UVOD

Planiranje i projektovanje saobraaja sastoji se od kreiranja formalizovanih postupaka u cilju sagledavanja buduih kretanja u toj sferi, izvesno i pouzdano, kako bi se donele ispravne odluke i preduzele odgovarajue mere radi poboljanja postojeeg stanja, realizovali pozitivni i umanjili negativni efekti razvoja.Sa razvojem civilizacije sve vie se udaljavamo od metoda subjektivne procene. Uz oslanjanje na pouzdane informacije i primenu nauno verifikovanih metoda, planiranje postaje preduslov efikasnog i racionalnog razvoja. Planiranje i projektovanje u sutini pomau da se unapred uoi najverovatniji ishod donetih odluka i preduzetih mera, a ukupna pouzdanost procesa zavisi od obima, vrste i pouzdanosti informacija i egzaktnosti primenjenih metoda i postupaka.Individualna sposobnost planera ili projektanta da kroz misaoni proces sintetizuje rezultate analiza, kreativno formira mogua reenja, te objektivno i nepristrasno odmeri njihovu ukupnu vrednost i predloi optimalno reenje, osnovni je preduslov uspeno realizovanog procesa planiranja, odnosno projektovanja.

1. POJAM PROCESA PLANIRANJA

Od kraja XIX veka, doba samih poetaka savremenih sistema prevoza ljudi i roba, pa do sredine XX veka, metodoloki pristup je podrazumevao linijsku sekvencijalnu strukturu sastavljenu od etiri koraka analiza postojeeg stanja, prognoza budueg stanja, utvrivanje mera i sprovoenje mera. Ve i tada su bili ustanovljeni povratni uticaji sprovoenja mera, odnosno realizacija ponude kao efekat promene postojeeg stanja potranje saobraajnih usluga. Od navedena etiri koraka, proces planiranja obuhvata analizu postojeeg i prognozu budueg stanja, dok projektovanje podrazumeva utvrivanje mera koje treba sprovoditi.

ANALIZA POSTOJEEG STANJA

PROGNOZA BUDUEG STANJA

UTVRIVANJE MERA

SPROVOENJE MERA

PLAN PROJEKAT

Ovakvim planiranjem dolazi do izraaja nemogunost viestrukog iterativnog ispitivanja brojnih varijanti, usled odsustva odgovarajue metodologije i tehnologije planiranja. Ovakav pristup procesu je doveo do relativno krutog razdvajanja na procese planiranja i procese projektovanja, odnosno ceo proces planiranja je kao rezultat imao buduu potranju kao programski uslov za proces projektovanja. Objektivno, radilo se o prilagoavanju ponude buduoj potranji kroz postupke dimenzioniranja elementa saobraajnih mrea i deonica.

Dalja razrada osnovnog procesa planiranja izdvaja etiri koraka: 1. ANALIZA PROBLEMA u kojoj eljeno stanje definiemo kroz ciljeve razvoja, a nedostaci se zasnivaju pre svega na rezultatima analize postojeeg stanja. Dijagnoza stanja se utvruje kroz direktne i povratne veze, odnosno podrazumeva se iterativna provera zakljuaka;2. PROJEKTOVANJE MERA podrazumeva detaljno definisanje moguih mera, kao to su: politike, organizacione, upravljake, graevinske, eksploatacione, i druge. U okviru ovog koraka obuhvaeno je razvijanje mera, analiza posledica i vrednovanje posledica. Konani rezultat ovog koraka treba da bude dokumentovani predlog mera;3. DONOENJE ODLUKA podrazumeva proces razmatranja i usvajanja optimalnih mera koje je definisao planerski tim;4. PROCES SPROVOENJA je poslednji korak u kontinuiranom procesu planiranja i sastoji se u stalnom preispitivanju da li su posledice primene saglasne definisanim merama u procesu projektovanja.

Planiranje se po svojoj definiciji uvek odnosi na budunost. Stoga se izdvajaju dva osnovna vida planiranja: strategijsko planiranje podrazumeva najire dugorone planove; operativno planiranje podrazumeva planiranje po pojedinim sektorima ili podsistemima.Proces strategijskog planiranja podrazumeva da se na osnovu dijagnoze postojeeg stanja definiu ciljevi, kao i mere za njihovo ostvarenje, a kroz postupke dokumentovanog uporeenja moguih posledica primene mera, definie i usvoji optimalna kombinacija strategijskih ciljeva i mera. Tek je na osnovu rezultata ovog procesa, koji je uvek dugoroan, mogue pristupiti operativnom planiranju, odnosno planiranju realizacije strategijskih opredeljenja po pojedinim podsistemima ili sektorima ako se radi o prostornom planu. Kombinujui osnovni koncept planiranja i prethodni (o strategijskom i operativnom planiranju) moe se formirati kompleksni proces planiranja. Bitno je da strategijski ciljevi i mere ine jedinstven system, kao i da se projektovane operativne mere uvek vrednuju na dva nivoa na nivou podsistema i na nivou celine.

2. PROCES PLANIRANJA SAOBRAAJA

Proces planiranja saobraaja podrazumeva razmatranje saobraajne potranje i ponude u sklopu najirih uzrono-posledinih veza sa drutvenim, ekonomskim i prostornim razvojem podruja. Sutinski korak u procesu planiranja je analiza problema koja podrazumeva objektivno utvrivanje ciljeva razvoja i definisanje mera budui da je objektivno nemogue utvrditi granicu izmeu ovih pojmova. Termini planiranje i projektovanje su u naoj praksi postali sinonimi, te je u sutini njihovo tumaenje pitanje konvencije. Uobiajeno je da se pod pojmom planiranja podrazumevaju aktivnosti preteno u oblasti potranje, a pod pojmom projektovanja aktivnosti preteno u oblasti ponude saobraajnih usluga. Meutim, imajui u vidu uzrono-posledine veze razvoja saobraaja sa jedne i prostornog, ekonomskog i drutvenog razvoja sa druge strane, problem se ne moe ograniiti samo na pitanje ponude i potranje saobraajnih usluga, ve se planiranje prostornog razvoja i projektovanje saobraajnih mrea moraju razmatrati kao uslovljeni procesi.Osnovni metodoloki pristup planiranju se definie na osnovu podele po geografskim nivoima planiranja i projektovanja, te odgovarajue funkcionalne klasifikacije deonica putne mree. Hijerarhijski niz planerskih i projektantskih istraivanja je neophodan kada se radi o deonici primarne meugradske putne mree, kao to je, na primer, deonica autoputa.

Polazni korak u procesu planiranja saobraaja je analiza problema i dijagnoza stanja, odnosno objektivno sagledavanje stanja i definisanje nedostataka. Drugi korak podrazumeva definisanje ciljeva na osnovu objektivnih uticaja irih aspekata kao to su ekonomija, drutvo i politika razvoja kao i ciljevi ouvanja i unapreenja ivotne sredine. Ovaj korak nije nezavisan od uticaja postojeeg stanja i kao rezultat treba da definie budue stanje saglasno konkretnim potrebama i mogunostima razvoja. Trei korak, projektovanje varijanti, je kreativni proces istraivanja moguih reenja u kome se indikatori budue potranje saobraajnih usluga usklauju sa mogunostima ponude po svakoj od varijanti. Za svaku od varijanti definiu se sve posledice i na osnovu njihovog sagledavanja, polazna varijantna reenja se modifikuju. Osnovni cilj postojanja povratnih veza je da se svaka od varijanata interno optimizuje. Po zavretku procesa interne optimizacije, varijante se uporeuju po objektivnim pokazateljima pozitivnih i negativnih posledica, odnosno vrednuju prema stepenu ispunjenja usvojenih ciljeva, tanije kriterijuma definisanih na osnovu ciljeva, kako bi se izvrio dokumentovani izbor optimalne varijante. Strategijsko planiranje obino se oslanja na primenu metoda vie-kriterijumske optimizacije, dok se kod operativnog planiranja preteno primenjuju ekonomske metode vrednovanja.

3. VRSTE SAOBRAAJNOG PLANIRANJA

Podela saobraajnih planova vri se najee prema vremenskom dometu, nivoima planiranja, poruju i detaljnosti.Prema vremenskom dometu planovi se dele na: dugorone (20-30 godina), srednjorone (5-10 godina), kratkorone (2-3 godine), operativne (do jedne godine).Prema nivoima planiranje saobraaja se deli na : makroplaniranje saobraaja i mikroplaniranje saobraaja

Sektorsko planiranje se bavi planiranjem razvoja saobraaja kao posebnog ekonomskog sektora ili pojedinih saobraajnih vidova i grana. Elemenat je sistema planiranja ostalih drutveno-ekonomskih delatnosti i nacionalne ekonomije u celini. Rezultati makroekonomskih projekcija drutveno-ekonomskog razvoja podruja slue kao ulazni podaci sektorskoj projekciji i obrnuto.Prostorno planiranje saobraaja odnosi se na planiranje razvoja saobraajnog sistema odreenog podruja ili pojedinih elemenata tog sistema, a sposebno mree puteva unutar posmatranog podruja. Osnovni cilj ove vrste planiranja jeste efikasnija organizacija prostora sa saobraajnog aspekta.Projektno planiranje je usmereno na planiranje funkcionisanja izdvojenih elemenata saobraajnog sistema i podrazumeva planiranje na nivou projekta. To su najese elementi ulino-putne mree (izgradnja ili rekonstrukcija), semaforizacija gradskih raskrsnica, tehniko opremanje mree, uvoenje novih tehnologija prevoza za JGPP i slino.

Prema prostornom obuhvatu planiranje saobraaja se deli na : meunarodno ( na nivou vie drava) nacionalno pokrajinsko ili regionalno meuoptinsko gradsko (optinsko) lokalno i posebno.

4. POSTUPAK SAOBRAAJNOG PLANIRANJA

Saobraajni sistem se ne moe posmatrati izdvojeno od sistema ostalih funkcija na posmatranom podruju iz prostog razloga to je postojei saobraajni sistem proizaao iz potreba zadovoljenja tih funkcija i aktivnosti i da on povratno odreuje nihovu kvalitetu.Sistemski pristup saobraajnom planiranju podrazumeva da se razvoj saobraajnog sistema posmatra u interakciji sa demografskim i ekonomskim faktorima podruja,koji zapravo i odreuju obim kretanja ljudi i dobara, odnosno dimenzioniu prevozne zahteve.Isto tako saobraajni planeri ne mogu se baviti samo kretanjem ljudi i dobara, odnosno ne mogu se baviti samo projektovanjem saobraajnih sistemakoji e zadovoljiti prevzne zahteve u prostoru i vremenu,a da pri tome ne vode rauna o razvojnim mogunostima i potrebama drutva i uticajus aobraajnog sistema na okruenje.Postupak saobraajnog planiranja se svodi na analizu dotadanjeg razvoja saobraajnog sistema, na prognozu razvoja stanovnitva i ekonomskog razvoja podruja, pretvaranje tih podataka u veliinu budueg saobraaja i prevozne potrebe, te na generisanje, testiranje i vrednovanje varijanti bdueg saobraajnog sistema koji te prevozne zahteve treba da zadovolji.S obzrom da se planiranje saobraaja bavi prognozom budunosti, treba na glasiti da se nikada ne moe u potpunosti eliminisati neizvesnost, bez obzira na kvalitet korienih podataka, modela i metoda.

Mogu se definisati sledee faze planiranja saobraaja: definisanje problema i okvir plairanja, stvaranje informacione osnove analiza i ocena stanja postojeeg saobraajnog sistema prognoziranje drutveno-ekonomskog razvoja, prognoziranje prevozne potranje, generisanje novih reenja, vrednovanje i izbor optimalnog reenja

4.1. DEFINISANJE PROBLEMA I OKVIR PLANIRANJAU ovoj fazi se na jasan nain lociraju i definiu problemi koje treba reiti i odnosi izmeu saobraajnog sistema i okruenja,ciljevi,kriterijumi i ogranienja koja treba imati u vidu prilikom odluivanja.Posebno vaana elemanat ove faze planiranja je definisanje ciljeva saobraajnog planiranja.Ciljevi saobraajnog planiranja moraju biti realni i ostvarivi, odnosno moraju odraavati potrebe i interese ljudi i razvojne mogunosti posmatranog podruja.Odreivanje ogranienja u ovoj fazi planiranja ima za cilj da definie ta se sve moe, a ta se ne sme uraditi. Ogranienja mogu biti normativna, ekoloka, finansijska, razvojna, ogranienja koja proizilaze iz potrebe ouvanja kulturno-istorijskih vrednosti, zateene razvijenosti prostora ili zbog potreba odbrane.

4.2. STVARANJE INFORMACIONE OSNOVEU ovoj fazi organizuje se realizacija planerskog postupka i obezbeuju potrebni podaci za realizaciju ostalih faza planiranja. Stvaranje informacione osnove odnosi se na: utvrivanje prostornog i vremenskog obuhvata istraivanja; organizacijske pripreme za prikupljanje podataka; prikupljanje i obrada podataka.

Podaci koji se koriste u planiranju saobraaja, njihove karakteristike i struktura, pre svega zavise od problema, ciljeva, ogranienja, modela i metoda koje se koriste u tom postupku. Kvalitet daljg postupka planiranja zavisi od procesa prikupljanja podataka, kao i njihove analize i ocene stanja. Sadraj podataka odnosi se na : demografsko-ekonomske podatke podruja, podatke o nameni povrina i podatke o postojeem saobraajnom sistemu. Demografsko ekonomsko podruje obuhvata karakteristike obuhvaene samim nazivom, kao i podatke o privrednom razvoju podruja. Demografski podaci odnose se na broj i strukturu stanovnika, broj domainstava, prostornu distribuciju stanovnitva i gustinu naseljenosti ukupnog i aktivnog stanovnitva , koji se prikupljaju na osnovu popisa stanovnitva, anketiranjem ili iz drugih izvora. Ekonomski podaci odnose se na broj zaposlenih po zonama rada i zonama stanovanja, dohodak po domainstvu i stepen motorizacije, koji se prikupljaju anketiranjem domainstava ili na osnovu statistikih izvetaja o zaposlenosti. Podaci o privrednom razvoju podruja oslikavaju dinamiku istog, odnosno stopu ratsa po granama, vrstu i koliinu proizvoda, produktivnost, ekonominost, bruto dohodak po zaposlenom, investicije, stepen zaduenosti i drugo.Podaci o nameni povrina podrazumevaju funkcionalnu podelu, namenu i intenzitet korienja povrina, u okviru ega se analizira ukupna povrina podruja, veliina prostora za pojedine aktivnosti, zone stanovannja i rada, zone specijalne namene i drugo.U okviru podataka o postojeem saobraajnom sistemu podrazumeva se postojea ulino-putna mrea, vozni park, saobraajni tok, prostori i povrine za parkiranje vozila i karakteristike putovanja stanovnitva. Ti podaci nalaze se u evidencijama o registraciji vozila, katastru ulino-putne mree,ali i neke od njih se utvruju brojanjem, posmatranjem, snimanjem i anketiranjem.Znaajni za planiranje su i podaci o karakteristikama saobraajnih tokova vozila i putovanjima ili kretanjima stanovnitva i robe, koji se prikupljaju brojanjem, anketiranjem i drugim metodama. Brojanje pri tome moe biti statiko ili dinamiko.Nakon prikupljanja podataka, isti se obrauju i pripremaju za dalju analizu i ocenu stanja. Prilikom obrade podataka koriste sematematiko-statistike metode i modeli, na osnovu kojih se moe predstaviti postojoe stanje, struktura, karakteristike i meusobni funkcionalni odnosi i veze izmeu podataka. Obarada je uglavnom zasnovana na primeni raunarske tehnike, odnosno profesionalnih programa za obradu podataka i adekvatan prikaz rezultata.

4.3. ANALIZA I OCENA STANJA POSTOJEEG SAOBRAAJNOG SISTEMA

Svrha ove analize je ocenjivanje nedostataka postojoeg saobraajnog sistema u pogledu kvaliteta prevoza i negativnih efekata koje sistem svojim funkcionisanjem izaziva. U okviru ove analize obuhvataju se podaci o:[footnoteRef:1] [1: Dr Milorad Opsenica, ,,Saobraajni sistemi, Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni, 2010., Str.192]

1. saobraajno-geografskom poloaju podruja, koji oslikavaju istorijsko-geografske karakteristike razvoja podruja, saobraajnog sistema, strukture, oblika i izgleda mree saobraajnica, kao i prirodne i stvorene vrednosti koje treba ouvati;2. drutveno-ekonomskom i privrednom razvoju podruja, u okviru kojih se iskazuju saobraajna kretanja poput ukupne zaposlenosti i zaposlenosti po pojedinim delatnostima, ukupan dohodak i dohodak po stanovniku , veliina i vrsta proizvodnje materjalnih dobara, veliina prometa trgovine i veliina proizvodne potronje;3. karakteristikama stanovnitva, koje pokazuju odnos izmeu stanovnitva i saobraajnih kretanja, a to na osnovu ukupnog broja stanovnika, njihove raspodele po dobi, polu i aktivnosti, broja, veliine i sastava domainstava, prostorne raspodele stanovnitva, stepena motorizacije, gustine naseljenosti ukupnog i zaposlenog stanovnitva;4. nameni povrina i razmetaju aktivnosti koji pokazuju odnos izmeu namene povrina, stvaranja i prostorne raspodele putovanja. Ovaj pregled obuhvata ukupnu povrinu planskog podruja, povrinu podruja zauzetu pojedinim aktivnostima, kao i prostornu raspodelu pojedinih aktivnosti.5. saobraajno-geografskim karakterisitkama podruja ;6. karakteristika saobraajne mree u okviru kojih se analiziraju fizike i funkcionalne karakteristike mree, kao to su podela mree, duina i gustina mree, vsrta i stanje kolovoza, irina saobraajnica, kapacitet glavnih i prilaznih ulica, najvanijih raskrsnica, broj lokacija i kapacitet parkiralita, protok, gustina i struktura toka na mrei i druge; 7. voznom parku koji podrazumevaju podatke o broju i strukturi vozila, tanije podelu vozila prema vrsti, nameni, vlasnitvu, starosti i slino.8. karakteristikama kretanja stanovnitva i robe koje pokazuju obim, prostornu, vremensku i raspodelu kretanja prema nainu i svrsi. Kretanje se prikazuje pomou pokazatelja kao to su obim kretanja, prostorna ,vremenskai nainska raspodela kretanja, raspodela kretanja prema svrsi i prema vremenu trajanja.

ZAKLJUAK

Adekvatno funkcionisanje saobraajnog sistema neophodno je zbog znaajne uloge koju saobraaj ima u drutveno-ekonomskoj sferi jedne zemlje. Stoga je planiranje saobraaja konstantna drutvena potreba u svim ekonomijama. Usled postojeih problema u saobraaju mnoge dravne institucije su ve poetkom pedesetih godina (prvobitno u Americi, a desetak godina kasnije i u zemljama zapadne Evrope) poele da izuavaju, analiziraju i reavaju saobraajne probeme na drugaiji nain. To je bilo neophodno usled vioskog nivoa kapitalnih ulaganja u saobraaj, neusklaenog odnosa ponude i tranje u saobraaju kao i negativne prostorne, drutveno-ekonomske i prirodno-ekoloke posledice koje iz toga proistiu.Saobraaj je nain zadovoljenja potrebe za kretanjem ljudi i prevozom dobara. On ima vanu razvojnu ulogu i uslov je za realizaciju i razvoj ostalih drutveno - prizvodnih funkcija i podruja. Neophodna je drutvena intervencija kako prilikom obebeenja sredstava za ulaganje u saobraaj, tako i za njihovu racionalnu upotrebu. Brojni negativni efekti u sferi saobraaja nastaju usled ubrzanog industrijskog razvoja, poveanja standarda stanovnitva, uvoenja motornih vozila u urbane sredine i visokog stepena individualne motorizacije i drugih pojava. Pored toga, znaajni saobraajni problemi nastaju kao posledica neusklaenog odnosa izmeu saobraajne potranje i ponude, naroito u pogledu saobraajne infrastrukture, nepovoljne prostorne strukture gradova kao i nepripremljenosti za primenu novih tehnologija u saobraaju i potrebe ouvanja odreenih prostora kao kulturnih vrednosti. Saobraajno planiranje javlja se kao instrument analize postojee saobraajne problematike, predvia budue zahteve u pogledu saobraaja, na osnovu ega definie koncepciju i razvoj saobraajnog sistema koji e moi da obezbedi efikasan prevoz ljudi i robe. Konkretnije, saobraajno planiranje zasniva se na planiranju potreba za prevozom ljudi i dobara na odreenom prostoru i u odreenom vremenskom periodu. Osnovna svrha planiranja saobraaja je utvrivanje prevoznih potreba i pronalaenje naina na koji e te potrebe biti zadovoljene. Dosadanji napori u formiranju procesa saobraajnog planiranja pokazuju pozitivne efekte, tako da bi se i u budunosti trebalo usmeriti na poboljanje aktivnosti vezanih za unapreenje i proirivanje opsega saobraajnog planiranja.

LITERATURA1 Dr Milorad Opsenica, ,,Saobraajni sistemi, Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni, 2010.2 Jovanovi N., ,,Planiranje saobraaja, SF, Beograd, 1990.3 Paen J., ,,Osnove prometnog planiranja, Informator, Zagreb, 1986.

12