Sanja Maravic - C++ Predavanja

5/27/2018 Sanja Maravic - C++ Predavanja

1/801

OBJEKTNO

ORIJENTISANO

PROGRAMIRANJE


2/801

KO ? GDE?

n Predavaiq mr Sanja Maravi isar [email protected]

q mr Robert Pinter [email protected]

n Oglasna tabla se nalazi na I spratu poredkancelarije 113

n 2+2 asa nedeljno, 6 kredita


3/801

PREDAVANJA i VEBE

n Prisutnost na predavanjima i vebama je obavezna (5 poena zauredno pohaanje nastave)

n Literatura:

Dragan Miliev, Objektno orijentisano programiranje na jeziku C++,Mikro knjiga 1995.

www.vucpp.vts.su.ac.yu

Brian Overland, C++ jasnim jezikom, Mikro knjiga 2002.

Robert Pinter, Praktikum za predmet OOP i aplikativni program

www.cprogramming.com


4/801

OBAVEZE

n 1. kolokvijum C++ (oko 7. nastavne nedelje)

n 2. kolokvijum OOP (predzadnje nedelje nastave)

n Kolokvijumi se smatraju poloenim ako studentostvari najmanje 30 poena (min 15 po kolokvijumu)

od maksimalnih 45 poena

n Neophodno je poloiti oba kolokvijuma da bi se

moglo pristupiti polaganju ispitan Popravni kolokvijum zadnje nedelje nastave, moe se

raditi jedan ili oba kolokvijuma


5/801

ISPIT

n Ko ne poloi I i II kolokvijum ne moe izaina ispit

n

Rad pred raunarom max. 1hn Na ispitu se moe postii od 25 do 50 poena

n Ukupnu ocenu ini ocena na kolokvijumima iocena na ispitu

n Nema usmenog


6/801

Program koji koristimo

n Microsoft Visual Studio 6

n 1CD+2 CD=1DVD

program help


7/801

C++ Uvod 1

Uvod u C++

Skalarne promenljive, operatori

ikontrolne strukture


8/801

C++ Uvod 2

ta je jezik C++ i kako je nastao?

n C++ je objektno orijentisan jezik optenamene.

n

Nastao je kao naslednik jezika C, pa jezadrao i koncepte tradicionalnogprogramiranja.

n Bjarne Stroustrup, programer iz Bell

laboratorija poetkom 80-tih zamislio je C++,tako to je dodao osnovne koncepte OOP-ajeziku C po ugledu na jezik Simula.


9/801

C++ Uvod 3

ta daju OOP i C++ kao reenje?

n Apstraktni tipovi podataka abstract datatypes

n

Enkapsulacija encapsulationn Nasleivanje inheritance

n Polimorfizam -polymorphism


10/801

C++ Uvod 4

Struktura C++ programa

n C++ program je skup definicija i deklaracija:q definisanje tipa podataka

q deklarisanje globalnih podataka

q definisanje funkcija (potprogrami)

q definisanje klasaq specijalna funkcija koja se zovemain()

(odavde poinje izvravanje programa).


11/801

C++ Uvod 5

Hello World++

// Hello World program

#include

int main(void)

{

cout


12/801

C++ Uvod 6

Komentar

n Komentar sadri tekst koji se ne prevodi namainski jezik.

n Sve to sledi posle znaka "//" ignorie seod strane kompajlera.

n Sve unutar znakova "/*" i "*/" se ignorie.


13/801

C++ Uvod 7

Primer komentara// Domaci zadatak #1

// Ovaj program je neverovatan!

#include

/* Program izracunava koeficijent

ekspanzije svemira na 27 decimalnih

mesta.

*/

int main() {

cout


14/801

C++ Uvod 8

Include

n Naredba: #include ubacuje sadraj fajla iostream.h u Va fajlpre no to kompajler pone da radi.

n Definicije koje omoguavaju Vaemprogramu da koristi funkcije i klase koje inestandardnu biblioteku C++ nalaze se u ovom

fajlu.n Moete ukljuiti i sopstvene fajlove:

#include "myfile.h"


15/801

C++ Uvod 9

C++ pretprocesor

n C++ kompajleri automatski aktivirajupretprocesor koji vodi rauna o naredbi#include i nekim drugim specijalnim

komandama.n Pokretanje pretprocesora odvija se

automatski nije potrebno da Vi neto radite.


16/801

C++ Uvod 10

Pretprocesiranje

C++ programC++ program Izvrni

programIzvrni

program

C++

Kompajler

C++

KompajlerC++

Pretprocesor

C++

Pretprocesor

Privremeni fajl

(C++ program)

Privremeni fajl

(C++ program)


17/801

C++ Uvod 11

Pretprocesor

n Linije programa koje poinju karakterom '#'predstavljaju specijalnu instrukciju zapretprocesor.

n Pretprocesor moe da zameni tu liniju nekimdrugim sadrajem:q include: zamenjeno sadrajem fajla

n Druge komande govore pretprocesoru dapotrai simbole u programu i da odradiprocesiranje.


18/801

C++ Uvod 12

#define (macro) primer

#define square(a) (a * a)

y = square(x);

z = square(y*x);

postaje y = (x * x);

postaje z = (y*x * y*x);


19/801

C++ Uvod 13

Neki primeri za include

n Osnovni I/O: iostream.h

n I/O manipulacija: iomanip.h

n Standardna biblioteka: stdlib.h

n Podrka za datum i vreme: time.h


20/801

C++ Uvod 14

Jo jedan C++ program

// C++ sabiranje integera#include

int main() {

int integer1, integer2, sum;

cout > integer1;

cout > integer2;

sum = integer1 + integer2;

cout


21/801

C++ Uvod 15

Promenljive (varijable)

n Program koristi sledee promenljive:integer1, integer2, sum;

n Promenljive su samo imena za lokacije umemoriji.

n U C++ sve promenljive moraju imati tip (ovone zahtevaju svi jezici).

n U C++ sve promenljive moraju se prvodeklarisatida bi se mogle koristiti.


22/801

C++ Uvod 16

Promenljive ...

n U C++ deklariu se na sledei nain:tip ime_promenljive;

n tip govori kog tipa je promenljiva

n U C++ postoje sledei tipovi podataka:int char float double

n Moete kreirati i svoje tipove podataka!


23/801

C++ Uvod 17

Imena promenljivih

n Imena promenljivih u C++:q Slova, cifre i _ (underscore).

q Ime ne sme da pone cifrom.

q Case sensitive (razlikovanje malih i velikih slova)n VTS nije isto to i vts

n Proizvoljna duina imena, ali uzimamo da je

255 limit zbog nekih drugih implementacija.n Imena promenljivih koja su dobro odabrana

asociraju korisniku za ta se koriste!


24/801

C++ Uvod 18

Imena promenljivih

n Za imena promenljivih ne mogu se koristiti rezervisane rei

whilethrowshortlongexternconst

volatilethisreturnintenumclass

voidtemplateregisterinlineelsechar

virtualswitchpublicifdoublecatch

unsignedstructprotectedgotodocase

unionstaticprivatefrienddeletebreaktypedefsizeofoperatorfordefaultauto

trysignednewfloatcontinueasm


25/801

C++ Uvod 19

Primeri promenljivih

Varijabla

varijabla_2

2_varijabla

_varijablavarijabla

varijabla 3

new

private

// Vaea

// Vaea

// Nevaea, ne sme biti cifra na poetku

imena

// Vaea, sme biti _ na poetku imena

// Vaee ime, razlikuje se od Varijabla

// Nevaee ime, ne sme biti blanko

// Nevaee ime, rezervisana re

// Nevaee ime, rezervisana re


26/801

C++ Uvod 20

Tipovi promenljivih

n Integer celobrojni brojevi:

short godina=18; (zauzima 2 bajta) (signed)

int plata=22000; (zauzima 2 bajta) (signed)

long cena=420000; (zauzima 4 bajta) (signed)unsigned int vek=21; (moe primiti samo poz. vrednosti)


27/801

C++ Uvod 21

Tipovi promenljivih

n Realni brojevi:

float kamata=0.01; (zauzima 4 bajta)

double pi=3.141592654; (zauzima 8 bajtova)

long double rad=4.11E-3; (zauzima 10 bajtova)

n Char slova:char ch_1=A, ch_3= -42; (zauzima 1 bajt) (signed)

unsigned ch_2=2;


28/801

C++ Uvod 22

n Karakteri koji se ne tampaju:

`\n` // novi red `\10`'\r' // carriage return'\t' // horizontal tab `\9`

'\v' // vertical tab

'\b' // backspace

'\f' // formfeed


29/801

C++ Uvod 23

Literali (konstante)

n Literali su fiksne (stalne) vrednosti kojeprogram koristi.

n Neki primeri literala:22 3.14159 0x2A

false "Hi Dave" 'c'

n Mogue je inicijalizovati promenljivu takoto joj se pri deklaraciji dodelivrednost:

int foo = 17;

double PI = 3.14159;

char newline = '\n';


30/801

C++ Uvod 24

Izrazi

n C++ izrazi koriste se za izraavanjeizraunavanja.

n Izrazi ukljuuju operacije i operande na kojese operacija primenjuje.

n Operandi mogu biti promenljive, konstante ilipozivi funkcije.


31/801

C++ Uvod 25

Matematiki izrazi

n Matematiki izrazi nakon izraunavanjadobijaju numerike vrednosti.

n Neki primeri:1+2

(fahr - 32)*(5/9)

1*(2*(3*(4*5)))


32/801

C++ Uvod 26

Matematiki operatori

+ - * / %

n Postoje pravila i asocijativnost koji odreujuprioritet operatora i kontroliu kako e se

izrazi izraunati.n Kolika je vrednost sledeeg C++ izraza ?:

2 / 3 / 4 + 5

n Odgovor: bez poznavanja pravila teko jeodgovoriti.


33/801

C++ Uvod 27

Aritmetike operacije

113%3ostatak deljenja%4.59/2.0deljenje/

6.82*3.4mnoenje*

-0.023.98 - 4oduzimanje-

16.912 + 4.9sabiranje+rezultatprimerimeoperator

Ako su oba broja int:

9/2=4, a ne 4.5!

int x=100;

int y=80;

double rez=x/(double) y; // konverzija tipa 1.25


34/801

C++ Uvod 28

Pridruenost

n Pridruenost operatora kontrolie redosledizraunavanja izraza koji obuhvata isti operator,na primer:

3 / 4 / 5

n Pridruenost moe biti:q s leva na desno: prvo se primenjuje krajne levi

operator.q s desna na levo: prvo se primenjuje krajnje desni

operator.


35/801

C++ Uvod 29

Prioritet

n Prioritet odreuje redosled izvravanjaoperatora.q Vii prioritet znai da se operator primenjuje pre

operatora koji ima nii prioritet.n Operatori koji imaju isti prioritet mogu se javiti

u bilo kom redosledu, ali u C++ onaj koji jelevo prvi se izvrava.


36/801

C++ Uvod 30

C++ pravila za matematike operatore

Znajui pravila, koja je vrednost sledeih izraza?:odgovor je 52 / 3 / 4 + 5

(7*3/4-2)*5 odgovor je 15

nizaks leva na desno+ -

srednjis leva na desno* / %

visoks leva na desno()

prioritetpridruivanjeoperator


37/801

C++ Uvod 31

Relacioni operatori i operatori jednakosti

n Relacioni operatori i operatori jednakostikoriste se za poreenje vrednosti:

n Relacioni operatori:> vee od

>= vee ili jednako

< manje od


38/801

C++ Uvod 32

Relacioni operatori i operatori

jednakostin Relacioni operatori imaju nizak prioritet i

pridruuju se s leva na desno.

n Operatori jednakosti imaju nii prioritet odrelacionih i pridruuju se s leva na desno.

n Primeri:17 < x foo == 3.14

godine != 21 x+1 >= 4*y-z


39/801

C++ Uvod 33

Operatori

n Operator dodele vrednosti "=" koristi se zadodeljivanje vrednosti promenljivoj.

x = 13 - y;

n Dodela vrednosti ima veoma nizak prioritet ipridruuje se s desna u levo.

n Na primer, moe se ovako pisati:

x = y = z + 15;


40/801

C++ Uvod 34

Prioritet

najnii (poslednji se primenjuje)=

== !=

< >=

+ -

* / %

najvii (prvi se primenjuje)()PrioritetOperator


41/801

C++ Uvod 35

Primeri relacionih operatora

16.3>=5vee ili jednako>=

05>5vee od>

15


42/801

C++ Uvod 36

Jo jedan program#include

int main()

{

double fahr,celcius;

cout


43/801

C++ Uvod 37

const

n Pri deklarisanju promenljive moe se dodatimodifikator const, kako bi se kompajlerusignaliziralo da ta vrednost ne moe biti

promenjena:

const double factor = 5.0/9.0;

const double offset = 32.0;celcius = (fahr - offset)*factor;


44/801

C++ Uvod 38

ta se deava ako pokuamo da

promenimo const?n Kompajler signalizira ako se pokua

promeniti vrednost konstante:

const foo = 100;

foo = 21;

Error: l-value specifies const object


45/801

C++ Uvod 39

Zato koristiti const?

n const govori kompajleru da promenljiva nemoe da promeni svoju vrednost.

n Ve znate da promenljiva nikada ne treba dapromeni vrednost!

n Ali, prepustite posao kompajleru da vodirauna o tome da li je mogue promeniti

vrednost promenljive (Vi moda zaboraviteda ne treba da se menja).


46/801

C++ Uvod 40

Integer vs. floating point math

Matematika sa celobrojnim ili realnimbrojeviman Kako C++ zna da li da koristi matematike

operatore za celobrojne ili realne brojeve?

n Ako je jedan od operanada realan broj, tadase primenjuju operatori za realne brojeve(rezultat je realan broj).

n

Ako su oba operanda celobrojni, tada je irezultat ceo broj (i u sluaju deljenja).


47/801

C++ Uvod 41

Kviz-Matematiki operatori

Koje vrednosti e se ispisati?

const int pet = 5;

int i = 7;

float x = 7.0;

cout


48/801

C++ Uvod 42

Logiki operatori

n C++ ima 3 logika operatora za kombinovanjelogikih izraza. Rezultat logike operacije je 0 ili 1.

5


49/801

C++ Uvod 43

Dopunjena tabela prioriteta

||

&&

++ -- !

najnii (poslednji se primenjuje)=

== !=

< >=

+ -

* / %

najvii (prvi se primenjuje)()

PrioritetOperator


50/801

C++ Uvod 44

&& operator

n &&je logiki operator, tako da je vrednostizraza true ili false.

( uslov1 && uslov2 )

taan je ako su oba i uslov1 i uslov2 tana.


51/801

C++ Uvod 45

&& primer

ocena = 'A';

granica = 90;

while ((bodovi


52/801

C++ Uvod 46

|| operator

n ||je logiki operator, tako da je vrednostizraza true ili false.

( uslov1 || uslov2 )

ako je ili uslov1 ili uslov2 taan.


53/801

C++ Uvod 47

|| primer

if ((test1==0) || (test2==0))

cout


54/801

C++ Uvod 48

! operator

n ! je unaran logiki operatorq unaran znai da ima samo jedan operand.

n ! negira svoj operand.

n ! oznaava "ne".

(! uslov)

je taan samo kada je uslovnetaan


55/801

C++ Uvod 49

! primer

bool gotovo = false;

int i=1;

while (! gotovo) {

cout


56/801

C++ Uvod 50

Kviz-logiki operatori

!20

10&&5

10||5.5

10&&0

ta je rezultat sledeih logikih operacija?

// daje 0

// daje 1// daje 1

// daje 0


57/801

C++ Uvod 51

Bit operatori

n C++ ima est operatora koji omoguavaju rad sapojedinanim bitovima.

ekskluzivno ILIx^y

rotiranje udesnox>>2

rotiranje ulevox


58/801

C++ Uvod 52

Operatori inkrementiranja i

dekrementiranja

k--+10 //daje 15auto dekrement (postfix)--

--k+10 //daje 14auto dekrement (prefix)--

k+++10 //daje 15auto inkrement (postfix)++

++k+10 //daje 16auto inkrement (prefix)++

primerimeoperatorint k=5

Auto inkrement (++) i auto dekrement (--) operatoriomoguavaju zgodan nain da se doda ili oduzme 1numerikoj promenljivoj.


59/801

C++ Uvod 53

Operatori dodele vrednosti

n = n>>4n>>=4>>=

n = n


60/801

C++ Uvod 54

Operatori dodele vrednosti

int m,n,p;

m=n=p=100; // m=(n=(p=100));

m=(n=p=100)+2; // m=(n=(p=100))+2;

m+=n=p=10; // m=m+(n=p=10);


61/801

C++ Uvod 55

Uslovni operator

operand1 ? operand2 : operand3

n Prvo se izraunava operand1 i tretira se kaologiki uslov. Ako je rezultat razliit od nuleonda se izraunava operand2 i to je krajnirezultat. U suprotnom, izraunava seoperand3 i to je krajnji rezultat.


62/801

C++ Uvod 56

Uslovni operator - primer

int m=1, n=2;

int min=(m


63/801

C++ Uvod 57

Prosta tip konverzija

(int) 3.14 // konvertuje 3.14 u inti daje 3

(long) 3.14 // konvertuje 3.14 u longi daje 3L

(double) 2 // konvertuje 2 u double i daje 2.0

(char) 122 // konvertuje 122 u chariji je kod 122

(unsigned short) 3.14 // daje 3 kao unsigned short

Primer:

double d=1; // d=1.0

int i=10.5; // i=10

i=i+d; // i=int(double(i)+d)


64/801

C++ Uvod 58

Tabela prioriteta


65/801

C++ Uvod 59

Kontrolne strukture

n Ukoliko se ne desi neto specijalno, programse redom izvrava, liniju po liniju kako jenapisan kod.

n Ako elimo da promenimo takav redosledizvravanja, moramo koristiti kontrolnestrukture.

n

Kontrolne strukture obezbeuju dve osnovnefunkcije: selekciju i ponavljanje.


66/801

C++ Uvod 60

Selekcija

n Selekcione kontrolne strukture omoguavajuizbor izmeu nekoliko pravaca akcije.

n Mora postojati uslov

akcija deava ili ne.n C++ ima nekoliko selekcionih kontrolnih

struktura:

if if/else switch


67/801

C++ Uvod 61

Kontrolne strukture ponavljanja-

Brojain Brojai omoguavaju da se ponovi niz akcija

(naredbi).

n C++ podrava nekoliko brojaa:

while for do/while


68/801

C++ Uvod 62

if

n if kontrolna struktura omoguava da seodreena akcija (niz naredbi) preduzmesamo ako je uslov ispunjen (taan):

if (uslov)

akcija;


69/801

C++ Uvod 63

Uslovi

n uslovkoji se javlja u naredbi if (kao i udrugim kontrolnim strukturama) je Booleantipa - ili je taan (true) ili netaan (false).

n U C++:q vrednost 0 je false (netano)

q sve ostale vrednosti su true (tano)


70/801

C++ Uvod 64

if primer

if (1)

cout


71/801

C++ Uvod 65

Relacioni operatori i operatori

jednakosti i uslovin Uobiajeno je da se uslov formira korienjem

C++ relacionih operatora i operatora

jednakosti.n Ovi operatori imaju vrednost true (1) i false

(0).n Tako, izraz x==x ima vrednost true.

a 7


72/801

C++ Uvod 66

jo if-ova

if (foo)cout =90)

lettergrade = 'A';

if (lettergrade == 'F')

cout


73/801

C++ Uvod 67

este greke

n Vrlo lako moe se pomeati operator dodelevrednosti "=" sa operatorom jednakosti "==".

n ta nije dobro u sledeem primeru:

if (bodovi=100)

cout


74/801

C++ Uvod 68

Sloenije naredben Unutar jednog if-a moe se nalaziti jedna

naredba ili sloeniji izraz.

n Sloeniji izraz poinje sa "{", i zavrava sesa "}" i sadri niz naredbi (ili kontrolnih

struktura).if (bodovi>=90) {

cout


75/801

C++ Uvod 69

Koja re o stilu

n C++ ne vodi rauna o praznim mestima(ukljuujui nove redove), tako da moetekod urediti na mnoge naine.

n Postoji nekoliko uobiajenih naina kojih setreba pridravati.

n Vano je da je kod jednostavan za

razumevanje i da se lako moe menjati!


76/801

C++ Uvod 70

Neki uobiajeni naini

if (foo>10) {

x=y+100;

cout 10) {

x=y+100;

cout 10)

{

x=y+100;cout 10)

{

x=y+100;

cout 10){x=y+100;cout


77/801

C++ Uvod 71

if else kontrolna struktura

n if else kontrolna struktura omoguava daspecificirate alternativnu akciju:

if ( uslov)

dejstvo ako je tano

else

dejstvo ako je netano


78/801

C++ Uvod 72

if else primer

if (bodovi >= 90)

ocena = 'A';

else

ocena = 'F';


79/801

C++ Uvod 73

Jo jedan primer

if (bodovi>= 99)

ocena = 'A';

else if (bodovi >= 98)

ocena = 'B';


ocena = 'C';


ocena = 'D';else

ocena = 'F';


80/801

C++ Uvod 74

Switch

n Kontrolna struktura switch omoguava izbor izmeu nekolikomogunosti u zavisnosti od vrednosti izraza. Opti oblik naredbeswitch:

switch (izraz) {

case konstanta1:naredbe;

case konstanta2:

naredbe;

Default:naredbe;

}

Opciono, izvrava se ako nijedan od prethodnih izraza neodgovara.

Nakon svakog case-amoe da sledi nijedna,

jedna ili vie naredbi.


81/801

C++ Uvod 75

Switch - primer

switch (operator) {case +: rezultat=operand1+operand2;

break;case -: rezultat=operand1-operand2;

break;case *: rezultat=operand1*operand2;

break;case /: rezultat=operand1/operand2;

break;

default: cout


82/801

C++ Uvod 76

while kontrolna struktura

n while kontrolna struktura omoguavaponavljanje ista naredba (ili skup

naredbi) ponavlja se dok je uslov netaan.

while (uslov)

do neto;

Ovosezo

ve

telopetlje"


83/801

C++ Uvod 77

while opasnosti

n Unutar tela petlje mora doi do promeneneega to utie na uslov condition!

n ako to nije ispunjeno petlja se nikad neokonava (beskonana petlja).q petlja se nikad ne zavrava

n petlja se nikad ne zavravaq

petlja se nikad ne zavrava petlja se nikad ne zavrava.


84/801

C++ Uvod 78

while primeri=1; n=5;sum=0;while (i


85/801

C++ Uvod 79

while primer

ocena = 'A';

granica = 90;

while (bodovi < granica) {

ocena = ocena + 1;granica= granica- 10;

}

if (ocena > 'F')

ocena = 'F';


86/801

C++ Uvod 80

while modifikovan primer

ocena = 'A';

granica = 90;

while (bodovi < granica) {

ocena++;granica -= 10;

}

if (ocena > 'F')

ocena = 'F';


87/801

C++ Uvod 81

do while

n Kontrolna struktura do while takoeomoguava ponavljanje, ovoga puta uslov senalazi na dnu petlje.q telo petlje izvrava se najmanje jednom

do

neto;

while ( uslov);


88/801

C++ Uvod 82

do primer

i=1;

do

cout


89/801

C++ Uvod 83

for petlja

n for kontrolna struktura najee se koristi zapetlje koje ukljuuju brojanje.

n Bilo koja for petlja moe se pisati kao

while (i bilo koji while kao for).

for (inicijalizacija; uslov; azuriranje)

radinesto;

f (i i ij li ij l i j )


90/801

C++ Uvod 84

for (inicijalizacija; uslov; azuriranje)

n inicijalizacija je naredba koja se izvrava napoetku petlje (i nikada vie).

n telo petlje izvrava se sve dok je uslov

ispunjen.n auriranje se izvrava svaki put kada se

petlja izvri (i pre nego se uslov proveri).


91/801

C++ Uvod 85

for primer

for (i=1; i


92/801

C++ Uvod 86

for (ocena = 'A', granica = 90;

bodovi < granica; ocena++;)

granica -= 10;

if (ocena > 'F')

ocena = 'F';

uslov

Jo jedna for petlja

inicijalizacija

auriranje


93/801

C++ Uvod 87

Primer provere parnosti

for (i=1; i


94/801

C++ Uvod 88

Jo o for petlji

n Inicijalizacija, uslov ili naredba auriranjamogu ostati prazne.

n Ako se uslov izostavi, petlja se nikad nezavrava!

for (i=0; ;i++)

cout


95/801

C++ Uvod 89

Jo o for petlji

n Izostavljanjem svih izraza dobija se beskonanapetlja. Kod ovakve petlje pretpostavlja se da je uslovuvek ispunjen.

for(; ;) // beskonacna petlja

nesto;

n Izostavljanjem inicijalizacije i auriranja dobija se forpetlja identina while petlji:

for(; i!=0;) // ekviv.sa: while (i!=0)

nesto; // nesto;

l


96/801

C++ Uvod 90

Jo o for petlji

for (i=0, j=0; i+j


97/801

C++ Uvod 91

Mozgalica_1

for ( int broj= 0; broj < 5; broj ++ ){

cout


98/801

C++ Uvod 92

Mozgalica_2

for ( int broj= 0; broj!= 5; broj ++ ){

cout


99/801

C++ Uvod 93

Mozgalica_3

beng = 5; boom=0;

while (beng > 0){

boom += beng ;

beng-- ;

}

cout


100/801

C++ Uvod 94

Mozgalica_4

boom=0; beng=0;

while (beng > 0)

{

boom += beng ;

beng-- ;

}

cout


101/801

C++ Uvod 95

Mozgalica_5

zbir = 0 ;

broj = 5;

while (broj > 0){

zbir += broj ;

broj++;

}cout


102/801

C++ Uvod 96

Proveravanje ulaza_1

float ocena=0,maxOcena=0

cout>ocena;

while(ocenamaxOcena)

{

cout


103/801

C++ Uvod 97

Proveravanje ulaza_2

cout odgovor;

while((odgovor!=D)&&(odgovor!=d)&&(odgovor

!=N)&&(odgovor!=n)){

cout > odgovor;

}Petlja se ponavlja dok kao odgovor ne dobijemoD, d, N ili n!


104/801

C++ Uvod 98

Detaljna analiza jednog zadatka

n Prvi zadatakn Napisati program u C++ koji ita karaktere unete sa

tastature, sve dok se ne pritisne Enter. Programtreba da prebroji sledee:q Koliko ima velikih slovaq Koliko ima malih slovaq Koliko ima cifaraq Koliko ima ostalih karaktera (koji nisu slova i cifre)q Ukupan broj karaktera


105/801

C++ Uvod 99

Analiza

itanje karaktera dok se ne pritisne Enter.

==> ciklus, testiranje koda za Enter

1. Broj velikih slova ==> brojanje karaktera od A do Z2. Broj malih slova ==> brojanje karaktera od a do z

3. Broj cifara ==> brojanje karaktera od 0 do 9

4. Broj ostalih karaktera ==>

sabiramo sve ono to nismo obuhvatili takama od 1 do 35. Ukupan broj karaktera ==>

sabiramo sve prethodno


106/801

C++ Uvod 100

Planiranje

Inicijalizacija brojaaitanje jednog karaktera (ch)Dok (while) nije Enter radi

inkrementiraj (dodaj 1) Ukupan broj

Ako je (if) ch veliko slovo, tada uveaj broj velikih slova za 1else ifch malo slovo, tada uveaj broj malih slova za 1else ifch cifra, tada uveaj broj cifara za 1else uveaj broj ostalih za 1proitaj karakter

while krajIspii rezultate

Kostur programa


107/801

C++ Uvod 101

Kostur programa

#include // Ime: Darko Popovic

// Grupa: 1G23

// Projekat: Prvi zadatak

// Datum: 13.10.2005.

//// Ovaj program sa standardnog ulaza cita karaktere

// i prebrojava velika slova, mala slova, brojeve,

// ostale karaktere i ukupan broj karaktera.

int main()

{return 0;

}

Deklarisanje promenljivih


108/801

C++ Uvod 102

Deklarisanje promenljivih

char ch;

int Ukupno = 0;

int VelikaSlova = 0;

int MalaSlova = 0;

int Brojevi = 0;

int Ostalo = 0;

S k lj


109/801

C++ Uvod 103

Struktura petlje

cout > ch;

while ( ch != \n )

{Ukupno++;

:

cin >> ch;

}

Proveravanje karaktera


110/801

C++ Uvod 104

Proveravanje karaktera

if (ch >= A && ch = a && ch = 0 && ch


111/801

C++ Uvod 105

Petlja

cout


112/801

C++ Uvod 106

Prikazivanje rezultata

cout


113/801

C++ Funkcije 1

C++ Funkcije

Opseg promenljive

Memorijska oblast

Rekurzija

C++ funkcije


114/801

C++ Funkcije 2

C++ funkcije

n U drugim jezicima zovu se potprogrami

(subroutines) ili procedure (procedures).

n Sve C++ funkcije moraju da imaju tip (type).

q Ako nije potrebno da funkcija vrati neku vrednosttada funkcija moe da bude tipa void (prazan,nevaei).

C++ funkcije


115/801

C++ Funkcije 3

C++ funkcije

n C++ funkcija ima listuparametara.

q svaki parametar ima svoj tip.

q Moe da bude funkcija bez parametara.

Model funkcije


116/801

C++ Funkcije 4

Model funkcije

int add2ints(int a, int b){

return(a+b);

}

Vraeni tip

Ime funkcije parametri

Telo funkcije

Korienje funkcija


117/801

C++ Funkcije 5

Korienje funkcija

biblioteka matematikih funkcija(Math Library functions)

n C++ sadri biblioteku (library) matematikih

funkcija koje mogu da se koriste.n Morate da znate kako da pozovete (call) ove

funkcije da bi ste mogli da ih koristite.

n Morate da znate koju vrednost vraaju.

Matematike funkcije math


118/801

C++ Funkcije 6

Matematike funkcije - math

abs Return absolute value of integerparameter

acos Calculate arccosineasin Calculate arcsine

atan Calculate arctangent

atan2 Calculate arctangent, 2 parameters

atofConvert string to double

ceil Return the smallest integer that isgreater or equal to x

cos Calculate cosine

cosh Calculate hyperbolic cosine

exp Calculate exponential

fabs Return absolute value of floating-point

floorRound down valuefmod Return remainder of floating pointdivision

frexp Get mantissa and exponent offloating-point value

labs Return absolute value of long integerparameter

ldexp Get floating-point value frommantissa and exponent

log Calculate natural logarithm

log10 Calculate logarithm base 10modfSplit floating-point value into

fractional and integer partspow Calculate numeric power

sin Calculate sine

sinh Calculate hyperbolic sine

sqrt Calculate square root

tan Calculate tangent

tanh Calculate hyperbolic tangent

double sqrt( double )


119/801

C++ Funkcije 7

double sqrt( double )

n Kada pozivamo funkciju sqrt (squareroot-kvadratni koren), moramo dadefiniemo da je tipa double.

n Vrednost koju vraa funkcija sqrt takoe jetipa double.

x = sqrt(y);

x = sqrt(100);

x = sqrt(y);


120/801

C++ Funkcije 8

x sqrt(y);

n yje argument funkcije.

n C++ funkcija ne moe da promeni vrednostargumenta!

n Ako je y imao vrednost 100 pre pozivafunkcije sqrt, vrednost 100 e zadrati inakon poziva funkcije sqrt.

Ispisivanje tabele kvadratnih korena


121/801

C++ Funkcije 9

Ispisivanje tabele kvadratnih korena

brojeva od 1 do 10int i;

for (i=1;i


122/801

C++ Funkcije 10

n Kako kompajler zna za funkciju sqrt ?

n Vi morate da mu kaete na sledei nain:

#include

#include

Pisanje funkcije


123/801

C++ Funkcije 11

Pisanje funkcije

n Na vama je da odluite kako e funkcijaizgledati:

q Povratni tip - return type

q Ime - nameq Tipovi parametara (broj parametara)-types of

parameters

n Na vama je da napiete telo funkcije - kod.

Parametri funkcije


124/801

C++ Funkcije 12

Parametri funkcije

n Parametri su lokalne promenljive unutar tela

funkcije.

q Kada se pozove funkcija promenljive se prenose

po vrednostiq Funkcija uzima kopiju predatih vrednosti

Primer funkcije


125/801

C++ Funkcije 13

Primer funkcije

int zbir2broja( int prvibr, int drugibr ){int sum;

sum = prvibr + drugibr;

prvibr = 0;drugibr = 0;

return(sum);}

Testiranje zbir2broja


126/801

C++ Funkcije 14

Testiranje zbir2brojaint main(void) {

int y,a,b;

cout


127/801

C++ Funkcije 15

ta se ovde deava?

int zbir2broja(int a, int b){

a=a+b;

return(a);

}

int a,b,y;

y = zbir2broja(a,b);

Lokalne promenljive


128/801

C++ Funkcije 16

Lokalne promenljive

n Parametri i promenljive deklarisani unutar

definisanja funkcije su lokalni.

n Postoje samo unutar tela funkcije.

n Promenljive vie ne postoje kada funkcijavrati vrednost!

Blok promenljive


129/801

C++ Funkcije 17

Blok promenljive

n Moete deklarisati promenljive koje postojesamo unutar tela sloenog izraza(blok):

{

int foo;

}

Globalne promenljive


130/801

C++ Funkcije 18

Globalne promenljive

n Mogue je definisati promenljive vandefinisanja bilo koje funkcije ovo su

globalne promenljive.

n Svaka funkcija moe da pristupi/promeniglobalne promenljive.

n Primer: flag koji ukazuje da li je potrebno

tampati informaciju o debugging-u.

Opseg promenljive


131/801

C++ Funkcije 19

Opseg promenljive

n Opseg promenljive je deo programa unutarkoga promenljiva ima znaenje (gde postoji).

n Globalna promenljiva ima globalan

(neogranien) opseg.n Opseg delovanja lokalne promenljive ogranien

je na funkciju koja deklarie promenljivu.

n Opseg blok promenljive ogranien je blokom

unutar koga je promenljiva deklarisana.

Blok opseg


132/801

C++ Funkcije 20

Blok opseg

int main(void) {int y;

{

int a = y;cout


133/801

C++ Funkcije 21

Gneenje

n U C++:

q Nema gneenja definicije funkcije.n Nije potrebno da znate ko poziva funkciju da bi znali

opseg vaenja njenih promenljivih!

q Gneenje opsega vaenja promenljive unutarblokova.

Ugneeni blokovi


134/801

C++ Funkcije 22

gvoid foo(void) {

for (int j=0;j


135/801

C++ Funkcije 23

e o js a ob ast Sto age C assn

Svaka promenljiva imastorage class.q Odreuje period tokom koga promenljiva

postoji u memoriji.

q Neke promenljive stvaraju se samo jednom.

n

Globalne promenljive stvaraju se samo jednom.q Pojedine promenljive stvaraju se vie puta

n Lokalne promenljive stvaraju se svaki put kada se

funkcija pozove.

Memorijska oblast


136/801

C++ Funkcije 24

j

n auto ovaj specifikator je skoro uveksuvian i oznaava da je ivotni vekdeklarisanog objekta automatski.

n register oznaava zahtev prevodiocu da

deklarisani objekat smesti u neki od registaraprocesora. Ovaj zahtev ne mora da budeprihvaen.

n static moe da se primenjuje samo na

imena objekata, funkcija i anonimnih unija.n extern globalna promenljiva deklarisana

negde drugde.

Specificiranje memorijske oblasti


137/801

C++ Funkcije 25

p j j

auto int j;

register int i_need_to_be_fast;

static char remember_me;

extern double a_global;

Praktina upotreba memorijske oblasti


138/801

C++ Funkcije 26

p j

n Lokalne promenljive su po default-u auto.

n Globalne promenljive su static podefault-u.

n Deklarisanjem lokalne promenljive kaostatic znai da e se zapamtiti njena zadnjavrednost (ne unitava se i ponovo stvara svaki

put kada se ue u njenu oblast delovanja).

static primer


139/801

C++ Funkcije 27

p

int countcalls(void) {

static int count = 0;

count++;

return(count);

}

cout


140/801

C++ Funkcije 28

p g j

n Oblast vaenja (scope) nekog imena u programu jeonaj deo teksta program u kome se to ime moekoristiti.

n Lokalna imena su imena deklarisana unutar bloka

(sloene naredbe), ukljuujui i krajnji spoljanji blokte funkcije, ili kao formalni argument funkcije.

n Lokalna imena mogu se koristiti samo u bloku u

kome su deklarisana, kao i u blokovima koji su

ugneeni unutar tog bloka, poev od mesta svojedeklaracije.

Lokalna imena - primer


141/801

C++ Funkcije 29

p

void f (int i) { // i je lokalno ime;

int j,k; // j,k su lokalna imena;

//

{ // ugneeni blok;

char c; // c je lokalno ime u ugneenom bloku;

// ovde su vidljivi i,j,k,c;

}

// ovde c vie ne postoji, vidljivi su i,j,k;

}// ovde i,j,k vie ne postoje;

Globalna imena


142/801

C++ Funkcije 30

n Oblast vaenja fajla imaju sva imenadeklarisana izvan svih blokova (ukljuujui ispoljanje blokove tela funkcije) i izvan svih

deklaracija klasa. Ova imena se nazivajuglobalnim.

n Oblast vaenja globalnog imena je poev odmesta deklaracije pa sve do kraja fajla u

kome se nalazi deklaracija.

Globalno ime - primer


143/801

C++ Funkcije 31

p

// ovo se nalazi u nekom programskom fajlu:

int x; // globalni x;

void f () {

int x; // lokalni x, sakriva globalni x;

x=1; // pristup lokalnom x;

{

int x; // lokalni x, sakriva prethodni;

x=2; // pristup drugom lokalnom x;

}

x=3; // pristup prvom lokalnom x;

}

int *pi=&x; // uzima se adresa globalnog x;

Operator : : - pristup globalnom


144/801

C++ Funkcije 32

p p p gimenu

n Globalnom imenu se moe pristupiti iako je sakrivenonekim lokalnim imenom, navoenjem operatora : : ispredimena:

int x; // globalni x;

void f() {

int x=0; // lokalni x;

x=1; // pristup lokalnom x;

:: x=2; // pristup globalnom x;

}

Specifikator register


145/801

C++ Funkcije 33

n Oznaava zahtev prevodiocu da deklarisaniobjekat smesti u neki od registara. Zahtev ne

mora da bude prihvaen, pa programer ne

moe da primetiti nikakvu razliku izmeuobjekta koji je deklarisan sa i bez ovogspecifikatora.

for (register int i=0; i


146/801Opseg vaenja funkcija


147/801

C++ Funkcije 35

n U C++ govorimo o opsegu vaenja identifikatora(ime).

q moe da bude funkcija ili promenljiva (ili klasa).

n Imena funkcija imaju oblast vaenja fajla -file scopeq sve to sledi nakon definisanja funkcije u istom fajlu moe

koristiti funkciju.

n Ponekad ovo nije pogodno

q elimo da pozovemo funkciju sa vrha fajla a da je

definiemo na kraju fajla.

Prototip funkcije - Function


148/801

C++ Funkcije 36

Prototypes

n Prototip funkcije moe se korisiti kako bi sekompajleru reklo kako funkcija izgleda.

q Na taj nain funkcija moe da se pozove iakokompaler jo nije video definiciju funkcije.

n Prototip funkcije specificira ime funkcije,

specifikator tipa i tip parametara.

Primer prototipa funkcije


149/801

C++ Funkcije 37

double sqrt( double);

int add2nums( int, int);

int counter(void);

Primena prototipa


150/801

C++ Funkcije 38

int counter(void);

int main(void)

{

cout


151/801

C++ Funkcije 39

n Funkcija moe da poziva sama sebe! Ovo sezove rekurzija.

n Rekurzija je veoma korisna nekokomplikovano izraunavanje esto se moevrlo jednostavno izraziti rekurzijom.

Izraunavanje faktorijela


152/801

C++ Funkcije 40

int factorial( int x )

{

if (x == 1)

return(1);

elsereturn(x * factorial(x-1));

}

Koncipiranje rekurzivne funkcije


153/801

C++ Funkcije 41

n Definisanje osnovnog sluaja:q Situacija kada funkcija ne poziva sama sebe.

n Definisanje rekurzivnog koraka:

q Raunanje vraene vrednosti uz pomo samefunkcije.

Osnovni sluaj rekurzije


154/801

C++ Funkcije 42

n Osnovni sluaj odgovara sluaju u komeznate odgovor (funkcija odmah vraavrednost), ili moe jednostavno da se

izrauna odgovor.n Ako nemate osnovni sluaj ne moete koristiti

rekurziju!

Korak rekurzije


155/801

C++ Funkcije 43

n Primena poziva rekurzije da se rei

podproblem.

q Parametri moraju biti razliiti (ili nas poziv

rekurzije nee pribliiti reenju).q Generalno, potrebno je da uradite jo neto pored

poziva rekurzije.

Izraunavanje povrine kvadratai k ij


156/801

C++ Funkcije 44

primenom rekurzijen Napisati rekurzivnu C++ funkciju koja

izraunava povrinu kvadrata dimenzijanxn.

n

nOsnovni sluaj:

n=1 area=1

Rekurzivni korak:

area = n+n-1+area(n-1)

Rekurzivna funkcija za raunanje


157/801

C++ Funkcije 45

povrine kvadrata

int area( int n)

{

if (n == 1)

return(1);

else

return( n + n - 1 + area(n-1) );

}

Prenos po vrednosti vs.


158/801

C++ Funkcije 46

prenos po referenci

n Do sada smo radili sa funkcijama koje

uzimaju kopiju onoga to im se prosleuje.q Ovo je prenos po vrednosti.

n Moemo definisati i funkcije koje predajureferencu promenljivoj.

q Ovo je prenos po referenci, funkcija moe direktnoda promeni promenljive pozivaa.

Reference


159/801

C++ Funkcije 47

n Referenca mora da se inicijalizuje da upuujena drugu promenljivu.

n Pristup do objekta preko reference je

posredan, ali ne zahteva poseban operator ime reference je sinonim za ime objekta na

koji upuuje.

n Referenca se deklarie sa znakom &.

Deklarisanje reference


160/801

C++ Funkcije 48

n Da bi se deklarisala referenca ispred imena

promenljive mora da stoji &:

int &foo;double &blah;

char &c;

Reference primer


161/801

C++ Funkcije 49

int count;

int &blah = count;

// blah je ista promenljva kao count

count = 1;

cout


162/801

C++ Funkcije 50

int i=1; // celobrojni objekat i;int &j=i; // j je referenca tipa int&,

// upuuje na i;

i=3; // menja se i;j=5; // opet se menja i, jer je

// operacija nad j u stvari

// operacija nad i;int *p=&j; // &j je isto to i &i, jer je

// operacija nad j u stvari

// operacija nad i;

j+=1; // isto to i: i+=1;int k=j; // posredan pristup do i preko

// reference;int m=*p; // posredan pristup do i preko

// pokazivaa;

Reference kao parametri funkcije


163/801

C++ Funkcije 51

n Moe se deklarisati referenca kao parametar funkcije:

void f( int i, int &j) // i se prenosi po vrednosti,

{ // j po referenci;

i++; // stvarni argument se nee promeniti;

j++; // stvarni argument e se promeniti;

}

void main () {

int si=0, sj=0;

f(si,sj);// ovde e si biti jednako 0, a sj jednako 1;

}

q Svaka promena formalnog argumenta reflektovae se na original, stvarniargument.


164/801

C++ Funkcije 52

n Referenca se prilikom svoje inicijalizacijevrsto vezuje za objekat kojim seinicijalizuje.

n Ova veza se vie nikako ne moe raskinuti,to znai da referenca, do kraja svogivotnog veka, upuuje na jedan isti objekat.

n Svako navoenje neke reference uprogramu, posle trenutka njene inicijalizacije,predstavlja posredan pristup doreferenciranog objekta.

Koristan primer za reference


165/801

C++ Funkcije 53

void swap( int &x, int &y) {

int tmp;

tmp = x;

x = y;y = tmp;

}

Simbolike konstante


166/801

C++ Funkcije 54

n Ako ispred imena promenljive stoji rezervisana re const, tadapromenljiva postaje read-only, tj. simbolika konstanta.

n Pri definisanju konstante mora joj se dodeliti neka vrednost:

const int maxSize=128;

const double pi=3.141592654;

n Jednom kada se definie, vrednost konstante ne moe sepromeniti!

maxSize=256; // greka!

n Ukoliko se ne specificira tip konstante, podrazumeva se da jeinteger.

const maxSize=128; //maxSize je tipa int

Nabrajanje - enumeration


167/801

C++ Funkcije 55

n Nabrajanje predstavlja konani skupdiskretnih vrednosti konstanti tipanabrajanja.

n Objekti tipa nabrajanja mogu se konvertovatiu int, ali ne i obratno.

n Konstante tipa nabrajanja imaju celobrojnevrednosti od 0 pa navie. Svaka sledeakonstanta ima za jedan veu vrednost odprethodne, osim ako joj nije eksplicitnododeljena vrednost u deklaraciji nabrajanja.

Nabrajanje - primer


168/801

C++ Funkcije 56

enum colors { black, // vrednost 0

red, // vrednost 1

green, // vrednost 2

blue=4, // vrednost 4

violet, // vrednost 5

white=7}; // vrednost 7

int i=white+1; // i ima vrednost 8

enum Bool { false,true}; // logike vrednosti

colors c=8;

Greka! Nabrajanje predstavlja poseban tip, ne moe sepromenljivoj tipa nabrajanja direktno dati vrednost drugogcelobrojnog tipa.

Inline funkcija


169/801

C++ Funkcije 57

n Funkcije se mogu deklarisati tako da se zahtevanjihovo neposredno ugraivanje u kod na mestupoziva inline .

n Zahtev za neposredno ugraivanje u kod prevodilac

ne mora da ispuni, ali to nema nikakvog uticaja nasemantiku programa.

n Obino se definiu u fajlovima zaglavljima.inline Abs (int n)

{

return n>0 ? n:-n

}

Podrazumevani argumenti


170/801

C++ Funkcije 58

n Funkcija se moe deklarisati tako da se nekiargumenti u pozivu te funkcije mogu

izostaviti. Tada izostavljeni argumenti imaju

podrazumevane (default) vrednosti.n Podrazumevane vrednosti se u deklaraciji

funkcije navode iza deklaratora argumenta,

navoenjem izraza iza znaka =.

Podrazumevani argumenti - primer


171/801

C++ Funkcije 59

void f (int, int=3, int=0)

n Funkcija f moe se pozvati sa jednim, dva ilitri stvarna argumenta.

n U telu funkcije, formalni argument za koji jeizostavljen stvarni argument imaepodrazumevanu vrednost navedenu u

deklaraciji formalnog argumenta.

Podrazumevani argumenti - primer


172/801

C++ Funkcije 60

void f (int, int=3, int=0)

f(1); // 2. i 3. argument imaju podrazumevane vrednosti,

// znai isto to i f(1,3,0)

f(2,4); // 3. argument ima podrazumevanu vrednost,

// znai isto to i f(2,4,0)f(3,7,5);

n Ako neki argument funkcije ima podrazumevanu vrednost, onda i svi

argumenti iza njega moraju imati podrazumevanu vrednost.

void f(int, int=3, int) //greka!!


173/801

Strukturirani di zajn 1

Strukturirani dizajn(Structured Design)

O emu emo priati...


174/801


n Razmotriemo zato je vano da se programstrukturira.

n ta je top-down metod u strukturnomprogramiranju.

n Strukturni dijagrami koriste se za prikazivanjestrukturiranih programa.

Strukturirano programiranje, emu to?


175/801


1. Program za reavanje sloenog problemaneminovno e biti znatno veih dimenzija i znatnosloeniji nego jednostavni programi sa kojimasmo se do sada susretali.

2. U takvom sluaju vrlo je vano da se izvristrukturiranje kako bi se program lake razumeo.To se radi podelom programa na manje logikeceline.

3. Veliki i sloen problem izgledae manje sloenako moemo da ga sagledamo iz manjih delovakoji se meusobno uklapaju da formiraju celinu, tj.

ako moemo da vidimo nain na koji jestrukturiran.

Strukturirano programiranje, emu to?


176/801


4. Ako moete da vidite kako su manjekomponente povezane u celinu, tada je znatno

jednostavnije da se prati logika programa.5. Ako moete da vidite kako se manje

komponente uklapaju i ako moete da pratite

logiku programa, tada e vam biti znatno lake(ili nekom drugom programeru) da izmeniteprogram ili da otkrijete greke (debug).

6. Ako su programi laki za razumevanje, izmenuili otkrivanje greaka tada tedite vreme i novac

za odravanje programa.

Top down pristup


177/801


Metod koji se koristi za dizajniranje strukturiranogprograma.Koraci su sledei:1. Razmotriti problem koji treba da se rei i pristupiti

njegovom reavanju kao reavanju jednoggeneralnog problema.

2. Razloiti glavni zadatak na vei broj manjihzadataka

3. Nastaviti razlaganje svakog od ovih manjih

zadataka sve dok oni ne postanu dovoljno mali zavas da moete da sagledate njihovo reenje (unaem sluaju kodirano u C++).

Primer: pretpostavimo da treba napisati program koji e izraunatikonanu ocenu studenta koju ine ocena na kolokvijumu, ispitu i ocenaza projekat.


178/801


Glavni zadatak:

1. Izraunavnje konane ocenePodzadatak prvog nivoa:

1.1 Uitavanje ocena studenata za projekat i kolokvijumPodzadatak drugog nivoa:

1.1.1 Uitavanje ocene za projekat

1.1.2 Uitavanje ocene za kolokvijum1.2 Uitavanje ocene sa ispita1.3 Sabiranje ocene za projekat, kolokvijum i ispit i davanjekonane ocene

1.3.1 Sabiranje ocene projekta, kolokvijuma i ispita1.3.2 Dodeljivanje konane ocene

1.4 Ispisivanje ocena

Redosled izvravanja zadataka


179/801


n Redosled kojim e zadaci biti izvreni.

1, 1.1, 1.1.1, 1.1.2, 1.2, 1.3, 1.3.1, 1.3.2, 1.4

Strukturni dijagrami


180/801


Strukturni dijagrami omoguavaju nam dailustrujemo strukturni dizajn. Oni pokazuju:

1. Zadaci formiraju hijerarhijsku strukturu uformi drveta.

2. Kako su pojedine komponente meusobnopovezane.

3. Kako se podaci prenose od jedne

komponente do druge.

Strukturni dijagram za na primer


181/801


Izraunavanje konane ocene

Uitavanje ocene

za kolokvijum iprojekat

Uitavanjeocena sa ispita Sabiranje ocenai konvertovanje Ispis ocena

Uitavanje ocenaza kolokvijum

Uitavanje ocenaza projekat

Sabiranje ocena Konvertovanjeocena

1

1.1 1.2 1.3 1.4

1.1.1 1.1.2 1.3.1 1.3.2

kolOcenaprojOcena

kolOcena projOcena

oceneoceneispitOcena

a

a

bb

ocene

a kolOcena, projOcena, ispitOcena b - krajOcena

Strukturni dijagram


182/801


U hijerarhiji prikazanoj na dijagramun Glavni zadatak bie glavni program (main

funkcija u kodu).

n Podzadaci prvog nivoa bie potprogrami (ilifunkcije vie o ovome kasnije).

n Podazadaci drugog nivoa bie takoepotprogrami (ili ugnedene funkcije).

Praenje putanje izvravanja zadataka


183/801


n Kako bi pratili redosled kojim se zadaciizvravaju pratite putanju izvravanju kojaje na strukturnom dijagramu predstavljenalinijama.

n Poinje na 1, ide ka 1.1, ide ka 1.1.1,vraa se na 1.1, vraa se na 1 ponovo,zatim ide ka 1.2, vraa se na 1, ide na1.3, dalje ide ka 1.3.1, vraa se na 1.3, ide

na 1.3.2, vraa se na 1.3, vraa se na 1,ide na 1.4 i na kraju vraa se na 1. Sadasu svi zadaci zavreni.

Veze i protokpodataka


184/801


n Linije na dijagramu pokazuju koji potprogramisu povezani i koji podaci se razmenjujuizmeu potprograma.

n

Podaci koji se razmenjuju izmeupotprograma nazivamo promenljivama astrelice ukazuju na smer protoka.

Ulazne i izlazne promenljive


185/801


n Posmatrajmo promenljivu kolOcena.n Ovu promenljivu stvara potprogram 1.1.1

(uitavanjem sa tastature i iz fajla)n Izlazi iz potprograma 1.1.1 i ulazi u potprogram 1.1,

dakle ona je izlaz za 1.1.1 i ulaz za 1.1n Potprogram 1.1.1 (ulazi: nema, izlazi: kolOcena)n Potprogram 1.1 (ulazi: kolOcena, projOcena; izlazi:

kolOcena, projOcena)

Stablo poziva


186/801


n Drugi nain da vidimo izvravanje glavnog programaje da ga posmatramo kao seriju poziva.

n Glavni program poziva potprograme 1.1, 1.2, 1.3 i1.4.

n Potprogram 1.1 zatim poziva 1.1.1 i 1.1.2n Potprogram 1.3 poziva 1.3.1 i 1.3.2

n Tokom poziva, promenljive se predaju izmeupotprograma.

Izvravanje potprograma


187/801


n Pogledajmo ta se deava u potprogramu1.3.1

n Potprogram 1.3.1 (ulazi: kolOcena,projOcena, ispitOcena; izlazi: krajOcena).

n Dajmo potprogramu 1.3.1 ime koje e vieukazivati na to ta on radi, npr. zbirOcene.

Potprogram 1.3.1 zbirOcene


188/801


Potprogram: zbirOcene

Ulazi: kolOcena, projOcena, ispitOcena

Izlaz: krajOcena

Izvravanje:

neka jekrajOcena= (kolOcena + projOcena) + (ispitOcena/80*60)

Potprogram 1.1.1 unesiKolOcena


189/801


Potprogram: unesiKolOcena

Ulazi: nema

Izlazi: kolOcenaIzvravanje:

ispii Unesi ocenu sa kolokvijuma

proitaj kolOcena

Glavni program (main)


190/801


Program: mainUlazi: kolOcena, projOcena, ispitOcena, krajOcena, ocena

Izlazi: nema

Izvravanje

Ispii ovo je glavni program

Pozovi potprogram 1.1




Saveti za kreiranje strukturiranih

dijagrama


191/801


dijagrama

Dobro strukturirani dijagram je onaj kod koga je:Veliina potprograma je priblino ista, ni jedan ne bi

trebalo da je suvie velik ili suvie mali.

1. Potprogram najnieg nivoa moe lako da seimplementira (npr. napie kod u C++).2. Ni na jednom nivou nema previe potprograma

(optimalan broj je od 5 do 7).3. Struktura je simetrina.

main

Primer 1


192/801


sub1 sub 7 sub8sub2 sub3 sub4 sub5 sub6

sub9

Problem sa dijagramom:Previe potprograma i svi su na prvom nivou.

main

Primer 2


193/801


sub1sub2

Sub1.1

Sub1.1.1

Sub1.1.1.1

Sub1.1.1.1.1

Problem sa dijagramom:Nije simetrian. Sa leve strane ini sekao da sav posao odrauje

potprogram najnieg nivoa.Ostali potprogrami samo prenose onoto je odraeno (u svakodnevnomivotu ovo esto sreemo).

Izbalansiran strukturiran dijagram


194/801


main

sub1 sub2 sub3

Sub1.1 Sub1.2 Sub2.1 Sub2.2 Sub3.1 Sub3.2

Primer 3

Kratak pregled


195/801


n Velik i sloen program mora biti strukturiran kakobi bio laki za razumevanje.

n Top-down metod je metod kod koga se glavnizadatak razbija na manje zadatke koji mogu dase izvre.

n Strukturni dijagram prikazuje program u formidrveta.

Kratak pregled


196/801


n Dijagram prikazuje hijerarhijsku strukturukomponenata programa i veze meu njima.

n Strukturni dijagram takoe pokazuje kako sepodaci razmenjuju izmeu komponenata.

n Ovi podaci mogu biti ili ulazne ili izlaznepromenljive.

n Program predstavljen balansiranim strukturnimdijagramom daje efikasnija reenja nego onaj

koji je nesimetrian.

Prikaz treeg pravila (razlaganje svakog od zadataka dok ne postane dovoljnomali da se moe sagledati reenje).


197/801


3pravilo

3pravilo3pravilo


198/801

String 1

String

Pregledn Nakon brojeva stringovi su sledei


199/801

String 2

n Nakon brojeva, stringovi su sledei

najee korieni tipovi podataka umnogim programima.

n Stringovi se deklariu koristei tippodataka string.

n Noviji kompajleri kao npr. Visual C++ 6.0deklariu string promenljive na sledeinain:

#include

string myName = Marko Jankovic;

Stariji kompajleri


200/801

String 3

n Stariji kompajleri deklariu string promenljivu kao nizkaraketra.

n Npr. Borland Turbo C++

n #include

n char myName[20] = Petar Ivic;

Tip podataka string


201/801

String 4

n String tip nije primitivni (osnovni) tip podatakakao npr. char, int ili float.

n Definie se u biblioteci i deo je ANSIstandarda za C++.

n Ako e u programu biti primenjen tip podatastring obavezno se mora ukljuiti uzaglavlju programa.

Unoenje stringa


202/801

String 5

n I/O formatstring movieName;

cin >> movieName;

Ako korisnik ukuca Star Trek IX

Izlaz e biti samo Star, jer prazno mesto (space)ukazuje na kraj stringa.

Naredba,

getline(cin,movieName);prikazae ceo string Star Trek IX

Ispisivanje stringa


203/801

String 6

n Ako deklariete stringstring movie = The Lion King;

cout


204/801

String 7

n U mnogim sluejevima vano je odrediti duinustringa, npr.

string film = The Lion King;

film.length();

cout


205/801

String 8

n Moete izdvojiti podstring iz datog stringa, kao inapraviti novi string spajajui vie podstringova.Primer:

string film = The Lion King ;

string sub = film.substr(0,8);n Ovom naredbom izdvajamo prvih 8 karaktera koji

ine string poevi od poetka stringa koji je napoziciji 0.

n Izdvojeni podstring je The Lionn Napomena: brojanje poinje od 0 kod stringova

Povezivanje stringova


206/801

String 9

string film = The Lion King ;string version = 1. 2.;string v1 = version.substr(0,1);

string v2 = version.substr(2,2);string thismovie = film + + v1 + v2;zatimcout


207/801

String 10

n Napisati program koji izdvaja ime kursaCOIT11133 iz sledee URL adrese.

http://infocom/Courses/2003/T2/COIT11133/


208/801

Zadatak


209/801

String 12

n Napisati program koji prikazuje inicijale osobeije se ime i prezime nalaze u dva razliitastringa.

Reenje#include #include


210/801

String 13

#include

using namespace std;void main(void){

string fname,sname;cout > fname;cout > sname;string initfname = fname.substr(0,1);string initsname = sname.substr(0,1);

cout


211/801

String 14

string s1 = "Programming";string s2 = "C++";

if(s1==s2)

cout s2)

cout


212/801

String 15

n Naredbaif(s1==s2) vraa vrednost true ako su oba stringa ista.if(s1>s2) vraa vrednost true ako je s1 vei od s2.if(s1


213/801

String 16

n ta radi sledei blok?if(s1>s2)

{

stemp = s1;s1 = s2;

s2 = stemp;

}

Poreenje stringovastring s1 = Prog. A;

string s2 = Prog B;


214/801

String 17

string s2 = Prog. B ;

string stemp;

if(s1.substr(0,4)==s2.substr(0,4))

cout s2.substr(0,4))

{

cout


215/801

String 18

n Napisati if naredbe koje proveravaju da li ovedve email adrese u sebi sadre vts.su.ac.yu,tj. da li imaju isto ime domena?

[email protected]

b.sam@ vts.su.ac.yun Pomo: deklarisati adrese kao dva stringa,

pronai njihovu duinu i porediti podstringovekoji slede posle @.

Reenje#include #include


216/801

String 19

using namespace std;void main(void){

string add1 ="j.sin02@ vts.su.ac.yu ";string dom =" vts.su.ac.yu ";string add2 =b.sam@ vts.su.ac.yu ";int lenAdd1 = add1.length();int lenAdd2 = add2.length();if((add1.substr(lenAdd1-12,12)== dom)&&(add1.substr(lenAdd1-12,12)== dom))

cout


217/801

ta je niz?n Niz je skup promenljivih od kojih su sve istog


218/801

Nizovi I 2

tipa. Ne moete imati niz koji sadri npr. icelobrojne promenljive i promenljive tipa

karakter.

n Svaki element niza je referenciran indeksom. U

memoriji, niz je skup kontinualnih memorijskihlokacija, to znai da su one povezane u

neprekidnoj sekvenci.

n Ako znate adresu prvog elementa niza, moeteizraunati adresu drugog, treeg, etvrtog itd.

elementa.

Primer nizaint a[6] = {2,4,7,9,8,3};


219/801

Nizovi I 3

n Niz celih brojeva koji se zove a .

n Broj 6 unutar zagrada ukazuje na veliinu niza.

n Niz je inicijalizovan navoenjem skupa od 6 vrednostiunutar vitiastih zagrada.

n Prvom elementu niza pristupa se indeksom a[0],drugom sa a[1], treem a[2] itd. Naredba

cout


220/801

Nizovi I 4

nVano je znati razliku izmeu npr. petog elementa ielement niza 5

nPeti element niza je a[4] i njegova vrednost je 8nElement niza 5 je a[5] i ima vrednost 3

Indeks niza vrednost elementa niza(index or subscript)

389742

a[5]a[4]a[3]a[2]a[1]a[0]

Aritmetika sa nizoviman Mogue je vriti aritmetike operacije sa


221/801

Nizovi I 5

elementima niza koristei notaciju sa indeksima.Sledei izrazi su tani:

cout


222/801

Nizovi I 6

n Jedan nain da se niz inicijalizuje je da se koristilista inicijalizacije, npr.,

int seta[4] = {3,5,4,6}

int setb[4] = {0} //postavlja sve vrednosti na 0.

n Drugi nain je primena for petlje, npr.,

int setc[10];

for (int i=0;i


223/801

Nizovi I 7

n Ne moete odrediti veliinu niza nakon to programpone da se izvrava. Potrebno je da je deklariete iinicijalizujete pre izvrenja programa. Sledee nijedozvoljeno:

int size;

cin >> size;

int array[size];

for(int i =0; i


224/801

Nizovi I 8

n Dobra je praksa deklarisati konstantnucelobrojnu promenljivu za veliinu niza.

const int arraysize = 100;

array[arraysize];for(int i=0; i


225/801

Nizovi I 9

int main()

{

const int size = 10;

float total=0, scores[size];

for (int i = 0; i


226/801

Nizovi I 10

Pretpostavimo da imamo niz

int a[5] = {5,4,3,2,1};

sadraj niza ne moete prikazati naredbom

cout


227/801

Nizovi I 11

n Do sada smo deklarisali stringove kaopromenljive tipa string (string data type).

n Ali string moe da se posmatra i kao jedan

niz niz karaktera. Npr.,

string film = Star Wars;

je isto to i

char film[9] = Star Wars;

Manipulisanje stringovima kaonizovima karaktera


228/801

Nizovi I 12

Moemo da uradimo sledee

string film = Star Wars";

int len = film.length();for (int i = 0; i < len ; i++)

cout


229/801

Nizovi I 13

int len = 0, numspace = 0;

len = film.length();

for(int i=0;i


230/801

Nizovi I 14

karakterima koriste se za brojanje cifara islova u stringu.

n Napisati kratak program koji e prebrojati

cifre i slova u stringu The Lion King 2


231/801

Niz stringovan Lista imena je jedan primer za niz stringova.


232/801

Nizovi I 16

Primer:string maillista[3] = {Ana,Luka,Ema }

Primetite da ovo nisu nizovi karaktera nego tip string.

maillista[0]=Ana , maillista[1]=Luka, maillista[2] = Ema

anA

k auL

amE

Primer niz stringovastring mailist[5];


233/801

Nizovi I 17

cout


234/801

Primer: ocene studenatastring names[5]={""}; // inicijalizovanje null stringa

float marks[5] = {0}; // sve vrednosti postavljene su na nula


235/801

Nizovi I 19

for(int i=0;i>marks[i];

}

cout


236/801

Nizovi I 20

n Napisati kratak program u kome se dva nizastringova koriste za uvanje imena i kontakt

telefona 5 osoba i lista se prikazuje na

ekranu.

Reenjestring names[5]={""}, telephone[5]={""};

for(int i=0;i


237/801

Nizovi I 21

{cout


238/801

Nizovi I 22

bilo kog tipa.

n Sa numeriim tipovima nizova mogu se vriti

aritmetike operacije.

n Stringovima se moe manipulisati kao nizomkaraktera. isspace(), isdigit i isalpha su funkcije koje

se mogu koristiti za obradu karaktera u string ili

karakter nizu (string ili char niz).

Pregledn String nizovi razlikuju se od niza karaktera. Svaki

j di i l t ij k kt t i M


239/801

Nizovi I 23

pojedini element nije karakter nego string. Moguse posmatrati kao skup nizova unutar veeg niza.

n Moda e te u programu morati da radite sa viepovezanih nizova, kao npr.dva niza za unoenja

imena studenata i njihovih odgovarajuih ocena.n Smetanje podataka u niz olakava vam

manipulisanje podacima.

Ni i


240/801

Nizovi II 1

NizoviII deo

O emu emo priati?

Nizovi su korisne strukture za skladitenje velike

k lii d t k iji Ti d i


241/801

Nizovi II 2

koliine podataka u memoriji. Tim podacimamoemo manipulisati na mnoge naine.

Videemo kako moemo

n Traiti odreenu vrednost unutar niza

n Traiti i zameniti neku vrednost u nizun Dodati vrednosti na kraj niza

n Videemo kako primeniti nizove u statistikim

izra

unavanjima

Pretraga niza

n Pretraga niza podrazumeva prolazak kroz niz od

j tk k k j i j k


242/801

Nizovi II 3

njegovog poetka ka kraju i proveravanje svakogelementa niza da li njegova vrednost odgovaraodabranoj.

n Vrednost koju odaberemo da traimo u nizunazivamo klju key.

n Vrednost moe biti numerika, string ili grupakaraktera.

Primer pretrage niza#include bool search(int array[],int key);

t i t i 100 Ni j i i ij li


243/801

Nizovi II 4

const int size = 100;void main(void){

int array[size], key=0;bool found = false;

for(int i=0;i


244/801

Nizovi II 5

bool search(int array[], int key){

for(int i = 0;i


245/801

Nizovi II 6

void searchAndReplace(string names[]);const int size = 5;void main(void){

string names[size]= {"Thomas","Sing","Andrew","Deepka","Peter"};cout


246/801

Nizovi II 7

Deepka saDeepak.void searchAndReplace(string names[]){

for(int i=0;i


247/801

Nizovi II 8

n Izmeniti program umetanjem koda koji etraiti od korisnika da unese jedno ime koje

e se traiti i zameniti, a zatim vri pretragu i

zamenu.

Reenje

string names[size]= {"Thomas","Sing","Andrew","Deepka","Peter"};

String name replaceName;


248/801

Nizovi II 9

String name, replaceName;cout


249/801

Nizovi II 10

Izmenjena: searchAndReplace funkcija

void searchAndReplace(string names[], string name, stringreplaceName)

{

for(int i=0;i


250/801

Nizovi II 11

scores

n Niz nije popunjen do kraja. Njegova duina je 6.

n Kako bi ga dopunili dodajemo vrednosti na

njegov krajn Moramo voditi rauna o dve stvari:

1. Koja je sledea pozicija koja se popunjava.

2. Da li je niz pun?

U ovom primeru sledea pozicija koja se popunjavaje scores[4].

49810

Primer dodavanja#include #include

bool appendScore(int scores[] int score int &nextSlot);t i t i 6


251/801

Nizovi II 12

bool appendScore(int scores[], int score, int &nextSlot);const int size = 6;void main(void){

int scores[size]={10,8,9,4}, score=0;bool full = false;

int nextSlot = 4;while(!full){

cout


252/801

Nizovi II 13

if(nextSlot==size-1){

cout


253/801

Nizovi II 14

n Moemo odrediti sledee za skup:q 1. maximum

q 2. minimum

q 3. srednju vrednost

q 4. mode broj koji se najee pojavljuje

Nalaenje uestalosti vrednosti

#include

void findFreq(int scores[] int frequency[]);

Niz vrednostimin =1, max = 6 vrednost


254/801

Nizovi II 15

void findFreq(int scores[], int frequency[]);const int size = 20;void main(void){

int scores[size] =

{1,2,2,3,4,2,5,2,3,4,2,4,5,1,1,6,3,1,2,6};int frequency[7] = {0},mode = 0;findFreq(scores, frequency);for(int i=1;i


255/801

Nizovi II 16

Svrha funkcije: nai broj pojavljivanja 1, 2, 3 itd u nizuscores[].

void findFreq(int scores[], int frequency[])

{

for(int i=0;i


256/801

Nizovi II 17

n Napisati funkciju aveScore() koja koristi nizscores da odrediti srednju vrednost podataka.

n aveScores() vraa vrednost float average.

Reenje

float aveScores(int scores[]);

void main(void) Ove linije koda


257/801

Nizovi II 18

void main(void){

int scores[size] = {1,2,2,3,4,2,5,2,3,4,2,4,5,1,1,6,3,1,2,6};int frequency[7] = {0},mode = 0;float average = 0.0;

average = aveScores(scores);cout


258/801

Nizovi II 19

float aveScores(int scores[])

{

float total = 0.0;

for(int i = 0; i


259/801

Nizovi II 20

n Napisati funkciju findMode() za odreivanje

moda (najvee frekvencije podataka) i

ubaciti poziv funkcije u main.

n findMode() prima niz frequency[] kao ulaznipodatak a vraa mode

Reenje

float findMode(int frequency[]);void main(void){


260/801

Nizovi II 21

{int scores[size] = {1,5,6,3,4,2,6,5,3,5,2,4,5,6,6,6,3,1,2,6};int frequency[7] = {0},mode = 0;float average = 0.0;average = aveScores(scores);

cout


261/801

Nizovi II 22

float findMode(int frequency[]){ int mode = 0;

for(int i = 1; imode)mode = i;

return mode;}

Nalaenje najveeuestalosti

Ni i


262/801

Nizovi III 1

NizoviIII deo

C++ nizovin Niz je skup elemenata iste vrste poreanih

u memoriji


263/801

Nizovi III 2

u memoriji.

n Svi elementi niza moraju biti istog tipa.

q moe biti niz tipa int, double, char,

q

indeks ukazuje na poziciju elementa u nizu.q dimenzija - broj elemenata, unapred definisan,

tokom izvrenja programa ne moe se menjati.

n Moemo ukazati na pojedinani element

navodei njegovu poziciju (indeks) u nizu.

Deklarisanje jednog niza

ime tipa ime niza[velicina];


264/801

Nizovi III 3

_ p _ [ ]

ime_tipa moe biti bilo koji tip C++ promenljive.

ime_niza moe biti bilo koje dozvoljeno ime promenljive.

velicina moe biti izraz.

Memorija i nizovi4 bytes

aki int jedu

ine4ba

jta


265/801

Nizovi III 4

int dan[7];dan[0]

dan[1]

dan[6]

svakiintje

ime tipa

ime niza

veliina,

(duina niza)

C++ nizovi poinju od 0 !!!!!!!

n Prvi element niza je nulti element!


266/801

Nizovi III 5

Prvi element niza je nulti element!n Ako definiemo niz od n elemenata, poslednji

element je n-1.

n Ako pokuamo da pristupimo elementu na

poziciji n dolazi do greke!

Indeks niza

n Redni broj elementa u nizu zovu se indeks


267/801

Nizovi III 6

Redni broj elementa u nizu zovu se indeks.dan[i]

ime niza

indeks

n Indeks niza moe da bude bilo koji izraz

napisan pomou integera. Sledei izrazi su

tani:

dan[17] dan[i+3] dan[a+b+c]

Primer niza1.int komad[10]; // niz od 10 elemenata, svi su int tipa

komad[3]=77; // dodela vrednosti 4. elementu,

// brojanje kree od 0


268/801

Nizovi III 7

// j j

2. const int size = 3;

double Average (int nums[size])

{ double average = 0;

for (register i = 0; i < size; ++i)

average += nums[i];

return average/size;

}

Primer niza

int main(void){


269/801

Nizovi III 8

{

int facs[10];

for (int i=0;i


270/801

Nizovi III 9

int foo[5] = { 1,8,3,6,12};// foo[0]=1, foo[1]=8, foo[2]=3, foo[3]=6, foo=[4]=12

double d[4] = { 0.707, 0.707};

// d[0]=0.707, d[1]=0.707 ostali imaju vrednost 0!!!

int a [ ]={1,2,3};// a [0]=1, a [1]=2, a [2]=3 dimenzija postaje 3!!!

char s[] = { 'R', 'P', 'I' };// nije potrebno specificirati velicinu niza pri

inicijalizaciji

Ispis niza

Moe se predati niz kao parametar.Nije potrebno specificirati duinu niza!


271/801

Nizovi III 10

void stampaj_niz(int a[], int duzina)

{for (int i=0;i


272/801

Nizovi III 11

n Funkcija stampaj_niz deklarisana je daobrauje samo celobrojne vrednosti.

n Moemo napisati drugu funkciju za ispis nizakoji sadri podatke tipa double.

stampaj_niz() za double

void stampaj_niz(double a[], int duzina){


273/801

Nizovi III 12

{

for (int i=0;i


274/801

Nizovi III 13

void stampaj_niz(double a[], int duzina);

void stampaj_niz(int a[], int duzina);

n

Moe se definisati vie razliitih funkcija sa istimimenom preklapanje imena funkcije functionoverloading.

n Funkcije sa preklopljenim imenom moraju dovoljno da

se razlikuju po tipovima svojih formalnih argumenata.

Preklapanje imena funkcija -overload

n Pravila za korienje overload tehnike:q Funkcije imaju razliit broj parametara


275/801

Nizovi III 14

jq Funkcije imaju razliit broj parametara

q Funkcije se razlikuju bar za jedan tip parametara

int Abs( int n)

{ return n


276/801

Nizovi III 15

g jchar str[]=ZDRAVO;

q Na ovaj nain str se definie kao niz od 7 karaktera: 6 slova

i null karaktera /0 (ubacuje ga kompajler).

char str[]={Z,D,R,A,V,O};q str se definie kao niz od 6 karaktera.

Niz nizova

n Moete napraviti niz nizova:

int a[2][2];for (int i=0;i


277/801

Nizovi III 16

for (int i=0;i


278/801

Nizovi III 17

A[2][3]A[2][2]A[2][1]A[2][0]Red 2

A[1][3]A[1][2]A[1][1]A[1][0]Red 1

A[0][3]A[0][2]A[0][1]A[0][0]Red 0

Kol 3Kol 2Kol 1Kol 0

2-D organizacija u memoriji

char A[4][3];A[0][0]

A[0][1]A[0][2]A[0]

{

Documents

Sanja Maravic - C++ Predavanja