svoje mišlјenje odvojeno izložiti i priložiti uz izvornik usvojenog pravnog shvatanja.

2.4. SUDIJE

Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS" br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 – odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015 i 63/2016 - odluka US) propisano je da za sudiju višeg suda može biti izabran državlјanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposoblјen i dostojan sudijske funkcije i koji ima šest godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.

Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva. Oglas se objavlјuje u „Službenom glasniku RS“ i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu Republiku Srbiju.

Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavlјanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu. Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud (član 147. Ustava RS). Visoki savet sudstva


pribavlјa podatke i mišlјenja o stručnosti, osposoblјenosti i dostojnosti kandidata. Podaci i mišlјenja pribavlјaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavlјanje mišlјenja sednice svih sudija iz koga potiče kandidat, kao i mišlјenje sednice svih sudija neposredno višeg suda, u koje kandidat ima pravo uvida pre izbora.

Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine. Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pored stručnosti, osposoblјenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva će posebno ceniti i vrstu poslova koje je kandidat obavlјao nakon položenog pravosudsnog ispita. Za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika obavezno se pribavlјa ocena rada. Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „izuzetno uspešno obavlјa sudijsku funkciju“ obavezno se bira na stalnu funkciju. Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom „ne zadovolјava“ ne može biti biran na stalnu funkciju.

Svaka odluka o izboru mora biti obrazložena i objavlјuje se u „Službenom glasniku RS“.

Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine. Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu. Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Stupanjem na funkciju sudiji prestaje ranija funkcija u drugom sudu.

Sudijska funkcija prestaje: na zahtev sudije, kad navrši radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavlјanje sudijske funkcije, kad ne bude izabran na stalnu funkciju ili kad bude razrešen.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavlјanje sudijske funkcije.

Osposoblјenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposoblјenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

Odlukom Visokog saveta sudstva o broju sudija u sudovima utvrđeno je da Viši sud u Beogradu, sa predsednikom suda, ima 100 sudija. Godišnjim rasporedom poslova u Višem sudu u Beogradu za 2018. godinu u sudska odelјenja formirana u ovom sudu raspoređeno je ukupno 90 sudija ovog suda. Sudija Ivan Jovičić oslobođen je vršenja sudijske funkcije za vreme obavlјanja funkcije u Visokom savetu sudstva, sudiji Maji Marinković miruje radni odnos, dok su 8 sudijskih mesta nepopunjena.

Odlukom Visokog saveta sudstva sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić, upućeni su na rad u Posebno odelјenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.


2.5.SUDIJE-POROTNICI

Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS“ br.116/2008, 104/2009, 101/2010, 121/2012, 101/2013, 111/2014 i 117/2014) propisano je da za sudiju porotnika može biti imenovan punoletni državlјanin Republike Srbije koji je dostojan funkcije sudije porotnika.

Specifičnost vezana za imenovanje je da se u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima biraju sudije porotnici iz redova stručnih lica koja imaju iskustva u radu sa decom i mladima, dok se u krivičnim postupcima prema maloletnicima sudije porotnici biraju iz redova nastavnika, učitelјa, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima. Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan, a imenuje ga Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe. Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja ima manje od sedamdeset godina života. Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na funkciji, naknadu za izgublјenu zaradu i pravo na nagradu. Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. Za Viši sud u Beogradu izabrano je 108 sudija-porotnika.

2.6. SUDSKO OSOBLJE

Položaj, prava i obaveze sudskog osoblјa regulisani su Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, broj 79/05, 81/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09 i 99/14), Sudskim poslovnikom i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Višem sudu u Beogradu.

Merila za određivanje broja sudskog osoblјa utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa, a broj sudskog osoblјa određuje predsednik suda aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Na zasnivanje radnog odnosa, prava i obaveze, stručno usavršavanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblјa, primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika, ako Zakonom o uređenju sudova nije drukčije određeno.

Sudsko osoblјe u Višem sudu u Beogradu čine: sudijski pomoćnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, informacionim, računovodstvenim, tehničkim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast.

Prema novom Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Višem sudu u Beogradu koji je donet 22.12.2015. godine i koji je stupio na snagu 25.1.2016. godine, Viši sud u Beogradu ima ukupno 400 zaposlenih, od toga 266 državnih službenika i 134 nameštenika.

U krivičnom i parničnom odelјenju Višeg suda u Beogradu, navedenim Pravilnikom utvrđena su 54 radna mesta, za koja je predviđeno 271 zaposlenih, od kojih 189 državnih službenika i 82 nameštenika, dok je u posebnim odelјenjima Višeg suda u Beogradu - Posebnom odelјenju (za organizovani kriminal) i Odelјenju za ratne zločine, navedenim


Pravilnikom utvrđeno 30 radnih mesta, za koja je predviđeno 129 zaposlenih, i to 77 državnih službenika i 52 nameštenika.

Detalјniji pregled opisa poslova zaposlenih u Višem sudu u Beogradu može se pogledati u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Višem sudu u Beogradu, sa svim izmenama, link je www.bg.vi.sud.rs/cr/articles/o-visem-sudu/uređenje/zaposleni.

U višem sudu u Beogradu na dan 1.01.2018.godine ima ukupno 380 zaposlenih koji čine sudijski pomoćnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, informacionim, računovodstvenim, tehničkim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast.

2.7. SUDIJSKI POMOĆNICI, PRIPRAVNICI I VOLONTERI

Položaj sudijskih pomoćnika, kao i svih zaposlenih u sudu, regulisan je Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005, 81/2005, 64/2007, 67/2007,116/2008, 104/2009 i 99/14).

Sudijski pomoćnici u Višem sudu u Beogradu pomažu sudiji u radu, proučavaju pravna pitanja u vezi sa radom sudija u pojedinim predmetima, izrađuju nacrte sudskih odluka i pripremaju pravne stavove za publikovanje, te vrše i druge stručne poslove pod nadzorom i uputstvom sudije, kao i druge poslove po nalogu predsednika suda.

Prema Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Višem sudu u Beogradu, za krivično i parnično odelјenje sistematizovano je 64 izvršilaca na radnom mestu sudijskog pomoćnika, dok je za posebna odelјenja ovog suda sistematizovano 26 izvršilaca na radnom mestu sudijskog pomoćnika. Sudijski pomoćnici u Višem sudu u Beogradu stiču sledeća zvanja:

• sudijski saradnik u zvanju savetnika (lice koje ima položen pravosudni ispit) • viši sudijski saradnik u zvanju samostalnog savetnika (lice koje ima položen

pravosudni ispit i najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita); Rad sudijskih pomoćnika jednom godišnje ocenjuje predsednik suda, po pribavlјenom mišlјenju sednice odelјenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen, odnosno sudije ili veća sa kojima radi ukoliko nije raspoređen u odelјenje. Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimlјivost i objavlјeni stručni i naučni radovi, dok se ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika vrši na osnovu objektivnih i jedinstvenih kriterijuma koje utvrđuje Visoki savet sudstva. Ocene su „ne zadovolјava“, „zadovolјava“, „ističe se“ i „naročito se ističe“. Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe“ može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju višeg suda. U Višem sudu u Beogradu, radi stručnog osposoblјavanja i sticanja prakse u svim oblastima sudskog rada i sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita, sudijski pripravnici obavlјaju sve poslove koje im stavi u zadatak predsednik suda ili predsednika veća-sudija. Za sudijskog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. Sudijski pripravnik prima se u osnovni, viši, privredni i prekršajni sud i prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom. Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine, dok se sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom” prima u radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.


Na obuci za obavlјanje sudijskog posla, u svojstvu volontera, a radi sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita, u Višem sudu u Beogradu trenutno se nalazi 24 pripravnika-volontera. Za volontera prima se diplomirani pravnik, bez zasnivanja radnog odnosa. Početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuka sudskog i tužilačkog osoblјa regulisana je Zakonom o pravosudnoj akademiji.

2.8.SLUŽBA ZA POMOĆ I PODRŠKU SVEDOCIMA I OŠTEĆENIMA

Na osnovu odredbe člana 11 Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ("Službeni glasnik RS" br.67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007 i 104/2009) u Višem sudu u Beogradu obrazovana je Služba za pomoć i podršku svedocima i oštećenima, koja obavlјa administrativno-tehničke poslove, poslove vezane za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, kao i poslove obezbeđenja uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona.

Rad Službe za pomoć i podršku uređuje se Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Višem sudu u Beogradu koji je predsednik Višeg suda u Beogradu doneo 25.03.2014.godine i koji je stupio na snagu 22.04.2014.godine, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.

U navedenoj službi uspostavlјa se kontakt sa službama u regionu u vezi dolaska i odlaska svedoka, kao i u vezi organizovanja videokonferencijske veze, ukoliko se svedok odluči da na taj način svedoči, kao i o drugim merama zaštite svedoka.

Takođe, u navedenoj službi vodi se evidencija o svim svedocima koji se pojavlјuju u postupku, te se o radu službe predsedniku suda dostavlјaju mesečni izveštaji, zatim se organizuju svedoku prevoz i hotelski smeštaj i vrši kontaktiranje Jedinice za zaštitu svedoka radi njenog angažovanja u vezi dolaska svedoka u sud, radi davanja iskaza.

2.9. SUDSKA PISARNICA

Administrativni i tehnički poslovi u sudu obavlјaju se u sudskoj pisarnici u sedištu suda. Ako je to celishodnije, pojedini poslovi mogu se obavlјati i u sudskim jedinicama, odnosno u odelјenjima izvan sedišta suda.

Pisarnica samostalno: • stavlјa potvrdu pravnosnažnosti i izvršnosti odluke na osnovu prethodne odluke

sudije; • overava potpise, rukopise i prepise, osim isprava namenjenih za upotrebu u

inostranstvu; • daje usmena i pismena obaveštenja na osnovu podataka iz upisnika i spisa; • prima u obliku službene beleške kratka saopštenja, izjave stranaka i drugih

zainteresovanih lica o promeni adrese, mestu boravka i danu prijema odluke kada povratnica ili dostavnica nije vraćena ili kad u njima nije naznačen dan dostave i slično;

• požuruje u slučajevima kada po nalozima nije postuplјeno u određenim rokovima i kada za požurivanje nije potrebna odluka sudije;


• pregleda pismena i ukazuje strankama na nedostatke u skladu sa svojim ovlašćenjima;

• preduzima odgovarajuće mere da se novčane kazne, troškovi postupka i oduzeta imovinska korist, posle izdate naredbe suda, uredno i brzo naplate;

• stara se da se sudske takse pravilno naplate i preduzima propisane mere u slučajevima nepoštovanja obaveze plaćanja;

• stara se da se naplate takse i troškovi postupka koji su bili predujmlјeni iz budžetskih sredstava;

• prikuplјa podatke potrebne za brisanje ili opozivanje uslovne osude; • vodi posebnu evidenciju o rokovima u hitnim predmetima (pritvorski, izvršenja pre

pravnosnažnosti, privremene mere i sl.); • vodi spisak veštaka zaduženih predmetima u određenoj materiji, spisak predmeta u

kojima se postupci vode na jezicima nacionalnih manjina, spisak predmeta korupcije i sl. Pored toga, predsednik suda može narediti da se pored napred navedenih poslova, u

pisarnici samostalno obavlјaju i druge radnje i poslovi. Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelј pisarnice, koji istovremeno može voditi i

poslove pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Poslove upravitelјa pisarnice Višeg suda u Beogradu obavlјa Vesna Obradović. Kada je pisarnica podelјena na više odseka ili odelјenja, rad odseka ili odelјenja

organizuje rukovodilac odseka, odnosno odelјenja, pod nadzorom upravitelјa pisarnice. U Višem sudu u Beogradu pisarnica je podelјena na sledeća odelјenja: • odelјenje krivične pisarnice, • Posebno odelјenje za suzbijanje korupcije, • odelјenje građanske pisarnice, • pisarnica Posebnog odelјenja za organizovani kriminal i Odelјenja za ratne

zločine. Poslove rukovodioca odelјenja krivične pisarnice Višeg suda u Beogradu obavlјa

Bojan Joksimović, poslove rukovodioca pisarnice Posebnog odelјenja za suzbijanje korupcije Višeg suda u Beogradu obavlјa Jelena Jovanović, poslove rukovodioca odelјenja građanske pisarnice Višeg suda u Beogradu obavlјa Zorica Stefanović, dok poslove rukovodioca pisarnice Posebnog odelјenja za organizovani kriminal i Odelјenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu obavlјa Viktor Vuković.

Pismena se mogu predavati sudu u periodu od 8,00 časova do 15,30 časova. Sudski spisi mogu se u sudu razgledati, prepisivati, ili tražiti određene

informacije i uverenja, od 9,00 čsaova do 13,00 časova. Šalteri krivične pisarnice Višeg suda u Beogradu nalaze se na petom spratu sudske

zgrade u Katanićevoj ulici br.15, dok se šalter građanske pisarnice Višeg suda u Beogradu nalazi u prizemlјu sudske zgrade u Timočkoj ulici br.15.

Šalteri pisarnice posebnih odelјenja (Posebnog odelјenja i Odelјenja za ratne zločine) nalaze se u prizemlјu zgrade ovog suda u Ustaničkoj ulici br.29.

Zaposleni koji obavlјaju poslove pisarnice staraju se da se sa predmetima postupa pravilno, uredno i na vreme, a naročito da se poštuju svi propisani ili određeni rokovi, da se otkloni sve što bi smetalo blagovremenom postupanju sudije u predmetu, da sudiji na vreme budu predati svi predmeti u rad čim stigne kakav podnesak ili izveštaj po kome treba doneti odluku, ili preduzeti neku drugu radnju.

Zaposleni, koji obavlјa poslove pisarnice, može ukazati sudiji ili sudijskom pomoćniku na protek pojedinih rokova ili na pojedine tehničke greške i sl.


Upravitelј pisarnice svakog meseca izveštava predsednika suda o odlukama koje nisu izrađene, a zakonski rok je istekao. O ovakvim slučajevima se u sudskoj upravi vodi posebna evidencija za svakog sudiju.

2.9.1. PRIJEMNA KANCELARIJA

Prijem pismena vrši se na šalterima prijema Višeg suda u Beogradu, koji se nalaze u prijemnoj kancelariji u prizemlјima sudske zgrade u Katanićevoj ulici br.15, sudske zgrade u Timočkoj ulici broj 15 i sudske zgrade u Ustaničkoj ulici broj 29, i to u periodu od 08,00 do 15,30 časova. Na svaki primerak pismena koje se dostavlјa sudu stavlјa se zabeleška o prijemu pismena (štambilј ili na drugi pogodan način). Pismena se ovom sudu mogu takođe dostavlјati i putem poštanske službe. Zaposleni je dužan i da u zabelešci o prijemu pismena naznači mesto i vreme prijema, naziv suda, način prijema, broj primeraka sa prilozima, datum predaje preporučene pošilјke pošti, nalog za plaćanje takse i sl. Prilikom prijema, zaposleni određen za prijem potvrdiće prijem pismena stavlјanjem otiska skraćene zabeleške o prijemu pismena (štambilј), koja sadrži: naziv suda, mesto i vreme prijema. Zabeleška se stavlјa na kopiju pismena koja ostaje podnosiocu, a ako taksa nije plaćena, uručiće stranci i opomenu za plaćanje takse. Otisak prijemnog štambilјa stavlјa se po pravilu na prvu stranu u sredini gornjeg dela pismena, a ako tu nema dovolјno mesta otisak se stavlјa na pogodno mesto prve strane, a ako ni to nije moguće, onda na poleđini u gornjem levom uglu. Ako su obe strane pismena u celini ispunjene tekstom, otisak prijemnog štambilјa stavlјa se na poseban papir koji se spaja sa pismenom i overava pečatom, ili se prilaže odgovarajući obrazac štambilјa. Pismena se dostavlјaju pisarnici, a upravitelј pisarnice, odnosno šef odseka, deli primlјena pismena zaposlenima koji su rasporedom određeni za obavlјanje pojedinih poslova u pisarnici. Primlјena i raspoređena pismena zavode se u odgovarajući upisnik onog dana i pod onim datumom kada su primlјena, ako se tim pismenom osniva nov predmet, dok se podnesci i druga pismena zavode u odgovarajuće pomoćne knjige.

2.9.2.EKSPEDICIJA

U odseku ekspedicije vrši se prijem spisa, podnesaka i ostalih pismena koja su upućena sudu preko poštanske službe, kurira, dostavlјača, ili neposredno, odvajaju se pismena prema hitnosti i materiji, stara se da ista budu uredno i na vreme predata sudskim odelјenjima, vrši se otprema, odnosno dostavlјanje pismena poštanskoj službi, raspoređuju se dostave, frankiraju se i uvode u odgovarajuću knjigu.

2.9.3.ARHIVA

Pravnosnažno rešeni predmeti arhiviraju se i čuvaju na osnovu pismene odluke sudije koji na omotu predmeta svojim potpisom na štambilјu određuje da je predmet za arhiviranje.


Arhiva se nalazi u sastavu pisarnice, po pravilu u posebnoj prostoriji. Završeni predmeti mogu se držati u pisarnici (priručna arhiva) najduže dve godine, a posle ovog roka zajedno sa odgovarajućim upisnicima i drugim pomoćnim knjigama predaju se na čuvanje arhivi. Završeni predmeti u prethodnoj i tekućoj godini stavlјaju se, po pravilu, u priručnu arhivu i drže u zasebnom ormanu u pisarnici, sređeni po rednim brojevima slovnog znaka predmeta, dok se svi ostali predmeti predaju i drže isklјučivo u arhivi. Arhiviranim predmetima rukuje arhivar. Period čuvanja arhiviranih predmeta propisan je Sudskim poslovnikom, a molba za razgledanje i kopiranje arhiviranih spisa predmeta podnosi se predsedniku suda.

2.10. DAKTILOBIRO

U daktilobirou obavlјaju se poslovi koji se odnose na vođenje zapisnika sa ročišta, glavnih pretresa i javnih sednica, kucanje odluka, dopisa, vršenje prepisa, kao i ostali daktilografski i administrativno tehnički poslovi neophodni za rad sudskih veća, sudskih odelјenja i drugih organizacionih jedinica. Daktilobiroom rukovodi i organizuje rad rukovodilac daktilobiroa, koji je odgovoran za pravilan i blagovremen rad daktilobiroa i koji za svoj rad odgovara predsedniku suda i sekretaru suda. Rukovodilac daktilobiroa u Višem sudu u Beogradu je Rozalija Radojčić, dok je rukovodilac daktilobiroa posebnih odelјenja Višeg suda u Beogradu Marina Glišović.

2.11. ODELJENJE ZA INFORMATIKU I ANALITIKU

U Odelјenju za informatiku i analitiku obavlјaju se poslovi koji se odnose na uspostavlјanje i održavanje informaciono komunikacionih tehnologija i elektronsku obradu podataka, kao i skladištenje i prenos informacija u sudu. Radom ove službe rukovodi rukovodilac, koji je odgovoran za pravilan i blagovremeni rad ove službe i za svoj rad odgovara predsedniku suda. Poslove rukovodioca službe za informatiku i analitiku u Višem sudu u Beogradu obavlјa Branko Lukić, dok poslove šefa odelјenja za informatiku i analitiku u posebnim odelјenjima Višeg suda u Beogradu obavlјa Danijela Aleksić.

2.12. RAČUNOVODSTVO

Finansijsko-materijalni poslovi obavlјaju se u računovodstvu suda, pod nadzorom predsednika suda i u skladu sa posebnim propisima. Radom računovodstva rukovodi rukovodilac, koji organizuje celokupno finansijsko-materijalno poslovanje suda i nadzire rad u istom. Rukovodilac računovodstva odgovoran je za zakonito, pravilno i blagovremeno poslovanje računovodstva i za svoj rad odgovara predsedniku suda. Rukovodilac računovodstva u Višem sudu u Beogradu je Mirjana Milenković Petrović.


2.13. ODELJENJE ZA JAVNE NABAVKE

U Odelјenju za javne nabavke obavlјaju se poslovi koji se odnose na sprovođenje i realizaciju postupka javnih nabavki male i velike vrednosti, kao i na sve ostale nabavke za potrebe suda.

2.14. TEHNIČKA SLUŽBA

U tehničkoj službi obavlјaju se poslovi prevoza sudija i sudskog osoblјa za službene potrebe, poslovi obezbeđenja sudskih zgrada i lica u sudskim zgradama, poslovi održavanja higijene u sudskim zgradama, poslovi održavanja sudskih zgrada, poslovi raznošenja pošte u sudskim zgradama i drugim organima van sudskih zgrada – organizacijama, ustanovama i građanima, poslovi na telefonskim centralama u sudskim zgradama i slični poslovi. Navedenom službom rukovodi rukovodilac, koji je odgovoran za pravilan i blagovremen rad ove službe i za svoj rad odgovara upravitelјu suda i predsedniku suda. Poslove rukovodioca tehničke službe u Višem sudu u Beogradu obavlјa Vladimir Mitrović.

2.15. TABELARNI PRIKAZ UPOREDNIH PODATAKA O PREDVIĐENOM I POPUNJENOM BROJU IZVRŠILACA NA

RADNIM MESTIMA U VIŠEM SUDU U BEOGRADU

ORGANIZACIONA JEDINICA

PO SISTEMATIZACIJI POPUNJENA RADNA

MESTA

Sudska uprava 5 5

Sudska odelјenja 82 sudije +

90 sudijskih pomoćnika 82 sudije +

84 sudijskih pomoćnika Sudska pisarnica 72 71

Računovodstvo 9 9

Daktilobiro 89 87 Odelјenje za informacione tehnologije

16 14

Tehnička služba 105 96

UKUPNO: 468 448 NAPOMENA: U tabelarnom prikazu nisu predstavlјeni zaposleni na određeno vreme


2.15.1. ZASTUPLJENOST MUŠKARACA I ŽENA U VIŠEM SUDU U BEOGRADU

KATEGORIJA BROJ OD TOGA

MUŠKARACA ŽENA Sudije 82 33 49

Sudijski pomoćnici

Samostalni savetnici 77 22 55

Savetnici 12 5 7

Saradnici 9 4 5

Referenti 75 13 62 Zapisničari i daktilografi

92 - 92

Nameštenici 116 92 24

UKUPNO: 463 169 294

2.15.2. STAROSNA STRUKTURA PO SUDIJAMA

STAROSNA GRUPA

UKUPNO SUDIJA OD TOGA

MUŠKARACA ŽENA

do 30 godina - - -

31 do 40 godina - - -

41 do 50 godina 33 12 21

51 do 60 godina 39 17 22

preko 61 godine 10 4 6

UKUPNO: 82 33 49

2.15.3. STAROSNA STRUKTURA PO ZAPOSLENIMA

STAROSNA GRUPA

UKUPNO ZAPOSLENIH

OD TOGA MUŠKARACA ŽENA

do 30 godina 19 7 12

31 do 40 godina 152 63 89

41 do 50 godina 135 46 89

51 do 60 godina 71 21 40

preko 61 godine 9 7 2

UKUPNO: 386 144 242


3.OPIS FUNKCIJA STAREŠINA

Prava, obaveze i ovlašćenja predsednika suda propisana su Zakonom o sudijama, Zakonom o uređenju sudova i Sudskim poslovnikom.

Predsednik suda bira se, između sudija istog ili višeg stepena, na četiri godine i može biti ponovo izabran. Sudija koji je izabran za predsednika suda obavlјa i sudijsku funkciju u tom sudu. Narodna skupština bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta sudstva.

Shodno navedenim propisima, predsednik suda: • predstavlјa sud i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda; • organizuje rad u sudu; • stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda; • rukovodi sudskom upravom, a pojedine poslove može poveriti svom zameniku ili

predsednicima odelјenja – osim odlučivanja o pravima sudija na osnovu rada, utvrđivanja godišnjeg rasporeda poslova, odlučivanja o radnim odnosima sudskog osoblјa u slučaju kada je to zakonom određeno, kao i o udalјenju sudije i sudije porotnika sa dužnosti;

• stara se o sprovođenju i pravilnoj primeni Sudskog poslovnika, izdavanjem naredbi i uputstva;

• nadzire rad sudskih odelјenja i službi; • obezbeđuje zakonitost, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanje nepravilnosti i

sprečava odugovlačenje u radu; • vrši poslove u vezi sa programom stručnog usavršavanja i obuke sudijskih

pomoćnika i sudijskih pripravnika; • razmatra pritužbe stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku koji smatraju da

se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod, i preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom;

• predsednik neposredno višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog delokruga;

• ako pri razmatranju godišnjeg izveštaja o radu utvrdi da u sudu postoji veći broj nerešenih predmeta, donosi Program rešavanja starih predmeta;

• vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. Predsednik suda ima jednog ili više zamenika koji obavlјaju posao u slučaju njegove

sprečenosti ili odsutnosti. U poslovima sudske uprave predsedniku suda pomaže sekretar suda i menadžer suda. Takođe, predsednik suda ima i druga ovlašćenja i dužnosti koje proističu iz drugih

propisa i koje on ima kao i svaki drugi starešina državnog organa. 1. Predsednik suda na osnovu Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik

RS“ br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 116/08 i 104/09): � Vrši prava i dužnosti Republike Srbije kao poslodavac (član 3, stav 2) zaposlenima

u ovom državnom organu; � Na zahtev državnog službenika preduzima mere za zaštitu njegove bezbednosti na

radu (član 12, stav 2); � Daje pismene naloge državnim službenicima (član 22); � Daje pismenu saglasnost za dodatni rad ili zabranjuje dodatni rad državnim

službenicima van radnog vremena za drugog poslodavca (član 26); � Odlučuje da li je potrebno da se popuni izvršilačko radno mesto (član 47, stav 2) i

donosi odluke u vezi sa popunjavanjem izvršilačkih radnih mesta (član 49); � Donosi rešenje o preuzimanju državnih službenika (član 52);


� Imenuje konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa (član 54); � Bira kandidata sa liste za izbor i donosi rešenje o prijemu u radni odnos i

premeštaju (član 57); � Rešenjem određuje ocenu državnim službenicima (član 84); � Donosi rešenje o unapređenju držvanog službenika (član 88) � Donosi rešenje o premeštaju državnog službenika u drugi državni organ (član 95); � Zaklјučuje ugovor sa nezaposlenim licem o stručnom osposoblјavanju bez naknade,

radi stručnog osposoblјavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita (član 106a);

� Pokreće disciplinski postupak protiv državnih službenika zaklјučkom (član 112), vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti (član 113) i donosi rešenje o udalјenju sa rada (član 116);

� Utvrđuje postojanje štete, visinu štete i okolnosti pod kojima je šteta prouzrokovana ili pismeno ovlašćuje lice koje će to da učini (član 122) i zaklјučuje sa državnim službenikom pismeni sporazum o visini i načinu naknade štete (član 125);

� Zaklјučuje pismeni sporazum sa državnim službenikom o prestanku radnog odnosa (član 128);

� Daje otkaz državnom službeniku (član 130) i donosi rešenje kojim se utvrđuje da je radni odnos prestao po sili zakona (član 132), donosi rešenje o prestanku radnog odnosa (član 133);

� Odlučuje o pravima i dužnostima državnih službenika (član 140); � Donosi kadrovski plan, nakon pribavlјene saglasnosti ministra finansija (član 156) i

odgovara za sprovođenje kadrovskog plana (član 157); � Odlučuje o pravima i dužnostima nameštenika (član 171); 2. Na osnovu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika (”Sl. glasnik RS“

br. 62/06, 63/06, 115/06 i 101/07), predsednik suda: � Određuje koeficijent za platu državnih službenika (član 15); � Rešenjem određuje pravo na dodatak i visinu dodatka na osnovnu platu, izuzev

dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu (član 31); � Rešenjem odlučuje o dodatku za ostvarene rezultate rada nameštenika i o visini tog

dodatka, na osnovu predloga rukovodioca organizacione jedinice u kojoj nameštenik radi (član 48);

� Određuje veći koeficijent za državne službenike i rukovodioce unutrašnjih jedinica koji su ostvarili značajne rezultate rada, u okviru zakonskih ograničenja (član 53 i član 54);

3. Na osnovu Zakona o radu (”Sl. glasnik RS“ br. 25/05, 61/05 i 54/09), predsednik suda donosi odluke u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa (osim kada su posebna pravila propisana Zakonom o državnim službenicima).

4. Na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (”Sl. glasnik RS” br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09 i 107/09), predsednik suda obezbeđuje pravovremeno podnošenje podataka za matičnu evidenciju koji se podnose Fondu PIO.

5. Na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“ br. 107/05 i 109/05), predsednik suda:

� Rešava o pravu na novčanu naknadu (član 167, stav 1. u vezi sa stavom 168) � Može da zahteva donošenje rešenja o pravima iz obaveznog zdravstvenog

osiguranja (član 173, stav 1) � Može da pokrene postupak radi zaštite prava osiguranog lica pred nadležnim

organom kada smatra da je o pravu zaposlenog iz obaveznog zdravstvenog osiguranja doneta


odluka u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i propisima donetim za sprovođenje tog zakona (član 174, stav 1 i 2);

6. Na osnovu Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje

radnih mesta u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 41/07 i 109/09) predsednik suda odlučuje da li će se sprovesti interni konkurs za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta ako radno mesto nije popunjeno premeštajem državnog službenika iz istog organa ili premeštajem državnog službenika po osnovu sporazuma o preuzimanju, kao i iz kojih organa državni službenici mogu da učestvuju na internom konkursu (član 6);

7. Na osnovu Pravilnika o popunjavanju izvršilačkih radnih mesta u sudovima („Sl. glasnik RS“, br. 43/10), predsednik suda određuje članove konkursne komisije iz redova sudija i državnih službenika tog suda radi sprovođenja internog i javnog konkursa.

8. Na osnovu Pravilnika o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu („Sl.

glasnik RS“, br. 62/07) predsednik suda vodi evidencije o povredama na radu, zaposlenima osposoblјenim za bezbedan i zdrav rad, povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana,

9. Na osnovu Uredbe o ocenjivanju državnih službenika („Sl. glasnik RS“, br. 11/06 i 109/09) predsednik suda donosi rešenje kojim određuje ocenu državnom službeniku za prethodni period za ocenjivanje (član 3).

10. Na osnovu Zakona o sprečavanju zlostavlјanja na radu (”Sl. glasnik RS“, br. 36/10), predsednik suda: obezbeđuje da zaposleni, pre stupanja na rad, pismenim putem bude obavešten o zabrani vršenja zlostavlјanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavlјanja; po zahtevu zaposlenog koji mu prijavi zlostavlјanje od strane nekog drugog lica unutar organa, u roku od tri dana stranama u sporu predlaže posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa; ako postupak posredovanja ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je izvršeno zlostavlјanje ili je zloupotreblјeno pravo na zaštitu od zlostavlјanja, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti; ako zaposlenom koji smatra da je izložen zlostavlјanju preti neposredna opasnost po zdravlјe ili život, ili mu preti opasnost od nastanka nenaknadive štete, do okončanja postupka zaštite, zaposlenom koji se tereti za zlostavlјanje izriče meru premeštaja ili udalјenja sa rada uz nadoknadu zarade.

11. Na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu (”Sl. glasnik RS“ br. 101/05), predsednik suda, kao poslodavac, donosi akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i utvrđuje način i mere za njihovo otklanjanje. Opštim akom ili kolektivnim ugovorom, predsednik suda utvrđuje prava i odgovornosti u oblasti zdravlјa na radu.

12. Na osnovu Zakona o zaštiti od požara (”Sl. glasnik RS“ br. 111/09), predsednik suda donosi program osnovne obuke o zaštiti od požara, po pribavlјenoj saglasnosti nadležnog ministarstva (član 53).

13. Na osnovu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (”Sl. glasnik RS“ br. 30/10), predsednik suda kontroliše zabranu pušenja u prostorijama organa i određuje zaposlenog koji će kontrolisati zabranu pušenja.

14. Na osnovu Zakona o vanrednim situacijama (”Sl. glasnik RS“ br. 111/09), predsednik suda postavlјa i razrešava poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite u ovom državnom organu.


15. Na osnovu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi (”Sl. glasnik RS“, br. 88/09), predsednik suda raspoređuje rešenjem obveznika radne obaveze (član 86).

16. Na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku (Službeni list SRJ, br. 33/97 i 31/2001 i ”Sl. glasnik“ RS, br. 30/10), predsednik suda odlučuje o izuzeću službenog lica (član 35).

17. Na osnovu Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa (”Sl. glasnik RS“ br.

39/93), predsednik suda overava potpise i prepise isprava za potrebe organa ili ovlašćuje drugo lice da to učini

18. Na osnovu Zakona o pečatu državnih i drugih organa (”Sl. glasnik RS“ br. 101/07), predsednik suda:

� određuje broj primeraka pečata ovog organa (član 7); � odlučuje o potrebi postojanja malog pečata, kao i o br.u primeraka, veličini,

skraćenom nazivu organa i upotrebi malog pečata (član 8); � odlučuje o tome kome će poveriti čuvanje i upotrebu pečata (član 9).

19. Na osnovu Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave (”Sl. glasnik RS“ br. 80/92), predsednik suda odlučuje o kojim vrstama predmeta će se voditi evidencija i određuje rokove rešavanja predmeta, u skladu sa zakonom.

20. Na osnovu Zakona o budžetskom sistemu „Sl. glasnik RS“, br, 54/09 i br. 73/10) predsednik suda je naredbodavac budžeta i kao takav, na osnovu člana 72, stav 2. Zakona, odgovoran je za upravlјanje sredstvima, preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za plaćanje koji se izvršavaju iz sredstava organa, kao i za izdavanje naloga za uplatu sredstava koja pripadaju budžetu, a nalaze se na razdelu Višeg suda u Beogradu.

21. Na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 101/05) predsednik suda je odgovoran za zakonito raspolaganje, upravlјanje i korišćenje sredstava u državnoj svojini koja koristi Višeg suda u Beogradu. On je, kao i drugi funkcioneri i zapsoleni u ovom organu, odgovoran za savesno i namensko korišćenje sredstava u državnoj svojini koja se koriste u obavlјanju funkcije. Na osnovu istog zakona, poverenik „odlučuje o pribavlјanju i otuđenju opreme manje vrednosti i potrošnog materijala“.

22. Na osnovu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Sl. glasnik RS“ br. 85/05, 72/09 i 31/11) odlučuje u postupku po žalbi protiv odluka donetih po predlogu da se osuđenom kome je izrečena kazna zatvora do jedne godine, kazna izvrši bez napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje.

23. Na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“ br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) predsednik suda postupa po zahtevu kojim se od suda traži informacija od javnog značaja (član 16). Ako raspolaže dokumentom sa traženom informacijom, dostavlјa je tražiocu što je moguće pre, a najkasnije u propisanom roku od 15 dana, odnosno u navedenom roku omogućava mu uvid u dokument na koji se zahtev odnosi. Ukoliko ne raspolaže dokumentom, obaveštava tražioca odmah i uz njegovu saglasnost zahtev dostavlјa organu u čijem se posedu, po njegovom saznanju, dokument nalazi ili tražioca upućuje da sam podnese zahtev organu u čijem se posedu nalazi informacija. Na isti način predsednik suda postupa i kada mu drugi organ ustupi zahtev.

24. Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“ br. 97/08 i 104/09) predsednik suda je dužan da obrazuje, vodi i ažurira evidenciju o obradi podataka


koja sadrži elemente iz člana 48. Zakona, sve u skladu sa Uredbom o obrascu za vođenje evidencije o obradi podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 50/09). Pre započinjanja obrade, odnosno uspostavlјanja zbirke podataka sa potrebnim podacima (član 49. Zakona), kao i o svakoj dalјoj obradi, pre preduzimanja obrade i to najkasnije 15 dana pre uspostavlјanja zbirke podataka, odnosno obrade predsednik suda dostavlјa obaveštenje Povereniku. Predsednik suda dostavlјa Povereniku i evidenciju o zbirci podataka, odnosno promene u evidenciji podataka, najkasnije u roku od 15 dana od dana uspostavlјanja, odnosno promene. Navedena obaveštenja i evidencije upisuju se u Centralni registar.

25. Na osnovu Zakona o tajnosti podataka (”Sl. glasnik RS“ br. 104/09), predsednik suda:

� Određuje tajnost podataka, pod uslovima i na način utvrđen zakonom (član 9); � Oslobađa lica dužnosti čuvanja tajnosti podataka, na zahtev nadležnog organa,

posebnom odlukom, za namene i u obimu koji sadrži zahtev nadležnog organa kojom predviđa i mere zaštite tajnosti podataka (član 44)

� Dostavlјa zahtev za izdavanje sertifikata, kada ga zahteva rukovalac tajnim podacima ili drugi zaposleni u službi ili kabinetu predsednika suda (član 51);

� Rešenjem privremeno zabranjuje pristup tajnim podacima, do pravosnažnog okončanja postupka, licu kojem je izdat sertifikat, a nakon toga pokrenut disciplinski postupak zbog teže povrede službene dužnosti, teže povrede radnih obaveza i dužnosti, krivični postupak zbog osnovane sumnje za počinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršajni postupak za prekršaj iz Zakona o tajnosti podataka (član 76);

� Odgovara za unutrašnju kontrolu nad sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka i propisa donetih na osnovu tog zakona (član 84);

� Vrši unutrašnju kontrolu neposrednim uvidom, odgovarajućim proverama i razmatranjem podnetih izveštaja (član 85).

Predsednik suda obavlјa i druge funkcije koje su drugim propisom ustanovlјene kao obaveza za starešinu državnog organa.

Narodna skupština RS, na predlog Visokog saveta sudstva, izabrala je sudiju Apelacionog suda u Beogradu, Aleksandra Stepanovića, za predsednika ovog suda.

Predsednik Višeg suda u Beogradu ima dva zamenika i to: sudiju Svetlanu Aleksić i sudiju Ivana Ilića, čija ovlašćenja su bliže opisana u odelјku koji nosi naslov „Sudska uprava“.

3.1. BIOGRAFIJA PREDSEDNIKA SUDA

Aleksandar Stepanović rođen je 28. avgusta 1970. godine u Beogradu. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završio je za nepunih četiri godine, 1994.godine, sa prosečnom ocenom 9,25 i tokom studiranja je više puta pohvalјen. Zasnovao je radni odnos 1.marta 1995.godine, na radnom mestu sudijski pripravnik u Okružnom sudu u Beogradu, a nakon položenog pravosudnog ispita 1.aprila 1997.godine, raspoređen je na radno mesto stručnog saradnika u krivičnom odelјenju Okružnog suda u Beogradu. U oktobru 1998.godine, izabran je za sudiju Trećeg opštinskog suda u Beogradu, u kom sudu je obavlјao sudijsku funkciju do 01. januara 2010.godine. U jednom periodu bio je i predsednik krivičnog odelјenja tog suda.

Odlukom Visokog saveta sudstva od 16. decembra 2009.godine izabran je za sudiju Višeg suda u Beogradu, gde je prvobitno postupao u istražnom odelјenju do avgusta 2011.godine, a potom u krivičnom odelјenju Višeg suda u Beogradu, kao i u krivičnom vanpretresnom veću kao stalni član veća.


Odlukom vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu imenovan je za vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, i navedenu funkciju obavlјao je od 16. aprila 2013.godine do 23. maja 2014.godine, kada je izabran za predsednika Višeg suda u Beogradu.

Odlukom Visokog saveta sudstva od 22. oktobra 2013.godine, izabran je za sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Predsednik je krivičnog vanpretresnog veća Posebnog odelјenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, sudija za izvršenje, predsednik odelјenja sudske prakse i glavni i odgovorni urednik Redakcije Biltena sudske prakse Višeg suda u Beogradu. Kao predsednik Višeg suda u Beogradu, odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova u predmetima izvršenja krivičnih sankcija (IK) i obavlјa poslove sudske uprave prema godišnjem rasporedu poslova i u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Predsednik je Upravnog odbora Pravosudne akademije, na kojoj je predavač - mentor za obuku polaznika i ispitivač na završnom ispitu korisnika početne obuke, kao i član Komisije za žalbe i prigovore Pravosudne akademije.

Bio je član Radne grupe za pripremu predloga i mera aktivnosti u cilјu rešavanja problema skladištenja i uništavanja opojne droge oduzete u krivičnom postupku, predsednik Komisije za utvrđivanje vrste i visine naknade štete licima neosnovano osuđenih i neosnovano lišenih slobode, član Radne grupe za izradu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, kao i zamenik predsednika Komisije za praćenje i sprovođenje novog Zakonika o krivičnom postupku. Takođe, član je Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013 – 2018. godine.

Autor je više tekstova objavlјenih u biltenima Trećeg opštinskog suda u Beogradu i biltenima Višeg suda u Beogradu i drugoj stručnoj literaturi. Učesnik je brojnih stručnih seminara.

Vojni rok u JNA odslužio je u periodu od 1989. do 1990.godine. Govori engleski jezik.

4. OPIS PRAVILA U VEZI SA JAVNOŠĆU RADA

Radno vreme Višeg suda u Beogradu je od 7,30 do 15,30 časova i određeno je od strane predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Pojedine procesne radnje u postupku koje se smatraju hitnim, tako da ne trpe odlaganje, sprovode se bez obzira na propisano radno vreme, kao i što će se započeti pretres i ročišta, čije bi odlaganje izazvalo nepotrebne troškove ili odugovlačenje postupka, dovršiti nakon radnog vremena.

Onim danima kada sud ne radi, (subotom i nedelјom, kao i u dane praznika i noću), sprovodiće se samo one radnje, koje se po odredbama procesnih zakona smatraju hitnim, i predsednik Višeg suda u Beogradu godišnjim rasporedom poslova raspoređuje sudije i sudsko osoblјe za sprovođenje navedenih radnji, koji će naizmenično biti u sudu u dane i vreme kad sud ne radi ili će biti u pripravnosti da dođu u sud ili sprovedu takve radnje kada se za to ukaže potreba (pripravnost), i o tom rasporedu se obaveštavaju nadležni javni tužilac i policija.

• Poreski identifikacioni broj Višeg suda u Beogradu: 106398735;


• Viši sud u Beogradu - sudska zgrada u Katanićevoj ulici broj 15, kontakt telefon: 00 381 11 635 46 00, sudska zgrada u Timočkoj ulici br.15, kontakt telefon: 00 381 11 308 3400, sudska zgrada u Ustaničkoj ulici br.29, kontakt telefon: 00 381 11 308 2514;

• E-mail:[email protected]; • Lice ovlašćeno za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od

javnog značaja, kao i za saradnju sa novinarima i javnim glasilima, Bojana Stanković , koordinator za medije.

U cilјu obezbeđivanja objektivnog, pravovremenog i tačnog obaveštenja javnosti o radu suda i sudskim postupcima predsednik suda, sudije i sudsko osoblјe dužni su, u skladu sa Sudskim poslovnikom (“Službeni glasnik RS” br.116/2008 i 104/2009), da obezbede potrebne uslove, kao i odgovarajući pristup medijima u pogledu aktuelnih informacija i postupaka koji se vode u sudu, vodeći računa o interesima postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku.

Vreme, mesto i predmet suđenja svakodnevno se objavlјuju na vidnom mestu ispred prostorije u kojoj će se suđenje održati ili na drugi pogodan način.

Za suđenje za koje postoji veće interesovanje javnosti, sudska uprava će obezbediti prostoriju koja može primiti veći broj lica, a sudsko veće je dužno da po nalogu predsednika suda održi suđenje u većoj prostoriji koja je obezbeđena.

Obaveštenje za medije o radu suda i pojedinim predmetima daje predsednik suda ili lice zaduženo za informisanje (portparol) ili posebna služba za informisanje.

Sudskim poslovnikom (“Službeni glasnik RS” br.116/2008 i 104/2009) propisano je da se u sudovima republičkog ranga, apelacionim sudovima, kao i sudovima sa posebnim odelјenjima ili većem broju sudija određuje lice (portparol) zaduženo za informisanje.

U Višem sudu u Beogradu predsednik suda imenovao je za portparola suda – koordinatora za medije Bojana Stanković.

Osnovna delatnost u pogledu pružanja informacija je o aktuelnim suđenjima i događajima, organizovanje konferencija za novinare, koordinacija saradnje sa međunarodnim i nevladinim organizacijama, izdavanje saopštenja za javnost i ostale aktivnosti u vezi sa omogućavanjem pravovremenog informisanja javnosti.

U pogledu ograničenja prava na informisanje i izveštavanje javnosti o sudskom postupku, odredbom člana 3 Zakonika o krivičnom postupku, regulisano je da su državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni da se pridržavaju pravila da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivlјenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda.

Viši sud u Beogradu ima internet stranicu www.bg.vi.sud.rs koju uređuje Bojana Stanković, koordinator za medije.

Адреса: Катанићева улица бр.15, 11000 Београд

Тел: 011/635-4604

Fax: 011/635-4951

E-mail: [email protected]


4.1. PRISTUSTVO NA GLAVNIM PRETRESIMA I ISKLJUČENJE JAVNOSTI

Sudski postupci su u načelu javni, tako da svi punoletni građani i predstavnici medija – novinari, imaju pravo da prisustvuju glavnim pretresima i ročištima koji se održavaju pred ovim sudom.

Isklјučenje javnosti sa glavnog pretresa, odnosno rasprave, regulisano je sledećim zakonima:

• Odredbom člana 363 Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013) predviđeno je da od otvaranja glavnog pretresa pa do završetka, veće može po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjašnjenja, isklјučiti javnost za ceo glavni pretres ili jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika, privatnosti učesnika u postupku, kao i drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu. Odluka o isklјučenju javnosti donosi se u formi rešenja koje mora biti obrazloženo i javno objavlјeno.

• Odredbom člana 322 Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br.72/2011 i 49/2013) predviđeno je da sud može da isklјuči javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. Sud može da isklјuči javnost i ako merama za održavanje reda propisanim u zakonu ne može da se obezbedi nesmetano održavanje rasprave. Odredbom člana 323. i 324. predviđeno je da se isklјučenje javnosti ne odnosi na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomoćnike i umešače. Sud odlučuje o isklјučenju javnosti rešenjem koje mora da bude obrazloženo i javno objavlјeno

• Odredbom člana 206 Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011) predviđeno je da je u postupku u vezi sa porodičnim odnosima javnost isklјučena. Podaci iz sudskih spisa spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni;

• Odredbom 75 člana Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica ("Službeni glasnik RS", br.85/2005) propisano da kad se sudi maloletniku, uvek će se isklјučiti javnost, a odredbom člana 55 navedenog zakona propisano da se bez dozvole suda ne sme se objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku. Objaviti se može samo onaj deo postupka, odnosno samo onaj deo odluke za koji postoji odobrenje, ali u tom slučaju ne smeju se navesti ime maloletnika i drugi podaci na osnovu kojih bi se moglo zaklјučiti o kom je maloletniku reč.

4.2. FOTOGRAFISANJE, VIDEO I ZVUČNO SNIMANJE

Fotografisanje, audio i video snimanje u sudskim zgradama Višeg suda u Beogradu (u Katanićevoj ulici broj 15, u Timočkoj broj 15 i Ustaničkoj broj 29) može se obaviti samo uz predhodno pismeno odobrenje predsednika Višeg suda u Beogradu. Fotografisanje, audio i video snimanje na ročištima (glavni pretres i glavna rasparav), u cilјu javnog prikazivanja snimaka obavlјa se po odobrenju predsednika suda, uz prethodnu pribavlјenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimlјene radnje.


Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i to odredbom člana 16a propisano je da snimanje glavnog pretresa u postupku za ratne zločine, a u cilјu javnog prikazivanja, može odobriti predsednik suda, po pribavlјenom mišlјenju stranaka. Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodiće se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku. Nakon pribavlјenog odobrenja, fotografisanje, audio i video i snimanje u sudnici obavlјaće se pod nadzorom sudije, na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici.

4.3. SAOPŠTENJA ZA JAVNOST

Viši sud u Beogradu će blagovremeno, najkasnije dan ranije, predstavnike sredstava javnog informisanja obaveštavati o zakazanim suđenjima u predmetima koji su medijski propraćeni i to tako što će obaveštenja o zakazanim suđenjima biti istaknuta na naslovnoj internet stranici ovog suda www.bg.vi.sud.rs i to ulaskom u rubriku „NAJAVA SUĐENJA“, koja se svakog petka ažurira podacima za narednu nedelјu.

Podaci o zakazanim suđenjima mogu se dobiti i putem kontakta sa koordinatorom za medije ovog suda Bojanom Stanković, kontakt telefon: 063/654-687, e-mail: [email protected].

O aktivnostima Višeg suda u Beogradu javnost će imati mogućnost da se informiše i putem saopštenja za javnost i konferencija za novinare.

4.4. NOVINARSKA AKREDITACIJA

Novinarska akreditacija nije potrebna ukoliko se prisustvuje glavnim pretresima ili glavnim raspravama pred ovim sudom, s obzirom na to da su suđenja u načelu javna. Novinarska akreditacija je potrebna ukoliko su novinarske kuće zainteresovane da njihove ekipe, koje čine novinari, snimatelјi i fotoreporteri, naprave snimak u unutrašnjosti zgrade suda, i to uz prethodno upućivanje pisanog zahteva ovom sudu najkasnije dan pre fotografisanja i snimanja, radi blagovremenog odlučivanja.

Novinarska akreditacija upućuje se predsedniku Višeg suda u Beogradu i to za suđenja koja se održavaju u sudskoj zgradi u Katanićevoj ulici br.15, u kojoj zgradi su smeštena krivična odelјenja Višeg suda u Beogradu, kao i Drugi osnovni sud u Beogradu, zatim za suđenja koja se održavaju u zgradi ovog suda u Timočkoj ulici br.15, gde je smešteno građansko odelјenje i odelјenje za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju, kao i za suđenja koja se održavaju u zgradi ovog suda u Ustaničkoj ulici br.29, gde su smeštena posebna odelјenja i to Posebno odelјenje (za organizovani kriminal) i Odelјenje za ratne zločine.

Novinarska akreditacija mora sadržati naziv suda pred kojim se održava suđenje, zatim ime i prezime lica koja se pojavlјuju kao stranke u postupku, datum i vreme početka suđenja, kao i lične podatke koji se odnose na novinara, snimatelјa i fotoreportera koji su zainteresovani da prate suđenje i broj njihovih isprava (lična karta ili pasoš).

Zahtev za novinarsku akreditaciju može se podneti pismenim putem, predajom molbe na šalterima prijema Višeg suda u Beogradu, koji se nalaze u prijemnim kancelarijama u prizemlјima zgrada ovog suda u Katanićevoj ulici br.15, u Timočkoj ulici br.15, kao i u Ustaničkoj ulici br.29, i to u periodu od 08,00 do 15,30 časova, ili putem faksa na broj 00 381


11 635 49 51, kao i elektronskim putem na e-mail: [email protected] ili na e-mail: [email protected].

O zahtevu za novinarsku akreditaciju odlučuje predsednik Višeg suda u Beogradu shodno odredbi člana 59 Sudskog poslovnika, te ukoliko zahtev bude usvojen, pismeno odobrenje se dostavlјa predstavnicima medija, koji su prilikom ulaska u navedene zgrade ovog suda dužni da odobrenje pokažu pravosudnoj straži, nakon čega isti mogu uneti opremu za fotografisanje i snimanje u sudsku zgradu.

Akreditovani novinari, fotoreporteri i snimatelјi, dužni su da prilikom fotografisanja, audio i video snimanja, vode računa da se time ne narušava lični integritet i privatnost lica koje se fotografiše ili snima.

U slučaju postupanja protivno pismenom odobrenju predsednika Višeg suda u Beogradu, pravosudna straža ovlašćena je da od fotografa ili snimatelјa oduzme memorijsku karticu (ili drugi nosač memorije) na kojoj se nalazi fotografija ili snimak sačinjen protivno datom odobrenju, o čemu se izdaje odgovarajuća potvrda, kao i da fotografa ili snimatelјa udalјi iz sudske zgrade.

Oduzeti nosač memorije dostavlјa se Odelјenju za informatiku i analitiku Višeg suda u Beogradu, koje je ovlašćeno da pregleda njegov sadržaj i da spornu fotografiju ili snimak obriše, nakon čega se nosač memorije vraća fotografu ili snimatelјu, o čemu se takođe izdaje odgovarajuća potvrda.

4.5. POLOŽAJ OSOBA SA INVALIDITETOM U POSTUPCIMA PRED VIŠIM SUDOM U BEOGRADU

Zakon o parničnom postupku i Zakonik o krivičnom postupku predviđaju dodatna pravila za saslušanje stranke, okrivlјenog, oštećenog i svedoka koji je osoba sa oštećenim sluhom ili osoba koja otežano govori. Kada je reč o osobi oštećenog sluha pitanja će mu se postaviti pismeno, a ukoliko ima otežan govor na pitanja će pismeno odgovarati. Ako se saslušanje ne može izvršiti na ovakav način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa svedokom može sporazumeti.

Zakonikom o krivičnom postupku predviđena je posebna zaštita osoba sa invaliditetom propisivanjem obaveznog prisustva branioca prilikom prvog saslušanja okrivlјenog koji zbog hendikepa nije u mogućnosti da se uspešno brani.

U okviru krivičnog postupka predviđena su posebna pravila za zaklinjanje svedoka. Osobe koje se saslušavaju kao svedoci a imaju oštećeni sluh potpisuju tekst zakletve, dok osobe oštećenog sluha koje ne znaju da čitaju i pišu zaklinju se uz pomoć tumača.

Kada je reč o osobama sa oštećenim vidom predsednik veća čita tekst zakletve koju zatim ponavlјa svedok.

5. NAJČEŠĆE TRAŽENE INFORMACIJE U VIŠEM SUDU U BEOGRADU

1. Da li se predmet nalazi u Višem sudu i Beogradu i od kada, te koji je poslovni broj pod kojim je predmet zaveden i koji sudija je istim zadužen, kao i kada će biti zakazan glavni pretres, odnosno glavna rasprava;


Navedene informacije su najčešće tražene na šalterima krivične, građanske i pisarnice posebnih odelјenja ovog suda, ali isto tako i putem telefonskog poziva na brojeve 011/635-4646, zatim 011/3083-447, kao i 011/3082-514.

Takođe, navedene informacije su tražene i kroz zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

1. Kada će određeni predmet biti rešen;

Navedena informacija je najčešće tražena u formi pritužbe na rad suda ili prilikom prijema stranaka kod zamenika predsednika suda. Takođe, navedena informacija je tražena i na šalterima krivične, građanske i pisarnice posebnih odelјenja ovog suda, ali isto tako i putem telefonskog poziva na napred navedene brojeve telefona, kao i kroz zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

2. Statistički podaci koji se odnose na kaznenu politiku Višeg suda u Beogradu;

Navedene informacije najčešće su tražene kroz zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali i kroz pisane molbe koje su upućivane preko prijemnih šaltera ovog suda.

3. Na koji način se može pregledati sudska praksa Višeg suda u Beogradu, kao i

ranijeg Okružnog suda u Beogradu;

Ova vrsta informacije najčešće je tražena pisanim putem, predajom zahteva na prijemne šaltere ovog suda, ali i elektronskim putem, slanjem zahteva na e-mail ovog suda.

Sudska praksa ovog suda je dostupna na internet stranici www.bg.vi.sud.rs, te se ista redovno ažurirana, tako da svako zainteresovano lice, i to putem linka www.bg.vi.sud.rs/cr/articles/sudska-praksa, zatim odabirom na oblast koja se odnosi na krivičnu ili građansku materiju, kao i odgovarajuće podoblasti, može da izvrši detalјan pregled sudske prakse ovog suda, kao i pravnih shvatanja i zaklјučaka. Takođe, na internet stranici se redovno objavlјivlјuju i bilteni koje ovaj sud izdaje, a isto tako građanima je preko internet stranice ovog suda dostupan pregled i sudske prakse Ustavnog suda Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Upravnog suda, Apelacionog suda u Beogradu, kao i odluke Evropskog suda za lјudska prava.

Takođe, zainteresovana lica preko linka www.bg.vi.sud.rs/cr/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/pitanja-i-sugestije-gradjana/, mogu ovom sudu da upućuju pitanja i sugestije.

5.1.TABELARNI PRIKAZ BROJA I STRUKTURE ZAHTEVA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG

ZNAČAJA U 2017. GODINI

REDNI BROJ

TRAŽILAC INFORMACIJE

BROJ PODNETIH ZAHTEVA

BROJ USVOJENIH – DELIMIČNO USVOJENIH ZAHTEVA

BROJ ODBAČENIH

ZAHTEVA

BROJ ODBIJENIH ZAHTEVA

1 Građani 170 157 1 12

2 Mediji 26 24 2


3 Nevladine organizacije i dr. udruženje građana

127 115 3 9

4 Političke stranke

5 Organi vlasti 2 2

6 Ostali

UKUPNO 325 298 4 23

Analizom rešenja kojim su odbijeni zahtevi za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja utvrđeno da se razlozi odbijanja postupanja po ovim zahtevima mogu razvrstati na sledeći način:

• Nevođenje evidencija na koje se zahtev odnosi – Sudskim poslovnikom je propisano koje je sve evidencije sud u obavezi da vodi, a veliki broj zahteva se odnosio na evidencije koje Viši sud u Beogradu ne vodi i za koje ne poseduje adekvatan program;

• Zahtev po svojoj sadržini predstavlјa pritužbu na rad suda – neretko je zahtev zasnovan na Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zapravo predstavlјao pritužbu na rad suda i u formi tog zahteva traženo je od suda da reši u najkraćem roku predmet na koji se zahtev odnosi i da mu se dostavi presuda u toj pravnoj stvari. Kod ovakvih zahteva tražilac informacije je obaveštavan po kojem redosledu se rešavaju predmeti u Višem sudu u Beogradu, te je poučavan da ima mogućnost da se u formi pritužbe obrati predsedniku suda ukoliko je nezadovolјan radom ovog suda u predmetu u kome on ima svojstvo stranke u postupku,

• Zahtev po svojoj sadržini predstavlјa molbu za pravni savet – jedan broj zahteva podnetih u formi zahteva zasnovanog na Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od ja

• Zahtev po svojoj sadržini predstavlјa molbu za pravnu pomoć. U situaciji kada se ista molba odnosila na nešto što bi predstavlјalo početni pravni savet i što je ovaj sud u skladu sa Sudskim poslovnikom, i bez podnošenja zahteva zasnovanog na Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, bio u obavezi da odgovori ovaj sud je podnosioca zahteva poučavao povodom njegove molbe, dok je za ostali deo zahteva, koji je prevazilazio početni pravni savet, poučavan da se može obratiti službi besplatne pravne pomoći.

6. OPIS NADLEŽNOSTI, OVLAŠĆENJA I OBAVEZA VIŠEG SUDA U BEOGRADU

6.1. OSNIVANJE I NADLEŽNOST VIŠEG SUDA U BEOGRADU

Nadležnost Višeg suda regulisana je odredbom člana 23 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ ,br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon i 13/2016).


Viši sud u prvom stepenu: 1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko

deset godina; 2. sudi za krivična dela: protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim

pravom; protiv Vojske Srbije; odavanje državne tajne; odavanje službene tajne; krivično delo propisano zakonom koji uređuje tajnost podataka; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpelјivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi protivustavne delatnosti; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; pranje novca; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje; oblјuba nad nemoćnim licem; oblјuba zloupotrebom položaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i javnom skupu; primanje mita; zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234 stav 3 Krivičnog zakonika); zloupotreba u javnim nabavkama (član 234a stav 3 Krivičnog zakonika);

3. sudi u krivičnom postupku prema maloletnim učiniocima krivičnih dela; 4. odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za

krivična dela iz svoje nadležnosti; 5. odlučuje o zahtevima za rehabilitaciju; 6. odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog

informisanja. 7. sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje

izjavlјivanje revizije; u sporovima o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova, oznaka geografskog porekla, topografije integrisanih kola, odnosno topografije poluprovodničkih proizvoda i oplemenjivača bilјnih sorti, ako nije nadležan drugi sud; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavlјanja na radu; u sporovima o objavlјivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju, zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavlјivanja informacije i naknadi štete u vezi sa objavlјivanjem informacije;

8. sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud; povodom matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije nadležan drugi sud.

Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova: 1. o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivlјenog; 2. za krivična dela za koja je propisana novčana kazna i kazna zatvora do pet godina; 3. na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti;

u izvršnim i vanparničnim postupcima. Viši sud vodi postupak za izručenje okrivlјenih i osuđenih lica, pruža međunarodnu

pravnu pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadležnosti, izvršava krivičnu presudu inostranog suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka ako nije nadležan drugi sud, odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja, obezbeđuje i pruža pomoć i podršku svedocima i oštećenima i vrši druge poslove određene zakonom.


VIŠI SUD U BEOGRADU - NADLEŽNOST POSEBNIH ODELJENJA (Posebnog odelјenja - za organizovani kriminal i Odelјenja za ratne zločine) Viši sud u Beogradu i to Posebno odelјenje (za organizovani kriminal), a prema članu 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, sudi za krivična dela organizovanog kriminala, krivično delo ubistvo najviših državnih predstavnika (član 310. Krivičnog zakonika), krivično delo oružane pobune (čl. 311. Krivičnog zakonika), krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivlјeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavlјenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, zatim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica (član 234. stav 3. Krivičnog zakonika), krivino delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 234a stav 3. Krivičnog zakonika), krivično delo zloupotreba službenog položaja (član 359. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost pribavlјene imovinske koristi prelazi iznos od 200.000.000 dinara, zatim za krivično delo terorizam ( čl. 391. Krivičnog zakonika), krivično delo javno podsticanje na izvršenje terorističkih dela (član 391a Krivičnog zakonika), krivično delo vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela (član 391b Krivičnog zakonika), krivično delo upotreba smrtonosne naprave (član 391v Krivičnog zakonika), krivično delo uništenje i oštećenje nuklearnog objekta (član 391g Krivičnog zakonika), krivično delo finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika), krivično delo terorističko udruživanje (član 393a Krivičnog zakonika), krivično delo pranje novca (član 231. Krivičnog zakonika), ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1), 3), 4) i 5) ovog člana, krivična dela protiv državnih organa (član 322. st. 3. i 4. i član 323. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika) i krivična dela protiv pravosuđa (čl. 333. i 335, član 336. st. 1, 2. i 4. i čl. 336b, 337. i 339. Krivičnog zakonika), ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) do 6) ovog člana. Takođe, Viši sud u Beogradu i to Odelјenje za ratne zločine, a na osnovu člana 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, sudi za krivična dela iz čl. 370. do 384. i čl. 385. i 386. Krivičnog zakonika, te za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) i 2) ovog člana.


6.2. ŠEMATSKI PRIKAZ POLOŽAJA VIŠEG SUDA U BEOGRADU


7. OPIS POSTUPANJA VIŠEG SUDA U BEOGRADU

7.1. UPISNICI VIŠEG SUDA U BEOGRADU

Viši sud u Beogradu, a shodno Sudskom poslovniku, vodi upisnik za sudsku upravu

(Su), upisnik za odelјenje za prethodni postupak (Kpp), upisnik za prvostepene krivične predmete (K), upisnik za drugostepene krivične predmete (Kž), upisnik za krivično vanpretresno veće (Kv), upisnik za prvostepeno parnično odelјenje (P), upisnik za drugostepeno parnično odelјenje (Gž), upisnik za postupak prema maloletnicima (Kim i Km), upisnik za predmete visoko-tehnološkog kriminala (Ki-Po3, K-Po3), upisnik za predmete po zahtevima za rehabilitaciju (Reh), kao i upisnike u posebnim odelјenjima Višeg suda u Beogradu, i to za Posebno odelјenje (za organizovani kriminal) upisnik za krivične predmete (K-Po1) i Odelјenje za ratne zločine upisnik za krivične predmete (K-Po2), kao i druge upisnike koji su propisani Sudskim poslovnikom.

7.2. PRIJEM I RASPODELA PREDMETA

Poslovanje sa predmetima u sudu regulisano je Sudskim poslovnikom. U cilјu obezbeđenja podjednake opterećenosti svih sudija u sudu, novoprimlјeni

predmeti se najpre razvrstavaju po hitnosti, vrsti postupka, odnosno pravnoj oblasti, a zatim se raspoređuju prema astronomskom računanju vremena prijema, metodom slučajnog određivanja sudije, u skladu sa utvrđenim godišnjim rasporedom poslova.

U Višem sudu u Beogradu se predmeti raspoređuju upisivanjem u upisnik prema redosledu prijema i rednom broju, (u građanskom odelјenju - primenom poslovnog softvera za upravlјanje predmetima), s tim da se najpre raspoređuje grupa novoprimlјenih predmeta, a zatim predmeti prispeli u sud na drugi način.

Stranka koja je predala inicijalni akt u sud ima pravo da u roku od 3 dana od dana njegove predaje, sazna broj predmeta, ime sudije koji je određen da postupa i mesto preduzimanja sudskih radnji.

Kontrolu raspodele predmeta u pisarnici, a koju obavlјa pisarnica prema utvrđenom godišnjem rasporedu poslova, ili posebnoj odluci predsednika suda, vrši predsednik suda, sekretar suda ili upravitelј sudske pisarnice.

Zaposleni koji obavlјaju administrativno tehničke poslove u pisarnici (upisničari) združuju podneske i ostala pismena u predmet i evidentiraju sve promene u kretanju predmeta i predaju u rad sudiji.

Pismena se stavlјaju u omot spisa i lepe onim redom kako su uvedena u popis spisa i to tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma.


Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću, odnosno sudiji pojedincu i službama, ukoliko se radnja ne izvršava u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.

Predaja predmeta sudiji, sudijskom pomoćniku, daktilobirou ili drugim službama evidentira se u upisnik običnom olovkom, u rubrici kretanje predmeta, a takođe se kretanje predmeta može voditi i u posebnim karticama ili na drugi pogodan način u pisarnici suda.

Predmeti se rešavaju po redu prijema, a u hitnim ili drugim opravdanim slučajevima od ovog reda se može izuzetno odstupiti

Predsednik veća, odnosno sudija pojedinac naredbom određuje dan i čas ročišta, ukoliko nije potrebno preduzeti neku drugu radnju u postupku, te donosi i druge odgovarajuće naredbe, po kojima postupaju daktilografi (pišu pozive i vrše druga raspisivanja) i upisničari (ekspeduju odgovore na tužbu, optužnice, podneske, razne dopise, presude, rešenja i dr.).

Predmeti dodelјeni u rad veću ili sudiji pojedincu mogu se zadržati u veću samo ukoliko je potrebno da se donese odgovarajuća odluka, vodeći računa o propisanim rokovima, dok se predmeti u kojima je odloženo ročište, po postupanju zapisničara, vraćaju odmah pisarnici. Predmeti u kojima je zaklјučena rasprava, odnosno pretres ostaju kod sudije radi izrade odluke.

Suđenja se održavaju u sudnicama, o svakoj radnji preduzetoj u toku postupka na ročištu, o važnijim izjavama i saopštenjima koje stranke ili drugi učesnici daju van ročišta, kao i o ostalim radnjama suda, sastavlјa se zapisnik, koji piše zapisničar.

Pripremu odluka vrši sam sudija kome pomaže sudijski pomoćnik ili sudijski pripravnik. Presude i druge odluke se diktiraju direktno daktilografu raspoređenom na rad kod sudije ili se diktiraju u diktafon i potom kucaju u daktilo birou.

Pismeno izrađene odluke dostavlјaju se pisarnici u izvorniku u dovolјnom broju primeraka prepisa, sa uputstvom za njihovu dostavu. Po pravilu pismeno izrađene odluke se dostavlјaju putem pošte, osim hitnih odluka koje na teritoriji grada dostavlјaju dostavlјači.

Upisničar u pisarnici, a nakon postupanja po uputstvu sudije za dostavu presude ili druge odluke, združuju dostavnice ili povratnice kao dokaz o uručenoj odluci, te predmet stavlјaju u rok evidencije žalbe. Primlјene žalbe na odluku upisničar združuje predmetu i predmet iznosi sudiji. Kada se steknu procesni uslovi, predmet se po odluci sudije dostavlјa neposredno višem sudu na odluku po izjavlјenoj žalbi.

7.3. ODSTUPANJE OD REDOSLEDA PRIJEMA I RASPODELE PREDMETA

Posebnom odlukom predsednika suda može se odstupiti od redosleda raspoređivanja predmeta zbog opravdane sprečenosti sudije da po tom predmetu postupa (privremena sprečenost za rad, odsustvo u skladu sa posebnim propisima i sl.)


Takođe, predmeti koji prema godišnjem rasporedu poslova treba da se rasporede jednom sudiji ili veću, mogu biti raspoređeni drugom sudiji ili veću, zbog opterećenosti ili sprečenosti sudija da po tom predmetu postupa ili postojanje razloga za izuzeće po sili zakona.

Dodelјeni predmet može se oduzeti sudiji, odnosno veću, ako se povodom pritužbe stranke utvrdi da sudija ili veće neopravdano odugovlače postupak, zbog dužeg odsustvovanja sudije, izuzeća i promene godišnjeg rasporeda poslova.

O navedenim odstupanjima od pravila o redosledu prijema i raspodeli predmeta odlučuje predsednika suda obrazloženim rešenjem, protiv kojeg sudije, odnosno veće koje bi po godišnjem rasporedu trebalo da postupa, kao i stranke u postupku, imaju pravo prigovora predsedniku Apelacionog suda u Beogradu.

7.4. GODIŠNJI RASPORED POSLOVA

Godišnjim rasporedom poslova određuju se sudska odelјenja, sudska veća i sudije koji ih čine, te predsednici odelјenja i veća, kao i sudije koje će ih zamenjivati, kao i poslovi sudijskih pomoćnika.

Predsednik odelјenja, odnosno veća, stara se da se poslovi obavlјaju blagovremeno, uredno i jednoobrazno, a sudska veća u sastavu odelјenja označavaju se arapskim brojevima. Rasporedom poslova određuje se i sudsko osoblјe za rad u pisarnici i drugim organizacionim jedinicama suda.

Predsednik suda, po pribavlјenom mišlјenju sudija, utvrđuje raspored poslova za narednu godinu i saopštava ga na sednici svih sudija do 1. decembra. Na godišnji raspored poslova sudije imaju pravo prigovora, u roku od 3 dana od dana saopštavanja na sednici svih sudija, o kojem odlučuje predsednik neposredno višeg suda (za Viši sud u Beogradu predsednik Apelacionog suda u Beogradu).

Utvrđeni godišnji raspored poslova može se u toku godine promeniti zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije ili upražnjenog sudijskog mesta.

Postupak promene godišnjeg rasporeda poslova sprovodi se na isti način kojim se utvđuje godišnji raspored.

Godišnji raspored poslova Višeg suda u Beogradu za 2016. godinu, sa svim njegovim izmenama, može se pogledati na internet stranici suda www.bg.vi.sud.rs.


7.5. IZVEŠTAJI I STATISTIKA

Sudska pisarnica sastavlјa redovne i povremene izveštaje o radu odelјenja i službi, koji su potrebni sudskoj upravi, a na osnovu kojih izveštaja se razmatraju rezultati rada pojedinih odelјenja, službi i suda kao celine i daju predlozi za unapređenje rada u sudu.

U sudu se tromesečno, šestomesečno, godišnje i trogodišnje sačinjavaju izveštaji o radu suda, odelјenja i sudija po propisanoj jedinstvenoj metodologiji i dostavlјaju se ministru, neposrednom višem sudu, Vrhovnom kasacionom sudu i Visokom savetu sudstva.

Viši sud u Beogradu, a prema godišnjem izveštaju o radu za 2014. godinu, ostvario je sledeće rezultate:







8. PROPISI KOJE VIŠI SUD U BEOGRADU PRIMENJUJE U SVOM RADU

Imajući u vidu da, u skladu sa članom 142, stav 2. Ustava RS, sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora, te da u svom radu primenjuju sve propise na ovom mestu ćemo prikazati samo one propise koje Viši sud u Beogradu u svom radu najčešće primenjuje:

• Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", broj 98/06); • Zakon o sudijama („Sl. glasnik RS", br. 116/08, 58/09, 104/09 i 101/10); • Zakon o uređenju sudova („Sl.glasnik RS“,br. 116/08, 104/09, 101/10); • Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Sl.glasnik RS“,br.

116/08); • Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog

kriminala,korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela( "Sl. glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04,45/05, 61/05 i 72)

• Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine ("Sl. glasnik RS" , br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 i 104/09);

• Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ("Sl. glasnik RS" , br. 61/05 i 104/09);

• Sudski poslovnik („Sl. glasnik RS“, br. 110/09,70/11,19/12,89/13,96/15,104/15,113/15 – ispr. 39/16 i 56/16 );

• Zakon o Visokom savetu sudstva („Sl.glasnik RS“, br. 116/08, 101/10); • Zakon o državnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/05,101/07 i 95/10); • Zakon o opštem upravnom postupku("Sl. glasnik RS'', broj 30/10); • Zakon o pečatu državnih i drugih organa („Sl. glasnik RS, br. 101/07); • Zakon o državnim i drugim praznicima („Sl. glasnik RS“, br. 43/01 i 88/10); • Zakon o radu ("Sl. glasnik RS" br. 24/05, 61/05 i 54/09); • Zakon o državnim službenicima ("Sl. glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispr. 83/05 –

ispr., 64/07 i 67/07-ispr.,116/08 i 104/09) • Uredba o pripremi kadrovskog plana u državnom organu („Sl. glasnik RS“, br.

8/06); • Uredba o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih

službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 117/05, 108/08, 109/09 i 95/10); • Uredba o razvrstavanju radnih mesta nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 5/06 i

30/06); • Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u

državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 41/07 i 109/09); • Uredba o ocenjivanju državnih službenika („Sl. glasnik RS“, br. 11/06 i 109/09); • Pravilnik o popunjavanju izvršilačkih radnih mesta u sudovima („Sl. glasnik RS“,

br. 43/10); • Poseban kolektivni ugovor za državne organe („Sl. glasnik RS“, br. 23/98, 95/08 i

11/09); • Opšti kolektivni ugovor („Sl. glasnik RS“, br. 50/08, 104/08 i 8/09);


• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS" br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06 i 5/09);

• Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS" br. 107/05 i 109/05); • Zakon o sprečavanju zlostavlјanja na radu („Sl. glasnik RS, br. 36/10); • Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i

zaštitom od zlostavlјanja na radu („Sl. glasnik RS“, br. 62/10); • Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu („Sl. glasnik RS“, br.

30/10); • Pravilnik o obliku i sadržaju znaka zabrane pušenja („Sl. glasnik RS“, br. 73/10); • Zakon o bezbednosti i zdravlјu na radu ("Službeni glasnik RS" br. 101/05); • Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 39/02, 43/03 - dr. zakon, 55/04,

101/05 - dr. zakon i 116/08 – dr. zakon); • Zakon o budžetskom sistemu (''Sl. glasnik RS'', broj 73/10); • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu (''Sl. glasnik RS'', br.120/08 i

31/09); • Uredba o budžetskom računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 125/03 i 12/06); • Pravilnik o postupku otvaranja ponude i obrascu za vođenje zapisnika o otvaranju

ponude („Sl. glasnik RS“, br. 50/09); • Pravilnik o postupku javne nabavke male vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 50/09); • Pravilnik o kriterijumima za obrazovanje komisija za javne nabavke („Sl. glasnik

RS“, br. 50/09); • Pravilnik o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih

nabavki („Sl. glasnik RS“, br. 50/09); • Zakon o platama državnih službenika i nameštenika (''Sl.glasnik RS'', br.

62/06,,63/06-ispr, 115/06-ispr. i 101/07); • Uredba o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavlјenih lica u državnim

organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/08); • Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavlјenih lica i

zaposlenih u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 44/08); • Uredba o platama lica koja obavlјaju poslove u posebnim organizacionim

jedinicama državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala („Sl. glasnik RS“, br. 14/03, 67/05 i 105/05);

• Uredba o platama lica koja vrše funkciju i obavlјaju poslove u tužilaštvu za ratne zločine i u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa u postupku za ratne zločine („Sl. glasnik RS“, br. 97/03 i 67/05);

• Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/07);

• Odluka o naknadama sudije koji je premešten odnosno upućen („Sl. glasnik RS“, br. 18/10);

• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06 i 5/09);

• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (''Sl.glasnik RS'', br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10);

• Zakon o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS“, br. 46/06 i 11/09); • Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (''Sl. glasnik RS' br.

120/04, 54/07,54/07,104/09 i 36/10); • Uputstvo za izradu i objavlјivanje informatora o radu državnih organa („Sl. glasnik

RS“, br. 68/10);


• Uredba o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenta na kojima se nalaze informacije od javnog značaja („Sl. glasnik RS“, br. 8/06);

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. Glasnik RS", br. 97/08 i 104/09); • Zakon o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS”, broj 104/09); • Zakon o javnom informisanju ("Sl. glasnik RS'', br. 43/03, 61/05, 71/09 i 89/10); • Zakon o javnom tužilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 116/08 i 104/09); • Zakon o javnom pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS, br. 43/91); • Zakon o advokaturi („Sl. list SRJ“, br. 24/98, 26/98, 69/00, 11/02 i 72/02); • Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS, br.

129/07 i 53/10); • Pravilnik o visini nagrade za rad advokata odbrane po službenoj dužnosti („Sl.

glasnik RS, br. 2/04, 32/04, 8/05, 10/06, 53/06 i 104/06); • Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06,

49/07, 112/08, 20/09, 72/09 i 76/10); • Krivični zakonik („Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 11/09); • Zakon o sprečavanju nasilјa i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ("Sl.

glasnik RS'', broj 67/03, 10/05, 90/07 i72/09); • Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih

lica("Sl. glasnik RS'', broj 85/05); • Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma („Sl. glasnik RS“, br. 45/91, 53/93,

67/93, 48/94, 101/05 i 30/10); • Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorozma („Sl. glasnik RS, br.

20/09 i 72/09); • Zakon o rehabilitaciji („Sl. glasnik RS, br. 33/06); • Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Sl. glasnik RS, br.

97/08); • Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Sl. glasnik RS, br.

20/09); • Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih

lica („Sl. glasnik RS, br. 85/05); • Zakon o vanparničnom postupku („Sl. glasnik RS, br. 46/95 i 18/05); • Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS, br. 125/04 i 111/09); • Zakon o izvršnom postupku („Sl. glasnik RS“, br, 125/04); • Zakon o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS, br. 42/98 i 111/09); • Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa („Sl. glasnik RS, br. 115/05); • Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SRJ, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i

44/99); • Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS, br. 46/95 i 101/03); • Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalјa („Sl. glasnik RS“,

br. 46/06); • Zakon o pravosudnoj akademiji („Sl. glasnik RS“, br. 104/09); • Zakon o posredovanju – medijaciji („Sl. glasnik RS, br. 18/05); • Zakon o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS'', broj 111/09); • Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošlјavanju osoba sa invaliditetom („Sl.

glasnik RS“, broj 36/09); • Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10 i 24/11); • Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS'', broj 41/09 i 53/10); • Porodični zakon ("Sl. glasnik RS'', broj 18/05);


• Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS'', broj 104/09); • Zakon o patentima ("Sl. glasnik RS'', broj 115/06); • Zakon o žigovima ("Sl. glasnik RS'', broj 104/09); • Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS'', broj 62/06); • Zakon o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS'', broj 23/01 i 20/09); • Zakon o hipoteci ("Sl. glasnik RS'', broj 115/05); • Zakon o izvršnom postupku ("Sl. glasnik RS'', broj 125/04); • Zakon o stanovanju ("Sl. glasnik RS'', broj 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93,

67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05); • Zakon o održavanju stambenih zgrada ("Sl. glasnik RS'', broj 44/95, 46/98, 1/01 i

101/05); • Zakon o policiji ("Sl. glasnik RS'', broj 101/05 i 63/09); • Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda („Sl. list SCG –

međunarodni ugovori“, br. 9/03 i 5/05).

9.USLUGE KOJE VIŠI SUD U BEOGRADU PRUŽA ZAINTERESOVANIM LICIMA

9.1.INFORMACIJE O PREDMETIMA

Stranke i drugi učesnici u postupku mogu se informisati o predmetima na šalteru krivične pisarnice ovog suda, koji se nalazi na petom spratu sudske zgrade u Katanićevoj ulici br.15, zatim na šalteru građanske pisarnice ovog suda, koji se nalazi u prizemlјu sudske zgrade u Timočkoj ulici br.15, kao i na šalteru pisarnice posebnih odelјenja (Posebnog odelјenja i Odelјenja za ratne zločine), koji se nalazi u prizemlјu sudske zgrade u Ustaničkoj ulici br.29 i to svakim radnim danom od 08,00 do 15,00 časova, dok se razgledanje spisa predmeta vrši svakim radnim danom od 09,00 do 13,00 časova.

Informacije koje stranke i drugi učesnici u postupku mogu dobiti odnose se na: • broj predmeta pod kojim je zaveden inicijalni akt; • o ličnom imenu sudije koji je zadužen predmetom; • o kretanju predmeta; • o fazi postupka u kojoj se predmet nalazi, posebno da li je zakazano pripremno

ročište, glavni pretres, javna sednica i glavna rasprava. Takođe, stranke mogu izvršiti uvid u spise predmeta ovog suda, razgledati iste, kao i

fotokopirati ih i to na za to određenom mestu u zgradi suda, pod nadzorom zaposlenog lica u pisarnici.

Odobrenje za razgledanje spisa predmeta i njihovo fotokopiranje daje postupajući sudija u tom predmetu, a nakon pravnosnažnosti predmeta odobrenje daje predsednik suda.

Kratka obaveštenja o predmetima strankama i drugim učesnicima u postupku mogu se dati i telefonskim putem i to za predmete krivičnog odelјenja ovog suda pozivom na broj 011/6354-646, za predmete građanskog odelјenja i odelјenja za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju pozivom na broj 011/3083-447, dok za predmete posebnih odelјenja ovog suda (Posebno odelјenje i Odelјenje za ratne zločine) pozivom na broj 011/3082-514.


9.2. DOSTAVLJANJE DOKUMENATA KOJI SU U POSEDU SUDA

Viši sud u Beogradu kao nosilac sudske vlasti u Republici Srbiji, u svojoj arhivi čuva originalnu dokumentaciju nastalu u radu suda i to: sudske odluke, zapisnike sa sednica odelјenja, uputstva, pravilnike, različite vrste evidencija o sudijama i zaposlenima (npr. evidencija o prisutnosti na radu, evidencija o licima koja se prijavlјuju na konkurs za popunu radnih mesta…), kadrovski plan i dr.

Na osnovu odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja informacije i dokumenti kojima raspolaže Viši sud u Beogradu, a koji su nastali u radu ili u vezi sa radom Višeg suda, dostupni su svakome radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna.

9.3. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA I DOKUMENATA KOJIMA RASPOLAŽE VIŠI SUD U BEOGRADU NA

INTERNET STRANICI SUDA

Na internet stranici Višeg suda u Beogradu su dostupni: tekstovi uputstava i pravilnika koja je izdao predsednik suda, godišnji rasporedi poslova suda, programi rešavanja starih predmeta, izveštaji o radu suda, podaci o načinu na koji je moguće prisustvovati suđenjima, saopštenja o donetim odlukama o svim predmetima koji su bili medijski propraćeni, odgovori na najčešće postavlјana pitanja sudu, galerija slika, kao i obrasci koji su značajni za bržu dostupnost suda građanima.

9.4. PRITUŽBE GRAĐANA NA RAD SUDA

Pravo na podnošenje pritužbe na rad suda, kao i postupanje suda po podnetim pritužbama, regulisano je odredbama Zakona o uređenju sudova i odredbama Sudskog poslovnika.

Stranka ili drugi učesnik u sudskom postupku imaju pravo pismenog obraćanja predsedniku Višeg suda u Beogradu i to putem pritužbe na rad suda, kada smartaju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod.

Predmet pritužbe ne može biti sam tok postupka pred sudom ili pravni stav koji postupajući sudija ili sudeće veće zauzimaju u svojoj odluci, s obzirom na to da navedeno može razmatrati jedino neposredno viši sud po eventaulno izjavlјenom pravnom leku.

Pritužbe na rad suda podnose se u pisanom obliku predsedniku Višeg suda u Beogradu i to putem pošte, ili na prijemnim šalterima ovog suda koji se nalaze u prizemlјima sudske zgrade u Katanićevoj ulici br.15 (ulaz za stranke), sudske zgrade u Timočkoj ulici br.15 i sudske zgrade u Ustaničkoj ulici br.29, i to u periodu od 08,00 do 15,30 časova.

U pritužbi se mora navesti broj predmeta na koji se pritužba odnosi, ukoliko lice koje podnosi pritužbu ima saznanja o tome, ili podatak o strankama u postupku, kao i ime postupajućeg sudije koji u tom predmetu postupa, zatim se navodi razlog zbog čega se pritužba podnosi i obavezno pritužba mora da sadrži ime i prezime podnosioca i njegovu adresu.


Predsednik suda razmatra pritužbe stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod i preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.

Predsednik suda je dužan da o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama pisano obavesti podnosioca pritužbe i predsednika neposredno višeg suda, u konkretnom slučaju predsednika Apelacionog suda u Beogradu, u roku od 15 dana od prijema pritužbe.

Predsedniku Višeg suda u Beogradu mogu se podneti i pritužbe na rad Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, kao i pritužbe na rad osnovnih sudova u Lazarevcu, Mladenovcu i Obrenovcu.

Godišnjim rasporedom poslova Višeg suda u Beogradu za 2016.godinu, predsednik suda, sudija Aleksandar Stepanović, ovlastio je zamenika predsednika suda, sudiju Svetlanu Aleksić za postupanje po pritužbama stranaka koje se odnose na rad krivičnog odelјenja, odelјenja za prethodni postupak i odelјenja za maloletnike ovog suda i zamenika predsednika suda, sudiju Natašu Milutinović i sudiju Ivana Ilića za postupanje po pritužbama stranaka koje se odnose na rad građanskog odelјenja i odelјenja za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju ovog suda.

9.5. PRIJEM STRANAKA

U Višem sudu u Beogradu, u skladu sa godišnjim rasporedom poslova, za prijem stranaka zaduženi su:

4. zamenik predsednika suda, sudija Svetlana Aleksić, u sudskoj zgradi u ul. Katanićeva broj 15, za krivično odelјenje (prvostepeno i drugostepeno), odelјenje za prethodni postupak i odelјenje za maloletnike;

5. zamenik predsednika suda, sudija Ivan Ilić, u sudskoj zgradi u ul. Timočka broj 15, za građansko odelјenje (prvostepeno i drugostepeno) i odelјenje za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju;

6. sudija Vera Vukotić, u sudskoj zgradi u ul. Ustanička broj 29, za Posebno odelјenje (za organizovani kriminal) i Odelјenje za ratne zločine.

Prijem stranaka u Višem sudu u Beogradu, u sudskoj zgradi u ul. Katanićeva broj 15, za krivično odelјenje, odelјenje za prethodni postupak i odelјenje za maloletnike vrši se svakog četvrtka u mesecu, u periodu od 10,00 do 12,00 časova, dok se zakazivanje prijema stranaka vrši svakog radnog dana, u radno vreme suda od 07,30 do 15,30 časova, na broj telefona 011/635-4601.

Prijem stranaka u Višem sudu u Beogradu, u sudskoj zgradi u ul. Timočka broj 15, za građansko odelјenje i odelјenje za postupanje po zahtevima za rehabilitaciju vrši se svakog petka u mesecu, u periodu od 10,00 do 12,00 časova, dok se zakazivanje prijema stranaka vrši svakog radnog dana, u radno vreme suda od 07,30 do 15,30 časova, na broj telefona 011/308-3478.

Prijem stranaka u Višem sudu u Beogradu, u sudskoj zgradi u ul. Ustanička br.29, vrši se svakog utorka u mesecu, u periodu od 09,00 do 10,00 časova, dok se zakazivanje prijema stranaka vrši svakog četvrtka u mesecu, u periodu od 12,00 do 13,00 časova, na broj telefona 011/308-2617.

Razgovor mogu obaviti samo stranke u postupku, njihovi punomoćnici i zakonski zastupnici.

Prilikom zakazivanja razgovora neophodno je da stranka zna broj predmeta pod kojim se vodi određeni postupak, a kako bi se predmet mogao izneti zameniku predsednika suda, radi upoznavanja. Takođe, prilikom zakazivanja stranka se obaveštava o terminu kada je


razgovor zakazan i prilikom prijema stranka je dužna da sa sobom ponese lični dokument na osnovu kojeg će se utvrditi identitet stranke.

9.6. PRAVNA POMOĆ

Sudskim poslovnikom propisano je da je svaki sud dužan da van sudskog postupka, na mestima posebno određenim i vidno označenim u zgradi suda (info pult), građanima bez obzira na imovno stanje pruži opšte pravne informacije i početan pravni savet (o pravnom statusu osobe, o mogućnostima postizanja mirnog rešavanja spora, informacije koje se odnose na sam postupak pred sudom i pojedine faze postupka, o nadležnosti suda, pojedinim pravilima postupka, troškovima postupka, načinu i mestu izvršenja odluke, o mogućnosti ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, informacije o registru pružalaca besplatne pravne pomoći, registru posrednika za rešavanje sporova, kao i o pravu na obaveznu odbranu).

Pravnu pomoć mogu pružati sudijski pomoćnici i drugo sudsko osoblјe, u sudu u skladu sa poslovima koje obavlјaju.

Određene informacije se mogu objavlјivati štampanjem, javnim objavlјivanjem ili uručivanjem pisanog teksta u zgradi suda ili u sredstvima javnog informisanja (internet stranica ili na drugi pogodan način).

U određenom sudskom postupku pouku o pravima koja im pripadaju stranke dobijaju od sudije koji upravlјa postupkom.

Prema Zakonu o parničnom postupku sud će stranku koja nema punomoćnika i koja se iz neznanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu poučiti koje parnične radnje može preduzeti.

Takođe, Zakonikom o krivičnom postupku propisana je dužnost suda i državnih organa koji učestvuju u postupku da okrivlјenog ili drugo lice koje učestvuje u postupku a iz neznanja bi moglo da propusti neku radnju u postupku, ili da zbog toga ne koristi svoja prava, pouče o pravima koja mu po tom zakoniku pripadaju i o posledicama propuštanja radnje.

U skladu sa Sudskim poslovnikom: • u građanskom postupku, sud može dostaviti pisano obaveštenje koje sadrži: pouku

o pravu na oslobođenje od plaćanja troškova postupka, pravu na besplatnu pravnu pomoć i besplatno zastupanje, pravu na besplatnog tumača, medijaciju i slično. Ovo obaveštenje se može dostaviti uz poziv za pripremno ili prvo ročište za glavnu raspravu, kao i u postupku prethodnog ispitivanja tužbe, ukoliko sud proceni da je to potrebno;

• u krivičnom postupku, sud može dostaviti pisano obaveštenje osumnjičenom odnosno okrivlјenom, pre prvog saslušanja kojim ga obaveštava o njegovim pravima prilikom saslušanja (pravu na odbranu, branioca, odnosno postavlјenje obaveznog branioca, da u postupku koristi jezik koji razume, prevodioca i tumača, poverlјiv razgovor pre saslušanja);

Drugu vrstu pravne pomoći, koja ne predstavlјa opštu pravnu informaciju i početan

pravni savet (sastavlјanje tužbi i drugih podnesaka, zastupanje pred sudom) pružaju advokati, odnosno službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.


10. PODACI O PRIHODIMA I RASHODIMA

Finansijska sredstva za rad Višeg suda u Beogradu obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije na nivou Višeg suda. Shodno Zakonu o budžetu RS („Službeni glasnik“ RS 107/09). Organizacija i način rada Računovodstva Višeg suda u Beogradu je bliže regulisana Pravilnikom o računovodstvu tog suda.

10.1. PREGLED RASHODA ZA ZAPOSLENE

I IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2016.GODINE

Ekonom. klasif.

Opis Sredstva iz

budžeta 01

Sopstveni prihodi-takse

04 Ukupno

411 Plate, dodaci, naknade 473.587.919,51 57.858.088,41 531.446.007,92

412 Soc.dopr. na teret poslodavca 88.830.658,43 11.719.068,02 100.549.726,45

413 Naknade u naturi

414 Socij.davanja zaposlenima 3.694.444,74 8.902.829,00 12.597273,74

415 Naknade troško.za zaposlene 3.462.274,52 7.162.424,00 10.624.698,52

416 Nagrade zaposlenima 439.511,00 1.163.807,00 1.603.318,00

Napomena: Sredstva za gore navedene ekonomske klasifikacije nisu prikazana kroz Pregled dodelјenih aproporijacija Višem sudu u Beogradu za 2016.godinu od Ministarstva pravde RS, već su ista odobrena Zakonom o budžetu za 2016. godinu za Viši sud u Srbiji („Sl. Glasnik RS“ broj 107/09). Iz tog razloga Viši sud u Beogradu ne može dati obračun ostvarenja budžeta u procentima, u odnosu na odobrena sredstva za plate, naknade i nagrade zaposlenih, već samo pregled rashoda za zaposlene, iz sredstava dobijenih iz budžeta i taksi, a prema mesečnom trebovanju za plate i mesečnom zahtevu za transfer sredstava.

II IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2017.GODINE

Ekonom. klasif.

Opis Sredstva iz

budžeta 01


04 Ukupno

411 Plate, dodaci, naknade 471.927.540.17 62.300.606.40 534.228.146.57

412 Soc.dopr. na teret poslodavca 88.222.519.17 12.756.704.65 100.979.223.82

413 Naknade u naturi / 929.000.00 929.000.00


414 Socij.davanja zaposlenima 1.238.782.68 25.835.059.37 27.073.039.85

415 Naknade troško.za zaposlene 3.520.625.85 7.174.414.00 10.695.039.85

416 Nagrade zaposlenima 845.451.00 423.869.00 1.269.320.00

Napomena: Sredstva za gore navedene ekonomske klasifikacije nisu prikazana kroz Pregled dodelјenih aproporijacija Višem sudu u Beogradu za 2017. godinu od Ministarstva pravde RS, već su ista odobrena Zakonom o budžetu za 2017. godinu za Viši sud u Beogradu („Sl. Glasnik RS“ broj 107/09). Iz tog razloga Viši sud u Beogradu ne može dati obračun ostvarenja budžeta u procentima, u odnosu na odobrena sredstva za plate, naknade i nagrade zaposlenih, već samo pregled rashoda za zaposlene, iz sredstava dobijenih iz budžeta i taksi, a prema mesečnom trebovanju za plate i mesečnom zahtevu za transfer sredstava.

Ekonomska klasifikacija : 411 plate, dodaci i naknade zaposlenima 412 socijalni doprinosi na teret poslodavca 413 naknade u naturi - pokloni za decu zaposlenih (novogodišnji paketići) 414 socijalna davanja zaposlenima – stimulacija zaposlenima po odluci Vlade

Srbije, pomoć u slučaju smrti i pomoć u medic. lečenju zaposlenog ili člana uže porodice 415 naknade troškova za zaposlene – naknada troškova za odvojen život od

porodice, troškovi posete porodici i smeštaja izabranih, postavlјenih i imenovanih lica, i naknade troškova za prevoz na posao i sa posla

416 nagrade zaposlenima – jubilarne nagrade zaposlenima i sudijama


10.2. PREGLED BUDžETA ZA TEKUĆE IZDATKE

I IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2016.GODINE

1 2 3 4

Ekonomska klasifik.

Opis Budžet

2016. god.

Izvršenje budžet. sredst.

01

Izvršenje sopstv. sredst.

04

Ostvar. budžeta za

2016. god. u %

Ukupno 421

Stalni troškovi 100.000.000,00 79.999.991,54 79,99

4211 Troškovi platnog prometa

4.040,27

4212 Energetske usluge 51.597.261,85

4213 Komunalne usluge 12.609.889,45

4214 Usluge komunikacije

15.510.263,17

4215 Troškovi osiguranja

228.136,80

4216 50.400,00

Ukupno 422

Troškovi putovanja

650.000,00 430.015,00 66,15

4221 Troškovi služb.putovanja u zemlјi

347.065,00

4222 Troškovi služb.putovanja u inostranstvu

82.950,00

Ukupno 423

Usluge po ugovoru

284.000.000,00 261.169.362,09 66.815,00 91,95

4231 Usluge prevođenja 5.446.900,53

4232 Kompjuterske usluge

4233 Usluge obraz.i usavršava.zaposlen.

14.980,00

4234 Usluge informis. i štampanja

221.441,00

4235 Stručne usluge 254.787.164,99 66.815,00

4239 Ostale opšte usluge 698.875,57

Ukupno 425

Tekuće popravke i održavanje

5.000.000,00 4.743.210,22 94,86

4251 Troškovi poprav.i održava.zgrade

1.049.447,85

4252 Tek.popravke i održavanje opreme

3.693.762,37

Ukupno Materijal 20.500.000,00 16.371.223,07 743.879,54 79,85


426

4261 Administrativni materijal

11.026.604,43

4263 Stručna literatura 819.084,00

4264 Materijal za saobraćaj

2.615.895,31

4268 Materijal za domaćin.i ugostitelј.

1.378.110,60 743.879,54

4269 Materijal za posebne namene

531.528,73

4831 Novčane kazne.pen. po rešenju

293.300.426,04

485 Naknada štete 49.955,40

Ukupno 511 i 512

Mašine i oprema 2.000.000,00 1.856.273,46 92,81

5113 Kapitalno održavanje zgrade

5122 Administrativna oprema

1.764.591,52

5129 Oprema za prozvodnu moto.alat

91.681,94

U koloni 1 su prikazana sredstva koja je Viši sud u Beogradu dobio od Visokog Saveta Sudstva kroz Pregled dodelјenih aproprijacija ODLUKOM O RASPODELI SREDSTAVA PRAVOSUDNIM ORGANIMA U OKVIRU SREDSTAVA ODOBRENIH U BUDžETU ZA 2016. GODINU, od 18.01.2016. god.

II IZVEŠTAJ BUDžETA ZA PERIOD OD 01. JANUARA – 31. DECEMBRA 2017.GODINE

1 02 3 4

Ekonomska klasifik.

Opis Budžet 2017.

god.

Izvršenje budžet. sredst.

01

Izvršenje sopstv. sredst.

04

Ostvar. budžeta za

2017. god. u %

Ukupno 421

Stalni troškovi 77.000.000.00 76.956.449.90 99.94


18.226.38

4212 Energetske usluge 50.988.500.10

4213 Komunalne usluge 850.711.128.


16.787.568.02


311.444.28

4216


Ukupno 422

Troškovi putovanja

272.0000.00 243.257.84 89.40


243.257.84


Ukupno 423

Usluge po ugovoru

319.000.000.00 316.922.819.45 99.34

4231 Usluge prevođenja 4.806.672.66



14.385.52


4235 Stručne usluge 311.591.073.77

4239 Ostale opšte usluge 418.337.00

Ukupno 425


5.705.000.00 5.655.863.55 99.13


928.156.82


4.727.706.73

Ukupno 426

Materijal 13.200.000.00 13.178.823.32 1.238.131,72 99.83


7.954.348.24 341.640,00

4263 Stručna literatura 945.857.84


2.500.710.80


1.289.143.61 896.491,72


4831 Novčane kazne. pen. po rešenju

129.736.829.93


Ukupno 511 i 512

Mašine i oprema 4.049.375,61 4.049.375.61

5114 Projektovanje i planiranje

480.00000


3.569.37561



U koloni 1 su prikazana sredstva koja je Viši sud u Beogradu dobio od Visokog

Saveta Sudstva kroz Pregled dodelјenih aproprijacija. ODLUKOM O RASPODELI SREDSTAVA PRAVOSUDNIM ORGANIMA U OKVIRU SREDSTAVA ODOBRENIH U BUDžETU ZA 2017. GODINU, od 10.01.2017. god.



Izveštaj o izvršenju budžeta (za period od 01. januara – 31. decembra 2017.godine)

Pregled rashoda za zaposlene

Ekonom.

klasif. Opis

Sredstva iz budžeta

01


04 Ukupno


412 Soc.dopr. na teret poslodavca 88.222.519.17 12.756.704.65 100.979.223.82

413 Naknade u naturi / 929.000.00 929.000.00

414 Socij.davanja zaposlenima 1.238.782.68 25.835.059.37 27.073.039.85

415 Naknade troško.za zaposlene 3.520.625.85 7.174.414.00 10.695.039.85

416 Nagrade zaposlenima 845.451.00 423.869.00 1.269.320.00

Napomena:

Sredstva za gore navedene ekonomske klasifikacije nisu prikazana kroz Pregled dodelјenih aproporijacija Višem sudu u Beogradu za 2017. godinu od Ministarstva pravde RS, već su ista odobrena Zakonom o budžetu za 2017. godinu za Viši sud u Beogradu („Sl. Glasnik RS“ broj 107/09). Iz tog razloga Viši sud u Beogradu ne može dati obračun ostvarenja budžeta u procentima, u odnosu na odobrena sredstva za plate, naknade i nagrade zaposlenih, već samo pregled rashoda za zaposlene, iz sredstava dobijenih iz budžeta i taksi, a prema mesečnom trebovanju za plate i mesečnom zahtevu za transfer sredstava.


Pregled izvršenja budžeta za tekuće izdatke

1 2 3 4

Ekonom-ska

Klasi-fik.

Opis Budžet 2017.

god.

Izvršenje budžet.sredst.

01

Izvršenje sopstv.sredst.

04

Ostvar.budžeta za

2017. god. u %

Ukupno 421

Stalni troškovi 77.000.000.00 76.956.449.90 99.94


18.226.38

4212 Energetske usluge

50.988.500.10

4213 Komunalne usluge

850.711.128.


16.787.568.02


311.444.28

4216

Ukupno 422

Troškovi putovanja

272.0000.00 243.257.84 89.40


243.257.84


Ukupno 423

Usluge po ugovoru

319.000.000.00 316.922.819.45 99.34

4231 Usluge prevođenja

4.806.672.66



14.385.52



4235 Stručne usluge 311.591.073.77

4239 Ostale opšte usluge

418.337.00

Ukupno 425


5.705.000.00 5.655.863.55 99.13


928.156.82


4.727.706.73

Ukupno 426

Materijal 13.200.000.00 13.178.823.32 1.238.131,72 99.83


7.954.348.24 341.640,00



2.500.710.80


1.289.143.61 896.491,72


4831 Novčane kazne. pen. po rešenju

129.736.829.93


Ukupno 511 i 512

Mašine i oprema 4.049.375,61 4.049.375.61

5114 Projektovanje i planiranje

480.00000


3.569.37561



U koloni 1 su prikazana sredstva koja je Viši sud u Beogradu dobio od Visokog Saveta Sudstva kroz Pregled dodelјenih aproprijacija. ODLUKOM O RASPODELI SREDSTAVA PRAVOSUDNIM ORGANIMA U OKVIRU SREDSTAVA ODOBRENIH U BUDžETU ZA 2017. GODINU, od 10.01.2017. god.



Izveštaj o izvršenju budžeta (za period od 01. januara – 30. septembar 2018.godine)

Pregled rashoda za zaposlene

Ekonom.

klasif. Opis

Sredstva iz budžeta

01


04 Ukupno


412 Soc.dopr. na teret poslodavca

73.044.912.05 10.120.048.44 83.164.960.49

413 Naknade u naturi 43.000.00 43.000.00

414 Socij.davanja zaposlenima 10.000.00 .13.454.162.00

13.464.162.00

415 Naknade troško.za zaposlene

2.639.357.33 10.975.346.00 13.614.703.33

416 Nagrade zaposlenima 690.551.00 1.412.136.00 2.102.687.00

Napomena: Sredstva za gore navedene ekonomske klasifikacije nisu prikazana kroz Pregled dodelјenih aproporijacija Višem sudu u Beogradu za 2018. godinu od Ministarstva pravde RS, već su ista odobrena Zakonom o budžetu za 2018. godinu za Viši sud u Srbiji („Sl. Glasnik RS“ broj 107/09). Iz tog razloga Viši sud u Beogradu ne može dati obračun ostvarenja budžeta u procentima, u odnosu na odobrena sredstva za plate, naknade i nagrade zaposlenih, već samo


pregled rashoda za zaposlene, iz sredstava dobijenih iz budžeta i taksi, a prema mesečnom trebovanju za plate i mesečnom zahtevu za transfer sredstava.

Pregled izvršenja budžeta za tekuće izdatke

1 2 3 4

Ekonomska

klasifik. Opis

Budžet 2018. god.

Izvršenje budžet.sredst

.

01

Izvršenje sopstv.sred

st.

04

Ostvar.budžeta za

2018. god. u %

Ukupno 421 Stalni troškovi 110.399.000.00 47.116.083.70 42.68


3.916.00

4212 Energetske usluge 30.000.666.64

4213 Komunalne usluge 5.482.215.89

4214 Usluge komunikacije 11.396.274.17

4215 Troškovi osiguranja 233.011.00

4216

Ukupno 422 Troškovi putovanja 300.000.00 184.338.00 61.45


184.338.00


Ukupno 423 Usluge po ugovoru 420.665.000.00 435.554.925.54 42.500.00 103.54

4231 Usluge prevođenja 5.507.680.69

4232 Kompjuterske usluge 0


86.579.41


341.622.50

4235 Stručne usluge 428.702.937.06

4239 Ostale opšte usluge 916.105.88 42.500.00


Ukupno 425 Tekuće popravke i održavanje

3.313.196.14


436.755.74


2.876.440.40

Ukupno 426 Materijal 14.000.000.00 10.656.387.23 76.12


6.569.171.61


4264 Materijal za saobraćaj 1.786.755.30


1.644.906.96


125.863.36

4831 Novčane kazne.pen. po rešenju

64.489.294.65 14.609.150.00

485 Naknada štete 144.643.00

Ukupno 511 i 512

Mašine i oprema 1.290.610.00

5113 Kapitalno održavanje zgrade


1.290.610.00


U koloni 1 su prikazana sredstva koja je Viši sud u Beogradu dobio od Visokog Saveta Sudstva kroz Pregled dodelјenih aproprijacija. ODLUKOM O RASPODELI SREDSTAVA PRAVOSUDNIM ORGANIMA U OKVIRU SREDSTAVA ODOBRENIH U BUDžETU ZA 2018. GODINU, od 03.01.2018. god.

Ekonomska klasifikacija: • 421 stalni troškovi – troškovi platnog prometa (bankarska provizija), troškovi

korišćenja službenih mobilnih telefona, troškovi poštanskih usluga i troškovi za osiguranje i registraciju vozila


• 422 troškovi putovanja – troškovi službenih putovanja u zemlјi i inostranstvu (prevoz, smeštaj i dnevnice)

• 423 usluge po ugovoru – troškovi sudskih tumača, advokata, veštaka, porotnika,

svedoka i sprovođenja osuđenih lica, usluge usavršavanja zaposlenih, usluge informisanja javnosti o radu suda, objave

oglasa za javne nabavke, usluge štampanja obrazaca, omota spisa i koverti za potrebe suda, koričenje sudskih upisnika i drugih dokumenata, usluga izrade pečata i štambilјa za potrebe suda i kompjuterske usluge (izrada softvera za potrebe suda)

• 425 tekuće popravke i održavanje – održavanje administrativne opreme

(diktafona, reproduktora, fotokopir aparata, računarske opreme), kao i servisiranje vozila suda • 426 materijal – troškovi za kancelarijski materijal, potrošni materijal (brave,

kvake, sijalice, baterije, tel.kablovi), stručna literatura, materijal za saobraćaj (benzijski bonovi i ostalo), troškovi za sitan inventar

• 511 zgrade i građevinski objekti – Apelacioni sud u Beogradu se nalazi u zgradi

Vrhovnog kasacionog suda, te iz tog razloga nema troškove za kapitalno održavanje zgrade • 512 mašine i oprema – kupovina administrativne i kancelarijske opreme potrebne

za nesmetan rad suda - računari, monitori, štampači, fotokopir aparati, skeneri, kancelarijski stolovi, stolice, ormari.

13. PODACI O JAVNIM NABAVKAMA

13.1. ZAKLJUČENI UGOVORI NA OSNOVU ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

I Pregled zaklјučenih ugovora u 2016.godini

OTVORENI POSTUPCI JAVNE NABAVKE

R. br. DOBRA USLUGE

1. Otvoreni postupak javne nabavke br. JNVV 1/2016, - nabavka električne energije za potrebe objekata Višeg suda u Beogradu, za period od jedne godine. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 30.720.000,oo dinara.


3.

Otvoreni postupak javne nabavke po partijama potrošnog kancelarijskog materijala (partija 1) i originalnih toner kaseta (partija 2), br. JNVV 2/2016, • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 1 iznosi 3.000.000,oo dinara sa PDV-om; • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 2 iznosi 5.400.000,oo dinara.

POSTUPCI JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI

R. br. DOBRA USLUGE

1. Javna nabavka male vrednosti štampanih obrazaca br. JNMV 1/2016. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 1.200.000.oo dinara.

Javna nabavka male vrednosti usluga po partijama održavanja i popravke liftova u objektima Višeg suda u Beogradu br. JNMV 7/2016. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 1 (objekat u Ustaničkoj 29), iznosi 600.000,oo dinara; • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 2 (objekat u Timočkoj 15), iznosi 240.000,oo dinara;

2. Javna nabavka male vrednosti benzina i dizel goriva br. JNMV 2/2016. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 2.400.000,oo dinara.

Javna nabavka male vrednosti usluga po partijama održavanja i popravke fotokopir aparata za potrebe Višeg suda u Beogradu br. JNMV 8/2016. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 1 („Canon“), iznosi 480.000,oo dinara;

3. Javna nabavka male vrednosti potrošnog higijenskog materijala br. JNMV 6/2016. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 1.440.000,oo dinara.

Javna nabavka male vrednosti usluge mobilne telefonije za potrebe Višeg suda u Beogradu br. JNMV 10/2016. • Postupak obustavlјen.


4. Javna nabavka male vrednosti po partijama kafe, čaja i srodnih proizvoda, bezalkoholnih napitaka i vode br. JNMV 15/2016. • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 1 iznosi 840.000,oo dinara sa PDV-om; • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 2 iznosi 360.000,oo dinara sa PDV-om.

Javna nabavka male vrednosti usluga po partijama održavanja i popravke fotokopir aparata za potrebe Višeg suda u Beogradu br. JNMV 13/2016. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 1 („Heroh“), iznosi 360.000,oo dinara; • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 2 („Konica Minolta“), iznosi 120.000,oo dinara;

5. Javna nabavka male vrednosti usluga održavanja i popravke liftova u objektu pravosudnih organa (ulica Katanićeva 15), br. JNMV 14/2016. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om, iznosi 240.000,oo dinara;


I Pregled zaklјučenih ugovora u 2017.godini

OTVORENI POSTUPCI JAVNE NABAVKE

R. br. DOBRA USLUGE

1. Otvoreni postupak javne nabavke br. JNVV 1/2017, - nabavka električne energije za potrebe objekata Višeg suda u Beogradu. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 1.080.000,oo dinara. (ugovor zaklјučen za period od jedne godine).

3.

Otvoreni postupak javne nabavke po partijama potrošnog kancelarijskog materijala (partija 1) i originalnih toner kaseta (partija 2), br. JNVV 2/2017, • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 1 iznosi 3.000.000,oo dinara sa PDV-om; • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 2 iznosi 5.400.000,oo dinara. (ugovori zaklјučeni za period od jedne godine).

POSTUPCI JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI

R. br.

DOBRA USLUGE

1. Javna nabavka male vrednosti benzina i dizel goriva, br. JNMV 1/2017. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 4.800.000,oo dinara. (ugovor zaklјučen za period od dve godine).

Javna nabavka male vrednosti usluga po partijama održavanja i popravke liftova u objektima Višeg suda u Beogradu br. JNMV 3/2017. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 1 (objekat u Ustaničkoj 29), iznosi 480.000,oo dinara; • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 2 (objekat u Timočkoj 15), iznosi 360.000,oo dinara; (ugovori zaklјučeni za period od jedne godine).


2. Javna nabavka male vrednosti štampanih obrazaca br. JNMV 2/2017. • Procenjena vrednost nabavke iznosi 2.000.000,oo dinara, - POSTUPAK OBUSTAVLJEN.

Javna nabavka male vrednosti usluga po partijama održavanja i popravke fotokopir aparata za potrebe Višeg suda u Beogradu br. JNMV 5/2017. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 1 („Canon“), iznosi 480.000,oo dinara; • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 1 („Heroh“), iznosi 240.000,oo dinara; • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om u partiji 1 („Konica Minolta“), iznosi 240.000,oo dinara; (ugovori zaklјučeni za period od jedne godine).

3. Javna nabavka male vrednosti potrošnog higijenskog materijala br. JNMV 4/2017. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 2.880.000,oo dinara. (ugovor zaklјučen za period od dve godine).

Javna nabavka male vrednosti usluga održavanja i popravke liftova u objektu pravosudnih organa u ulici Katanićeva 15, br. JNMV 8/2017. • Maksimalna vrednost ugovora sa PDV-om iznosi 480.000,oo dinara; (ugovor zaklјučen za period do ispunjenja finansijskog okvira nabavke).

4. Javna nabavka male vrednosti audio video opreme za potrebe Posebnog odelјenja Višeg suda u Beogradu u ulici Ustanička 29., br. JNMV 6/2017. • Vrednost ugovora iznosi 3.089.696,11 dinara sa PDV-om.

5. Javna nabavka male vrednosti rendgenskog generatora za potrebe objekta Građanskog odelјenja Višeg suda u Beogradu u ulici Timočka 15, br. JNMV 9/2017. • Vrednost ugovora iznosi 814.800,oo dinara sa PDV-om.


6. Javna nabavka male vrednosti štampanih obrazaca, br. JNMV 10/2017. • Maksimalna vrednost ugovora iznosi 2.400.000,oo dinara sa PDV-om. (ugovor zaklјučen za period od dve godine).

7. Javna nabavka male vrednosti po partijama kafe, čaja i srodnih proizvoda, bezalkoholnih osvežavajućih napitaka, gazirane i negazirane mineralne vode, voćnih sokova, br. JNMV 11/2017. • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 1 iznosi 1.680.000,oo dinara sa PDV-om; • Maksimalna vrednost ugovora u partiji 2 iznosi 720.000,oo dinara sa PDV-om. (ugovori zaklјučeni za period od dve godine).

14. PODACI O DRŽAVNOJ POMOĆI

Državnim službenicima i nameštenicima u sudovima i javnim tužilaštvima koju su zaposleni na neodređeno vreme i čija osnovna neto plata bez minulog rada je ispod 50.000,oo.- dinara je po zaklјučku Vlade 05 broj 116-0540/2010 od 8. jula 2010. godine isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 5.000,oo.- dinara.

Državnim službenicima i nameštenicima zaposlenim u pravosuđu se, po rešenju ministra pravde broj 401-00-417/2015-30 od 20. marta 2015. godine, na ime pobolјšanja materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u pravosuđu, isplaćuje novčani iznos u visini od 4.000,00 dinara, sa pripadajućim porezima i doprinosima.


15. PODACI O PLATAMA SUDIJA I ZAPOSLENIH

Pravo na platu predsednika suda i sudija, kao i način određivanja njene visine, uređeni sud Zakonom o sudijama, dok su zarade zaposlenih u sudovima regulisane Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika. Imajući u vidu da Viši sud u Beogradu ima nadležnost i u oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina, na sudije i zaposlene koji su raspoređeni u ovim odelјenjima primenjuju se i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, kao i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Pregled neto plata sudija i zaposlenih bez minulog rada za sve kategorije

predsednik suda 155.146,52 zamenik predsednika suda 136.051,56 sudija 104.425,54 sekretar 62.667,66 viši sudijski saradnik 62.667,66 sudijski saradnik 56.742,07 saradnik 45.427,57 referent 27.832,34 daktilografi 27.832,34 kuriri - dostavlјači 26.934,53

Podaci o platama, zaradama i drugim primanjima, kao i imovini funkcionera – sudija Višeg suda u Beogradu upisani su u Registar imovne i prihoda funkcionera koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije i koji je dostupan na sajtu Agencije.

Napomena:

• Na osnovu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i postupku za ratne zločine, Uredbe o platama lica koja obavlјaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Apelacionom sudu i godišnjeg rasporeda poslova, lica koji obavlјaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz navedenog zakona, imaju pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem mestu u Apelacionom sudu u Beogradu.

• Na osnovu člana 23. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ 79/05, 101/07 – izmene, 95/10 – izmene i 99/14) i člana 42. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ 25/15, 50/15), ministar pravde je doneo Rešenje o visini davanja na ime pobolјšanja materijalnog položaja radnika i uslova rada zaposlenih u pravosuđu broj 401-00-261/2017-30 od 26.januara 2017 god. na osnovu koga će se isplaćivati novčana pomoć u visini od 5.500,00 sa pripadajućim porezom za period januar – decembar 2017. godine.


16. PODACI O SREDSTVIMA RADA

Finansijska sredstva za rad Višeg suda u Beogradu obezbeđuju se iz budžeta, a shodno Zakonu o budžetu Republike Srbije.

U tabelarnom prikazu koji sledi prikazana su sredstva za rad Višeg suda u Beogradu: Finansijska sredstva za rad Višeg suda u Beogradu obezbeđuju se Zakonom o budžetu

Republike Srbije na nivou sva četiri apelaciona suda u Srbiji.

Sredstva za rad suda Količina

Serveri 3

Kompjuteri 279

Monitori 299

Laptop 3

Štampači

Laserski 132

InkJet 5

Multifunkcionalni 26

Fotokopir aparati 11

Skeneri 10

Telefoni 559

Mobilni telefoni 69

Fah aparati 15

Diktafoni 82

17. ČUVANJE NOSAČA INFORMACIJA

Nosači informacija kojima raspolaže Viši sud u Beogradu, nastalih u njegovom radu ili u vezi sa njegovim radom, čuvaju se:

U Višem sudu Beogradu nosači informacije su: • predmeti, koji se čuvaju u sudskoj pisarnici; • arhivirani predmeti, koji se čuvaju u arhivi suda; • izveštaji o radu suda, koji se čuvaju u arhivi suda; • evidencija o imenima zaposlenih, koja se čuva u kadrovskoj službi suda; • elektronska baza podataka, koja se čuva u službi za informatiku i analitiku suda; • internet prezentacija suda www.bg.vi.sud.rs. Dokumentacija, odnosno nosači informacija se čuvaju uz primenu odgovarajućih mera

zaštite.


18. VRSTE INFORMACIJA KOJE SUD POSEDUJE

18.1. VRSTE INFORMACIJA KOJE SU OBJAVLJENE NA INTERNET STRANICI

• Podaci o unutrašnjem uređenju (ovi podaci dati su i narativno i u šematskom prikazu);

• Biografija predsednika suda, broj svih sudija porotnika i zaposlenih u sudu; • Statistički izveštaji o radu; • Kontakti; • Spisak svih sudova opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji, uz šematski

prikaz istog; • Akti doneti od strane Višeg suda u Beogradu; • Saopštenja za javnost povodom svih odluka Višeg suda u Beogradu koje su bile

medijski propraćene razvrstane po odelјenjima, kao i druga saopštenja; • Postupak akreditovanja novinara; • Konkursi za zapošlјavanje; • Najčešće postavlјena pitanja i odgovori na njih; • Postupak prijema stranaka; • Pravna pomoć koju sud pruža; • Postupak ostvarenja prava na pristup informacijama od javnog značaja; • Informator o radu; • Informacije u vezi sa primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od

javnog značaja;

18.2. DRUGE INFORMACIJE U POSEDU VIŠEG SUDA U BEOGRADU KOJE NISU OBJAVLJENE NA INTERNET

STRANICI

• Informacije u vezi sa predmetima u kojima su postupci u toku pred sudom; • Informacije u vezi sa arhiviranim predmetima • Informacije u vezi sa podnetim pritužbama na rad sudova i sudija; • Dokumenti u vezi sa nadzorom nižestepenih sudova koji potpadaju pod jurisdikciju

Višeg suda u Beogradu; • Informacije vezane za rad Višeg suda u Beogradu, odobreni budžet i njegovo

izvršenje, organizaciju, zaposlene i dr; • Podaci o sprovedenim postupcima javnih nabavki; • Podaci o opremi koju Viši sud u Beogradu koristi u svom radu; • Podaci o zapošlјavanju; • Podaci o statusu i radu državnih službenika i nameštenika; • Podaci o saradnji sa drugim institucijama iz zemlјe i sveta i drugo.


Sve vrste informacija koje su nastale u radu ili u vezi sa radom Višeg suda u Beogradu, u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovaj sud će saopštiti tražiocu informacije, odnosno biće stavlјen na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, ili će se izdati kopiju dokumenta.

19. VRSTE INFORMACIJA KOJIM VIŠI SUD U BEOGRADU OMOGUĆAVA PRISTUP

U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

(«Službeni glasnik RS» br.120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010) javnost ima pravo na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolaže sud «radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva» (član 1).

Prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pripadaju svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državlјanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna i etnička pripadnost, pol i slično, (član 6 Zakona).

Navedeni zakon definiše da je informacija od javnog značaja « informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastale u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna» (član 2).

Prema članu 5 ovog zakona, sud je obavezan da informaciju od javnog značaja učini dostupnom, tako što će zainteresovanim licima omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, kao i njegovo kopiranje i slanje kopije dokumenta poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način, ako postoji takav zahtev.

I kada omogući pravo na pristup informacijama od javnog značaja Sud štiti lične podatke, te se omogućava uvid samo u one dokumenta koja preostaju kada se iz njega izdvoje informacije koje se štite po tom osnovu, na način predviđen članom 12. Zakona (lično ime, adresa, matični broj, datum rođenja, broj telefona, nacionalnost, podaci o zdravstvenom stanju, socijalnom statusu…). Upravo iz tih razloga ovaj sud je doneo Pravilnik o minimumu anonimizacije sudskih odluka sa kojim se možete upoznati i u odelјku „Prilozi“.

19.1. ISKLJUČENJE I OGRANIČENJE SLOBODNOG PRISTUPA

INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od

javnog značaja, ako bi time:

• ugrozio život, zdravlјe, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;


• ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za

krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude

ili sprovođenje kazne, ili koji drugo pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično

suđenje;

• ozbilјno ugrozio odbranu zemlјe, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne

odnose;

• bitno umanjio sposobnost države da upravlјa ekonomskim procesima u zemlјi, ili

bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;

• učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom

zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna,

odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle

nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad

interesom za pristup informaciji;

• povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se

tražena informacija lično odnosi (osim: ako je lice na to pristalo; ako se radi o ličnosti, pojavi

ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke

funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši; ako se radi o licu

koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje

informacije).

Organ vlasti, takođe, neće udovolјiti zahtevu ako tražilac zloupotreblјava prava na

pristup informacijama od javnog značaja, naročito ako je traženje nerazumno, često, kada se

ponavlјa zahtev za istim ili već dobijenim informacijama ili kada se traži preveliki broj

informacija.

Takođe, ako se zahtevom traže informacije iz nekog predmeta koji je u postupku pred

Apelacionim sduom u Beogradu, lice ovlašćeno za postupanje po zahtevu će proceniti da li je

nužno uskratiti pristup informaciji privremeno, za vreme trajanja postupka, ako bi to moglo

ugroziti dalјe vođenje postupka.

Sud je, kao organ javne vlasti, uvek dužan da uskrati pristup radi zaštite privatnosti

lica na koja se ti podaci odnose, te je u vezi sa tim bitno napomenuti da je Zakon o slobodnom

pristupu informacijama od javnog značaja predvideo mogućnost da se pravo na pristup

informacijama uskrati ukoliko postoji pretežniji interes koji se može suprostaviti interesu

tražioca (javnosti) da zna.


19.2. POSTUPAK PO ZAHTEVIMA ZA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Ovlašćeno lice

Članom 38 stav 1 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da će organ vlasti, u konkretnom slučaju sud, odrediti jedno ili više službenih lica (ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Višem sudu u Beogradu ovlašćena je Bojana Stanković , koordinator za medije.

Podnošenje zahteva

Zahtev tražioca informacije od javnog značaja podnosi se sudu u pisanoj formi i treba obavezno da sadrži ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis tražene informacije. Ako zahtev ne sadrži navedene podatke, odnosno ako nije uredan, ovlašćeno lice suda dužno je da pouči tražioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da dostavi tražiocu uputstvo o dopuni. Ako tražilac u roku od 15 dana od dana prijema uputstva o dopuni ne otkloni nedostatke, a nedostaci su takvi da se po zahtevu ne može postupati, sud donosi zaklјučak o odbacivanju zahteva kao neurednog. Odlučivanje po zahtevu Sud je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, obavesti tražioca o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju dokumenta. Ukoliko nije u mogućnosti da to učini u navedenom roku, sud je dužan da tražioca o tome obavesti i da odredi naknadni rok za postupanje po zahtevu, koji ne može biti duži od 40 dana, od dana prijema zahteva. Ako sud odbije da, u celini ili delimično, obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da donese rešenje o odbijanju zahteva i da to rešenje pismeno obrazloži, kao i da u rešenju uputi tražioca na pravna sredsta koja može izjaviti protiv takvog rešenja. Ako sud udovolјi zahtevu, o tome ne donosi rešenje, već o tome sačinjava službenu belešku.


19.3. PRAVO ŽALBE

Tražilac informacije može izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ako sud:

• odbije da ga obavesti o tome da li poseduje određenu informaciju od javnog značaja ili da li mu je ona dostupna,

• odbije da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda ili uputi kopiju dokumenta (zavisno od toga šta je traženo) ili to ne učini u propisanom roku od 15 dana (izuzetno, u roku od 40 dana, iz opravdanih razloga, iz čl. 16, stav 3. Zakona ili u roku od 48 sati za informacije koje su od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica ili za ugrožavanje ili zaštitu zdravlјa stanovništva i životne sredine),

• uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije,

• ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju upotrebom opreme kojom sud raspolaže, osim kada tražilac zahteva da uvid izvrši upotrebom sopstvene opreme,

• ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno ne izda kopiju tog dokumenta na jeziku na kojem je zahtev podnet kada raspolaže dokumentom na tom jeziku.

Zakonski rok u kome Poverenik treba da donese doluku po žalbi je 30 dana od dana

predaje žalbe. Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ustanovlјen je

poverenik za informacije od javnog značaja, kao samostalan državni organ nezavisan u vršenju svoje vlasti, koji shodno odredbama zakona ima položaj drugostepenog organa prilikom rešavanja o osnovanosti zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja od 22. decembra 2004. godine obavlјa Rodolјub Šabić.

Stupanjem na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, dana 4. novembra 2008. godine, koji se primenjuje od 1. januara 2009. godine, Poverenik za informacije od javnog značaja nastavio je sa radom pod nazivom Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u čijoj je nadležnosti, osim zaštite podataka o ličnosti, i nadzor u toj oblasti.

Služba Poverenika nalazi se u Beogradu, u Bulevaru kralјa Aleksandra broj 15. Kabinet Poverenika i Sektora za žalbe i pritužbe na dostupnost informacija je: (00 381 11) 3408-900, broj faksa (00 381 11) 3343-379, imejl adresa: [email protected].


19.4. NAKNADA TROŠKOVA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju je besplatan. Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju se izdaje uz obavezu tražioca da

plati naknadu nužnih troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja, a koja obaveza je propisana Uredbom Vlade Srbije o visini naknade nužnih troškova koje plaća tražilac informacije za izradu kopije dokumenata na kojima se nalazi informacija od javnog značaja.

Troškovi kopiranja dokumenta: • na formatu A3 – 6 dinara po strani; • na formatu A4 – 3 dinara po strani.

Kopija dokumenta u elektronskom zapisu: • disketa – 20 dinara; • CD – 35 dinara i • DVD – 40 dinara

Kopija dokumenta na audio kaseti je 150 dinara. Kopija dokumenta na audio – video kaseti je 300 dinara. Pretvaranje jedne strane dokumenta iz fizičkog u elektronski oblik je 30 dinara. Za upućivanje kopije dokumenta troškovi se obračunavaju prema redovnim iznosima

u JP PTT „Srbija“. Ukoliko visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze

informacije od javnog značaja prelazi iznos od 500 dinara, tražilac informacije je dužan da pre izdavanja informacije ploži depozit u iznosu od 50% od iznosa nužnih troškova prema troškovniku.

Organ vlasti može odlučiti da tražioca informacije oslobodi plaćanja nužnih troškova, ako visina nužnih troškova ne prelazi iznos od 50,00 dinara, a posebno u slučaju dostavlјanja

kraćih dokumenata putem elektronske pošte ili telefaksa. Od plaćanja naknade oslobođeni su novinari, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi obavlјanja svoga poziva, udruženja za zaštitu lјudskih prava, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarivanja cilјeva udruženja, i sva lica kada se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu stanovništva i životne sredine.


19.5. OBRAZAC ZAHTEVA ZA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

VIŠI SUD U BEOGRADU

Z A H T E V za pristup informaciji od javnog značaja

Na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), od Višeg suda u Beogradu zahtevam:*

obaveštenje da li poseduje traženu informaciju;

uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju;

kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju;

dostavlјanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju:**

poštom

elektronskom poštom

faksom

na drugi način:***

Ovaj zahtev se odnosi na sledeće informacije:

___________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

(navesti što precizniji opis informacije koja se traži kao i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije)

__________________________________ Tražilac informacije/Ime i prezime

U ______________ , _________________________________ adresa

dana __________ 201 __ godine _________________________________ drugi podaci za kontakt

_________________________________ Potpis

__________

* U kućici označiti koja zakonska prava na pristup informacijama želite da ostvarite. ** U kućici označiti način dostavlјanja kopije dokumenata. *** Kada zahtevate drugi način dostavlјanja obavezno upisati koji način dostavlјanja zahtevate. Napomena: Ovaj obrazac nije obavezujući, tako da će biti razmatrani i zahtevi koji ne budu podneti na priloženom obrascu


19.6. OBRAZAC ZA ŽALBU

I ŽALBA PROTIV ODLUKE ORGANA VLASTI KOJOM JE ODBIJEN ILI ODBAČEN ZAHTEV ZA PRISTUP INFORMACIJI

Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Ž A L B A

(............................................................................................................................

....................................................................................................................)

Ime, prezime, odnosno naziv, adresa i sedište žalioca)

protiv rešenja-zaklјučka

(..............................................................................................................................................) (naziv organa koji je doneo odluku)

Broj.................................... od ............................... godine.

Navedenom odlukom organa vlasti (rešenjem, zaklјučkom, obaveštenjem u pisanoj formi sa elementima odluke) , suprotno zakonu, odbijen-odbačen je moj zahtev koji sam podneo/la-uputio/la dana ............... godine i tako mi uskraćeno-onemogućeno ostvarivanje ustavnog i zakonskog prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Odluku pobijam u celosti, odnosno u delu kojim.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... jer nije zasnovana na Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Na osnovu iznetih razloga, predlažem da Poverenik uvaži moju žalbu, poništi odluka prvostepenog organa i omogući mi pristup traženoj/im informaciji/ma.

Žalbu podnosim blagovremeno, u zakonskom roku utvrđenom u članu 22. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

..................................................................... Podnosilac žalbe / Ime i prezime

U Beogradu, …………………………….. …………………………………………. adresa

..…………………………………………. drugi podaci za kontakt

....................................................................

potpis Napomena: • U žalbi se mora navesti odluka koja se pobija (rešenje, zaklјučak, obaveštenje), naziv organa koji je odluku doneo, kao i broj i datum odluke. Dovolјno je da žalilac navede u žalbi u kom pogledu je nezadovolјan odlukom, s tim da žalbu ne mora posebno obrazložiti. Ako žalbu izjavlјuje na ovom obrascu, dodatno obrazloženje može posebno priložiti. • Uz žalbu obavezno priložiti kopiju podnetog zahteva i dokaz o njegovoj predaji-upućivanju organu kao i kopiju odluke organa koja se osporava žalbom.


II ŽALBA KADA ORGAN VLASTI NIJE POSTUPIO/ nije postupio u celosti/ PO ZAHTEVU TRAŽIOCA U ZAKONSKOM ROKU

Povereniky za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

U skladu sa članom 22. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podnosim:

Ž A L B U

protiv ............................................................................................................................................................

............................................................................................................................................................

( navesti naziv organa)

zbog toga što organ vlasti: nije postupio / nije postupio u celosti / u zakonskom roku

(podvući zbog čega se izjavlјuje žalba) po mom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji sam podneo tom organu dana ….................... godine, a kojim sam tražio/la da mi se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogući uvid- kopija dokumenta koji sadrži informacije o /u vezi sa : .......................................................................................................................................................................... .......................................................................................................................................................................... .......................................................................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................... (navesti podatke o zahtevu i informaciji/ama)

Na osnovu iznetog, predlažem da Poverenik uvaži moju žalbu i omogući mi pristup traženoj/im informaciji/ma.

Kao dokaz , uz žalbu dostavlјam kopiju zahteva sa dokazom o predaji organu vlasti. Napomena: Kod žalbe zbog nepostupanju po zahtevu u celosti, treba priložiti i dobijeni odgovor

organa vlasti.

.............................................................

............................................................ Podnosilac žalbe / Ime i prezime

................................................................

potpis

.............................................................. adresa

...........................................................

drugi podaci za kontakt

..……………………………………. Potpis

U................................., dana ............ 201....godine


20. PRILOZI

Pravilnik o minimumu anonimizacije sudskih odluka

REPUBLIKA SRBIJA VIŠI SUD U BEOGRADU Su I-1 br. /17 Dana 05. jul 2017.godine B E O G R A D

Na osnovu člana 52. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - dr. zakon, 13/2016 i 108/2016), u vezi sa članom 7., 28., 139. i 140. Sudskog poslovnika ("Sl. glasnik RS", br. 110/2009, 70/2011, 19/2012, 89/2013, 96/2015, 104/2015, 113/2015 - ispr., 39/2016, 56/2016 i 77/2016), predsednik Višeg suda u Beogradu, sudija Aleksandar Stepanović donosi:

PRAVILNIK o zameni i izostavlјanju (pseudonimizaciji i anonimizaciji1)

podataka u sudskim odlukama

OPŠTE ODREDBE

Predmet uređenja

Član 1. Ovim pravilnikom uređuje se način zamene i izostavlјanja podataka u sudskim

odlukama Višeg suda u Beogradu (u dalјem tekstu: anonimizacija i pseudonimizacija) koje se

1 Анонимизација је потпуно уклањање свих лицичних података, података о догађајима, доказима

изведеним судским радњама.

Псеудонимизација је обрада личних података да се више не могу приписати одређеном лицу без

употребе додатних инфомрација, у смислу члана 4. став 1. тачка 5. Уредбе ЕУ 2016/679 Европског

Парламента и Савета од 27. априла 2016. године о заштити појединаца у веи са обрадом личних

података и о слободном кретању таквих података, Сл. Лист ЕУ Л 119/1 од 04. маја 2016. године.


objavlјuju ili čine dostupnim javnost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti:

1. Na internet stranici Višeg suda u Beogradu u okviru odelјka „Sudska praksa“, na osnovu unapred utvrđenih klјučnih reči (deskriptora), koje su sastavni deo ovog pravilnika, a nakon otpremanja odluke iz suda.

2. Objavlјivanjem u publikacijama koje Sud izdaje (biltenima, informatorima i sličnim publikacijama)

3. Objavlјivanjem ili činjenjem dostupnim javnosti na bilo koji drugi način. Sve odluke Višeg suda u Beogradu koje se objavlјuju na internet stranici Višeg suda u

Beogradu, objavlјuju se tako da se podaci o strankama čiji je identitet utvrđen ili se može utvrditi ili se može utvrditi upoređivanjem sa drugim dostupnim podacima, zamenjuju ili izostavlјaju2.

Sudske odluke na koje se primenjuje Pravilnik Član 2.

Pod sudskim odlukama, u smislu ovog Pravilnika, podrazumevaju se sve pravnosnažne i nepravnosnažne odluke Višeg suda u Beogradu, u štamšanom ili elektronskom obliku.

Pojam anonimizacije i pseudonimizacije podataka u sudskim odlukama Član 3.

Pod pseudonimizacijom i anonimizacijom podataka u sudskim odlukama

podrazumeva se zamena i izostavlјanje podataka o ličnosti drugih podataka, tako da se ne može identifikovati lice na koje se ti podaci odnose.

Pseudonimizacija i anonimizacija podataka ne odnosi se na sudske odluke za koje je

izrečena mera javnog objavlјivanja, osim ako se time ne bi povredila prava trećih lica.

Podaci koji nisu predmet pseudonimizacije i anonimizacije Član 4.

Ne pseudonimiziraju i anonimiziraju se podaci u sudskim odlukama o državnim

organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim preduzećima, i drugih pravnih lica čiji su osnivači država, teritorijalna autonomija i lokalna samouprava.

Ne pseudonimiziraju i anonimiziraju se podaci o ličnosti koje se odnose na sudije,

sudije porotnike, zapisničare, javne tužioce i njihove zamenike, državne pravobranioce i njihove zamenike, sudske veštake, sudske tumače i prevodioce, javne bležnike i njihove zamenike, javne izvršitelјe, advokata i advokatskih pripravnika kao punomoćnika i branioca, kao i predstavnika državnih organa, čije učestvovanje u sudskom postupku predstavlјa izvršavanje službene obaveze (policijski službenik, socijalni radnik, prsiholog, pedagog, lekar i dr).

2 Види Преамбулу у делу (26) Уредбе ЕУ 2016/679 који се односи на начела заштите података за лица

чији је идентитет утврђен или се може утврдити (упоређивањем са другим подацима), у вези заштите

појединаца псеудонимизацијом.


Minimum standarda pseudonimizacije i anonimizacije podataka o ličnosti u sudskim odlukama

Član 5.

Minimum standarda pseudonimizacije i anonimizacije podataka o ličnosti u sudskim odlukama obuhvata zamenu i izostavlјanje podataka na osnovu kojih je moguće identifikovati učesnika u sudskom postupku, kao i podatka o licu na osnovu kojih bi mogao biti otkriven identitet učesnika.

Lice na osnovu čijih ličnih podataka bi mogao da bude identifikovan učesnik u postupku je srodnik, prijatelј, sused učesnika u postupku, ili drugo fizičko lice,o dnosno pravno lice na osnovu čijeg bi naziva i sedišta i poresko-identifikacionog broja bilo moguće identifikovati učesnika u sudskom postupku.

Od pravila iz stava 1. ovog člana, izuzimaju se podaci o učesnicima u sudskom postupku ako se radi o licu čiji su podaci u prethodnom postupku ili u toku trajanja sudskog postupka već bili dostupni javnosti, uklјučujući i informacije koje je u vezi sa konkretnim slučajem saopštio nadležni državni organ, odnosno predstavnik nadležnog državnog organa, ukoliko se time ne dira u pravo na privatnost ovih lica.

Podaci o ličnosti koji su predmet pseudonimizacije i anonimizacije Član 6.

U sudskim odlukama pseudonimiziraju se i anonimiziraju se podaci o ličnosti lica iz

člana 5. stav 1. ovo pravilnika koji se odnosi na: 1. Ime, prezime i nadimak fizičkog lica, 2. Datum i mesto rođenja, 3. Adresu (prebivalište, boravište ili sedište), 4. Jedinstveni matični broj (JMBG), 5. Broj lične karte, pasoša, vozačke dozvole, registarske oznake vozila ili druge lične

isprave i mrežni podaci koji bi mogli da dovedu do otkrivanja identiteta fizičkog lica – učesnika u postupku, odnosno drugog lica iz člana 5. stav 1. ovog Pravilnika,

6. Biometrijske podatke, genetske podatke, i podatke o zdravstvenom stanju3 i 7. I druge podatke na osnovu kojih lice može biti identifikovano. Ne pseudonimizuju i anonimiziraju se podaci iz stava 1. tačka 1. ovog člana o

učesnicima u postupku kada opravdani interes javnosti da zna preteže u odnosu za zaštitu identiteta fizičkog lica, a naročito u krivičnim postupcima koji se vode protiv lica okrivlјenih 3Биометријски подаци означавају личне податке добијене посебном техничком обрадом у вези са

физичким обележјима понашања појединца која омогућују или потврђују јединствену идентификацију

тог појединца, као што су фотографија или дактилоскопски подаци.

Генетски подаци означавају личне податке који се односе на наслеђена или стечена генетска обележја

појединца која дају јединсвену информацију о физиологији или здрављу тог појединца и који су нарочито

добијени анализом биолошког узорка дотичног појединца; нарочито анализом хромозома,

дезоксирбонуклеинске киселине (ДНК) и рибонуклеинске киселине (РНК) или из анализе другог елемента

који омогућава добијање једнако вредне инфомрације. Подаци о здравственом стању означавају личне податке који су повезани са физичким или менталним

здрављем појединца, укључујући пружање здравствених услуга, којима се дају инфомрације о његовом

здравственом стању (према одредбама члана 4. тачке 13, 14. и 15. Уредбе ЕУ 2016/679).


za izvršenje krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, krivičnih dela organizovanog kriminala, pranja novca, trgovine lјudima i dr.

Vrste podataka koje se pseudonimiziraju i anonimiziraju Član 7.

U odlukama građanske, privredne i upravne oblasti pseudonimiziraju se i

anonimiziraju se podaci o: Strankama (fizičkim licima), njihovim punomoćnicima koji nisu advokati, zakonskim

i statutarnim zastupnicima, akcionarima, članovima društva i sa njima povezanim licima, predstavnicima (članovima upravnog odbora, stranim predstavnicima u stečaju, predstavnicima zaposlenih i sl.), umešačima, privatnim preduzetnicima, izvršnim poveriocima i izvršnim dužnicima, ako su fizička lica, oštećenima, predlagačima i protivnicima predlagača ako su fizička lica, ostaviocima, naslednicima, svedocima, srodnicima, bliskim licima i susedima stranaka.

Član 8.

U odlukama iz krivične oblasti pseudonimiziraju i anonimiziraju se podaci o: Oštećenom kao tužiocu, privatnom tužiocu, oštećenom, oštećenom po predlogu,

svedoku, punomoćniku (fizičkom licu), zakonskom zastupniku stranke, srodniku, prijatelјu, susedu stranke.

Izuzetno iz stava 1, ne pseudonimiziraju se i anonimiziraju se podaci o osuđenom licu

za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i za krivična dela organizovanog kriminala.

Pseudonimizacija / anonimizacija podataka iz posebnih postupaka Član 9.

U odlukama iz postupaka prema maloletnim učiniocima krivičnih dela

pseudonimiziraju i anonimiziraju se podaci o maloletnom učiniocu, oštećenom, vremenu i mestu krivičnog događaja.

U odlukama donetim u postupcima u kojima je prema zakonu isklјučena javnost pseudonimiziraju i anonimiziraju se pored podataka iz člana 6. ovog Pravilnika i svi podaci za koje je zakonom, drugim propisima i aktima određeno da se čuvaju kao tajna.

U odlukama donetim u porodičnim i statusnim predmetima, u kojima su maloletnici učesnici postupka pseudonimiziraju i anonimiziraju se svi podaci iz obraloženja sudskih odluka kojima se zadire u privatnost učesnika postupka.

NAČINI I TEHNIKE ANONIMIZACIJE Načini pseudonimizacije i anonimizacije

Član 10.

Podaci iz članova 6, 7, 8. i 9. ovog Pravilnika, pseudonimizuju i anonimizuju se zamenom ili izostavlјanjem podataka, u zavisnosti od oblika u kojem sudska odluka postoji.


Način pseudonimizacije i anonimizacije iz stava 1. ovog člana mora biti primenjen dosledno, tako da se identitet fizičkog ili pravnog lica ne može odrediti.

Pseudonimizacija i anonimizacija podataka u sudskim odlukama koje postoje u elektronskom obliku

Član 11.

Pseudonimizacija i anonimizacija podataka sadržanih u sudskim odlukama koje psotoje u elektronskom obliku vrši se zamenom podataka.

Pseudonimzacija i anonimizacjia imena i prezimena vrši se zamenom sa dva ista

velika slova, pri čemu se zadržava osnova svojstva tog lica u postupku, ako je isto navedeno (AA...).

Svako sledeće ime i prezime lica koje je navedeno u sudskoj odluci, zamenjuje se sa

druga dva velika sloba, azbučnim redosledom slova (AA, BB...). Pseudonimizacija i anonimizacija brojčanih i svih drugih podataka osim imena i

prezimena (elektronske adrese, kućne adrese, JMBG..) vrši se zamenom sa tri tačke (…), pri čemu se zadržava oznaka vrste tog podataka, ukoliko je ista navedena.

Pseudonimzacija i anonimizacija podataka u sudskim odlukama koje postoje samo u pisanom obliku

Član 12.

Pseudonimzacija i anonimizacija podataka sadržanih u sudskim odlukama koje postoje samo u pisanom obliku vrši se izostavlјanjem podataka.

Izostavlјanje podataka iz stava 1. ovog člana vrši se prekrivanjem crnom bojom tako

da se podaci koji podležu anonimizaciji učine nevidlјivim, nakon čega se pristupa fotokopiranju ili skeniranju sudske odluke.

Kod izostavlјanja imena i prezimena zadržava se oznaka svostva tog lica u postupku, ukoliko je isto navedeno.

Kod izostavlјanja brojčanih podatka i svih drugih podataka osim imena i prezimena

(elektronske adrese, kućne adrese, JMBG...) zadržava se oznaka tog podataka, ukoliko je ista navedena.

Tehnike pseudonimizacije i anonimizacije Član 13.

Predsednik suda određuje lice ili lica koja vrše pseudonimizaciju i anonimizaciju

Godišnjim rasporedom poslova sudijskih pomoćnika za tekuću godinu. Sudska odluka koja se pseudonimizuje i anonimizuje dostavlјa se licu koje vrši

anonimizaciju u elektronskom obliku pogodnom za kompjutersku obradu.


Ukoliko ne postoji u elektronskom obliku, sudska odluka dostavlјa se u pisanom

obliku. O pseudonimiziranim i anonimiziranim sudskim odlukama vodi se jedinstvena

evidencija.

Primena Pravilnika Član 14.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavlјivanja na oglasnoj tabli

Suda, a primenjuje se od 01.10.2017.godine.

PREDSEDNIK VIŠEG SUDA U BEOGRADU sudija Aleksandar Stepanović

Documents

Sadržaj - bg.vi.sud.rs NOVI-10-12-2018-latinica.pdf · Rukovodilac odelenja pisarnice Posebnog odel enja za organizovani kriminal i Odel enja za ratne zlo čine Višeg suda u Beogradu,