Sedam Vlašića

Јednom davno, ne tako daleko živela u susedstvu dva cara u dve carevine. U jednoj je carevao car Petar, a u drugoj car Tatarin.

Car Petar je imao prelepu kćer, a car Tatarin veliku vojsku, pa kada je car Tatarin poručio caru Petru da će doći po njegovu kćer, a ako mu je ne da – poharat će mu celu carevinu – car Petar se dosetio lukavstva.

Glasniku cara Tatarina ispriča da mu je kćer umrla, te da sebi traži drugu caricu i tako ga otpravi.

A kada glasnik ode, car Petar sagradi veliku i čvrstu kulu, opremi je sa svimpotrebitim kako bi dve duše u njoj mogle tri godine boraviti, raspusti svoje sluge i reče im da svakome ko pita moraju reći da je caru Petru kći umrla, a da je on otišao u svet, tražiti sunčeve dvore kako bi s njime vodio učene razgovore.

Car Tatarin ne poverova svom glasniku, dođe s velikom vojskom u kralja Petra carevinu, no nađe dvore puste, Petrovi podanici ispričaju mu ono što ih je car naučio, te se on vrati u svoju carevinu, tužan i bez carice, nije niti ratovao niti harao, nego je sve prošlo u miru.

Nakon tri godine, prema naredbama samog cara Petra razvale sluge kulu, no car izađe iz nje tužan, da tužniji ne može biti.

Iz kule mu je na tajnovit način iznenada nestala njegova kćer lepotica.

Razglasio on po celom kraljevstvu da daje nagradu i kćer i carstvo onomе ko mu kćer pronađe, tražili je mnogi junaci, no niko jе našao nije.

U to vreme, okovan u zatvorima cara Petra bio jedan zatvorenik, na smrt osuđen, pa on poruči caru da će mu naći kćer, ako ga oslobodi kazne.

Car  ga pozove, dogovore se oni, car naredi da dužniku skinu okove, opremi ga i pošalje u svet, ne bi li mu kćer pronašao.

Tako je osuđenik, putujući svetom i tražeći carevu kćer prošao devet svetova i bezbroj carevina, te jedne večeri stigne pred neku kuću, uđe unutra i tamo vidi staru baku.

Priđe joj, poljubi joj ruku i reče - Pomozi Bog, majko!

Baka ga počasti, a on joj sve po redu ispriča kakvim poslom po svetu putuje, gde je sve bio i gde je sve za carevu kćer pitao.

A baka mu na to veli da je on, time što ju je nazvao majkom i poljubio joj ruku postao njezin sin i da mu ona svakako želi pomoći, no ne zna gde se careva kćer nalazi.

Ali, rekla mu je baka da ona ima pet sinova, pet strašnih zmajeva, od kojih je svaki najbolji na svetu u onom što radi, pa bi valjalo njih pitati.

Zmajevi su, rekla mu je baka, oštre ćudi i ne vole hrišćanske duše, pa će ga ona sakriti, dok sinovima zmajskim ne objasni ko je on i šta treba.

Tako su i napravili, baka njega sakrila pod korito, zmajevi se sve po jedan vraćali kući, a kada su se svi skupili, a neki od njih i osetili miris nepoznati – baka im sve objasni, objasni im i kako je posinila putnika – osuđenika, te se on na kraju otkrije, pobratimi sa zmajevima, izljubi se s njima, no nije lako bilo to bratimljenje i grljenje, oštre su krljušti u zmajeva, jadnik je «tri oke» krvi prolio dok se sa svima njima poljubio, no, nakon svega večeraše u miru i zadovoljstvu.

Sutra dan zmajevi,  pobratimi krenu u svet i sva petorica tražecarevu kćer, te na kraju, najbolji  tragač među njima otkrije kako je ona u dvorima strašnog sedmoglavog zmaja, kojega niko na svetu još nije pobedio.

Sednu oni, te naprave plan kako će sva šestorica, pet zmajeva, zajedno sa svojim pobratimom napasti sedmoglavog zmaja.

Najveštiji od njih kradom uđe u dvor sedmoglavog zmaja, dok je spavao carevoj kćeri na krilu, pozdravi se s njom, objasni joj sve, te  ona polako makne svih sedam zmajevih glava sa svoga krila, a zmaj pobratim, najtiše što je mogao posadi devojku na leđa i odleti s njom iz dvora.

Naravno, u zmajskoj prirodi je da imaju lagan san, te se sedmoglavi zmaj odmah nakon toga razbudi, i ljutit kako samo sedmoglavi zmaj može biti, krene u poteru.

No, zmajevi i njihov pobratim su se pripremili za bitku.

Zmaj koji je bio najveštiji zidar na svetu, istog trena sazida ogromnu visoku kulu , te se svi oni sa devojkom u kulu zatvore.

Kada je sedmoglavi, ljutiti zmaj stigao pred kulu, raširi svojih sedam glava, iz svake počne silnu vatru bljuvati, dim i para zamračili su svu svetlost na nebu, a zmaj počne udarati što repom, što strašnim glavama po kuli i ubrzo ju je srušio do temelja.

Onako ljutit nije niti gledao zmajeve niti njihovog pobratima, nego samo uzme devojku, stavi je pod krilo i s njom se vine u visine.

Ali onaj od braće, što je bio najbolji strelac na svetu, odapne strelu i s njom pogodi zmaja sedmoglavog ravno u njegovo zmajsko srce.

Ovaj ispusti devojku, i ona s velike visine počne padati, no tada zmaj, koji je bio najveštiji u hvatanju, toliko vešt da je mogao grom u ruke uhvatiti, pritrči, te uhvati devojku, tako spretno da se nije ni stresla niti uplašila.

Ostali tad uzlete, te odseku zmaju svih sedam glava pre nego što je dotakao zemlju, a onda se skupe i povesele što su tako lepu devojku spasili.

No, ubrzo se počnu prepirati oko toga čija je sada devojka.

Pobratim osuđenik kaže – moja je jer da je ja nisam tražio ne bi ste ni vi pronašli i spasili, najbolji tragač među njima kaže – meni pripada jer sam pronašao gdje je bila skrivena, najveštiji zmaj kaže da je njegova jer ju iz zmajevih dvora oteo, treći kaže moja je jer sam kulu sazidao, četvrti veli nije – nego moja jer sam zmaja u srce pogodio, a peti opet misli da je njegova, jer sve bi to bilo uzalud da on devojku nije spretno uhvatio – stradala bi da je na zemlju s te visine pala.

Sve tako se prepirući putuju po svetu, dižu buku, pa kad sretnu jednu baku odluče je zapitati šta da rade.

A baka njima kaže da je vetar njen sin, te da on svakako mnogo toga zna, ali ni ona, ni njezin sin nisu sposobni presuditi u takvom sporu, pa ih uputi da odu u mesečeve dvore. Mesec vidi i zna mnogo više od vetra, pa će možda njegova majka o tome bolje prosuditi.

Upute se oni do mesečevih dvora, ispričaju sve svoje muke mesečevoj majci, no ona im takođe nije želela presuditi, nego ih je uputila sunčevoj majci, govoreći im da njezin sin, zlatno sunce sve na svetu vidi, pa će valjda njegova mati najbolje znati kako da oni reše spor oko devojke.

I tako pet zmajeva, njihov pobratim i careva kći stignu u blistave sunčeve dvore, gdje ih je saslušala mudra sunčeva mati.

A onda ih je pitala imaju li oni majku, pa kada su joj potvrdno odgovorili i još joj ispričali kako im je i osuđenik pobratim – ona im kaže- najbolje je da vi svoju majku pitate, jer ona poznaje svakog od vas najbolje, a i vašeg pobratima, jer da nije tako, ne bi ga posinila, a svaka majka najbolje zna svojoj deci pravdu podeliti.

Razmisle oni, te zaključe da sunčeva majka ima pravo, stave pobratima i devojku na leđa i vrate se vlastitom domu i majci.

A ona sasluša sve njih, sasluša i devojku i presudi ovako:

Najbolje je da ja ovu carevu kćer usvojim, te da ona vama šestorici bude sestra, pa vi nju pazite i čuvajte i zauvijek prekinite svađe oko nje.

A vetrovoj, mesečevoj i sunčevoj majci se svi zajedno zahvalite jer su vas lepo primile i nijedna vas nije loše savetovala.

I tako oni srećno žive do dana današnjeg, u svojim dvorima i mogu se videti na noćnom nebu.

Osim kada krenu u posete majkama vetra, meseca i sunca. Taj put traje od Đurđevdana ( 23. aprila) do do Svetog Vida -Vidovdana ( 15. jun) i tada se Vlašići ne vide na nebeskom svodu.