GIS Osnove

5/24/2018 GIS Osnove

1/26

UNIVEZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

ELABORAT IZ PRIMENJENE INFORMACIONE

TEHNOLOGIJE I MODELOVANJE I SIMULACIJA

U UPRAVLJANJU RIZIKOM

Studijski oblast:

U lj j i ik d k t t f l ih d


2/26

U lj j i ik d k t t f l ih d

SADRAJ:

Google Earth ............................................................................................................................. 1

Google SketchUp ...................................................................................................................... 2

Able Software R2V ................................................................................................................... 5

Surfer 8 ...................................................................................................................................... 8

QuantumGis ............................................................................................................................ 14

ILWIS ...................................................................................................................................... 18

AutoCad................................................................................................................................... 22


3/26

Broj vebe 1.

Google Earth

Virtuelni atlasi

Google Earth je program koji prikazuje povr inu cele Zemlje pomou niza meusobnospojenih fotografija. Fotografije su dobivene snimanjem iz aviona ili iz satelita. Programomoguuje pregled i istraivanje bilo koje lokacije na planetu u standardnoj rezoluciji od 15m po pixelu, dok su poznatije lokacije i vei gradovi prikazani jo detaljnije (do 0.1 m po

pixelu), izuzetak su Antarktika i neki otoci koji su prikazani u loijoj rezoluciji.O moguavakorisnicima da: istrauju geografske lokacijeinaZemlji i u svemiru, pregledaju objekte u 3D

prikazu, pregledaju izdvojene sadraje, kreiraju interaktivne projekata.

Google Earth dolazi u dve verzije:Google Earth => besplatna verzija s osnovnom funkcionalnouGoogle Earth Pro => dodatne funkcije (uvoz GIS i GPS podataka, GPS navigacija,

vea brzina downloada podataka, bri i napredniji ispis, i jo mnoge druge), cena 400 $godinje

Google Earth datoteke imaju ekstenziju KML ili KMZ. KML, punim imenom Keyhole

M k L KML j XML b i ki j ik i j f kih


4/26

Broj vebe: 2 Google SketchUp

Broj vebe: 2.

Google SketchUp

Izrade DSM

Modelovanje telefonske centrale i studentskog centra u kampusu univerziteta.

Google SketchUp je program namenjen za kreiranje i izmenu 3D objekata, dok je zaprikaz takvih modela i objekata, kao to je prethodno spomenuto, zaduen virtuelni atlasGoogle Earth3D interaktivni pretraiva Zemaljske kugle. Google SketchUp je dostupan uobliku personalne ili profesionalne verzije..

Aplikacija Google SketchUp ima mnogo prednosti u odnosu na ostale aplikacije za 3Dmodelovanje, iz sledeih razloga:

Kratko vreme modelovanja i brzo vreme ovladavanja alatom

Jednostavnost procesa modelovanja

Podrka u vidu on-line uputstava (postoji veliki broj tutoriala)

Uitavanje razliitih vrsta formata fajlovaVeoma korisniplug-in- i koji podiu nivo funkcionalnosti alata

Korisniki interfejs je prilagoen korisnicima koji nisu 3D profesionalci, jeromoguava brzo i intuitivno kreiranje 3D modela.


5/26


Proces postupka izrade DSM-a u Google-ovim alatima:

1. Uitavanje digitalnog modela terena u Google Sketchup,2. Izrada 3D modela u programskom alatu Google Sketchup na osnovu dostupnih

podataka (npr. na osnovu podataka sa uitanog DEM-a),3. Konvertovanje .skp 3D modela u .kmz fajl i ubacivanje snimljenog KMZ formata

modela u programski alat Google Earth radi provere korektnosti modela.

I. Model telefonske centrale

1. Uitavanjemodela terenaDa bi se model terena uitao u Google Sketchup potrebno je odabrati opciju Add

Location u toolbar-u. Nakon pozicioniranja na odgovarajue podruje i poveanja prikazaistog izabrati opciju Select Region i nakon toga opciju Grab.

2. Izrada 3D modela


6/26


II. Model starog rektorata

1. Izrada 3D modela sa odgovarajuim dimenzijama

(Slika 1.6) jugo-zapadna fasada objekta (Slika 1.7) severo-istona fasada objekta

2.Pozicija 3D modela na DEM-u

Ubacivanje modela se vri pomou alata Preview in Google Earth jer jesatelitski snimak terena nejasan odnosno granice objekta su nevidljive od drveta.


7/26

Broj vebe: 3 Able Software R2V

Broj vebe 3.

Able Software R2V

Georeferenciranje

Georeferenciranje je proces definisanja poloaja neke take ili skupa taaka u fizikomprostoru. Drugim reima, georeferenciranje je proces postavljanja nekog rasterskog ilivektorskog snimka u odreenu kartografsku projekciju ili koordinatni sistem. Da bi se

aerosnimci i satelitski snimci, koji su obino rasterske slike, upotrebljavali za kartiranje,neophodno je izvriti njihovo georeferenciranje. To se vri preko kontrolnih taaka, kojima suna terenu GPS-om odreene koordinate, a koje su, takoe, povezane sa datim snimcima.

Able Softver R2V je jedan jednostavan, pregledan program za georeferenciranje,

konverzacija rastera za vektor. Softver konvertuje skenirane karte ili slike u vektor formatimaza mapiranje, Geografski informacioni sistem (GIS), CAD aplikacije. Sistem je jednostavan

za korienje i moe korisnik brzo nauiti sa bilo kog nivoa tehnike pozadine.

Proces georefernciranja je uslovno reeno jednostavan: u programu obeleite taku i upietenjene tane koordinate. U principu, dovoljno je obeleiti dve take ali se obino obeleavavei broj njih i to na to veoj udaljenosti izmeu njih. U praksi, najbolje je obeleitiobavezno sva etiri ugla karte i eventualno neke dodatne take na samoj karti.

U zadatku data je etvrtina dajsa (slika 2.1) koja je dobijena skeniranjem i isecanjem teetvrtine iz celog rastera. Potrebno je izvriti georeferenciranje tj. locirati tu etvrtinu dajsa u

t k k di t f t ih k k j d i d lik i i f


8/26


slika 2.2

3. korak:Uitavanje visinske koordinate sa rastera i digitalizacija pomou alata Point Editora(slika 2.3.)

slika 2.3


9/26


slika 2.4


10/26

Broj vebe: 5 Surfer 8

Broj vebe 4.

Surfer 8

Izrada modela terena

Surfer je opte namenski softver za povrinskomodelovanje koja pomae u reavanjuirokog spektra zadataka u GIS-u. Najese merenje odreenog parametra Zemlje se vri naodreenim mestima Zemljine povrine, sakojeg se mora doi do podataka sa mesta koja nisu

izmerena. U te srhe slui program Surfer. Od odgovarajue baza podataka na osnovumatematike-statistike metodese napravi grid koji moe da se pokae na nama odgovarajuinain.

Radni proces:

1. Skeniranje mape

3 G id j

2. DigitalizacijaX, Y, Z podatke

7425779.336862 5095751.550044 83.220001

7425881.369598 5095511.836375 83.160004

7425918.563030 5095686.881122 83.080002

7425805.780916 5095648.092491 83.050003

7425844.431456 5095669.075061 83.139999

7426007.752913 5095624.926967 83.010002


11/26


1. Otvaranje XYZ fajla dobijena iz ABLE R2V: Grid - Data- (All Files) -*xyz.fajlOtvara se prozor gde moemo detaljno podesiti nain kreiranja grid fajla (slika

3.1).Posle klik na OK, poinje proces stvaranje grid fajla, brzina procesa zavisi od sloenostigrida, koliine podataka.

slika 3.1

2 Vi li ij t

Razmak izmeususedne linije

Vrednosti nakoordinatnom

sistemu

Broj vertikalne ihorizontalne

linije

Vrstagridovanja


12/26


b) Base map

)

P t Cl d t k ji i j


13/26


d) Image map - 2D model terena

)

Sh d d R li f 2D k


14/26


f) Vector map- 1-grid vector mapza pokazivanje nagiba


15/26


h) Surface map - trodimenzionalna povrinska mapa terena


16/26

Broj vebe: 6 QGIS

Broj vebe 6.

QuantumGis

QuantumGis Lisaboa (QGIS) je open source softver, GIS (Geografski informacionisistem) aplikacija koja omoguava pregled, ureivanje, i analizu geopodataka .

1. Dodavanje georeferenciranog vektorskog sloja u QGIS iz baze lokalnog raunara :

Layer> Add Vector Layer

Pronaemo u bazi lokalnog raunara shape file (vojvodina.shp) i otvorimo ga.Shapefile (.shp) predstavlja format vektorskog geoprostornog podatka.(slika 4.1)

slika 4.1


17/26

Broj vebe: 6 QGIS

slika 4.3

slika 4.4.Nakon podeavanje odgovarajueg prostornog referentnog sistema (WGS 84 /Pseudo Mercator)

2. Dodavanje Google mapa u QGIS:

Dodavanje Plugin-a u QGIS aplikaciju sa ciljem upotrebe Google Maps Web servisa

za podloge u QGIS-u(slika 4.5)

Plugin>Fetch Python Plugins>Repositories>Add>Izabrati OpenLayersPlugin i instalirati


18/26

Broj vebe: 6 QGIS

slika 4.6

4. Prikazivanje objekata na povrini Zemlje upotrebom geometrije take u formiranomvektorskom sloju QGIS-a (prikaz poarne opasnosti pojednine objekte u mestu Orom)

Iz palate alatki aktiviramo alatku Toggle Editing ime smo omoguili korienje

alatke Capture point (geometrije take), Capture Line (linija), Capture Polygon. Nakonobeleavanju eljene lokacije, otvori nam se atributna tabela(slika 4.7).


19/26

Broj vebe: 6 QGIS

slika 4.9


20/26

Broj vebe: 7 ILWIS

Broj vebe 7.

ILWIS

Analiza opasnosti od poplave upotrebom multitemporalnih SPOT-XS snimaka

Analiza problema poplave u podruiju ua reka Gang i Jahmuna u Bangladeu,jugozapadno od glavnog grada Dake pomou softvera ILWIS i korienje multitemporalne

satelitske snimke satelita SPOT 1. (Integrated Land and Water Information System).ILWIS je softver za GIS/daljinsku detekciju koji slui za obradu rasterskih ivektorskih podataka.

Analiza oblasti pokrivene vodom tokom tri perioda:

Tokom sezone sue, za datum 9.1.1987.Tokom perioda umerene poplave, za datum 7.11.1987.

Tokom perioda velike poplave, za datum 10.10.1988.

itav spektar elektromagnetnog talasa se ne moe koristiti za satelitsku daljinskudetekciju. To je zbog interakcije izmeu atmosfere i elektromagnetnog talasa. Tokom

prolaska zraenja kroz atmosferu ona moe da se odbije, prelama i apsorbuje. Razne objekte,materije u razliitim talasnim duinama, razliitim intenzitetom reflektuju elektromagnetnetalase, na osnovu toga mogu se identifikovati razni objekti, razne materije. Svaki set SPOT-

XS slika se sastoji od tri opsega (band): Band 1-zeleni (sa talasnom duinom od 500 580

) d 2 C i 620 690 d 3 li ki i f i 80 900


21/26

Broj vebe: 7 ILWIS

slika 5.2. Color composite slika sa perioda umerenog poplave

Opseg 1 (zeleni) pogodan za detektovanje vode, opseg 3 (bliski infra crveni) za

detektovanje vegetacije, dok opseg 2 (crveni) detektuje vodu i pesak. Da bi napravili slikugde jasno moemo identifikovariti podruje koje je pod vodom baziramo se na detekcijuzelenih povrina. Zato je potrebno da odredimo odnos opsega 3 i opsega 1, da definiemokarakteristike rastera i da napravimo nov domain (slika 5.3).


22/26

Broj vebe: 7 ILWIS

Posle toga mora se podesiti boja (zelena i plava), grania vrednost (=0.5, ispod togasve je voda a iznad toga sve je vegetacija) i vrednosti koje dolaze u obzir. (slika 5.5)

slika 5.5

Slike razliitih perioda vodostaja


23/26

Broj vebe: 7 ILWIS

7.11.1987.Period umerene poplave


24/26

Broj vebe: 8 AutoCad

Broj vebe: 8

AutoCad

Izrada osnove podruma objekta ITC-a i crtanje odgovarajuih simbola zatite odpoara

AutoCad je jedan od najpoznatijih raunarskih programa za raunarsko projektovanje.Autor programa je kompanija Autodesk koja nudi vie specijalizovanih softverskih alata i

pomagala za razliita ekspertska podruja.AutoCAD moemo svrstati u grupu programskih paketa namenjenih crtanju,

projektovanju i drugim vidovima primene raunara u inenjerskoj praksi. Sve to crtamo uAutoCAD-u vezano je za vektorsku grafiku, to znai da je sve vezano za koordinatni sistem iza razliku od rasterske grafike, koliko god da uve avamo sliku, kvalitet slike se ne menja.Ekstenzija za autocad fajlove je .dwg. Sam program podrava i ostale ekstenzije kao to su

.dxf, .dws,.dwt.

Korisniki interfejs koji se sastoji iz5 osnovnih delova:

1. Prostor za crtanje2. Zona padajuih menija3. Paleta sa alatkama


25/26

Broj vebe: 8 AutoCad

Modifytoolbar - promena i dopuna na objektima

Metode odozgo su redom poreene: brisanje (erase), kopiran je (copy object) ogledalo (mirror), udaljavanje(offset), ablonsko kopiranje (array), pomeranje (move), rotiranje (rotate), uveanje/umanjenje (scale),streovanje (stretch), isecanje (trim), produenje (extend), podelit i (brake), ise i ugao (chamfer), zaobliti ugao(fillet), razdelitieksplodirat i (explode)... itd.

Layers -slojevi, nivoi

Crte moe sadrati linije koje predstavljaju projekcije odre enih karakteristika. Racionalnu


26/26

24

Documents

GIS Osnove