ŠEĆER – VAŠ NAJVEĆI NEPRIJATELJ

U redu, verovatno ćete sada sebi obećati da ćete unositi mnogo manje šećera u organizam. Ali koliko bi zapravo šećera trebalo da unosimo? Ne više od šest kafenih kašičica na dan. Recimo, jedna konzerva Coca-cole ima sedam kašičica.I to nije sve. Izvrnite pakovanje hrane u supermarketu i dobro pogledajte hranljivu vrednost. Ne tražite ugljene hidrate, već šećer kao sastojak. Svi sastojci koji se završavaju sa „oza“ su šećer, i nemojte da vas zavaraju naptisi na kojima piše „bez dodatka šećera“. Hrana bez dodatka šećera ne znači da u njoj nema šećera ni u jednom obliku. Fruktoza možda za organizam jeste bolja od rafinisanog šećera, ali to je i dalje šećer.I on vreba sa svih strana. Nalazi se u sosu za špagete i salate, ali i u napicima za mršavljenje. Većina ljudi danas godišnje pojede količinu šećera u vrednosti njihove sopstvene težine, a da toga nisu ni svesni. Beli hleb i bela pasta veoma brzo se pretvaraju u glukozu, kao i svi proizvodi od belog brašna (njoke, testo za picu, kroasani). Samo 15 minuta nakon konzumiranja ovakvih namirnica, one se već pretvaraju u šećer.

Reći nekome da prestane da konzumira šećer isto je kao kazati narkomanu da prestane da uzima heroin. Takav zahtev obično je osuđen na neuspeh. Doduše, u savršenom svetu jednostavno bismo odbacili rafinisanu hranu i živeli bismo zdravo. Međutim, to nije nimalo realno.

Jedino rešenje je da vodite računa o svemu što jedete. Uzimanjem hrane ulazite u začarani krug – ono što ste pojeli ranije u toku dana zaslužno je za potrebu za hranom koju osećate kasnije.

Bar četvrtinu svakog obroka (i užine) trebalo bi da čine proteini, jer se oni veoma sporo pretvaraju u glukozu, čime sprečavaju radikalno kolebanje u nivou šećera u krvi. To bi, recimo, bila šaka puna semenki koju biste dodali u šolju jogurta ili, na primer, konzerva tune sa svežom salatom.

Doručak je najbitniji obrok, jer njime započinjete dan i od njega zavisi koju hranu će vam organizam tražiti kasnije. Recimo, u musli dodajte šaku badema, koji su veoma bogati proteinima. Trebalo bi da mislite o unosu šećera u organizam čak i ako praktikujete pet manjih obroka dnevno. Voće je veoma bogato šećerom, stoga ga jedite u manjim količinama. Ograničite sebe na jednu do dve porcije svežeg voća na dan i izbegavajte voćne sokove i voće iz konzerve, jer sadrže mnogo šećera. Ako postanete razdražljivi dok se „odvikavate“ i prekidate začarani krug, stavite pola kafene kašičice šećera ispod jezika. Ili kad god možete vežbajte. Vežbanje je prirodan način da zamenite želju za šećerom. 

Takođe je veoma bitno da zapamtite koliko je hrana povezana sa emocijama.Često otvarate frižider jer je šef vikao na vas ili imate problema u vezi. Bilo bi mnogo bolje da umesto neumerenog jela pozovete prijatelja i porazgovarate o problemu koji imate. Međutim, budite blagi prema sebi. Nemojte razmišljati o ukidanju šećera zauvek. Razmišljajte o tome da ga ukinete danas, pa onda cele nedelje, i tako malo-pomalo. Ne možete da zamislite svoj život bez šećera? Posle nekoliko nedelja naviknućete sa na smanjen unos i počećete zapravo da osećate prirodnu slatkoću hrane koju jedete. Kasnije će vam se stvari koje ste ranije jeli činiti preslatkim. A napadi da pregrizete nešto slatko koje ste imali ranije postaće stvar prošlosti.

Smrt od šećera možda i nije prejak izraz – sve je više potvrda da je šećer GLAVNI FAKTOR koji izaziva gojaznost i hronične bolesti.

Da li je šećer slatki stari prijatelj koji potajno kuje zaveru da nas pošalje na onaj svet?

Postoji čitavo more istraživanja čiji rezultati na to ukazuju. Nauka nam je potvrdila, bez senčice sumnje, da šećer u našoj hrani, u bezbroju svojih vidova, uzima od našeg zdravlja razoran danak.

U Americi je šećer najveći samostalan izvor kalorija u ishrani – a posebno visokofruktozni kukuruzni sirup. (Napomena: kod nas takođe prisutan u sastavu ogromnog broja proizvodâ, pod raznim nazivima.) Pogledajmo samo kako se kretala linija konzumacije šećera za poslednjih 300 godina: 

• U 18. veku, prosečan čovek je konzumirao oko 1,8 kg šećera godišnje.• U 19. veku, prosečan čovek je konzimirao oko 8,2 kg šećera godišnje.• U 20. veku, konzumacija šećera skočila je na 41 kg godišnje po čoveku.• Godine 2009, više od 50% Amerikanaca konzumiralo je oko četvrt kilograma šećera DNEVNO – što je za godinu dana nezamislivih 82 kilograma!

Šećer se nemilice sipa u naša bezalkoholna pića, voćne sokove, sportske napitke, a sakrivenog ga ima u gotovo svim prerađevinama – od kobasice do pereca, od vusterskog sosa do sirnog namaza. A sada i većina formula hrane za bebe sadrži šećer koji je, po obroku, ravan konzervi koka-kole, tako da kod dece izaziva metaboličko trovanje od dana kad krenu s formulom zamene za mleko.

Prekomerna težina povećava rizik od smrtonosnih poremećaja kao što su srčane bolesti, oboljenja bubrega i dijabetes.

Godine 1893, u Sjedinjenim Državama je na 100.000 ljudi bilo manje od 3 slučaja dijabetesa. Danas od dijabetesa boluje gotovo 8.000 ljudi na svakih 100.000. Ne treba biti ni doktor ni naučnik pa primetiti da su Amerikanci sve zaokrugljeniji. Dovoljno je prošetati kroz neki tržni centar ili šklosko dvorište, a možda i pogledati se u ogledalu.

RAZLIKUJMO VRSTE ŠEĆERA I ZASLAĐIVAČA

Lako je zbuniti se među raznoraznim vidovima šećera i zaslađivača. Evo, dakle, osnovnog kratkog pregleda:

• Dekstroza, fruktoza i glukoza su monosaharidi, koje zovemo prostim šećerima. Suštinska razlika među njima jeste u tome kako ih naše telo metaboliše. Glukoza i dekstroza su u osnovi isti šećer. Međutim, prehrambeni proizvođači na spiskovima sastojaka obično koriste izraz “dekstroza”.• Prosti šećeri mogu se spajati u složenije šećere, kao što je disaharid saharoza (običan šećer), u kome jednu polovinu čini glukoza, a jednu polovinu fruktoza.• Visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS) sastoji se od 55% fruktoze i 45% glukoze.• Etanol (alkohol u alkoholnim pićima) nije šećer, mada pivo i vino, uz alkohol, sadrže zaostali šećer i skrob u malim količinama.• “Šećerni alkoholi” kao što su ksilitol, glicerol, sorbitol, maltitol, manitol i eritrol ne spadaju ni u šećere ni u alkohole, ali postaju sve popularniji kao zaslađivači. Oni se u tankom crevu uglavnom nepotpuno apsorbuju, pa zato iz njih koristimo manje kalorija nego iz šećera, ali zato često izazivaju probleme u vidu naduvenosti, dijareje i gasova.• Sukraloza (splenda) NIJE šećer, uprkos svome “šećernom” imenu i varljivom marketinškom sloganu, koji kaže da je “od samog šećera”. Ona je hlorisani veštački zaslađivač istoga reda kao što su aspartam i saharin, i sa istim škodljivim dejstvom.• Sirup agave, koji se lažno reklamira kao “prirodan”, po pravilu je u VELIKOM STEPENU prerađen i obično sadrži 80% fruktoze. Krajnji proizvod ni izbliza nije sličan pravoj agavi.• Med sadrži oko 53% fuktoze, ali je potpuno prirodan kad je u sirovom obliku, i ima mnoga blagotvorna dejstva kad se konzumira umereno, budući da sadrži brojne antioksidante, baš kao spanać.• Stevija je veoma sladak biljni proizvod koji se dobija od lista južnoameričke stevije, i potpuno je bezbedna (u prirodnom obliku). Lo han (ili luohanguo) takođe je prirodni zaslađivač, s tom razlikom što se dobija od jedne voćke.

NISU SVI ŠEĆERI JEDNAKI

Glukoza je energetski izvor koji smo prirodno predviđeni da trošimo. Svaka ćelija našeg tela, svaka bakterija – i zapravo svaki živi organizam na Zemlji – koristi kao izvor energije glukozu.

Ali kao što ne biramo gde ćemo se roditi, tako više ne možemo birati ni koji ćemo šećer jesti. Sada je naš glavni šećer fruktoza.

Ako se hranite kao što su ljudi jeli pre jednog veka, unosićete oko 15 g fruktoze dnevno – što je nebo i zemlja u odnosu na 73 grama koje prosečna osoba unese kroz zaslađena pića. U povrću i voću ona je u spoju s vitaminima, mineralima, enzimima i korisnim fitonutrijentima, pa tako oni ublažavaju njene škodljive efekte na metabolizam. Verovali ili ne, 25% ljudi unosi više od 130 g fruktoze dnevno.

Još crnje i gore, u prerađenoj hrani ne postoje više vlakna, pa tako suštinski ona i nema nikakvu hranljivu vrednost. Čak i sami proizvodi u koje se većina ljudi uzda kad želi da smrša – proizvodi sa sniženim procentom masnoće – često su upravo oni s najvećim procentom fruktoze.

Ne kažemo da je fruktoza sama po sebi loša – opasne su OGROMNE KOLIČINE fruktoze kojima smo izloženi.

Evo koja su dva glavna razloga što je ona tako štetna:

1. Naše telo fruktozu metaboliše mnogo drugačije nego glukozu. Kod fruktoze se sav metabolički proces svaljuje na jetru.2. Fruktozu sada konzumiramo u neprirodnim količinama, i zbog toga su njena štetna dejstva mnogo ozbiljnija..

Glavni uzrok ove pojave jeste raširena konzumacija bezalkoholnih pića.

U prerađenoj hrani i pićima, danas se 55% sladila dobija od kukuruza, a u Americi su najveći izvor kalorija bezalkoholna pića, jer se ona zaslađuju visokofruktoznim kukuruznim sirupom.

Proizvođači hrane i pića počeli su da prelaze sa saharoze na kukuruzni sirup sedamdesetih godina, kad su otkrili da kukuruzni sirup nije samo jeftinije napraviti, već i da je za oko 20% slađi od klasičnog šećera, to jest saharoze.

Kukuruzni sirup sadrži ista dva šećera kao i saharoza, ali je u metaboličkom pogledu neizmerno opasniji, zbog svog hemijskog oblika.

Fruktoza i glukoza u kukuruznom sirupu nisu vezane, za razliku od običnog šećera, pa zato naše telo ne mora da ih razlaže kao jedinjenje. Zbog toga se fruktoza iz njega odmah apsorbuje, i odlazi pravo u jetru.

PREVIŠE FRUKTOZE STVARA METABOLIČKU KATASTROFU U NAŠEM ORGANIZMU

Dr Robert Lustig, profesor pedijatrije na odseku endokrinologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, pionir je na polju dekodiranja metabolizma šećera. Njegov rad osvetljava neke krupne razlike u načinima na koje ljudsko telo razlaže i koristi različite šećere.

Toplo preporučujemo da pogledate celokupnu Lustigovu preporuku (na http://www.youtube.com/watch?v=dBnniua6-oM), ukoliko želite da saznate na koji način fruktoza razara vaše zdravlje u biohemijskom pogledu.

Kao što je ranije pomenuto, nakon unošenja fruktoze, metaboličko opterećenje uglavnom se svaljuje na jetru. To NIJE slučaj s glukozom, od koje se svega 20% razlaže u jetri. Gotovo svaka ćelija našeg tela koristi glukozu, tako da je pod normalnim okolnostima odmah nakon unošenja “sagoreva”.

Kuda onda odlazi sva ta fruktoza nakon unošenja?

U naše salo. Ona se pretvara u MASNOĆU (VLDL (lipoprotein vrlo niske gustine) i trigliceride), što znači nove masne naslage u čitavom našem telu.

JESTI FRUKTOZU OPASNIJE JE NEGO JESTI MASNOĆE

Međutim, fiziološki problemi koje donosi fruktoza sežu mnogo dalje i šire od broja pantalona.

• Fruktoza povećava nivo urične (mokraćne) kiseline u organizmu, čime se smanjuje prisustvo azot-monoksida i povećava prisustvo angiotenzina, što izaziva kontrakcije ćelija glatkih mišića, usled čega skače krvni pritisak i javlja se opasnost od oštećenja bubrega. 

Povećano prisustvo urične kiseline takođe vodi i hroničnim blagim upalama, koje imaju dalekosežne posledice po zdravlje. Na primer, hronično upaljeni krvni sudovi vode infarktima i moždanim udarima; postoje i brojne potvrde da pojedine vrste raka izaziva upravo hronična upala (videti odeljak gde je opširnije obrađena urična kiselina).

• Fruktoza na prevaru navodi organizam da se goji, jer ona zavarava metabolizam – isključuje kontrolni sistem apetita. Fruktoza ne stimuliše insulun na pravilan način, tako da on zauzvrat ne potiskuje lučenje grelina (“hormona glasi”), a ukupni rezultat je da jedemo više i stvaramo u organizmu insulinsku rezistenciju. • Fruktoza izaziva naglo gojenje, posebno u predelu stomaka (takozvani “pivski stomak”), povećanje HDL (štetnog holesterola), smanjenje LDL (korisnog holesterola), povećanje triglicerida, porast šećera u krvi, te povećan krvni pritisak – što će reći, klasični metabolički sindrom.• Metabolisanje fruktoze vrlo je slično metabolisanju etanola, i rezultira mnoštvom toksičnih efekata, u koje spada i takozvana masna jetra kod nealkoholičara. Ona je alkohol bez pijanke.

Ovakve promene ne uočavaju se kad ljudi ili životinje unose skrob (ili glukozu), što ukazuje na to da je fruktoza “štetan ugljeni hidrat” kad se unosi u količinama većim od 25 grama na dan. Verovatno je i to jedan od faktora koji delimično doprinose uspehu mnogih dijeta baziranih na niskom unosu ugljenih hidrata.

Među skorijim medicinskim otkrićima, istraživače je iznenadila činjenica da glukoza štaviše ubrzava apsorpciju fruktoze, što znači da je zdravstvena opasnost od kukuruznog sirupa još veća nego što se mislilo. 

Sada se jasno vidi zašto je fruktoza najjači faktor koji doprinosi trenutnoj epidemiji gojaznosti.

DA LI JE URIČNA KISELINA NOVI HOLESTEROL?

Sigurno ste uveliko svesni epidemije gojaznosti kod dece u Americi – no jeste li znali za povišen pritisak kod dece?

Sve donedavno, kod dece je retko dijagnoziran povišen krvni pritisak, a kada se to i dešavalo, uglavnom je bilo posledica nekog tumora ili vaskularnog oboljenja bubrega.Istraživanje sprovedeno u Americi 2004. pokazalo je četiri puta veće prisustvo hipertenzije kod dece nego što se očekivalo: 4,5% dece imalo je povišen krvni pritisak. Među gojaznom decom taj procenat je 10%. Smatra se da je gojaznost kriva za oko 50% slučajeva povišenog pritiska kod adolescenata. 

Još više zapanjuje podatak da 90% adolescenata s povišenim krvnim pritiskom ima povišen nivo urične kiseline.

Ovakvi nalazi nagnali su istraživače da se zapitaju: kakva je veza urične kiseline s gojaznošću i visokim krvnim pritiskom?

U svojoj knjizi The Sugar Fix: The High-Fructose Fallout That is Making You Fat and Sick, dr Robert Dž. Džonson ubedljivo obrazlaže dotad neuočenu vezu između prekomerne konzumacije šećera i visokih nivoa urične kiseline. Međutim, on se zalaže za upotrebu veštačkih zaslađivača kao zamene za šećer, uz još neke preporuke s kojima se mi ne slažemo. 

Dr Džonson je konvencionalan lekar i ne prihvata veliki deo prirodne medicine; međutim, on je među vodećim istraživačima koji su ustanovili razmere toksičnosti fruktoze. Mnoge godine života on je posvetio razotkrivanju te misterije.

Više od 3.500 dosad objavljenih naučnih radova potvrđuju snažnu vezu između urične kiseline i gojaznosti, srčanih oboljenja, hipertenzije, moždanog udara, bolesti bubrega i drugih poremećaja. Štaviše, veliki broj istraživanja potvrđuje da ljudi s povišenim prisustvom urične kiseline imaju i povišen rizik od visokog krvnog pritiska, iako u svakom drugom pogledu deluju kao savršeno zdrave osobe.

Nivo urične kiseline kod Amerikanaca značajno raste počev od prve polovine 20. veka. Dvadesetih godina je nivo urične kiseline u proseku bilo oko 3,5 ml/dl. Do 1980, nivo urične kiseline popeo se u raspon od 6,0 do 6,5 ml/dl, a sada je verovatno još i viši.

KAKO NAŠE TELO STVARA URIČNU KISELINU?

Ona je nusproizvod ćelijskog raspada. Kad ćelija odumre. DNK i RNK se razlažu u hemikalije koje zovemo purinima. Purini se dalje razlažu u uričnu kiselinu.Fruktoza povećava prisustvo urične kiseline putem složenog procesa koji nagoni ćelije da sagore svoj koenzim ATP, što vodi do “ćelijskog šoka” i ubrzava smrt ćelije. Nakon unošenja preteranih količina fruktoze, ćelije bivaju lišene izvora energije i ulaze u stanje šoka, kao mi kad ostanemo bez dotoka krvi. Masovno odumiranje ćelija izaziva porast nivoa urične kiseline.

Ćelije koje su lišene izvora energije takođe ulaze u upalno stanje i podložnije su oštećenju usled oksidativnog stresa. Masne ćelije doslovno se “razbolevaju”, i kreću da bujaju od preteranih količina masnoće.

Postoji jednostavna i jeftina analiza krvi kojom se utvrđuje nivo urične kiseline, i preporučujemo je kao sastavni deo redovnih zdravstvenih pregleda. Nivo urične kiseline trebalo bi da bude između 3,0 i 5,5 ml/dl.

Vrlo je malo sumnje u to da je nivo urične kiseline mnogo bolji pokazatelj kardiovaskularnog i opšteg zdravlja nego što je to nivo holesterola. Pa ipak, i dalje se gotovo nigde ne vrši ta vrsta kontrole.

No sada kad znamo istinu, ne moramo ostati uskraćeni za tu proveru, pošto je posredi jednostavna i manje-više jeftina analiza krvi koju možete zahtevati od bilo kog doktora. Vrlo je moguće da vaš doktor nije svestan koliko je značajan nivo urične kiseline u krvi, pa zato verovatno nije preterano korisno da se upuštate u diskusiju s njime ukoliko nije posredi lekar širokih shvatanja, voljan da traga za istinom.Jednostavno tražite da vam se uradi provera urične kiseline u krvi, i ako je broj veći od 5, eliminišite maksimalno fruktozu (takođe i pivo), i ponovo uradite analizu kroz nekoliko nedelja.

POJAČANA OSETLJIVOST NA ŠEĆER SAMO POGORŠAVA PROBLEM!

Kod šećera postoji još jedan problem – koji stvara začarani krug.

Po dr Džonsonu, šećer u ljudskom telu aktivira vlastite putanje – i te metaboličke putanje postaju “neregulisan saobraćaj”. Drugim rečima, što više šećera jedemo, to efikasnije ga naš organizam apsorbuje, a što ga više apsorbuje, to mu veću štetu šećer nanosi.

Kako vreme prolazi, postajemo sve osetljiviji – “senzitizirani” – na šećer, i izloženiji njegovim toksičnim dejstvima.

Pozitivna strana ove pojave jeste u tome što osetljivost na šećer opada čak i nakon kratkog “odmora” od šećera, i metaboličke putanje se “regulišu”. Istraživanja nam saopštavaju da čak i svega dve nedelje bez konzumacije šećera izazivaju smanjenu reakciju tela na šećer.

Pokušajte sami. Uzmite dvonedeljni odmor od šećera i ocenite koliko se drugačije osećate.

DA LI JE VOĆE KORISNO ILI ŠTETNO ZA NAS?

Nikad ne zaboravljajte da i voće sadrži fruktozu, premda je prisutna i olakšavajuća okolnost da cela voćka sadrži i vitamine i druge antioksidante, koji ublažavaju pogubna dejstva fruktoze.

Voćni sokovi su pak gotovo jednako škodljivi kao i veštačka bezalkoholna pića, jer čaša prirodnog soka krcata je fruktozom, a mnogi antioksidansi su izgubljeni.

Važno je upamtiti da sama po sebi fruktoza nije zlo, i da je voće svakako blagotvorno za zdravlje. Ali ako konzumiramo preterane količine fruktoze, ona apsolutno razorno deluje na našu biohemiju i fiziologiju. Zapamtite ovaj podatak: PROSEČAN unos fruktoze danas je 70 g dnevno, a to je za 300% više od preporučene zdrave količine!

Zato vas molimo da BUDETE OPREZNI s konzumacijom voća. Jednostavno morate shvatiti da je kukuruzni sirup toliko jeftin da ga dodaju praktično u svaku prerađevinu. 

Čak i ako ne konzumirate slatka bezalkoholna pića i voće, vrlo je moguće da kroz hranu unesete i više od 25 grama skrivene fruktoze.

Ako ste zagovornik neprerađene hrane, besprekorno se hranite, redovno vežbate, onda ste možda i izuzetak koji sme preći to ograničenje i ostati zdrav uprkos tome. 

Dr Džonson daje jednu zgodnu tabelu, koju prilažemo, korisnu za procenjivanje količine fruktoze koju unosimo. Upamtite, dodatne količine fruktoze unosite i ako jedete bilo kakvu prerađenu hranu, jer fruktoza se krije gotovo u svim proizvodima. (Tabelu videti na izvornom sajtu.)

U okviru ograničavanja unosa fruktoze, trebalo bi da isključite iz ishrane sva zaslađena pića i voćne sokove (kao i sve veštačke zaslađivače), i od pića unosite samo vodu i neprerađeno mleko.

Za zaslađivanje možete kupiti čistu glukozu (dekstrozu). Ona ima 70% slatkoće koju poseduje saharoza, pa ćete možda morati da koristite veće količine ako želite jednako sladak ukus, zbog čega će vam doći i malo skuplja od saharoze – ali ipak će vredeti zbog vašeg zdravlja, jer ona ima NULA posto fruktoze.

Upamtite da glukozu svaka ćelija vašeg tela može direktno da koristi, pa je tako neuporedivo bezbednija nego fruktoza, koja je metabolički otrov.

Takođe bi bilo dobro da izbegavate i pivo, jer ono povećava nivo urične kiseline, baš kao i fruktoza, te stvara mnoge toksične efekte kao ona.

Sva alkoholna pića izazivaju povećanu proizvodnju urične kiseline (i blokiraju bubrege, sprečavajući ih da je izbace), ali izgleda da pivo ima nešto jači efekat na nivo urične kiseline, pošto je ono bogat izvor guanozina, jednog tipa purina koji telo krajnje spremno apsorbuje.

76 DODATNIH NAČINA NA KOJE ŠEĆER MOŽE NARUŠITI ZDRAVLJE

Uz to što remeti homeostazu tela i izaziva rasulo u metaboličkim procesima, prekomeran šećer nosi još mnoge značajne posledice.

Dr Nensi Eplton, autor knjige Lick the Sugar Habit, daje opširan spisak brojnih načina na koje šećer može narušiti ljudsko zdravlje, sastavljen na osnovu ogromnog broja radova objavljenih u medicinskim časopisima i drugih naučnih izdanja.

1. Šećer može da potisne rad imunosistema, te da ošteti mehanizme koji nas brane od zaraznih bolesti.2. Šećer remeti odnose minerala u telu: izaziva nedostatak hroma i bakra, rđavo utiče na iskorišćavanje kalcijuma i magnezijuma.

3. Šećer može izazvati nagle skokove adrenalina, hiperaktivnost, anksioznost, otežanu koncentraciju, i ćudljivo ponašanje kod dece. 4. Šećer može izazvati značajan porast ukupnog holesterola, triglicerida, te štetnog holesterola, i pad korisnog holesterola. 5. Šećer izaziva gubitak elastičnosti i funkcije telesnih tkiva.6. Šećer hrani ćelije raka i povezuje se s razvojem raka dojke, jajnika, prostate, zadnjeg creva, pankresa, žučnih kanala, pluća, bešike i želuca.7. Šećer može povećati povećati nivo glukoze nakon 8 sati nejela (FBS, merenje koje se obavlja kod sumnje na dijabetes) i izazvati reaktivnu hipoglikemiju. 8. Šećer može da izazove slabljenje vida.9. Šećer može da izazove brojne probleme gastrointestinalnog trakta, uključujući prekomerno lučenje kiseline, otežano varenje, smanjenu apsorpciju kod pacijenata s funkcionalnim poremećajem crevnog trakta, povećan ruzik za Kronovu bolest, ulcerativni kolitis. 10. Šećer može izazvati prerano starenje. Tačnije, najvažniji samostalan faktor koji ubrzava starenje organizma jeste insulin, a šećer podstiče njegovo lučenje.11. Šećer može izazvati sklonost ka alkoholizmu. 12. Šećer povećava kiselost pljuvačke, te izaziva kvarenje zuba i periodontitis. 13. Šećer doprinosi gojaznosti.14. Šećer može uzrokovati autoimune bolesti kao što su artritis, astma i multipla skleroza. 15. Šećer u ogromnoj meri potpomaže nekontrolisano umnožavanje gljivice Candida Albicans (kandidijaza). 16. Šećer može izazvati stvaranje kamena u žuči. 17. Šećer može izazvati upalu slepog creva.18. Šećer može izazvati pojavu hemoroida. 19. Šećer može izazvati proširenje vena. 20. Šećer može povećati nivo glukoze i insulinsku reakciju kod osoba koje uzimaju oralna kontraceptivna sredstva. 21. Šećer može doprineti osteoporozi.22. Šećer može izazvati pad insulinske osetljivosti, čime izaziva abnormalno visoke nivoe insulina, te posledično i dijabetes. 23. Šećer može sniziti prisustvo vitamina E u organizmu. 24. Šećer može izazvati porast sistolnog krvnog pritiska. 25. Šećer kod dece može izazvati hroničnu pospanost i smanjenje aktivnosti. 26. Visok unos šećera povećava količine zakasnelih krajnjih proizvoda glikacije (advanced glycation end products, AGE), to jest molekula šećera koji se vezuju za proteine u našem telu i oštećuju ih. AGE ubrzavaju starenje ćelija, što može doprineti nastanku hroničnih i smrtonosnih bolesti.27. Šećer može negativno uticati na apsorpciju proteina. 28. Šećer izaziva alergije na hranu. 29. Šećer u trudnoći može izazvati toksemiju. 30. Šećer može doprineti nastanku ekcema kod dece. 31. Šećer može izazvati arteriosklerozu i kardiovaskularna oboljenja. 32. Šećer može oštetiti strukturu naše DNK. 33. Šećer može izmeniti strukturu proteina i zauvek poremetiti način na koji se proteini ponašaju u našem telu. 34. Šećer može uticati na ubrzano starenje kože jer menja strukturu kolagena. 35. Šećer može izazvati kataraktu i kratkovidost. 36. Šećer može izazvati emfizem. 37. Visok unos šećera može poremetiti fiziološku homeostazu mnogih sistema u našem telu. 38. Šećer umanjuje sposobnost enzima da vrše svoju funkciju. 39. Kod ljudi s Parkinsonovom bolešću ustanovljen je veći unos šećera. 40. Šećer može izazvati uvećanje jetre time što izaziva deobu ćelija u jetri; takođe može povećati količinu masnoće u jetri, izazivajući oboljenje koje znamo kao "masna jetra".41. Šećer može izazvati uvećanje bubrega i pokrenuti patološke promene u bubregu, kao što je stvaranje kamena. Fruktoza doprinosi sve većem procentu ljudi sa oboljenjima bubrega.42. Šećer može da ošteti pankreas. 43. Šećer može izazvati zadržavanje tečnosti u telu. 44. Šećer je neprijatelj br. 1 pokretljivosti naših creva. 45. Šećer može da ošteti zidove kapilara. 46. Šećer može izazvati krtost ligamenata. 

47. Šećer može izazvati glavobolje, uključujući i napade migrene. 48. Šećer može smanjiti sposobnost za učenje, te posledično uticati na ocene kod dece i izazvati poremećaje u procesu učenja. 49. Šećer može izazvati pojačavanje delta, alfa i teta moždanih talasa, što utiče na sposobnost pravilnog razmišljanja. 50. Šećer može izazvati depresiju. 51. Šećer može povećati rizik od gihta. 52. Šećer može povećati rizik od Alchajmerove bolesti. Ispitivanje magnetnom rezonancem pokazuje da odrasli stariji od 60 godina kod kojih je visoko prisustvo urične kiseline imaju 4 do 5 puta više šanse da obole od vaskularne demencije, druge po učestalosti forme demencije (posle Alchajmerove bolesti).53. Šećer može izazvati hormonsku neravnotežu, koja se manifestuje npr. pojačanim lučenjem estrogena kod muškaraca, pogoršavanjem PMS-a kod žena, smanjenim lučenjem hormona rasta. 54. Šećer može izazvati ošamućenost i vrtoglavicu. 55. Ishrana bogata šećerom povećava prisustvo slobodnih radikala i oksidativni stres. 56. Kod osoba s perifernim vaskularnim oboljenjem, visoko prisustvo šećera u ishrani povećava adheziju trombocita. 57. Visok unos šećera kod majki adolescenskog uzrasta može voditi značajnom skraćenju vremena bremenitosti (prevremen porođaj), i povezuje se s dvostruko većim rizikom rađanja dece sa smanjenom telesnom težinom.58. Šećer je supstanca koja stvara zavisnost. 59. Šećer može da izazove intoksinaciju, slično alkoholu. 60. Kod prevremeno rođenih beba šećer može negativno da utiče na količinu ugljen-dioksida koje one proizvode. 61. Smanjenje unosa šećera povećava emocionalnu stabilnost. 62. Kad naše telo pretvara šećer u masnoće u krvotoku, stvara 2 do 5 puta više masnoća nego što je to slučaj kod konzumacije skroba. 63. Brza apsorpcija šećera podstiče prekomerni unos hrane kod gojaznih pojedinaca. 64. Šećer može pogoršati simptome kod hiperaktivne dece s poremećajem pažnje (ADHD).65. Šećer negativno utiče na sastav urinarnih elektrolita. 66. Šećer može oštetiti funkcije nadbubrežne žlezde.67. Šećer poseduje potencijal za pokretanje abnormalnih metaboličkih procesa kod normalnih, zdravih pojedinaca, čime podstiče stvaranje hroničnih degenerativnih bolesti. 68. Intravenozno dat rastvor šećera može sprečiti dotok kiseonika u mozak. 69. Šećer povećava rizik od dečje paralize.70. Visok unos šećera može izazvati epileptični napad. 71. Šećer kod gojaznih osoba izaziva povećan krvni pritisak. 72. Na odeljenjima intenzivne nege, ograničavanje unosa šećera spasava mnoge živote. 73. Šećer može izazvati odumiranje ćelija. 74. U centrima za rehabilitaciju dece, pri prelasku na ishranu sa smanjenim prisustvom šećera javlja se smanjenje od 44% u antisocijalnom ponašanju dece. 75. Šećer kod novorođenčadi izaziva dehidrataciju. 76. Šećer može izazvati oboljenje desni. 

Sada je verovatno već kristalno jasno koliko je šećer štetan. Najviši mogući stepen zdravlja i vitalnosti jednostavno ne možete dostići ukoliko konzumirate veće količine šećera.

Srećom, vaše telo ima čudesnu sposobnost da samo sebe izleči kad mu pružite osnovne hranljive sastojke koji su mu potrebni, kao što i vaša jetra ima neverovatnu moć regeneracije. Ako s promenama navika krenete danas, i vaše zdravlje će krenuti da se popravlja, vraćajući se vitalnom stanju koje mu je priroda namenila.