Fakultet dramskih umetnosti

Master studije: Teorija dramskih umetnosti i medija

Seminarski rad iz predmeta „Psihologija snova“

Tema: Tumačenje sna u bajci Alisa u zemlji čuda

Oblast: Dinamika nesvesnog - Karl Gustav Jung

Mentori: Student:

prof. dr Tijana Mandić Bojana Vujović

asist. doc. dr Irena Ristić 6/2011

Beograd,

April 2012. Godine

Sadržaj:

Uvod..........................................................................................................................2

Bajka.........................................................................................................................3

San.............................................................................................................................4

Simboli, nesvesno, arhetipovi...................................................................................5

Analiza sna u bajci „Alisa u zemlji čuda“...............................................................9

Simboli u Alisinom snu ......................................................................................14

Zaključak................................................................................................................18

Literatura................................................................................................................20

1

Od tkiva mašte, tkiva sna gradi bajka svoj svet, na prvi pogled slučajan, izmišljen,

irealan; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda.

Grozdana Olujić

Uvod

Bajke se, kao i snovi, služe jezikom simbola, a simboli nam dolaze iz dubina

nesvesnog, koje jedino na taj način može nešto da poruči i objasni. Bajke i snovi

zbog korišćenja simbolike liče jedni na druge. Bajke se, kao i snovi, služe

nepostojećim oružjima, načinima i veštinama. U bajkama nailazimo na glavnog

junaka koji se suočava sa bezbroj prepreka da bi na kraju sve savladao i pobedio. U

snovima smo mi glavni junak koji ima prepreke, ali na kraju i mi doživljavamo

hepi end i dobijamo nagradu koji psiholozi zovu Sopstvo, odnosno osvajamo sami

sebe. Kada sanjamo možemo se prevariti i pomisliti da smo to već videli ili čuli, u

nekoj bajci možda. I obratno; možemo za bajku pomisliti da smo je možda sanjali.

Nije isključeno i da su same bajke koje znamo nastale u snu, a da su ih autori samo

uredno zapisali. Literarne snove, kao i snove koji su bili podsticaj ili izvorište za

nastanak književnog dela srećemo u našoj i posebno u stranoj književnosti. Jung

ističe da mnogi umetnici, filozofi, čak i naučnici duguju neke ideje upravo svojim

snovima. Sam Jung je ideje za bazične koncepte svog učenja dobio preko snova,

uključujući i ideju o kolektivno nesvesnom koje se nalazi u središtu analitičke

psihologije. Ovo posebno važi za književnost gde postoje primeri da je san

predstavljao podsticaj za nastanak dela, kao i da je celo delo produkt jednog sna

(Nastović, 2000).1

U ovom radu, baviću se analizom sna, koji smo svi čitali još kao deca, u bajci

Luisa Kerola „Alisa u zemlji čuda“. Analizom sna ću se baviti iz perspektive

1 Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje, Novi Sad, Prometej

2

švajcarskog psihologa Karla Gustava Junga, odnosno iz uglova, tumačenja, teorija

i pojmova o kojima je govorio u svom mnogobrojnim delima. Glavna oblast

Jungovog interesovanja bila je dinamika nesvesnog, tako da će se u radu dosta

govoriti upravo o nesvesnom. Takođe ću objasniti kako je on shvatao nesvesno,

prvenstveno kolektivno nesvesno, pa samim tim i arhetipove i naravno simbole

kojima je pridavao veliki značaj kako u bajkama tako i u snovima.

Jung je prepoznao bajku kao riznicu arhetipova, iskonskih slika, koje dolaze iz

kolektivno nesvesnog, odnosno psihičkog sloja zajedničkog svim narodima i

vremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova reprodukuju iste

ili slične mitske predstave, a koje odražavaju opšteljudske situacije, nadanja,

potrebe i strahove, tj. suštinsku ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima

(Glišić i Mihajlović, 2005).2

Što se snova tiče, Jung u svom delu „Dinamika nesvesnog“ objašnjava da je san

psihička tvorevina koja se uspostavlja za vreme spavanja, kao i da već sam način

nastajanja izoluje san od ostalih sadržaja svesti. On navodi da se u skoro svakom

snu mogu naći izvesne pojedinosti koje potiču od utisaka, razmišljanja i

raspoloženja iz tog ili nekog od prethodnih dana, kao i da snovi vrše primetno

dejstvo na svesni društveni život (Jung, 1977).3

Bajka

Bajke svojom maštovitošću, jedinstvenom formom i jezikom na najneposredniji

način pomažu detetu da pronađe svoj put i smisao života. Bajke nude različita

značenja i obogaćuju detetovo postojanje na mnogo načina. Grozdana Olujić je

pišući o značaju bajke rekla da „bajka detetu nudi nadu da je humaniji svet moguć;

ona detetu koje je zbunjeno i nesigurno u sopstvene mogućnosti to poručuje 2 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče - simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe), Beograd, Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“3 Jung Karl Gustav (1977) „Dinamika nesvesnog“ (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska

3

otvarajući prostore jednog lepšeg sveta kakav jeste moguć (možda samo u snu), jer

bajka i jeste čovekov san o sreći, čistije, lepše lice stvarnosti“ (Glišić i Mihajlović,

2005).4 Kako bi savladalo psihološke probleme odrastanja detetu je neophodno da

shvati šta se zbiva u njegovom svesnom ja, tako da može da dobije bitku sa onim

što se zbiva u nesvesnom. Poimanje i sposobnost savladavanja se ne može postići

racionalnim poimanjem prirode i sadržine nesvesnog već upoznajući se sa tim kroz

fantazije i maštu. Tu bajke imaju besprimernu vrednost jer mašti deteta nude nove

dimenzije koje bi njemu samom bilo nemoguće da otkrije (Betelhajm, 1979).5 Po

Jungu bajka je spontan, naivan i mišlju nestvoren produkt Duše. U bajkama, kao i

u snovima, duša priča svoju priču, pa su zato te priče pogodan materijal za analizu

arhetipskih motiva, likova i simbola kolektivno nesvesnog. Čitav mitrski svet bajke

je proizvod nesvesne fantazije, baš kao i san. Još jedna sličnost sa snom je to što

sled dramatičnih pustolovina junaka u bajci, odgovara sledu etapa na putu

individuacije, koji postoji i u nekim snovima (Trebješanin, 2008).6

SanSan je psihički fenomen, sponatni produkt uspavanog uma, naizgled besmislen i

trivijalan, a zapravo simboličkim jezikom govori o veoma važnim zbivanjima i

ozbiljnim promenama u najdubljim, nesvesnim delovima psihe. San i simboli koji

se u njima javljaju igraju izuzetno važnu ulogu u procesu individuacije (proces o

kome će se govoriti u nastavku rada). San nagoveštava snevaču da se nalazi na

putu individuacije i usmerava ga na ovom putu (Trebješanin, 2008).7 Prilikom

tumačenja, san mora da se dovode u vezu sa kontekstom trenutnog života snevača.

Jung je smatrao da snovi najčešće imaju kompenzatorsku ulogu u odnosu na

svesno stanoviše ega, nudeći kontrapunkt stavu dominantne ego ličnosti (Hol,

4 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče - simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe), Beograd, Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“5 Betelhajm Bruno (1979) „Značenje bajki“, Beograd, Jugoslavija6 Trebješanin Žarko (2008), Rečnik Jungovih pojmova i simbola, Beograd, Hesperia-edu7 Ibid

4

1996).8 Jung govori o dnevnoj strani psihičkog koju predstavlja svest i noćnoj

strani koju predstavlja nesvesno psihičko funkcionisanje čiji su specifični izraz

snovi. San je prirodni fenomen i predstavlja nenamernu pojavu i ne zavisi od

svesnog dela ličnosti. San nastoji da nešto izrazi na najbolji mogući način, a

nesvesno pruža snažan otpor sveti i deluje na nju korektivno tako da su nam

nesvesni sadržaji potrebni radi dopune svesnih sadržaja.9 Jung je takođe govorio i o

funkcijama snova i prema njegovom shvatanju funkcije su kompenzatorna,

prospektivna i reduktivna. Kompenzatorna znači da nesvesno, posmatrano kao

relativno u odnosu na svest, pridružuje svesti sve elemente koji su proteklih dana

ostali ispod pragovnih vrednosti i to ili zbog potiskivanja ili zbog toga što su bili

isuviše slabi da bi doprli do svesti. Prospektivna funkcija u nesvesnom je nastala

anticipacija budućih svesnih delatnosti i njegov simbolični sadržaj je prigodna

skica rešenja konflikata. Iako deluju kao proročki, bilo bi pogrešno nazvati ih tako

jer se radi samo o kombinovanju verovatnoća unapred. Reduktivna (može se

nazvati i negativno-kompenzatorna) se sreće kod ljudi čiji svesni stav i rezultat

prilagođavanja prevazilaze individualne mogućnosti. U osnovi, ti ljudi intimno

nisu dorasli svojoj spoljnoj visini pa zato nesvesno igra tu svoju ulogu.10

Simboli, nesvesno, arhetipovi

Svaka životna situacija je simbolična i svaki simbol predstavlja životnu situaciju,

pa je premalo reći da živimo u svetu simbola, već svet simbola živi u nama. Frojd,

recimo, ne pravi razliku između znaka i simbola i smatra da se jedan simbol često

u sadržaju sna neće tumačiti simbolički, nego u svom pravom smislu. On je

simbolima u snu dao fiksno značenje, čime ih je redukovao na nivo običnog znaka,

koji ima za razliku od simbola, samo jedno značenje (Nastović, 2000).11 Međutim,

8 Hol Džejms (1996), Tumačenje snova po Jungu, Beograd , Esotheria9 Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje, Novi Sad, Prometej10 Jung Karl Gustav (1977) „Dinamika nesvesnog“ (Odabrana dela, knjiga prva), Novi sad, Matica srpska11 Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje, Novi Sad, Prometej

5

znak se razlikuje od simbola po tome što je proizvoljan i što označitelj i označeno

ostaju jedan drugom tuđi, dok simbol pretpostavlja homogenost označitelja i

označenog u smislu dinamičnosti organizacije. Simbol je mnogo više od znaka: on

upućuje s one strane značenja, zavisno od tumačenja. Ispunjen je afektivnošću i

dinamikom, pa se zato poredi sa osećajnim, aktivnim i pokretačkim shemama kako

bi se pokazalo da stavlja psihu u pokret (Gerban i Ševalije, 2004).12 Jung, za

razliku od Frojda, ima drugačije shvatanje o simbolima uopšte, a posebno o

simbolima u snu, a i smatra da se pojam simbola strogo razlikuje od pojma prostog

znaka. On kaže da se nesvesno može izraziti kroz simbole, jer je simbol primitivni

izraz nesvesnog, kao i ideja koja odgovara najvišoj slutnji svesti, tako da snovi

daju silna zanimljiva obaveštenja onome koji se trudi da shvati njihove simbole

(Nastović, 2000).13 Za Junga je simbol slika koja može najprimernije označiti

nejasno neslućenu prirodu Duha (svesno i nesvesno). Jung kaže da simbol ništa ne

skriva, ne objašnjava, već on upućuje ka značenju koje je onostrano, nepojmljivo i

nejasno naslućeno i koje ni jedna reč ne bi mogla izraziti (Gerban i Ševalije,

2004).14

Nesvesno je za Junga sedište nagona i libida, ali i mesto iz kog izbija čovekova

stvaralačka moć. Jung razlikuje dve vrste nesvesnih procesa: individualno i

kolektivno nesvesno. Individualno se sastoji od sadržaja koji su postali nesvesni jer

su izgubili svoj intenzitet pa zapali u zaborav, kao i od potisnutih sadržaja koji

zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu ni dospeli u psihu. Kolektivno

nesvesno formiraju nagoni i njihovi korelati - arhetipovi (Mitrović i Smederevac,

2009).15

12 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče - simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe), Beograd, Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“13 Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje, Novi Sad, Prometej14 Gerbran Alen i Ševalije Žan (2004), „Rečnik simbola“, Novi Sad, Stylos Izdavaštvo15 Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009), „Ličnost: metodi i modeli“, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju

6

Arhetipovi su urođeni, nesvesni modusi razumevanja koji upravljaju samim našim

opažanjem. Oni predstavljaju urođene forme intuicije koje su neophodne

determinante svakog psihičkog procesa. Jung smatra da nagoni određuju naše

shvatanje situacije, odnosno arhetip, koji dalje određuje naš način delanja. Takođe

kaže da su arhetipovi, kao i instinkti, kolektivni jer se odnose na univerzalne i

nasleđene sadržaje izvan područja ličnog i pojedinačnog (Hajd i Mekginis, 2001).16

Kod arhetipova bitno je da se pravi razlika između prikrivenog arhetipa po sebi

(struktura koja je imanentna ljudskoj psihi) i arhetipske predstave (manifestuje se

različitim arhetipskim pojavnim slikama). Arhetip je nevidljiv i neupadljiv

delotvorni faktor u nesvesnom kod čoveka. Arhetipske predstave su višestruko

promenljive i upućuju na jedan, po sebi neočigledan, oblik koji se odlikuje

izvesnim formalnim elementima i principijelnim značenjem koji se može samo

približno obuhvatiti. Arhetipovi imaju značajnu pokretačku i integrativnu ulogu u

razvoju ličnosti (Hark, 1998).17 Najpoznatije arhetipske predstave su Persona,

Senka, Anima, Animus, Mana - ličnost i Sopstvo. Persona predstavlja složen

sistem odnosa između individue i zajednice u kojoj živi. Radi se o vrsti maske čiji

je cilj ostavljanje utiska na druge, ali i prikrivanje prave prirode individue

(Mitrović i Smederevac, 2009).18 Za Junga ona predstavlja odsečak kolektivne

psihe i zbog toga ima u sebi moć koja tera ljude u zabludu da su, izjednačavajući se

sa njom, individue. Kaže i da ona korisno služi čoveku u svakodnevnom životu,

štiteći ga od ranjivog otvaranja sebe drugima. Persona je kompromis između

jedinke i društva o tome kako osoba drugima izgleda, kompromis između zahteva

okoline i unutrašnje strukturalne uslovljenosti jedinke. Senka je negativni deo

ličnosti, zbir skrivenih i nepogodnih osobina psihe, nedovoljno razvijenih funkcija

16 Hajd Megi i Mekginis Majkl (2001), Jung za početnike, Beograd, Hinaki17 Hark Helmut (1998) „Leksikon osnovnih jungovskih pojmova“, Beograd, Dereta18 Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009), „Ličnost: metodi i modeli“, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju

7

i sadržaja individualno nesvesnog i predstavlja inferiorni deo ličnosti koji nije

dovoljno diferenciran (Jung, 1984).19 Uopšteno govoreći, Senka ima nemoralan

kvalitet ili, u najmanju ruku, kvalitet koji je na lošem glasu, a pri tome sadrži

karakteristike ličnosti koje su u suprotnosti sa običajima i moralnim pravilima

društva. Senka je nesvesna strana operacije namere, volje i odbrane ega. Drugim

rečima ona je druga strana ega. Neizbežno je da svaki ego ima senku, a pri

prilagođavanju svetu ego nevoljno angažuje senku za izvršavanje neprijatnih

zadataka. U Senci borave svi najveći poznati gresi. Jung je Frojdovu ideju ida

posvetio sa Senkom (Stajn, 2007).20 Anima predstavlja oličenje svih ženskih

psiholoških potreba u muškoj psihi, dok je animus oličenje muških psiholoških

potreba u ženskoj psihi (Mitrović i Smederevac, 2009).21 Mana - ličnost je

dominanta kolektivno nesvesnog i ovladavanje njome od strane principa Ja

označava visok stepen postignute moći vladanja sobom i izvanrednu sposobnost

svesti da se koristi u stvaralačke svrhe. (Jung, 1984).22 Jung smatra da se nasuprot

prirodnoj težnji psihe da se cepa u delove, javlja suprotna težnja da se ostvari

jedinstvo i celina psihe, a taj princip se naziva individuacioni. Individuacija (lat.

individuum - jedinka) u svom prvobitnom značenju je upojedinjavanje, izdvajanje

jedinke iz nečeg opšteg i posmatranje nekoga ili nečega prema njegovoj

osobenosti. Individuacija je u Jungovoj analitičkoj psihologiji često upotrebljavan

pojam koji označava proces psihičkog sazrevanja čoveka i samoostvarivanja

individue. Ovaj pojam se kod Junga prvi put pojavljuje u knjizi iz „Psihološki

tipovi“ (1920. godina), a on je tu definiše na sledeći način: Individuacija je proces

stvaranja i pojedinačivanja pojedinačnog bića, proces diferenciranja koji ima za cilj

19 Jung Karl Gustav (1977) „O psihologiji nesvesnog“, (Odabrana dela, knjiga druga), Novi sad, Matica srpska20 Stajn Marej (2007), „Jungova mapa duše“, Beograd, Laguna21 Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009), „Ličnost: metodi i modeli“, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju22 Jung Karl Gustav (1977) „O psihologiji nesvesnog“, (Odabrana dela, knjiga druga), Novi sad, Matica srpska

8

razvitak individualne ličnosti. (Jakobi, 2011 - predgovor Vladete Jerotića).23 To

vladajuće središte iz kog potiče učinak upravljanja čini se da je neka vrsta

„nuklearnog atoma“ u psihičkom sistemu, a moglo bi se nazvati izumiteljem,

upravljačem i izvorom slike sna. Jung je to središte nazvao Sopstvo ili Jastvo i

opisao ga kao celovitost psihe, kako bi ga razlikovao od Ja koje čini samo delić te

celine. Sopstvo se može definisati i kao unutrašnji vodeći činilac koji se razlikuje

od svesne ličnosti i koji se može shvatiti samo istraživanjem vlasitih snova (Jung,

1987).24 Svrha individue nije ništa drugo nego oslobađanje Sopstva od uticaja

Persone, ali i od sugestivne moći nesvesnog. Sopstvo bi se moglo okarakterisati i

kao vrsta kompenzacije između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta (Mitrović i

Smederevac, 2009). 25 Psiholog Žarko Trebješanin je gostujući u emisiji Agape na

Studiju B za Sopstvo rekao kako ga je teško objasniti i da je to nešto što je

najličnije, da se nalazi u samoj našoj unutrašnjosti, u našem jezgru i da nas

prevazilazi, kao i da je to nešto nadlično što je utisnuto u čoveku i nešto što čovek

mora da otkrije. Taj put je dug, složen, ali nam u pomoć priskaču arhetipovi i drugi

pomoćnici, nalik na one u bajkama, koje mi ni ne prepoznajemo kao snage, ali

mogu biti spasonosni.26

Analiza sna u bajci „Alisa u zemlji čuda“

Luis Kerol, čije je pravo ime bilo Čarl Latvidž Džonson je bio čovek raznovrsnih

interesovanja: bavio se fotografijom, medicinom, naukom i matematikom koju je

predavao na Oksfordu. Kažu da je bio stidljivi, ekscentrični neženja. Ispunjavalo

ga je bavljenje matematičkim i logičkim zagonetkama, igre rečima, izmišljanje

apsurdno-fantastičnih priča i druženje sa lepim devojčicama (i dan danas se smatra

23 Jerotić Vladeta - predgovor u delu: Jakobi Jolanda (2011) „Jungov put individuacije“, Beograd, Jasen24 Jung Karl Gustav (1987), „Čovjek i njegovi simboli“, Zagreb, Mladost25 Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009), „Ličnost: metodi i modeli“, Beograd, Centar za primenjenu psihologiju26 http://www.youtube.com/watch?v=w2EwR6hvi3s

9

da je bio pedofil). Sva ta njegova interesovanja su našla mesto u dve knjige koje će

postati klasici engleske literature, a napisane su njegovoj najdražoj drugarici,

devojčici Alisi Lidl, koja je bila ćerka njegovog šefa, dekana Krajst Čurča, koledža

na kome je on predavao.

Luis Kerol je u svojoj priči o Alisi prilično radikalno proterao svako moralisanje i

nametnute poruke; ustvari nailazimo na moralne pouke samo kada želi da im se

podsmehne. Preko avantura radoznale i nestašne, ali i trezvene i razborite Alise

koja se sukobljava sa iščašenom logikom sveta, Kerol nas uči kako samo od nas

samih zavisi da li ćemo pravila i zakone doživeti kao nešto što sputava naš duh ili

kao okvir za pronalaženje novih puteva u kojima će život izrasti u čudesnu igru

(Glišić i Mihajlović, 2005).27

Prilikom površnih analiza psiholozi su dolazili do zaključaka da lik Alise u ovoj

bajci zapravo predstavlja animu samog Kerola. A možemo i pomisliti da je on

nekada u svom životu, kao dečak ili kasnije, usnio ovakav ili sličan san i da ga je

bukvalno ugurao u mozak ove drage devojčice. Možda je i neka od tih devojčica sa

kojima je voleo da provodi vreme njemu ispričala taj san, a on je samo znao da ga

lepo sroči. Mada, čini mi se da ovaj san, sa značenjem koji ima više odgovara

nekom zrelijem životnom dobu nego Alisinom, jer sa radnjom i simbolima prilično

liči na proces individuacije, a psiholozi smatraju da je taj proces tipičniji za neke

srednje godine. Mada, i sam Jung bi verovatno rekao: može biti, ali ne mora da

znači, ako ništa drugo, barem zbog toga što je pridavao izuzetno veliki značaj

dečijim snovima. Kako god bilo, mislim da se može doći do zaključka da se Kerol,

pored stvari za koje znamo, bavio i proučavanjem i tumačenjem simbola, jer se u

27 Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče - simbolika i značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe), Beograd, Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“

10

bajci jednim potpuno logičkim redosledom ređaju simboli koji imaju potpuno

nadovezujuća značenja.

Alisa je usnila čudan san koji počinje tako što ona sedeći pored sestre koja čita

(njoj dosadnu) knjigu primeti belog zeca u prsluku koji trčeći gleda na sat i viče

kako kasni. Alisa je potrčala za njim i prativši ga uletela je u zečju rupu čiji

završetak nikako nije naslućivala. Pošto simbolizuje i mesec, zec u ovom slučaju

može Alisi da kaže da je uronila u san i tako probudila nesvesno. U toku pada,

Alisa se pomalo preslišavala geografiju, mučilo je staro pitanje - da li će izaći na

drugi kraj Zemlje gde ljudi hodaju na glavi. Tu se, dakle, radi o individualno

nesvesnom, o nečemu što je ona učila u školi. Individualno nesvesno će se i kasnije

pojavljivati u sličnom obliku. A samim tim što je uletela u tu rupu ona je krenula u

područje nepoznatog. Po Jungu odlazak pod zemlju svedoči o nezadovoljstvu koje

tera na potragu i na otkrivanje novih horizonata. Na kraju puta kroz taj, takoreći,

bunar našla se u hodniku sa gomilom zaključanih vrata i jednim, njoj interesantnim

ali jako malim vratima, čiji se ključ nalazio na stolu pored. Sanjati zaključana vrata

označava prepreku i zastoj na putu individuacije. A pronaći uska vrata koja vode u

vrt znači pronaći pravi put do središta ličnosti, do Sopstva. Htela je da uđe, ali bila

je isuviše velika da bi prošla kroz ta vrata. Onda je na stolu ugledala flašicu sa

napitkom na kojoj je pisalo „Popij me“, što je i učinila, pa se smanjila. Eto,

smanjila se, ali je zaboravila da pre nego što će popiti napitak ipak otključa vrata.

Odjednom je primetila kutijicu sa keksom na kome je pisalo „Pojedi me“, što je

takođe učinila da bi odjednom porasla. Uspela je da otključa vrata, ali je opet bila

prevelika da prođe kroz vratašca. Ponovo se pojavio beli zec sa lepezom i

rukavicama koje su mu nekako ispale pre nego što će proći kroz ta vrata. Nemoćna

i nesrećna briznula je u plač. Plakala je i plakala dok nije napravila ogromno

jezero ili čak more suza. Bilo joj je i vruće pa je uzela zečevu lepezu da se ohladi, a

11

nije ni primetila da je počela da se smanjuje. Jung kaže da je tipičani detinjasti

motiv san u kojem se postaje vrlo sićušan ili silno velikim.28 Smanjivala se i na

kraju našla mnoštvo novih prijatelja životinja. Životinje u snu čine čovekova

delimična poistovećivanja. Međutim, životinje, kao druga živa bića u Alisinom

snu, su verovatno simboli ljudi koje Alisa poznaje, sa kojima se druži i koji su,

svako na svoj način značajni u njenom životu. Prvo je naišla na miša koji se

uplašio kada mu je pričala o svojoj maci, pa je kasnije pričao zanimljivu priču iz

istorije (isto se može protumačiti kao javljanje individualno nesvesnog). Tako da je

moguće da je taj miš ustvari Alisin drug ili drugarica koja voli i poznaje istoriju, ili

možda sestra koja ju je preslišavala to gradivo za školu, ili profesor istorije. Dodo,

velika ptica, takođe može da označava nekog ko je blizak Alisi, ali neko ko se lepo

izražava i ko je verovatno poprilično načitan i obrazovan. Uglavnom, to je bilo

društvo koje uopšte nije bilo zainteresovano da sluša Alisine priče o njenoj mački,

najviše iz straha od mačaka, a ona kao da je samo o tome znala da govori. I zna da

je ružno to što radi, ali je to ne sprečava. Ona se ustvari u snu potpuno oslobodila!

Znala je da neke stvari ne bi trebalo da radi, jer to prosto nije učtivo, a to kao da joj

nije bilo važno. Verovatno joj u stvarnom svetu ni na kraj pameti ne bi palo da

pojede ili popije nešto samo zato što na tome piše da to uradi. Izgleda kao da je

jedino brinula o sebi samoj, tj. da njoj bude dobro. To bi se verovatno dosta svidelo

Frojdu koji je uporno govorio da snovi, posebno dečiji, predstavljaju samo

nesvesno ispunjavanje želja, odnosno da su isključivo kauzalni. U međuvremenu,

Alisa je ponovo porasla, ali čini se kao da ona ima potrebu da poraste kada oseti da

je izgubila na značaju, kada hoće da skrene pažnju na sebe čak i da zastraši

okolinu. Međutim, svaki put se pokaje jer ispadne prevelika i za samu sebe, pa

onda ponovo pojede ili popije nešto i smanji se. Dalje se susrela sa gusenicom koja

obično simbolizuje nešto što i nije previše prijatno, a ova je čak i pušila. Uglavnom

28 Jung Karl Gustav (1995) „Analiza snova“, Beograd KIZ „Art press“

12

iako joj je gusenica ukazala na pečurku koja će joj pomoći i da poraste i da se

smanji, ona baš i nije bila zadovoljna tim susretom. Kroz celu bajku nailazimo na

momente kada se Alisa nervira kada joj te životinjice govore da uradi nešto. Ako

bismo upoznali Alisu i pitali je ko je to u njenom okruženju ko baš i ne voli previše

da priča, da objašnjava i slično, ali ne odbija da se duri i naređuje, a pri tom i puši,

ne bi bilo toliko teško da se zaključi koju funkciju taj neko ima u njenom životu.

Ako izdvojimo ove jedine transparentne osobine mogli bismo reći da se radi o

neudatoj tetki, ili čak i o dedi. U nastavku naleće na vojvotkinju i njeno dete za

koje se ispostavilo da je prase i za njih možemo da kažemo da su neke dalje, ali

uvek prisutne, rođake. Tu je i zanimljivi mačor cerekalo, koji se stalno smeje. Alisa

uspeva u njemu da nađe prijatelja, jer joj je i u realnosti verovatno mačka najbolja

drugarica. Dalje odlazi na zanimljivu čajanku sa ludim šeširdžijom, martovskim

kunićem i puhom koji spava. Na čajanci nije ništa zanimljivo ni čula ni naučila,

sem da je moguće naljutiti vreme i da se to ne preporučuje. Pošto ludak kakav je

šeširdžija simbolizuje nekoga ko prkosi, ovaj slučaj bismo mogli protumačiti kao

Alisinu identifikaciju sa šeširdžijom i to upravo u smislu prkosa normama uspeha i

mišljenja. Čak bi se moglo reći da je on Alisin Animus. Ipak, na kraju ove avanture

ugledala je ponovo vrata koja vode u onaj divni vrt i konačno je uspela da uđe.

Tamo je naletela na tri karte koje farbaju bele ruže, koje su greškom posadili, u

crveno da se kraljica ne bi naljutila i odrubila im glave. Farbanje belih ruža u

crveno bi se takođe moglo objasniti individualnim nesvesnim jer može da ukaže na

poznati rat ruža koji se vodio oko prestola između dve dinastije čiji su simboli bili

upravo bela i crvena ruža. Uskoro će se pojaviti i karte kralj i kraljica srce, s time

što je kralj potpuno sekundarna ličnost u odnosu na kraljicu koja se za sve pita i

čija je reč glavna, prva i poslednja. U Diznijevoj adaptaciji bajke je kralj čak i

fizički duplo manji od kraljice. Tako da simboliku kralja možemo prebaciti na

kraljicu. Sa druge strane, većina psihologa bi kralja i kraljicu u snu protumačili kao

13

simbole oca i majke. U ovom slučaju, problem je u tome što mi ne znamo i ne

možemo da saznamo kakvi su u stvarnosti Alisini roditelji. Da li je, baš kao i u snu,

Alisina majka dominantija u odnosu na oca, ili je baš obrnuto pa je san odradio

svoju kompenzatornu funkciju. Za kraljicu je karakteristično da joj je svaka druga

rečenica: „Odrubite mu/joj glavu!“. Simbolično glava je moć, a ona u svakom

slučaju to hoće samo za sebe. Ubrzo su sve karte i Alisa zaigrali kriket sa

štapovima flamingosima i loptama ježevima, s time što nije bilo nikakvih pravila i

svako je radio kad i šta je hteo, a ni rekviziti se u Alisinom slučaju nisu pokazali

kao poslušni. Međutim, sve to što se dešava simbolično ukazuje na vrhunac cele

priče, jer flamingo i jež simbolizuju svetlost, a svetlost, sa druge strane,

simbolizuje pobedu duha. Dalje se Alisa druži sa kornjačom i grifonom koji oboje

predstavljaju kombinaciju zemaljske i nebeske energije, a dalje i snagu spasa. Za

kraj je ostalo suđenje na kome se sudilo pubu za krađu kolača, koje je ostalo

nedorečeno, jer pre Alisinog buđenja nije doneta presuda. Ovde je značajno

pomenuti momenat kada je vojvotkinja rekla Alisi nešto kao „nikada nemoj da

zamišljaš da si takav kako drugima izgledaš“ i to deluje kao da se mana - ličnost

obratila personi.

Simboli u Alisinom snu 29

ŽIVOTINJE: kao arhetip predstavljaju duboke slojeve nesvesnog i nagona i one su

simboli kosmičkih, materijalnih i duhovnih principa i snaga. Životinje koje se

pojavljuju u snovima čine čovekova delimična poistovećivanja, one su njegovi

aspekti, slike njegove složene prirode, ogledala njegovih poriva i ukroćenih ili

divljih nagona. Svaka odgovara jednom delu nas, bilo da je on uključen ili ga tek

29 Svi simboli su preuzeti iz knjige Gerbran Alen i Ševalije Žan (2004) „Rečnik simbola“, Novi Sad, Stylos Izdavaštvo i dopunjeni simbolima iz knjige Trebješanin Žarko (2008) „Rečnik Jungovih pojmova i simbola“, Beograd, Hesperia-edu

14

treba uključiti u usklađeno jedinstvo ličnosti. U bajci se pojavljuju: beli zec, miš,

patka, velika ptica - dodo, ptica nalik na papagaja - lori, orlić

ZEC: simbolički se dovodi u vezu sa mesecom, jer zečevi danju spavaju, a noću

skakuću i kao mesec se pojavljuju i brzo iščezavaju. A mesec je simbol sna i

nesvesnog.

RUPA: simbol otvora prema nepoznatom, onome što izlazi na drugu stranu,

onostranom u odnosu prema konkretnom ili ono što izlazi na skriveno.

TUNEL: simbol teskobe, uznemirenog iščekivanja, straha pred teškoćama i

nestrpljenja da se zadovolji želja.

VRATA: mesto prelaza između dva stanja, dva sveta, između poznatog i

nepoznatog, svetlosti i tame. Vrata otvaraju neku misteriju i predstavljaju poziv na

putovanje prema nekoj drugoj strani. U snu, otvaranje vrata predstavlja simbol

nade, nadolazak energije, razvoja samosvesti i stupanje u novu fazu života.

KLJUČ: obeležava etape očišćenja i inicijacije i simboliše tajnu koju treba otkriti,

zagonetku koju treba rešiti, poduhvat koji je teško preduzeti i predstavlja blesak

prosvetljenja i otkrića. Za Junga, ključ je najtešnje povezan sa simbolikom vrata,

simbolizuje moć razotkrivanja jer otvara zabranjena tajna vrata iza kojih čeka ono

što se treba otkirti.

VRT: kada se pojavljuje u snovima označava ugodan izraz želje oslobođene od

teskobe i predstavlja mesto rasta, gajenja životnih i unutrašnjih pojava. Traženje

vrata za ulazak u vrt predstavlja slikovit izraz duge psihičke evolucije kojom se

dolazi do unutrašnjeg bogatstva.

SUZE: Bol i zalaganje za nekoga ili nešto => MORE: simbol dinamike života,

pošto sve dolazi iz mora i sve se u more vraća.

15

LEPEZA: predstavlja zaklon od pogubnih uticaja, a u ovom slučaju se može

protumačiti kao spasonosna alatka.

GUSENICA i PEČURKA: gusenica je izvorno zločinački genije i predstavlja sliku

ružnoće i sklonosti ponižavajućem zlu, dok je pečurka simbol dugovečnosti.

USTA - predstavljaju otvor kroz koji prolaze dah, reč i hrana, pa simbolizuju

stvaralačke moći, kao i viši stepen svesti i sposobnost sređivanja razumom. U

mnogim predanjima se usta dovode u vezu sa vatrom, a Jung u tome vidi njihovu

duboku povezanost jer su dve osnovne čovekove karakteristike upotreba govora i

vatre, a oba proizilaze iz njegove psihičke energije.

ČAJANKA: ceremonija po svemu liči na ritual zajedništva, to je verovatno i bila,

kako bi ublažila krutost morala, disciplinovala strasti, nadvladala ratnička

neprijateljstva i uspostavila mir. Njeno glavno obeležje je umerenost, ogoljenje

čina koje teži ogoljenju osobe.

LUDI ŠEŠIRDŽIJA: Ludak simbolizuje onoga ko prkosi svim normama uspeha i

mišljenja, a šešir simbolizuje glavu i misao i predstavlja simbol identifikacije.

RUŽA: označava duhovno savršenstvo, kraljevsko dostojanstvo, nevinost, lepotu,

središte života, potpunost, preobražaj. Crvena po Jungu simbolizuje čulnost,

ljubav, lepotu, radost i simbol sazrevanja, a bela je simbol nevinosti, duhovne i

moralne čistote.

CRVENO: u Jungovoj psihologiji je boja psihičke funkcije osećanja i emotivnih

odnosa i predstavlja arhetipsku boju vatre, aktivnosti, životne snage, mladosti, ali i

agresije, okrutnosti i moći.

BELO: povezuje se sa Suncem, svetlošći. Vazduhom, savršenstvom i nevinošću.

16

KRALJ, KRALJICA - Kralj se shvata kao produženje nad-ja, kao ideal koji treba

dosegnuti i kada se posmatra kao takav on postaje etička i psihološka vrednost.

Njegov lik u sebi sažima želju za samostalnošću, za upravljanjem samim sobom,

za celovitom spoznajom, za svešću. Kralj je arhetip ljudskog savršenstva i pokreće

sve duhovne snage da bi se ostvario.

MAČKA - simbolika mačke je raznolika i koleba se između dobrih i zlih značenja,

što se može objasniti istovremeno umiljatim i podmuklim ponašanjem te životinje.

U pričama, ali i inače, kada se govori o ovoj životinji polazi se od pretpostavke da

je ona ženskog pola - mačka. Zato mi retko kažemo mačor , ali u ovoj bajci

očigledno je, a i naglašeno, da se radi o mačoru što možemo da protumačimo kao

bunt prema uobičajenim patrirathalnim shvatanjima i „pravilima“. Inače će se pre

žena dovesti u vezu sa umiljatošću i podmuklošću mačke, nego muškarac. A ovaj

mačor zaprepašćuje svojim osmehom, cerekanjem (i zove se Mačak Cerekalo)

SRCE: simbolizuje centar. Prema zapadnjačkim shvatanjima predstavlja centar

emocija, dok se u tradicionalnim civilizacijama radi o centru inteligencije i

intuicije.

GLAVA: opšti simbol snage aktivnog principa koji uključuje nadmoć u

upravljanju, naređivanju i prosvetljivanju. Glava je simbol objave duha, u odnosu

na telo koje je objava materije.

JEŽ: predstavlja simbol proždrljivosti i smatra se pronalazačem vatre, pa je zato u

bliskoj vezi sa flamingom koji uvodi svetlost.

FLAMINGO: ova životinja u principu označava simbol duše, ali često se smatra da

uvodi svetlost. I jež i flamingo se mogu posmatrati kao simboli svetlosti, a za

svetlost su psiholozi i psihoanalitičari zapazili da predstavlja uspon praćen

euforijom i radost bića koje se uzdiže i harmonizuje u visinama.

17

GRIFON - mitološko biće sa telom lava i glavom orla : ako se uporedi simbolika

orla sa simbolikom lava može se reći da grifon povezuje zemaljsku snagu lava sa

nebeskom energijom orla i tako se uključuje u sveopštu simboliku snaga spasenja.

KORNJAČA: predstavlja sliku sveta jer joj je oklop okrugao sa gornje strane kao

nebeski svod i pljosnat sa donje strane kao zemlja. Između dva dela oklopa

kornjača je posrednik između neba i zemlje, tako da joj je simbolika slična

simbolici grifona.

SUD: uglavnom simbolizuje pobedu Duha, spas, kraj nevolja, poboljšanje,

oslobađanje, ispravljanje greške i izvlačenje iz neprilika.

Zaključak

Na više mesta u ovom radu govori se o više nego očiglednoj sličnosti između bajke

i sna. To je tako prvenstveno iz razloga što bajke i snovi govore istim jezikom,

dakle jezikom simbola, koji je na neki način samo njima i poznat. Sličnost između

bajke i snova je posebna očiglena u ovom slučaju, iz prostog razloga što cela bajka

ustvari predstavlja san, pa kao takva i nije nerealna i nemoguća jer niko od nas ne

može ni da pretpostavi, a kamoli da odredi gde su granice našeg nesvesnog. Na

kraju, mi ipak ne možemo da znamo šta je po sredi ovde. Odnosno, da li smo

pročitali san u formi bajke, ili smo pročitali bajku o snu. Oba rešenja bi bila

potpuno prihvatljiva. Luis Kerol se nije bavio psihologijom, tako da nije mogao da

napiše bajku kao san koji je posledica nekog psihološkog uzroka koji bi njemu

mogao da bude poznat, ali kao što je već rečeno, vrlo dobro je ovladao simbolima i

kao da je tačno znao kada koji treba da upotrebi. U ovoj bajci je posebno

interesantno to što govori o procesu individuacije i to što svaki simbol, kako sam

za sebe, tako i u kooperaciji sa drugim simbolima, na neki način označava delove

uvoda, razrade i zaključka samog tog procesa. Na kraju, Alisa je pobedila i

18

ostvarila svoje sopstvo kome svako od nas teži. A ne bi bilo loše da svako od nas iz

ove bajke izvuče pouku za sebe, da preispita sebe, da se stavi u njenu kožu i

razmisli šta bi kao dete i kao odrala osoba uradio da je na njenom mestu. Osvajanje

samog sebe je teško i mukotrpno putovanje i predstavlja priču za sebe, potpunu

avanturu, možda čak i bajku, ali na kraju, kada dobijemo nagradu kojoj težimo,

znamo da je vredelo svake kapi krvi, suze i znoja.

19

Literatura:

* Nastović Ivan (2000) „Psihologija snova i njihovo tumačenje, Novi Sad,

Prometej; korišćena poglavlja: Funkcije i značaj snova, Simboli sna i njihovo

tumačenje, Dečiji snovi, Snovi u svetlu kolektivno nesvesnog, Snovi i književnost

* Glišić Sunčica i Mihajlović Dragana (2005) „Vilinske priče - simbolika i

značenje bajki“ (katalog napisan povodom istoimene izložbe), Beograd,

Univertitetska biblioteka „Svetozar Marković“

* Jung Karl Gustav (1977) „Dinamika nesvesnog“, (Odabrana dela, knjiga prva),

Novi sad, Matica srpska; korišćeno poglavlje: Opšta gledišta psihologije snova

* Betelhajm Bruno (1979) „Značenje bajki“, Beograd, Jugoslavija

* Trebješanin Žarko (2008) „Rečnik Jungovih pojmova i simbola“, Beograd,

Hesperia-edu

* Hol Džejms (1996) „Tumačenje snova po Jungu“, Beograd , Esotheria

* Gerbran Alen i Ševalije Žan (2004) „Rečnik simbola“, Novi Sad, Stylos

Izdavaštvo

* Mitrović Dušanka i Smederevac Snežana (2009) „Ličnost: metodi i modeli“,

Beograd, Centar za primenjenu psihologiju

* Hajd Megi i Mekginis Majkl (2001) „Jung za početnike“, Beograd, Hinaki

* Hark Helmut (1998) „Leksikon osnovnih jungovskih pojmova“, Beograd, Dereta

20

* Jung Karl Gustav (1977) „O psihologiji nesvesnog“, (Odabrana dela, knjiga

druga), Novi sad, Matica srpska: korišćeno poglavlje: Individuacija

* Stajn Marej (2007) „Jungova mapa duše“, Beograd, Laguna

* Jerotić Vladeta - predgovor u delu: Jakobi Jolanda (2011) „Jungov put

individuacije“, Beograd, Jasen

* Jung Karl Gustav (1987) „Čovjek i njegovi simboli“, Zagreb, Mladost

* Jung Karl Gustav (1995) „Analiza snova“, Beograd KIZ „Art press“

Web literatura:

* Emisija Agape na Studiju B:

http://www.youtube.com/watch?v=w2EwR6hvi3s

Dodatna literatura:

* Jung Karl Gustav (2011) „San i tumačenje snova“, Novi Sad, Psihopolos institut

* Jung Karl Gustav (2006) „Arhetipovi i razvoj ličnosti“, Beograd, Prosveta

* Jung Karl Gustav (1993) „Duh bajke“, Beograd, Panpublik

21