Saveti o Zivotu i Ishrani Elen Vajt

SSAVETIAVETI OO IVOTUIVOTU II ISHRANIISHRANI

E. G. VE. G. VAJTAJT

Knjiga Saveti o ivotu i ishrani najpre se pojavljuje kao udbenikKnjiga Saveti o ivotu i ishrani najpre se pojavljuje kao udbenik namenjen studentima dijetetike i medicine na univerzitetu Loma Lindanamenjen studentima dijetetike i medicine na univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. iroko interesovanje za zdravstvene savete i naelau Kaliforniji. iroko interesovanje za zdravstvene savete i naela istaknuta u ovom delu pokrenulo je novo i proireno izdanje 1938.istaknuta u ovom delu pokrenulo je novo i proireno izdanje 1938. godine. Interesovanje se nastavilo, tako da je u razdoblju od osamgodine. Interesovanje se nastavilo, tako da je u razdoblju od osam godina, knjiga doivela etiri izdanjagodina, knjiga doivela etiri izdanja..

Pisac Elen Vajt iznosi stavove koji na polju dijetetike u tomPisac Elen Vajt iznosi stavove koji na polju dijetetike u tom vremenu nisu bili poznati i popularni.vremenu nisu bili poznati i popularni. Napretkom naune i medicinskeNapretkom naune i medicinske misli, koje donosi epohalna otkria, iroka italaka javnost sve viemisli, koje donosi epohalna otkria, iroka italaka javnost sve vie prihvata stavove koje pisac iznosi u ovoj knjizi.prihvata stavove koje pisac iznosi u ovoj knjizi.Saveti iz ove knjige svojim snanim, preobraujuim uticajem pomoiSaveti iz ove knjige svojim snanim, preobraujuim uticajem pomoi e vam da unapredite svoje fiziko i duhovno zdravlje, najpre zato toe vam da unapredite svoje fiziko i duhovno zdravlje, najpre zato to ete uspeti da uskladite svoje potrebe i mogunosti iz prirodnogete uspeti da uskladite svoje potrebe i mogunosti iz prirodnog okruenja u kome ivite.okruenja u kome ivite.

NNASLOVASLOV ORIGINALAORIGINALA::CCOUNSELSOUNSELS ONON DIETDIET ANDAND FOODSFOODS BYBY E ELLENLLEN G. W G. WHITEHITE

SADRAJ

PREDGOVOR..........................................................................12I. RAZLOZI ZA REFORMU............................................................14

Na slavu Bogu...........................................................................14Izbor ivota ili smrti...................................................................14Traenje savrenstva.................................................................14Pitanje poslunosti....................................................................15Kazna za neznanje.....................................................................16Ne uvek neznalice......................................................................16Odgovornost za svetlost............................................................17rtva bez mane.........................................................................17Bedna rtva...............................................................................18Zato je data svetlost o zdravstvenoj reformi?............................18Znaaj zdravstvenih naela........................................................19Zdravstvena reforma i molitva za bolesne...................................20Pouka iz neuspeha koji je doiveo Izrailj......................................21Hrianska trka.........................................................................21Danilov primer..........................................................................22Boje odobravanje.....................................................................24Nespremni za glasnu viku..........................................................24Priprema za osveenje...............................................................24Poziv onima koji oklevaju...........................................................25Svi emo biti okuani.................................................................25Prava reforma je reforma srca....................................................26Pitanje od velikog znaaja..........................................................26Budimo jedinstveni....................................................................27Spoticanje o blagoslov...............................................................28Razmiljanje o sudu...................................................................28

II. ISHRANA I DUHOVNOST..........................................................30Neumerenost je greh.................................................................30Kada je posveenje nemogue?..................................................30Hotimino neznanje poveava greh.............................................31Uticaj na razumevanje istine......................................................32Delovanje na shvatanje i odluivanje..........................................33Delovanje ishrane na uticaj i korisnost........................................36Naroite odgovornosti i iskuenja propovednika..........................36Sve na slavu Boju inite........................................................37Odnos prema pobedonosnom ivotu...........................................38

ODNOS IZMEU HRANE I MORALA...................................................41Moralna neistota u staro doba..................................................41Opte propadanje - ishod neobuzdanog apetita...........................42Uticaj jednostavne hrane...........................................................43Umerenost kao pomo u ouvanju morala...................................43

III. ZDRAVSTVENA REFORMA I VEST TREEG ANELA...............................45Kao ruka telu............................................................................45Da pripremi narod.....................................................................45Pomo u raspoznavanju istine....................................................45Posveeni ili kanjeni.................................................................46Ilijino i Jovanovo delo kao uzor...................................................46

2

Vidljiva suprotnost....................................................................46Daj zdravstvenom delu njegovo mesto........................................47Potreba vladanja samim sobom..................................................47Propovednici i vernici treba slono da rade.................................48Deo vesti, ali ne cela vest..........................................................48Povezanost sa medicinskim ustanovama.....................................48Snano sredstvo........................................................................49Odbaciti predrasude - poveati uticaj..........................................49

IV. PRAVILNA ISHRANA.............................................................51DEO I - PRVOBITNA HRANA......................................................................51

Tvorev izbor............................................................................51Poziv na povratak......................................................................51

DEO II - JEDNOSTAVNA HRANA...................................................................51Uslovljava bistrinu uma..............................................................52Oslobaa mnogih patnji.............................................................52Razlog za jednostavan ivot.......................................................52Nagraena istrajnost.................................................................53Napredujmo..............................................................................53Ishrana za vreme sastanaka.......................................................53Ruak na izletu..........................................................................54Jednostavnost u gostoprimstvu..................................................55Spreman za neoekivanog gosta.................................................56Manje mislite na prolaznu hranu.................................................56Obnavljajui uticaj jednostavnog ivota......................................56

DEO III - PRIKLADNA ISHRANA..................................................................57Ne budimo ravnoduni...............................................................57Boje staranje...........................................................................58Osiromaena ishrana rui ugled zdravstvene reforme..................58Prilagoditi hranu potrebama pojedinaca......................................58

DEO IV - HRANA U RAZNIM ZEMLJAMA..........................................................59Hrana prilagoena godinjem dobu i podneblju...........................59Dobra hrana postoji u svakoj zemlji............................................59Savet za tropske predele...........................................................60Obazrivost u pouavanju zdravstvene reforme............................60Sigurnost boanskog vostva.....................................................60

V. FIZIOLOGIJA VARENJA............................................................62Nagrada za potovanje prirodnih zakona.....................................62Fiziki uticaj neumerenog jedenja...............................................62Smetnje u probavi.....................................................................62Probava potpomognuta umerenim vebama................................63Pomo istog vazduha...............................................................64Ometena tenom hranom...........................................................64Hrana treba da bude topla, a ne vrua........................................65ivotna snaga smanjena hladnom hranom...................................65Upozorenje zaposlenim ljudima..................................................65Jedite polako, vaite dovoljno...................................................65Pouka koju treba ponavljati........................................................66Izbegavajte preteranu zabrinutost..............................................66Sastavljanje hrane.....................................................................67Rat u stomaku...........................................................................68Miran stomak - mirno raspoloenje.............................................68

3

Voe i povre............................................................................69Bogati slatkii i povre...............................................................69eer i mleko............................................................................69Bogati i sloeni sastavi..............................................................70

VI. NEPRAVILNA ISHRANA UZROK BOLESTI..........................................71Nasleena degeneracija.............................................................71Svesno neznanje zakona ivota..................................................72Drutvene posledice neobuzdanog apetita..................................72Prekreni zakoni - prirodni i duhovni...........................................73Patnje koje sami sebi nanosimo..................................................73Poputanje apetitu donosi bolest................................................74Pripremanje puta pijanstvu........................................................74Oboljenje jetre zbog rave ishrane.............................................74Bogata hrana i groznica.............................................................75Bacanje krivice na Boga.............................................................75Cena dobrog obroka...............................................................76Uticaj nepravilnog jedenja na raspoloenje.................................76Pozivi na reformu......................................................................76

VII. NEUMERENOST U JELU.........................................................78Opti, ali ozbiljan greh...............................................................78Ometanje ljudskog organizma....................................................78Prodrljivost - glavni prestup.....................................................79Nain iznoenja jela podstie neumerenost.................................79Uzrok telesne i umne iznurenosti................................................80Pospanost za vreme bogosluenja..............................................81Uzrok zaboravnosti....................................................................82Saveti propovednicima i onima koji sedei rade...........................82Oteano varenje i odborske sednice............................................83Nikakva prepreka za zdravstvenu reformu..................................83Kopaju grobove svojim zubima...................................................84

VIII. VLADANJE APETITOM..........................................................85Nedostatak vladanja nad samim sobom - prvi greh......................85Nojevo doba i nae doba............................................................85Sodom i Gomor..........................................................................86Prohtev za jelom pobedio je Isava...............................................86Sve su to primeri.......................................................................87Savremeni svet.........................................................................87Sluba na oltaru izvitoperenog apetita........................................88Hristova pobeda za nas..............................................................88Pogled na Spasitelja..................................................................89Danilov primer u pobeivanju.....................................................90Naa hrianska dunost............................................................91Robovi apetita...........................................................................92Vaspitanje apetita.....................................................................92Uticaj poputanja - telesni, umni i moralni..................................93Budui dan kajanja....................................................................93Suzbiti neprirodan apetit...........................................................94Korisnost Bojih radnika zavisi od vladanja apetitom...................94Poziv jednom saradniku.............................................................95Umerenost poveava snagu........................................................95Odnos izmeu navika i posveenja..............................................96

4

Potrebna odlunost karaktera....................................................96Beskoristan pokuaj postepenog sprovoenja reforme................97Petrov poziv..............................................................................97Snagom volje i milou Bojom...................................................98Pitanje moralne hrabrosti...........................................................98Pobeda Hristovom pomoi..........................................................99

IX. REDOVNOST U JEDENJU........................................................100DEO I - BROJ OBROKA.........................................................................100

elucu je potreban odmor........................................................100Za doruak uzmite jaku hranu..................................................100Kasne veere...........................................................................100Uzrok i leenje ovakve iznurenosti............................................101Plan za dva obroka..................................................................101Lek protiv razdraljivosti..........................................................102Nikoga ne treba prisiliti da izostavi trei obrok..........................102Da ne bude iskuenje...............................................................103Rav ishod uvoenja ishrane od dva obroka u naim kolama... .103

DEO II - JEDENJE IZMEU OBROKA.............................................................103Znaaj redovnosti....................................................................103

X. POST...........................................................................107Hristova pobeda savlaivanjem prohteva za jelom.....................107Priprema za prouavanje Pisma................................................108Kada je potrebna naroita boanska pomo...............................108Pravi post................................................................................109Lek za bolesti..........................................................................109uvati se uzdravanja koje vodi slabljenju.................................110Savet jednom starom propovedniku..........................................110

XI. KRAJNOSTI U ISHRANI.........................................................112Vrednost doslednog stava........................................................112Pogrene ideje o reformi..........................................................113Nametanje linih pogleda.........................................................113Izbegavaj osiromaenu ishranu.................................................114Menjajte jelovnik.....................................................................115Razmatranje pojedinanih potreba............................................115Kad zdravstvena reforma postaje zdravstvena izvitoperenost.. . .116Hranu treba ukusno pripremiti.................................................119tetan uticaj onih koji idu u krajnost.........................................120Naturanje linog miljenja i linih merila...................................120Greka u suprotstavljanju krajnosti...........................................121Izbegavati obe krajnosti...........................................................122

XII. ISHRANA ZA VREME TRUDNOE...............................................123Uticaj pre roenja....................................................................123Neka se uva!......................................................................124Ne predati se apetitu...............................................................124Posledice preteranog rada i slabe ishrane.................................125

XIII. ISHRANA U DETINJSTVU......................................................127Savet zasnovan na boanskom uputstvu...................................127Pravi poetak reforme..............................................................127Dojene...................................................................................127Redovnost u jelu......................................................................129Rano vaspitanje apetita...........................................................129

5

Poputanje i izopaenost..........................................................130Pouavajte jednostavnost........................................................131Podsticanje neumerenosti........................................................131Razvijajte odvratnost prema nadraujuim sredstvima...............133Hrana tetna za decu...............................................................133Spreavanje ravih sklonosti....................................................133Okrutna ljubaznost poputanja.................................................134Zapaanja za vreme putovanja.................................................135Uzrok razdraljivosti i nervoze..................................................136Odnos izmeu hrane i moralnog razvoja....................................137Iskvarenost meu decom..........................................................138Uite decu kako da se odupiru iskuenjima................................139

XIV. PRIPREMANJE ZDRAVE HRANE...............................................141Ravo kuvanje je greh..............................................................141Znanje kuvanja vredi deset talanata.........................................141Potovanje kuvarice.................................................................141Dunost je svake ene da postane veta kuvarica......................142Neka ljudi i ene ue da kuvaju.................................................142Prouavajte zdravstvene asopise............................................142Podsticanje razvoja pojedinanih sposobnosti...........................143Poziv na kole kuvanja.............................................................143Zdravstvena reforma i dobro kuvanje........................................143Promena i naputanje mesne hrane..........................................143Ravo kuvanje uzrok bolesti.....................................................144Prikladni nadgrobni natpis.......................................................144Prouavajte tednju.................................................................145ivoti rtvovani pomodnim shvatanjima....................................145Vaan je izbor i priprema hrane................................................146Jednolian doruak..................................................................146Prouavanje i sprovoenje u delo.............................................146Pouke iz kuvanja mnogo vanije od muzike...............................148Nauite tajne kuvanja..............................................................149

XV. ZDRAVA HRANA I HIGIJENSKI RESTORANI.....................................150Od nebeskog Darodavca...........................................................150Da bude kao mana...................................................................150Znanje - Boji dar.....................................................................150Jednostavno, lako pripremljeno, zdravo.....................................151Jednostavnije i jevtinije............................................................152Nedostatak hrane zahteva njeno pojednostavljivanje.................152Hristove pouke o tednji..........................................................152Hrana od domaih proizvoda iz raznih zemalja...........................153Zdrava hrana treba da omogui razvoj i napredak zdravstvene reforme...................................................................................153Sluba higijenskih restorana za vreme sastanaka pod atorima. .154Nai restorani treba da se zalau za naela...............................155Izbegnite sloene sastave........................................................155Zadatak restorana zasnovanih na zdravstvenoj reformi..............155Konani cilj dela zdrave ishrane................................................156

XVI. ISHRANA U SANATORIJUMIMA................................................157Razumno staranje i dobra hrana...............................................157Odgovornost lekara, dijetetiara i bolniarki.............................157

6

Omoguite udobnost i dobru volju pacijenata............................157Zahtevajte samo neophodne promene u navikama i obiajima....158inite postepene promene u ishrani..........................................158Uticaj slabih obroka ili neukusne hrane.....................................161Mesna hrana nije deo ishrane u sanatorijumu............................162Ne preporuivati mesnu hranu..................................................162Predostronost u nepropisivanju mesa......................................163Sluenje aja, kafe i mesa u bolesnikim sobama.......................164aj, kafu i meso ne treba prepisivati.........................................164Alkoholna pia ne smeju se sluiti.............................................165Jela koja stvaraju apetit...........................................................165Hrana za bolesne.....................................................................165Vaspitavanje za bolnikim stolom.............................................166Trpeza pomonika....................................................................166Kuvarica, lekar - misionar.........................................................166

XVII. ISHRANA - RAZUMAN LEK..................................................168Lekovita sredstva iz prirode.....................................................168Neto to moemo uiniti za sebe.............................................168Vera i pravilno jedenje i pijenje................................................169Razumni lekovi u sanatorijumima.............................................169Ishrana kao lek........................................................................170Stroga umerenost - lek za bolesti.............................................170Potrebna je najbolja hrana.......................................................171

XVIII. VOE, ITARICE I POVRE.................................................172DEO I VOE..................................................................................172

Blagoslov u sveem vou..........................................................172Deo odgovarajue ishrane........................................................172Privremena vona ishrana........................................................173Zamena tetnih namirnica........................................................173Konzerviranje i suenje............................................................173Svee iz vonjaka i bata..........................................................174

DEO II - ITARICE..............................................................................175Hrana po Tvorevom izboru......................................................175Deo prikladne ishrane..............................................................175Bogato snabdevanje................................................................175Pravilna priprema....................................................................175Da zauzme mesto mesne hrane................................................176

DEO III - HLEB................................................................................176Podrka ivotu.........................................................................177Vera u dobroj vekni..................................................................177Upotreba sode u hlebu.............................................................177Stari hleb je poeljniji od sveeg...............................................178Zlo od kiselog hleba.................................................................178Prednost upotrebe hleba i druge vrste hrane...........................179Vrui biskviti...........................................................................179Razno pecivo...........................................................................179itarice u hlebu treba da budu raznolike...................................180

DEO IV - POVRE.............................................................................181Svee povre jednostavno pripremljeno....................................181Deo potpune hrane..................................................................181Obilje povra...........................................................................181

7

Neko ne moe da upotrebljava povre.......................................182Krompir...................................................................................182Pasulj zdravo jelo....................................................................182Gajenje i uvanje povra..........................................................182Povre i paradajz u ishrani E. G. Vajt.........................................182

XIX. SLATKII....................................................................184DEO I - EER.................................................................................184

Prodaja na mestu za sastanke pod atorom...............................185eer u ishrani sestre Vajt........................................................186

DEO II - MLEKO I EER.......................................................................186DEO III - PITE, KOLAI, TORTE, PUDINZI......................................................186

Iskuenje poputanja...............................................................187To ne predstavlja deo zdrave i korisne hrane.............................187Jednostavne poslastice nisu zabranjene....................................188Za bistar um i snano telo........................................................189

XX. ZAINI I OSTALO.............................................................190DEO I - ZAINI.................................................................................190

Zaini nadrauju eludac i stvaraju neprirodan apetit................190Upotreba zaina je uzrok slabosti.............................................191

DEO II - SODA I PRAAK ZA PECIVO...........................................................192DEO III - SO...................................................................................193DEO IV - TURIJA I SIRE.....................................................................194

Sire.......................................................................................194XXI. MASTI.......................................................................195

DEO I - MASLAC...............................................................................195Postepena reforma..................................................................195Zameniti maslinama, pavlakom, orasima i zdravom hranom.......195Nije najbolje za decu................................................................195Neograniena upotreba ometa varenje......................................196Kada se dobar maslac ne moe dobiti.......................................196Nije u istoj grupi sa mesom......................................................196Ostaviti drugima njihova ubeenja............................................196Izbegavanje krajnosti...............................................................197

DEO III - MLEKO I PAVLAKA...................................................................199Deo ukusne i korisne hrane......................................................199Opasnost od nezdravog mleka..................................................199Sterilizacija mleka...................................................................200Zamena za maslac...................................................................200Najstroa ishrana nije najbolja..................................................201

DEO IV MASLINE I MASLINOVO ULJE.........................................................202DEO I ORASI I HRANA OD ORAHA............................................................203

Deo dobre ishrane...................................................................203Hrana od oraha treba da bude jevtina i briljivo pripremljena.....203Srazmera izmeu oraha i drugih sastojaka................................203

DEO II - JAJA...................................................................................204Ne staviti u istu grupu sa mesom..............................................204Nezdravo za decu....................................................................205Lekovitost jaja; uvajte se krajnosti..........................................205U sanatorijumskoj ishrani.........................................................205Nenadoknaivanje potrebnih sastojaka.....................................206

DEO III - SIR..................................................................................206

8

Nepodesan za hranu................................................................206Obiaj sestre Vajt....................................................................207

XXIII. MESNA HRANA (PROTEINI - NASTAVAK).................................208Mesna hrana - posledica greha.................................................208Pretpotopna pokvarenost.........................................................208Bezmesna hrana menja narav...................................................209Pobuna i kazna........................................................................209Boji cilj sa Izrailjem................................................................210Primer za nas..........................................................................211Vraanje prvobitnoj ishrani......................................................212Pripremanje za preobraenje....................................................212Napredovanje u svetosti...........................................................213Jedenje mesa sada je veoma opasno.........................................214Patnje ivotinja i posledice toga...............................................215Bolesna krv.............................................................................216Rak, tuberkuloza, tumori..........................................................216Smanjuje umnu mo.................................................................217Jaa niske strasti.....................................................................218Najsigurniji put........................................................................218Nepriznati uzrok......................................................................218Svinjetina naroito osuena.....................................................219ivotinjska mast i krv...............................................................220Riba je esto zagaena............................................................220Nepredviene prilike................................................................220Pogodna bezmesna hrana........................................................221Zato upotrebljavati hranu iz druge ruke...................................222Meso tipino nadraujue sredstvo...........................................222Pobrinite se za zamenu............................................................223Nelogini izgovori....................................................................223Ozbiljni pozivi na reformu.........................................................224Post i molitva - sila otpora........................................................224Kada je molitva za izleenje nedosledna....................................224Voe u reformi........................................................................225Kratak sadraj.........................................................................226Postepena reforma ishrane u adventistikim ustanovama..........227Poziv za upotrebu bezmesne hrane u........................................227Neposredan pristup problemu..................................................230Drugo pismo o istom problemu.................................................231Ostajemo verni svojim naelima................................................232

XXIV. NAPICI....................................................................234DEO I - PIJENJE VODE..........................................................................234

ista voda je blagoslov............................................................234Upotreba vode u bolesti...........................................................234U sluajevima groznice.............................................................234Pravilna i pogrena upotreba vode............................................234

DEO II - AJ I KAFA...........................................................................235Nadraujui uticaj aja i kafe....................................................235Nadrauju ivce, a ne daju snagu..............................................237Nemaju vrednost hrane............................................................237Duhovna svest je otupljena......................................................237elje ometaju sluenje Bogu.....................................................238

9

Oamueni prestupnik nije bez krivice......................................238Izgubljena bitka sa apetitom....................................................239Sukob izmeu istine i poputanja sebi.......................................239Koreni neumerenosti................................................................240Sotonin uticaj..........................................................................241Neumerena upotreba vruih i tetnih napitaka..........................242

DEO IV - JABUKOVAA.........................................................................242Pod mikroskopom....................................................................244

DEO V - VONI SOKOVI........................................................................244Sladak groani sok.................................................................244Blagotvorno deluje na zdravlje.................................................244

XXV. UENJE ZDRAVSTVENIH NAELA............................................245DEO I DAVATI POUKE O ZDRAVSTVENIM TEMAMA............................................245

Potreba zdravstvenog vaspitanja..............................................245Mnogi e biti prosvetljeni.........................................................245Pionirski napori u uenju naela zdravstvene reforme................245Za vreme sastanaka pod atorima i od kue do kue..................246Medicinski ator na prostoru za odravanje sastanaka...............246I primerom i reju....................................................................246U naim sanatorijumima...........................................................247Uite bolesnike domaoj negi...................................................247Treba davati pouke o umerenosti..............................................247Potrebna je sveobuhvatna reforma...........................................248Lie sa drveta ivota..............................................................248Priprema za molitvu za ozdravljenje..........................................249Lekari treba da prosveuju svoje bolesnike...............................249Sveana dunost......................................................................249Moralna hrabrost potrebna je reformatorima u ishrani...............250Saradnja sanatorijuma i kola...................................................250Evaneoski posao i gradske misije............................................250Neka propovednici propovedaju naela reforme........................251Poziv propovednicima, predsednicima oblasti i ostalim voama..251Zdravstveno vaspitanje u domu................................................253Boje delo spreeno sebinim poputanjem...............................253Svaki vernik treba da objavi istinu............................................254Osnivajte nova sredita............................................................254Vaspitai, idite napred.............................................................254

DEO II - KAKO IZNOSITI NAELA ZDRAVSTVENE REFORME.....................................255Imajte u vidu veliki cilj reforme.................................................255Sledite Spasiteljeve metode.....................................................255Pokaite takt i ljubaznost.........................................................256Reforma ishrane treba da bude postepena................................256Traktati o zdravstvenoj reformi................................................257Mudro postupanje sa pitanjem mesne hrane..............................257Vreme kada treba utati...........................................................258Pogrena metoda rada.............................................................259Uite primerom........................................................................259Prikaite umerenost u najprivlanijem obliku............................259Sretnimo ljude tamo gde se nalaze...........................................260Susretanje sa krajnostima - istorijska izjava..............................260Strpljivost, obazrivost i istrajnost potrebni pokretu reforme......261

10

DEO III - KOLE KUVANJA.....................................................................262Delo od najveeg znaaja.........................................................262U svakoj crkvi, verskoj koli i misionarskom polju......................262Njihovo pravo mesto................................................................263Sredstvo reforme.....................................................................263Pouavanje od kue do kue.....................................................264Pouke iz zdravstvene reforme na naroitim drutvenim sastancima..............................................................................................264Prednosti i opasnosti od naih restorana...................................264Od vaspitaa se zahteva razumevanje i razboritost....................265asovi kuvanja u svim naim kolama.......................................265Vernost u svakodnevnom ivotu...............................................266

DODATAK I........................................................................268Lino iskustvo sestre Vajt kao pristalice zdravstvene reforme....268Prva vizija o zdravstvenoj reformi.............................................268Otkrivena kao napredno delo....................................................268Lino prihvatanje vesti.............................................................268Posle godinu dana borbe usledili su blagoslovi..........................269Borba za pobedu......................................................................269Radila je u skladu sa naelom...................................................270Borba protiv upotrebe sireta...................................................270tedljiva ali prikladna ishrana..................................................271Dobro snabdeven sto...............................................................271U vagonu.................................................................................271Susretanje sa tekoama i kompromis proistekao iz toga...........272Problemi zbog nedostatka dobre kuvarice -1892........................272Konano opredeljenje za trezvenu, bezmesnu hranu..................272Godinu dana posle naprednog koraka.......................................273Dve godine posle naprednog koraka.........................................273Umerena upotreba oraha.........................................................273Dobra ishrana - ali bez mesa....................................................273aj i kafa.................................................................................274Jednostavna hrana...................................................................274Godine 1903. u skladu sa ranije primljenom svetlou................274Porodica nije vezana strogim pravilima.....................................274Onima koji postavljaju pitanja o naelima ishrane sestre Vajt.....275Opta naela reforme...............................................................276Trpeljivost prema drugima.......................................................276Bila sam verni pristalica zdravstvene reforme........................276

DODATAK II.......................................................................278Izjava brata Vajta koja se odnosi na uenje o zdravstvenoj reformi..............................................................................................278

OBJANJENJA NEKIH POJMOVA......................................................280INDEKS.............................................................................282

11

PREDGOVOR

Decenijama pre nego to su fiziolozi poeli da se zanimaju i prouavaju blisku vezu, koja postoji izmeu ishrane i zdravlja, Elen G. Vajt opisujui svoja vienja, koja su joj data 1863. godine, jasno istie povezanost hrane koju upotrebljavamo sa naim fizikim i duhovnim zdravljem. U svojim predavanjima i spisima tokom godina, koje su usledile, ona se esto vraala ovom predmetu. Ovi saveti, onako kako su sauvani u raznim brourama, knjigama i lancima, rasutim po crkvenim asopisima, izvrili su jak, preobraavajui uticaj na dijetetske navike adventistikih hriana, kao i na opte ivotne navike najire javnosti.

Poto su delom ovih saveta u pojedinostima ve raspolagali studenti i istraivai, godine 1926. nainjena je kompilacija od mnogih ranijih stavova, zajedno sa onima koji se nalaze u raznim knjigama E. G. Vajt, pod naslovom: Studije svedoanstva o ishrani i namirnicama. Ovi saveti Duha prorotva o namirnicama i zdravoj ishrani prvobitno su sakupljeni kao udbenik za studente dijetetike i medicine na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. Prvo izdanje bilo je brzo rasprodato, jer su ga traili ne samo studenti nego i ljudi iz najire adventistike italake publike.

iroko interesovanje za ova uenja pokrenulo je pripremanje jednog proirenog izdanja 1938. godine. Naslov nove knjige bio je - Saveti o ishrani i namirnicama - i kao kompilacija nastala je pod upravom Odbora za uvanje spisa Elen G. Vajt. Interesovanje je bilo tako veliko da su u razdoblju od osam godina objavljena etiri izdanja.

Svaki odsek u ovoj knjizi predstavlja potpunu raspravu o odreenim predmetu. Meutim, mnoga uputstva o zdravlju esto se zajedno obraduju u jednom paragrafu, pa se zato moe stei utisak o neposrednom ponavljanju pojedinih misli i stavova. Paljivim korienjem unakrsnih izvora podataka, ova ponavljanja svedena su na najmanju meru.

Stavovi obuhvaeni ovom knjigom nastali su u vreme, kada je na polju dijetetike preovladavalo opte neznanje i kada je reforma u tom podruju ovekovog ivota bila vrlo nepopularna. Napredovanje naune, medicinske misli donelo je nova i epohalna otkria na kojima uzrastaju naela, koja su adventistikim hrianima data kao istina otkrivena od Boga. U skladu sa ovim saznanjem, sve pouke iz ove knjige treba prouavati otvorenim umom, kao deo postojane i dobro uravnoteene celine. Na taj nain bie izbegnuto prihvatanje ekstremnih i radikalnih gledita zasnovanih samo na jednom odseku, izdvojenom iz njegovog konteksta ili od slinog iskaza o tom istom predmetu.

Ova knjiga pod naslovom Saveti o ivotu i ishrani pojavljuju se prvi put na naem jeziku 1975. godine. Izdavanje ovog znaajnog dela iz impozantnog opusa knjiga Duha prorotva, bilo je rezultat velikog zanimanja vernika Crkve za vrednost, znaaj i sutinu teme o zdravstvenoj reformi. Knjiga je u potpunosti ostvarila svoj zadatak i izvrila koristan uticaj. Taj uticaj iroko je nadmaio zanimanje za temu - zdrav nain ivota, koji postoji u okvirima Hrianske adventistike crkve.

Posle vie od dvadeset godina, ova korisna knjiga ponovo polazi na put prema svojim itaocima. U skladu s vremenom u kome ive i problemima koje ono donosi, ovi ljudi jo jednom e se nadahnuti venim naelima.

Neka zato saveti ove knjige doprinesu dubljem poznavanju i potovanju velike zdravstvene poruke, koja je s puno dobre volje upuena svim ljudima.

12

Izdava

13

I. RAZLOZI ZA REFORMU

Na slavu Bogu

(C.T.B.H. 41.42; 1890) C.H. 107.108.1. Nama je poklonjen samo jedan ivotni vek; i pitanje koje svako treba da

postavi glasi: Kako mogu da uloim svoje snage tako da ostvarim najveu korist? Kako najvie mogu da doprinesem Bojoj slavi i dobrobiti svojih blinjih? ivot je vredan samo onda kada se iskoristi za postizanje ovih ciljeva.

Lino napredovanje je naa prva dunost prema Bogu i blinjima. Svaku sposobnost kojom nas je Tvorac obdario, treba negovati do najvieg savrenstva da bi smo, prema svojim sposobnostima, mogli uiniti najvie dobra. Zbog toga je vreme upotrebljeno za utvrivanje i uvanje telesnog i umnog zdravlja, dobro utroeno vreme. Ne moemo dozvoliti da se sprei u razvoju ili onesposobi bilo koja telesna ili umna delatnost. Ako to ipak inimo, moramo snositi posledice.

Izbor ivota ili smrti

Svaki ovek ima priliku da, u velikoj meri, postane ono to izabere. Blagoslovi ovog ivota, kao i besmrtnost, nalaze mu se nadohvat ruke. On moe da izgradi karakter postojane vrednosti, stiui novu snagu na svakom koraku. On svakodnevno moe da napreduje u znanju i mudrosti, doivljavajui nove radosti u napredovanju, dodajui vrlinu vrlini, vrednost vrednosti. Njegove sposobnosti usavravae se upotrebom, jer ukoliko vie mudrosti dobije, utoliko e biti vea njegova mogunost za napredovanje. Tako e se njegova inteligencija, znanje i vrline razviti u veu silu i savreniji sklad.

S druge strane, ovek moe dopustiti da njegove snage zaraju usled toga to ih ne koristi, ili da se izopae ravim navikama, nedostatkom samosavlaivanja ili moralne i religiozne vrstine. Njegovo napredovanje tada zaostaje; on je neposluan Bojem zakonu i zakonima zdravlja. Apetit ga osvaja i sklonost ga odvlai. Za njega je lake da uvek aktivnim silama zla dopusti da ga vuku unazad, nego da se bori protiv njih i ide napred. Slede neumerenost, bolest i smrt. Ovo je istorija mnogih ivota koji su mogli biti korisni Bojem delu i oveanstvu.

Traenje savrenstva

(1905) M.H. 114.115.2. Bog eli da dostignemo uzor savrenstva koje nam je omogueno

Hristovim darom. On nas poziva da izaberemo pravu stranu, da se poveemo sa nebeskim silama u usvojimo naela koja e u nama obnoviti boanski lik. U svojoj pisanoj Rei i velikoj knjizi prirode, otkrio je naela ivota. Na posao je da upoznamo ova naela i u poslunosti saraujemo s Njim u obnovi zdravlja tela i due.

Letter 73 a, 1896.3. ivi organizam je Boja svojina. On Mu pripada stvaranjem i

otkupljenjem. Zloupotrebom bilo koje od svojih snaga, potkradamo Boga u asti koja Mu pripada.

14

I ODSEK RAZLOZI ZA REFORMU

Pitanje poslunosti

M.S. 49, 1897.4. Mi ne shvatamo svoju obavezu prema Bogu da Mu posvetimo isto i

zdravo telo.

Letter 120, 1901.

5. Nedostatak brige o ivoj maini je vreanje Tvorca. Potovanje pravila koja je Bog odredio, sauvae ljudska bia od bolesti i prerane smrti.

R.H. 8. maj 1883.6. Zato to ne pazimo na svetlost zakona o ivotu i zdravlju, koju nam je On

sa zadovoljstvom dao, jedan je od razloga to ne uivamo vie blagoslova od Gospoda.

(1900) COL 347.348.7. Bog je Tvorac fizikih zakona, kao to je Tvorac i Moralnog zakona.

Njegov zakon napisan je Njegovim prstom na svakom ivcu, svakom miiu, svakoj sposobnosti, koja je poverena oveku.

M.S. 3, 18978. ovekov Tvorac oblikovao je ivu mainu naeg tela. Svaka funkcija je

divno i mudro uspostavljena. Bog se zavetovao da e uvati ovu ljudsku mainu da radi u dobrom zdravlju, ako ovek bude bio posluan Njegovim zakonima i ako sarauje sa Njim. Svaki zakon koji upravlja ljudskom mainom treba smatrati upravo tako istinski boanskim po svom poreklu, karakteru i znaaju kao i Boju re. Svako nemarno, nepaljivo postupanje, svaka zloupotreba divnog Gospodnjeg mehanizma, nepotovanjem Njegovih odreenih zakona u ljudskom telu, je prekraj Bojeg zakona. Mi moemo posmatrati i diviti se Bojem delu u svetu prirode, ali ljudsko telo je najvelianstvenije.

(Nepotrebno troenje ivotnih snaga i umnih mogunosti je greh -194)

(1890) C.T.B.H. 539. Prestupanje zakona naeg tela isto je tako greh, kao i krenje Deset

zapovesti. initi jedno ili drago znai kriti Boje zakone. Oni koji prestupaju Boji zakon u svom telu, bie skloni da kre Boji zakon izgovoren na Sinaju. (Vidi: 63)

Na Spasitelj je opomenuo svoje uenike da e upravo pred Njegov drugi dolazak nastati stanje koje e biti veoma slino onome koje je prethodilo potopu. Svet e se odati uivanju i preterivae u jelu i piu. Ovakvo stanje postoji i danas. Svet se uveliko odao poputanju apetitu; naklonost prema svetskim obiajima dovee nas do robovanja izopaenim navikama - navikama koje e nas uiniti sve slinijim osuenim stanovnicima Sodoma. udim se to stanovnici Zemlje nisu uniteni kao stanovnici Sodoma i Gomore. Zapaam dovoljno uzroka za sadanje stanje degeneracije i smrtnosti u svetu. .Slepe strasti upravljaju razumom tako da su u ivotu mnogih sve uzviene pobude rtvovane poudi.

Odravanje tela u zdravom stanju treba da bude naa ivotna tenja, tako da svi delovi ove ive maine mogu skladno da rade. Boja deca ne mogu da proslavljaju Boga bolesnim telom ili zakrljalim umom. Oni koji poputaju bilo

15


kome obliku neumerenosti, na primer u jelu ili piu, rasipaju svoje telesne snage i slabe moralnu silu.

(1900) 6T 369.370.10. Prirodni zakoni su Boji zakoni, i zato je naa dunost da se posvetimo

briljivom prouavanju ovih zakona. Mi moramo da prouimo njihove zahteve u odnosu na svoje telo i postupimo u skladu sa njima. Nepoznavanje ovoga je greh.

(Svesno neznanje poveava greh - 53)Ne znate li da su telesa vaa udi Hristovi? Ili ne znate da su telesa vaa

crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u duama svojim, to je Boje. (1. Korinanima 6,15.19.20) Nae telo je Hristova otkupljena svojina i nama nije data sloboda da sa njim postupamo kako nam se svia. ovek je to uinio. Postupao je tako sa svojim telom kao da zakoni tela ne kanjavaju. Usled izopaenog prohteva za jelom njegovi organi su oboleli i onesposobljeni, a snage oslabljene. Sve ove posledice, koje je izazvao svojim kuanjima, sotona je iskoristio da narui Boga. On pred Boga iznosi ljudsko telo, koje je Hristos otkupio, kao linu svojinu; a kako je ovek neugledna slika svoga Tvorca! Bog je obeaen time to je ovek zgreio protiv svoga tela i to je iskvario svoj put.

Istinski obraeni ljudi savesno e potovati zakone ivota koje je Bog ustanovio u njihovom biu, nastojei tako da izbegnu telesnu, umnu i moralnu slabost. Poslunost ovim zakonima treba da postane dunost svakoga pojedinca. Mi sami moramo da snosimo posledice prekrenog zakona. Mi moramo da odgovaramo pred Bogom za svoje navike i dela. Stoga, pitanje za nas ne glasi: ta e svet rei?, ve Kako u ja, koji tvrdim da sam hrianin, postupati sa ivotom koje mi je Bog dao? Hou li raditi za svoje najvee zemaljsko i duhovno dobro, uvajui svoje telo kao hram u kome prebiva Duh Sveti ili u sebe rtvovati svetovnim shvatanjima i nainu ivota?

Kazna za neznanje

Health Reformer, October 1866.11. Bog je uspostavio zakone koji upravljaju naim telom, a ti zakoni koje je

postavio u naem biu su boanski, pa je za svaki prekraj utvrena kazna koja e ranije ili kasnije postati iskustvo. Veina bolesti od kojih je patila ljudska porodica i jo uvek pati, nastala je usled nepoznavanja zakona koji vladaju u ovekovom telu. Izgleda kao da su ljudi nezainteresovani za pitanje zdravlja i istrajno rade na tome da potpuno razore svoje telo, a kada postanu oronuli i iznureni telom i duhom, trae lekara i truju se lekovima do smrti.

Ne uvek neznalice

(1900) 6T 372.12. Kada govore o zdravlju, ljudi esto kau: Mi znamo mnogo vie nego

to inimo. Oni ne shvataju da su odgovorni za svaki zrak svetlosti u odnosu na svoje telesno dobro i da Bog uvek nadzire svaku njihovu naviku. Sa telesnim ivotom ne sme se nasumice postupati. Svaki organ, svako vlakno naeg tela treba sveto uvati od tetnih navika.

16


Odgovornost za svetlost

Good Health, November, 1880.13. U vreme kada nas je obasjala svetlost zdravstvene reforme i posle toga,

svaki dan su se mogla uti pitanja: Da li sprovodim u ivot pravu umerenost u svemu? Da li je moja hrana takva da e mi pomoi da ostvarim najvie dobra? Ako ne moemo potvrdno da odgovorimo na ova pitanja, stojimo osueni pred Bogom, jer e nas On sve smatrati odgovornim za svetlost koja je svetlela na naoj stazi. Bog ne gleda na vreme neznanja, ali im nas svetlost obasja, On zahteva da napustimo svoje navike koje naruavaju zdravlje i uspostavimo pravilan odnos prema fizikim zakonima.

(1890) C.T.B.H. 150.14. Zdravlje je blago. Od svih prolaznih dobara, ono je najdragocenije.

Bogatstvo, obrazovanje i ast skupo se stiu gubitkom zdravlja. Ni jedno od njih ne moe nam obezbediti sreu ako nedostaje zdravlje. Zloupotreba zdravlja, koje nam je Bog dao, straan je greh; ovakva zloupotreba onesposobljava nas za ivot i ini gubitnicima, ak i onda kada takvim sredstvima dostignemo bilo koji stepen obrazovanja.

(Primeri patnji zbog potcenjivanja svetlosti - 119.204)

(1890) C.T.B.H. 151.15. Bog se dareljivo pobrinuo za odranje i sreu svih svojih stvorenja; i da

Njegovi zakoni nisu nikada pogaeni, da su svi postupali u skladu sa Bojom voljom; tada bi zdravlje, mir, srea, zamenili bedu i neprekidno zlo.

Health Reformer, August, 1866.16. Savrena usklaenost sa zakonima, koje je Bog usadio u nae bie,

obezbedie nam zdravlje i sauvati organizam od sloma.(Zdravstvena reforma i Gospodnja sredstva za umanjivanje patnji - 788)

rtva bez mane

(1890) C.T.B.H. 15.17. U staroj izrailjskoj slubi potovan je zahtev da svaka rtva bude bez

mane. U stihu smo pozvani da svoja tela damo u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu i da to bude naa razumna sluba. Mi smo Boja stvorenja. Psalmista, razmiljajui o divnom Bojem delu u ljudskom telu, uzvikuje: Kako sam divno sazdan! Ima mnogo onih koji imaju nauno obrazovanje, i poznaju teoriju istine, ali koji ne razumeju zakone koji vladaju njihovim telom. Bog nam je dao sposobnost i talente i naa je dunost, kao Njegovih sinova i keri, da ih najbolje iskoristimo. Ako ravim navikama ili poputanjem izopaenom apetitu, slabimo sile duha i tela bie nam nemogue da pravilno potujemo Boga.

(C.T.B.H. 52.53; 1890) C.H. 121.18. Bog zahteva da Mu damo telo u ivu rtvu, a ne u mrtvu ili rtvu koja

umire. rtve starih Izrailjaca morale su da budu bez mane, pa zar e Bogu biti ugodna ljudska rtva puna bolesti i raspadanja? On nam kae da je nae telo hram Svetog Duha; i On zahteva od nas da brinemo o ovom hramu da bi mogao da postane pogodno prebivalite Njegovom Duhu. Apostol Pavle nas opominje: I niste svoji; jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima

17


svojim i u duama svojim, to je Boje. Svi paljivo treba da sauvaju telo u najboljem zdravlju, da bi mogli da obavljaju savrenu slubu Bogu i izvre svoje obaveze u porodici i drutvu.

Bedna rtva

(1872) 3T 164.165.19. Da bi smo sauvali zdravlje, potrebno je da steknemo znanje o jelu, piu

i oblaenju. Bolesti su prouzrokovane krenjem zdravstvenih zakona; one su rezultat krenja zakona prirode. Naa prva dunost, koju dugujemo Bogu, sebi lino i svojim blinjima jeste poslunost Bojim zakonima, koji obuhvataju i zakone o zdravlju. Kada smo bolesni, mi stavljamo teret koji zamara nae prijatelje, sebe onesposobljavamo za izvrenje dunosti prema svojim porodicama i prema svojim blinjima. A kada prerana smrt postane ishod naeg krenja prirodnih zakona, tada nanosimo bol i patnje drugima, liavamo svoje blinje pomoi koju za ivota treba da im pruimo, liavamo svoje porodice utehe i pomoi koju bismo mogli da im pruimo i zakidamo Boga u slubi koju On zahteva od nas da bi se Njegova slava poveala. Zar mi tada, u najgorem smislu, nismo prestupnici Bojeg zakona.

Meutim, Bog je veoma milostiv, alostiv i nean i kada svetlost dopre do onih koji su grenim poputanjem naruili svoje zdravlje, kada se osvedoe o grehu, pokaju i trae oprotenje, On prihvata jadnu rtvu koja Mu se daje i prima ih. O, kakvo je to neno milosre kojim On ne odbija ostatak zloupotrebljenog ivota grenika koji pati, ali i koji se kaje! U svojoj velianstvenoj milosti, On spasava ove due kao iz ognja. Kakva se slaba, alosna rtva rtvuje istom i svetom Bogu? Plemenite sposobnosti bile su paralisane ravim navikama grenog poputanja. Tenje su izopaene, a dua i telo unakaeni.

Zato je data svetlost o zdravstvenoj reformi?

(1870) 2T, 399.400.20. Gospod je dopustio da nas u ovim poslednjim danima obasja Njegova

svetlost da bi se tama, koja se usled grenog poputanja nakupila u toku ivota prolih narataja, mogla donekle rasterati i umanjiti zla koja su nastala kao posledica neumerenog jela i pia.

Gospod je u svojoj mudrosti stvorio plan kako da svoj narod dovede u poloaj kojim bi u duhu i delima bio odvojen od sveta tako da njegova deca ne bi bila lako odvedena u idolopoklonstvo, i da ostanu ista od pokvarenosti koja vlada u ovom veku. Bog ima plan da roditelji koji veruju i njihova deca, istupe kao ivi Hristovi predstavnici, kao kandidati za veni ivot. Svi koji imaju udela u boanskoj prirodi nee biti zahvaeni pokvarenou koja je u svetu prouzrokovana uivanjem. Oni koji poputaju apetitu ne mogu da dostignu hriansko savrenstvo.

(1890) C.T.B.H. 75.21. Bog je dopustio da nas svetlost zdravstvene reforme obasja u ovim

poslednjim danima, da bismo hodajui u svetlosti, mogli da izbegnemo mnoge opasnosti kojima emo biti izloeni. Sotona radi u velikoj sili da bi naveo ljude da popuste apetitu, da zadovolje svoje sklonosti, a svoje dane provedu u bezbrinoj nerazumnosti. On nudi privlanosti ivota ispunjenog sebinim uivanjem i poputanjem strastima. Neumerenost potkopava sile uma i tela.

18


Onaj koji je tako savladan, nalazi se na sotonskom tlu na kome e biti kuan i uznemiravan, i na kraju potpuno dopasti pod vlast neprijatelja svake pravde.

(C.T.B.H. 52; 1890) C.H. 120.121.22. Da bi se sauvalo zdravlje, potrebna je umerenost u svemu - umerenost

u radu, umerenost u jelu i piu. Na nebeski Otac poslao je svetlost zdravstvene reforme da uva od zala koja nastaju kao rezultat pokvarenog apetita, a da oni koji vole istotu i svetost mogu da saznaju kako razborito da koriste dobra koja im je dao i da umerenou u svakodnevnom ivotu mogu biti posveeni istinom.

(1890) C.T.B.H. 120.23. Imajmo uvek na umu da je veliki cilj zdravstvene reforme postizanje

potpunog razvoja uma, due i tela. Svi prirodni zakoni - koji su Boji zakoni - odreeni su za nae dobro. Poslunost tim zakonima uveae nau sreu u ovom ivotu i pomoi u pripremi za veni ivot.

Znaaj zdravstvenih naela

(1909) 9T, 158-160.24. Pokazano mi je da su naela, koja su nam data u prvim danima vesti,

danas isto tako vana i treba ih smatrati isto tako znaajnim kao to su onda bila. Ima nekih koji nikada nisu sledili datu svetlost o ishrani. Sada je vreme da se svetlost uzdigne da bi zasjala jasnim, sjajnim zracima.

Naela zdravog naina ivota za nas pojedinano i za nas kao Boji narod, veoma mnogo znae...

Sada se svi kuaju i ispituju. Mi smo krteni u Hristu, i ako budemo izvrili svoj deo u odvajanju od svega to e nas srozati i uiniti od nas ono to ne bi trebalo da budemo, dobiemo snagu da uzrastemo u Hristu koji je na ivi Poglavar; i videemo spasenje Boje.

Jedino kad se razumno odnosimo prema naelima zdravog ivota, moemo postati potpuno svesni zala koja proizilaze iz nepravilne ishrane. Oni koji posle uvianja svojih greaka, imaju hrabrosti da izmene svoje navike, shvatie da reformni postupak zahteva borbu i mnogo istrajnosti; ali kada jednom oblikuju ispravan ukus, shvatie da je upotreba hrane koju su ranije smatrali nekodljivom, polako, ali sigurno, postavila temelje dispepsiji (slabom varenju) i drugim oboljenjima.

U prvim redovima reformatora

(1909) 9T, 158.25. Adventisti sedmog dana raspolau istinama od velike vanosti. Pre vie

od 40 godina, Gospod nam je dao naroitu svetlost o zdravstvenoj reformi, ali kako hodamo u toj svetlosti? Koliko ih je odbilo da ivi u skladu sa Bojim savetima! Kao narod treba da napredujemo u srazmeri sa svetlou koju smo primili. Naa je dunost da razumemo i potujemo naela zdravstvene reforme. U pogledu umerenosti treba da smo ispred svih ostalih ljudi; pa ipak ima medu nama dobro upuenih vernika, pa ak i propovednika Jevanelja, koji imaju malo potovanja prema svetlosti koju nam je Bog dao u vezi sa ovim predmetom. Oni jedu kako im se svia i rade to ele.

Neka uitelji i vode u naem Delu, u odnosu prema zdravstvenoj reformi, vrsto utemelje svoj stav na Bibliji, i daju pravo svedoanstvo onima koji veruju

19


da ivimo u poslednjim danima istorije ove Zemlje. Mora se povui crta koja e razdvojiti one koji slue Bogu od onih koji slue sebi.

(1867) 1T, 487.26. Zar e oni koji ekaju blaena nada i javljanje slave velikoga Boga i

Spasa naega Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas da nas izbavi od svakog bezakonja i oisti sebi narod izbrani koji ezne za dobrim delima, biti iza verskih zanesenjaka dananjice, koji nemaju veru u skori Dolazak naeg Spasitelja? Naroiti narod koga On isti za sebe, da bude odveden na Nebo ne videvi smrti, ne sme da bude iza drugih u dobrim delima. U svojim naporima da se oiste od svake pokvarenosti tela i duha, usavravajui se u svetosti i strahu Bojem, oni treba da budu isto tako ispred svih ostalih ljudi na Zemlji, kao to je i njihovo zvanje mnogo uzvienije od zvanja drugih.

Zdravstvena reforma i molitva za bolesne

(1909) 9T 164.165.27. Da bi bili oieni i da bi ostali isti, adventisti sedmog dana moraju da

imaju Svetoga Duha u svojim srcima i u svojim domovima. Gospod mi je dao svetlost da e On, kada se dananji Izrailj ponizi pred Njim i kada oisti hram due od svake prljavtine, usliiti njegove molitve za bolesne i blagosloviti upotrebu svojih lekova za bolesti. Kada ovek verom ini sve to moe da suzbije bolest, koristei jednostavne metode leenja koje je Bog uspostavio, tada e On blagosloviti njegove napore.

Ako posle toliko mnogo svetlosti, koju je Bog dao, Boji narod bude gajio rave navike, poputajui sebi i odbijajui da se promeni, snosie neminovne posledice prestupa. Ako odlue da po svaku cenu zadovolje izopaeni apetit, Bog ih udom nee spasti od posledica njihovog poputanja. Tada ete u mukama leati. (Isaija 50,11)

Oni koji oholo govore: Gospod me je iscelio i nije potrebno da ograniavam svoju ishranu; mogu po svojoj volji da jedem i pijem, uskoro e u telu i dui osetiti potrebu za Bojom obnoviteljskom silom. Zato to vas je Bog milostivo izleio, ne treba da mislite da u poputanju samom sebi moete slediti navike sveta. inite ono to je Hristos zapovedio posle svoga dela izleenja: Idi, i ne grei vie! (Jovan 8,11) Apetit ne sme da bude na bog.

(1867) 1T, 560.561.28. Zdravstvena reforma je grana naroitog Bojeg dela i blagoslov

Njegovom narodu...Videla sam da je razlog zbog koga Bog nije potpunije usliio molitve svojih

slugu za bolesne medu nama, bio taj to se time ne bi mogao proslaviti, jer su oni krili zakone zdravlja. Takoe sam videla da je On stvorio plan za zdravstvenu reformu i zdravstveni Institut, da bi pripremio put za potpuno uslienje molitava vere. Vera i dobra dela treba da idu ruku pod ruku u pomaganju bolesnima medu nama i u njihovom osposobljavanju za proslavljanje Boga ovde i spasenje prilikom Hristovog dolaska.

(1864) Sp. Gifts IV, 144.145.29. Mnogi su oekivali da e ih Bog sauvati od bolesti samo zato to su Ga

molili da On to uini. Meutim, Bog nije usliio njihove molitve, zato to njihova vera nije bila usavrena delima. Bog nee initi uda da bi sauvao od bolesti one koji se ne brinu za sebe, nego stalno kre zdravstvene zakone i ne ine

20


nikakve napore da bi spreili bolest. Kada sa svoje strane inimo sve to moemo da imamo dobro zdravlje, tada moemo oekivati da e uslediti blagosloveni rezultati i u veri moemo moliti Boga da blagoslovi nae napore za ouvanje zdravlja. On e usliiti nae molitve onda, kada se Njegovo ime time moe proslaviti. Meutim, neka svi razumeju da i oni treba da obave odreeni posao. Bog udima nee sauvati zdravlje osoba koje su svojim bezbrinim nepotovanjem zdravstvenih zakona, krenule sigurnim putem bolesti.

Oni koji zadovoljavaju svoj apetit i onda pate zbog svoje neumerenosti i uzimaju lekove da to ublae, mogu biti sigurni da se Bog nee zalagati da spase zdravlje i ivot koji je tako nepromiljeno doveden u opasnost. Uzrok je izazvao posledicu. Mnogi, kao svoje poslednje utoite prihvataju uputstva Boje rei i trae da se stareine crkve mole za obnovljenje njihovog zdravlja. Bog nije sklon da odgovori na molitve koje su upuene za takve, jer zna da e oni, ako im se zdravlje i obnovi, ponovo ga rtvovati na oltaru nezdravog apetita. (Vidi: 713)

Pouka iz neuspeha koji je doiveo Izrailj

(1909) 95.165.30. Gospod je obeao starom Izrailju da e ga, ako se bude strogo drao

Njega i izvravao sve Njegove zahteve, sauvati od svih bolesti koje je pustio na Misirce; ovo obeanje dato je pod uslovom poslunosti. Da su Izrailjci posluali uputstvo koje su primili i da su koristili svoje prednosti, oni bi svetu bili primer zdravlja i napretka. Izrailjci su zanemarili ispunjenje Bojeg cilja i zato nisu uspeli da prime blagoslove koje su mogli da dobiju. Meutim, Josif, Danilo, Mojsije, Ilija, i mnogi drugi ostali su nam plemeniti primeri ispravnog naina ivota. Ista vernost dae i danas isti ishod. Nama je napisano: A vi ste izabrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame k udnome videlu svome. (1. Petrova 2,9)

(1905) M.H. 283.31. Da su Izrailjci posluali uputstvo koje su primili i da su koristili svoje

prednosti, oni bi postali ugled svetu u zdravlju i napretku. Da su kao narod iveli u skladu sa Bojim planom, bili bi sauvani od bolesti koje su muile ostale narode. Posedovali bi telesnu snagu i umnu silu kojom bi prevazilazili sve druge narode.

(Vidi: 641-644)

Hrianska trka

(1890)C.T.B.H.25.32. Ne znate li da oni to tre na trku, svi tre, a jedan dobije dar? Tako

trite da dobijete. Svaki pak koji se bori od svega se uzdrava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. (1. Korinanima 9,24.25)

Ovde su izloeni dobri rezultati samosavlaivanja i umerenosti. Apostol Pavle predstavio je razne igre starih Grka, koje su odravane u ast njihovim bogovima, da bi nam prikazao duhovnu borbu i njenu nagradu. Oni koji su uestvovali u ovim igrama pripremali su se pod najstroom stegom. Svako poputanje koje bi moglo da oslabi telesne snage bilo je zabranjeno. Luksuzna hrana i vino bili su zabranjeni s ciljem da se unapredi telesna snaga i vrstina.

Dobiti nagradu za koju su se borili - venac od cvea koje vene i pljesak

21


mnotva, smatrano je najveom au. Ako su tako mnogo trpeli, ako se pokazalo toliko mnogo samoodricanja u nadi da se dobije tako bezvredna nagrada, koju je mogao da osvoji samo onaj koji je bio najbolji, koliko vea treba da bude rtva, koliko voljnije samoodricanje za neraspadljiv venac i za veni ivot!

Pred nama je posao koji treba obaviti - vaan, ozbiljan posao. Sve nae navike, ukus i naklonosti moraju da budu vaspitavani u skladu sa zakonima ivota i zdravlja. Na taj nain obezbediemo najbolje telesno stanje i bistrinu uma da bismo mogli da pravimo razliku izmeu zla i dobra.

Danilov primer

(1890) C.T.B.H. 25-28.33. Da bismo ispravo shvatili pitanje umerenosti, moramo ga prouavati sa

biblijske take gledita. Nigde ne moemo nai tako opsean i snaan prikaz prave umerenosti i blagoslova koji je prate, kao to nam je to dato u primeru iz ivota proroka Danila i njegovih prijatelja Izrailjaca, na vavilonskom dvoru...

Bog priznaje ono to je pravo. Mladii iz svih zemalja koje je potinio veliki osvaja, a koji su najvie obeavali, bili su skupljeni u Vavilonu, ali meu svima njima zarobljeni Izrailjci nisu imali premca. Uspravan stas, siguran, gibak korak, lep izgled, zdrava ula, ist dah - sve su to bila mnogobrojna svedoanstva dobrih navika - obeleja plemenitosti kojom priroda poastvuje one koji su posluni njenim zakonima.

Istorija Danila i njegovih drugova zabeleena je na stranicama nadahnute Rei za dobro mladih svih vekova. Ono to su ljudi inili, ljudi mogu da ine. Da li su ovi mladi Izrailjci vrsto stajali usred velikih iskuenja i dali plemenito svedoanstvo u korist prave umerenosti? Dananji mladi ljudi mogu da daju slino svedoanstvo.

Pouka koja nam je ovde data toliko je znaajna da bi bilo dobro da o njoj razmiljamo. Opasnost nam ne dolazi od oskudice, ve od obilja. Mi smo stalno u iskuenju da budemo neumereni. Oni koji ele da sauvaju svoje snage neoslabljene za slubu Bogu, moraju da vode rauna o strogoj umerenosti u korienju Njegovih darova, kao i potpunom uzdravanju od svakog tetnog ili poniavajueg poputanja.

Narataj koji nastaje okruen je zamkama pripremljenim da kuaju apetit. Naroito u velikim gradovima svaki oblik poputanja je primamljiv i pristupaan. Oni koji kao Danilo odbiju iskuenje, ponjee nagradu za svoje umerene navike. Svojom veom telesnom snagom i poveanom izdrljivou, stvaraju ulog koji mogu da iskoriste u sluaju potrebe.

Dobre telesne navike unapreuju umne sposobnosti. Umna mo, telesna snaga i dug ivog zavise od nepromenljivih zakona. Tu ne postoji sluaj. Bog prirode nee se umeati da sauva ljude od posledica gaenja prirodnih zakona. Ima mnogo prave istine u izreci: Svako je kova svoje sree! Dok su roditelji odgovorni za oblikovanje karaktera, kao i vaspitanje i obrazovanje svojih sinova i keri, istina je da na poloaj i korisnost u svetu u velikoj meri zavise od naeg pravca delovanja. Danilo i njegovi drugovi uivali su koristi pravilnog obrazovanja i vaspitavanja u ranoj mladosti, ali samo ove prednosti ne bi ih uinile onim to su bili. Dolo je vreme kada su morali da rade za sebe - kada je budunost zavisila od njihovog linog vladanja. Tada su odluili da budu verni poukama koje su dobili u detinjstvu. Strah Gospodnji, poetak mudrosti, bio je temelj njihovoj veliini. Njegov Duh krepio je svaku dobru nameru, svaku plemenitu odluku.

22


R.H. 25. Jan. 1881.34. Mladiima (Danilu, Ananiji, Misailu i Azariji) u ovoj koli bio je dozvoljen

pristup u carsku palatu i odreeno da se hrane mesom i piju vino, koje je dolazilo sa carske trpeze. U svemu ovome car je smatrao da im nije samo ukazao veliku ast, ve da im je obezbedio najbolji telesni i umni razvoj koji su mogli da postignu.

U hrani koja je iznoena pred cara bilo je svinjskog i drugih vrsta mesa, koje je po Mojsijevom zakonu bilo neisto i zato je Izrailjcima bilo odluno zabranjeno da ga jedu. Danilo je bio stavljen na ozbiljnu probu. Da li e biti veran uenju svojih otaca o jelu i piu i uvrediti cara, verovatno izgubiti ne samo poloaj ve i ivot, ili prekriti Boju zapovest i zadrati carevu naklonost i tako ostvariti velike umne prednosti i najlaskaviji svetski uspeh?

Danilo nije dugo oklevao. vrsto je odluio da bez obzira na ishod ostane u svojoj estitosti. On naumi da se ne skvrni obrokom jela careva i vinom koje on pijae. (Danilo 1,8)

Medu onima koji danas kau da su hriani, ima mnogo onih koji bi zakljuili da je Danilo bio previe jednostran i zato ga proglasili uskogrudim i fanatikom. Oni smatraju da pitanje jela i pia ima vrlo mali znaaji da ne zahteva tako odluan stav - koji bi verovatno imao za posledicu rtvovanje svake zemaljske prednosti. Meutim, oni koji tako misle na dan suda ustanovie da su se udaljili od Bojih izriitih zahteva i svoje miljenje proglasili merilom dobra i zla. Oni e utvrditi da ono to im je izgledalo beznaajno, Bog tako nije posmatrao. Njegove zahteve treba verno posluati. Oni koji prihvate i posluaju jednu od Njegovih naredaba, zato to im je zgodno da tako ine, dok odbacuju drugu zato to bi njeno dranje zahtevalo izvesne rtve, sniavaju merilo pravde i svojim primerom navode drage da olako gledaju na sveti Boji zakon. Tako veli Gospod, treba da bude nae pravilo u svemu...

Danilov karakter postoji u svetu kao izraziti primer onoga to Boja milost moe da naini od ljudi koji su po prirodi pali i iskvareni grehom. Izvetaj o njegovom plemenitom ivotu samoodricanja predstavlja ohrabrenje za ceo ljudski rod. Iz njega moemo da dobijemo snagu da se uspeno odupremo iskuenju i vrsto, u poniznosti, i u najteem kuanju stanemo uz pravdu.

Danilo je mogao da nade uverljivo opravdanje i napusti svoje strogo umerene navike; ali Boje odobravanje bilo mu je drae nego naklonost najjaeg zemaljskog vladara - drae ak i od samog ivota. Poto je svojim pristojnim ponaanjem stekao naklonost Amelsara, slubenika zaduenog za jevrejske mladie, Danilo ga je zamolio da im dozvoli da ne jedu od carskog jela i ne piju od njegovog vina. Amelsar se uplaio da e, ako uslii ovu molbu, izazvati carevo nezadovoljstvo i tako svoj ivot dovesti u opasnost. Kao i mnogi danas, mislio je i on - da e umerena ishrana dati ovim mladiima bled i boleljiv izgled i slabe miie, dok e ih obilna hrana sa carskog stola uiniti rumenim i lepim i dati im veu telesnu snagu.

Danilo je zamolio da se ovo rei probom od deset dana. Mladim Izrailjcima je za vreme ovog kratkog perioda bilo dozvoljeno da jedu jednostavnu hranu, dok su njihovi drugovi jeli carska jela. Zahtev je konano odobren i tada je Danilo bio siguran da je dobio spor. Iako je bio mladi, on je uvideo tetan uticaj vina i raskonog ivota na telesno i umno zdravlje.

Posle deset dana ustanovljeno je da je dobijeni rezultat potpuno suprotan Amelsarovim oekivanjima. Ne samo u linom izgledu, ve i u telesnoj snazi i umnosti, oni koji su bili umereni u svojim navikama znatno su bolje izgledali nego njihovi drugovi koji su poputali apetitu. Posle ovog ispita, Danilu i

23


njegovim drugovima dozvoljeno je da i dalje upotrebljavaju svoju jednostavnu ishranu tokom celokupnog kolovanja za dunosti u carstvu.

Boje odobravanje

Gospod je sa odobravanjem posmatrao vrstinu i samoodricanje ovih jevrejskih mladia i Njegov blagoslov ih je pratio. I dade Bog svoj etvorici mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu dade da razume svaku utvaru i sne. (Danilo 1,17) Na kraju trogodinjeg kolovanja, car je ispitao njihovu sposobnost i znanje i pronaao da se meu svima njima ne nade nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija; i stajahu pred carem. I u svemu emu treba mudrost i razum, za to ih car zapita, nae da su deset puta bolji od svih vraa i zvezdara to ih bee u svemu carstvu njegovu. (Danilo 1,19.20)

Ova pouka usmerena je svima a naroito mladima. Pokornost Bojim zahtevima zato blagotvorno deluje na zdravlje tela i duha. Za ostvarenje najviih moralnih i umnih dostignua, potrebno je traiti mudrost i silu od Boga i drati se stroge umerenosti u svim ivotnim navikama. U Danilovom iskustvu i iskustvu njegovih drugova imamo primer pobede naela nad iskuenjem poputanja apetitu. To pokazuje da mladi mogu pobediti elje tela zahvaljujui verskim naelima i ostati verni Bojim zahtevima, ak i po cenu velike rtve.

(Danilova hrana - 117,241,242)

Nespremni za glasnu viku

(1867) 1T, 486.487.35. Pokazano mi je da je zdravstvena reforma deo Vesti treeg anela i tako

usko povezana sa njom kao miica i aka sa ljudskim telom. Videla sam da kao narod moramo da nainimo korak napred u ovom velikom delu. Propovednici i narod moraju slono da rade. Boji narod nije spreman za glasnu viku treeg anela. On za sebe treba da obavi posao koji ne moe da prepusti Bogu da ga obavi za njega. Bog je izvrenje ovog posla prepustio nama. To je posao svakog pojedinca; niko ne moe da ga izvri za drugoga. Imajui dakle ovakva obeanja, o ljubazni! da oistimo sebe od svake pogantine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Bojemu. (2. Korinanima 7,1) Neumerenost u jelu je greh koji je zavladao ovim vekom. Neuzdrljiv apetit nainio je ljude i ene robovima, zamraio im um i do te mere otupio njihova moralna oseanja da vie ne cene uzviene istine Boje rei. Niske sklonosti zavladale su ljudima i enama.

Da bi postao spreman za preobraenje, Boji narod mora da poznaje sebe. On mora da poznaje svoje telo, da bi zajedno sa psalmistom mogao da uzvikne: Hvalim te to sam divno sazdan. Njegov apetit uvek mora da bude potinjen moralnim i umnim silama. Telo treba da bude sluga umu, a ne um telu.

Priprema za osveenje

(1867) 1T, 619.36. Bog zahteva od svog naroda da se oisti od svake prljavtine tela i

duha, i u strahu Gospodnjem usavri svetost. Svi ravnoduni i koji izbegavaju ovaj posao, oekujui da Bog uini za njih ono to On zahteva da sami, uine za

24


sebe, nai e se laki, kada krotki na Zemlji, koji su izvravali Njegove sudove, budu zatieni u dan Gospodnjeg gneva.

Pokazano mi je da e se Boji narod nai nespreman, ako ne bude ulagao napore sa svoje strane, nego bude ekao da osveenje doe na njega da otkloni njegova zla i ispravi greke; ako oekuje da se tako oisti od prljavtine tela i duha i osposobi da sudeluje u glasnoj vici treeg anela. Osveenje ili Boja sila doi e samo na one koji su se pripremili za njega, obavljajui posao koji im je Bog dao, naime, istei se od svake prljavtine tela i duha, posveujui se u strahu Gospodnjem.

Poziv onima koji oklevaju

(RH, 27. May 1902) C.H. 578.579.37. Istoriju Bojeg naroda pokvarilo je nesprovoenje ispravnih naela.

Neprekidno nazadovanje u zdravstvenoj reformi uslovilo je veliki nedostatak duhovnosti koji je obeastio Boga. Podignute su prepreke kakve se nikada ne bi videle, da je Boji narod hodao u svetlosti.

Hoemo li mi koji imamo tako velike prednosti, dopustiti da ovaj svet bude ispred nas u zdravstvenoj reformi? Hoemo li omalovaavati svoje umove i zloupotrebljavati svoje talente pogrenim nainom ishrane? Hoemo li prestupati Boji sveti zakon poputanjem sebinim navikama? Hoe li naa nedoslednost postati predmet osude? Hoemo li iveti tako nehrianskim ivotom da se na Spasitelj stidi da nas nazove svojom braom?

Zar neemo radije obavljati lekarsko-misionarski posao, koji je u stvari Jevanelje u praksi, ivei tako da Boji mir moe da vlada u naim srcima? Zar neemo ukloniti svaki kamen spoticanja ispred nogu nevernika, imajui uvek na umu pravo hrianstvo? Mnogo je bolje da se odreknemo hrianskog imena, nego da kaemo da smo hriani, a da u isto vreme poputamo apetitu koji podstie nesvete nagone.

Bog poziva svakog vernika da bez oklevanja posveti svoj ivot slubi Gospodu. On poziva na odlunu reformu. Sva stvorenja uzdiu pod prokletstvom. Boji narod treba da zauzme takvo mesto da bi mogao da raste u milosti, posveujui istinom telo, duu i duh. Kada raskine sa svakim poputanjem koje naruava zdravlje, dobie jasniji pojam o tome u emu se sastoji prava pobonost. Divna promena nastae u verskom iskustvu.

Svi emo biti okuani

RH. 10. Feb. 1910.38. Veoma je znaajno da svaki pojedinac meu nama dobro izvri svoj deo

i izgradi pravilno miljenje o tome ta treba da jedemo, pijemo i kako treba da ivimo da bismo sauvali zdravlje. Svi e biti iskuani tako da e se videti da li su prihvatili naela zdravstvene reforme ili poli putem poputanja sebi.

Neka niko ne misli da se prema ishrani moe odnositi onako kako Mu se svia. Neka svi, koji sa vama sede za stolom, vide da potujete naela pravilne ishrane, kao i sva druga naela, da bi se mogla otkriti Boja slava. Vi ne moete drukije postupati, jer treba da izgradite karakter za budui, besmrtan ivot. Velike odgovornosti poivaju na svakoj ljudskoj dui. Shvatimo ove odgovornosti i asno ih nosimo u Gospodnje ime.

Svakome koji pada u iskuenje da popusti apetitu rekla bih: Nemoj podlei iskuenju, ve se opredeli za upotrebu zdrave hrane. Naui da uiva u zdravoj hrani. Gospod pomae onima koji tee da pomognu sebi; ali ako ljudi ne uloe

25


naroite napore da slede Boju volju i nameru, kako On onda moe da radi sa njima? Uinimo svoj deo, izgraujui svoje spasenje sa strahom i drhtanjem - sa strahom i drhtanjem da ne bismo pogreno postupali sa svojim telom, za koje smo obavezni pred Bogom da ga sauvamo u to zdravijem stanju.

Prava reforma je reforma srca

(1896) Special Testimonies, Series A, No. 9, p. 54.39. Oni koji ele da rade u Bojoj slubi ne treba da tee za svetskim

uivanjima i sebinim poputanjima. Lekari u naim ustanovama moraju da budu proeti ivim naelima zdravstvene reforme. Dok Hristova milost ne postane naelo koje ivi u srcu, ljudi nikada nee biti istinski umereni. Sve sveane obaveze uinjene u svetu tebe i tvoju suprugu nee nainiti reformatorima zdravlja. Samo doslovno uzdravanje od hrane nee izleiti vae bolesne apetite. Brat i sestra ... nee postii umerenost u svemu, sve dok se njihova srca ne preobraze Bojom milou.

Okolnosti ne mogu da izvre reformu. Hrianstvo predlae reformu srca. Ono to Hristos radi iznutra, pokazae se po nalogu obraenog uma. Plan po kome je trebalo poeti spolja, a zatim raditi unutra, uvek je propadao i uvek e propasti. Bog planira da sa vama pone u samom sreditu svih tekoa, u srcu, i tada e iz srca izai naela pravde; reforma e biti ostvarena spolja kao i unutra.

Letter, 3. 1884.40. Oni koji uzdiu naela pribliavajui ih Bojoj naredbi u skladu sa

svetlou koju im je Bog dao preko svoje Rei i Svedoanstva Svoga Duha, nee promeniti nain svoga delovanja da bi ispunili elje svojih prijatelja ili roaka, bilo da je jedan, ili dva ili itavo mnotvo, onih koji ive u suprotnosti sa Bojim mudrim odredbama. Ako u ovom pogledu napredujemo u skladu sa naelima, ako se strogo pridravamo pravila ishrane, ako kao hriani vaspitavamo svoj ukus prema Bojem planu, izvriemo uticaj koji e ispuniti Boju nameru. Pitanje je: Da li smo voljni da budemo pravi zdravstveni reformatori?

(Vidi: 720)

Pitanje od velikog znaaja

(1909) 9T, 153-156.41. Dobila sam uputstvo da nosim vest o zdravstvenoj reformi celom naem

narodu, jer su mnogi odstupili od prvobitne vernosti naelima zdravstvene reforme.

Bog eli da Njegova deca kao ljudi uzrastu do Hristove visine. Da bi to postigli oni moraju pravilno da koriste sve moi uma, due i tela. Oni ne mogu dozvoliti da izgube ita od umne ili telesne snage.

Pitanje kako sauvati zdravlje je pitanje prvorazrednog znaaja. Kada u strahu Bojem prouavamo ovo pitanje, doznaemo da je najbolje, kako za na telesni, tako i za duhovni napredak, da vodimo rauna o jednostavnosti u ishrani. Prouavajmo strpljivo ovo pitanje. Nama je potrebno znanje i rasuivanje da bismo u ovom pogledu mudro napredovali. Prirodnim zakonima ne treba se odupirati, njih treba posluati.

Oni koji su primili saznanje o zalima koja nastaju upotrebom mesne hrane, aja, kafe i bogate, nezdravo pripremljene hrane i koji su odluili da sa Bogom uine zavet rtve, nee nastaviti sa poputanjem elji za hranom za koju znaju

26


da je nezdrava. Bog zahteva da se apetit oisti i pokae samoodricanje u svemu to nije dobro. To je posao koji treba izvriti pre nego to Njegov narod, kao savreni narod, stane pred Njega.

Ostatak Bojeg naroda mora da bude obraeni narod. Iznoenje ove vesti treba da pokrene obraenje i posveenje dua. U ovom pokretu treba da osetimo silu Bojeg Duha. To je divna, odreena vest; ona znai sve za one koji je prihvate i nju treba objaviti glasnom vikom. Treba da imamo pravu, postojanu vera u napredak ove vesti koja e uveavati svoj znaaj do kraja vremena.

Ima nekih vernika koji prihvataju pojedine delove Svedoanstava kao vest od Boga, a odbacuju one delove koji osuuju njihova omiljena poputanja. Ovakve osobe rade protiv svoga dobra i blagostanja Crkve. Osnovno je da hodamo u svetlosti dok imamo svetlost. Oni koji tvrde da veruju u zdravstvenu reformu, a ipak u svakodnevnom ivotu rade suprotno njenim naelima, ranjavaju svoje due i ostavljaju rav utisak na vernike i nevernike.

Sveana odgovornost poiva na onima koji poznaju istinu da sva njihova dela treba da odgovaraju njihovoj veri i da njihov ivot treba da bude ist i posveen, a oni pripremljeni za rad koji u ovim poslednjim danima objavljivanja ove vesti, treba brzo izvriti. Oni nemaju vremena ni snage za troenje u poputanju apetitu. Rei dopiru do nas sa ozbiljnou koja obavezuje: Pokajte se dakle, i obratite se da se oistite od greha svojih, da dou vremena odmaranja od lica Gospodnjega. (Dela 3,19) Meu nama ima onih kojima nedostaje duhovnosti i koji e, ako se potpuno ne obrate, biti sigurno izgubljeni. Da li moemo dopustiti takav rizik?

Jedino Hristova sila moe da preobrazi srce i um i zato svi koji ele da sa Njim uestvuju u novom ivotu u nebeskom carstvu, moraju to da iskuse. Ako se ko nanovo n

Documents

Saveti o Zivotu i Ishrani Elen Vajt