Sadraj

Sadraj

[sakrij] 1 Preambula 2 1. Pojam i karakteristike 3 3. Elementi izigravanja zakona 4 4. Sankcija 5 5. Izigravanje zakona u naem meunarodnom privatnom pravu 6 6. Izigravanje zakona u uporednom zakonodavstvu

Preambula PRAVNI FAKULTET U NIU

SEMINARSKI RAD

IZ MEUNARODNOG PRIVATNOG PRAVA

TEMA: IZIGRAVANJE ZAKONA (FRAUS LEGIS)

MENTOR: prof. dr. MIRKO IVKOVI

STUDENT: STAVROV MILAN br. indeksa: 36928

U NIU, 2009

1. Pojam i karakteristike ovek je u svom delovanju objektivno slobodan. Njegova sloboda manifestuje se pre svega u mogunosti i sposobnosti izbora izmeu razliitih mogunosti. Meutim, upravo tu se moe na oveka uticati. Sredstvo kojim se regulie njegovo ponaanje su drutvena pravila. Potovanje tih pravila zavise od njegove volje i svesti - moe da ih potuje, da ih kri, ili zaobilazi. U sluaju da se ipak odlui za pravo koje nije drutveno prihvatljivo, mora raunati sa sankcijama, koje odreuje pravo. Drutvena pravila su se, ba kao i samo drutvo razvijala i zato odraavaju osnovne zakonitosti drutveno-ekonomskog razvoja, kao i druge, neekonomske karakteristike drutva, kao to su npr.: kultura, vera, ideologija. Poto se sam pojam prava u veoma pojednostavljenoj definiciji poima kao posebna vrsta drutvenih pravila, pomou kojih se formira drutveni poredak u dravama i odreuju elementi dravne organizacije, vrste dravnih organa i njihove kompetencije, pravo je ujedno i ona vrsta drutvenih pravila kojim drava usmerava dogaanja u drutvu.

Izigravanje prava kao pojava i borba protiv nje, stari su koliko i samo pravo. Meunarodno privatno pravo je oblast koja prua iroke mogunosti za izigravanje zakona. Veliki broj autonomnih, nacionalnih pravnih sistema privatnog prava i razlike koje izmeu njih postoje, esto predstavljaju izazov za lica koja ele vie od onoga to im domae pravo doputa. Zato je njihov pogled interesovanja usmeren ka inostranom pravu, u kome nisu predviene zabrane i ogranienja propisani domaim pravom, pa samim tim postoji poriv i stremljenje koji proizvodi aktivnosti koji su usmereni ka istom cilju kako zaobii norme stroeg (domaeg) prava i kako ishoditi primenu povoljonijeg (stranog)prava, odnosno kako postii eljeni rezultat koji nije mogue ostvariti u okviru domaeg pravnog sistema. Meunarodno privatno pravo kao okvir mnogobrojnih drutvenih ponaanja u kojima postoji elemenat inostranosti jeste oblast koja prua ogromne mogunosti za izigravanje zakona.

Uesnici meunarodnoprivatno-pravnih odnosa, osim u sluaju dopustivosti autonomije volje stranaka, nisu mogli uticati na odreivanje merodavnog prava. Meutim, u nekim sluajevima strane u jednom takvom odnosu mogu doprineti nadlenosti nekog drugog , a ne onog prava na koje upuuje koliziona norma lex fori. Razliiti sistemi privatnog prava, razliite kolizione norme i razliite norme o sudskoj nadlenosti u raznim pravnim porecima pruaju upuenim licima, iroke mogunosti kombinovanja i manipulacije. Smiljenim unoenjem inostranog elementa u injenino stanje ili njegovim menjanjem, ona mogu usmeravati pravac kolizionih normi ka eljenom supstancijalnom pravu i tako ostvariti rezultat koji bi po redovnom toku stvari za njih bio nedostian. U tom smislu, kombinovanjem raznih operacija i provlaei se kroz graninike koje su postavili nacionalni pravni sistemi, ova lica stvaraju sebi pretpostavke i mogunosti da utiu na primenu merodavnog supstancijalnog prava koje je za njih povoljnije.

Na ovaj nain lica koja se pojavljuju u ovoj igri meunarodnog privatnog prava, driblaju norme domaeg zakonodavca ne pravei faul nad domaim propisima i flertujui sa stranim propisima, fintiranjem, uz unapred taan redosled kombinacija dolaze do rezultata kome su zapravo teili od samog poetka. Kada bi se svi ovi potezi razloili i gledali pojedinano, nikakav simptom fraudalnosti nebi mogli da primetimo, dok sintetiui ih u jedan niz, dolazi se do zakljuka da je ceo taj process, iako na prvi pogled sasvim korektan i legalan, rezultat koji se dobija jeste privid legaliteta i samim tim postupak koji pravo dozvoljava, dobijamo rezultat koji pravo zabranjuje Sam postupak izigravanja zakona predstavlja poseban vid zloupotrebe prava. Koliziona norma predstavlja instrument za obezbeenje meunarodne saradnje i pravino reavanje sluajeva sa stvarno postojeim inostranim elementom, a ne u cilju izbegavanja zakona koji ne odgovara subjektu. Radi se o jednom prefinjenom nainu izigravanja zakona, jer samo fraudalno ponaanje je mogue samo u sistemima gde je meunarodno privatno pravo razvijeno, jer itavo sprovoenje taktike je mogue samo dobrim poznavanjem kolizionih normi od strane subjekta pravnog odnosa sa nadom da e sud bezrezrvno pratiti smernice kolzione norme i samim tim primeniti merodavno pravo. Pojedini autori smatraju da i simulovanje injenica dovodi do izigravanja zakona, dok drugi smatraju da promena injenica mora biti stvarna. Smatramo da do izigravanja zakona dolazi uvek kada se radi o primeni neke druge kolizione norme, a ne one koja bi bila primenjena u redovnim okolnostim, kao to je reeno. Opti pojam izigravanja zakona u sebi sadri tri elementa: - vetako stvaranje injenica, to dovodi do promene take vezivanja; - izbegavanje primene domaih imperativnih normi; i namera, odnosno, jasan subjektivni odnos prema izigravanju zakona.

Ovde se postavljaju dva pitanja. Da li se mora voditi rauna samo o izbegavanju jedino domaih i to imperativnih normi i da li mora postojati namera kod izigravanja zakona? Ako govorimo o izbegavanju domaih normi, moramo rei da se ovakvim definisanjem ovog instituta suava prostor primene kolizione norme. Naime, sud, koji primenjuje kolizionu normu, bi morao da vodi raunai o interesima stranaka, a ne samo o eventualnoj povredi domaih normi. Kao to znamo, domai sud mora primenjivati i strano pravo na koje ukae koliziona norma. Kad je u pitanju izbegavanje imperativnih domaih propisa, onda se postavlja pitanje, koje su to norme, kao i dali je izbegavanje drugih normi dozvoljeno. to se tie namere, ona mora da postoji, obzirom da se mora raditi o svesnom stvaranju ili simulovanju injenica, koje dovode do primene druge kolizione norme. Svaka promena injenica ne dovodi do izigravanja zakona. Promena dravljanstva, prebivalita, boravita i slinih taaka vezivanja vezana je iza redovne okolnosti, tako da subjektivni odnos ka postizanju neeg nedozvoljenog mora postojati. Kao to vidimo, take vezivanja koje se spominju su vezane, pre svega, za porodinopravne i naslednopravne odnose, tako da u tim odnosima najee dolazi do izigravanja zakona. Ustanove kojima se najvie manipulie u cilju zaobilaenja i provlaenja kroz razne pravne okvire jesu dravljanstvo, prebivalite, boravite, kao varijabilne take vezivanja koje predstavlaju putokaze koji vode ka primeni jednog, ili drugogo prava, sa rezultatom primene povoljnijeg prava. Postoji razlika izmeu injenica, koje su nastale pri nastanku graanskopravnog odnosa i koje se nemogu menjati, kao i onih, koje se mogu menjati. Npr. mesto zakljuenja ugovora ili nalaenja nepokretnosti se ne moe menjati, a dravljanstvo, zajedniki domicil i slino, moe. injenice su merilo za primenu prava. Razlikujemo i promene pravnih (dravljanstvo) i promene faktikih (prebivalite) injenica. Kod nekih injenica, kao izuzetaka, bie sloenije. Zakon o MPP definie izigravanje zakona na taj nain to odreuje, da se nee primenjivati pravo strane drave, koje bi bilo merodavno po njegovim odredbama ili odredbama drugog zakona, ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primenjivanja prava domae zemlje. Iz navedene odredbe moemo izdvojiti dve opte karakteristike izigravanja zakona, a to su: izbegavanje primene domaeg prava i subjektivni odnos prema izigravanju zakona, a to je namera izbegavanja primene navedenog prava. Iz ove odredbe Zakona o MPP se, sa druge strane, ne moe izdvojiti trea opta karakteristika izigravanja zakona, a to je vetako stvaranje kolizione norme, odnosno, take vezivanja ili simulacija take vezivanja, koja dovodi do primene nekog drugog prava, a ne domaeg ili nekog drugog. Zakon o MPP ne propisuje da se izigravanje zakona odnosi na supstancijalne, materijalne, norme domaeg prava, tako da se moe zakljuiti da se izigravanje zakona odnosi i na domae kolizione norme. Pojedini autori se zalau za neutralnu formulaciju, kada je u pitanju definisanje fraus legis. Radi se o formulaciji, koja se odnosi na izigravanje zakona uopte, tako da se moe sankcionisati i izigravanje stranih zakona.

Suprotno Zakonu o MPP, maarska Uredba sa zakonskom snagom o meunarodnom privatnom pravu na drugaiji nain definie izigravanje zakona. U maarskoj Uredbi se kae da nema mesta primeni stranog prava koje se vezuje za inostrani element, koji su stranke vetaki stvorile ili ga simulovale kako bi izigrale zakonsku odredbu, inae merodavnu za dati sluaj (izigravanje zakona). U sluaju izigravanja zakona, treba primeniti pravo, koje je normalno merodavno, prema odredbama ove Uredbe sa zakonskom snagom. Iz ove odredbe slede i drugi zakljuci. Naime, maarska Uredba je definisala vetako stvaranje ili simulovanje kolizione norme, kao i nameru, odnosno, subjektivni odnos, koji nije definisan kao u Zakonu o MPP (kao namera), ve posredno, kroz stvaranje vetake ili simulovane take vezivanja. Meutim, nije definisano izbegavanje domae norme, ve izbegavanje primene bilo kog prava, bez obzira da li je domae ili strano. Spominja se jedan interesantan primer koji se tie izigravanja domaeg zakona, odnosno, zakona dravljanstva jedne od stranaka pred inostranim sudom, a u vezi pretpostavke za izigravanje zakona koja se odnosi na izbegavanje primene domaih propisa. Ovaj primer se tie i povrede normi javnog poretka, ali emo mi analizirati pokuaj izigravanja zakona i zakljuenje fiktivnog braka pred stranim organom.

Primer je sledei:

Na osnovu odredaba Zakona o braku iz 1949. godine, postoji pravna prepreka za zakljuenje braka u Engleskoj razvedenog italijanskog dravljanina domiciliranog u vajcarskoj. Na osnovu dokaza predloenog sudu u Engleskoj, proizlazi da ovakav brak ne bi bio punovaan u vajcarskoj, a jo manje u Italiji ili u drugim zemljama zapadne Evrope. Sud je stao na stanovite da su budui brani drugovi doli privremeno u Englesku, samo u cilju izigravanja zakona zemlje u kojoj e nastaviti da budu domicilirani, ako doe do formalnog sklapanja braka u Engleskoj, iako znaju da takav brak verovatno nee biti priznat u vajcarskoj. Iako engleski sudovi nemaju pravo da drugim zemljama nameu svoj stav u vezi sa nainom regulisanja sposobnosti za zakljuenje braka lica domiciliranih u Engleskoj, u ovom sluaju, u kome je sud odbio da odobri zakljuenje konkretnog braka, sud je bio u pravu, zato to engleski sudovi treba da se protive umnoavanju fiktivnih brakova, tj. onih koji se zakljuuju izigravanjem zakona u drugoj zemlji. Suprunici su zasnovali domicil u Engleskoj na fiktivan nain i pokuali da time obezbede uslove za sklapanje braka pred engleskim organima i po engleskom pravu, imajui u vidu regulisanje statusnih odnosa sa elementom inostranosti u engleskom pravu po domicilu. Obzirom da se radilo o razvedenom italijanskom dravljaninu, koji je imao domicil u vajcarskoj, zasnivanje domicila u Engleskoj bi bila jedina mogunost za eventualno zakljuenje braka. Ovde se mora imati na umu regulisanje razvoda braka i posledice, koji razvod braka proizvodi po italijanskom pravu. Zasnivanjem domicila u Engleskoj italijanski dravljanin i njegova verenica, izigrali bi zakon i zakljuili fiktivan brak, koji ne bi bio priznat u vajcarskoj. Engleski sud je odbio da odobri zakljuenje takvog braka, zbog injenice da se takav brak ne bi priznao u zemlji u kome bi se priznanje i trailo, a to je vajcarska. Osim toga, engleski sud je vodio rauna i o drugim pravima, pre svega o italijanskom, kao i o vajcarskom, obzirom da bi u toj zemlji suprunici traili da se prizna taj brak. Inae, izigravanje zakona je ee u branim odnosima sa elementom inostranosti, pre svega zbog ogranienja, koja mnoga strana prava propisuju u ovim odnosima.

Postoje razni nacionalni sistemi koji se razlikuju po nainu sticanja dravljanstva, ili prebivalita*, pa samim tim stvaraju konfuziju u itekako konfuznim odnosima meunarodnog prava.

Poto ivim u Dimitrovgradu, gde ivi stanovnitvo uglavnom bugarske nacionalne pripadnosti, koriste se pojedine povoljnosti iz bugarskog nacionalnog pravnog sistema, u cilju zaobilaenja domaih propisa. Naime, veliki broj lica stie dravljanstvo na osnovu l. Bugarskog zakona o bugarima u inostranstvu i Zakona o Bugarskom dravljanstvu() tako to po dosta pojednostavljenim formalnostima, dobija dravljanstvo, tako to na osnou izvoda, deklaracije, tj,. izjave o poreklu, predaje molbu Dravnoj agenciji za bugare u inostranstvu ( ) za dobijanje, reenja () o bugarskom poreklu, sa kojim predaje zahtev za sticanje dravljanstva na osnovu porekla, kojeg u zavisnosti od tempa obrade dokumenata stie za dve do tri godine. Slinom procedurom se dobija boravite i prebivalite, sve na osnovu bugarskog porekla , za nekoliko meseci, bez fizikog prisustva u inostranstvu, jer postoji odredba u Bugarskom zakonu o bugarima u inostranstvu(,.25, .1) i preutne saglasnosti nadlenih organa, na osnovu koje lice dobija prebivalite, privremeno i stalno i samim tim koristei se bugarskim pasoem i linom kartom kao ispravama koje dokazuje dravljanstvo, tj prebivalite i boravite. Poto je de facto stanje na terenu, takvo kakvo jeste, koriste se prednosti, odnosno izigrava se zakon tako to se npr. uvoze kola sa bugarskim registarskim tablicama, koja su znatno jeftinija tamo, zbog nepostojanja ogranienja euro 3 standarda. Takoe postoji izigravanje zakona i u sferi sluenja vojnog roka, poto u Zakonu o sluenju vojske postoji odredba koja daje pravo na izbor drave za sluenje vojske licima sa dve dravljanstva uz odreene dodatne uslove. Sve su ovo praktini, ivotni primeri, koji su se deavali u realnom ivotu

Dakle, re je o izuzetno kompleksnoj pravnoj ustanovi, koja pored svog pravnog profila, koketira sa pojedinim propisima u inostranim pravnim sistemima, koji mogu biti politiki obojeni, u cilju ouvanja odreene vrste povezanosti matice i dijaspore, ili izraz odreenih pretencioznih indicija koje na jedan sofisticiran nain magnetiu mogunosti za izigravane zakona zbog raznih ciljeva!

Poseban problem predstavlja kriterijum za odreivanje pojma prebivalita, jer nije dovoljna sama slubena provera na osnovu isprava i faktiko stanje na terenu je dosta drugaije od slova zakona, jer praksa naih dravnih organa dozvoljavala multiplikaciju prebivalita, zbog kojeg su naknadno proizilazili problemi, koji su nastali manevrisanjem i fraudalnim ponaanjem lica. injenica je da graani esto ne odjavljuju svoje prebivalite kod nadlenih organa kada se iseljavaju iz zemlje (zakonske obaveze koje ih na to obavezuju, jednostavno se ne potuju u praksi). Tako se u Srbiji paralelno sa multiplikacijom dravljanstva, suoavamo i sa pojavom multiplikacije domicila, koji u de facto stanju na terenu mogu da budu pogodni za fraudalne poduhvate. Ovakvo stanje se valja sigurno to pre promeniti, i to ne samo kroz sudsku praksu, ve i izmenom reenja u zakonima koji reguliu ove oblasti. Cilj kome treba teiti, jeste jedinstven koncept prebivalita, nezavisno od kategorije lica u pitanju. U tom pravcu bi trebalo, najpre, izjednaiti pojam prebivalita domaih dravljana, nezavisno od toga da li su nastanjeni u zemlji, ili inostranstvu.

Sve su ovo samo fragmentarni dodiri, koji se pojavljuju u svakodnevnom ivotu, a koji imaju za rezultat injenice koje nastaju kao posledica fraudalnog ponaanja i koji stvaraju konfuziju u meunarodnim pravu, a katalog takvih primera je veoma obiman.

3. Elementi izigravanja zakona Izigravanje zakona (fraus legis) se sastoji iz tri elemenata: materijalnog, moralnog i zakonskog.

1. Materijalni element promena injenica i promena merodavnog prava

Pod materijalnim elemntom podrazumeva se pravno dozvoljena, stvarna i voljna promena injenica od kojih zavisi merodavno pravo. -Promena injenica je pravno dozvoljena i stvarna. Stranka, odnosno najee jedna od njih, preduzimaju pravnu radnju ili pravni oposao koji je pravno doputen, zakonit ( naprimer, stie se dravljanstvodruge drave u skladu sa njenim zakonodavstvom ili tamo zasniva novo prebivalite). Kod izigravanja zakona nikada se ne radi o protivpravnom ili fiktivnim radnjama ili poslovima ( recimo, falsikfikovanju isprave ili simulaciji pravnog posla), ve je promena injenica uvek pravno perfektna. - Promena injenica je voljna. Sama promena injenica rezultat je voljne aktivnosti stranaka, odnosno njihovih pravnih poslova ili pravnih radnji. Slino mobilnom sukobu zakona, fraus legis se oslanja na promenljive take vezivanja( dravljanstvo, prebivalite, redovno boravite, boravite, mesto nalaenja stvari). No za razliku od mobilnog sukoba zakona, u sluaju izigravanja zakona krug taaka vezivanja je iri stranke mogu koristiti i one take vezivanja koje ne mogu dovesti do mobilnog sukoba zakona, jer su vremenski i prostorno odreene u momentu nastanka pravnog odnosa, ali na iju se sadrinu moe uticati( na primer, mesto zakljuenja pravnog posla). Inae, promena take vezivanja, odnosno injenica na kojima se zasnivaju take vezivanja u svim sluajevima nije lak poduhvat. Neke od njih je relativno lako promeniti( mesto nalaenja stvari), dok promena drugih podrazumeva dugotrajniju i komplikovaniju operaciju. Kojom se ponekad dovodi u pitanjui sama mogunost izigravanja zakona. Na primer, dravljanstvo u praksi prua znatno manje mogunosti za izigravanje nego prebivalite i boravite, jer postupak naturalizacije u veini drava nije ni jednpstavan ni brz. Ukoliko je dravljanstvo valjano steeno, retko e se smatrati da je to uinjeno sa namerom izigravanja zakona. U doktrini su podeljena miljenja o tome da li je izigravanje zakona mogue u materiji ugovora, ukoliko je merodavno pravo odreeno na osnovu autonomije volje stranaka. Smatra se, naime, da je neograniena autonomija volje teko spojiva sa mogunou izigravanja. Izigravanje zakona moe da se pojavi samo ako je prihvaena ograniena autonomija, kada bi stranke promenom injeninog sklopa mogle ishoditi primenu eljenog prava. Ipak, i kad je re o neogranienoj autonomiji volje mogunost izigravanja ne moe se sasvim iskljuiti: najpre, treba oceniti da li je ugovorni odnos moda vetaki internacionalizovan i time neopravdano stvorena mogunost za neogranieni izbor merodavnog prava; zatim, i sam neogranieni izbor merodavnog prava ne podrazumeva slobodu stranaka da fraudolozno urede meusobna prava i obaveze iz ugovora, tako to bi izbegle primenu prinudnih propisa drave sa kojom je ugovor vrsto povezan. - Posledica promene injenica je promene merodavnog prava. Stranke, odnosno jedna od njih mogu na vie naina uticati na promenu merodavnog prava. One mogu, najpre, promeniti injenice u okviru iste take vezivanja. U tom sluaju, promenom injenica promenjen je pravac kolizione norme na primer, ista taka vezivanja prebivalite ne ukazuje vie na domae ve na strano pravo, jer je stranka stekla prebivalite u drugoj dravi. Stranke mogu promenom injenica postii primenu jedne umesto druge take vezivanja unutar kolizione norme lestvice, sa supsidijarno postavljenim takama vezivanja. Konano, promena materijalnog elementa moe se ticati ne samo take vezivanja, ve i drugog elementa kolizione norme pravne kategorije. Naime, stranke mogu svoju delatnost usmeriti ka drukijoj kvalifikaciji i tako stii do eljenog materijalnog prava.

2. Moralni elemnt namera izigravanja

Sama promena injenica i zamena merodavnog prava nije dovoljna za postojanjae izigravanja zakona. Neophodno je da su stranke tu promenu izvrile sa namerom izigravnja (animus fraudis), odnosno da su je izvrile jedino s ciljem izbegavanja primen redovno merodavnog prava. Namera izigravanja je vana jer predstavlja kriterijum za razlikovanje uobiajne, redovne delatnosti stranaka od njihovog fraudoloznog delovanja na osnovu nje se utvruje da li je primena drugog merodavnog prava prosta posledica promene injenica ili je upravo cilj te promene. Promena injenica je pravno doputena i sasvim je normalno da u nekim ivotnim okolnostima lica menjaju dravljanstvo, ili prebivalite, zakljuuju ugovore u mestima izvan svoje drave, prenose stvari iz jedne drave u drugu, a da sve to ima za polsdeicu primenu razliotog merodavnog prava. Meutim, ukoliko su ovi akti preduzezi neiskreno ( npr. ne sa eljom lica da se stalno nastani u dravi novog dravljanstva ili prebivalita), ve iskljuivo s ciljem da postigne primenu prava po kome dobija neto to pre promene nije moglo imati, onda se radi o izgravanju zakona. Koko se utvruje namera izigravanja? Utvrivanje namere izigravanja nije jednostavan zadatak. Lice koje je pribeglo izigravanju zakona gotovo nikad nee priznati tu svoju nameru. Zato jedino preostaje da se ona utvrdi putem objektivnih okolnosti i ponaanja lica nakon izigravanja zakona. U tom cilju, posebnu panju treba obratiti na sledee okolnosti:

a) Mogunost dobijanja neega to se prema domaem pravu nemoe dobiti.

Prvi signal za domaeg sudiju da su u konkretnom sluaju moda radi o izigravanju zakona jeste okolnost da se stranka poziva na neto to joj po domaem pravu ne pripada. U tom sluaju, ukoliko nema mesta intervenciji ustanove javnog poretka, sudija e ispitati da li druge okolnosti ukazuju na izigravane zakoa.

b) Nepristajanje na sve posledice promene injenica.

Ukoliko je promenom injenica (Recimo, sticanjem novog dravljanstva ili prebivalita) i zamenom merodavnog prava stranka ostvarila eljeni rezultat, ona bi morala da prihvati i ostale posledice koje normalno proistiu iz takve promen( na primer, da se stalno nastani u dravi novog dravljanstva ili prebivalita, da ispunjava obaveze koje joj njeno novo pravo namee, jednom rei, da se ponaa kao dravljanin, odnosno rezident te drave). Ako stranka koja je izvrila promenu injenica merodavnog prava bezrezervno prihvati sve posledice koje inae proizilaze iz te promene, nemoe se govoriti o izigravanju zakona jer se nevidi namera izigravanja pre se moe rei da je re o stvarnoj promeni ivotne situacije. U sluaju da to ne ini, osnovano se moe razmiljati o izigravanju zakona.

c) Povratak u izigrani (prvobitni) pravni sistem

Logina posledica nepristajanja na sve posledice koje proistiu iz promene unjenica jeste povratak u pravni sistem drave ije su norme izigrane. Na primer, iako je steklo novo dravljanstvo ili prebivalite lice nastavlja da odrava najtenje veze sa dravom iji je dravljanin bilo ili u kojoj je imalo prebivalite, odnosno vraa se u tu dravu; stvar koja je bila premetena u drugu dravu kako bi njeno pravo bilo primenjeno ( kao tada aktuelni lex rei sitae ) sada biva vraena u dravu iz koje je izneta i slino.

d) Protek vremena.

Na nameru izigravanja veoma jasno ukazuje jo jedna okolnost kratak vremenski razmek izmeu promene injenica i postupka u kome se primenjuje pravo koje je postalo merodavno nakon promene. To znai da e lice koje je pribeglo izigravanju zakona po pravilu u relativno kratkom roku pokuati da ostvari nameravanu korist. 3. Zakonski element predmet izigravanja

Ovaj element izigravanja zakona govori o tome koje su norme predmet zaobilaenja: s jedne strane da li su to uvek norme domaeg prava ili predmet mogu biti i norme stranog prava; s druge strane, da li su uvek u pitanju norme imperativnog karaktera ili to mogu biti i norme dispozitivnog karaktera.

a) Pored sluajeva izigravanja domaeg prava, pred sudom se mogu pojavitii sluajevi u kojima su stranke izigrale odredbe nekog stranog prava.*Naime, stranke mogu pokuati da promenom relevantnog inostranog elementa nametnu primenu prava druge drave, a ne one ije bi pravo po redovnom toku stvari bilo merodavno. Po pravilu, domai sudija e reagovati samo ako su stranke svojim manevrom izbegle primenu domaeg prava, dok o izigravanju normi stranog prava nee voditi rauna. To je tradicionalni i najire prihvaen koncept ustanove fraus legis. Meutim, u novije vreme sve vie pristalica dobija shvatanje da domai sudija podjednako treba da sankcionie i sluajeve izigravanja stranog prava. Kako se navodi, primena ma kog nacionalnog prava, suoenog sa konkurentskim stranim pravima, moe da bude izbegnuta fraudoloznim sredstvima. Budui da je zadatak kolizionih normi da obezbede harmoninu koegzistenciju nacionalnih prava, raspodeljujui svakome od njih situacije koje mu pripadaju, bilo bi teko objasniti nezainteresovanost za smiljenu povredu stranih zakona, posebno u pravnim sistemima koji prihvataju dvostrane kolizione norme. U sudskoj praksi nekih zemalja dugo je vreno jo jedno znaajno razlikovanje: ukoliko su stranke prevarno zaobile odredbe nekog stranog prava kako bi ishodile primenu drugug stranog prava, prigovor izigravanja je bio umesan i takvo ponaanje stranaka moglo je biti sankcionisano. Meutim, u koliko je izigravanje stranog prava bilo izvreno kako bi se postigla primena domaeg prava prigovor izigravanja zakona nije dovodio ni do kakvih sankcija. Danas je takva praksa uglavnom naputena i sluajevi iziogravanja stranog prava u korist primene domaeg prava podjednako se sankcioniu kao i izigravanje izvreno u korist primene nekog drugog stranog prava. Domaem sudu, odnosno drugom organu primene prav, stoje na raspolaganju i odreena sredstva za prevenciju izigravanja stranog prava. On moe odbiti svoju nadlenost u sluajevima u kojima ne postoje znaajne veze sa domaem dravom (na primer, odbiti da zakljui ili razvede brak stranaca, koji kratko borave na domaoj teritoriji). Na taj nain, sud izbegava donoenje odluk na tetu pravnog poretka koji je po redovnom toku stvari pozvan da regulie dati odnos.

b) Pravilo je da su predmet izigravanja zakona imperativne norme, koje nalau obavezu odreenog ponaanja, bez mogunosti stranaka da svojium sporazumom blo ta promene. Meutim, imperativnost normi moe se razlikovati u zavisnosti od toga da li se radi o istom unutranjem odnosu ili o odnosu sa inostranom elemntom. Neke norme su imperativne u unutranjem smislu, ali ne i smislu meunarodnog privatnog prava. Na primer, norma o zastarelosti potraivanj propisna Zakonom o obligazionim odnosima imperativna je ukoliko se radi o ugovoru bez inostranog elementa. Stranke nemogu da utiu na rok zastarelosti, tako to e u ugovoru odrediti krai rok od zakonom propisanog. One od tog roka mogu odstupiti samo u ugovorima sa inostranim elemntom tako to e predvideti primenu nekog drugog prava koje predvia krai rok zastarelosti, ili koje dozvoljava strankama da same utiu na duinu roka zastarelosti. Ta norma je dakle, dispozitivna u smilsu me. privatnog prava. U kolio stranke u ugovor smiljeno unesu inostrani elemnt (na primer, umesto domaeg pravnog lica, ugovor sa drugim domaim partnerom zakljuuje neka strana zavisna kompanija kao instrument u rukama domaeg lica), smao da bi mogle daizvre izbor stranog prava kao merodavnog i tako postignu primenu neke druge norme o zastarelosti, tada moemo govoriti o izigravanju zakona u smislu me. privatnog prava. To je zbog toga to ugovorne strane u ugovorima bez inoistranog elemnta nemaju pravo na izbor stranog prava. Zato se moe rei da je svaka norma koja je obavezna za stranke pogodna da bude predmet izigravanja, nezavisno od toga da li je ona imperativna i u smislu me. privatnog prava.

c) Izigravanje zakona ispoljava se na dva osnovna naina: u prvom, odluku koju stranke oekuju donosi domai sud ili drugu nadleni organ primenjujui domau kolizionu normu; u drugom odluku koju su stranker elele donosi strani sud, pa stranke, poto nameravaju da odluku upotrebe u domaoj dravi, trae njeno priznanje (i)li izvrenje. Prvi nain izigravanja oznaiemo kao neposredno izigravanje, a drugi, kao posredno izigravanje.

1) Neposredno izigravanje zakona

U ovom sluaju stranka nastoji da povoljan ishod ostvari u domaoj dravi, pred domaim sudom. Pri tom, ona unapredzna da joj u poetnoj situaciji okolnosti nisu naklonjene-norme domaeg privatnog prava joj ne dozvoljavaju da ostvari ono to eli, tako da mora izdejstvovati primenu stranog privatnog prava. Poto takoe unapred zna kako glasi domaa koliziona norma, stranka menja injenicu na kojoj se zasniva taka vezivanja iz kolizione norme, nakon ega koliziona norma ukazuje na primenu stranog prava koje je za nju povoljno. Na primer, ako domaa koliziona norma predvia primenu prava drave prebivalita, a stranka ima prebivalite u domaoj zemlji ije joj privatno pravo ne odgovara, nee odmah pokretati postupak pred domaim sudom. Umesto toga nastojae da stekne prebivalite u stranoj dravi ije joj norme privatnog prava odgovaraju. Tek kada to ostvari, pokrenue postupak pred domaim sudom, sudija e primeniti kolizionu normu koja sada vodi primeni stranog prava i rezultatu koji stranka oekuje. Meutim, u celoj operaciji postoji jedna okolnost koja ovu vrstu izigravanja ini neprivlanom za stranke i zato tako retkom u praksi- da bi izvrila manipulaciju, odnosno promenila pretpostavku vezivanja, stranka najee mora da ode u inostranstvo (kako bi tamo stekla, recimo, dravljanstvo, prebivalite itd.), a zatim da se vrati u domau dravu i pokrene postupak pred domaim sudom. Zar joj nije lake, kada ve mora da provede due vreme u stranoj dravi, da tamo odmah pokrene postupak pred sudom i ostvari ono to eli i to je po pravu te drave potpuno doputeno, a zatim da trai priznanje i izvrenje strane odluke u ovoj zemlji? Pored toga, i izgledi stranke da uspe u svojim nastojanjima znatno su vei u postupku priznanja strane odluke pred domaim sudom nego u redovnom postupku koji bi pred njim tek pokrenula. Iz tog razloga, u praksi je mnogo ei drugi vid izigravanja zakona, koji smo nazvali posrednim.

2) Posredno izigravanje zakona

Kod ovog vida izigravanja zakona, stranka nastoji da odluku, koja je njen konani cilj, dobije kod stranog suda, a da zatim njeno priznanje i, eventualno, izvrenje zatrai i dobije u domaoj dravi. Da bi to ostvarila, ona mora znati kako glasi strana norma o sudskoj nadlenosti ( kako bi zasnovala nadlenost stranog suda), kako glasi strana koliziona norma (kako bi ishodila primenu eljenog merodavnog prava) i, naravno, ta predviaju odredbe merodavnog prava (kojima je motivisana za preduzimanje itave operacije). Dodue, u mnogim sluajevima za postizanje rezultata dovoljna je samo manipulacija stranom normom o sudskoj nadlenosti kojom je izvren izbor suda (forum shopping ) na primer, ako strano telo predvia istu taku vazivanja za zasnivanje nadlenosti i odreivanje merodavnog prava ( na primer, forum domicilii lex domicilii ), ili ako strano pravo predvia primenu lex fori. U drugim sluajevima, meutim, stranka e pored manipulacije normom o sudskoj nadlenosti, morati da se bavi i takom vezivanja iz strane kolizione norme, da menja pretpostavku vezivanja ili samu taku vezivanja, odnosno da kombinuje forum shopping i fraus legis. Ono to ovoj vrsti izigravanja zakona daje privid regularnosti i zbog ega su izgledi stranke da u svom fraudoloznom poduhvatu uspe vei nego kod neposrednog izigravanja, jeste okolnost da postoji odluka stranog nadlenog organa na iji e se autoritet stranka pozivati pred domaim sudom u postupku priznanja ili izvrenja. Pri tom, bez obzira na to da li se radi o odluci stranog upravnog organa ( na primer, u sluaju zakljuenja braka, osnivanja drutva, a u nekim dravama i zasnivanja usvojenja ) ili odluci stranog suda ( na primer, u sluaju razvoda braka ) stranka je ve jednim delom uspela u svojim nastojanjima jer ve ima u rukama odluku koja je maritorno razliita ( i za nju povoljnija ) od one koju bi doneo domai sud ili drugi nadleni organ primenom domaeg prava.

4. Sankcija Sankcionisanjem izigravanja zakona zakonodavac nastoji da stranke onemogui u sprovoenju njihovog fraudoloznog plana i postizanju nameravane koristi. Meutim, s obzirom na to da stranke, bar formalno, postupaju po slovu zakona ( a protivno njegovom duhu ) , pitanje je koje pravne radnje i pravni poslovi koje su one preduzele treba da budu pogoeni sankcijom i u emu ta sankcija treba da se sastoji? Sankcija za izigravanje zakona je razliita u zavisnosti od toga o kom se vidu izigravanja radi posrednom ili neposrednom.

1) Sankcionisanje neposrednog izigravanja zakona

Kod ovog vida izigravanja zakona sankcija se sastoji u tome to fraudolozna promena nee biti uzeta u obzir i to e sud primeniti redovno merodavno pravo. Na primer, ako je neko lice steklo dravljanstvo ili prebivalite u inostranstvu s ciljem izigravanja domaih propisa, sud e na raspravljanje odnosa primeniti pravo drave ranijeg prebivalita ili dravljanstva, kao da nikakve promene nije bilo. Pri tom se nee izjanjavati o punovanosti novosteenog dravljanstva ili prebivalita, budui da on ne moe ponitavati akte stranog nadlenog organa, odnosno u ime strane drave odluivati ko su njeni dravljani ili kome treba izdati dozvolu stalnog boravka. Ono to on moe jeste da u konkretnom sluaju te akte ostavi bez dejstva u domaoj dravi. Na druge odnose istog lica za koje je merodavna ista taka vezivanja a koji nisu bili obuhvaeni namerom izigravanja, domai sud moe primeniti pravo novog dravljanstva ili prebivalita. Na primer, ako je neko lice fraudolozno promenilo dravljanstvo kako bi se razvelo pred domaim sudom i kratko vreme nakon toga umrlo, sud e, kada je re orazvodu, apstrahovati novo dravljanstvo i nee primeniti novi lex nationalis. Meutim, ako fraudolozna promena dravljanstva nije uinjena zbog nasleivanja, sud e prilikom raspravljanja zaovstavtine primeniti pravo drave novog dravljanstva. Dakle, kod ovog vida izigravanja zakona dovoljno je otkloniti primenu prava merodavnog nakon fraudoloznog manevra. U pojedinim sluajevima dovoljna je samo konstatacija o tome da odnosno lice nije izgubilo prvobitno prebivalite ili da se stvarno sedite nalazi u domaoj zemlji. Takva dananja sankcija veoma je udaljena od ranijrg pravila fraus omnia corrumpit ( prevara sve kvari ), motivisanog eljom za kanjavanjem lica koje je pribeglo izigravanju. Osnovni smisao tog pravila ponititi sve pravne radnje i pravne poslove koje je to lice preduzelo u ostvarivanju fraudoloznog poduhvata danas se smatra anahronim.

2) Sankcionisanje posrednog izigravanja zakona

Kod ovog vida izigravanja zakona, sankcija se sastoji u uskraivanju priznanja stranoj odluci na koju se pred domaim sudom poziva lice koje je pribeglo izigravanju. Iz kojih razloga se moe uskratiti priznanje stranoj odluci? Retki su pravni sistemi koji predviaju odsustvo izigravanja zakona kao poseban uslov za priznanje stranih odluka. Meutim, odluci koju je stranka fraudolozno ishodila u inostranstvu moe biti uskraeno priznanje s pozivom na druge uslove predviene domaim pravom. Tako, prilikom kontrole odluke, sudija e posebno voditi raina o pravolima o indirektnoj nadlenosti ( odnosno o nainu na koji je zasnovana nadlenoststanog suda ), pravu koje je primenjeno i njegovom odnosuprema domaem pravu ( na koje bi ukazala domaa koliziona norma u sluaju da je bio nadlean domai sud ), kao i o tome da li je u domaoj dravi izmeu istih stranaka u toku ranije pokrenuta parnica u istoj pravnoj stvari. Naravno, ta vrsta kontrole strane odluke bie izvreena samo u koliko sudija nije predhodno ustanovio da je ona u suprotnosti sa domaim javnim poretkom.

5. Izigravanje zakona u naem meunarodnom privatnom pravu U naem meunarodnom privatnom pravu odredbu o izigravanju zakona sadre lan5. ZRSZ i lan 1050. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi. Prema lanu 5. ZRSZ Ne primenjuje se pravo strane drave koje bi bilo merodavno po odredbama ovog ili drugog republikog zakona ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanje primene prava Srbije. lan 1050 ZPUP predvia slinu odredbu, koja je fokusirana na ratione materie Iz ove formulacije proizilazi da je i kod nas regulisano samo neposredno izigravanje zakona, i to ona situacija kada je u pitanju izigravanje normi domaeg prava. U naoj doktrini bilo je pokuaja da se lan 5. ZRSZ ire protumai, tako kao da se odnosi i na izigravanje stranog prava. Argumentacija je bila da lan 5. ZRSZ nigde izriito ne propisuje da se od izigravanja tite iskljuivo supstancijalne noprme naeg prava, ve pravo R Srbije , pod kojim treba podrazumevati i domae kolizione norme. Odatle proizlazi da lan 5. osigurava direktno primenu supstancijalnih normi Srbije, dok se ceventualna primena stranih supstacijalnih normi osigurava indirektno, usled neophodnosti zatite pravilne primene naih kolizionih normi kao sastavnog dela prava Srbije. Iako smo skloni da prihvatimo takvo tumaenje, bilo bi bolje kada bi na zakon koristio neutralnu formulaciju u kojoj se ne spominje ni domae ni strano pravo, ili kada bi izriito predviao da e nai sudovi voditi rauna o izigravanju i domaeg i stranog prava. Posredno izigravanje zakona u naem zakonodavstvu ne spominje se kao poseban vid izigravanja zakona niti se nalazi na listi uslova od kojih zavisi priznanje stranih odluka. Ipak, to ne znai da je u naem pravu nemogue spreiti priznanje stranih odluka do kojih su stranke dole fraudoloznom promenom injenica, u nameri izigravanja naih normi. Mogunosti, dodue nisu velike, zbog toga to se prema lanu 89. ZRSZ ne moe sprovesti znaajnija kontrola nadlenosti stranog suda. Jedino sredstvo kojim se u ovoj situaciji moe spreiti izigravanje zakona jesu odredbe ZRSZ ( lan 93 ) koje se tiu stranih odluka o linom stanju ( statusu ) dravljanina Srbije, s obzirom na to da u tom sluaju na sud u postupku priznanja strane odluke proverava saobraznost stranog prava koje je primenjeno sa domaim pravom. Za ostale odluke, sud se jedino moe pozvati na ustanovu javnog poretka, ako su norme ija je primene izbegnuta toliko vane da ine sastavni deo javnog poretka.

6. Izigravanje zakona u uporednom zakonodavstvu U sudskoj praksi i doktrini podeljena su miljenja o potrebi posebnog zakonskog ureenja ustanove izigravanja zakona. Postoje dve shvatanja. Jedno, koje dominira u prvom redu u dravama anglo-amerikog i germanskog pravnog kruga - ne postoji potreba za njenim posebnim normiranjem, jer je ona obuhvaena irom ustanovom javnog poretka. Drugo shvatanje - ta potreba postoji, budui da je izigravanje zakona specifina ustanova, ije se posledice ne mogu uvek obuhvatiti ustanovom javnog poretka. Ove razlike odrazile su se i na postupanje nacionalnih zakonodavstava, tako da samo pojedini od njih u svojim zakonskim tekstovima posveuju posebnu odredbu izigravanju zakona. Osnovna karakteristika tih odredbi je da sve one reguliu sluajeve neposrednog izigravanja zakona, pri tom odreen broj njih ima samo u vidu izigravanje domaeg prava. Drugi govore u izigravanju zakona uopte, dozvoljavajui tako preutno mogunost sankcionisanja i izigravanja stranih zakona. Neke odredbe predviaju koje pravo treba primeniti u sluaju da je utvreno izigravanje zakona. Prema njaeem reenju treba primeniti pravo koje je redovno merodavno, uz apstrahovanje fraudolaznog vezivanja.

LITERATURA

-MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO, opti deo, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Mirko ivkovi, Maja Stanivukovi, 2006

-ZLOUPOTREBA PRAVA I IZIGRAVANJE ZAKONA U MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU, M. ivkovi, G. Kneevi, 1996.

-MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO, etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Milorad Rokomanovi, 2006

- MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO, Pak, Beograd 1991

- STRANI PRAVNI IVOT, Institut za uporedno pravo, deo, Vladimir olovi, Beograd 2009

- , K

- , . H. ,

- ema za rjeavanje sluajeva u Meunarodnom privatnom pravu, Zlatan Meki

- MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO, K. Sajko. Zagreb, 2005

- Zakoni: ZRSZ, ZPUP, ,

- www.comparativelaw.com

- www. frauslegis.com.

- www.pravokutnik.net

Autor teksta: Milan Stavrov