Sahovske osnove

7/26/2019 Sahovske osnove

1/103

Marko Eri}

Novi Sad 2001


2/103

SVET [AHA - OSNOVI [AHA

OSNOVI [AHA


3/103

redgovor

[ahovske literature , na sre}u, ima dovoljno i vrlo su obimne. U novije vremena internetu i u modernim {ahovskim bazama, bilo da su na on-lajn pristupu ili na CD,velike su mogu}nosti za izu~avanje {aha preko teksta ili elektronskih zapisa. Potrebnoje dosta vremena u pretraìvanju za korisnike koji imaju moderna elektronskasredstva. Imaju}i u vidu da veliki broj ljubitelja {aha nemaju mogu}nosti za kupovinukompjutera i njegovo povezivanje na internet, nastao je ovaj rad. Osnovna namera je ,koriste}i te izvore, da sa`mem saznanja o {ahu po temama u jednu ediciju SVET[AHA . U odabiru materijala drào sam se slede}ih kriterija: primeri koji sukarakteristi~ni za datu temu, obra|eni i komentarisani od strane velemajstora,ostvarenja od najpoznatijih {ahista dana{njice i bisere iz problemskog {aha.

Edicija se sastoji iz sedam knjiga sa jednozna~nom numeracijom strana.Prva knjiga su OSNOVI [AHA . U njoj su obra|eni osnovni pojmovi iz {aha:

{ahovska tabla, figure, kretanje figura, ciljevi {aha , notacija i {ahovski izrazi. Ona jenamenjena isklju~ivo za po~etnike, u kojoj su obra|ene teme sa brojnim primerima ive`bama.

Druga knjiga edicije je OTVARANJA. Data su sva otvaranja saèta u osnovnetipove, bez sugestije da je to sve {to treba znati iz otvaranja. [ahovska otvaranja suobimni materijali koji se nalaze u {ahovskim enciklopedijama i odatle teìti kausavr{avanju. Namera je: prikaz svih otvaranja sa svoji nazivom ( na engleskomjeziku) po usvojenoj nomenklaturi i osnovni potezi otvaranja. Za grupe otvaranjaselektovane su varijante koje se naj~e{}e igraju.

Tre}a knjiga tretira sredi{njicu igre SREDI[NJICA sa dovoljnim brojemprimera. Nije obra|ena po vaè}oj nomenklaturi zbog polazi{ta jednostavnosti

prilaza ka temama i najblià je {ahovskom poimanju {ireg kruga {ahista.

êtvrta knijiga edicije su PE[A^KE ZAVR[NICE. Kao uvodni deo je o samimzavr{nicama, tj. o principima i na~elima koja vaè za sve vrste zavr{nica. Daljeobuhvata zavr{nice {ahovskih partija u kojima pe{ak ima glavnu ulogu , premausvojenoj nomenklaturi {ahovskih zavr{nica.

Peta knjiga je ZAVR[NICE LAKIH FIGURA, sa skaka~em i lovcem u glavnojulogi. Sre|ena je prema nomenklaturi zavr{nica.

[esta knjiga obra|uje topovske zavr{nice TOPOVSKE ZAVR[NICE. Ona jepo obimu materijala ispred ostalih zavr{nica.

I najzad, zadnja sedma knjiga je DAMSKA ZAVR[NICA. Ilustrovana je samno{tvom primera iz prakse.

Edicija je napisana u redosledu odvijanja {ahovske partije. To ne zna~i da je i takav

redosled va`nosti u {ahu, gde svi segmenti igre imaju podjednaki zna~aj za ishodpartije. Ona bi se mogla nastaviti sa sa drugim i sadràjnim delovima igre, kao naprimer : razrada teorije otvaranja, odnosno detaljna analiza svakog pojedina~nogotvaranja, nadgradnja igre u sredi{njici na teoretskim osnovama i drugo. Ovakvakoncipirana edicija je delimi~na zamena za elektronske baze {aha, koju ne posedujuzainteresovani {ahisti.


4/103

EDICIJA - Sadr`aj

S A D R @ A J

Edicije S V E T [ A H A

Knjiga 1 : OSNOVI [AHA

1.UVOD.......................................................................................................................................1 -22. O S N O V I [ A H A................... ................... .................... ................ ....................3 - 193. ELEMENTI i CILJ [AHOVSKE IGRE.................... .............................. .....20 - 914. RE^NIK [AHISTE..................................................................................................92 - 94

Knjiga 2 : OTVARANJA

5. UVOD.....95 - 956. TEORIJA OTVARANJA......96 - 1247. VARIJANTE A00 - A99..125 - 1798. VARIJANTE B00 - B99....180 - 2359. VARIJANTE C00 - C99..236 - 31710.VARIJANTE D00 - D99.318 - 37211.VARIJANTE E00 - E99...373 - 42512. IZBOR OTVARANJA......426 - 428

Knjiga 3 : SREDI[NJICA

13. OSNOVI [AHOVSKIH SREDI[NJICA..429 - 43114. STRATEGIJA IGRE....432 - 45415. TAKTIKA....455 - 552

16. NAPAD....553 - 59717. ODBRANA.....598 - 61318. MOTIVI U SREDI[NJICI....614 - 632

Knjiga 4 : PE[A^KE ZAVR[NICE

19. ZAVR[NICE Uvod633 - 63520. PE[A^KE ZAVR[NICE....636 - 792

Knjiga 5 : ZAVR[NICE LAKIH FIGURA

21. ZAVR[NICE LAKIH FIGURA...793 - 1052

Knjiga 6 : TOPOVSKE ZAVR[NICE

22. TOPOVSKE ZAVR[NICE.....1053 - 1432

Knjiga 7 : DAMSKE ZAVR[NICE

23. DAMSKE ZAVR[NICE.1433 - 1720


5/103

OSNOVI [AHA Sadr`aj

S A D R @ A J

Uvod................................................................................................................................................12. O S N O V I [ H ................................................................................................3

2.1 [ H O V S K T B L 3Tabla................................................................................................................................. 3Polje...................................................................................................................................3Redovi.................................................................................................................................. 4Kolone...................................................................................................................................... 4Centralni kvadrat.................................................................................................................4

2.2 F I G U R E 5Figure u {ahu................................................................................................................................5Postavljanje figura.. 6Nepravilnosti........................................................................................................................5

2.3 KRET NJE FIGUR ...6Kretanje kralja......................................................................................................................6Kretanje dame......................................................................................................................7Kretanje topa........................................................................................................................7Kretanje lovca.......................................................................................................................8Kretanje skaka~a..................................................................................................................8Kretanje pe{aka....................................................................................................................9Izlaz pe{aka na promotivni red.............. ...................... ...................... ................... .........9Promocija pe{aka u damu.............................................................................................10

Promocija pe{aka u topa....................................................................................................10Promocija pe{aka ulovca...................................................................................................11

Promocija pe{aka u skaka~a..........................................................................................12An-pasant.......................................................................................................................... 13Rokada............................................................................................................................... 14Vrednost figura................................................................................................................ 16

2.4 N O T A C I JA........................................................................................................ 17

Ozna~avanje figura..................................................................................................... 17Pisanje notacije................................................................................................................ 18Posebni znaci.................................................................................................................... 18

3. ELEMENTI i CILJ [AHOVSKEIGRE.......................................................20

3.1 N A P A D N A K R A L JA.......................................................................20

Direktan napad na kralja..................................................................................................21Otkriveni {ah......................................................................................................................24Dvojni napad.......................................................................................................................26Dvojni {ah................................................................................................................................28


6/103

OSNOVI [AHA Sadr`aj

3.2 OSNOVNI MOTIVI U IGRANJU SA FIGURAMA IPE[ACIMA.30

Direktni napad na figure...................................................................................................30Indirektan napad...............................................................................................................33Dvojni napad sa damom.................................................................................................35Dvostruki napad figura i pe{aka....... ...................... ...................... ................. .................38Vezanost figura...................................................................................................................40Ostali motivi u igranju sa figurama i pe{acima...........................................................42

3.3 KONA^NI CILJ IGRE -MAT......................................................................43

Pravljenje matnih slika......................................................................................................44Davanje mata u potezu......................................................................................................46Matne slike sa dve figure...................................................................................................48Matiranje u dva poteza......................................................................................................50Matovi u tri poteza.............................................................................................................55

Ugu{eni mat............................................................................................................................58Mat usamljenom kralju.............................................................................................60

a) matiranje sa damom................................................................................................60b) matiranje sa topom.................................................................................................60

Matiranje sa dva topa........................................................................................................61Matiranje sa dve lake figure.............................................................................................61

a) matiranje sa dva lovca.............................................................................................61b) matiranje sa lovcem i skaka~em............................................................................60

.3.4 N E R E [ E N A I G R A - R E MI...........................................................63

Sporazumni remi...........................................................................................................63Pat...........................................................................................................................................63Nemogu}nost matiranja....................................................................................................67Ve~iti {ah bez mogu}nosti otklona...................................................................................68Ve~iti {ah sa mogu}no{}u otklona...................................................................................73Ve~iti napad slabije na ja~u figuru .............. ................... ........................ ................... ....75

a) napad sa figurama..................................................................................................75 b) napad sa kraljem......... ................ ...................... ..................... ....................................75Iznu|ivanje remija pomo}u raznih motiva................................................................... 78Blokiranje kralja i figura.................................................................................................81Otvorena pozicija - remi......................................................................................................86Vezivanje i privezivanje..............................................................................................87

4. Re~nik {ahiste..................................................................................................................92


7/103

OSNOVI [AHA Sadr`aj


8/103

U V O D - Pri~a o {ahu

1

Uvod

Edicija SVET [AHA je pri~a o {ahu, koja se prote e od upoznavanja osnovado zavr{nica igre. Ona obiluje sa partijama od vrhunskih majstora {aha, stvaranihtokom vekova, koje su pune lepota, ma{te, fantazija, neverovatnih i neo~ekivanihishoda, dinamike i ìvota. To se sve ne moè re~ima ni opisati i najbolje da se samiuverite , ako budete u mogu}nosti da se druìte sa njom.

Poreklo {aha je iz drevne Indije, gde se prvobitna forma {aha zvalaâtarunga. Ona je odraàvala sastav i poredak indijske vojske: pe{adija, konjica,slonovi i borna kola. Mnogo vekova kasnije ova igra je prerasla u novu igru [atran|.

Iz ove igre sredinom 16 veka u Evropi nastao je {ah u formi koji se danas igra.Postoje razne legende i teorije o {ahu. Najpoznatija legenda o tvorcu~atarunge. U dvorcu maharad|e (indijski vladar) jedan ~uveni mudrac pokazao jenovu igru . Maharad|a je bio toliko odu{evljen sa novom igrom i hteo je da nagradipronalaza~a. Onako mo}an, bogat i ohol obe}ao je mudracu sve {to èli za nagradu.Mudrac, da bi stavio do znanja da sve ima granice pa i njegova mo} da ispuni sve èlje,zatraìo je skroman dar i rekao:

- Gospodaru, bi}u skroman! Dajte mi onoliko p{enice koja se dobije akobi na prvo polje stavili jedno zrno, na drugo polje dva zrna, na tre}e~etiri, na ~etvrto osamitd, uvek duplo do kraja koliko ima polja.[ta je to jedna vre}a p{enice?! podsmehnuo se vladar i naredi svojimdvoranima da ispune èlju.

Kako se samo iznenadio kad su mu saop{tili da ne samo Indija nego i ceo svet nema

toliko p{enice. Neko je izra~unao da p{enice mora biti toliko da celu zemljinu kuglu,ra~unaju}i kopna i okeane, prekrije sloj visok oko 40 metara. Drugi tvrde da tolikop{enice nije ni rodilo od kada postoji zemlja!

Danas , u doba mo}nih kompjutera i modernog cifarskog sistema, lako je sra~unati{ta je mudrac traìo: kada se 2 podigne na 64 stepen i umanji za jedan. Dobijena jeslede}a cifra: 18 446 744 073 709 551 615.

Postavlja se pitanje: moè li {ah izumreti, jer evo kompjuter igra sa najja~im{ahistima pa i sa svetskim prvakom. Pored toga , kada se sve prou~i i zna, onda }epartije zavr{avati nere{eno i ne}e biti interesantne. Ne, to se ne}e desiti! Odgovor jedao jedan od matemati~ara , koji se potrudio da sra~una koliko je mogu}e povu}i do 10poteza ili koliko pozicija je mogu}e u jednoj prose~noj partiji od 40 povu~enih poteza.Po{ao je od toga da u prvom potezu beli ima mogu}nost da povu~e 20 razli~itih poteza( 16 poteza sa pe{acima + 4 poteza sa skaka~em) a isto toliko i crni. To sve ~ini dapostoji 400 na~ina da se po~ne partija. Broj pozicija koje mogu da se pojave do 10-ogpoteza moè se izraziti sa zapanjuju}om cifrom:

165 518 829 100 544 000 000 000 000To je toliko velika cifra da je biv{i svetski pravak u {ahu EUWE, po struci matemati~ar,sra~unao da ako bi 12.000 {ahista trudili da na|u najbolje poteze u svim mogu}impozicijama a da tro{e desetinu sekunde bilo bi nedovoljno trilion vekova! Ako bipartija trajala 40 poteza, broj pozicija bi se izrazila sa 10 na 120-sti stepen. Videli smokoliko je 2 na 64-ti stepen, a ove cifre su astronomski velike. Kaù, kad bi cela zemlja


9/103

U V O D - Pri~a o {ahu

2

bila pustinja od peska broj zrnaca bi se mogao izraziti sa 10 na 32-gi stepen.Ako bi ra~unali i sve atome tih zrnaca bila bi cifra od 10 na 106, {to je u odnosu na brojpoteza manja za 100 biliona puta.

Uz pomo} kompjutera, opet je neko sra~unao da ako ma{ina odigra u sekundimilion poteza, potrebno joj 17 milijardi godina, da pro|e sve mogu}e {ahovske poteze.Prema tome {ah je neicrpan ima mesta i za vas , za nova otkri}a i sadràje!!!.

I nije ~udo {to je engleski pisac rekao :

Ljudski ìvot je prekratak za {ah

[ta su rekli o {ahu

Gete: - [ahovska igra je ispit uma.

Servantes: - Ljudski ìvot je partija {aha.

Volter: - Od svih igara {ah zasluùje najve}u po~ast ljudskog uma. [ah je vi{e nego

igra, a manje nego nauka.

Tara{: - Uvek sam saàljevao ~oveka koji ne zna {ah, kao {to bi saàljevao ~ovekakome je ljubav ostala nepoznata, jer {ah , kao ljubav, kao muzika, imamo} da ljude ~ini sretnim.

Petrosjan: - [ah moè biti samo ono {to jeste {ah.

Smislov: - [ah je za mene umetnost.

Botvinik: - [ah je u prvom redu igra. Ali kad ljudi stole}ama odu{evljeno igraju, {ahdobija oblike umetnosti. Pored toga {ah ima i neke elemente nauke.

Eve: - Lasker je rekao: [ah je borba, i ja se slaèm sa njim, jer cilj {ahovskepartije je pobeda.

Talj: - Nekada su to rajski vrtovi, nekad gubili{ta. Ali i ovde, u rajskim vrtovimamoè biti te{ko, a na gubili{tima prijatno.

Fi{er: - Te{ko je dati definiciju ne~ega {to prestavlja ìvot, jer {ah za mene moèbiti samo ìvot.

Kor~noj: - [ah je najinteresatniji iz svega nerazumljivog {to ima na svetu.

Evans: - [ah je odbrana od stvarnosti.

Gligori}: - [ah je borba sa samim sobom.

Porti{: - [ah je najlep{i poklon ljudima.


10/103

OSNOVI [AHA - [ahovska tabla, figure i kretanje figura

2. O S N O V I [ A H A

U ovom poglavlju tretiramo fundamentalne osnove {aha, po~ev od same

{ahovske table, figura i njihovo kretanje. Preporu~ujem igra~ima , koji ve} igraju {ah,da pro~itaju ovo, jer uvek ima ne{to novo da se nau~i.

2.1 [ A H O V S K A T A B L A

Tabla

[ahovska tabla je povr{ina gdese odvija igra {aha, ili popri{te bitkeizme|u bele i crne vojske. Pri

postavljanju table za igru obratitepa`nju da vam sa va{e desne stranenalazi belo polje, bez obzira da li igratesa belim ili crnim figurama.

br. 1

Polje

Polje nazivamo svakipojedina~ni kvadrati} unutar {ahovsketable. Ima ih ukupno 64 polja, od kojih

je polovina bele a druga polovina jecrne boje.

Redovi

Redovi ili horizontale su nizovipolja koja idu sa leva na desno. Ima

ukupno 8 redova i numerisani od donjedesne strane ka gore.

br. 2

Kolone

Kolone ili vertikale su nizovipolja koja stoje uzdu` {ahovske table.Numerisane su , gledano sa pozicijabelih figura, sa leva na desno, po~etnimslovima abecede od A do H. Imaukupno 8 kolona.

br.3


11/103

SNOVI [AHA - [ahovska tabla, figure, kretanja figura, notacija

4

Dijagonale

Dijagonale su nizovi polja saleva na desno ili sa desna na levo.Levih i desnih dijagonala ima po 13 ukupno 26 dijagonala. Velike

dijagonale polaze iz uglova {ahovsketable i imaju ukupno po 8 polja, doklevo ili desno polaze manje dijagonalekoje se sukcesivno smanjuju po jednopolje. Tako krajne dijagonale imajusamo dva polja. Velika dijagonala kojapolazi sa leva na desno sastavljena jeod crnih polja, dok dijagonala kojapolazi sa desna na levo sastavljena jeod belih polja.

br. 4

Dijagonale sa leva na desno

br.5

Dijagonale sa desna na levo

Centralni kvadrat

Centralni kvadrat je kvadrat od~etiri polja i vrlo su zna~ajni za igranje

{aha. Na njega je naslonjen kvadratkoji spada u {iri centar.

br. 6

Centralni kvadrat je oivi~en sa debljomlinijom, dok je {iri centar oivi~en satankom linijom.

2.2 F I G U R E

Na po~etku svake partije jedan od igra~a ima svetlo obojene figure (bele

figure) a drugi tamno obojene figure (crne figure) . Ukupno ima 16 belih i 16 crnifigura.

Figure u {ahu

U {ahu se koriste slede}e figure:


12/103


5

----beli kralj

---bela dama

---dva bela topa

---dva bela lovca

----dva bela skaka~a

-----osam belih pe{aka

--crni kralj

-----crna dama

----dva crna topa

----dva crna lovca

---dva crna skaka~a

----osam crnih pe{aka

Postavljanje figura

Bele figure se postavljaju na onu stranu {ahovske table gde su ispisana slovaabecede od A do H. U prvom redu redosled postavljanja je slede}i, gledaju}i sa leva nadesno: top, skaka~, lovac, dama, kralj, lovac, skaka~, top. Va`no je zapamtiti : beladama na belo polje a crna dama na crno polje. Ceo drugi red popunjava se sa belimpe{acima.

Crne figure se postavljaju na drugu stranu {ahovske table i to: ceo sedmi redzauzimaju crni pe{aci, a osmi red, gledaju}i sa pozicije igra~a koji vodi crne figure: top,skaka~, lovac, kralj, dama, lovac, skaka~, top. Prvi i osmi red su simetri~ni sa figurama.

br.7

Svaki razme{taj figura na {ahovskojtabli naziva se pozicija ilipolo`aj. Nadijagramu br. 7 je po~etna pozicija.Desna strana table, ra~unaju}i odigra~a sa belim figurama, zove sekraljevo krilo , a leva strana je damino krilo .

Ka ko se igra

Igra~ sa belim figurama po~inje partiju povla~enjem poteza sa jednim od svojihpe{aka ili jednim od dva skaka~a. Sve druge figure su blokirane. Sada je crni na potezui on , tako|e, povla~i potez sa jednim od pe{aka ili skaka~em. Dalja igra se nastavljatako {to igra~i naizmeni~no vuku poteze, sve dok se partija ne zavr{i. Potezom sesmatra kada igra~ preme{ta jednu od svojih figura na drugo polje koje mo`e bitiprazno, ili na kome se nalazi jedna od protivni~kih figura. Ako ta figura dolazi na poljegde se nalazi protivni~ka figura, uzima se ta figura i sklanja sa {ahovske table ( jede


13/103


6

se). Potez je zavr{en kada se figura prenese na novo polje ili kad skloni protivni~kufiguru, tek kad ruka igra~a odvoji od te figure.

Odigran potez ne moè se vratiti. To je naj~e{}i uzrok sva|e izme|u igra~a, anaro~ito kod dece. Nakon male gre{keu odigravanju poteza i tek kad vidi {ta jeprotivnik odigrao traì da vrati potez. Neki od igra~a ne}e da dozvole vra}anje potezai po~inje sva|a. U slu~ajevima kad se dozvoli vra}anje poteza , igra se nastavlja i dobijepartiju igra~ - gre{nik, po~ne da se podsmeva svom protivniku i eto sva|e. Zato nedozvolite sebi da molite za vra}anje poteza, niti to dopu{tati protivniku. Navikavajte sena sportsko pona{anje od samog po~etka.

Ukoliko se dese slede}e situacije: {ahovska tabla je pogre{no postavljena, gre{ka se odmah ispravlja i sve od

po~etka, u toku igre uo~i se da je neka figura pogre{no postavljena, odmah se

popravlja ako se moè, ina~e se partija ponavlja. Primer: zamenjeni su lovaci skaka~, gre{ku vidimo i odmah im zamenimo mesta ako nisu igrali, uprotivnom sve iz po~etka,

ako je jedan od igra~a odigrao nepravilan potez pa se uo~i posle par poteza,

vra}a se pozicija koja je prethodila nepravilnom potezu i nastavlja se dalje, izvr{ena je nepravilna rokada, vra}a se ta pozicija a igra~ je duàn da igra sa

kraljem.

Tako|e postoji pravilo taknuto-maknuto. Pravilo je da se ona figura kojusmo dotakli sa njom i moramo igrati. Ako smo dotakli protivni~ku figuru tu figurumoramo je nositi sa nekom svojom figurom, pa makar ta izmena ne odgovarala . Samou slu~aju da se ta figura ne moè nositi sa nekom od svojih figura igra se sa nekomdrugom figurom, {to zna~i da taknuto ostaje bez posledica sem usmene opomene. Sadotaknutom figurom potez moèmo da odlaèmo sve dok se ne spusti na plo~u. Pretoga, ako smo sa figurom dotakli {ahovsko polje a nismo odvojili ruku od figure, nijeobavezno da se tu i stavi. Nije dopu{teno sad tako po~eti i druga polja dodirivati izobzira prema protivniku. Ukoliko se desi da neka figura ne stoji dobro na polju , prvo

se da usmeno upozorenje :popravljam ili J adoube izgovor: àdub , pa se taduzima figura bez posledica. U protivnom, ako nismo dali upozorenje a uzeli figuru, vaìpravilo taknuto-maknuto.

Nije dozvoljeno da se za vreme partije razgovara sa protivnikom ili sa drugima,praviti {ale, podsmevati se, kritikovati odigrane poteze itd. Na kraju partije ne treba sehvaliti ili podsmevati, kao ni ljutiti protivnika da je pobedio slu~ajno, da je sre}kovi} , da nema pojma o {ahu i drugo. Onaj ko izgubi - sam je krivac idostojanstveno podneti poraz.

--------

2.3

K R E T A N J E F I G U R AKretanje kralja

Kralj se kre}e u svim pravcima idijagonalama samo za jedno polje, pod

uslovom da je polje slobodno i da na topolje ne deluje protivni~ka figura.


14/103


7

br.8

Kretanje dame

Dama ima najve}u mogu}nostkretanja. Dama ( ili kraljica ) kre}e sepravo po redovima i kolonama i ukosopo dijagonalama, pod uslovom da supolja slobodna. Ona ne moè dapreska~e protivni~ke i svoje figure.Ako joj se na|e na putu protivni~kafigura ona tu figuru moè skloniti satable i sama dolazi na to polje. Kada sena putu na|e protivni~ki kralj, koji sene moè uzeti ( kraljevi se ne uzimaju)

onda je to delovanje na kralja i to sekaè: {ah. Protivni~ki kralj ima trimogu}nosti: da se skloni sa linije delovanja ( red

, kolona ili dijagonala ) ako moè, da prese~e delovanje sa nekom

svojom figurom ( tj da se zaklonisa tom figurom ) i

da sa nekom od svojih figurapojede damu.Ukoliko ne postoji nijedna

mogu}nost onda je protivni~ki kralj umatu od dame i predaje se partija.

Dama je najja~a u centralnomkvadratu jer odatle kontroli{e najvi{epolja - 27, dok sa ivi~nih poljakontroli{e samo 21 polje.

br.9

Na dijagramu br. 9 vidimodelovanje dame na crnog skaka~a kojegmoè da ukloni sa table, a po ostalimlinijama i kolonama je nazna~enamogu}nost kretanja, gde jedino belikralj oduzima jedno polje.

Kretanje topa

Top (ili kula) kre}e se samopravo po redu ili koloni. Ako je na tomputu sopstvena figura ne moè jepresko~iti. Ako je ta figura druge boje,tako|e je ne moè presko~iti, ali jemoè uzeti (pojesti ili skinuti ).Uzimanje se vr{i tako {to se protivni~kafigura skine sa table, a umesto nje sestavi top. Kada se na putu na|e

protivni~ki kralj, koji se ne moè uzeti(kraljevi se ne uzimaju) onda je todelovanje na kralja i to se kaè: {ah.Protivni~ki kralj ima tri mogu}nosti:

da se skloni sa linije delovanja ( redili kolona ) ako moè,

da prese~e delovanje sa nekomsvojom figurom ( tj da se zakloni satom figurom ) i

da sa nekom od svojih figurapojede topa.

Ukoliko ne postoji nijednamogu}nost onda je protivni~ki kralj umatu od topa i predaje se partija.

Top moè maksimalno da deluje nana 14 polja ma gde se nalazio na tabli,pod uslovom da su polja slobodna.Topovi su dalekometne figure , pa injihovo mesto je na otvorenim linijamai kolonama u svom taboru. Ako se

Dama se moè napastiali ne i i ati!!!

Kralj se drì do dostojanstva

kre}e se korak po korak


15/103


8

nalaze u protivni~kom taboru lakopostaju meta napada , zarobljavanja iliuni{tavanja.

br.10

Na dijagramu br.10 top moè uzeticrnog skaka~a, ili i}i na slobodna poljareda ili kolone.

Kretanje lovca

Lovac ( ili oficir ) kre}e se samoukoso-dijagonalno. Na po~etnoj pozicijipostavljenih figura uo~avamo da jejedan lovac na belom polju a drugi nacrnom. Prema boji polja, lovce inazivamo lovac belopoljac i kre}e seisklju~ivo po belim dijagonalama, doklovac crnopoljac kre}e se crnimdijagolama. Lovac na dijagonali nemoè da presko~i svoju ili protivni~kufiguru. Protivni~ku figuru moè uzeti isklanja je sa table, a na to polje stavljase lovac (jede ili uzima).Lovci ucentralnom kvadratu imaju najve}e

delovanje do 13 polja, a na poljimaprema ivici table postepeno sesmanjuje dejstvo do 7 polja. Iz togazaklju~ujemo da treba teìti dapostavljamo lovce bliè centru{ahovske table, ako i drugi uslovi toomogu}avaju, jer se time postiènajja~e delovanje lovca. Lovac, tako|e,ne moè uzeti protivni~kog kralja, ve} :

kralj se mora skloniti sa dijagonale, podmetnuti neku svoju figuru da

prese~e delovanje ili da nekom od svojih figura pojede

lovca.

Ukoliko ne postoji nijedna odmogu}nosti onda se kaè da je kraljmatiran od lovca.

br.11

Na u br.11 vidimo delovanje lovcabelopoljca.

Kretanje skaka~a

Skaka~ ( ili konj ) kre}e sespecifi~nom putanjom u svim pravcima.Kre}e se ili ska~e uvek na polje drugeboje, tj . ako je polazno polje beloska~e na crno polje ili obratno. Putanjaima oblik }irili~nog slova g ili latini~nogpolja L. Duì krak ~ini polazno polje ijo{ dva polja , kra}i krak ima samojedno polje. Skaka~ je jedina figurakoja moè da preska~e svoje iprotivni~ke figure. Onako kako sekre}e tako i uzima protivni~ke figure.Najja~e dejstvo ima sa centralnih poljado 8, dok je najslabiji u poljima uglova{ahovske table gde ima mogu}nostdelovanja samo na dva polja. Skaka~atreba , prema tome, postavljati bliècentru ako i drugi uslovi zadovoljavaju.Ni skaka~ ne moè uzeti protivni~kogkralja, ve}:

Te{ko gluvim topovima

sa ludom glavom!!!

Nisu svi lovci za lov u mutnom


16/103


9

da se skloni sa tu~enog polja ili da nekom svojom figurom pojede

skaka~a.

Protivni~ke frigure ne mogu da

presecaju delovanje skaka~a. Ukolikoprotivni~ki kralj se nalazi u {ahu odskaka~a a nema mogu}nosti otklona oddelovanja tada je skaka~ matirao kralja(takozvani ugu{eni mat).

br. 12

Na dijagramu br. 12 vidimoosam mogu}ih polja gde moè da do|eskaka~ sa centralnog polja. Zamislimoda je skaka~ u desnom donjem uglu.On bi mogao samo na dva ve}obeleèna polja sa skaka~ima.

Kretanje pe{aka

Pe{aci imaju specifi~nakretanja. Kre}e se za jedno poljenapred, ili u slu~aju kada se nalazi napo~etnom poloàju napred za jednoili dva polja. Pe{ak ne moè napred ,

ako mu smeta svoja ili protivni~kafigura (blokiran pe{ak). Pe{ak uzimaprotivni~ku figuru samo ukoso (levo ilidesno) dijagonalno za jedno polje.Jedino pe{ak od svih figura kre}enapred nazad ne moè. To zna~i dane raspolaè sa mogu}no{}umanevrisanja. Zapamtite slede}i pozor:

Pazite kako igrate sa pe{acima -

oni ne mogu nazad

Istr~ale, usamljene ili zalutale pe{akeprotivni~ke figure nemilosrdno tamane.

br. 13

Na dijagramu br. 13 vidi sekretanje pe{aka. Pe{aci u drugojkoloni, i beli i crni, kre}u sa polaznihpozicija pa mogu da idu napred za dvapolja (moè i za jedno polje!). Belipe{ak ispred kralja ne moè da idenapred od crnog pe{aka, ali zato moèjesti crnog skaka~a udesno. Crni pe{akispred crnog kraja ne moè napred anema {ta ni da jede. To je takozvaniblokirani pe{ak. Crni pe{ak poredcrnog kralja desno ( f kolona ) imamogu}nost da ide napred samo za

jedno polje, a za dva nemoè jer musmeta sopstveni skaka~. I na kraju belipe{ak u pretposlednjoj koloni idenapred za jedno polje, ali imamogu}nosti da ide i za dva polja.

Izlaz pe{aka

na promotivni red

Pe{ak ima specifi~nost kadadospe na osmi red sa stanovi{ta belihfigura, ili na prvi red za crne figure.

Oba reda nazivamo promotivni redovi,zato {to kad pe{ak iza|e na taj redmenja se u drugu figuru tj. promovi{ese. Jedino u kralja ili samog u sebe nemoè se promovisati, jer dva kralja netrpe konkurenciju (kao ni zemlja a dvagospodara!). Pretvara se u drugu figuruprema volji igra~a. Naj~e{}e se pretvarau damu, kao najja~u i najvredniju

Samo konj moè dati:{ah, {eh i {uh!!!


17/103


10

figuru, a izuzetno u drugu figuru koja jenajcelishodnija u poziciji: top, lovac iliskaka~. Mnogi po~etnici gre{e da pe{akne moè da se pretvori u damu, ako ve}postoji dama. Moè, itekako moè!Teoretski je mogu}e sve pe{akepretvoriti u dame, pa bi na tabli imali 9dama, ali u praksi je te{ko ostvariti,po{to pe{ake na svom putu odosnovnog do promotivnog reda ~ekajute{ka isku{enja.

Prom ocija pe{aka u damu

Pe{ak se naj~e{}e promovi{e udamu. :

br. 14

Beli na potezu vu~e pe{aka na osmi red

i odmah stavlja damu, sa kojom matira.

Promocija pe{aka u topa

Naravno, ne izvodi se uvekdama ve} to moè biti i top, jer imapozicija da je najbolje da se izvede top.Pogledajmo jednu studiju i uverimo se!

br. 15

Na gornjem dijagramu beli je napotezu. Logi~no je igrati sa pe{akom naosmi red. [ta staviti tj. u koju figurupromovisati? Ako stavimo damu, tada}e crni vu}i topa u tre}u kolonu ,napadaju}i istovremeno i kralja i damu.Bela dama uzima crnog topa. Crninema {ta igrati i partija je nere{ena!Me|utim, ako stavimo topa a ne damu{ta dobijamo? Beli dobija! Crni napotezu nema one pre|a{nje parade, alise na{ao u matu jer preti da beli odigratopa u prvu kolonu, na polje u gornjemuglu. Zato crni i vu~e topa u prvukolonu. Beli kralj stupa u akcijunapadaju}i crnog topa a pretnja matomna polje u prvom redu. Crni predajezbog gubitka topa.

br. 16

U ovoj studiji beli je na potezu izadatak je da igra nere{eno!1.Tb7+ -Kc8 2.Tb5 - c1T . Ako bi crniizvukao damu nema valjde jer bi beliigrao: Tc5 . Nakon uzimanja topa belikralj nema gde igrati, jer mu je damablokirala slobodna crna polja. Akoizvede neku drugu figuru (top, lovac iliskaka~) opet je nere{eno.

Ve`be

Na slede}a dva dijagrama pe{ak izlazina promotivni red. Da li top odgovaraza promociju?


18/103


11

br. 17

Beli dobija u 3 poteza

Re{enje: 1.La7 - K:a7 2.c8T - Ka63. Ta8 #. Da je beli izveo damu bilo binere{eno (pat).

br. 18

Beli dobija u 3 poteza.

Re{enje: 1.c8T Kd 7 2.f8T Ke7 3.Tf7#.Samo topovi su dolazili u obzir zapromovisanje!.

Promocija pe{aka u lovca

U zavisnosti od pozicije, pe{akse mo`e promovisati u lovca. Izlaznopolje odre|uje boju lovca, tj. da li }ebiti belopoljac ili crnopoljac. Dvaili vi{e istobojnih lovaca na tabli moguse na}i.

br. 19

Beli igra nere{eno!

Beli je na potezu i treba da igranere{eno. Vu~e: 1.Ta2+ - K:a2 2.L:f7+- D:f7 3.g8L T:f8 pat ( nere{eno, jerkralj nema gde da igra i takva situacija

zove se pat ). U tre}em potezu beli jepromovisao pe{aka u lovca, jer samotakva promocija spa{ava belog.

br. 20

Beli dobija u 2 poteza

Re{enje:1.d8L - Kd 2 2. Lg5+ .

- Kd4 2. Lb6+ .Nijedna druga figura nije pomagala zamatiranje sem lovca, ( ili skaka~a).Ovaj primer govori da se mo`e imati

dva istobojna lovca, a drugo da ne valjaizvesti damu ili topa jer crni kraj nemagde igrati. Mogao je beli i promovisatiu skaka~a, ali ne bi bio mat u 2 poteza.


19/103


12

. br. 21

Beli igra nere{eno!

Re{enje:

1. Lh4 Tb2(na Tb1+ 2.Le1 T:a1 remi)

2.Lg5( na Le1 Tb1 3. T:b1 - a2:b1L beli dobijamat)2Tb1+ 3. Lc1 - Kg3 4.T:b1 a:b1L5.Lf4 remi!

Promocija pe{aka u skaka~a

Vrlo su ~este promocije pe{aka uskaka~a. Mnoge studije su zasnovanena ovoj temi. Na slede}im primerimavide}e se da samo promocija pe{aka u

skaka~a re{ava partiju u korist, dok bisa damom, topom ili lovcem gubilapartija.

br. 22

Beli igra nere{eno!

Na promociju pe{aka u topasledi mat od crne dame na poljima d7ili c7. Ako bi se izvukla bela dama, tadabi sledio mat na polje c7. Ukoliko se

pe{ak promovi{e u lovca , tada sledimat od crne dame na poljima e7 ili c7.Ostaje da probamo sa skaka~em! I glere{enje je tu: beli skaka~ je dao {ahkralju i ujedno napao crnu damu({eh), koju }e eliminisati i spasti svogkralja od poraza.

br. 23

Beli dobija u dva poteza

Re{enje: 1.d8S Kg6 2.f8 S+ .

br. 24Beli dobija u dva poteza.

Re{enje: 1.f8S Sc8 2.b:c8S+ .- Sa8 2.c8S+ .- Sd7 2.c8S+ .- Sg8 2.h:g8S+ .

Samo skaka~i re{avaju, ali {ta ih je natabli!! Ergela!

Ni u {ahu ne mo`e se bezkon a!!!


20/103


21/103


14


22/103

OSNOVI [AHA - An pasant, rokada, notacija

13

An-pasant

Jo{ jedna specifi~nost kretanjape{aka. An-pasant (francuska re~ en-passant) {to zna~i u prolazu. Radi seo uzimanju pe{aka u prolazu, onakousput. Ako se pe{ak pokrene sapo~etne pozicije za dva poteza i stane uisti red sa protvni~kim pe{acima koji senalazi levo ili desno, tada protivnikmoè da uzme pe{aka ukoso ili da nekoristi pravo.1.

br.25

Crni na potezu!

Crni vu~e pe{aka za dva polja,jer polazi sa po~etne pozicije. Nije hteoza jedno polje, jer }e ga beli pe{akpojesti ukoso. Ne poznavaju}i pravilo

an-pasant i na njegovo iznena|enjebeli pe{ak opet jede ukoso, onako uprolazu. Me|utim, da je crni pe{ak biosamo jedno polje napred (belo polje) iigrao napred to nije an-pasant. Belije igrao an pasant u ovom slu~aju anije morao, {to zna~i da se premapoziciji bira kada se èli upotrebitipravilo an-pasant ili odustati odnjega. Zato poslu{ajte savet:

br. 26

Beli na potezu

Beli ima dobijenu poziciju,ako krene kralja prema crnompe{aku. Me|utim, on je smatrao da jebolje da krene sa pe{akom f2-f4, a crnipe{ak je blokiran pa }e ga lako uzeti.Grom iz vedra neba! Crni nosi togbelog pe{aka, koji je pro{ao porednjega kao pored turskog groblja! Belije sad izgubljen, jer ne moè da spre~ipromovisanje crnog pe{aka u damu adrugi pe{ak brzo }e pasti.

br. 27

Pozicija nakon an-pasant

Motiv an-pasant koristi se~esto u raznim studijama, gde mnogiigra~i ne sete se tog poteza, ali ima ionih koji kaù : Otkud da znam da lije igrao tako da sad mogu primenitipravilo an-pasant!. Pa pogledajtejedan takav slu~aj:

I pe{ak moè biti jak,naro~ito kad pre|e u damu!

Imajte na umu praviloan pasant kad igratepe{akom sa polaznog

poloàja!


23/103

OSNOVI [AHA An-pasant, rokada, pisanje notacije

14

br. 28

Beli dobija u 2 poteza.

Re{enje: 1.h:g6 en-p) Kh5 2.Th7 #Na kraju pri~e o pe{acima nije te{kozaklju~iti da su oni va`ni . Prvi je to

uo~io veliki {ahista francuz Fillidor,koji je rekao:

pe{aci su du{a {aha .

Rokada

Evo jo{ jednog neobi~nogkretanja figura. Rokada se izvodi sakraljem i topom, sa dve figureistovremeno a vredi kao jedan potez.Rokada mo`e biti mala ili kratka, akoizvodi sa kraljevim topom. Ukoliko seizvodi sa daminim topom onda je velikarokada ili duga~ka. Rokada se izvoditako {to kralj zakora~i za dva polja levoili desno, a top se prebaci preko kralja istavi do njega.

br. 29

Beli na potezu vr{i malurokadu, a zatim crni je na potezu iizvodi veliku rokadu, nakon ~eganastaje nova slika na {ahovskoj tabli:

Br. 30

Me|utim, ako se vratimo nadijagram br. 29 , pa sad beli `eli da izvr{iveliku rokadu. Crnom preostaje samomala rokada, jer na veliku nema prava.Nova slika bi}e:

br. 31

Pravila za rokade su slede}a:

1. Rokada je mogu}a ako nemafigura izme|u kralja i topa.

2. Rokada je mogu}a ako ni kralj, nitop nisu micali sa svojihpo~etnih mesta.

3. Rokada je nemogu}a ako je kralju {ahu.

4. Rokada je nemogu}a ako kraljtreba da pre|e preko tu~enog

polja od protivni~ke figure.5. Rokada je nemogu}a ako kralj

dolazi na tu~eno polje odprotivni~ke figure.

6. Rokada je mogu}a ako top prelazitu~eno polje ili je napadnut napo~etnom polju.


24/103


15

2. br. 32

Crni na potezuNa ovom primeru izvr{i}emo

analizu. Da li crni moè izvr{iti malurokadu? Ne moè, zbog toga {to jepolje f8 tu~eno od belog lovca na a3, akralj treba da pre|e to polje. Moè li

onda velika rokada?. Moè. Kralj neprelazi nijedno tu~eno polje, bez obzira{to je crni top napadnut od belog lovcaLf3 ili {to }e pre}i tu~eno polje b8 odstrane belog skaka~a Sa6

br. 33

Beli je na potezuBeli vu~e: 1. Th1 0-0-0 (crni je

izvr{io veliku rokadu). Koju rokadubeli moè izvesti? Nijednu! Prvo, malurokadu ne moè izvesti jer je igrao satopom, a veliku ne moè zbog prelaska

tu~enog polja od strane crnog topa.

Beli igra: (dijagram br. 34)1. Ke1 0-0 ( crni izvodi malu rokadu).Koju rokadu da izvede beli? Nemaprava ni na jednu od rokada. Igrao je sakraljem, pa je sa time izgubio pravo narokadu, bez obzira {to postoji polaznapozicija za rokade.

br. 34

Beli na potezu

br. 35

Beli je na potezu!

Beli kralj je napadnut od crnedame i ne moè izvr{iti malu rokaduAko skloni sa {aha tada gubi trajnopravo na rokadu. Moè da se zaklonisa svojom damom ili da sa g3 otkloni{ah. Nakon g3 crni igra Dh3, pa beliopet nemoè da se rokira, zbogtu~enog polja. Posle nekoliko potezacrna dama je oti{la na polje Dh5. Teksad je beli dobio {ansu da izvr{i malurokadu, jer mu je crni to omogu}io. Icrni kralj je imao èlja da izvr{i barjednu rokadu. Ne}e mo}i nijednu,

mala rokada je neizvodljiva zboglovca La3, a velika zbog dolaze}egpolja c8, koje tu~e beli top Tc1.

Za{to je potrebno rokirati?Zato {to je dobar razvojni potez iodmah uradimo dve stvari:

sklanjamo kralja na sigurnijemesto

uvodimo topa u igru.


25/103


16

Rokada se obi~no izvodi u po~etkupartije do 10-12 poteza. Dosta separtija gubi zbog nemogu}nosti rokada,a kralj u sredini je veoma izloènprotivni~kim figurama. Opasno jezapo~eti napad bez obezbe|enjasopstvenog kralja zbog mogu}egkontranapada.

Vrednost figura

Vrednost figura zavisi od radijusakretanja u odnosu na druge figure.Vrednost figura se mora poznavati priizmeni figura, a uvek treba teìti da taizmena bude vrednosno u svoju korist.Prilaè se tablica vrednosti figura , alise mora znati da je ona relativna, tj,

nije konstatna ve} se menja tokom igre.

Vrednost {ahovskih figura ne moè dasvede na ovako upro{}enu ra~unicu.

Recimo dva lovca ili dva skaka~avredeli bi koliko top i pe{ak ( 5 + 1 ),mada je redovna pojava da su dvalovca ja~i od topa i dva pe{aka. Pojamkvalitet ozna~ava odnos topa premalovcu ili skaka~u, jer je kvalitetno ja~i.Ako za va{eg lovca ili skaka~adobijete topa, vi ste osvojili kvalitet.

Pe{aci su spore figure ivrednosno najmanji. Njihova vrednostse najvi{e menja. U zavisnosti odpozicije , jedan pe{ak moè da budevredniji od drugih figura, kad do|e naosmi red i postane dama.

Skaka~, iako je spora figura,ima drugih kvaliteta. On moè dadejstvuje na sva polja gde ne mogudruge figure, da preska~e svoje iprotivni~ke figure. Skaka~ dolazi do

izraàja u blokiranim pozicijama gdenjegova vrednost raste a drugih figuraopada.

Lovcima odgovaraju otvorenepozicije, jer tada imaju ve}u mo} ivrednost. Naro~ito su jaki u paru( lova~ki par ) i u nekim pozicijamaizuzetno vrede. Ina~e, lovci i skaka~izovu se lakim figurama.

Vrednost topova postepenoraste kako se igra odmi~e, naro~ito poslobodnim linijama i kolonama.

Dama je najsvestranija figura

pa je zato i od najve}e vrednosti.Posebnu snagu ispoljava pri matnimnapadima. Topovi i dama nazivaju sete{kim figurama.

Kralj nema vrednost, tj. ne moèse upore|ivati sa drugim figurama, alije zato najva`nija figura.


26/103


17

2.4 N O T A C I J A

Kao {to se glasovi beleè slovima, ilimuzika sa notama sli~no je i u {ahu. Da

bi na neki na~in pratili i zapisali tok{ahovske partije uvedena je notacija u{ahu.

br. 36

Numeracija redova po~inje oddole pa na gore, gledano sa pozicijeigra~a sa belim figurama, od 1 do 8.Kolone su ozna~ene od leva na desnoslovima abecede: a, b, c, d, e, f, g, h.Obeleàvanje polja se dobija presekomkolone i reda, {to zna~i prvo je slovo pabroj.

Br. 37

Centralna polja imajunumeraciju: d4, d5, e4 i e5, dok polja u}o{kovima imaju oznake: a1, a8, h8 ih1. Numeracija vaì za belog i zacrnog. Igra~ima crnih figura je maloteè dok se ne naviknu da posmatrajusa suprotne strane table.

Ozna~avanje figura

Da bi se znalo o kojoj figuri re~,kada do|e na odre|eno polje, ina~evi{e figura pre|e to polje, uvedene suoznake za figure. Ima ih u praksi vi{eoznaka:

Vrsta figure nema~ki/jugosl engeleski {ahovski==============================================================Kralj K K -- ( K ing )Dama D Q .-- ( Queen )Top T R -- ( Rook )Lovac L B -- ( B ichop )Skaka~ S N --( kN ight )

Pe{ak p (-) -

Ovo je uobi~ajena notacija i upotrebljava se najvi{e za ru~no beleènje partija.Tako|e se upotrebljava i grafi~ke oznake za figure i pe{ake, koje su navedene u tablicivrednosti. Postoje posebne notacije za ostala govorna podru~ja.

Pogledajmo kako se pi{e kralj na polju c3 Kc3 , dama na h7 Dh7, pe{ak nae4 e4 , top a7 Ta7 , lovac na g1 Lg1 , skaka~ na f6 Sf6 .Za pe{ake ne pi{e se slovo p ve} samo adresa polja.


27/103


18

Pisanje notacije

Postoji puni i skra}eni sistem za pisanje notacije.Puni sistem pisanja notacije navodi slede}e:X XX XX

Adresa novog poljaAdresa starog poljaOznaka figure ( sem pe{aka )

Primera radi: dama je oti{la sa polja d1 na polje d7 pi{e se: Dd1 d7, pe{ak na e kolonipomerio se za dva polja sa po~etnog poloàja: e2 e4.

Skra}ena notacija je sli~na:X XX

Adresa novog poljaOznaka figure ( sem pe{aka )

Za pre|a{nje slu~ajeve notacija je slede}a: Dd7 i e4.Skra}enu notaciju koriste iskusni igra~i. Treba imati u vidu kod pisanjaskra}ene notacije za igranje sa topovima. Moè se desiti da na istom redu ili kolonibudu dva ista topa, koji mogu istovremeno do}i na odre|eno polje. Da bi se otkloniladilema koji je top do{ao na novo polje pi{u se dodatna obele`lja i to:

- ako su topovi u koloni pi{e se broj reda odakle polazi,- ako su topovi u redu pi{e oznaka kolone odakle polazi.

br. 38

Igra~ belih figura èli igrati topasa c2 na c4 i pisa}e: T2c4. Odmah zatimigra~ crnih figura ho}e da igra topa sa akolone na polje f7 i on }e pisati: Taf7.

Uzimanje figure ili pe{akaozna~ava se sa dve ta~ke :. Slu~aj da jedama sa polja d1 jela figuru (nije bitnokoja je) ili pe{aka pi{e se: Dd1-d7: ili

Dd7:. U starijoj literaturi umesto dveta~ke bila slede}a oznaka: x ( i u ovojknjizi koristi se! ) ili Dd1:d7.

Pisanje notacije kod izvo|enjarokada je slede}a:0 0 za malu rokadu0 0 0 za veliku rokadu

Kod zavr{etka partije pi{e se:# ili mat, 1:0 - ako je beli pobedio# ili mat , 0:1 - ako je crni pobedioremi, - : - ako je partijazavr{ena nere{eno

Posebni znaci

Postoje posebni znaci koji sepi{u iza poteza, a koristi ih stru~naliteratura. Nave{}emo samo nekoliko,koji su naj~e{}e u upotrebi, ina~e ima ihdaleko vi{e.


28/103


19

: - znak za uzimanjex - znak za uzimanje+ - dat je {ah kralju++ - dat je dvostruki {ah# - dat je mat! - potez odli~an!! - izvrstan, kolosalan pot.? - slab potez?? - gruba gre{ka!? - riskantan, nedovoljno

proveren potez?! - sumnjiv poteze.p - an-pasant+ - beli stoji bolje - crni stoji bolje - beli stoji ne{to bolje - crni stoji ne{to bolje+- - beli ima odlu~uju}u

prednost

-+ - crni ima odlu~uju}uprednost= - igra je jednaka - neizvesno - sa napadom - sa inicijativom - sa protivigrom - razvojna prednost - iznudica - prostorna prednost - kompenzacija - jedini potez

- sa idejom - bolje je - linija - dijagonala - centar - slaba ta~ka - zavr{nica- - lova~ki par - raznobojni lovci - istobojni lovcioo - vezani pe{aci- - razdvojeni pe{aciN - novost(ch) - {ampionat(izt) - me|uzonski turnir(ct) - turnir kandidata(ol) - olimpijadacorr - dopisna partijaRR - primedba redakcijeR - razni potezi

Na kraju da vidimo kao izgleda jednapartija pisana punom notacijom.

1. e2 e4 e7 e5

2. d2 d4 e5 d4:

3. Dd1 d4: Sb8 c6

4. Dd4 d1 d7 d6

5. Sg1 f3 itd.

Isto to u skra}enoj notaciji:1. e4 e5

2. d4 ed4:

3. Dd4 : Sc6

4. Dd1 d6

5. Sf3 itd.

[ahovska notacija:1. e4 e5

2. d4 ed4:

3. d4: c6

4. d1 d6

5. f3 itd.

Po~etnici puno gre{e kodpisanja, a nari~ito igra~i crnih figura.To se praksom elimini{e. Vladanjemnotacijom je potrebno da bi se snalaziliprostorno na {ahovskoj tabli. Igranjepartija na slepo ili u diskusiji oko nekepartije je samo preko notacije. Probajtesa svojim drugom ili prijateljem daodigrate na slepo. Re}i }ete te{ko je!Jeste, ali da znate da pojedinivelemajstori igraju na slepo na preko50 tabli!


29/103


20


30/103

ELEMENTI i CILJ [AHOVSKE IGRE direktan napad na kralja, otkriveni i dvojni {ah

20

3. EL EMEN TI i CILJ [A HO VSKE IGR E

Igranje {aha je umna radnja u cilju realizacije pobede, koju pred sobom imaju

oba partnera. Pri tom ostvaruje se igra, koja je zabava, razonoda ili hobi miliona ljudi.[ah je ve{tina borbe sa {ahovskim figurama u kojoj se mora razmi{ljati, planirati itraìti na~ine da se postigne pobeda. [ahista mora biti naoruàn sa znanjem {aha,po~ev od osnove {aha i sve tri faze igre: otvaranja, sredi{njica i zavr{nica. To je osnovnipreduslov a drugi je optimalno igranje {aha. Nije dobro preterano igrati zbogzasi}enja, niti manje zbog gubitka rutine i kontinuiteta. Samo uskla|enost ova dvapreduslova garantuje pravilan razvoj i pove}anje nivoa znanja {aha. Pored ova dvapreduslova postoje ~itav niz drugih faktora koji uti~u na kvalitet i kvantitet {aha. A tosu: mentalni sklop igra~a , zdravstvena situacija, fizi~ka kondicija i ìvotno okruènjeigra~a. Mentalni sklop igra~a se manifestuje kroz temperemenat i karakterne osobineigra~a.Temperemenat igra~a mora biti uravnote en. Dobar {ahista nije brzoplet, ute{kim situacijama vlada sobom i ne hvata ga panika. Odsutnost, rasejanost ili blokadauma pogubni su za {ahiste. Samo puna koncetracija donosi uspeh.

Tako|e, i karakterne osobine igra~a su veoma va`ne. [ahista ne sme biti ohol,sujetan i nadmen. Kontroli{e se bez obzira na situaciju na tabli. Pobeda i poraz surezultati igre, tj. ogledalo trenutnih mogu}nosti igra~a. U svakom slu~aju, bilo pripobedi ili porazu, ostati smiren i sagledavati uzroke poraza. Neke slabosti su doveledo poraza, koje treba otklanjati za ubudu}e. Pobeda ne sme uljuljkati igra~a, pa dazapostavi rad na {ahu. Ni poraz nije smak sveta, jer to je igra. On mora biti stimulansza jo{ ve}e napore i samopregorniji rad. Samo zdrav ~ovek sa solidnom fizi~komkondicijom moè da izdrì pove}ani umni napor , kontrolu nad pozicijom i dr.

Okruènje igra~a je mo`da od najpresudniji faktora u igri. Dobra situacija uporodici, {koli, na radnom mestu, u dru{tvu itd, uti~u veoma povoljno na igranje. Onane sme pre}i u opu{tenost, niti u rezigniranost. Sve su to uslovi i i elementi za dobru ililo{u igru. [ah jeste igra, ali ima elemenata nauke , umetnosti i sporta.

3 1 N A P A D N A K R A L J A

Partija {aha se igra tako {to se vuku potezi po navedenim pravilima. Usput sevr{e izmene figura vode}i ra~una o njihovim vrednostima. Teìti uvek za izmenom kojanajvi{e odgovara: da se menja sopstvena za protivni~ku figuru koja je vrednija, ili barjednaka. Samo izuzetno dati sopstvenu vredniju figuru od protivni~ke ako to donosineku prednost ili kona~ni uspeh.

Primer: postoji mno{tvo slu~ajeva da se dama, najvrednija figura da za bilokoju protivni~ku figuru koja brani sopstvenog kralja, ~ime se razbija odbrana i kraljbude matiran.


31/103


21

br. 39

Beli na potezu

Br 40

U ovoj poziciji beli vu~e : 1. Dh7: - Kh7: 2. Th3# `rtva dame za pe{aka po

vrednostima figura nema smisla, ali u ovom slu~aju beli odlu~no re{ava partiju u svojukorist.

Direktan napad na kralja

Svi potezi vuku se u cilju probijanja oklopa oko protivni~kog kralja, da sepo~ne kralj ugroàvati i direktno napadati. Bilo koja sopstvena figura koja tu~eprotivni~kog kralja je dala {ah kralju. U momentu povla~enja poteza, kada se daje {ah,obaveza da se protivni~ka strana upozori, govore}i : {ah! Ina~e, kada igraju vrhunskiigra~i, ne govori se {ah , jer se smatra da igra~ to vidi a sa upozorenjem ometa seprotivnik u koncetraciji. Me|utim, ako bi protivnik prevideo da je napadnut kralj aho}e da odigra neki drugi potez , {to se smatra nemogu}im potezom, tada je igra~duàn da upozori protivnika na odigravanje nemogu}eg poteza.

Napadnut kralj moè da se brani na tri na~ina:a) sklanjanjem kralja na susedno polje pod uslovom da je to polje slobodno odsopstvenih figura ili da to polje nije tu~eno od protvni~kih figura. Ako je na susednom

polju neka od protivni~kih figura ili pe{ak a nisu branjeni, kralj moè da ih uzme( jede ) ako mu to odgovara. U svakom slu~aju kod uzimanja protivni~kih figura ilipe{aka treba biti obazriv da li to nije zabranjeno vo}e, tj. mamac koje nam protivnikpostavio. U ve}ini slu~ajeva oko kralja ima vi{e slobodnih polja i postavlja se pitanjena koje odstupiti? U odstupanju razmisliti o slede}em: ne igrati na polje gde }emo smetati sopstvenoj figuri da igra; ne igrati na polje gde neka druga protivni~ka figura moè napasti kralja. Ako

se uklju~i druga ili tre}a figura u napad na kralja kralju ne pi{e se dobro! i}i na slobodno polje gde kralj postaje za{ti}eniji i aktivniji u napadu ili odbrani.

Stalno pretraùjte poziciju, uvek ima neka {ansa da se izvedekorektna `rtva, koja re{ava partiju u va{u korist. Postizanje

te ve{tine bi}e bolno zbog mnogih izgubljenih partija!!!Put ka majstorstvu nije zasut ruàma!


32/103


22

b) uzeti protivni~ku figuru koja tu~e kralja sa nekom od sopstvenih figura koja je iste islabije vrednosti. Me|utim, ako se mora uzeti ta protivni~ka figura sa nekomvrednijom figurom, tada se dolazi u slabiji poloàj, jer se izgubilo na zbirnoj vrednostifigura.

c) postavljanje neke od sopstvenih figura izme|u kralja i protivni~ke figure. I ovde se

podrazumeva da sopstvena figura koja preseca delovanje protivni~ke figure mora bitimanje ili iste vrednost, ina~e protivnik }e uzeti i dobi}e materijalnu prednost. U praksiveoma ~esto se ~uje opaska: {ta da se radi kada se mora!. Tu je su{tina izbegavati to moranje sa dobrom igrom. Jedino napad od protivni~kog skaka~a ilipe{aka se ne moè zakloniti sopstvenom figurom.

Na slede}im primerima ilustrujemodirektne napade na kralja:

br. 41

Crni na potezuBela dama napala je crnog kraja , tj. dala{ah. [ta crni treba da igra?

- ako se skloni na slobodno polje g8,sledi Dh8 #;

- crna dama moè uzeti belu damu aiste su vrednosti.1 Dc5-c3: 2. Tc1-c3: Tc8-c3:

3. Lb2-c3:+ Kg8 itd.

Pozicija je jednaka. Jedno od mogu}ihre{enja!- da crni poku{a da prese~e delovanje

bele dame zaklanjenjem sa jednom odsvojih figura ili pe{akom. Iz dijagramabr. 41 vidi se da postoje tri figure i pe{akkoji mogu da zaklone kralja: dama, top,lovac i pe{ak. Prvo, crna dama ima dvapolja na raspolaganju d4 i e5, a po{to jenebranjena nema smisla ni igrati. Drugamogu}nost igrati topa na f6:

1....Tc6-f6

2. Dc3-c5: Le7-c5:

3. Lb2-f6:+

i pada jo{ i lovac, tako da otpada ovore{enje. Tre}a figura , a to je lovac, moèda zakloni kralja na f6 i igralo bi se:

1..Le7-f6

2. Dc3-c5: Tc6-c5:

3. Lb2-f6:+

i pada i top, tako da ni ovo ne valja.Ostaje da proba zaklon sa pe{akom

sa f7 na f6. Posle izmena te{kih figurape{ak na f6 bi bio izgubljen, tako da niova mogu}nost ne dolazi u obzir.

Iz analize se vidi da je jedino re{enjeizmena dama i igra je jednaka. Na ovomprostom primeru vidi se vi{e varijanatakoje je crni morao da sagleda i daodabere napovoljniju. U ra~unanjuvarijanata prave se mnoge gre{ke zbogumora ili nekog previda.

br. 42

I ovaj primer sadrì sva tri na~inaza odbranu kralja. Prvi na~in je da seskloni na slobodno polje. Naraspolaganju su tri polja: e8, f8 i g8.Najcelishodnije da izabere polje g8, zbog


33/103


23

~uvanja pe{aka na h7 kojem preti beladama da ga uzme. Drugi na~in da sezakloni sa nekom od svojih figura. Salovcem da se zakloni ne valja jer ostavljadamu nebranjenu. Ali zato moè damada igra na c7, ~ime preseca delovanje

bele dame a ne}e smetati ako beli izvr{iizmenu. Tre}i na~in zaklona je pomo}u

topa, gde sad bela dama mora da seodlu~i: po{to mora sa polja b7 da li da semenja za crnu damu ili da ide na polje c8.I tre}a mogu}nost crnog da izvr{i izmenudama: 1.Db6-b7: La6-b7 itd. Sva trina~ina zadovoljavaju a koji }e na~in crni

da izabere zavisi od planova igre crnog.

Na kraju treba re}i i slede}a pravila:

kralj kralju ne moè dati {ah direktno, ve} indirektno tako {to se kralj ukloni nekojsvojoj figuri koja tu~e protivni~kog kralja.

ako je kralj napadnut od protivni~ke figure ne moè igrati tako da i on sad da {ahsa nekom svojom figurom, ve} se mora otkloniti {ah svom kralju.

ne moè se igrati nekom svojom figurom a da time izlaèmo vlastitog kralja {ahu.

Ve`be

1. br. 43

8Dd8-h4+ 9.Ke1e2 f7-f610.Se5-f3 Dh4-f2+ 11.Ke2-d3 Se4-c5+12.d4xc5 Sb8-a6 13.Sc3-e4 Sa6xc5+14.Kd3-c4 b7-b5+ 15.Kc4xb5 Ta8-b8+16.Kb5-a5 Sc5xe4 17.Dd1d4 Lf8-b4+18.Ka5-a6 Se4-c5+ 19.Ka6xa7 Tb8-b7+20.Ka7-a8 Ke8-f7+ .Lep primer direktnog napada na belog

kralja do matiranja.

(vidi na slede}em dijagramu)

1.Dc3 Kb1 2.Dd3+ Ka1 3.Dd4 Kb1

4.De4+ Ka1 5.De5 Kb1 6.Df5+ Ka1

7.Df6 Kb1 8.Dg6+ Ka1 9.Dg7 Kb1

10.Dh7+ Ka1 11.Dh8 Kb1 12.Dh1+ #

2. br. 44

Beli na potezu

3. br. 45

Beli na potezu


34/103


24

1.Tc7xg7+ Kg8xg7 2.Tc1c7+ Kg7-f8

(2...Kg7-h8 3.Dh5xh7#) 3.Dh5-h6+ Kf8-e8 4.Dh6-e3+ Ke8-f8 5.De3-e7+ Kf8-g8

6.De7-g7#

4. br. 46

Beli na potezu

1.Tg7-h7+ Kh8-g8 2.Tf7-g7+ Kg8-f8

3.Tg7xd7 Kf8-g8 4.Td7-g7+ Kg8-f8

5.Tg7xc7 Kf8-g8 6.Tc7-g7+ Kg8-f8

7.Tg7xb7 Kf8-g8 8.Tb7-g7+ (8.Tb7xa7??a2-a1D)

8...Kg8-f8 9.Tg7xa7 Ta8xa7

10.Th7xa7

5. br 47

beli na potezu

1.Dc1h1+ Kh8-g8 2.Dh1h7+ Kg8-f8

3.Dh7-h8+ Kf8-e7 4.Dh8xg7+ Ke7-e6

5.Dg7xd7+ Ke6xd7 6.g6-g7 10

Otkriveni {ah

Otkriveni {ah je napad na kralja,tako {to se igra sa figurom koja ne tu~ekralja, ali osloba|amo dejstvo neke

druge figure na kralja.1. br. 48

Crni na potezu

Crni bez razmi{ljanja uzima sa lovcemLd6 : 1. Ld6-g3: ali beli mu uzvra}aveoma èstoko: 1..Ld2-f4+. {to godda igra crni gubi lovca na g3. Otkriveni{ahovi su u ve}ini slu~ajeva veomaopasni jer su neo~ekivani, skriveni idrugo {to figura sa kojom se igra odlazi

na takva polja gde se ne bi normalnoigralo, a ona odatle pravi dar-mar uprotivni~koj poziciji ( napr. skaka~ ).Polaze}a figura , koja otkriva liniju ( redili kolonu ) ili dijagonalu , moè bitisvaka figura sem dame, jer ona ve}deluje po tim pravcima. U na{emprimeru lovac je polaze}a figura a delujetop, a moè biti i obrnuto da je toppolaze}a figura a lovac deluje na kraljapo dijagonali. Pe{ak tako|e moè bitipolaze}a figura , bilo da ide za jedno ili

dva polja ili kad uzima protivni~kufiguru. Kombinacija polaze}eh ideluju}ih figura ima vi{e. Jedino trebaimati u vidu da deluju}a figura ne moèbiti skaka~ ili pe{ak, {to proisti~e izprirode njihovih dejstava.


35/103


25

2. br. 49

7.Te7xf7 Dg8xf7 8.Dd3xh7+ D f7xh7 9.f6-

f7#

Beli je prvo izveo pripremne poteze saTe7xf7 i Dd3xh7 , da bi sa otkrivenim{ahom pe{akom f6-f7 zadao smrtonosniudarac crnom kralju.

3.

3. br. 50

beli na potezu

2.Se4-f6+ Kg6xf6 3.Sg3-h5+ Kf6-f7

4.Db1h7#

Crnom nije bilo spasa. Na otkriveni {ah ,gde je skaka~ polaze}a figura i jo{ se`rtvuje. Crni je mogao i da ne uzmeskaka~a, ali ni to ne poma`e jer sledimat.

Ve`be

1. br. 51

Crni na potezu1...Ld5xg2 2.Sc6xd8 (2.Kg1xg2De6-h3+ +) 2...De6-e4 3.h2-h3

(3.Db5xg5 Lg2-h3 4.f2-f3 De4-e2 +)3...Sg5-f3+ 4.Kg1xg2 Sf3xd4+ -+2. br. 52

Beli na potezu1.Dd5-g8+ Kh8xg8 2.Lg4-e6+ Kg8-h8

3.Tg3-g8

3. br. 53

Crni na potezu

Gradite takve pozicije ukojima je skriven otkriveni{ah i iznenadite protivnika!


36/103


26

1...Dc4xf1+ 2.Kg1xf1 Lf5-d3+ 3.Kf1-e1

Tf8-f1#

4. br. 54

Beli na potezu

1.Td1-d7+ Ke7xd7(1...Ke7-e6 2.Dh5-d5#)2.Sg4xf6+ Tf8xf6 3.Dh5xe2 +-

5. br. 55

Beli na potezu

1.Dh5xf7+ Kg8-h8 2.Df7-g8+ Te8xg8

(

2...Kh8xg8 3.Sd5-e7+ Kg8-f8 4.Se7-g6+h7xg6 5.Se5xg6#) 3.Se5-f7#

Dvojni napad

Dvojni napad je kad jedna figuratu~e dve figure ili dva polja. To je jo{jedno oru`lje u napadu na kralja i vrlo jeubita~no.

1. br. 56

beli na potezu

Beli vu~e damu: 1.De4-c5. Dama tu~edva polja: c7 i polje f8. Crni je predao

zbog materijalnih gubitaka.

2. br. 57

beli na potezu

1.Lf7xg6

+ Sa ovim potezom beli tu~ekralja i topa, tako da nema izbora morauzeti!.

Kh7xg6 2.Da7-a6+ Kg6-g5

Ni{ta ne poma`e ni na ostala polja!(2...Kg6-f7 3.Da6-a2+ +-; 2...Kg6-h73.Da6-d3+ +-)

3.f2-f4+

+-.

Primer obilujesa nekoliko varijanata dvojnog udara.

Na dijgramu br.58 beli je odigrao:

1.Sd5-f6+ Kg8-f7

(

Ne poma`e ni Kh8 !)2.Dg4xg7+ Kf7xg7

3.Sf6-e8+ 1:0


37/103


27

3.

br. 58

beli na potezu

Ve`be

1. br. 59

beli na potezu

1.Df2-f8+ Th8xf8 2.Tf1xf8+ Ke8xf8

3.Sc5xd7+ 1:0

2. br. 60

beli na potezu

1.Le6xf7+ Ta7xf7 2.Db2-h8+ Kg8xh8

3.Sd6xf7+ Kh8-g7 4.Sf7xg5 +-

3. br. 61

beli na potezu

1.Se5xg6+ h7xg6 2.Dg3-h4+ Kh8-g8

3.Tf7xe7 +

4 br. 62

beli na potezu

Dvojni napad se ostvarujenakon pripreme pozicije,povla~e}i neutralnepoteze ili izmenama figura ipe{aka. Mora se uo~itinekoliko poteza unapred!!!


38/103


28

1.Se5-g6 Dd5xf5 2.Sg6xe7+ Kg8-h8

3.Se7xf5 +-

5. br. 63

beli na potezu

1.Lf5xg6 h7xg6 (1.Dd6xg6 2.Dd1-d5+ +-)2.Th1h8+ K g8xh8 3.Sg5-f7+ 1:0

Dvojni {ah

Dvojni {ah je {ah kraljuistovremeno sa dve figure. Izvodi se kaokod otkrivenog {aha. Polaze}a figuradaje {ah kralju, ali isto tako i stoje}aotkrivena figura daje {ah kralju. Timeje kralj napadnut dvostruko. Pogledajteprimer iz }uvene partije Reti-Tartakover,kojeg svi ud|benici {aha navode:

Reti, kao beli, prethodno je`rtvovao damu i skaka~a i do{ao do ovepozicije. Dvojni {ah je razoran, a u ovojpartiji je doneo pobedu. Reti je igrao:

1. Ld2-g5+

Crni kralj je napadnutistovremeno od lovca i topa. Kralj semora skloniti, ali gde god ode sledi mat.

1 br. 64

1 .Kd8 -e8 2. Td1 -d8+ ili

1.Kd8-c7 2. Lg5-d8+ .

Iz primera se vidi da je kraljmorao igrati, jer nema mogu}nosti da sezakloni sa svojom figurom ili da uzme sanekom od figura iz prostog razloga {to jenemogu}e da u jednom potezu pojedetopa

Td1

i lovca-Lg5

. Lovac je tu~enod dame i skaka~a i mogli bi ga uzeti, alise kralj mora skloniti na susedno poljezbog delovanja topa. Zato zapamtiteslede}a dva pravila: kod dvojnog {aha, napadnuti kralj

mora se skloniti, bez obzira da li se

napada ju}e figure mogu jesti ili ne,

dvojni {ah je u ve}ini slu~ajeva

razoran, zato budite uvek na oprezu

da ga ne dobijete, ali lukavo

protivniku pripremiti.

2. br. 65

beli na potezu

1.Dh6-h8+!

( ne valja 1.Dh6-h7+ Kg8xh7 2.Lh4-f6+Df3xh1+ (2...Df3-h5) )

1...Kg8xh8 2.Lh4-f6+ Kh8-g8 3.Th1-h8#

1-0


39/103


29

3. br. 66

beli na potezu

1.Df6-h8+! Kg8xh8 2.Se5xf7+ Kh8-g8

3.Sf7-h6# 1-0

4. br. 67

beli na potezu

1. Td7+ Kb8 2. Sxc6+

# Obenapadaju}e figure su pod udarom crnihpe{aka.

Ve`be

1.

1.e2-e4 e7-e5 2.Sg1f3 Sb8-c6

3.Lf1c4 Lf8-c5 4.b2-b4 Lc5-b6

5.a2-a4 a7-a6 6.a4-a5 Lb6-a7

7.b4-b5 a6xb5 8.Lc4xb5 Sg8-f6

9.Lc1a3 Sf6xe4 10.Dd1e2 Se4xf2

11.Sf3xe5 Sc6-d4 12.Se5xd7+ Sd4xe2

13.Sd7-f6#

2.

1.e2-e4 e7-e5 2.Sg1f3 Sb8-c6 3.Lf1c4

Lf8-c5 4.00 d7-d6 5.h2-h3 h7-h5

6.Sf3-h2 Sg8-f6 7.d2-d3 Lc8-g4

8.h3xg4 h5xg4 9.Sh2xg4 Sf6-h5

10.Lc1e3 Dd8-h4 11.Le3xc5 Dh4-h1+

12.Kg1xh1 Sh5-g3+ 13.Kh1g1 Th8-h1#

3.

1.e2-e4 e7-e6 2.d2-d4 d7-d5

3.Sb1c3 d5xe4 4.Sc3xe4 Sb8-d7

5.Sg1f3 Sg8-f6 6.Sf3-g5 Lf8-e7

7.Sg5xf7 Ke8xf7 8.Se4-g5+ Kf7-g8

9.Sg5xe6 Dd8-e8 10.Se6xc7 Le7-b4# .

4.

1.e2-e4 e7-e5 2.f2-f4 e5xf4 3.Sg1f3 d7-d5

4.Sb1c3 d5xe4 5.Sc3xe4 Lc8-g4

6.Dd1e2 Lg4xf3 7.Se4-f6# Krasanprimer gde su obe napadajuju}e figure isame tu~ene od protivni~kih figura, ali{ta to vredi kad se ne mo`e istovremenouzeti dve figure.

5. br. 68

crni na potezu

1...Tf2-f1+ (1...Dc5xc7=)2.Kg1xf1 Sh5-g3+3.Kf1e1 Dc5-e3+ 4.Ke1d1 De3-e2+

5.Kd1c1 De2-e1+ 6.Kc1c2 De1xe4+

7.Kc2-c1 Sg3-e2+ 01

Kada po~nete koristiti ovutemu u svojim partijama, viste uveliko na putu kamajstorstvu. ^estitamo!!!


40/103


30


41/103

OSNOVNI MOTIVI U IGRANJU SA FIGUR. i PE[ACIMA

30

3.2 OSNOVNI MOTIVI U IGRANJU SA

FIGURAMA i PE[ACIMA

U igranju sa figurama i pe{acima postoje razni motivi koji se koriste u ciljusticanja prednosti. Do}i do faze igre kada se po~ne ugroàvati protivni~ki kralj je dug put.Na tom putu je potrebno razbiti protivni~ku odbranu ili bar dovoljno oslabiti, putemizmene figura i pe{aka, potiskivanjem protivni~ke armade i suàvanje njene mo}i idelovanja. Osvajanje centra i osvajanje {to vi{e prostora za delovanje sopstvenih figura jeveoma vaàn preduslov za po~etak napada na protivni~kog kralja. U tu svrhu koriste serazni motivi u igranju figura i pe{aka.

irektni napad na figure

Svaki napad sopstvene figure naprotivni~ku figuru je direktan napad. Uslu~aju napada slabije figure po tablicivrednosti na ja~u u ve}ini slu~ajeva seodstupa, bez obzira da li je napadnutafigura branjena ili ne. Izuzetno seostavlja na udaru ja~a figura od slabije upozicijama gde se vodi napad na kralja ilije dobro promi{ljena `rtva figure. Usvakom slu~aju treba proveriti, preuzimanja ja~e figure, da li je to previdprotivnika ili postoje dobri razloziponu|ene `rtve.

1. br. 69

beli na potezu

Beli sa topom moè direktnonapasti i kralja i lovca. Od napada na

kralja nema nikakve koristi. Lovca moènapasti na dva polja: Ta5 ili Te1. Akonapadne na a5 lovac }e pobe}i i ni tunema ni{ta. Me|utim, napad na polje e1sa topom donosi uspeh zato {to je lovac ukoloni sa kraljem i ne moè se ukloniti, akralj je daleko da ga brani.

2. br. 70

crni na potezu

Kao u prethodnom primeru iovde je beli skaka~ vezan po dijagonali sakraljem od crnog lovca i crni to koristi:1.f7-f5. Pada skaka~ i beli pe{ak za samojednog crnog pe{aka i crni dobija.


42/103


31

3. br. 71

beli na potezu

Beli koristi vezanost crnogskaka~a sa damom u dijagonali gde je ibela dama. Igrao je Sd4, a moè i Sg5.

Crni skaka~ pada, jer nemoè da uzmebelog skaka~a zbog nebranjene crnedame. Time je beli stekao velikuprednost..4. br. 72

beli na potezu

Beli je ovde odgrao Ta1-c1, a crnije odgovorio sa Lc8-d7. Nije postigaoni{ta sa napadom topa na lovca jer je tobio nekorektan napad. Korektan napad

je igranje sa pe{akom d4-d5 i padaskaka~ od slabijeg pe{aka i beli stojibolje.

Crni skaka~ je u koloni sa svojimtopom i branjen je od belog topa. Belimora igrati sa damom da jo{ jedanputtu~e skaka~a. Samo se postavlja pitanjegde je najbolje odigrati po{to ima vi{e

polja na raspolaganju. Ispravno jeodigrati na bilo koje polje: a1, c3 ili c7 iskaka~ pada. Neispravno je odigrati napolja: b2, c5, e3, f4 i g5 zato {to crniskaka~ moè da odsko~i i napadne damui sledila bi izmena belog topa.

Br. 73

Ve`be( dijagrami od 74 80 )

1.

br. 74

beli na potezu

Savet za ve`beObavezno re{ite zadatke i

upi{ite na poseban list. Zatimproverite re{enja na kraju na

kra u svake lekci e.


43/103


32

2.

br. 75

beli na potezu

3.

br. 76

Beli na potezu, ima li re{enje?

4.

br. 77

Kako crni da napadne lovca?

5.

br. 78

Kako izvesti direktan napad od stranebelog?

6.

br. 79

Beli izvodi direktan napad?

7.

br. 80

[ta beli treba da odigra?


44/103


33

Re{enja iz ve`be

( dijagrami od 74 80 )

1.

..c2-c42.

. 1.e3-e4. Pada top, jer ne mo`e da

odstupi zbog mata :Dc8#3. Ne mo`e uzeti damu sa topom, zbogotkrivanja kralja, a ako uzme topa

pada dama. Komi~na-tragi~na situacijaza belog i gubi partiju.4. Dd7-f55. . Ta1-e16. .Ld3-f5 ili Ld3/b57. Treba da igra sa damom , dase skloni sa dijagonale h1-a8 i da ~uvalovca na jedno od polja: d3, e2, e3 ili f4.

Indirektan nap ad

Indirektan napad je napad kadasa polaze}om figurom napadne jakafigura ili kralj, a otkrivena figura tu~esada direktno neku drugu figuru. Ovajmotiv se koristi ~esto, jer je skriven iprestavlja iznena|enje za protivnika.

1. br. 81

beli na potezu

Beli je iznenadio svog protivnikasa potezom: Sd4-f5+. Napadnut je kraljsa polaze}om figurom, ali glavna poentaje u dejstvu topa na crnu damu , kojapada, i beli je re{io partiju u svoju korist.

2. br. 82

crni na potezu

Crni se spa{ava sa : Se5-g4+ ( ne

valja Se5-f3 , jer ga uzima dama). Belipod {ahom mora da igra sa kraljem aligubi damu.

3. br. 83

U ovoj poziciji crni dobijaskaka~a sa :Lc6-e4:. Bela dama jenapadnuta od topa i mora dase sklanja ili da jede topa na c7. U svakojvarijanti gubi, mada je stajao bolje.


45/103


34

Ve`be


1 br. 84

[ta treba beli da odigra?

2

br. 85

Prona|ite potez belog!

3.

br. 86

Da li }e beli igrati Le4-g2?

4.

br. 87

Beli igra?

5. br. 88

Koji je dobitni~ki potez belog?

6. br. 89

Na|ite dobitni~ki potez za crnog?


46/103


35

7.

br. 90

Na|ite dobitni~ki potez za crnog?

8. br. 91

Kako beli dobija?

9.

br. 92

Najbolji potez za crnog je?

Re{enja iz ve`be

( dijagrami od 84 92)

1. Tg2-e22. e4-e53. . Ne}e, jer crni ima me|upotez sa

Th3-d3+, pa se povla~i na polje d8.Ispravan potez je: Le4-f5

4. . Sd4-b5+ ( gre{ka Sd4-c6 ).5. . 1. Lf5-d7 Tf8-f1: 2. Ld7-b 5:6. . 1. .e7-e6 2.Sd5-c7:+ Db8-c7:7. . 1 ..d5-d4 2. Le3-d4: Lb7-h1:

8. . 1. Sg5-e6 g7- g6 2. Se6-d8: 9. . 1 .Se7 -f5 2. Da3-b3 Sf5-e3:

vojni napad sa damom

Dama je najsvestranija figura imnogo se koristi u napadima. Ona jeveoma korisna u vi{estrukim dejstvima.

Povla~enje dame na novo polje tra`idobru promi{ljenost, sa izra~unavanjemnjenih ofanzivnih dejstava, u~e{}a uodbranbenim zadacima i njenebezbednosti od protivni~kih figura.

Savet za kontrolu re{enihzadataka

Odredite sami procenat ta~nihzadataka koji zadovoljavajuprelaznu ocenu. Primer: akove`ba ima 10 zadataka iodredimo sami sebi da jeuspeh 70%, {to zna~i mora bitita~nih 7 zadataka.


47/103


36

1.

br. 93

beli na potezu

Beli vu~e: De1-e5. Sa ovimpotezom beli je damu aktivirao na

najbolji na~in: napala je skaka~a na f4 ipreti sa matom na g7. Skaka~ }esvakako pasti, pa kad je ve} tako da sebelom bar pokvari pe{a~ka struktura izato crni igra: Sf4-h5. Sledi: g4-h5: f7-f6sa malim {ansama za crnog.

2. br. 94

crni na potezu

Crni je uo~io nezgodan rasporedbelog topa i skaka~a i odigrao je: Dd7-b5.

Beli gubi skaka~a.

Povla~enjem bele dame na poljef6 ostvaren je trojni napad: na crnogkralja, topa na d8 i skaka~a na h4. Crnije primoran da odigra : Kg7-h6, ina~eodlazak na osmi red gubi topa, i gubiskaka~a sa {ahom. Slede}im potezommora se beli obezbediti od pretnje mata.

2.

br. 95

Ve`be

( dijagrami od 96 102 )1.

br. 96

Na|ite potez belog za dvojni napad?

2. br. 97

Potez belog?


48/103


37

3. br. 99

[ta je najbolji potez crnog?

4. br. 100

Crni vu~e potez?

5. br 101

Potez belog?

6. br. 102

Beli vu~e?

7. br. 103

Beli vu~e?

Re{enja za ve`bu dvojni napad

dame

(dijagrami od 96 102 )

1. 1. Dd8-d2 Sh6-f52. Dd2-a5:

2. 1. Dd1-d5 Dd8-e8

2. Dd5-e4:

Svaka kraljica je dama,a samo poneka dama je

kraljiica!!!


49/103


38

3. 1. Dh5-h6 g2-g32. Tg6-d6:

4. 1. Df6-g6 g2-g32. Dg6.b1#

5. 1. Dd2-a2+ Kg8-h82. Da2-a6:

6. 1. Db8-h2 sa pretnjom mata iliuzimanja crnog topa.

7. . 1.Dg3-f2

vostruki napa d figura i pe{aka

Dvostruki napad je napad naprotivni~ku figuru sa dve sopstvenefigure. Jedna od figura je ve} tuklaprotivni~ku figuru, a bila je branjena i

nije odgovarala izmena. Poloàj tetu~ene figure smeta planovima igre inastoji se da sa jo{ jednom, ili vi{e figura,ostvariti napad. Protivnik se trudi da jebrani sa svojim figurama u onom brojukoliko je puta napadnuta, vode}i ra~unao vrednosti figura. Tek kada se ostvaripremo} u napadu, protvni~ka figura sepovla~i na nov poloàj. Tako|e, udvostruki ili dvojni napad spada i napadjedne figure na dve protivni~ke.

1. br. 103

beli na potezu

Belom smeta skaka~ da bi satopom napao kralja. Dodu{e, top tu~eskaka~a koji je branjen od svog topa.Potrebno je jo{ jednu figuru uklju~iti unapad na skaka~a. Na raspolaganju jelovac i igra se: Lf1-b5. Skaka~ mora se

povu}i sa tog polja, jer nema pomo}i uodbrani. Odstupanje na polje a7 gubiodmah od napada sa topom na polje c7,potez skaka~a na e7 samo odlaè njegovouni{tenje: Tc2-e2 Se7-g8 , Te2-e8 itd. Udaljem toku igre posle Lc4 pada skaka~

ili da crni da topa za belog lovca.

2. br. 104

Ako je beli na potezu igra}e : b3-b4+ ~ime ostvaruje dvostruki napad. Icrni ima mogu}nosti za dvostruki napad,ako bi bio na potezu, sa: g5-g4+.

Ve`be


1.

br. 105

crni na potezu


50/103


39

2. br. 106

Beli treba da igra?

3.

br. 107

Gde izvr{iti dvostruki napad?

4. br. 108

beli igra?

5

br. 108

Beli igra?

6.

br. 109

beli na potezu igra?

Re{enja


1.. Te8-c82.. primamljivo je Sd5-c7: tj. uzeti crnudamu, a ~emu kad ima bolje: Sd5-b6#3.. S obzirom da crni lovac mo`e dati{ah, ne valja damu na b2 ili b3, ve} samona b1.

4.. 1.Dd3-d7+ i u slede}em potezu padaTa6.5.. 1.Sd4-e6+ Kf8-e7 2.Se6xd8 Tc8xd83.Tf2xf6

6..1..Td5-b5 Db2xf2+(2..Db2xb5 3.Ld3xb5 +- )

3.Kh2-h3 Tb8-f8 4.De5xc3 1:0


51/103


40

Vezanost figura

Tokom igre figure se kre}u potabli, u~estvuju}i u napadu ili odbrani.One se povla~e sa najve}im mogu}imstepenom koordinacije sa sopstvenim

figurama. Uvek se teì da figure skladnodeluju, da jedna drugoj ne smetaju, dadejstvuju zajedni~ki na odre}eni cilj uprotivni~koj poziciji i da jedna drugu{tite, tj. brane od protivni~kih figura.Slabosti me|usobne za{tite je jedan odmotiva iskori{}avanja za sticanjeprednosti. Ovaj motiv se naj~e{}e koristii dosta skriven da je potrebno dobrozapaànje. Na vrlo prostim primerimapokaza}emo o ~emu se radi.

1.

br. 111

Beli na potezu koristi lo{ poloàj crnogkralja , lovca i skaka~a i uzima sa topomskaka~a: Td1-d6:

2. br. 112

crni na potezu

Crna dama je u koloni gde je belitop vezuje sa skaka~em. Da bi izbegao tovezivanje, ne razmi{ljaju}i, crni vu~edamu: De7-c5, nude}i izmenu dama aujedno napada belog topa. Na velikoiznena|enje beli koristi trapavost za{tite

dame: Te3-e6:. Ako se crni i odlu~i naizmenu, skaka~a je izgubio po{to crnidaje {ah sklanjaju}i topa, pa tek tadauzima crnu damu sa pe{akom.

3. br. 113

Beli prvo vr{i izmenu: 1.Sc4-d6:Dd7-d6: 2. e3-e4 i pada lovac zbogvezanosti lovaca i nebranjene dame.

Ve`be


1. br. 114

beli na potezu


52/103


41

2. br. 115

beli na potezu

3

br. 116

beli na potezu

4.

br. 117

crni na potezu

5. br. 118

beli na potezu

6

br. 119

beli na potezu

7.

br. 120

crni na potezu


53/103


42

Re{enja za vezanost figura


1. 1. Sf4-g6

2. 1.Te1c1 Dc6xa4

2.Tc1xc8#

3. 1.Td7-d8 Df6xc3

2.Td8xf8+ Kh8-g7

3.Tf8-g8+ Kg7-h7

4.b2xc3 +-

4. 1.Tc8-c1+

2.Tb1xc1

(2.Se2xc1 Dd5-d1#)2...Dd5xb7 +

5.

1.Dd5-b3+ Kb8-a8

2.Db3xf7 Dc7xf7

3.Td3xd8#

6.

7. 1.Da4-d4 De5xd4

2.Tb7xb8+ Kg8-h7

3.e3xd4 +-

7.

1Lg4xf3

2.De2xf3 Dd5xa2

3.Df3-a3 Da2xa3

4. b2xa3 Lg7xa1 +

Ostali motivi u igranju sa

figurama i pe{acima

Naveli smo samo osnovne motive uigranju sa kraljem, figurama i pe{acima.Me|utim, postoji jo{ veliki broj motiva ,koji se naj~e{}e upotrebljava usredi{nicama {ahovske igre. O njima }ebiti vi{e re~i u III knjizi - Sredi{njica.

Ovde }emo samo nabrojati:

Dvojni udar

Vezivanje Odvla~enje Usmeravanje

Prekrivanje

Razbijanje odbrane Osloba|anje polja

Osloba|anje dijagonale Osloba|anje linijje (red ili kolona) Blokada

Dejstvo kroz figure

Preoptere}enost figura Me|upotez

Pe{a~ki prodor

Slobodan pe{ak Razbijanje pe{a~kog polo`aja Gonjenje

Za{to smo podelili motive naosnovne i ostale? Odgovor je u slede}em:zbog najlak{eg i najcelishodnijeg na~inasticanja znanja. Polaze}i od toga dapo~etnika u izu~avanju {aha ne trebaoptere}ivati odmah sa ostalim motivima,ve} je dovoljno izu~iti osnovne motive.Kasnije, kada pre|e u fazu pro{irivanjaznanja i daljeg usavr{avanja, tada semo`e izu~avati ova materija.

Pa`nja!

beli na potezubeli na potezuBbbhhhhhbbbbbffddjdkjhhgkkahkaheli napotezuPrimer brojbeli na potezubeli na p

Tezu

SREDI[NJICA


54/103

KONA^NI CILJ IGRE - matne slike i mat u potezu

43

3.3 KONA^NI CILJ IGRE - MAT

Glavni cilj igre je pobeda. Ona se postiè kroz dobru igru: vuku}i potezefigura na dobra strate{ka mesta, menjali za protivni~ke figure bez gubitka u vrednosti,probijali oklop oko kralja i na kraju po~eli sa ugroàvanjem kralja. Kralj se napada sasvim raspoloìvim snagama, koji se brani sklanjanjem, otklanjanjem {ahova putempodmetanja ili uklanjanja figura . Sve dok je tako u redu je, ali sredstva odbranepolako nestaju. Do{ao je kraj kralj je napadnut i ne moè da igra: nema slobodnihpolja da bi se sklonio, nema svojih figura u blizini kralja koji bi mogli pomo}i da gazaklone ili otklone {ah. To je kraj igre i zove se : MAT. Re~ je arapskog porekla i

zna~i: smrt. Na persijskom jeziku vladar: car ili kralj zove se [AH. Kraj igre na ruskomje [AHMATI, {to zna~i smrt kralju.

Treba re}i da u turnirskoj praksi retko dolazi do mata iz prostog razloga {toigra~ predaje partiju ranije zbog gubitka materijala ili propale pozicije. On ne}e igratine{to {to je izgubljeno, da dobije mat i doìvi bruku. Nije bruka izgubiti, ve} pona{anjekoje nije po fer-plej-u. Mnogi igra~i razmi{ljaju i ovako: Ko god je predao nijedobio. I igraju dalje , ra~unaju}i da }e protivnik ipak negde pogre{iti. To se de{ava.Ostvario je cilj: pobedu, ali on je doìveo {ahovski poraz. I bi}e toga uvek: dobijenepartije se gube ( najteè je dobiti dobijene partije) ili izgubljene da se dobiju.

Ovo poglavlje obra|uje razli~ite aspekte sa davanjem mata. Najpre,upoznavanje sa pojmom matne slike. Ima ih bezbroj u zavisnosti od broja figura injihov razme{taj na tabli. Upoznavanje sa matnom slikom, kao i tipi~ne matne slike,daju se sa {to manje figura. One se naj~e{}e pojavljuju u praksi. Potom se obra|ujuostalo: matiranje u jedan , dva, tri ili vi{e poteza. Pri re{avanju matnih problema trebase dràti slede}ih na~ela:

-

otkriti {ta je motiv ili tema mata;- koje su mogu}e matne slike;- {ta je funkcija svake postavljene figure na tabli;- i na kraju, koji su to potezi koji realizuju matnu sliku u zadatom broju

poteza.

Kao rezime, igranje {aha se svodi na stvaranje matnih slika. Njih ima u svim fazamaigre: ne{to manje u otvaranju, prili~no u sredi{njici i , po prirodi stvari, najvi{e u

zavr{nicama.


55/103


44

Pravljenje matnih slika

Upoznavanje sa matnim slikama.Na datu poziciju i sa datom figuromtreba stvoriti matnu sliku.

1. br. 121

Gde beli da stavi damu da seostvari mat? Crni kralj ima slobodnapolja b7 i b8, a polje a7 kontroli{e lovac.Zna~i da treba postaviti damu tako dakontroli{e slobodna polja b7 i b8 i ujednoda da {ah: Dc8+#.

2.br.122

Gde da se stavi crni top pa da se ostvarimat? Ako se stavi top na prvi red levo odbelog kralja bi}e {ah ali ne i mat zbogodstupanja kralja na g2. Ista situacija je ina polje h1. Ako bi top bio postavljen pof-koloni crni kralj ima slobodna polja g2 i

g1. Ba{ ta polja treba top da kontroli{e ida da {ah: Tg1+#.

Tipi~ne matne slike

Ve`be

1. br. 123

Beli skaka~ daje mat na polju?


56/103


45

2. br. 124

Sa crnim lovcem ostvarite mat.?

3 br. 125

Beli top matira na polju..?

4

br. 126

Bela dama matira na polju?

5

br. 127

Crna dama matira na.?

6

br. 128

Beli skaka~ daje mat na ?

7

br. 129

Crni skaka~ matira na ..?


57/103


46

8

br. 130

Beli pe{ak matira na ..?

Re{enja iz ve`bi

1. Sf5+

2. Le3+

3.

Tg8+ ili Th8

4. Dc4+

5. Da3+

6. Sd7+

7. Sf2+

8. g4 +

Davanje mata u potezu

U slede}im primerimaupozna}emo sa matiranjem u potezu.Postavlja se pozicija i nazna~uje se figuraza matiranje. Zadatak je na}iodgovaraju}e polje za mat.

1. br. 131

crni na potezu sa skaka~em

Po{to je tema davanje mata upotezu, a naveden je skaka~. Gde skaka~mo`e dati {ah? Samo na dva polja: f2 ilif4. Polje f2 otpada , jer ga brani belilovac Lb6. Ostaje polje f4 Sd3-f4:+.

Nijedna bela figura ne mo`e da ukloniskaka~a a niti beli kralj ima gde odstupitizbog kontrole polja od strane crnog topai lovca. Beli kralj je matiran.

2. br. 132

beli na potezu sa damom

Bela dama ima na raspolaganjuvi{e polja za davanje {aha, ali samo najednom daje mat: na a1, a3, a5, c5 i c7.Polja a1 i a3 otpadaju zbog zaklona sacrnim topom na a4. Ni polje c7 ne dolaziu obzir zbog crne dame koja branipe{aka. Polje c5 je samo davanje {aha anije mat. Preostaje polje a5, gde jestvarno mat:Dc3-a5+#.


58/103


47

3.

br.133

beli na potezu sa pe{akom c7

Kako pe{ak na c7 mo`e dati mat.

Jedino da iza|e na promotivni osmi red.Ima na raspolaganju dva polja: da jedeskaka~a na b8 ili da iza|e na c8. Ako bijeo skaka~a na b8 pa stavio damu ililovca , jer jedino ove dve figure daju {ah,ne bi se postiglo mat iz prostog razloga{to kralj pojede novu figuru i nemamata.Preostaje polje c8. {ta staviti kaonovu figuru? Samo onu koja daje {ah a toje skaka~. Prema tome re{enje je: c7-c8S+#.

Ve`be(dijagrami 134-141)

1. br. 134

beli na potezu

2.

br. 135

beli na potezu

3.

br. 136

beli na potezu

4.

br. 137

beli na potezu


59/103


48

5.

br. 138

beli na potezu

6.

br. 140

beli na potezu

7. br. 141

crni na potezu

e{enja za mat u potezu

(dijagrami 134-141)1. h6-h7+ .

2. Te1-e8+ .

3.

Dh6-f8+ .

4. Dc4-g8+ .

5. Lg4-e6+ .

6. Le3-b6:+

7. Se5-g4+

Matne slike sa dve figure

Tipi~ne matne slike sa dve figuresu slede}e:

a)

za topa i lovca

br. 143

br. 144


60/103


49

br. 145

Iz prethodna tri dijagrama uo~ava se daza ostvarivanje matne slike sa topom ilovcem potrebna je pomo} i neka odfigura napadnutog kralja, koja ga ometa

da se skloni od {aha.b)

Documents

Sahovske osnove