ISPITNA PITANJA IZ SAOBRAĆAJNOG PRAVASA KRATKIM ODGOVORIMA Junski rok 2009

1.OSOBINE SAVREMENOG SAOBRAĆAJA I IZVORI SAOBRAĆAJNOG PRAVAKoje su osobine savremenog saobraćaja?1.ekonomičnost2.brzina 3.sigurnost

Sama reč ekonomičnost znači nešto povoljno na prihvatljiv način tako kad govorimo o ekonomičnosti saobraćaja mislimo na ostvarivanje prevoza na što jeftiniji način.

Visina transportnih troškova utiče na cenu koštanja proi-zvoda koji se stavljaju u promet,zbog toga su trgovinska pred-uzeća i te kako zainteresovana da transportni troškovi budu što manji, jer se tako utiče na konkurenciju.

Brzina u prevozu je često ako ne skoro uvek od mnogo većeg značaja nego što je visinu transportnih troškova. Zašto? pa zbog toga što se radi o prevozu lako kvarljive i skupocene robe.

Jednostavno rečeno brzina u prevozu znači uštedu u vre-menu ali ne i u transportnim troškovima.

Sigurnost u prevozu je značajna osobina saobraćaja za ko-nkretne prevoze,odnosno prevoz robe koji ima veliku vred-nost.Mada je teško imati 100% sigurnost u saobraćaju jer rizici uvek postoje zato ozbiljni privrednici sigurnost traže u transpo-rtnom osiguranju.Osnovni izvori saobraćajnog prava su:

- Međunarodne konvencije - Zakoni unutar jedne zemlje - Autonomni izvori saobraćajnog prava Međunarodni izbori saobraćajnog prava regulišu međuna-

rodne konvencije multilateralnog karaktera. Ove međunarodne konvencije imaju niz specifičnosti u od-

nosu na druge međunarodne sporazume i to :

1

a) Ove konvencije ne uzimaju u obzir razlike u nacionalnim zakonodavstima pojedinih zemalja koje su kod izrade drugih ko-nvencija i te kako značajne, naprotiv one nastoje da razlike u nacionalnim zakonodavstima u potpunosti otklone u odnosa na međunarodne konvencije čime bi funkcionisanje međunarodnog transporta bilo olakšano.

Možemo zaključiti da ne smeju ni postojati velike razlike izmedju nacionalnih zakona i međunacionalnih konvencija u oblasti transporta,i da je ispravnije govoriti o uticaju među-narodnih konvencija na nacionalno zakonodavstvo nego obrnuto pa možemo reći da su one i vid kompromisa ova dva izvora saobraćajnog prava.

b) Druga značajna osobina konvencija je da sve zemlje pot-pisnice istih prilagođavaju nacionalna zakonodavstva prihvat-anjem normi medjunarodnih konvencija radi regulisanja unutra-šnjeg prevoza roba.

c) Jednu grupu konvencija čine sporazumi o regulisanju sigurnosti saobraćaju tu se misli na: tehničke normative za vozila i vozačko osoblje, način obeležavanja vozila i signalizacija na put-evima, stanje puteva i način kretanja.

d) Posebnu grupu predstavljaju konvencije kojima se regu-lišu odnosi u međunarodnom saobraćaju kroz primenu konve-ncija kojima se regulišu ugovuri o prevozu u pojedinim granama saobraćaja.

Ove konvencije važe za sve grane saobraćaja izuzev rečnog koji se reguliše međunarodnim sporazumima za svako reku posebno. 2.DRŽAVNA PRIPADNOST BRODA, IME I UPIS BRODA Objasniti pojam državne pripadnosti broda?

Ovom pripadnošću se reguliše kretanje brodova na podru-čjima različitog suvereniteta država.U najširem smislu državnu pripadnost broda možemo definisati kao vezu između broda i države u kojoj je brod registrovan,i pripadnost broda u potpu-nosti odgovara pojmu recipročne veze izmedju tih lica i državne zajednice.

2

Pripadnost broda se strogo postavlja u međunarodnoj zaje-dnici i strogo je definisano odredjenim propisima. Primer u skla-du sa Konvencijom o otvorenom moru (ako se brod nađe na otvorenom moru bez državne pripadnosti potpada pod juri-sdikciju svih država).

Konvencija o otvorenom moru potvrđuje međunarodnu pra-ksu formulacijom da svaka država odredjuje uslove pod kojima daje brodovima svoju pripadnost i pravo na vijorenje njene zastave. Koji su uslovi za sticanje državne pripadnosti broda?

Da bi stekli državnu pripadnost broda potrebno je ispuniti dva uslova:

Prvi je uslov materijalne prirode i znači da svaki vlasnik broda koji traži pripadnost za svoj brod mora biti i državljanin države od koje traži tu pripadnost.

Drugi je sam čin upisa u odgovarajući upisnik brodova čime dobijate ispravu kojom brod dokazuje državnu pripadnost.

Ovom upisninom brod stiče i pravo nošenja zastave te drža-ve. Pravo i obaveza vijorenja jedne zastave na brodu govori o državnoj pripadnosti tog broda i usku povezanost ta dva subjekta.

U ovom delu izlaganja mislim da treba navesti jedan upeča-tljiv primer običajnog prava o čemu smo govorili u ranijim izla-ganjima a to je da se pored zastave državne pripadnost broda treba istaći i zastavu države kroz čije teritorijalne vode se prolazi.

Zastave u potpunosti odgovaraju zastavama nacionalnih država samo što su manjeg formata. Kada se stiče državna pripadnost broda?

U skladu sa međunarodnim odredbama i odredbama naci-onalnog prava državna pripadnost broda se stiče upisom u upisnik brodova, odnosno izdavanjem plovidbenog lista čime stičete plovidbena prava.Kada se određuje ime broda?

Ime broda je element individualizacije broda čime se brod lakše prepoznaje pogotovu kad se radi o istim brodovima,i to nije lično pravo brodovlasnika već i pravo i obaveza.

3

lme broda se odredjuje u "luci upisa broda" čime se od-ređuje i teritorijalna nadležnost u slučaju spora i drugi pravni odnosi.

Luka upisa broda keo faktor individualnosti broda za-menjuje nekadašnju luku pripadnosti iz koje se upravljalo brodom.

Individualizacija broda ima veliki značaj i u raspoznavanju broda preko međunarodnih signala koji često služi kao pozivni znak preko radio stanica. Na koga se odnosi obaveza upisa broda i objasniti postupak?

Da bi se upis broda mogao izvršiti vlasnik broda mora is-puniti odredjene uslove a u skadu sa principima Ženevske kon-vencije koje naše nacionalno pravo dosledno primenjuje.

Obaveza upisa broda se odnosi na brodove u društvenoj sv-ojini,brodove u svojini gradjana kao i za one koji imaju prebi-valište u našoj zemlji.

Ako je brod vlasništvo inostranog lica ili našeg gradjanina sa prebivalištem u inostranstvo za upis broda kod nas mora se dati pismena saglasnost stranog vlasnika broda.

Naši propisi ne dozvoljavaju upis broda ako je isti upisan u inostranstvu. Brisanje iz upisnika broda može se izvršiti pod odredjenim uslovima s tim što se svaki uslov mora konkretno protumačiti.

Upis brodova se vrši u javne knjige u koje se unose najva-žniji podaci o brodu.Knjige po svom sadržaju podsećaju na zemljišne knjige.

Ove knjige sadrže sve važne podatke o brodu i dostupne su javnosti i u tom pravcu upisnici brodova imeju dokaznu snagu javnih isprava.

U knjige se unose svi važni podaci o brodu a najvažniji su: vrsta i ime broda,tip broda,dimenzije,nosivost,državna pripadn-ost,luka upisa.

Posebno je važno da se unesu podaci o vlasniku,vrsti svojine na brodu, i druga stvarna prava.

4

3. POJAM HIPOTEKE NA BRODU,NASTANAK I PRE STA - NAK HIPOTEKAŠta je hipoteka?

Hipoteku je stvarno pravo na osnovu kojeg je poverilac ovlašćen da namiri svoje potraživanje od vrijednosti broda prinu-dnom naplatom u slučaju da dužnik u roku ne izmiri potraživanje koje je hipotekom obezbeđeno. Kada nastaje? Upisom u upisnik. Koje vrste hipoteka postoje?Postojej ugovorena i sudska hipoteka.Kada hipoteka prestaje?

1. Brisanjem, 2. Prodajom broda u izvršenom ili stečajnom postupku, 3. Proglašenjem broda za pomorski plijen.Brisanje hipoteke treba sprovesti uobičajnim postupkom brisa-

njem iz upisnika brodova.Medjutim,važno je naglasiti da brisa-njem broda iz upisnika ne znači i prestanak hipoteke na brodu, jer sve radnje koje se odnose na brod u smislu promene njegovog statusa mora biti uz pristanak vlasnika hipoteke.

U stečajnom postupku hipotekarni poverilac ima pravo nami-renja ispred ostalih stečajnih poverilaca ali ne ispred onih koji imaju privilegije na brodu.

Proglašenje broda za pomorski plijen na moru djeluje na isti način kao kod privilegija na brodu,tačno je da tada hipoteka pre-staje ali se vraća oslobadjanjem broda.

Brod ne može hiti izbrisan iz upisnika trajnim povlačenjem iz pomorske plovidbe bez saglasnosti hipotekarnog poverioca ili njih više jer oni tada stiču pravo javne prodaje broda radi namirenja potraživanja.

5

4.PODELA UGOVORA O PREVOZU STVARI MOREM, OBA - VEZE BRODARA PRE UKRCAVANJAKoje vrste ugovora imamo o prevozu?1.Ugovor o prevozu pojedinih stvari (koji se zasniva na okolnostima delimičnog ili čitavog zauzeća broda:

a) čartel ugovor, što znači odredjene povoljnosti(masovnost, pun kapacitet i to su brodovi obično slobodne plovidbe a ne redo-vne linije),

b) pomorsko vozarski ugovor gde imamo saglasnost volja dve strane da se izvrši odredjeni prevoz.

2.Ugovor o prevozu na vreme(prevoz veće količine tereta u odredjeno vreme obično do 30 dana u kom periodu je brodar dužan izvršiti sve naloge,narućilac raspolaže brodom u kome-rcijalnom smislu u ovom periodu).

3.Ugovor o zakupu (uzimanje broda u zakup uz obavezu pl-aćanja zakupnine).

4.Pomorsko brodski vozarski ugovor (prevoz komadne robe isključuje masovne terete,skup više pojedinačnih stvari čini ma-sovni teret)

5.Brodarski ugovor na putovanje(vozarina se plaća ne za od-redjeno vreme nego za odredjeno putovanje).

6.Podbrodski ugovor(ustupanje viška prostora trećem licu koga nazivamo podbrodar).5. KLAUZULE O UKRCAVANJU ROBE NA BROD (KOJE SU NAJČEŠĆE U POMORSKIM OBIČAJIMA)

1.Klauzula FAS(naručilac je u obavezi da dostavi robu uz brod na dohvat dizalice,a obaveza brodara je da isti preuzme.

2.Klauzula FIO(slobodno u brod i iz broda gde krcatelj i brodar sami o svom trošku solidarno snose odgovornost),

3.Klauztula FIOS(obaveza krcatelja da pored troškova uk-rcaja ima i obavezu oko troškova slaganju robe na brod),

4.Klauzula FIOT (kao klauzula FlOS samo što ova klaulzula daje i obavezu poravnanja i lopatanja - tereti rasute robe.

6

6.VREME UKRCAVANJA STVARI(POJAM STOJNICA,RA - ČU NANJE I PREKID) Šta znači pojam stojnica?

Reč je o roku ukrcavanja, odnosno iskrcavanja stvari u sk-ladu sa ugovorom, zakonom ili običajnim pravom.

Stojnice se odredjuju najčešće ugovorom ili lučkim uzansa-ma,u okviru nekog primernog vremena koje ugovorne strane od-rede.

Vreme ukrcavanja je značajno i za naručioca i za brodara,za naručioca da bi smanjio troškove skladištenja i ispoštovao mro-kove isporuke a za brodara da bržim ukrcajem smanji troškove zadržavanja broda. Kako se računaju stojnice?

Od momenta stizanja broda u mesto ukrcaja i dobijanja znaka da je saobraćaj slobodan, odnosno slanjem pisma krcatelju o spremnosti broda za ukrcaj tada počinje teći vreme raspola-ganja za ukrcaj. Način računanja stojnicaPrvi način se sastoji u određivanju broja dana i sati koji su potrebni za ukrcaj robe(u zavisnosti od količine i vrste robe što se svodi na jednu,dve smene ili više radnih dana)Drugi način je određivanje količine tereta za ceo brod ili za jedan deo(grotlo)Treći slučaj definiše vremenske obaveze kod ukrcavanja i iskr-cavanja tereta prema mogućnostima broda"onako brzo kako brod može primiti"Kad nastaje prekid stojnica?

Prekid stojnica se dešava u onim slučajevima kada luka ne radi zbog državnih praznika,dani vikenda i razni oblici više sile.

Možemo zaključiti da se stojnice nikada ne prekidaju zbog krivice samog krcatelja već se mogu pojaviti smetnje koje prouz-rokuje druga strana (brodar) to je slučaj kada krcatelj savesno koristi stojnice a brodar mu to otežava.

7

7.PREKOSTOJNICE (POJAM,RAČUNANJE,NAKNADA, PRE - STANAK ) Šta su prekostojnice?

Ako naručilac i krcatelj ne izvrše ukrcaj i iskrcaj na vreme brodar daje naknadno vreme krcatelju i primaocu za završetak ukrcavanja i iskrcavanja što nazivamo prekostojnicama.

Za naknadno vreme odnosno naknadni rok krcatelj i pr-imaoc su u obavezi da plate brodaru nadoknadu.Novo vreme je polovina od vremena stojnica.

Nastupanjem prekostojnice je pravna docnja brodara koja daje mogućnost korišćenja dodatnog vremena uz plaćanje odre-đene nadoknade brodaru. Kad počinje računanje vremena za prekostojnice?

Prekostojnice počinju teći prestankom stojnica i lako se pr-epoznaju u načinu korišćenja novog vremena.

Jedini način zbog kojeg prestaju prekostojnice je slučaj kada se brod onesposobi i kad im istekne vreme.

Krcatelj je dužan da za naknadno vreme plati brodaru u sk-ladu sa ugovorom i to plaćanje se obično regiliše po danima ili sa-tima.Koje su posledice prekostojnica?

Posledice prekostojnica mogu biti:da brodar po isteku pre-kostojnice otputuje sa delom utovarenog tereta uz naplatu pune cene,da u slučaju ne plaćanja prekostojnica po dospelosti odmah otputuje sa delom tereta,ili da definitivno odustane od prevoza uz nadoknadu u skladu sa ugovorom.8.POJAM IZVANREDNIH PREKOSTOJNICA,VREM EN SKE TA B LICE Šta su izvanredne prekostojnice?

Davanje još jednog roka po isteku stojnica i prekostojnica su izvanredne prekostojnice, koje se odredjuju pod strožijim uslo-vima od strane brodara.U našem pravu to je oko polovine vre-mena od stojnica).

8

Šta su vremenske tablice To je registar utrošenog vremena za ukrcavanje i iskrca-

vanje tereta i one se najčešće koriste kao dokazno sredstvo u sud-skim postupcima. 9.POJAM TERETNICE (KONOSMANA) PRAVNA PRIRODA I ULOGAŠta je teretnica?

To je pomorska isprava kojom brodar potvrđuje da je primio na prevoz robu koja je na njoj naznačena i preuzeo obavezu da istu preveze i preda primaocu.Kako se ona još naziva?Konosman.Šta znači taj pojam?Priznavanje. (pojasniti)Kakvo svojstvo ima konosman,odnosno teretnica?Svojstvo hartije od vrednosti.Šta znači hartija od vrednosti?

To je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da će zakonskom imaocu te isprave ispuniti obaveze koje su u njoj naznačene,znači ta obaveza se odnosi na neko imovinsko pravo,što govori da su hartije od vrednosti prenosive a obaveze koje su up-isane u njima tražljive i u njima može biti inkorporisano samo prenosivo pravo.Koju ulogu imaju teretnice u međunarodnoj kupoprodaji?Kad je plaćanje ugovoreno akreditivom.Pojasniti?

To su slučajevi kada se naplata ne može izvršiti bez tri dokumenta:računa,teretnice i polise osiguranja,(prezentacije rob-nih dokumenata). Kako se teretnica prenosi Indosamentom.(pojasni)

9

10.UMREŽAVANJE TERETNICE (BITNI SASTOJCI I VRSTE)Da li je umnožavanje teretnice dozvoljeno i ako jeste pod kojim uslovima?

Ako se teretnica izdaje u unutrašnjim plovnim putevima ona se isključivo izdaje u jednom primerku,umnožavanje je zabra-njeno,u pomorskom saobraćaju može se izdati na odredjeni za-htev više primeraka ali se na svakom primerku stavlja naznaka o broju izdatih primeraka.Koje vrste teretnica postoje?

Razlikujemo:a) teretnice koje se izdaju u momentu predaje"primljeno na

ukrcaj"ali roba nije ukrcana,b)zatim"ukrcano"(izdaje se kada je roba ukrcana na brod),c)"čiste"teretnice kada brodar nije stavio nikakve primedbe

u pogledu prijema i stanja tereta, d)"nečiste",suprotno kada su stavljene odredjene primedbe, e) grupne teretnice kad se ima više vlasnika robe.

Koji su bitni sastojci teretnice?Naziv i sedište firme,ime i prebivalište brodara,identitet bro-

da,podaci krcatelja,svi podaci o teretu,iskrcajnoj i ukrcajnoj luci, vozarini i drugo.) 11.UGOVOR O TEGLJENJU (POJAM,OBAVEZE BRODARA I TE GL JAČA ) Kakav je to ugovor?

To je takav ugovor gde se tegljar obavezuje da svojim br-odom tegli drugi brod ili neki plovni objekt do određenog mesta uz određenu nadoknadu.Koje vrste tegljenja postoje?

Lučko(kada se u prostoru luke obavlja tegljenje radi nekih potreba)zatim tegljenje do određenog mesta(između dve luke ili dve obale) i tegljenje u nuždi zbog spasavanja putnika,posade ili imovine i tereta broda.

10

Koje su obaveze brodara ? Da se tegljač stavi na raspolaganje brodaru čiji objekat treba

tegliti,on ima obavezu da poštuje pravila navigacije i da preuzme tegljeni brod i preda naručiocu.Koje su obaveze brodara tegljenog broda?

Da preda brod koji je sposoban da bude tegljen,da plati te-gljarinu,da upravlja tegljenim brodom. 12.HAVARIJE U PLOVIDBI (POJAM,PODELA I LIKVID A - CIJA ZAJE DNIČKIH HAVARIJA) Šta je havarija?

Oštećenje broda ili plovnog objekta,kao i tereta za vreme plovidbe je havarisanje broda ili tereta.Kako ono nastaje?Havarije su posledica opasnosti od:vetra,potonuća, sudara,brodoloma i nasukanja.Koje vrste havarija postoje?

1. Generalne (opšte i zajedničke),2. Partikularne (posebne, pojedinačne)Zajedničke havarije proizilaze kao posledica ljudskog fa-

ktora i počivaju na principu pravičnosti.Posebne su posledica delovanja više sile.Kako se sprovodi likvidacija?

To je postupak koji sprovodi likvidator koga određuje bro-dar.

Likvidacija se sprovodi na osnovu dokaza koje podnose stra-nke u postupku. 13.PRAVNO REGULISANJE SAOBRAĆAJA NA DUNAVUKako je regulisan saobraćaj na Dunavu?

Potpisom Dunavske konvencije definitivno je regulisan sta-tus Dunava i plovidba Dunavom postala je slobodna za sve države sveta.

11

Podunavske zemlje su se dogovorile o načinu regulisanja plovidbe i naplati lučkih i drugih dažbina vezano za trgovačku plovidbu.

Pored ove konvencije plovidba je i regulisana nacionalnim zakonima zemalja kroz koje protiče Dunav. Na bazi pomenute ko-nvencije ni jedna zemlja ne može zabraniti tranzit Dunavom.

Zatim, imamo Beogradsku konvenciju iz 1955.godine koja reguliše opšte uslove plovidbe,i Bratislavski sporazum iz 1967. godine).14.VRSTE PREVOZA ŽELEZNICOM Koje vrste prevoza železnicom postoje?

Prema brzini razlikuju se: sporovozni,brzovozni i ekspresni prevozi.Prema železničkim tarifama razlikujemo:1.vagonski prevoz 2. denčani prevoz.

Kod vagonskog prevoza obavezu utovara i istovara imaju pošiljalac i primalac robe.Kod denčanih to vrši železnica,to su tereti preko 5000 kg.Koji prevozi se razlikuju sa aspekta granica država?Međunarodni i domaći saobraćaj. 15. MEĐUNARODNI ŽELEZNIČKI TOVARNI LIST

To je prevozna isprava koja se izdaje kod železničkog prev-oza stvari koju pošiljalac mora uredno ispuniti i predati pre-voziocu kod svake međunarodne pošiljke.

Tovarni list mora biti popunjen na jeziku otpravne stanice i na jednom od jezika:francuski,nemački ili italijanski.

To je formalna isprava koja se izdaje na obrascu prevoz-ioca(železnice),a radi se o dokumentu koji prati robu u toku pre-voza.

To nije hartija od vrednosti,mada sve više ima zagovornika da tovarni list postane hartija od vrednosti i to se odnosi na onaj primerak tovarnog lista koji ostaje kod pošiljaoca robe.

12

Koja je razlika između tovarnog lista i konosmana?Ako uporedimo tovarni list sa konosmanom možemo kon-

statovati da je razlika u tome što je konosman hartija od vrednosti a tovarni list ne.Šta je razlog?

Konosman je dokument koji prati pomorski saobraćaj koji je znatno sporiji od železničkog(prevoz obimnog tereta koji traje duže vremena 1,2 ili 3 meseca)a trgovci zbog želje za brzom pro-dajom ne čekajući robu vrše promet hartija od vrednosti pa otuda neki autori smatraju da nema potrebe da tovarni list postane hartija od vrednosti jer je transport gde se on koristi obično brz i kratak(dan,dva ili jedna nedelja).

Tržište neminovano vaga vreme pa je normalno očekivati tovarni list postane hartija od vrednosti.

Tovarni list je isprava koja prati robu ne samo u žele-zničkom saobraćaju nego i kod drumskog,vazdušnog i rečnog prevoza robe. U koliko se primeraka izdaje tovarni list?Šest, od kojih svaki ima svoju funkciju.Može li tovarni list postati hartija od vrednosti?Da,ukoliko se stranke o tome dogovore i on dobija f-ju hartije od vrednosti i prenosi se po naredbi ili na donosioca. 16. POJAM UGOVORA O PREVOZU ROBE ŽELEZNICOM Kakav je to ugovor?

To je takav ugovor kod kojeg se prevozilac obavezuje da pr-imljenu stvar preveze do uputne stanice i preda primaocu, a poš-iljalac se obavezuje da prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu.Koji su bitni elementi ovog ugovora?

Obaveza izvršenja prevoza i to(uredno i na vreme)i cena koja se plaća za izvršeni prevoz.

Ugovor se smatra zaključenim kada prevozilac (uvek žele-znica) primi stvar na prevoz sa tovarnim listom koji se smatra dokaznim ugovornim dokumentom sa datumom i žigom otpravne stanice.

13

Zašto je ugovor o prevozu železnicom formalan ugovor? Ugovor o prevozu stvari železnicom spada u formalne ugo-vore jer samo predajom robe predaje se i tovarni list iz čega proizilazi da se radi o realnoj formi ovog ugovora i tovarni list ima svoju formu kao obrazac i pošiljaoc je dužan tu furmu da po-štuje.Koji su posebni elementi ugovora o prevozu sa apekta prava i obaveza ugovornih strana?

Pošto je železnica javno preduzeće koje ima monopolski položaj potrebno je naglasiti njene obaveze prema naručiocu pre-voza odnosno korisniku prevoza.Kako grupišemo te obaveze ? -Železnički prevozilac ima obavezu da izvrši prevoz po da-tom nalogu,da čuva robu do trenutka predaje primaocu kao i da obavlja druge potrebne radnje sa pažnjom dobrog privrednika.

-Obaveza da primi robu na prevoz(radi se o javnom pr-eduzeću koje je u obavezi da primi robu na prevoz bez obzira ko je pošiljalac).

-Obaveza prevozioca da ostvari dovoz i odvoz robe.Ovo nije obaveza železnice već pošiljaoca ali u poslednje vreme železnica preuzima tu obavezu tako što angažuje drugu saobraćajnu granu da obavi ovaj posao radi konkurencije drumskog transporta)

-Obaveza železničkog prevozioca da utvrdjuje težinu i broj komada pošiljki(provera da li pošiljka odgovara podacima iz tovarnog lista)

-Obaveze železnice da dostavi potrebne vagone i da utovari robu(kod denčanih pošiljki)u ostalim slučajevima to je obaveza pošiljaoca.

-Obaveza železnice da odredi prevozni put(odredjuje najk-raći put u protivnom nema pravo na prevozninu).

-Obaveza železnice da blagovremeno i uredno izvrši prevoz pošiljke(pridrisva se rokova sa painjom dabrog privrsednika).

-Obaveza železnice da čuva robu, -Obaveza železnice da obavi potrebne carinske i druge ra-

dnje.

14

-Obaveza železnice da obavi prijem pouzećem(ako je iz-ričito ugovoreno i kada primalac ima obavezu da nadoknadi vrednost pošiljke. -Obaveza železnice da obavesti primaoca o prispeću poši-ljke.

-Obaveza železnice da preda robu primaocu ili ovlašćenom imaocu prenosivog tovarnog lista.Koja su prava železničkog prevozioca?

Železnički prevozilac pored prava da zahteva od pošiljaoca i primaoca da preduzmu sve radnje neophodne za prevoz i isp-oruku robe primaocu,u uputnoj stanici ima sledeća prava:

-pravo na prevozninu. -pravo na nadoknadu troškova i -pravo retencije i pravo zaloge Naknada koju pošiljalac plaća železnici kao prevoziocu je

prevoznina.Prevoznina u železničkom transportu se ne ugovora ona je definisana železničkom tarifom.

Pored naknade za prevozninu železnica ima pravo i na nado-knadu za druge prevozne troškove u obliku raznih dodataka koji su takodje odredjeni tarifom.

Posebna karakteristika kod železničkog prevoza je pravo po-šiljaoca(koje se takođe predviđa ugovorom)da predaju stvari us-lovi isplatom određenog novčanog iznosa(tzv.pouzeće)što ovaj ugovor čini sličnim sa ugovorom o prenosu poštom.

Pouzećem se obično obavezuje primalac da pored troškova prevoza isplati i vrednost robe pošiljaocu kada tek stiče pravo preuzimanja.

Pravo retencije(zadržavanje robe do naplate duga koje žele-znica ima u slučajevima kada prevoznina nije plaćena). 17.OPŠTE OSOBINE DRUMSKOG PREVOZA,MANE I PRE - DNOSTI

Zbog međusobne sličnosti železničkog i drumskog prevoza,i pravno regulisanje ovih dveju grana u saobraćajnom i ekono-

15

mskom pogledu je slično,iz ovog razloga ukazaćemo na neke međusobne prednosti i nedostatke ove dve grane:-drumski prevoz je najpogodnija grana saobraćaja za direktno izvršenje prevoza stvari „od vrata do vrata“,-drumska vozila mogu da se kreću po lošim drumovima pa čak i van njih ako se ukaže potreba,-drumski prevoz javlja se kao pogodna vrsta prevoza za kombi-novanje sa drugim vrstama prevoza posebno sa pomorskim i rečnim i najpogodnije je za specijalizovane prevoze (hladnja-če,cisterne i sl.),-konačno drumski prevoz je pogodan za vršenje prevoza za sopstvene potrebe.Koje su mane drumskog prevoza u odnosu na železnicu?

Kada smo kod mana drumskog prevoza u odnosu na železnicu treba napomenuti:-železnica može vršiti prevoz većih količina robe,i manje je zavi-sna od klimatskih prilika što je za drumski saobraćaj i to u nekim godišnjim dobima veliki problem.-drumska vozila su znatno više podložna oštećenjima od želeničkih kola,-drumski prevoz bilo da se radi o prevozu robe ili putnika se organizuje kao: gradski,prigradski i međugradski saobraćaj u granicama jedne zemlje što se ne može reći za železnički saobraćaj.18.MEĐUNARODNI DRUMSKI PREVOZ NA OSNOVU KA - RNETA TIR (ZNAČAJ KARNETA TIR, NA OSNOVU KOJIH DOKUMENATA SE VRŠI PREVOZ, KO GARANTUJE KOD NAS IZDAVANJE KARNETA TIR)

Šta znači karnet TIR?Na većim kamionima može se videti znak TIR i to iza

zadnjih stranica na vidnom mjestu.Malo je ljudi koji znaju šta to znači.

Ženevskom konvenciom o medjunarodnom transportu robe pojednostavljen je carinski postupak u drumskom transportu koji se vrši neprekidno od polazne carinarnice u polaznoj zemlji do carinarnice u odredišnoj zemlji,bez obzira na broj zemalja kroz koje se prolazi.

16

Da li se vozila sa oznakama TIR podvrgavaju carinskim formalnostima?

U skladu sa pomenutom konvenciom vozilo koje je propisno blombirano i nosi oznaku TIR neće biti podvrgnuto carinskim formalnostima osim u slučajevima kada carinski organe procene ili imaju informaciju da se pod ovim znakom krijumčari, što nije u skladu sa pomenutom konvencijom i narediće pregled vozila od-nosno kontrolu.Na osnovu kojih dokumenata se vrši prevoz?

Prevoz robe se vrši na bazi dokumenata koje izdaju samo ovlašćene organizacije koje su članice Međunarodne unije za drumski transpor IRU.

Za preuzeti rizik ove organizacije se osiguravaju kod osiguravajućih društava koje na bazi polise jemče solidarno prema organima carine.

Osiguravajuće organizacije u zajednici sa IRU čine grupaciju garanta.

Dokumenta se izdaju posebno za svako putovanje, u zavisnosti od toga koliko granica vozilo treba da prođe izdaje se i toliki broj dokumenata,na svakoj granici se po jedan primerak zadržava i time se sa lakoćom prati kretanje vozila.Ko kod nas garantuje za izdavanje medjunarodnog karneta TIR?

Kod nas, u ime Medjunarodne unije drumskog saobraća-ja,Savet za saobraćaj pri Privrednoj komori Srbije garantuje za izdavanje karneta TIR.

Garancija po osnovu karneta TIR iznosi 200.000 švajcarskih franaka.

19.KAKAV ZNAČAJ IMA U MEĐUNARODNOM TR AN SP - ORTU KARNET TIR KOJI SE USLOVI MORAJU ISPUNITI ZA KORIŠĆENJE POVOLJNOSTI PO KARNETU TIR

Uvodjenjem karneta TIR za međunarodni transport ima višestruki značaj :

-na graničnom prelazu procedura je jednostavna i brza,-izbegava se gužva,-vozari na granici nisu dužni da polažu carinsku garanciju

na robu,

17

-u slučaju povrede graničnih propisa carina se regresira od garanta TIR-a, ako padne pod udar carinskih propisa oslobodjen je plenidbe vozila od strane carine.

Šta je uslov da bi se mogle koristiti pogodnosti koje pr uža Kon - vencija TIR

Potrebno je:1.Da se prevoz obavlja u drumskim vozilima ili ko-

ntejnerima koji odgovaraju propisanim tehničkim uslovima;2.Da se prevozi drumom, uz mogućnost da se na delu puta

vozila transportuju nekim drugim prevoznim sredstvom;3.Da prevoznik poseduje uredno popunjen karnet TIR, koji

pokriva prevoz robe u vozilu ili kontejneru;4.Da se roba prevozi pod garancijom ovlašćenih udruženja; 5.Da je carinarnica pre polaska proverila vozila ili kontej-

nere,tovar,karnet i ostale isprave i prihvatila karnet za među-narodni prevoz.

Drumska vozila koja mogu prevoziti robu po TIR karnetu moraju posedovati uverenje da ispunjavaju uslove za prihvatanje robe za prevoz pod carinskim nadzorom.

Kontejneri koji se koriste za prevoz robe po TIR karnetu treba takođe da imaju uverenje o prihvatanju za prevoz pod carinskim nadzorom.

Uverenja za vozila izdaje carinski organ gde je nastanjen vlasnik i rok važnosti je dve godine,nakon čega se obavezno pon-ovo podvrgava pregledu.Za kontejnere se izdaju dva različita tipa uverenja:

a)uverenje o odobrenju po tipu konstrukcije,b)uverenje o prihvatanju kontejnera.Uverenje po tipu konstrukcije ne podleže produžavanju,a

kontejner se podvrgava pregledu samo kada dođe do bitnih pro-mena karakteristika kontejnera.

Uverenje o prihvatanju kontejnera sadrži podatke o vrsti ko-ntejnera,fabričkom broju,masi,dimenzijama,bitnim karakteristik-ama i proizvođaču.

Izdaje ga nadležni organ zemlje u kojoj je nastanjen vlasnik ili zemlje gde je kontejner prvi put stavljen u promet.

18

Roba koja se prevozi pod zaštitom karneta TIR upisuje se u spisak robe –manifest, koji čini sastavni deo karneta i utovara se u vozilo ili kontejner pod nadzorom carinskih organa.

Popunjen dokumenat, karnet TIR, prevozilac podnosi carinskim organima polazne carinarnice, kako bi se obavio utovar u vozilo ili kontejner.

20.OPERACIJE PO KARNETU TIR

a)operacije u polaznoj carinarnici

Kada se utvrdi da je vozilo tehnički ispravno i da u prostoru za robu nema skrivenih mesta za njeno krijumčarenje,polazna carinarnica odobrava utovar robe uz carinski nadzor, te nakon utovara zatvara prostor za robu i stavlja carinska obeležja,istovremeno overava sve manifeste koji su neophodni za operaciju prevoza robe do mesta opredeljenja,te se stavljaju obeležja na table TIR, koje se moraju obavezno nalaziti na prednjem i zadnjem delu vozila, odnosno kombinacije vozila.

Podatke o navedenim radnjama polazna carinarnica unosi istovremeno u drugi deo kontrolnog, neparnog ili parnog lista navodeći:

a)naziv carinarnice polaska,

b)broj kontrolnika ulaznih karneta,

c)broj postavljenih carinskih obeležja i njihove identifikacione oznake.

Polazna carinarnica određuje itinerer(itinerer znači opis puta,plan,maršutu) kretanja vozila,odnosno kontejn era,rok do kada vozilo mora da bude prijavljeno kod izlazne carinarnice i ove podatke unosi u kontrolni,neparni ili parni list karneta TIR.

Koje podatke polazna carninarnica popunjavamo u etalon neparnog lista?

a)naziv polazne carinarnice,

19

b)broj knjige evidencije izlaznih karneta – kontrolnika,

c)broj i identifikacione oznake postavljenih carinskih obeležja i carinarnicu kojoj je vozilo upućeno.

Pošto su upisani svi navedeni podaci,polazna carinarnica stavlja potpis i pečat na kontrolni neparni i parni list i talon neparnog lista,a zatim polazna carinarnica zadržava neparni list, a karnet TIR uručuje prevozniku.

b)operacije u carinarnici izlaska

Izlazna carinarnica proverava ispravnost vozila, kontejnera i postavljenih carinskih obeležja,sravnjujući stanje s podacima u karnetu TIR.

Ukoliko se utvrdi da je operacija prevoza pravilno obavljena u skladu s utvrđenim itinererom i rokovima i da su carinska obel-ežja ispravna,ona razdužuje karnet i odobrava prevozniku da na-stavi put.

Razduženje u TIR karnetu obavlja se unošenjem podataka u parni list – deo za overu carinskih organa da se sva roba navedena u manifestu nalazi u vozilu ili kontejneru i da je upućena u inostranstvo carinarnici opredeljenja.

Ukoliko su utvrđene neke nepravilnosti,one se unose u deo namenjen za rezerve i na kraju se stavljaju potpis i pečat, čime se overavaju podaci izlazne carinarnice.

Izlazna carinarnica otcepljuje parni list i dostavlja ga pola-znoj carinarnici radi razduženja, a u talon parnog lista unosi sledeće podatke:

a)mesto gde je potvrđen dolazak vozila,

b)broj kontrolnika izlaznih karneta,

c) broj i identifikacione oznake postavljenih carinskih pečata,

20

d)eventualne zabeleške o utvrđenim prekršajima i potpis i pečat kojim se overava razduženje operacije prevoza.

Obrazac TIR karneta predaje se prevozniku radi nastavlja-nja puta prema mestu opredeljenja.

Ukoliko je izlazna carinarnica istovremeno i polazna ca-rinarnica,ona zadržava i parni i neparni list i dužna je da obavi sve ostale radnje koje su predviđene kod izlazne carinarnice.

c) Operacije u carinarnicama zemlje opredeljenja

Najčešće ulazna carinarnica zemlje opredeljenja nije i carinarnica gde se roba uvozno carini,tako da se u njoj obavlja isti postupak kao u carinarnici ulaza u zemlje preko kojih se roba prevozi.

Carinarnica proverava ispravnost dokumenata, vozila ili kontejnera i postavljenih carinskih obeležja i ukoliko nađe da je sve ispravno odobrava prevoz preko svoje teritorije,određujući carinarnicu gde će se roba predati.

Ulazna carinarnica zadržava neparni list karneta, a u taj list upisuje podatke i obavlja sve postupke koje inače radi ulazna carinarnica.

Prevoznik je dužan da, poštujući rokove i itinerer preda robu odredišnoj carinarnici u ispravnom stanju s nepovređenim carinskim obeležjima.

Carinarnica opredeljenja proverava stanje vozila i post-avljenih carinskih obeležja i ukoliko utvrdi da je sve ispra-vno,naređuje istovar robe.Tokom istovara, carinarnica sravnjuje podatke iz manifesta sa stvarnim stanjem robe i ukoliko se svi podaci slažu, razdužuje karnet TIR.

Postupak razduženja se obavlja na parnom listu delu za ove-ru carinskih organa,tako što se navodi da je sva roba predata u ispravnom stanju,a u talon se unosi podatak da je roba stigla u odredišnu carinarnicu, da su carinska obeležja neoštećena i da je operacija razduženja bez ikakvih rezervi.

21

Karnet TIR sa ovako overenim nalazom predaje se prevoziocu kako bi se mogao razdužiti kod svoje izdavačke organizacije.

Ovim je celokupna operacija prevoza robe pod zaštitom karneta TIR okončana;s prevoznog sredstva se skidaju carinska obeležja postavljena na tablama TIR, a prevozilac se razdužuje svih obaveza koje je imao kao nosilac karneta TIR.Kakve vrste karneta postoje?

Postoje dve vrste karneta :sa 6 listića-etalona koji se koristi kad su u pitanju samo dve zemlje,kad su u pitanju prolazi kroz više zemalja upotrebljava se karnet od 14 listića.

21.MEDUNARODNE KONVENCIJE U DRUMSKOM SA OB - RA ĆAJU

U novije vreme sve veći značaj međunarodnog drumskog saobraćaja prouzrokovalo je donošenje niza međunarodnih ko-nvencija u ovoj oblasti.

Veliki broj međunarodnih konvencija iz oblasti drumskog saobraćaja se odnosi na regulisanje sigurnosti u drumskom saob-raćaju.

Koje su značajne konvencije:?

- Konvencija o drumskom saobraćaju,koja je potpisana u Ženevi 1949.godine.Ovom Konvenciji se prvenstveno reguliše: si-gurnost u međunarodnom drumskom saobraćaju,motorno vozilo mora biti individualizirano,označeno,registrovano i sa državnim oznakama,moraju biti ispunjeni tehn.normativi).

Ona ima veliki broj dodataka kojima se regulišu posebna pitanja u pogledu: signalizacije, vozila, vozača itd.

- Bilaterlne konvencije kojima se uzajamno regulišu granični prelazi između država.

Pored ovih Konvencija postoje i drugi međunarodni spora-zumi kojima se reguliše sigurnost u međunarodnom drumskom saobraćaju kao što su:

-Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homolo-gaciju(homologacija znači kada neka ovlašćena ustanova potvrdjuje

22

da neki proizvod odgovara standardu) i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila, koja je potpisana u Ženevi 1958 godine.

-Protokol o drumskoj signalizaciji koji je potpisan u Ženevi-Deklaracija o izgradnji velikih puteva za međunarodni

robni saobraćaj.-Sporazum o održavanju gradilišta na putevima,koji je pot-

pisan u Ženevi 1955. godine(oznaka gradilišta na putevima mora biti u skladu sa ovom deklaracijom)-Evropski sporazum o radu posade vozila koja učestvuju u međunarodnom drumskom prevozu, Ženeva 1962.god.

-Sporazum o specijalnim vozilima za prevoz pokvarljivih namirnica i o njihovoj upotrebi za međunarodni prevoz nekih namirnica koji je potpisan u Ženevi 1962. godine.

23

22.KOJE SU SNAČAJNE CARINSKE KONVENCIJE

1.Međunarodna konvencija prevozu robe na osnovu Karneta TIR, koja je potpisana u Ženevi 1959. godine koja ima najveći praktični značaj.

2.Carinska konvencija u privremenom uvozu komercijalnih drumskih vozila, koja je potpisana u Ženevi 1956, a koja je kod nas ratifikovana 1962. godine.

U svakodnevnoj poslovnoj praksi svakako najveći značaj imaju:

a)Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR) koja je potpisana u Ženevi 1956. godine. Ova Konvencija reguliše pitanje tovarnog lista u međunarodnom saobraćaju i druga važna pitanja iz ovog domena.

b)Opšti uslovi poslovanja međunarodnog drumskog transporta koji se sve češće jedinstveno izražavaju na teritoriji jedne zemlje,u bilo kom obliku odredaba u tarifama, bilo u obliku nacionalnih opštih uslova poslovanja.

c)Pored usvojenih Konvencija i sporazuma koji bliže definišu formu ugovora i kodeks ponašanja,uslovilo je potrebu za bližim upoznavanjem i dogovaranjem pravnih subjekata u medjunarodnom transportu robe za formiranje Međunarodne unije za drumski transport - IRU.

Ona zastupa svoje članove u sledećim slučajevima:-u međunarodnim odnosima kada se rešavaju pitanja drum-

skog transporta,-u uspostavljanju saradnje među članicama, -predstavlja ovu grupaciju i u OUN kada su njeni interesi u

pitanju i sl. Naša zemlja je članica ove organizacije koju čine 23 Evro-

pske i 5 vanenropskih zemalja.

24

22.KOJE SU SNAČAJNE CARINSKE KONVENCIJE Jedan od najznačajnijih koridora koji povezuje Nem-ačku,Austriju,Sloveniju,Hrvatsku,Mađarsku,Srbiju, Bugarsku,i Grčku je Koridor X.

Po svojoj strukturi je kopneno-drumsko-železnički koridor i definisan je sledećim gradovima i njihovim gravitacionim područjima:Salzburg - Ljubljana - Graz - Zagreb - Budapest - Beograd - Niš - Sofia - Skopje - Thessaloniki - Florina:

Srbija raspolaže sa ukupnom dužinom puteva od oko 38.000 km,sa dobro razvijenom mrežom puteva,mada je njen kvalitet smanjen zbog nedostatka investicija i nedovoljnog održavanja u periodu od 1990. do 2000. godine.

Na teritoriji Srbije se nalazi 792 km (oko 37 % ukupne dužine puteva Koridora X),sa njegovim kracima-Xb i Xc.

Drumski transport u Srbiji predstavlja dominantan vid saobraćaja koji učestvuje sa oko 80% u ukupnom obimu prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u ukupnom broju prevezenih putnika.

25

Činjenica da koridor,koji ujedno predstavlja i najraciona-lniju kopnenu vezu Evrope sa Bliskim i Srednjim isto-kom,istovremeno je opterećen konstatacijom da kvalitet i propusna sposobnost drumske i železničke infrastrukture u velikoj meri varira u odnosu na nacionalne sektore.

Kada su u pitanju delovi koridora X na teritoriji Srbi-je,uglavnom su poznate aktivnosti vezane za modernizaci-ju,rekonstrukciju i izgradnju kvalitetne drumske i železničke infrastrukture.

Republika Srbija je učinila velike napore u cilju dovodenja celokupne infrastrukture na nivo evropskih standarda, ali u prethodnoj dekadi to nije bilo moguće da se potpuno ispuni, pre svega zbog političkih, ekonomskih i finansijskih razloga.

Koridor je po svom geografsko-saobraćajnom položaju i prostiranju složen i sa većim brojem grana.

Istovremeno on se ukršta sa Panevropskim koridorima IV, V, VII i VIII.

Na koridoru,koji se ne bez razloga naziva kičmom centralne i jugoistočne Evrope,nalazi se veći broj privrednih i admini-strativnih centara, koji nisu samo tranzitne tačke, već pružaju ve-like mogućnosti za primene modela optimizacije i preraspodele transportnih zahteva između drumskog,železničkog i vodnog transporta.

Iz navedenog razloga Koridor X se u promocijama,ali sve više u praktičnim postavkama tretira i označava kao mu-ltimodalni i intermodalni koridor, a čvorne tačke se neizostavno upisuju na karti koridora kao tačke potencijalno pogodne za promenu vida saobraćaja

Na teritoriji Republike Srbije čvorišta i mesta preseka koridora VII i X su Novi Sad, Beograd, Smederevo i Niš.

26

Naznačeni gradovi i pored potencijala koji iz navedenih razloga imaju kao postojeće luke,robno transportni centri i robni terminali,u najvećem broju slučajeva,nemaju adekvatno rešenu drumsku i železnicku infrastrukturu, što može dovesti do toga da umesto očekivanog pozitivnog efekta postanu usko grlo na primarnoj drumskoj i železničkoj infrastrukturi koridora.

Primer Beograda kao raskrsnice koridora jugoistočne Evrope,postaje veoma karakterističan,iako je u prethodnim i aktuelnim planskim dokumentima,ovaj problem uočen već dosta ranije,a određene aktivnosti su započete još pre dvadesetak go-dina.Karakteristične trase magistralnih autoputeva na teritoriji Srbije i Beograda koje se poklapaju sa Koridorom X su:

1.Autoput E-75 Horgoš - Novi Sad - Beograd - Niš, Preševo,

2.Krak autoputa E-70 u pravcu Zagreba

3.Krak autoputa E-70 u pravcu Pančeva, Vršca;

U najvećem delu opterećuju postojeću saobraćajnu mrežu grada Beograda tranzitnim teretnim saobraćajem.

Navedeni razlozi bitno su uticali da se na nivou nadležnih institucija ubrzano priprema projektna dokumentacija za predstojeću izgradnju drumske infrasrukture i intenziviraju započeti radovi na saobraćajnoj infrastrukturi.

Koji je stepen izgrađenosti koridora X

Prema projektima Nacionalnog investicionog plana (u daljem tekstu: NIP) Srbija će, u narednim godinama u izgradnju autoputeva na ovom pravcu uložiti preko 800 miliona evra, a za završetak pravog autoputa celom dužinom kroz Srbiju potrebno je još oko 1,6 milijardi evra.

Na Koridoru X do sada je izgrađeno:u formi punog autoputa:

a)granica s Hrvatskom - Beograd, pravac E70, dužina 104 km

27

b)Beograd - Niš, pravac E75, 237 km

c)krak B koridora X, mađarska granica - Subotica - Beograd, pravac E75, izgrađen je kao poluautoput u dužini 178 km.

U toku je izgradnja:

a)druge polovine autoputa na deonici Novi Sad-Beograd, dužine 66 km

b)obilaznica Beograda, pravci E70 i E75, ukupna dužina 37 km.

Kao poluautoput do sada je zavšeno 16 km, a 2005. godine obnovljen je most preko Save oštećen u NATO bombardovanju. Nedavno su počeli radovi na sektoru 4, dužine 7,7 km

Planirana izgradnja:

a)Leskovac - makedonska granica, pravac E75 -120km

b)Niš - Dimitrovgrad, pravac E80 - 98 km,

c)Horgoš - Novi Sad, pravac E75 - 108 km, druga traka autoputa.

Važna tačka na koridoru 10 je i obilaznica oko Beograda, za čiji je završetak potrebno nešto manje od 400 miliona evra. Veći deo, 90 miliona, ostaje za sledeću.

Pri tome, naravno,treba imati u vidu i upozorenja EU da je krajnje vreme za početak gradnje na koridoru X,jer bi u supr-otnom Srbija mogla nestati sa putne mreže Evrope.

Najnoviji plan je da radovi na izgradnji autoputa najužnim sektorima Koridora X budu završeni najdalje do kraja 2011. godine.

28

Međutim, pomalo pesimistički zvuči podatak da je za gra-dnju 70-ak kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda bilo potrebno čak šest godina, iako je u pitanju mnogo lakši teren za gradnju od ovog na jugu Srbije.

Drugo, ukoliko zemlje članice Pariskog kluba ne pristanu da u zamenu za svoja potraživanja omoguće svojim građevina-rima da se uključe u završetak Koridora 10 u Srbiji, pitanje je hoće li domaća operativa moći da se uhvati u koštac sa svim pre-dviđenim radovima, jer već sada pojedini poslovi čekaju realiza-ciju po nekoliko meseci budući da nema dovoljno kapaciteta.1

24.KOJIM ZAKONIMA SU REGULISANI ODNOSI U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU

Naša zemlja pripada grupi zemalja koja odnose civilnog vazduhoplovstva reguliše posebim zakonima i to:

1.Zakon o vazdušnoj plovidbi koji reguliše pitanje prosto-ra,aerodroma,pripadnosti aviona i identifikaciju aviona,

2.Zakon o obligacionim i osnovnim materijalno pravnim od-nosima u vazdušnoj plovidbi koji reguliše pitanje ugovora,prtlja-ga,odgovornosti putnika i prevozioca.

Pojasniti ova dva zakona.25.ČIME SE JOŠ,PORED NACIONALNOG ZAKONODA VS - TVA,RE GULIŠU ODNOSI U MEĐUNARODNOM VAZD UH O - PLOVNOM PRAVU ?

Pored nacionalnog zakonodavstva odnosi u medjunarodnom vazduhoplovnom pravu se regulišu i međunarodnim konvenci-jama i to: Konvencija o medjunarodnom civilnom vazdohoplovstvu (Češka konvencija iz 1944) koja reguliše:suverenost u vazdušnom prosto-ru,nacionalnu pripadnost vazduhoplova uslove za bezbedno lete-nje.Konvencija za izjednačavanje izvesnih pravila koja se odnose na medjunarodni prevoz vazdušnim putem(Varšavska konvencija iz 1929) koja reguliše:prirodu prevoznih dokumenata,ugovore o va-zdušnom prevozu,putne karte).

1

29

Rimska konvencija(revidirana u Montrealu 1978) kojom se regu-liše šteta koju prouzrokuje strani vazduhoplov trećem licu.Međunarodno sporazumevanje kojim se za konkretne slučajeve u međunarodnom vazdušnom saobraćaju regulišu neka posebna pitanja.Do danas je u svetu zaključeno preko 120.000 hiljada bila-teralnih sporazuma i protokola ovog tipa u vazdušnom saobraća-ju.Aktivnosti međunarodnih organizacija koje se ogledaju u raznim rezolucijama,sporazumima,protokolima koje ova tela donose,a dr-žave potpisnice i vazduhoplovne kompanije primenjuju.

26.VRSTE MEĐUNARODNOG VAZDUŠNOG TRANSPORTA

1.Besplatni međunarodni transport U skladu sa Varšavskom konvencijom je besplatan prevoz

koje obavljaju vazdušne kompanije.Kao posledica ugovora o prevozu izmedju vazdušnih kompa-

nija i putnika je besplatan prevoz koji kompanija izvršava bez na-doknade pa često i bez izdavanja putne karte.

Vazduhoplovne kompanije tačno znaju kome nude ovaj na-čin prevoza koji obično za kompaniju ima propagandni efekat.

Ova kategorija putnika prema Varšavskoj konvenciji ima ista prava sa aspekta odgovornosti prevozioca u odnosu na redo-vne putnike.2.Redovni međunarodni transport uz nadoknadu

Glavni i najčešći oblik prevoza stvari i putnika u međunaro-dnom vazdušnom transportu a i u nacionalnom je onaj u kome putnik u međunarodnom transporteru vazdušnoj kompaniji plaća nadoknadu za obavljeni prevoz.

Nadoknada je izraz saglasnosti volja dve ugovorne strane(transportera i putnika).

Ovo je tipičan primer konsensualnog ugovora privrednog prava gde se saglasnost volja konstatuje transportnim odnosno putnim dokumentom (putna karta).

U skladu sa Varšavskom konvencijom za putnika je važno pogledati sadržinu karte koju transporter treba da izda ako želi da koristi odredbe ograničene odgovornosti u slučaju smrti ili po-

30

vrede putnika.Svi elementi forme putne karte moraju biti uredno popunjeni.3.Sukcesivni međunarodni transport

Varšavska konvencija predviđa i mogućnost ovog vida transporta kod koga se pojavljuje više vazdušnih prevozilaca a ne samo jedan.

Ako ovu vrstu transporta posmatramo sa aspekta putnika međunarodnog prevoza on dobija karakter jedinstvenog prevoza bez obzira na broj izdatih karata i ugovora.

U slučaju nezgode pravo putnika se svodi na pravo nado-knade štete od strane onog prevozioca kod koga se nesreća dogo-dila.

Odgovornost transportera kod ovog prevoza proizlazi iz pra-va pošiljaoca robe da tuži prvog prevozioca,a primalac robe posle-dnjeg prevozioca.4.Kombinovani međunarodni transport

Varšavska konvencija predviđa i kombinovani prevoz i u tima slučajevima kada je prevoz delimično izvršen vazdušnim putem a delimično svakim drugim prevoznim sredstvom odredbe ove Konvencije se odnose na prevoz vazdušnim putem.

Svaki deo kombinoanog transporta mimo vazdušnog podleže odredbama posebne vrste transporta.

U praksi je ova konstatacija uzrok da se pristupa dogovoru vazdušnih prevozilaca sa drugim vidovima transporta da bi se ko-mbinovani transport mogao sa uspehom obaviti.5.Međunarodni čartel transport

Čartel-prevoz se od redovnog prevoza razlikuje po tome što se on odnosi na pravo korišćenja transportnih usluga od strane grupe putnika na zakupljenom avionu van redovnih linija.

Takav tip prevoza ima niz ekonomskih prednosti i sa svojim nižim cenama postao je sastavni dio turističke privrede kao naj-traženiji vid prevoza.

Čartel prevozu predhodi ugovor sa zakupcem sa jedne strane i vlasnikom vazduhoplova sa druge strane.Uobičajno je da se turističke organizacije pojavljuju kao zakupci vazduhoplova za različite ugovorne odnose sa trećim licima ili sopstvene potrebe.

27.PRAVNI REŽIM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA I PRAVNI REŽIM AERODROMA

31

Vazduhoplovi moraju imati svoju državnu pripadnostkoja se utvrđuje prilikom registracije vazduhoplova.Kod nas to je oznaka republike Srbije i zastava.Namena vazduhoplova se utvrdjuje uverenjem o plovidbenosti i ono najveći značaj ima kod prevoza putnika i prtljaga.

Svi vazduhoplovi podležu kontroli plovidbenosti koju utv-rdjuje nadležni državnni organ i oni mogu biti: redovni,osnovni i vanredni(redovni pregled je svakih 12 meseci ostali po potrebi).

Zakonom je utvrđeno da se vazduhoplovi moraju registrovati u glavnu knjigu i u zbirku isprava koja se vodi posebno za svaki uložak svaki uložak se sastoji od opisnog vlasničkog i teretnog lista.

Opisni list se popunjava na osnovu tehničke dokumentacije, a vlasnički i teretni na osnovu odluke suda.

Upisom vazduhoplova u registar stiče se pravo nošenja znaka državne pripadnosti i znaka.

Kad se sprovodi brisanje vazduhoplova?

Brisanje vazduhoplova se sprovodi:1.Ako je trajno onesposobljen za korišćenje2.Ako nestane(tri meseca po prijemu informacije da je ne-

stao je rok za proglašenje nestanka)3.Ako je otudjen u inostranstvo4.U slučaju kada vlasnik prestane sa radom ili izgubi drža-

vljanstvo.

Šta se svrstava u vazduhoplove?-avioni-hidroavioni-jedrilice-amfibija-helikopter,zmaj i raketaPrema tehničkim karakteristikama vazduhoplove možemo

svrstati u sledeće kategorije:-saobraćajnu -opštu kategoriju

32

-kategoriju koja je lakša od vazduhaKako se dele vaduhoplovi prema nameni?

Prema nameni vazduhoplovi se dele na:-vazduhoplove za prevoz lica,stvari i pošte-za prevoz opasnih materija-za prevoz životinja-za poljoprivredu i šumarstvo-za sportsku i turističku delatnost-za obuku i pružanje pomoći

Koje isprave vazduhoplov mora imati dok obavlja prevoz?-uverenje o registraciji- "o plovidbenosti"-dozvolu za rad radio-stanice-putna knjiga i dozvole za rad posade-operatvni dnevnik-list opterećenja-spisak opreme i opremu za slučaj opasnosti

Pravni režim aerodroma

Svako poletanje i sletanje vazduhoplovnih letilica zahteva prethodno stvaranje određenih uslova na kopnu u obliku aero-droma koji moraju biti izgrađeni u skladu sa odredjenim zako-nskim propisima(dužina i širina poletnih pisti ili vodenih površina za sletanje hidroaviona).

Kako se vrši registracija aerodroma?

Aerodromi koje ispunjavaju zakonske uslove za sletanje i poletanje upisuju se u poseban registar aerodroma koji vodi organ uprave vazdušne plovidbe nakon čega se aerodrom i registruje u roku od 15 dana.

U registar se moraju unti sledeći podaci:namena aerodro-ma,tehnička svojstva,klasa aerodroma i podaci o nosiocu prava korišćenja.Kakvi aerodromi mogu biti:?

33

-civilni -vojni -mešoviti (civilno - vojni).

Kako delimo civilne aerodrome?a)aerodromi za javne vazduhoplovne prevozeb)sportske aerodromec)školske i aerodrome za sopstvene potrebe

Održavanje aerodroma za bezbedno korišćenje obavljaju preduzeća za aerodromske usluge ili neko drugo preduzeće koje se bavi ovom delatnošću.

Korišćenje poletno uzletnih staza ima svako ko ima pravo da leti našim vazdušnim prostorom i ispunjava zakonske uslove uz određene nadoknade za pružanje tih i drugih aerodromskih uslu-ga.Aerodromi moraju biti redovno kontrolisani i održavani.

28.KOJE USLOVE MORA ISPUNJAVATI JEDNA VAZDUŠNA KOMPANIJA DA BI MOGLA OBAVLJATI VAZDUŠNI TRANSPORT

Da bi jedna vazdušna kompanija mogla obavljati vazdušni transport ona mora ispunjavati određene uslove vezane za :

a)bezbednost b)tehničku osposobljenostc)tehničku ispravnostd)urednoste)osposobljenost osoblja

Svi ovi elementi moraju biti ispunjeni bez obzira da li se radi o međunarodnom ili domaćem vazdušnom transportu. Ukoliko se radi o međunarodnom transportu ove uslove mora ispunjavati i inostrani prevoznici.

Svaki vazdušni prevozilac je dužan da se pridržava reda letenja i svaka izmena reda letenja podleže određenoj regulativi (prim.mora se izmena objaviti 15 dana pre stupanja na snagu).

Red letenja se može promeniti samo u slučaju više sile ili nekog drugog događaja na koji prevozilac ne može da utiče a koji su onemogućili redovnu liniju duže od 15 dana.

34

Postoje odredjene zabrane šta se ne sme prevoziti sa putni-cima(posmrtni ostaci,lica obolele od neke zarazne bolesti,zatim unošenje oružja,ekspl.sredstava,municije itd.).

Vazduhoplovi moraju imati stručno osoblje sa posebnim kvalifikacijama zatim dozvolu za rad koja je vremenski ogra-ničena i podleže produžavanju uz sve druge provere(struč-ne,zdravstvene koji obuhvataju redovne i vanredne lekarske preg-lede).

Pored ovog postoje ustaljene procedure kojih se mora pridr-žavati:osoblje,putnici i ovlašćeno lice koje rukovodi vazduhoplo-vom i radom posade.

29. VRSTE ŠPEDICIJE SA ASPEKTA TERITORIJALNOG DELOKRUGA POSLOVANJA,OSNOVNOG OBELEŽJA POSLOVANJA, I OBIMA POSLOVANJA

a)teritorijalni delokrug poslovanja(domaća i međunarodna špedicija)

b)osnovno obeležje poslovanja(lučka,kontinentalna i gra-nična špedicija)

c)obim poslovanja(velika,srednja i mala špediterska predu-zeća)

Koja su obeležja domaća špedicije?

To je ona špedicija koja ne prelazi državnu granicu u kojoj je sedište odnosne špedicije.Ona organizuje špediterske poslove u istom mestu svog sedišta i u različitim mestima iste zemlje.U ne-kim zemljama kao u Engleskoj postoji samo međunarodna špe-dicija.

Koja su obeležja Međunarodne špedicije?

Međunarodna špedicija organizuje špediterske poslove u izvozu,uvozu i tranzitu(može i unutar granica svoje zemlje).

Poslovi međunarodne špedicije su daleko složeniji i zahte-vaju visokoobrazovane kadrove za izvršavanje ugovornih poslova pa je zbog ogromne međunarodne konkurencije u ovoj branši sve

35

više špediterskih kuća koje se specijalizuju za jedan ili dva seta poslova, pa sa tog aspekta međunarodnu špediciju delimo na :

a)lučkub)kontinentalnu c)graničnu špediciju

Objasnite pojam Lučke špedicije?

Lučka špedicija se bavi poslovima organizacijom prevoza robe pomorskim prevoznim sredstvima,osiguranjem brodskog pr-ostora,prihvatom robe sa brodova i otprema drumskim trans-portom do krajnjeg odredišta,osiguranjem carinjenjem,skladište-njem i svim drugim poslovima izmedju kupca i prodavca.

Sedište ovih lučkih špeditera je obično na obalama mora pa se ona sa pravom naziva "pomorska"špedicija.

Povoljnosti koje pružaju vodeni tokovi u transportu robe svrstavaju lučku špediciju kao najznačajniju među svim drugim vrstama špedicije.

Objasniti pojam Kontinentalne špedicije?

Ova vrsta špedicije bavi se uglavnom otpremom i dopremom robe kopnenim putem i delimo je na:

a)železničkub)rečno-kanalskuc)drumskud)vazdušnuOva špedicija svoje poslovanje zasniva na tarifnom sistemu

skoro svih zemalja sveta kako bi na osnovu toga mogli koristiti odredjene povlastice koje vrede kroz pojedine zemlje i time iznalazile ekonomičan i brz transport.

Objasnite pojam Granične špedicije?

Ima sjedište na graničnim prelazima velike frekventnosti i uglavnom se bave zbirnim prometom.Retkost je da granična špedicija posluje kao samostalna špedicija obično su to filijale kontinentalnih odnosno pomorskih špedicija.Za ove špeditere kažemo da su granične špedicije a ne nikako pogranične.

36

30.MEĐUNARODNI SAVEZ ŠPEDITERSKIH UDRUŽENJA FIETA

Predstavici 19 evropskih zemalja osnovali su u Beču 1926 godine Savez špediterskih udruženja poznat po skraćenom nazivu FIETA.

Osnovni zadatak ovog udruženja je unapredjenje šped-iterske delatnosti u svetskim razmerama.Razmena iskustava u svim oblastima nesmetanog funkcionisanja špediterske,trans-portne i spoljnotrgovinske delatnosti.

Koji su organi upravljanja u ovom udruženju?

Fieta sve probleme rešava u ukviru svojih stalnih komisija i potkomisija koje rešavaju probleme ovog udruženja u komis-ijama:

-komisije za sve vrste saobraćaja posebno-komisija za pravna pitanja-komisija za promet kontejnerima -komisija za kombinovani prevoz FIETA ima svoje redovne organe upravljanja(sk-

upština,izvršni odbor,predsedništvo)zatim 86 redovnih 2041 pridruženi član iz 138 zemalja.

31.DOKUMENTA U IZDANJU SAVEZA FIETA

Glavni doprinos FIETE je što je unificirala veliki broj obrazaca koji se u obavljanju špediterskih poslova koriste.Tako unificirani obrasci daju sigurnost u poslovanju i odredjenje olakšice.Tako je FIETA uvela:

a)Špediterska potvrda FCR

Kojom špediter potvrdjuje da je predmetnu robu preuzeo sa neopozivim nalogom da je otpremi primaocu,navedenom u pot-vrdi ili da mu je stavi na raspolaganje.Nalog se mođe opozvati ako se špediteru vrati original potvrde pod uslovom da je to moguće uraditi u tom momentu.

37

Formular FCR je zelene boje ,sastoji se iz originala i četiri kopije.Kod nas se štampa na tri jezika(Nemačkom,engleskom i srpskom,a na poledjini su odštampani Opšti uslovi međunarodnih špeditera).

b)Transportna potvrda FCT

Izdavanjem ove potvrde špediter potvrdjuje da je preuzeo radi prevoza tačno opisanu pošiljku i da je isporučio u skladu sa instrukcijama pošiljaoca.

Špediter ovu potvrdu izdaje nakon svih procedura i kad je siguran da je roba predata na prevoz vozaru.

To je vrednosni papir i može biti prenosiv ako na njemu stoji klauzula"to order".Formular je žute boje izdaje se u orginalu i četiri kopije.Štampa se na jezicima kao i FCT.

c) FBL Teretnica za kombinovani prevoz

Ispostavljanjem ove isprave špediter preuzima obavezu organizatora prevoza i odgovornost za preuzetu robu njegove su obaveze regulisane pravilima za kombinovani transport.Znači on preuzima sve obaveze oko izbora transportera odgovornost za robu do isporuke.

Ova isprava je plave boje i uglavnom je prenosiva osim u slučajevima kad je to na njoj naznačeno.

e)Potvrda o uskladištenju FWR

To je pismena isprava koju izdaje javno skladište kojom ono potvrdjuje da je od ostavioca primilo na čuvanje odredjeno materijalo dobro(stvar)koja je na njoj naznačena.Potvrda je narandžaste boje i može glasiti na ime donosioca ili po naredbi.

d)Potvrda pošiljaoca za prevoz opasne robe SDT

38

Nalogodavac ovom potvrdom izjavljuje špediteru da roba koju treba da otpremi odgovara propisima o prevozu opasnih materija.

32.ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O ŠPEDICIJI, OBAVEZE I PRAVA ŠPEDITERA

Zaključenjem ugovora špediciji potvrdjena je saglasnost volja dve ugovorne strane o bitnim elementima ugovora.

Ugovorne strane su sa jedne strane špediter a sa druge komitent.Špediterske poslove mogu obavljati samo za to registrovane organizacije kod nadležnog suda.U našem pravu ugovor o špediciji je neformalan ugovor.

Koje su obaveze špeditera iz ugovora o špediciji?

a)Špediterova obaveza prijema stvari se odnosi na njegovu obavezu da je preda transporteru u istom stanju u kojem je i primio.On je u obavezi kontrolisati sadržaj pošiljke i izdati odgovarajući dokument (špeditersku potvrdu FCR i FCT koje su i značajne kod naplate ekreditiva).

b)Obaveze špeditera pre prijema stvari koja se odnosi na obavezu špeditera da komitenta uputi na sve propuste vezani za isporuku pošiljke kao stručne organizacije jer često komitent u to nije upućen.

Ta upustva se mahom odnose mogućnost nastanka štete po njega većih troškova komplikacija na carinskim prelazima i sl.

c)Obaveza špeditera da postupa kao savestan pr iv rednik koja se odnosi na poslovne običaje špediterskih preduzeća( opšte norme običajnog prava)i na činjenično stanje svakog postupka).

d)Špediterova obaveza čuvanja stvari je obaveza koja se odnosi na izbor skladištenja i čuvanja robe na kraći period uz nadzor nad istom.

e)Špediterova obaveza izbora prevoznog puta i vrste transporta koja se odnosi na obavezu da taj izbor kao kopetenta organizacija izvrši sa pažnjom dobrog privrednika i predloži komitentu najbolje rešenje sa aspekta troškova,sigurnosti i brzine prevoza.

39

d)Špediterova obaveza da zaključi potrebne ug ov ore i izvrši osiguranje robe odnosi se na obavezu da za sve radnje koje je zaključio sa trećim licem u ime komitenta zaklkjuči ugovor i osigura posao kod nadležne osiguravajuće kuće.

Koja su prava špeditera?

Špediter ima pravo na nadoknadu troškova za sve obavljene radnje u ime komitenta pod uslovom da su one izvršene u skladu sa ugovorom,koa i pravo na obezbedjenje garancije za plaćanje.

33.POSEBNE VRSTE UGOVORA O ŠPEDICIJI

a)Samostalno istupanje špeditera je kada špediter pored organizovanja otpreme izvršava odredjene poslove koje su trebala da obave treća lica(skladišni poslovi,poslovi kontrolnih organiza-cija,transportnih organizacija itd).

b)Međušpediter i podšpediter u onim slušajevima kada špediter nije u mogućnosti da sam izvrši sve naloge komitenta on može delimično neke radnje poveriti drugom špediteru(osim ako komitent nema posebne interese da to izvrši špediter lično)tada se angažuje podšpediter sa određenim zadacima koga još možemo nazvati pomoćnik glavnog špeditera.

c)Fiksna(paušalna)špedicija gde se nagrada ugovara u fiksnom iznosu za po koji se trebaju obaviti gde špediter preuzima rizik u slučaju većih tročkova ali,špediter ima veću mogućnost za-rade, a komitent sigurnost.

e)Zbirna(skupna)špedicija sastoji se u radnjama otpreme komitentove robe sa robom drugih komitenata kako bi se ostv-arile uštede u troškovima.

Ova vrsta špediterskih usluga je izuzetno povoljna za tran-sportere jer posluju punim kapacitetima a komitenti imaju znatno manje troškove.

Ugovor o špediciji prestaje ispunjenjem bitnih elemenata iz ugovora na obostrano zadovoljstvo obe ugovorne strane,opozivom naloga od strane komitenta i otkazom naloga od strane špeditera.

34.OSIGURANJE ŠPEDICIJE

40

Osiguranju komitent pristupa zbog procene da je najbolje i za njega špeditera da sve rizike snosi osiguravajuće dru-štvo.Špediter ovo osiguranje sprovodi na račun komitenta u proti-vnom sve rizike snosi komitent.

Osiguravajuće društvo se oslobađa odgovornosti za isplatu štete ako je špediter isključivi krivac za nastalu štetu.Osiguranje obično pokriva punu vrednost stvari ili prodajnu vrednost stvari ako je prodaja izvršena.

Ovim osiguranjem se ne pokrivaju rizici koji su pokriveni nekim drugim osiguranjem(skladišnim,transportnim).

41