Sednica predsedništva Grupacije veledrogerija

januar – februar 2015.

PKSinfoAktivnosti Privredne komore Srbije

januar - februar 2015. 5

Sednica predsedništva Grupacije veledrogerija

Razmatrana problematika centralizovane javne nabavke lekova za 2015. godinu i odgovori na zahteve upućene RFZO za pojašnjenje određenih odredbi tenderske dokumentacije

8. januar 2015.

Predsedništvo Grupacije veledrogerija Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) na sed-nici 6. januara 2015. godine razmatralo je proble-matiku predstojećeg postupka centralizovane javne nabavke lekova za 2015. godinu i odgovore Repu-bličkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) na zahteve za pojašnjenje određenih odredbi tenderske dokumentacije. Zahteve je 29. decembra 2014. go-dine uputila Grupacija veledrogerija u četiri dopisa koji su se odnosili na A i A1 listu lekova, B listu leko-va, C listu lekova, kao i citostatike sa B liste lekova.

Prispeli odgovori iz RFZO analizirani su prema listi lekova. Članovi predsedništva Grupacije veledroge-rija prihvatili su određene odgovore RFZO, ali su za neke smatrali da su nepotpuni, da pitanja i predlozi nisu shvaćeni na pravi način i da suštinski ne odgo-varaju sadržini postavljenih pitanja.

Na sednici je odlučeno da se RFZO dostave dodat-na pitanja. Deo zahteva je preformulisan i konkre-tizovan oblik već postavljenih upita što je posledica šturih i nepotpunih odgovora nadležnih u Fondu. Članovi predsedništva Grupacije veledrogerija sma-trali su da je neophodno ponovo postaviti neka pita-nja uz proširenu i dopunjenu argumentaciju jer su ona od suštinskog značaja za uspešno sprovođenje postupka centralizovanih javnih nabavki lekova za 2015. godinu.

Definisana su i nova koja će biti prosleđena RFZO-u a odnose se na višu silu, smanjenje i povećanje cena lekova zbog izmene Pravilnika o listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obave-znog zdravstvenog osiguranja, zatim bankarske ga-rancije za ozbiljnost ponude, zdravstvene ustanove sa područja Kosova i Metohije, raskid ugovora, kao i obavezu kupca da nabavlja lekove isključivo od do-bavljača u skladu sa sporazumom (samo kod javne nabavke lekova sa A i A1 liste)

Ovlašćeni predstavnici Grupacije veledrogerija Udruženja za trgovinu PKS zatražiće prijem kod Marka Čadeža, predsednika PKS, sa ciljem da se po-sredstvom Komore obrate Vladi Srbije i Ministar-stvu zdravlja kako bi se pronašla rešenja za snabde-vanje apoteka i zdravstvenih ustanova na teritoriji KIM, pitanja zaostalih plaćanja zdravstvenih usta-nova prema veledrogerijama , plaćanja zdravstvenih ustanova koje su u blokadi i plaćanja zdravstvenih ustanova koje svoje finansijske obaveze prema do-bavljačima (veledrogerijama) ne izvršavaju uopšte ili ne izvršavaju u ugovorenim rokovima.

Na sednici predsedništva Grupacije veledogeri-ja odlučeno je da će se članarinu GIRP asocijacije (Evropska asocijacija veledrogerija sa punim asor-timanom) platiti članovi Grupacije veledrogerija Udruženja za trgovinu PKS u punom iznosu, kao i ranijih godina, srazmerno procentualnom učešću svake veledrogerije u ukupnom prometu svih člani-ca ostvarenom u 2014. godini.

Predstavnici Grupacije ocenili su da veledrogerije zauzimaju veoma značajno mesto u postupku cen-tralizovanih javnih nabavki, što jača njihovu ulogu i povećava odgovornost za snabdevenost tržišta leko-vima i medicinskim materijalom. Zbog toga, kako je istaknuto, treba da jedinstveno deluju prema RFZO, Vladi Srbije i resornom ministarstvu.

6 januar - februar 2015.

Tenis osniva kompaniju u Srbiji

Novi ciklus seminara za agente u prometu nekretninama

Delegacija Tenisa boravila je u Privrednoj komo-ri Srbije, gde je sa predstavnicima nadležnih dr-žavnih institucija i PKS, razgovarala o realizaciji poslovnih planova. Sastanku su prisustvovali i Ro-nald Zeliger, predsednik Nemačko –srpskog pri-vrednog udruženja, kao i predstavnici Delegacije nemačke privrede u Srbiji.

“Nakon osnivanja kompanije u Srbiji predsto-je nam velika ulaganja u farme svinja, pogone za proizvodnju stočne hrane, a kasnije, nakon dosti-zanja potrebnog obima primarne proizvodnje, i u fabriku za preradu mesa po Tenis standardima, za domaće, regionalno i svetsko tržište. Jedan od na-

ših strateških ciljeva je saradnja sa dobavljačima iz Srbije i prenos znanja srpskim proizvođačima”, izjavio je Ulrih Greve, predstavnik Tenisa.

Po oceni Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, investicije ove kompanije od stra-teškog su značaja za oporavak domaće stočarske proizvodnje, podizanje tehnološkog nivoa, jačanje konkurentnosti srpske poljoprivrede, uključivanje naših proizvođača u Tenisov lanac i povećanje srp-skog izvoza. „Farme i pogoni Tenisa, uveren sam, postaće model za izgradnju i osavremenjivanje po-stojećih objekata i postrojenja u Srbiji“, rekao je Čadež.

U Centru za edukaciju Privredne komore Srbije (PKS) počeo je novi ciklus šestodnevne obuke sa ciljem da se polaznici pripreme za polaganje struč-nog ispita za obavljanje poslova prometa i zakupa

nepokretnosti. Zakonom o posredovanju u prome-tu i zakupu nepokretnostima definisano da je pre-duslov bavljenja tim poslom položen stručni ispit. Poslovima posredovanja mogu se baviti agencije

Najveći privatni proizvođač mesa u Evropi, nemački Tenis (Tönnies) do kraja ove nedelje osnovaće kompaniju u Srbiji

PKS organizuje edukaciju i pripremu za polaganje stručnog ispita za licencu posrednika. Prolaznost polaznika koji su pohađali obuke u Komori oko 94 odsto

15. januar 2015.

15. januar 2015.


Ekološko pitanje postaje ekonomsko

Pred našom privredom stoje velike obaveze u vezi sa zaštitom životne sredine. Bez ispunjavanja ekoloških standarda nećemo moći da izvozimo na zahtevna tržišta, pre svega EU

16. januar 2015.

koje imaju najmanje jednog zaposlenog sa polože-nim stručnim ispitom za licencu posrednika.

Obuka je namenjena svim zainteresovanima za bavljenje poslovima prometa i zakupa nekretnina, kako profesionalcima , tako i početnicima u poslu. Iako po Zakonu ova obuka nije obavezna, cilj je da polaznicima pruži pomoć u pripremi za struč-ni ispit. Zbog toga obuka u organizaciji Centra za edukaciju PKS traje 40 nastavnih časova i realizuje se po programu koji je u potpunosti usklađen sa Pravilnikom o stručnom ispitu za posrednike u prometu i zakupu nepokretnosti i koji obuhvata kompletnu materiju neophodnu za uspešno reša-vanje ispitnih pitanja.

Tokom obuke će biti obrađene teme u vezi sa primenom Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, Zakona o prometu ne-pokretnosti, o obligacionim odnosima, stvarnog

prava, naslednog i porodičnog prava. Takođe, biće obrađeni i finansijski i poreski aspekti posredova-nja, osnovni elementi marketinga i komunikacija u prometu nepokretnosti, kao i osnove prostornog planiranja i izgradnje.

Polaznicima obuke će biti predstavljene i sve no-vine koje donose nova zakonska rešenja, kako ona usvojena (Zakono o planiranju i izgradnji, Zakona o overi potpisa) , tako i ona čije se usvajanje oče-kuje u narednom periodu (Zakon o oglašavanju).

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija prolaznost polaznika na ispitu, koji su pohađali obuke u PKS, je oko 94 odsto. To je dovoljna potvrda kvaliteta nastave koja je orga-nizovana u Centru za edukaciju, a koju realizuju mr Milić Đoković, Aleksandra Kon, Aleksandra Lukač, dr Siniša Dostić i dr Luka Todorović.

Ispunjavanjem ekoloških zahteva, privrednici is-punjavaju i ekonomske zahteve, jer će samo tako u naredne tri ili pet godina moći da izvoze na odre-đena tržišta. Već sada se mnogi suočavaju čak i u Regionu, a pogotovo na tržištu EU, sa zahtevima usklađenosti sa njihovim standardima, kaže Dušan Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredi-ne Privredne komore Srbije (PKS).

Stokić podseća da se Industrijska direktiva EU posebno odnosi na naša preduzeća iz sektora: energetika, rudarstvo, metalna i elektro industri-ja, mineralna industrija, upravljanje otpadom, prehrambena industrija i industrija papira i kar-tona. Preduzeća iz tih grana neće moći da izvoze bez integrisane dozvole, a nakon ulaska Srbije u EU neće moći ni da posluju. „Integrisana dozvola se izdaje nakon što preduzeće dokaže da će ispu-niti zahteve određenih direktiva i standarda, ne

odmah, već u određenom periodu, ali to mora da potkrepi planom mera i podacima o tome koliko će novca investirati u postrojenja za prečišćava-nje voda, upravljanje otpadom, smanjenje emisije štetnih gasova i slično“, kaže Stokić, napominjući da su u pitanju ozbiljne investicije. On je najavio niz aktivnosti koje počinju velikim skupom u PKS krajem februara.

U saradnji Ministarstva poljoprivrede i zaštite ži-votne sredine, Privredne komore Srbije i međuna-rodnih eksperata, biće organizovan skup o indu-strijskom zagađenju. Stokić navodi da se očekuje prisustvo oko 150 predstavnika srpske industrije, koji treba da čuju šta ih očekuje u narednom peri-odu, kako bi ispunili zahteve Industrijske direktive EU i obezbedili nesmetan izvoz na to tržište.

„To će pogoditi mnoge kompanije, a samo za mali broj ćemo uspeti da kroz pregovore sa EU izbori-


German-E-Cars spreman da investira u Srbiji

mo prelazne rokove. Na primer, oko 200 instala-cija u približno 120 kompanija koje potpadaju pod ovu Direktivu, moraće da bude prilagođeno stan-dardima do određenog roka, a samo za mali broj će moći da se odloži primena. U narednih godinu dana, kompanije će direktno učestvovati u tom procesu tako što će davati podatke i informacije o svojim performansama i planovima, i to će ući u Akcioni plan koji priprema Ministarstvo i koji će

biti osnov za predstojeće pregovore sa EU. „Na taj način, privrednici sami učestvuju u kreiranju stra-tegije pregovora po Poglavlju 27“, zaključuje Sto-kić, koji je i član Radne grupe pri Ministarstvu za izradu akcionog plana Industrijske direktive.

PKS planira da organizuje i stručni skup za pred-stavnike javnih preduzeća, kako bi dobili kvalitetne informacije na šta da obrate pažnju kada raspisuju tendere i biraju partnere za zbrinjavanje otpada.

Nemačka kompanija German-E-Cars potvrdila je ozbiljne namere i spremnost za stratešku saradnju sa srpskom privredom i investiranje u postojeće i nove programe u autoindustriji Srbije.

Delegacija German-E-Cars, danas je, u organizaciji Privredne komore Srbije, boravila u Kragujevcu, gde je u Regionalnoj privrednoj komori razgovara-la sa članicama Regionalnog automobilskog klaste-ra centralne Srbije.

„Sem ulaganja u osavremenjavanje tradicionalne proizvodnje radi zadovoljavanja zahteva međuna-rodnog tržišta i evropskih standarda, ispitujemo mogućnosti da u Srbiji pokrenemo i proizvodnju električnih namenskih vozila. Posebno smo zain-teresovani za stratešku saradnju sa ovdašnjim uni-

verzitetima i tehničkim školama”, najavio je Frank Laber, direktor ove kompanije“.

Za nas je od posebne važnosti što kompanija Ger-man E- Cars nije zainteresovana da ovde dođe zbog jeftine radne snage ili da bi nešto kupila a potom prodala, već da tu dugoročno ostane, da strateški sarađuje sa našom privredom, podiže njenu kon-kurentnost i obezbedi transfer najmodernijih teh-nologija našim preduzećima, ocenio je Marko Ča-dež, predsednik Privredne komore Srbije.

German-E-Cars je privatna kompanija posebno fo-kusirana na proizvodnju voznog parka za aerodro-me, koji se novim regulativama za zaštitu životne sredine obavezuju da svoja vozila (od ketering vo-zila do autobusa) prebacuju na električni pogon.

Kompanija potvrdila ozbiljne namere za stratešku saradnju sa srpskom privredom i investiranje u postojeće i nove programe u autoindustriji Srbije

16. januar 2015.


Podsticaj ulaganjima u slobodne zone

Grupacija slobodnih zona PKS predložiće niz novih mera za unapređenje investicionog ambijenta u tim područjima. Od 2006. do 2013. godine investicije dostigle 1,5 milijardu evra

16. januar 2015.

Grupacija slobodnih zona Udruženja za trgovinu Privrede komore Srbije (PKS) predložiće u 2015. institucijama i nadležnim ministarstvima Vlade Srbije niz novih mera za unapređenje poslovanja u slobodnim zonama, kako bi te lokacije bile još atraktivnije za ulaganja. Gotovo sve velike investi-cije u Srbiji locirane su upravo u slobodnim zona-ma, a prema podacima Uprave za slobodne zone, ulaganja su od 2006. do 2013. godine dostigla bezmalo 1,5 milijardu evra. Najviše investicija je u automobilsku industriju, ali ne zaostaju ni drugi sektori privrede. U narednom periodu očekuje se rast ulaganja, kao i da Srbija do 2020. godine bude pokrivena mrežom slobodnih zona koje jednostav-nim carinskim procedurama i poslovanjem bez plaćanja carina, privlače investitore iz celog sveta i predstavljaju industrijski „HUB“ u Jugoistočnoj Evropi. Slobodne zone nude poslovanje pod poseb-nim pogodnostima, štite domaće tržište i koriste domaće resurse, a stimulišu izvozno orijentisanu proizvodnju.

Grupacija za slobodne zone PKS predložiće pod-sticaje za unapređenje rada slobodnih zona Sr-bije, a koji se odnose na državne mere, kao što su predlozi za potpuno oslobađanje od plaćanja poreza na dobit preduzeća (porez na dobit predu-zeća , 0%), pojednostavljenje carinskog postupka u slobodnim zonama, finansiranje izgradnje obje-kata u državnom vlasništvu koji će služiti za inku-baciju proizvodnih brownfield investicija korisni-ka slobodnih zona. Među predlozima su i izrada Master plana i Strategije razvoja slobodnih zona, za period 2015-2026. godine, kao i produženje važenja svih mera, a posebno poreskih olakšica i po ulasku Srbije u EU (po ugledu na primer Polj-ske do 2026 godine).

Značajnu ulogu u daljem razvoju slobodnih zona, takođe, imaju lokalne samouprave koje treba da

definišu podsticaje - oslobođenja od plaćanja dela poreza na zarade za sva nova radna mesta, kao i od gradskih i opštinskih taksi i poreza za izgradnju i eksploataciju proizvodnih objekata namenjenih proizvodnim aktivnostima u slobodnim zonama.

U Srbiji je trenutno aktivno 12 slobodnih zona - Pi-rot, Zrenjanin, Subotica, Novi Sad, „FAS slobodna zona”-Kragujevac, Šabac, Užice, Smederevo, Kru-ševac, Svilajnac, Apatin i Vranje. U 2015. najav-ljeno je otvaranje Slobodne zone u Obrenovcu na lokaciji Prva iskra Barič, kao i u Pančevu i Rumi.

Slobodne zone „Pirot“ i „Zrenjanin“ na listi su 50 najuspešnijih zona u svetu. Prema podacima ma-gazina Fajnenšel tajms (Finacial Times) Slobodna zona „Zrenjanin“ nagrađena je u kategoriji podsti-caja koje nudi investitorima, a Slobodna zona „Pi-rot“ za stimulaciju za reinvestiranje.

U 12 slobodnih zona u Srbiji 2013. godine ostvaren je promet vredan oko pet milijardi evra, proizvod-nja je dostigla 2,4 milijarde evra, a izvoz petinu ukupnog eksporta zemlje. U slobodnim zonama u 2013. radilo je 226 kompanija i uloženo je 200 miliona evra. U Slobodnoj zoni „Pirot” više kom-panija uložilo je oko 22, 5 miliona evra, „Zrenja-nin” 1,2 miliona evra, „Subotica” 9,2 miliona evra, „Novi Sad” skoro 300.000 evra. U Slobodnoj zoni „Šabac” realizovano je investiciono ulaganje od približno 2,5 miliona evra, u „FAS Slobodna zona”, Kragujevac 159 miliona evra, „Užice” 2,9 miliona evra. U „Kruševcu“ je uloženo skoro 160.000 evra, a u „Smederevu” oko 423.000 evra.

Značajan je i podatak da u 2013. godini slobodne zone ostvarile rast obima proizvodnje za rekordnih 170,23 odsto u odnosu na 2012. godinu. Podaci o poslovanju u Slobodnim zonama u 2014. godini biće dostupni krajem marta 2015.


Podrška industrijskom razvoju Srbije

Izvoz i investicije su uslov zdravog rasta

Privredna komora Srbije (PKS) i Akademija inženjer-skih nauka (AINS) formiraće Radnu grupu posveće-nu Nacionalnim tehnološkim platformama - jednom od osnovnih programa Strategije i politike industrij-skog razvoja Srbije do 2020. godine. NTPS obuhva-taju šest sektora privrede ključnih za oporavak indu-strije Srbije – prehrambenu industriju, energetiku, infrastrukturu I građevinsku industriju , logistiku I saobraćaj, automobilsku industriju i IKT.

Saradnja obrazovnih i naučnih institucija sa privre-dom osnova je unapređenja konkurentnosti srpske ekonomije i privlačenja kvalitetnih investicija, oce-njeno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika PKS sa predstavnicima AINS. Bez zajedničkih ak-tivnosti na primeni savremenih tehnologija i mo-dernizacije školstva kroz uvođenje dualnog sistema

obrazovanja, ne možemo da računamo na dolazak ozbiljnih investitora, rekao je Marko Čadež i ukazao na veliku posvećenost PKS tom procesu.

Branko Kovačević, predsednik AINS istakao je da je usvajanje novih tehnologija i obrazovanje kva-litetnih kadrova sposobnih da ih primene, predu-slov nove industrijalizacije Srbije.

Na sastanku u PKS razmotrene su mogućnosti una-pređenja bilateralne saradnje, Srbije i Italije, kroz realizaciju Konferencije pod nazivom ,,Fabrike budućnosti’’. Ovo bi bila druga takva Konferencija u organizaciji PKS, AINS i italijanskih partnera u domenu novih proizvodnih tehnologija – meha-tronike, robotike, industrijske automatizacije, kao i prilika za nastavak rada na formiranju mešovitih preduzeća sa ciljem izvoza na treća tržišta.

Međugodišnje promene obima ukupne industrij-ske proizvodnje i proizvodnje prerađivačke indu-strije su – kako se i očekivalo – i dalje negativne, ali je pad u novembru izrazito manji nego u pret-

hodna dva meseca, istakli su urednici časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Obim prometa u trgovini na malo realno stagnira, a ni redukcija spoljnotrgovinske razmene ne ohrabruje

PKS i AINS formiraće mešovitu Radnu grupu posvećenu razvoju moderne srpske industrije

Statistički podaci o privrednoj aktivnosti za novembar 2014. nisu obeshrabrujući kakvi su bili podaci tokom nekoliko ranijih meseci, naveli su autori časopisa MAT

19. januar 2015.

20. januar 2015.


Papirno knjigovodstvo ide u penziju

Upotrebom elektronskih servisa koji eliminišu papir, moguće je ostvariti znatne uštede u budžetu Srbije. Da bi se zaokružio pravni okvir, neophodno je doneti i zakon o dugotrajnom čuvanju podataka u elektronskom obliku

20. januar 2015.

– i izvoz i uvoz su u novembru 2014. bili znatno manji nego godinu dana ranije.

Međugodišnji pad proizvodnje ukupne industrije u novembru iznosi 8,7 odsto (u septembru i oktobru iznosio je u proseku 15 odsto), a prerađivačke indu-strije 2,7 odsto (u septembru i oktobru 9 odsto). I pri kumulativnom poređenju perioda januar - novem-bar 2014. i 2013. godine proizvodnja ukupne indu-strije opala je za 6,5 odsto, a prerađivačke industrije za 2,1 procenata. U novembru je porasla i proizvod-nja merena desezoniranim indeksima – u ukupnoj industriji veća je nego u prethodnom mesecu za 2,3 odsto, u prerađivačkoj industriji za 3,5 odsto.

Procene su da bi bruto domaći proizvod (BDP) Sr-bije u 2015. godini mogao biti manji od 0,5 do 1,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu, saopšteno je na predstavljanju časopisa MAT, čiji urednici sma-traju da se ne može očekivati da unutrašnja po-trošnja bude faktor povećane tražnje za industrij-skim proizvodima i rasta prerađivačke industrije. „Zdrav rast jedino je moguć uz rast izvoza i investi-cija“, rekao je Vladimir Vučković, urednik MAT-a.

„Novi investicioni ciklus u Srbiji mogao bi započeti tako što bi se fiksne investicije u 2015. realno pove-ćale za oko četiri odsto, da bi se u naredne dve godine njihova realna stopa rasta morala približno udvo-stručiti“, naveo je Vučković. On je objasnio da to po-drazumeva podizanje neto priliva stranih direktnih investicija (ne računajući reinvestiranu dobit) za oko 50 odsto u 2015. i njihovo približno udvostručenje u odnosu na 2014. tokom naredne dve godine.

Kada je reč o izvozu, treba imati u vidu da proi-zvodnja i plasman Fijata neće biti vodeća kom-

ponenta niti izvoza niti prerađivačke industrije, bez ulaganja u nove modele oporavka tražnje na svetskom tržištu, navode u MAT-u. Proizvodnja motornih vozila i prikolica dostigla je maksimum 2013, relativno visok nivo je održavan i u prvom polugodištu 2014, a zatim dolazi redukcija obima proizvodnje. Tokom poslednja tri meseca on je sta-bilizovan na oko 15 odsto ispod proseka prethodne godine i na oko 27 odsto ispod nivoa dostignutog sredinom 2013. godine.

Kada je reč o Železari Smederevo, koordinator istraživačkog projekta Stojan Stamenković smatra da je za najavljenu ekspanziju proizvodnje potreb-no vreme. Prema njegovim rečima, na aktiviranje punog kapaciteta proizvodnje i izvoza železare ne može se računati pre četvrtog kvartala ove godine.

Stojan Stamenković, komentarišući kredite indeksi-rane u švajcarskim francima, rekao je da treba priče-kati nekoliko nedelja kako bi se video razvoj događaja i napravili računi u vladi, bankama i NBS. Stamen-ković je podsetio da je NBS još 2009, u vreme dok je guverner bio Radovan Jelašić, upozoravala na veliki rizik koji postoji od indeksiranja stambenih kredita u švajcarskoj valuti. Zbog toga što je kurs švajcarskog franka te godine bio na istorijskom minimumu pre-ma evru i dolaru, kao i zbog toga što su kamate bile niže nego one u evrima, mnogi građani nisu poslu-šali preporuke stručnjaka koji su bili u pravu, kazao je Stamenković. Ističući da država ne bi trebala da interveniše zamrzavanjem kursa te valute, Stamen-ković je podsetio da su Mađari kredite u švajcarcima prebacili u forinte, ali je država zbog toga morala da plati više od tri milijarde evra bankama.

Servisi elektronske uprave koji se danas koriste u

komunikaciji privrede sa Poreskom upravom, Cen-

tralnim registrom, Upravom carina i, od početka

ove godine, sa Agencijom za privredne registre

već ostvaruju uštede. Zaokruženjem procesa elek-

tronske uprave i upotrebom servisa koji eliminišu

papir, ostvarila bi se znatna ušteda u budžetu Sr-

bije, navodi Dušan Berdić, rukovodilac Službe ser-


Efikasni zakoni za bolje poslovanje

tifikacionog tela u Privrednoj komori Srbije (PKS). Da bi se to postiglo, između ostalog, potrebno je kompletirati zakonsku regulativu od koje je deo u fazi nacrta ili u proceduri donošenja, a najviše nedostaje zakon o dugotrajnom čuvanju podataka u elektronskom obliku. Kada se ovo ostvari, kaže Berdić, naša regulativa će biti usklađena sa onom koja je u Evropskoj uniji usvojena septembra 2014. (eIDAS), a puna primena u svim državama članica-ma i državama kandidatima, što uključuje i Srbiju, počinje 1. jula 2016. godine.

Da bi elektronska uprava zaživela, potrebna je edukacija potencijalnih korisnika, smatra Berdić, pre svega predstavnika malih i mikro preduzeća i preduzetnika, kojima treba predočiti da korišćenje servisa elektronske uprave ne zahteva obavezno ulaganje u sopstvene IT resurse, već za to postoje kvalitetna alternativna rešenja. Biće uspostavljena nova vrsta usluge, koja će obuhvatiti ceo proces od momenta izdavanja digitalnog sertifikata, pre-ko prenosa i isporuke digitalnih dokumenata, do njihovog arhiviranja. Knjigovodstveni registratori

idu u penziju, najavljuje Berdić, a Privredna komo-ra Srbije već je preduzela korake po ovom pitanju.

Danas u Srbiji postoji šest sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, među kojima je i Sertifikaciono telo PKS, što je dobar osnov za omasovljavanje prakse digitalnog potpisivanja, kao i za uvođenje digitalnog pečata za pravna lica, koje predviđa nova evropska regulati-va. Predstoji nam zamašan posao unapređenja kako elektronske uprave, tako i drugih servisa namenje-nih privrednim i vanprivrednim delatnostima, kaže Berdić i navodi da za primenu IT tehnologija Srbija ima domaće stručnjake i IT kompanije koje su se dokazale i dokazuju se na svetskom tržištu.

Zašto im ne ponuditi priliku da rade i za našu dr-žavu, kaže Berdić i napominje da se u tom cilju od države očekuje potpuno usaglašavanje zakonske regulative sa evropskim standardima, kao i prime-na celovite strategije razvoja IT sektora, ali i ozbilj-nije povećanje upisne kvote za školovanje nedosta-jućih inženjera za softversku industriju.

Privredna komora Srbije (PKS), najveća asocijaci-ja srpskih privrednika, sprovodi niz aktivnosti na poboljšanju regulatornog okvira u Srbiji, kako bi efikasna primena zakona i drugih propisa unapre-dila poslovanje kompanija i privrede u celini. Mi-nistarstvima i drugim državnim institucijama, PKS je tokom 2014. godine uputila veliki broj inicijati-va, primedbi i predloga za donošenje novih zakona i podzakonskih akata, izmena i dopuna postojećih. Tu su i inicijative za suzbijanje sive ekonomije i ne-lojalne konkurencije, uređenje rada inspekcijskih službi, kao i za rešavanje konkretnih problema svih privrednih grana, rekao je Vladimir Đelić, di-rektor Centra za privredni sistem PKS.

Prošle godine usvojeno je niz zakonskih akata zna-čajnih za poslovanje privrede - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osi-guranju, Zakon o privatizaciji, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Zakon o izmena-ma i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o izmenama i dopu-nama Zakona o akcizama i drugi.

U parlamentu su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlog

PKS poziva privrednike da aktivno učestvuju u kreiranju zakonodavnog okvira u Srbiji učešćem u javnim raspravama o nacrtima zakona i dostavljanjem predloga i sugestija Centru za privredni sistem

20. januar 2015.


Podrška jačanju srpske privrede

Dogovoren nastavak saradnje PKS i USAID Projekta za bolje uslove poslovanja na unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji

23. januar 2015.

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pro-metu nepokretnosti, Predlog Zakona o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Srbije, kao i Predlog za-kona o izmenama i dopunama Carinskog zakona. Očekuje se da Skupštini uskoro budu dostavljena dva važna zakona o kojima je PKS, u saradnji sa nadležnim ministarstvima i drugim državnim in-stitucijama, organizovala i sprovela opsežne javne rasprave - Nacrt zakona o inspekcijskom nadzoru i Nacrt zakona o privremenim ograničenjima prava.

Cilj reforme inspekcijskog nadzora u Srbiji je una-pređenje regulatornog okvira i standardizovanje procedura za rad inspekcija. To podrazumeva unapređenje kapaciteta inspekcija i stvaranje delo-tvornog, efikasnog, transparentnog i odgovornog sistema nadzora. Nacrt Zakona o privremenim ograničenjima prava utvrđuje osnove za privre-meno ograničenje prava (blokada računa duže od 120 dana, otvaranje stečajnog postupka ili postup-ka prinudne likvidacije, izrečenih mera od strane nadležnih organa) kako domaćeg tako i stranog, fizičkog ili pravnog lica, na realizaciju članskih prava, sticanje svojstva preduzetnika, registraciju upravljačkog prava, prava nadzora, prava zastu-

panja i prava obavljanja privredne delatnosti u privrednom društvu, zadruzi, zadružnom savezu, javnom preduzeću, ogranku i predstavništvu stra-nog privrednog društva, preduzetniku ili drugom pravnom licu koje obavlja privrednu delatnost u skladu sa zakonom i koje je registrovano u Agenciji za privredne registre.

U skladu sa Strategijom razvoja javnih nabavki u Srbiji od 2014-2018. godine, do kraja 2015. očekuje se donošenje Zakona o izmenama i dopunama Za-kona o javnim nabavkama sa ciljem unapređenja postupaka javnih nabavki i daljeg usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU. PKS poziva privrednike da aktivno učestvuju u kreiranju zakonodavnog okvira u Srbiji učešćem u javnim raspravama o nacrtima zakona i dostavljanjem predloga i sugestija Centru za privredni sistem PKS, na adresu [email protected] ili preko Foruma privrede o propisima na adresi https://www.pks.rs/forumpropisi/. Pred-stavnici PKS učestvuju u Radnoj grupi za pripremu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privred-nim društvima, a eventualni predlozi mogu da se dostavljaju na adresu [email protected].

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) razgovarao je sa Džo Lauterom, direktorom USAID Projekta za bolje uslove poslovanja o daljoj saradnji na unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji. Dosadašnja saradnja PKS i USAID Projekta za bolje uslove poslovanja na podršci reformskim procesima u Srbiji bila je veoma uspešna, zajednič-ke aktivnosti biće nastavljene i na novim projekti-ma, istaknuto je na sastanku u PKS.

Marko Čadež, predsednik PKS ukazao je na priori-tet podizanja kapaciteta privrede Srbije i unapre-đenja konkurentnosti srpskih kompanija kako bi

bile spremne da se suoče sa oštrom konkurencijom na međunarodnom tržištu. U tom pravcu umerena je modernizacija i stvaranje jedinstvenog komor-skog sistema Srbije, kao i saradnja sa svim asocija-cijama i organizacijama, rekao je Čadež.

PKS i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja uspešno su sarađivali na sprovođenju reformi po-slovnog okruženja koje su obuhvatale oblast in-spekcija, Zakona o radu, reformi sistema izdavanja građevinskih dozvola, unapređenje finansiranja malih i srednjih preduzeća, kao i drugih regulator-nih prepreka, podsetio je Džo Lauter.


Susret privrednika Slovenije i Srbije

Čadež: Austrijska privreda zainteresovana za Srbiju

Predsednik PKS Marko Čadež i koordinator za pri-vrednu diplomatiju u kabinetu ministra spoljnih poslova Slovenije Franc But razmotrili su sekto-re u kojima postoji najveći potencijal za saradnju srpskih i slovenačkih privrednika i organizacione koncepte privrednog skupa.

Perspektivni sektori za saradnju privrednika dve zemlje su građevinarstvo, energetika, turizam, po-ljoprivredno-prehrambena i drvna industrija, uka-zano je na sastanku kojem su prisustvovali i Mitar Pržulj, koordinator Biroa za ruralni i regionalni ra-zvoj, Aleksandra Stanarević, direktorka Sektora za

ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, Mateja Norčič Štamcar, privremena otpravnica poslova ambasade Republike Slovenije, Liljana Figar Fer-me, ekonomski savetnik i Dejan Vladić iz kabineta ministra spoljnih poslova Slovenije.

Predsednik PKS upoznao je slovenačku delegaci-ju sa modernizacijom komorskog sistema u Srbiji, procesom koji je započet pre tri meseca po ugledu na prilagođeni austrijski model. Marko Čadež je naglasio da je cilj reforme uspešan, dobro organi-zovan komorski sistem, koji će biti snažan zastu-pnik interesa srpske privrede.

Austrijske kompanije zainteresovane su za nova ulaganja u srpsku privredu, a Privredna komora Austrije nastaviće maksimalnu podršku moderni-zaciji komorskog sistema Srbije, zaključeno je na sastanku predsednika privrednih komora Austrije i Srbije Kristofa Lajtla i Marka Čadeža.

Čadež je, boraveći u trodnevnoj radnoj poseti austrij-skoj komori, od 19. do 22. januara, sa austrijskim ko-legama razmatrao predloge radnog tima, dosadašnji tok i naredne korake u modernizaciji komorskog si-stema Srbije. U razgovorima su učestvovali članovi radnog tima za modernizaciju komorskog sistema,

Privredne komore Srbije i Slovenije organizovaće poslovni susret slovenačkih i srpskih privrednika, povodom zajedničke sednice vlada dveju zemalja, koja će se održati 20. februara u Ljubljani

Privredna komora Austrije i njen predsednik Kristof Lajtl, daje izuzetnu podršku čitavom procesu modernizacije komorskog sistema Srbije. Austrijski privrednici za nastavak investiranja u srpskoj privredi

23. januar 2015.

23. januar 2015.


Godina otvaranja prvih poglavlja

Otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja o pridruživanju Srbije EU očekuje se nakon izveštaja Evropske komisije o održanim skrininzima, koji se završavaju u martu 2015. godine

23. januar 2015.

Ulrih Celenberg iz Privredne komore Beča i Mar-tin Knap, šef Delegacije nemačke privrede u Srbiji i predstavnik Privredne komore Nemačke.

„Tokom preostala dva dana imao sam priliku da razgovaram sa rukovodstvom u različitim odelje-njima Privredne komore Austrije, na federalnom nivou, kao i sa Regionalnom komorom Beča. Bilo je važno da vidimo koje su dobre stvari iz modela i ispravimo ono što možda ne funkcioniše najbolje, te uzmemo samo one dobre stvari“, objasnio je Ča-dež i dodao da se radna poseta završila sastankom sa Kristofom Lajtlom.ç

Privredna komora Austrije i njen predsednik Kri-stof Lajtl, daje izuzetnu podršku čitavom procesu modernizacije komorskog sistema Srbije, koji je započet pre tri meseca po ugledu na prilagođeni au-strijski model. Kristof Lajtl je prilikom svoje posete Beogradu, u proleće prošle godine, o tome razgova-rao sa premijerom Aleksandrom Vučićem, kao i sa predstavnicima komorskog sistema, ukazao je Ča-dež. Predsednik PKS naglasio je da je cilj reforme uspešan, dobro organizovan komorski sistem, koji

će biti snažan zastupnik interesa srpske privrede.

Pitanje obaveznosti članstva, kako je istakao, po-vezano je sa načinom organizacije komora. Oba-vezno članstvo dolazi u obzir samo uz novi sistem, nove temelje organizacije. Po ugledu na austrijski model, idemo u pravcu obaveznog članstva, ali najpre treba imati komoru koja je pravi servis pri-vrede, tako da privrednici znaju zašto je članstvo obavezno, poručio je predsednik PKS.

Kada je reč o austrijskim privrednicima, Čadež je ukazao da je poslovna zajednica Austrije veo-ma zainteresovana za nova ulaganja u Srbiji. “Na nama je da tu saradnju pomognemo, da stvorimo uslove da u Srbiji što više austrijskih kompanija, i srednjih i manjih, dođe i otvori svoje pogone, kao i da što više zdravih srpskih firmi povežemo sa au-strijskim preduzećima radi zajedničke proizvodnje i izvoza na treća tržišta. To je jedini način da se po-mogne srpskoj privredi da bude uspešnija i konku-rentnija, spremna za zahtevnu utakmicu na tržištu EU”, naglasio je Čadež.

Zakon o uslugama, Pravilnik koji uređuje pakova-nje hrane, kao i Zakon o prevozu tereta u drum-skom saobraćaju, Zakon o međusobnom prizna-vanju profesionalnih kvalifikacija, ali i usvajanje izmene Zakona o vodama i Pravilnika o hemika-lijama, neki su od pravnih akata koji će se tokom 2015. usklađivati sa zahtevima EU.

Za Srbiju će 2015. biti godina otvaranja prvih prego-varačkih poglavlja, nakon što su 2014. zvanično počeli pregovori o pristupanju naše zemlje Evropskoj uniji. Proces analitičkog pregleda zakonodavstva, koji je trajao tokom cele prethodne godine sa održanim 51 skriningom od kojih sedam u (Privrednoj komori Sr-bije) PKS, završava se u martu 2015. Nakon toga sledi

izveštaji Evropske komisije o održanim skrininzima, i potom otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

Početak pregovora značiće da smo ušli u završnu i najzahtevniju fazu usaglašavanja domaće regula-tive sa propisima i politikama EU. Svi naši planovi, rokovi i dinamika usaglašavanja u oblastima, defi-nisanim u 35 pregovaračkih poglavlja, precizirani su Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2014-2018) – NPAA.

Koliki je posao pred Srbijom, govori i podatak da će tokom pregovora o pristupanju naša zemlja usvo-jiti oko 200.000 stranica evropskih propisa. Među-tim, već sam proces harmonizacije imaće značajan pozitivan uticaj na poslovni ambijent u Srbiji.


Direktni susreti privrednika Srbije i Emirata

Iskustvo država koje su postale članice EU 2004/7. godine govori da su ulaskom u EU, postale znat-no konkurentnije, njihovo učešće u globalnoj trgovini je udvostručeno, a bitno je povećan i udeo znanja u izvozu i zaposlenosti. Članstvo u EU donosi neto ekonomske koristi, ali tačna

računica zavisi od toga koliko je država tokom pregovora vodila brigu o interesima privrede. PKS pruža stratešku podršku evropskim integraci-jama, uz pažljivo kreiranu dinamiku koja će omo-gućiti održivost procesa pristupanja i obezbediti najbolje efekte na domaću privredu.

Prvi srpski ekonomsko-investicioni forum (First Serbian Business and Investment Forum) otvo-ren je u Abu Dabiju, a delegaciju Srbije čini više od 30 predstavnika malih i srednjih preduzeća, privrednih organizacija i lokalnih samouprava. Cilj foruma je upoznavanje srpskih privrednika s tržištem, načinom funkcionisanja, poslovnom kli-mom, tradicijom i običajima UAE. Osnovna svrha foruma jeste predstavljanje privrednih, turističkih, obrazovnih i investicionih potencijala naše zemlje.

„Ujedinjeni Arapski Emirati veoma su zaintereso-vani za investicije u Srbiji. Povezuju nas jake prija-teljske i političke veze. Vlada Srbije već je napravi-la odlične korake za privlačenje investicija iz UAE, a ovaj forum odlična je prilika za srpske kompanije koje žele da posluju u Emiratima. Mislim da zaista imate šta da pokažete”, izjavio je pomoćnik ge-neralnog sekretara Federacije privrednih komora UAE Muhamed Al Nuami.

Forum organizuje Srpski poslovni savet u saradnji sa Ambasadom Srbije u UAE, uz podršku Privred-ne komore Srbije i Federacije privrednih komora UAE. Održava se u pet Emirata - Abu Dabi, Du-bai, Fidžeira, Ras el Kajman, Šarža. Prema rečima direktorke Srpskog poslovnog saveta u UAE Mir-jane Radenović – Ratković, forum će se baviti mo-gućnostima i uslovima poslovanja i investiranja u svakom od pet emirata. Pored konferencija, biće organizovani direktni razgovori privrednika dve zemlje, networking kokteli, tokom kojih će uče-

snici imati priliku da predstave svoju kompaniju potencijalnim partnerima. Tokom foruma, koji se završava 30. januara, učesnike iz Srbije očekuju brojni sastanci, prezentacije i nova poslovna po-znanstva, rekla je direktorka Srpskog poslovnog saveta u izjavi Tanjugu.

Kroz razmenu studijskih programa Forum će po-vezati univerzitete Srbije sa univerzitetima UAE.

„Kroz promociju turizma zaokružićemo priču o po-tencijalu naše zemlje i nadamo se, pokazati je u naj-boljem svetlu. Krajnji cilj nam je da stvorimo uslo-ve za povećanje obima robne razmene između dve zemlje i tako damo doprinos Srbiji na putu ka eko-nomskoj stabilnosti“, rekla je Radenović-Ratković.

Ujedinjeni Arapski Emirati su 2014. započeli peto-godišnji program ulaganja od gotovo 100 milijardi dolara u svoju putnu infrastrukturu i zdravstvo. Potpredsednik Srpskog poslovnog saveta u UAE Aleksandar Petković je rekao da Emirati grade bolnice jer žele da postanu regionalni centar za zdravstvo, gde bi se lečili ljudi iz Indije, Pakistana, Saudijske Arabije i svih okolnih zemalja, tako da ima potencijala za saradnju u građevini, zdravstvu i trgovini, pošto su Emirati centar iz koga se ka-snije u ostale zemlje srednjeg istoka vrši reeksport. Srpski poslovni savet osnovan je u januaru 2014. u Abu Dabiju, uz podršku Ambasade Srbije u UAE, sa osnovnim ciljem da stvori i poboljša poslovne prilike i investicije između dve zemlje.

Za saradnju Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata ima prostora u građevini, zdravstvu i trgovini, pošto su Emirati centar iz koga se kasnije u ostale zemlje Srednjeg istoka vrši reeksport

26. januar 2015.


Poziv finskim investitorima da ulažu u Srbiji

Sve više kompanija iz Finske zainteresovano za učešće na srpskom tržištu, istaknuto je na biznis forumu u Helsinkiju. Skup, na kojem je učestvovao Marko Čadež, predsednik PKS, organizovan je u okviru zvanične posete delegacije Srbije, koju je predvodio premijer Aleksandar Vučić

26. januar 2015.

Srbija teži da bude moderna, stabilna, evropska ze-mlja zdrave ekonomije, poručio je srpski premijer Aleksandar Vučić u razgovoru sa finskim zvanič-nicima. Srbija bi želela da, poput Finske, teškim radom dođe do dobrih rezultata, rekao je Vučić tokom radne posete Helsinkiju i pozvao investito-re da u što većem broju ulažu u Srbiju. Na biznis forumu u organizaciji finske nacionalne agencije Finpro, koja predstavlja 550 kompanija, Vučić je informisao finske investitore o reformskom proce-su i ekonomskoj situaciji u Srbiji. U delegaciji Srbi-je, koju je predvodio srpski premijer, bio je i Marko Čadež, predsednik PKS.

Vučić je rekao da su pregovori sa kompanijom „Sisu“ o FAP-u pri kraju, te da očekuje da u roku od dva meseca budu završene sve procedure i da prvi kamion iz pribojske fabrike izađe do kraja go-dine. Obraćajući se učesnicima biznis foruma, fin-ski ambasador u Srbiji Peka Orpana istakao je da finske kompanije povećavaju učešće na srpskom tržištu i da reformski proces, koji sprovodi srp-ska vlada, donosi konkretne rezultate i poboljšava investicionu klimu, što Srbiju čini konkurentnim tržištem.

Ministar finansija Dušan Vujović rekao je da je Sr-bija sada u fazi kada treba da bude dobar domaćin, da reformiše svoje institucije i da stranim investi-torima stvori dobru i sigurnu investicionu klimu.

Predsednik Vlade Srbije sastao se u Helsinkiju sa finskim kolegom Aleksanderom Stubom sa kojim je razgovarao o putu Srbije ka Evropskoj uniji, predsedavanju OEBS-om, odnosima u regionu i o situaciji u Ukrajini.

„Srbija je veoma važna zemlja u regionu Zapadnog Balkana i zbog procesa pridruženja, predsedavanja OEBS-om, kao i zbog dobrih odnosa koje Srbija

ima sa drugim zemljama“, naglasio je finski premi-jer. Vučić je zahvalio finskom premijeru na podršci koju pruža našoj zemlji na putu ka Evropskoj uniji, što je strateški cilj Srbije. „Voleli bismo da budemo kao Finska. Da teškim radom dođemo do dobrih rezultata“, istakao je Vučić.

Na sastanku je bilo reči i o bilateralnoj saradnji, ekonomskoj razmeni koja je u porastu, kao i planu za dovođenje većeg broja finskih investitora u Sr-biju. Te teme, uz reformske mere koje naša zemlja preduzima, mogućnost dovođenja većeg broja fin-skih kompanija, kao i politička situacija u Evropi, bile su na stolu i u Vučićevom susretu sa predsed-nikom Finske Sauli Ninistom, kojem se predsednik srpske vlade zahvalio na podršci Finske evropskom putu Srbije i na donaciji našoj zemlji tokom maj-skih poplava.

Predsednik Vlade Srbije razgovarao je i sa mini-strom spoljnih poslova Finske Erkijem Tuomio-jom. Vučić je dodao i da sa finskim zvaničnicima deli iste stavove o tome da samo teške mere u drža-vi mogu da dovedu do najboljih rezultata.


Žiri o društveno odgovornim kompanijama

Socijalni dijalog u sektoru privatnog obezbeđenja

U petom ciklusu takmičenja za Nacionalnu Na-gradu za društveno odgovorno poslovanje, na kon-kurs, koji je bio otvoren za sva privredna društva od 5. novembra do 30. decembra 2014. godine, stiglo je 38 prijava.

U sastavu žirija ovogodišnje akcije su: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Zoran Lazić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad, zapošlja-vanje, boračka i socijalna pitanja, Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora, Marko Savić, programski direktor Centra za monitoring i evalua-ciju i Nenad J. Ristić, odgovorni urednik Redakcije dopisništva RTS i emisije „Srbija danas“. Za pred-sednika žirija izabran je Marko Savić.

Na sastanku se povela diskusija o prijavljenim kandidatima i primerima dobre prakse društveno odgovornih kompanija. Eminentni članovi žirija dobili su rang listu, a nakon evaluacije članova Tima Komore za društveno odgovorno poslovanje, odlučili su koje kompanije će biti predmet posete u toku februara. U toku poseta može doći i do zna-čajnih korekcija ocena, tako da će kompanije imati pripremni sastanak sa članovima verifikacionog tima PKS u petak 30. januara 2015.

Dogovoreno je da se drugi sastanak žirija održi na-kon završetka svih poseta privrednim društvima, kada će biti odlučeno kojih 10 kompanija ulaze u finalnu fazu takmičenja. Privredna komora Srbije ovu nagradu dodeljuje od 2007. godine.

Na inicijativu Udruženja za privatno obezbeđenje

Privredne komore Srbije, Đorđe Vučinić, predsed-

nik Odbora udruženja i Zoran Milićević, sekretar,

razgovarali su sa predsednikom Saveza samostal-

nih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisavom Orbovićem i predsednikom UGS „Nezavisnost“ Branislavom Čankom.

U odvojenim dijalozima zaključeno je da sindikati

Na prvom sastanku, žiri Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje u 2014. godini, razmotrio prijave kandidata

Na inicijativu Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, Đorđe Vučinić, predsednik Odbora udruženja i Zoran Milićević, sekretar, razgovarali su sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisavom Orbovićem i predsednikom UGS „Nezavisnost“ Branislavom Čankom

26. januar 2015.

27. januar 2015.


Zdravlje i znanje u duhu Svetosavlja

Potpredsednik PKS dr Slobodan Samardžić, kao domaćin krsne slave, čestitao je Savindan doktorima i medicinskom osoblju specijalne bolnice „Sveti Sava“, i preneo im pozdrave predsednika PKS Marka Čadeža

27. januar 2015.

odrede svoje predstavnike za članstvo u Komisiji za javno privatno partnerstvo u sektoru bezbedno-sti kao i da učestvuju u aplikaciji i pripremi TAIEX konferencije „Uspostavljanje socijalnog dijaloga u sektoru usluga privatne bezbednosti u zemljama Zapadnog Balkana“.

Na sastancima je bilo reči i o stvaranju uslova i po-dršci sindikata u pružanju pomoći zaposlenima u sektoru privatnog obezbeđenja u Srbiji, kao i or-ganizovanju u sindikalne organizacije.

Posebno je razmotren problem suzbijanja sive

ekonomije koja otežava poslovanje svim privred-

nim subjektima u oblasti privatnog obezbeđenja.

Zaključeno je i da su se stekli uslovi za ozbiljan so-

cijalni dijalog, kao preduslov za potpisivanje kolek-

tivnog ugovora, kako bi se na najbolji način rešio

veliki broj problema u ovoj oblasti.

Postignuta je saglasnost da se započeta saradnja

nastavi i intenzivira u narednom periodu.

Specijalna bolnica za lečenje cerebrovaskularnih oboljenja „Sveti Sava“ obeležila je krsnu slavu. Uz dr Milana Savića, generalnog direktora bolnice, domaćin slavskog obreda bio je dr Slobodan Sa-mardžić, potpredsednik PKS. Osvećenje i sečenje kolača obavljeno je ispred kapele Svetog apostola i jevanđeliste Luke, koja se nalazi na prvom spratu bolnice sa imenom prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja. Činodejstvovali su otac prota Stoja-din, otac prota Ilija i protojerej stavrofor Petar Lu-kić. Sveštenici su u svečanim besedama podsetili da duhovnost i medicina vekovima putuju zajedno u duhu Svetosavlja i uputili blagoslov osoblju i pa-cijentima bolnice.

Među brojnim gostima bili su ministar zdravlja Zlatibor Lončar, istaknute javne ličnosti, pred-stavnici institucija i lokalne samouprave, kao i brojne kolege iz drugih medicinskih ustanova i sa Medicinskog fakulteta. Potpredsednik PKS, dr Slobodan Samardžić, koji je punih četrnaest godina domaćin slave, čestitao je osoblju klini-ke na rezultatima u prethodnoj godini i preneo im pozdrave predsednika PKS Marka Čadeža, uz konstataciju da samo zdravi radnici i menadžeri čine zdravu privredu. Poželeo je pacijentima brz

oporavak i dobro zdravlje, a direktoru bolnice, doktorima i medicinskom osoblju da i dalje po-meraju granice u stručnom, profesionalnom i di-jagnostičkom domenu.

Prethodne godine bolnica „Sveti Sava“ napravila je značajan iskorak i ima čime da se pohvali. „Bili smo marljivi, sledili smo doktrine i uvodili nove procedure u lečenju“, rekao je direktor bolnice dr Milan Savić. Uprkos krizi, tim bolnice napravio je ozbiljan rezultat. Uvedena je nova metoda, koja je ekskluziva i za razvijene zemlje. „U aprilu prošle godine prvi u Srbiji počeli smo da radimo meha-ničko uklanjanje tromba kod moždanog udara. To je dodatni terapijski manevar koji stoji na raspo-laganju kod pacijenata sa teškim moždanim uda-rima. Mehaničkim uklanjanjem tromba pokuša-vamo da spasemo što veći deo moždane funkcije“, kaže dr Savić.

U bolnici „Sveti Sava“ godišnje se hospitalno leči oko 8.000 ljudi obolelih od moždanog udara. Am-bulantno se pregleda tri puta više pacijenata. Vr-hunsko medicinsko osoblje bolnice, koja radi 24 sata dnevno, specijalizovano je za lečenje cerebro-vaskularnih oboljenja, sa kompletno zaokruženom dijagnostičkom i terapijskom paletom.


Uručena priznanja „Vip BizPartner 2014“

Predstavnicima najuspešnijih porodičnih firmi u Srbiji uručeno je priznanje „Vip BizPartner 2014“, koje zajednički dodeljuju Privredna komora Srbije (PKS), kompanija Vip mobile i agencija Chapter 4. Novčane nagrade u ukupnoj vrednosti od 900.000 dinara dobile su tri najuspešnije domaće porodič-ne firme, a još deset kompanija dobilo je priznanje za izuzetan rad, inovativnost i održiv razvoj.

Kompanije „Geourb Group“ iz Beograda, „Akva-pan“ iz Čačka i „Mali podrum Radovanović“ iz Krnjeva ovogodišnji su pobednici i to na osnovu ukupnih rezultata poslovanja, gde su posebno vrednovani rast broja zaposlenih i prihoda, održiv razvoj i korišćenje visokosofisticiranih tehnologi-ja. Na svečanosti u PKS laureatima su nagrade i priznanja „Vip BizPartner 2014“, uručili Marko Čadež, predsednik PKS, Milan Petrović, državni sekretar u Ministarstvu privrede i Dejan Turk, di-rektor Vip mobile.

Značaj porodičnih firmi nije samo u doprinosu pri-vredi, već i njihovoj posvećenosti lokalnoj zajedni-ci i vrednostima koje promovišu, što je posebno vidljivo u periodima krize, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS. Komora može da pomogne razvoj porodičnog biznisa u Srbiji kroz edukaciju, kao i povezivanje malih firmi sa kompanijama iz ino-stranstva, kako bi povećale svoju konkurentnost i produktivnost i bile uspešan igrač na velikim trži-štima, poručio je Čadež.

Predsednik PKS je istakao da je komorski sistem Srbije u procesu reforme koja je fokusirana upravo na unapređenje podrške privredi, zaštitu i zastupa-nje interesa poslovne zajednice.

Priznanja „Vip BizPartner 2014“ dobilo je još 10 kompanija koje imaju manju stopu rasta u odnosu na prve tri, ali se u njihovom poslovanju jasno pre-

poznaju ulaganja u edukaciju i razvoj, kao i težnja da prerastu svoj sadašnji status. To su: „Flyfly Tra-vel“, „Herba svet“, „Linea Milanović“, „No-kači“, „Pan komerc“, „Porodična mlekara Veličković“, „Pre-print“, „Tehnokomerc“, „Vukas“ i „Zlatara Andrejević“.

Miloš Petrović, državni sekretar u Ministarstvu privrede podsetio je na izradu Strategije malih i srednjih preduzeća koji treba da podstakne i una-predi i razvoj porodičnog biznisa u Srbiji. Mala i srednja preduzeća, predstavljaju realan život i pro-bleme, naveo je on i podsetio da od 315.000 pri-vrednih subjekata svega dva odsto čine veliki siste-mi dok su ostalo mala i srednja preduzeća.

Žiri je odluku o pobednicima doneo u veoma jakoj konkurenciji od 40 prijavljenih porodičnih firmi od kojih su većina nosioci „Excellent SME”, elek-tronskog sertifikata boniteta, koji izdaju PKS i me-đunarodna osiguravajuća kuća Coface.

„Projekat „Vip porodične firme“ smo podržali s velikim entuzijazmom jer smo prepoznali, s jedne strane, njegov kvalitet i inovativnost, a, s druge, veliku tržišnu potrebu za osnaživanjem preduzet-nika u malim i srednjim preduzećima. Dokaze da smo na dobrom putu i da projekat zaista donosi promene u ovom privrednom segmentu, nalazimo u velikom interesovanju, angažovanju i motivaciji preduzetnika koji učestvuju u našim radionicama, i u podršci PKS i regionalnih komora i poslovnih udruženja našem projektu“, rekao je Dejan Turk direktor kompanije Vip mobile.

Nakon svečanog uručenja nagrada, predstavnici porodičnih firmi iz cele Srbije, čuli su i predavanje na temu „Izazovi sa kojima se suočavaju porodične firme” koje je održao Boris Vukić iz Adižes institu-ta. Kao glavni izazovi navedeni su izvori finansira-

Kompanije „Geourb Group“ iz Beograda, „Akvapan“ iz Čačka i „Mali podrum Radovanović“ iz Krnjeva dobitnici su prestižne nagrade „Vip BizPartner 2014“ koju dodeljuju Privredna komora Srbije, kompanija Vip mobile i agencija Chapter 4

27. januar 2015.


U oktobru Sajam preduzetnika u Požarevcu

U Srbiji ima veoma malo sajmova ovog tipa i to će biti jedinstvena prilika da se preduzetnici okupe na jednom mestu i ponude tržištu svoje proizvode, rekao je Svetozar Babić, sekretar Zajednice preduzetnika PKS

27. januar 2015.

nja, izlazak na strana tržišta, organizacija i prenos

upravljanja, prenos kapitala, uspostavljanje rav-

noteže između porodičnih, vlasničkih i poslovnih

aspekata, kao i drugi problemi.

Uobičajeno se porodične firme vezuju za mala i

srednja preduzeća, ali treba podsetiti da postoji dosta velikih kompanija i međunarodnih korpo-racija koje su u porodičnom vlasništvu kao što su Wal-Mart, Motorola, Bosch, Ikea, Loreal, He-ineken, Beneton, brojne auto-kompanije Ford, Volkswagen, Fiat, BMW, Porsche.

U Požarevcu je održana sednica Skupštine Zajed-nice preduzetnika Regionalne privredne komore Požarevac. Članovi Skupštine Zajednice predu-zetnika, predstavnici Opštih udruženja preduzet-nika opština Braničevskog i Podunavskog okruga razmatrali su inicijativu o organizovanju Sajma preduzetnika u 2015. godini. Konstatovano je da je Sajam preduzetnika u Požarevcu neophodna manifestacija za sve preduzetnike ovog regiona, a zaključeno je da se Sajam organizuje početkom oktobra 2015. godine u Požarevcu.

U Srbiji ima veoma malo sajmova ovog tipa i to će biti jedinstvena prilika da se preduzetnici, odnosno zanatlije okupe na jednom mestu i ponude tržištu svoje proizvode, rekao je Svetozar Babić, sekretar Zajednice preduzetnika PKS koji je učestvovao u radu sednice. On je naglasio da bi ovakvi regional-ni sajmovi bili dobar uvod za sajamsku manifesta-ciju “Biznis baza” koja se održava svake godine na Beogradskom sajmu.

Milica Mitković, potpredsednik RPK Požarevac govorila je o aktivnostima preduzetim na ponov-nom pokretanju organizovanja i rada udruženja preduzetnika na teritorijama opština u kojima ova udruženja ne rade. U vezi sa tim odlučeno je da se opštinama koje nemaju formirana udruženja uputi zaključak da to urade do 31. marta 2015 godine.

Ona je informisala prisutne da je za novog pred-sednika PKS izabran Marko Čadež koji je najavio da će elementi novog Zakona o komorama biti go-

tovi do kraja januara 2015. godine, a sam Zakon do prve polovine godine.

Predloženo je da ovim Zakonom bude predviđena obaveza da preduzetnici budu neposredni članovi privredne komore.

Svetozar Babić, sekretar zajednice preduzetnika PKS govorio je o Zakonu o zanatstvu koji je ura-đen i čeka na usvajanje. Prema njegovim rečima značaj ovog zakona je između ostalog i u tome što će se njegovim usvajanjem dobiti konačan registar zanatlija u Srbiji. On je ukazao i na značaj i nedo-voljnu upotrebu sertifikata „ Otvorena šaka“ koji nudi niz prednosti kod starih zanata. U radu sedni-ce učestvovao je i Uroš Vlajić, potpredsednik RPK Požarevac.


PKS afirmiše dualni sistem obrazovanja

Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula je inici-jativu za uvođenje dualnog modela obrazovanja u obrazovni sistem Srbije, kako bi školovanje kadro-va odgovaralo potrebama privrede i da bi se sma-njila nezaposlenost mladih koja, prema poslednjim raspoloživim podacima, iznosi 42 odsto. Dualno obrazovanje je učenje na radnom mestu i u zanat-skoj školi, učenici su u posebnom obrazovno-rad-nom odnosu sa firmom – poslodavcem. Ovaj vid edukacije primenjuje se u većem broju evropskih zemalja, ali su najpoznatiji i najuspešniji modeli Austrije i Nemačke.

Prednosti koje dualni sistem obrazovanja nudi su značajne kako za učenika i preduzeće tako i za društvo u celini. Po završetku škole učenik najče-šće ostaje da radi u preduzeću u kojem je bio na praksi. Preduzeća će radije da ulože u učenika koga kroz praksu mogu da profilišu shodno svom poslovnom procesu, nego da sa tržišta rada uzima-ju nekvalifikovanu osobu u čiju će prekvalifikaciju uložiti znatno više vremena i novca, dok se benefit za društvo ogleda u tome što se radna snaga obra-zuje u potpunosti u skladu sa potrebama privrede, pa je nezaposlenost manja, objašnjava Mirjana Ko-vačević, direkotorka Centra za edukaciju PKS.

Na inicijativu PKS, a uz podršku Ministarstva pri-vrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije je formiralo Radnu grupu za uvođenje zanatskog kooperativnog obrazovanja. Zadatak međusek-torske Radne grupe je razvoj zanatskog stručnog obrazovanja koje se zasniva na praksi u realnom

radnom okruženju. Ovakav model obrazovanja podrazumeva uspostavljanje okvira za implemen-taciju sa aspekata nadležnosti različitih institucija i pojedinačnih poslodavaca kod kojih se obavlja proces praktičnog učenja, zakonske regulative i organizacije nastave.

Sledeći korak, kako ističe Kovačević, jeste izrada Studije izvodljivosti, kojom će se dati odgovori na pitanja odnosa troškova i koristi koje donosi dual-ni model obrazovanja. Tehničku pomoć i razmenu dobre prakse za uvođenje ovog modela obrazo-vanja pružiće Nemačka organizacija za međuna-rodnu saradnju GIZ, koja od 2002. godine pruža podršku Ministarstvu prosvete u reformi srednjeg stručnog obrazovanja. Zahvaljujući aktivnostima GIZ projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazo-vanja u Srbiji, V faza“, od septembra 2014. godine u osam srednjih stručnih škola u Srbiji su uvede-na tri nova trogodišnja zanatsko-tehnička profila -bravar-zavarivač, električar i industrijski mehani-čar, po novom kooperativnom modelu obrazovanja koji se zasniva na čvrstoj saradnji škola, privrede i lokalnih samouprava.

U 2015. godini GIZ će pojačati saradnju sa PKS u realizaciji obuka nastavnika, direktora i mentora tokom drugog polugodišta tekuće školske godine i započeti aktivnosti na dodatnoj sertifikaciji uče-nika koji pohađaju nove profile, u saradnji sa Pri-vrednom komorom Srbije i Delegacijom nemačke privrede (AHK) u Srbiji.

Na inicijativu Komore i uz podršku Ministarstva privrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnologije formiralo Radnu grupu za uvođenje zanatskog obrazovanja. U osam srednjih stručnih škola u Srbiji uvedena su tri profila bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar, po novom modelu koji se zasniva na čvrstoj saradnji školstva, privrede i lokalnih samouprava

27. januar 2015.


Oglašavanje samo za registrovanu delatnost

Donošenje Zakona o oglašavanju, usklađenog sa evropskim direktivama, izuzetno je važno za bolji ekonomski položaj privrednika i zaštitu potrošača

28. januar 2015.

Novi Zakon o oglašavanju donosi se sa ciljem da se popravi ekonomski položaj učesnika u privredi, ali i da se zaštite potrošači, rekao je Ješa Erčić, direk-tor Sektora industrije i poljoprivrede PKS, otvara-jući javnu raspravu o Nacrtu tog zakona.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine Vesna Kovač je najavila da će Nacrt iduće nedelje biti predstavljen Evropskoj komisiji u Briselu, na bilate-ralnom skriningu, u okviru pregovora o zaštiti po-trošača. Postojeći zakon iz 2005. donekle je usklađen sa direktivama EU, jer su implementirane odredbe o uporednom oglašavanju duvanskih proizvoda i pred-stoji dalja harmonizacija. Prema rečima pomoćnika ministra Dušana Protića, dužni smo da sprovedemo sve relevantne direktive EU, a novi Zakon o elektron-skim medijima je već uredio oblast oglašavanja.

Učesnici su izneli primedbe da Nacrtom nije jasno data definicija oglašivača, odnosno da li je to samo trgovac koji se oglašava. Novinu predstavlja i de-klaracija koja je prvi put uvedena, a koja obavezuje oglašivače da moraju da daju sve podatke o sebi. učesnici skupa su smatrali da nije u redu što se to odnosi samo na firme, a ne i na fizička lica.

Pojedinci su imali zamerku na to što se oglašavanje na internetu preko sopstvenih sajtova ne smatra reklamom. Tako je generalni direktor „Srbijatran-sporta“ Goran Aleksić naveo da se na sopstvenim internet stranicama oglašavaju neregistrovani pre-voznici, koji uopšte nemaju dozvolu za obavljanje delatnosti. Protić je odgovorio da je prema novom konceptu, oglašavanje dozvoljeno isključivo ako je vezano za registrovanu poslovnu aktivnost. To se ne odnosi na male oglase, kojim neko prodaje polovni bicikl, ali se odnosi na reklamiranje moler-skih radova. Ukoliko preduzetnik nije registrovan

za obavljanje te delatnosti, tržišna inspekcija će ga sankcionisati, precizirao je on.

Predstavnici Udruženja za elektronske medije uka-zali su da imaju problema sa PR tekstovima koji se odnose na društveno odgovorno poslovanje firmi, jer ne znaju da li treba da ih tretiraju kao reklamu ili ne, a imali su primedbu što je iz teksta zakona izostavljeno radio oglašavanje. Takođe, kako su naglasili, diskriminisani su i štampani mediji, jer zbog prirode te vrste medija, na njih ne može da se odnosi vremensko ograničenje oglašavanja. U raspravi je ukazano da su neprecizne i odredbe za-kona koje se odnose na nagradne igre u medijima.

Na skupu je ukazano da bi trebalo imati u vidu da će predstojeća digitalizacija televizije doneti veli-ke promene u oglašavanju, pa se postavlja pitanje kako definisati oglašavanje na „prekograničnim“ kanalima i kako davati dozvole za njih, jer je to tre-nutno nedovoljno regulisana oblast. Pokrenuto je i pitanje administrativnog kapaciteta inspekcijskog nadzora da prati oglašavanje na oko 140 kanala, uz objavu reklama na internetu.

Okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu za-kona o oglašavanju organizovali su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Na skupu su uče-stvovali članovi Udruženja za kreativnu industri-ju Privredne komore Srbije, Grupacije oglašiva-ča, Grupacije agencija za tržišno komuniciranje, emiteri, novinski izdavači i drugi. Nakon javne rasprave, koja traje od 3. januara do 3. februara, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija analiziraće sve sugestije, predloge i primedbe uče-snika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj.


Privrednici Srbije i UAE mogu da pronađu zajednički interes

Računovođe čeka elektronska predaja finansijskog izveštaja

U okviru Prvog srpsko-emiratskog poslovnog fo-ruma, koji u Abu Dabiju traje od 25. do 30. janu-ara, održavaju se brojni susreti naših privrednika sa domaćinima, kako bi se poslovni ljudi upoznali i razmenili iskustva. U pet arapskih emirata naši privrednici su predstavili uslove poslovanja u Srbi-ji i u bilateralnim razgovorima razmatrali moguć-nosti za potencijalna partnerstva i investicije.

Predstavnik Privredne komore UAE najavio je

da će delegacija poslovnih ljudi te zemlje posetiti Srbiju u vreme održavanja Novosadskog poljopri-vrednog sajma. Takođe je istakao da privrednici Srbije i UAE mogu da pronađu zajednički interes jer imaju dosta prednosti za strane ulagače.

Učesnici Foruma, koji je organizovao Srpski po-slovni savet u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Privredna komora UAE, izrazili su želju da on po-stane redovna godišnja manifestacija.

Evidencija obveznika finansijskog izveštaja na sajtu Agencije za privredne registre (APR) počela je da radi danas, a informacioni sistem za dostavu trebalo bi da proradi sredinom februara, rekla je registrator Registra finansijskih izveštaja u Agenciji za privred-ne registre (APR) Ružica Stamenković na sednici

Grupacije računovodstvenih agencija u PKS. Veliki

broj računovođa imao je primedbu na neprihvatlji-

vo kratke rokove, s obzirom da su obavezni da stati-

stičke izveštaje dostave do 28. februara, a za nebla-

govremenu dostavu slede inspekcijske kazne.

Delegacija poslovnih ljudi iz UAE posetiće Srbiju u vreme održavanja Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, najavljeno na Prvom srpsko-emiratskom forumu u Abu Dabiju

U 2015. godini elektronski potpisane izveštaje moraće da dostavi oko 11.000 velikih, srednjih i malih preduzeća, dok je za mikro preduzeća i preduzetnike ovo prelazna godina

28. januar 2015.

28. januar 2015.


Reforme za modernu i snažnu srpsku ekonomiju

Reformski procesi vrlo brzo će dati rezultate i prve benefite za realni sektor, rekao Marko Čadež, predsednik PKS. Srbiji će biti bolje već u 2015, ocena je Globalne konsultantske kuće A.T. Kearney

28. januar 2015.

Novi Zakon o računovodstvu, čija su podzakonska akta završena u decembru prošle godine, uveo je novi sistem finansijskog izveštavanja, koji će obez-bediti potpuni konfor, uz omogućen import podata-ka, ali ne sve u ovoj godini, rekla je Ružica Stamen-ković, podsećajući da iako Zakon definiše finansijski izveštaj kao elektronski dokument, ovo je prelazna godina kada je uz elektronsko, moguće finansijsko izveštavanje u papirnom i hibridnom obliku. Ubu-duće, Agencija za privredne registre imaće obavezu unosa, dostavljanja, kontrolisanja, objavljivanja i daljeg čuvanja elektronskih dokumenata.

Poslovni prihodi i imovina kao kriterijum za odre-đivanje veličine pravnog subjekta povećani su tri ipo puta i naša regulativa je i u tom delu usklađena sa evropskom, tako da sada osim velikih, srednjih i malih, imamo i mikro pravna lica. Po tim krite-rijumima u Srbiji ima samo sedam odsto velikih, srednjih i malih pravnih lica, a 93 obveznika finan-sijskog izveštaja ostaje u kategoriji mikro pravnih lica, rekla je Ružica Stamenković.

Novina Zakona o računovodstvu je i transparen-tnost, što znači da se sad objavljuju svi, čak i ne-ispravni, finansijski izveštaji sa svom pratećom dokumentacijom. Kao elektronski dokument, fi-nansijski izveštaj potpisuje se elektronskim potpi-som zakonskog zastupnika, zbog čega velike pro-bleme imaju računovođe privrednih društava čiji su pravni zastupnici stranci. Naša regulativa im omogućava da bez JMBG budu pravni zastupnici firmi u Srbiji, ali ne i da dobiju elektronski potpis.

Novo u zakonu je i uvođenje kolektivne odgovor-nosti za finansijske izveštaje jer će, pored zakon-skog zastupnika, biti odgovorni i organ upravljanja, nadzorni odbor i lice odgovorno za sastavljanje fi-nansijskog izveštaja. Novi Zakon o računovodstvu usklađen je sa međunarodnim računovodstvenim standardima, rekla je Stamenković. Ipak, članovi Grupacije računovodstvenih agencija imali su niz primedbi na komplikovanost procedura, koje su znatno veće nego u EU.

Privreda Srbije i realni sektor mogu uskoro da očekuju pozitivne rezultate i benefite sprovođenja sistemskih reformi, ocenio je Marko Čadež, pred-sednik Privredne komore Srbije (PKS).

„Čini mi da smo za razliku od prethodnih godina, sada na dobrom putu da na pravi način pristupimo problemima i da krenemo u ozbiljne strukturne reforme. Reforme su ključ unapređenja konkuren-tnosti i produktivnosti privrede Srbije, kako bi bila spremna za izlazak na tržište EU. Nije pitanje kada ćemo ući u EU, već da li ćemo ući spremni jer je to jedini uslov da na ovom velikom tržištu preživimo, rekao je predsednik PKS, na predstavljanju strate-gije Srbija 2020 koju je uradila Globalna konsul-tantska kuća A.T. Kearney“.

Kao pozitivne reformske procese u Srbiji, Čadež je naveo fiskalnu konsolidaciju, budžet za 2015, početak rešavanja sudbine preduzeća u restruk-turisanju. „Na dobrom smo putu, ali puno toga još mora da se uradi“, rekao je Čadež i ukazao da nijedno društvo ne može da izdrži tranziciju dugu 20 godina. U narednom periodu, kako je istakao, mora da se reši pitanje prekvalifikacije ljudi koji u procesu restrukturisanja ostanu bez posla. Pred-sednik PKS izrazio je uverenje da će Vlada naći rešenje i za Železaru Smederevo. „Iskreno se na-dam da će problem sa Železarom biti rešen, jer je to jedan od velikih problema domaće ekonomije. Ukoliko bi se Železara ugasila, došli bi u situaciju da se stepen industrijalizacije zemlje vrati na niži nivo“, rekao je Čadež novinarima.


Eko-dizajn za uštedu energije

Čadež je ukazao i na proces reformi komorskog sistema Srbije po uzoru na prilagođeni austrijski model. Modernizacija komorskog sistema u funk-ciji je podrške privredi u savladavanju problema i izazova koji je očekuju, kao i unapređenju uslova poslovanja, naglasio je predsednik PKS.

Prema oceni Branka Žibreta predstavnika A.T. Ke-arney za Istočnu Evropu, Srbiji će biti dobro već ove godine, a svake naredne biće sve bolja eko-nomska situacija. Predlog Strategije za razvoj naše zemlje - Srbija 2020 koju je predstavila A.T. Kear-ney počiva na četiri glavna ekonomska preduslova.

Kao prvi preduslov razvoja, Žibret je naveo razvoj ljudskog potencijala i unapređenje obrazovanja, koje daje rezultate na dugi rok, te je zato istakao da je važno da se sa tim reformama počne.

Otklanjanje birokratskih barijera, poboljšanje efikasnosti tržišta, javnog sektora, finansijskih

institucija, povećanje produktivnosti i smanjenje troškova, kao i investicije u energetiku, IT sektor, agrar i usluge, preduslovi su razvoja srpske eko-nomije prema strategiji konsultantske kuće A.T. Kearney, koja je jedna od strateških partnera Svet-skog ekonomskog foruma u Davosu.

Srbija, kako je naveo Žibret, mora da se priključi kompanijama koje su prisutne na azijskom i afrič-kom kontinentu čije zemlje beleže porast BDP-a. Na predstavljanju strategije Srbija 2020 pročita-na je i poruka Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade Srbije, koji je istakao da aktuelna izvršna vlast sprovodi teške mere o kojima prethodne nisu „htele ni da razmišljaju“.

„Otpočeli smo reforme i fiskalnu konsolidaciju, uveli mere štednje i svaki glas koji umesto kuknjave nosi viziju dočekaćemo širom otvorenih ruku“, po-ručio je Dačić i napomenuo da je najvažniji cilj vlade da Srbija bude ekonomski jaka, evropska zemlja.

U Privrednoj komori Srbije organizovana je dvod-nevna radionica „Eko-dizajn proizvoda koji utiču na potrošnju energije“ posvećena usaglašavanju domaćih propisa u oblasti eko-dizajna sa direkti-vama EU. Eko-dizajn podrazumeva praćenje pro-izvoda od procesa proizvodnje do deponovanja, u skladu sa propisima EU. Cilj je ušteda energije, zaštita životne sredine i zaštita zdravlja potrošača, rekao je, na otvaranju skupa, Miloš Banjac, po-moćnik ministra rudarstva i energetike.

Na radionici je predstavljen sistem eko-dizajna, način uspostavljanja i primene. Radionica je na-menjena institucijama koje će biti zadužene za sprovođenje Direktive EU o eko-dizajnu, a to su nadležna ministarstva, Institut za standardizaciju Srbije, Akreditaciono telo Srbije, kao i predstavnici

proizvođača, potrošača i većih uvoznika proizvoda za koje će biti uvedeni zahtevi eko-dizajna.

Organizatori radionice koja je okupila veliki broj stručnjaka i predstavnika kompanija su Ministar-stvo rudarstva i energetike Republike Srbije, sa ti-mom PLAC projekta i Udruženjem za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije.

U PKS održana stručna radionica o harmonizaciji zakonodavstva Srbije u oblasti eko-dizajna sa propisima EU. Cilj je unapređenje energetske efikasnosti, zaštita životne sredine i zdravlja potrošača

28. januar 2015.


Sistemi video nadzora, obezbeđenja i interfona

Evropski dan zaštite podataka o ličnosti

Stručno predavanje iz petog ciklusa serije predavanja posvećenih unapređenju projektovanja telekomunikacionih mreža i sistema organizovala je Sekcija projektanata Udruženja za privatno obezbeđenje PKS

U Srbiji se bavimo zaštitom podataka o ličnosti već 20 godina ali situacija nije zadovoljavajuća, rekao je Nikola Marković, predsednik Društva informatičara Srbije

29. januar 2015.

29. januar 2015.

Eksperti iz ove oblasti govorili su o propisima i standardima, saradnji sa evropskim udruženjima, proceni rizika u skladu sa domaćim standardima zaštite podataka o ličnosti i drugom regulativom.

Predstavljena je savremena tehnologija i princi-

pi video nadzora i obezbeđivanja objekata, zatim oprema i kablovi, a analizirani su i primeri dobre prakse iz oblasti projektovanja.

Jedna od tema odnosila se na tehničke sisteme obez-beđenja sportskih manifestacija i sportskih objekata.

Udruženje za elektronske komunikacije i informaci-ono društvo PKS i Društvo informatičara Srbije or-ganizovali su povodom obeležavanja evropskog dana zaštite podataka o ličnosti skup na kome se govorilo o trendovima zaštite ličnih podataka i privatnosti u svetu, rezultatima u radu Poverenika za zaštitu poda-taka o ličnosti u Srbiji, i drugim aktuelnim temama.

Učesnici skupa ocenili su da najveću opasnost za privatnost podataka predstavljaju hakerske grupe, korporacije koje špijuniraju jedna drugu i mediji koji navode lično podatke i objavljuju slike ljudi u delikatnim situacijama.

Nikola Marković, predsednik Društva informati-čara Srbije, upozorio je na pojavu da svakog dana kreiramo mnogo podataka o sebi i šaljemo ih preko

interneta, i ubrzo zaboravimo kome smo šta posla-li, ali zato posle nekoliko meseci možemo neprijat-no da se iznenadimo kada ih neko zloupotrebi. On je naglasio da veliki problem može da predstavlja i elektronska identifikacija preko čipovanih do-kumenata i jedinstvenog matičnog broja građana ukoliko nije pravilno zaštićena, jer ona uvek ostaje negde zabeležena.

Na skupu je rečeno da ni elektronska trgovina nije bezazlena , jer kupac tada ulazi u katalog firme i ona ga sve češće zasipa nepoželjnim reklamama. Pro-vale u baze podataka su najveća opasnost, a u po-slednjih mesec dana je bilo nekoliko takvih. Sve je prisutnije i masovno kršenje privatnosti zaposlenih, kojima poslodavci pregledaju elektronsku poštu,


PKS dobitnik priznanja TRAYAL Korporacije

nadziru upotrebu interneta, pribavljaju zdravstvene podatke, nadziru radne prostorije i prate ih preko GPS uređaja. Ukazano je i na to da poseban pro-blem predstavlja to što su pojedine ustanove uvele identifikaciju zaposlenih preko otiska prsta, jer to može na više načina da bude zloupotrebljeno.

Kao problematičan je okarakterisan i video-nad-zor, koji uopšte nije zakonski uređen, a oko nas je na hiljade kamera u javnom i privatnom prostoru. Kako je naveo zamenik poverenika za zaštitu po-

dataka ličnosti, Aleksandar Resanović, novim za-konom će biti zabranjeno da se kamerama snimaju ulazi u privatne stanove, one će moći da budu po-stavljene samo na ulazima u zgrade. On je istakao da građani treba da znaju da niko nema prava da im fotokopira ličnu kartu ni u kakve svrhe već ona može samo da se da na uvid. Država će preko pred-loženog zakona omogućiti daleko veću bezbednost podataka, naveo je Resanović i dodao da će ubu-duće svi obrađivači osetljivih podataka morati da imaju stručno lice za tu delatnost.

Privredna komora Srbije (PKS) i Aerodrom Beo-grad dobitnici su prestižnog priznanja - Plakete za doprinos razvoju TRAYAL Korporacije. Plake-tu je Nermini Ljubović, izvršnoj direktorki PKS i Saši Vlaisavljeviću, v.d. generalnog direktora Ae-rodroma Beograd, uručio Miloš Nenezić, general-ni direktor TRAYAL Korporacije. Tom prilikom, Nenezić je ukazao na izuzetnu saradnju TRAYAL Korporacije sa PKS i izrazio očekivanje da će do-nošenjem novog Zakona o privrednim komorama biti omogućen veći uticaj poslovne zajednice na kreiranje stimulativnog poslovnog ambijenta.

Predstavnici PKS i Komisije za finansijska pitanja Skupštine PKS, na čelu sa Sašom Vlaisavljevićem, boravili su u Kruševcu gde su sa menadžmentom TRAYAL Korporacije razgovarali o poslovanju kompanije, privrednom ambijentu i neophodno-sti olakšanja i unapređenja uslova privređivanja.

TRAYAL Korporacija je jedna od najstarijih in-dustrijskih firmi u Srbiji, prvobitno osnovana Ukazom kralja Milana Obrenovića daleke 1889. godine, kojim su postavljeni temelji Barutane.

Posle Prvog svetskog rata obnavljanjem i proširi-vanjem nastao je Vojno – tehnički zavod Obiliće-vo, kompleks od 10 fabrika, sa oko 2.000 radnika i sopstvenom Naučno – razvojnom laboratorijom. Posle Drugog svetskog rata, pod imenom Predu-zeće Miloje Zakić, firma se bavila proizvodnjom privrednih eksploziva, aktivnih ugljeva i zaštitnih maski. Proizvodnja na bazi prerade kaučuka poči-nje da se razvija od 1963. godine. Na osnovu Ugo-vora o zajedničkom ulaganju i transferu tehnolo-gije sa francuskim partnerima KLEBER, CIFAL, SETILEX iz 1974.godine izgrađena je i puštena u rad nova fabrika TRAYAL sa godišnjom proi-zvodnjom od oko dva miliona spoljnih radijalnih guma za putničke automobile. Praškasti privred-ni eksploziv proizvodi se od 1948.godine, liveni od 1974.godine, a tečni eksploziv tipa SLURRY 1976.godine, a kasnije i mnogi drugi eksplozi-vi. Od 1995.godine proizvodnja guma, zaštitnih sredstava i privrednih eksploziva u pet fabrika sa zajedničkim službama objedinjuje se u Trayal Korporaciju.

Privredi je potrebna jaka PKS, a aktivnosti ove poslovne asocijacije su od velikog značaja za privrednike, istakao je Miloš Nenezić, generalni direktor TRAYAL Korporacije koji očekuje da će, donošenjem novog Zakona o privrednim komorama, biti omogućen veći uticaj poslovne zajednice na kreiranje stimulativnog poslovnog ambijenta

29. januar 2015.


IT obrazovanje u korak sa kompanijama

Neophodna je saradnja univerziteta i kompanija, kako bi se programi u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija prilagođavali brzim promenama, a studenti adekvatnije pripremali za tržišta rada

29. januar 2015.

Predstavnici Estonije, Velike Britanije, Grčke i Sr-bije na okruglom stolu u PKS razmenili su iskustva u prilagođavanju studijskih programa brzim pro-menama u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

„Saradnja univerziteta i IT industrije neophodna je da bi se obrazovni programi prilagodili potreba-ma tržišta i povećale mogućnosti zapošljavanja“, istakla je Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije. Ona je naglasila da su u obrazovanju neophodni novi inženjerski principi, koji od stručnjaka zahtevaju da poseduju brojna znanja, veštine i prakse, kako bi rešavali inženjer-ske probleme, ali i preduzetničke veštine i veštine upravljanja promenama.

Mart Lanpere (Mart Laanpere ), profesor Talin Uni-verziteta iz Estonije, ukazao je da, upravo zbog br-zih promena, u toj zemlji univerziteti imaju pravo da do 30 odsto programa godišnje promene bez no-vih akreditacija. „Dešava se da program koji student nije uspeo da završi jedne godine, već sledeće bude znatno promenjen ili ugašen“, rekao je Lanpere. Tako brze promene moguće su jer Univerzitet ima intenzivnu saradnju sa IT kompanijama, koje imaju svoje predstavnike u upravnim odborima, utiču na formulisanje programa, pa čak i na izbor tema za diplomske, master i doktorske radove. Predstavnici IT kompanija prisustvuju polaganjima završnih is-pita, kako bi odabrali i zaposlili najbolje. Uticajna IT kompanija u Estoniji uspela je, prema Lanpereovim rečima, da postigne da matematika postane obave-zan predmet na maturskom ispitu, jer je ona osnov za studiranje svih IT disciplina.

U Estoniji, IT kompanije organizuju letnje škole za oblasti koje su im potrebne i u proseku zaposle 80 odsto polaznika. „Svi univerziteti koji predaju IT morali su da se prilagode Evropskom kvalifikacio-

nom okviru“, rekao je Lanpere. On je istakao i da se u Estoniji velika pažnja obraća na oblasti kao što su IT u obrazovanju, elektronska uprava ili „interak-cije čovek-kompjuter“. Insistirajući na „integraciji teorije i prakse u jezgro kursa“, u Estoniji je uve-dena obavezna šestonedeljna praksa u kompanija-ma za sve diplomce i poslediplomce. Nacionalnu strategiju razvoja IT sektora, napravljenu u skladu sa Evropskom strategijom 2020, često dopunjavaju sub-strategijama, posebno usmerenim na inovacije.

„Investitori uvek biraju inovacije koje će da vrate uloženi novac“, podseća Lanpere, ali kaže da se sada pristupilo tzv. malim merama, koje podrazumevaju manje sume većem broju inovatora. „Program za pilot-projekat iz IT oblasti omogućava sredstva do 4000 evra čak i studentima,“, kaže Lanpere.

U Grčkoj, prema rečima Vasilisa Mustakisa (Va-ssilis Moustakis), profesora na Tehničkom uni-verzitetu Krit, veze IT industrije i obrazovanja su i formalne i neformalne. Dok su formalne, za ra-zliku od Estonije, slabije izražene, one neformalne su češće i daju bolje rezultate. Mogućnosti za brže promene i prilagođavanja programa su manje jer zakon propisuje da svi srodni programi moraju da imaju najmanje 80 odsto istog sadržaja. Oblast IT tehnologija izučava se na većem broju fakulteta, sa gotovo 10 000 studenata i 1000 poslediplomaca.

O saradnji između univerziteta i ICT preduzeća u kreiranju obrazovnih programa u Velikoj Britaniji govorio je Brus Šarlau (Bruce Scharlau), profesor sa Univerziteta Aberdin, dok je Katarina Anđelković iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, govorila o događaju „Nove tehnolo-gije u obrazovanju“, koji se u saradnji sa Britanskim Savetom u Beogradu, po treći put organizuje 27. i 28. februara ove godine. Okrugli sto održan je u okviru projekat Tempus Incoming, na kome je PKS jedan od partnera, a finansira ga Evropska unija.


Susret srpskih i beloruskih privrednika

U okviru osmog zasedanja Međuvladine komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju, 18. februa-ra u Privrednoj komori Srbije održaće se Poslovni savet, koji će obuhvatiti forum i bilateralne razgo-vore srpskih i beloruskih privrednika, najavljeno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije i Vladimira Čuševa, ambasadora Be-lorusije u Beogradu.

Predsednik Privredne komore Srbije ukazao je da Srbija i Belorusija imaju dobru osnovu za unapre-đenje međusobnih ekonomskih odnosa i mnogo potencijala koji nije dovoljno iskorišćen. Sporazu-mi o ekonomskoj saradnji, posebno Sporazum o slobodnoj trgovini, predstavljaju uslov za veći za-mah saradnje, rekao je Čadež i dodao da su veoma

važni i što češći susreti privrednika dveju zemalja.

Ambasador Belorusije izrazio je očekivanje da će u 2015. godini razmena Srbije i Belorusije premašiti 200 miliona dolara. Prema podacima koje je izneo, razmena Srbije i Belorusije prošle godine bila je uravnotežena, o čemu govori podatak da je beloruski izvoz u Srbiju bio vredan 105 miliona dolara, a srpski u Belorusiju nešto manje od 100 miliona dolara.

Na sastanku, kojem su prisustvovali i Aleksandra Stanarević, direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, Grigorij Gromiko, viši savet-nik za trgovinska i ekonomska pitanja Ambasade Be-lorusije i Ninoslava Vujinović, savetnik u PKS, uka-zano je na dobru saradnju Privredne komore Srbije i Beloruske trgovinsko-industrijske komore.

Poslovni forum privrednika Srbije i Belorusije biće održan 18. februara u Privrednoj komori Srbije

30. januar 2015.

Sednica Grupacije za metrologiju

Bilo reči o problemu sive ekonomije u toj oblasti, mogućnostima suzbijanja prevara i krađa, kao i povećanju konkurentnosti laboratorija i kontrolnih tela

30. januar 2015.

Grupacija za metrologiju Udruženja akreditova-

nih tela za ocenjivanje usaglašenosti Privredne

komore Srbije (PKS) pokrenuće inicijativu za

punopravno članstvo u EUROCAL-u. Formira-

na je Radna grupa koja će usaglasiti sva tehnička

pitanja do momenta učlanjenja, istaknuto je na

sednici Grupacije.

Zahvaljujući dobroj saradnji i komunikaciji Gru-

pacije za metrologiju sa Ministarstvom privrede,

Direkcijom za mere i dragocene metale i Akredi-


tacionim telom Srbije, napravljen je predlog šema međulaboratorijskih poređenja koja su veoma zna-čajna za Grupaciju. Predviđeno je da međulabora-torijskim poređenjima rukovodi Direkcija za mere i dragocene metale.

Na sednici je bilo reči i o problemu sive ekonomije u oblasti metrologije i mogućnostima suzbijanja prevara i krađa koje nastaju korišćenjem merila koja ne zadovoljavaju metrološke propise, kao i o stalnoj aktivnosti povećanja konkurentnosti labo-ratorija i kontrolnih tela, pre svega, razvijanjem

sistema međulaboratorijskih poređenja i PT aktiv-nostima.

Grupacija za metrologiju je izabrala jednog novog člana, usvojila Izveštaj o radu Grupacije za 2014. godinu i Program rada Grupacije za 2015. godinu. Grupaciju čine članovi PKS koje je akreditovalo Akredaticiono telo Srbije, a čija je delatnost u vezi sa poslovima overavanja merila, ocenjivanja usa-glašenosti merila sa propisanim zahtevima, kao i poslove etaloniranja.

Preduzetnice prevazilaze barijere

Žene preduzetnice smogle su snage da prevaziđu sve one barijere u politički osetljivom momentu i pokazale da vide bolje od nekih drugih delova društva, istakao je Marko Čadež, predsednik Pri-vredne Komore Srbije na konferenciji održanoj u beogradskom hotelu Metropol pod sloganom „Preduzetnice kao predvodnici promena“. Čadež je posebno naglasio da su preduzetnice našle na-čin da se povežu na konkretnim stvarima i da rade zajedno jer su preduzetnički problemi svuda vrlo slični. Na forumu, posvećenom mogućnostima i izazovima u ostvarivanju privredne saradnje iz-među srpskih i kosovskih* preduzetnica, Čadež je rekao da osnaživanje ženskog preduzetništva ima značajan mirovni aspekt za naš region, ali da mu se i u zemljama Evropske unije pridaje veliki značaj.

Konferencija je organizovana u okviru projek-ta „Žene za saradnju“, koji uz podršku ambasada Velike Britanije u Beogradu i Prištini, od decem-bra 2013. realizuju komore i organizacije civilnog društva Transkonflikt i Demokratija za razvoj (D4D). „Projekat smo podržali kako bi se otklonile prepreke i otvorile nove poslovne mogućnosti, jer jačanje ekonomske saradnje u regionu doprino-

si regionalnoj stabilnosti“, istakao je Denis Kefe, ambasador Velike Britanije u Beogradu. Iako ne-formalan, projekat je dobra platforma za buduću saradnju, i značajan doprinos krajnjem cilju, koji je, prema rečima ambasadora, „normalizacija od-nosa Beograda i Prištine, a time i celog regiona“.

Učesnici konferencije su se saglasili da je moguće ne samo da mirno živimo, nego i da sarađujemo. Pot-predsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, koja je i predsednica vladinog Koordinacinog tela za rodnu ravnopravnost, ukazala je na značaj ekonomskog po-vezivanja žena za dobrobit njihovih porodica i okru-ženja, jer je svima cilj da se bolje živi.

„Osim što naši odnosi treba da budu normalni, treba da budu i profitabilni“, ukazao je Marko Đurić, direk-tor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republi-ke Srbije. On je podsetio da mnogo mladih i obrazo-vanih ljudi napušta i Srbiju i južnu srpsku pokrajinu i da je zajednički cilj promena takvog stanja.

Pozitivne rezultate predstavile su kopredsedni-ce Foruma žena preduzetnica Beograd-Priština, Vesna Rusić i Vjelca Zećiri, koje su nezavisno po-krenute projekte za osnaživanje žena za tržište

Osnaživanje ženskog preduzetništva značajno je za naš region, ali i u zemljama Evropske unije, istakao je Marko Čadež, predsednik PKS, na konferenciji o mogućnostima saradnje srpskih i kosovskih* preduzetnica

30. januar 2015.


Sastanak predstavnika PKS i kandidata za Nacionalnu nagradu za DOP 2014

rada, udružile u jedinstven projekat. Tokom nešto

više od godinu dana, Re Craft i FEZH osposobili

su dvadesetak žena za pletenje, šivenje, pripremu

tradicionalnih jela, zimnice i čajeve. Takođe su or-

ganizovale niz aktivnosti kako bi ženama približile

mogućnost da zarade, radeći kod kuće. Ostvarena

je i saradnja u oblasti proizvodnje meda, edukaciji

i još nekim oblastima.

Kako je projekat do sada bio neformalan, pred-ložena je njegova formalizacija. U tom postupku, kako je istaknuto na panelu „Unapređenje dijaloga u oblasti privredne saradnje“ kojim je moderirala Radmila Mihajlović iz PKS, ključnu ulogu treba da odigraju komore. Predsednik PKS Marko Čadež rekao je da je osnaživanju ženskog preduzetniš-tva veoma kompleksno i da mora da mu se posveti društvo u celini.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) održan je sasta-nak predstavnika 27 kompanija koje su ušle u drugi krug takmičenja Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje (DOP) 2014 i članova Tima PKS za DOP. Dušan Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine predstavio je kompanijama kako će izgledati poseta verifikacionog tima Ko-more, koji će u toku februara obići sve kompanije koje su ušle u drugi krug takmičenja.

U četvrtak 5. februara predviđena je prva poseta, a na drugom sastanku žirija, koji će se održati 10. marta biće odlučeno kojih prvih pet kompanija u dve kategorije – velika i srednja privredna društva i mala i mikro privredna društva, će ući u finalni deo takmičenja.

Kompanije koje su ušle u drugi krug takmičenja su: PTP DIS DOO Krnjevo, Societe Generale Ban-ka Srbija, Telenor DOO, Delta Holding, Eurobank AD Beograd, UniCredit Bank Srbija, Koka-Kola HBC Srbija DOO, Telekom Srbija AD, ProCredit bank AD, Naftna industrija Srbija AD Novi Sad, Bambi AD Požarevac, Termoelektrane Nikola Te-sla Obrenovac, Vip Mobile DOO, AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd, Banka Inteza AD Beograd,

Victoria Group, Specijalna bolnica Banja Kanjiža, Merit plan DOO Beograd, Aura DOO Niš, Luna DOO Požarevac, Javno preduzeće Štampa, radio i film Bor, Eco Fenix B Team DOO Subotica, Speci-al Travel Agency Beograd, Kosmos DOO Beograd, Ekolog DOO Beograd, Victoria Consulting DOO Beograd i GSK Beograd.

Nacionalnu nagradu za DOP PKS dodeljuje od 2007. godine. Takmičenje koje se održava svake druge godine, pokrenuto je radi afirmacije osnov-nih vrednosti društveno odgovornog poslovanja, kao i širenja svesti o njegovom značaju. U takmi-čenju učestvuju privredna društva koja su realizo-vala projekte društveno odgovornog poslovanja i uspešno primenjivala principe zasnovane na etič-kim, ekonomskim, socijalnim, ekološkim i drugim normama u funkciji opšteg društvenog dobra.

Tim PKS za DOP, na osnovu jedinstvene metodo-logije, ocenjuje konkursnu dokumentaciju i kroz posete kompanijama verifikuje sprovođenje i pri-menu politike DOP-a u praksi. Tim priprema izve-štaj o kandidatima, na osnovu kojeg stručni žiri, sastavljen od predstavnika državnih institucija, privrednih asocijacija, nevladinih i međunarodnih

Kompanijama predstavljeno kako će izgledati poseta verifikacionog tima Komore, koji će u toku februara obići sve firme koje su ušle u drugi krug takmičenja

30. januar 2015.


Podrška Komore razvoju klastera

Savet za klastere PKS predložio je učešće srpskih klastera u sprovođenju Dunavske strategije i pružio im priliku da participiraju u finansijskim fondovima kojima strategija raspolaže. Savet velikim brojem inicijativa i aktivnosti podstiče razvoj i unapređenje tog vida organizovanja privrede u Srbiji

30. januar 2015.

organizacija i medija, konačno ocenjuje i rangira kandidate. Nagrade se dodeljuju u dve kategorije - velika i srednja privredna društva i mala i mikro privredna društva. Prvoplasirani dobijaju plaketu

i povelju sa pravom korišćenja logoa Nagrade u promotivnim aktivnostima, dok privredna društva koja zauzmu četvrto, odnosno peto mesto, dobijaju povelju.

Klasteri su zastupljeni u svim privrednim granama srpske privrede od agrara, građevinarstva, turiz-ma, tekstila preko IT-a, nauke, ekologije, auto i avio industrije do različitih zanata i usluga. U Sr-biji trenutno postoji 85 klastera, a u planu je osni-vanje i novih. Klasteri dele sudbinu Sektora malih i srednjih privrednih društava i preduzetništva (MSPP) i kao važan segment za unapređenje pri-vrednog ambijenta u Srbiji prepoznati su u novoj Strategiji razvoja MSPP, objašnjava dr Aleksandar Gračanac, koordinator Foruma za mala i srednja privredna društva i preduzetništvo PKS i dodaje da je važno je isticati prednosti klasterizacije jer su svetska i evropska iskustva pokazala značaj pove-zivanja i umrežavanja MSPP sektora.

Koncept klastera datira od 90-tih godina 18. veka, kada je Alfred Maršal predstavio rad o industrij-

skim klasterima u Velikoj Britaniji. U tadašnjoj studiji, izdvojila su se tri izvora koji podstiču razvi-janje klastera a to su edukacija, udruživanje rada i smanjivanje troškova proizvodnje zbog specijali-zacije proizvoda. Klasteri su danas svuda razvijeni. Na Zapadu skoro da nema privrede ili regiona bez tog vida organizacije privrednih subjekata. Mo-deran koncept klastera koji je aktuelan proteklih nekoliko decenija usvojile su sve savremene po-slovne zajednice, kreatori politike, obrazovne in-stitucije, kao efikasan način unapređenja ekono-mije i privrednog razvoja, podseća dr Gračanac.

Različiti segmenti društva u zemljama EU, sarađu-ju sa klasterima, formiraju i upravljaju procesima klasterizacije. Na nacionalnom i regionalnom nivou predlažu se razne inicijative i procedure u vezi sa razvijanjem klastera, kao što su Vinniva u Švedskoj,


PKS i NALED potpisali Sporazum o saradnji

NEC program u Norveškoj, RegX u Danskoj... Savet za klastere PKS svojim aktivnostima podstiče svest i potrebu animiranja šire društvene zajednice i in-stitucija, takozvanih stejkholdera, da u zajedničkom kreiranju sa MSPP sektorom unapređuju ambijent za preduzetneištvo. Savet za klastere PKS predložio je učešće srpskih klastera u sprovođenju Dunavske strategije i pružio im priliku da participiraju u fi-nansijskim fondovima kojima strategija raspolaže. Savet za klastere PKS okuplja gotovo sve klastere u Srbiji institucionalno podstiče ambijent za razvoj klastera, dodao je dr Gračanac.

Pogodnosti kao što su inovativnost i ekonomski rast, a posebno unapređenje konkurentnosti samo su neke od sigurnih koristi koje članstvo u klaste-ru može da donese. Ipak, u zavisnosti od poslovne,

privredničke svesti, kao i kulture razvoja i rasta, ne dešava se uvek da se klasteri samostalno razvijaju, kao idealan koncept povezivanja više različitih kom-parativnih prednosti, između poslovnih partnera, različitih formi i kapaciteta. Ključna odrednica, pre-ma rečima Gračanca, je vreme koje stvara poverenje, međusobne veze, atmosfera u kojoj se može izgraditi akcioni plan sa jasnim ciljevima za razvoj klastera. Kvalitet akcionih planova i mogućnosti da se iskori-ste sve prednosti klastera u najvećoj meri zavise od klastera fasilitatora, čiji osnovni zadatak je da ujedine aktere u okviru klastera, i to ne samo u fizičkom smi-slu, već stvaranjem poslovnih mreža kroz dugoročno stvaranje društvenog kapitala. I kada se klasteri i ne razvijaju uvek samostalno, u takvim slučajevi-ma uloga klaster fasilitatora, kao vođe koji usmerava proces razvoja klastera postaje još značajnija.

Privredna komora Srbije (PKS) i Nacionalna alijan-sa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) potpisali su danas Sporazum o saradnji, radi efikasnije reali-zacije zajedničkih aktivnosti na kreiranju strategija, programa i projekata ekonomskog razvoja u Srbiji.

Sporazum su potpisali Marko Čadež, predsednik PKS i Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a.

Cilj nam je da zajednički zastupamo interese poslov-ne zajednice, kao i da podstičemo lokalni i ravnome-ran regionalni razvoj, rekao je Marko Čadež, predsed-nik PKS, nakon potpisivanja Sporazuma. Predsednik PKS je podsetio da je u toku reforma komorskog si-stema Srbije i istakao značaj iskustva NALED-a.

Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a ukazao je na veliko iskustvo te asocija-cije u procesu sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem – Business Friendly Certi-

ficate (BFC) u okviru koga se radi na podizanju ka-paciteta kancelarija za lokalni ekonomski razvoj. To, u velikoj meri, može da pomogne PKS u pro-cesu modernizacije, rekao je Vladan Atanasijević, koji je i potpredsednik PKS.

PKS i NALED, kako je istaknuto, zajedno će raditi na unapređenju poslovne klime i uvođenju među-narodnih standarda kvaliteta u rad lokalne admi-nistracije.

Sporazumom je predviđena promocija investicio-nog potencijala i primera najbolje prakse u radu lo-kalne samouprave, u saradnji s privredom, među-narodnim organizacijama i ambasadama, jačanje kapaciteta opština za podršku privredi i promociju investicija, uvođenje principa dobrog upravljanja u rad lokalne administracije i priprema za proces EU integracija, kao i realizacija projekata za podstica-nje lokalnog ekonomskog razvoja uz podršku EU i bilateralnih donatora.

Asocijacije će zajedno raditi na unapređenju poslovne klime i uvođenju međunarodnih standarda kvaliteta u rad lokalne administracije

30. januar 2015.


Učenička kompanija – najbolji model preduzetničkog obrazovanja

Učenička kompanija može imati velike efekte u društvu ali važno je staviti je u zakonske okvire

2. februar 2015.

U Nišu je održana panel diskusija pod nazivom „Zašto učenička kompanija“. Na panelu su sumira-ni rezultati postignuti u 2014. godini na definisa-nju zakonskog okvira za funkcionisanje učeničkih kompanija sa željom da se skrene pažnja na delove Strategije obrazovanja, Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Strategije za mlade, u kojima se govori o značaju učeničke kompanije, kao i da se stavi akcenat na probleme sa kojima se učenici, na-stavnici i srednje škole susreću tokom sprovođenja programa „Učenička kompanija“.

Predstavnica Ministarstva omladine i sporta Vesna Vidojević, govorila je o nacrtu nove Nacionalne strategije za mlade koja je trenutno u proceduri usvajanja. Ona je rekla da je tema preduzetništva i zapošljavanja mladih jedna od najvažnijih za ovo ministarstvo i ukazala na akcioni plan za Strategiju koji je ovu temu postavio u prioritetne aktivnosti.

Brankica Kocić iz Ministarstva prosvete govorila je o važnoj ulozi koju nastavnici imaju u sprovođenju programa „Učenička kompanija“ i najavila inicija-tivu da se njihov rad prepozna i adekvatno nagradi.

„Samozapošljavanje i otvaranje novih radnih me-sta je posao na kome se mora raditi ukoliko želi-mo da rešimo problem nezaposlenosti. `Učenička kompanija` može imati velike efekte u društvu ali važno je staviti je u zakonske okvire“, rekao je Aleksandar Gračanac, sekretar Sektora za mala i srednja preduzeća Privredne komore Srbije.

„Učenička kompanija“ je obrazovni model koji se koristi u preduzetničkom obrazovanju u srednjim školama. U okviru ovog programa, učenici imaju priliku da nauče kako ideju pretvoriti u realnost. Osnivajući svoja mini preduzeća, prolaze kroz je-dinstveno iskustvo vođenja kompanije u kojem posvećuju pažnju ne samo svom proizvodu ili de-

latnosti, već i „zaposlenima“ unutar kompanije. Na kraju školske godine učenička kompanija se zatva-ra, a učenici prikazuju rezultate svog poslovanja. Evropska komisija prepoznala je program „Učenič-ka kompanija“ kao odličan primer preduzetničkog obrazovanja.

Panelu je prisustvovalo više od stotinu nastavnika i direktora škola, predstavnika vladinog i nevla-dinog sektora, studenata i nekadašnjih polaznika programa Učenička kompanija.

Panel diskusiju realizovala je organizacija Dosti-gnuća mladih u Srbiji uz finansijsku pomoć Ame-ričke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Centra za razvoj liderstva kroz program Pokreni se za budućnost koji finansira kompanija Philip Morris.


Potpisan memorandum o saradnji PKS i Trgovinske komore Švedske

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i direktorka Trgovinske komore Švedske (Cham-ber Trade Sweden) Šarlot Kalin (Charlotte Kalin) potpisali su Memorandum o saradnji komora radi jačanja privrednih odnosa i povezivanja poslovnih zajednica dve zemlje.

Komore Švedske i Srbije, kako je predviđeno Me-morandumom, sarađivaće na unapređenju konku-rentnosti kompanija, izgradnji kapaciteta i razvoju privatnog sektora, jačanju mreže ženskog predu-zetništva, promovisanju industrijskog i ekonom-skog razvoja.

Čadež u Stokholmu boravi kao član delegacije Srbije koju, u poseti Švedskoj, predvodi premijer Aleksandar Vučić.

„Srbija je sve atraktivnija destinacija za ulaganje, a srpske kompanije imaju kapacitet da budu po-uzdan partner stranim investitorima”, izjavio je

Marko Čadež na Poslovnom forumu, predstavlja-jući najvećim švedskim kompanijama potencijale za saradnju sa srpskom privredom.

Na Srpsko – švedskom poslovnom forumu, u or-ganizaciji Trgovinske komore Švedske, učestvovali su predstavnici velikih švedskih kompanija, među kojima su „Scania“, „Ericsson“, „SAAB“, „Alstom“, „Amphenol Koneksi“ i druge.

Kao poseban potencijal za saradnju, Čadež je na-veo klastere srpskih firmi. Trenutno ih je oko sto-tinu u 13 sektora, najviše u poljoprivredi, turizmu, IT sektoru, metalskoj, građevinskoj i farmaceut-skoj industriji. Okupljaju i povezuju oko 500 kom-panija i zapošljavaju 40.000 radnika.

„Tako organizovane i udružene naše firme mogu postati sigurni dobavljači i ozbiljni partneri u pro-izvodnji švedskim kompanijama“, ocenio je Čadež.

Organizovane i udružene u klastere naše firme mogu da budu sigurni dobavljači i ozbiljni partneri u proizvodnji švedskim investitorima, izjavio predsednik PKS na poslovnom forumu u Stokholmu

2. februar 2015.


Moderna komora za jaku privredu

Želimo, da po uzoru na Austriju, napravimo jedinstven, funkcionalan komorski sistem, sa jasnom podelom posla, jakim regionalnim komorama, standardizovanim uslugama i što je najvažnije - kapacitetom da te usluge efikasno pružamo i zastupamo privredu, unapređujući njene kapacitete, rekao Marko Čadež u intervjuu Tanjugu

2. februar 2015.

Stimulisanje izvoza je ključno pitanje na koje mo-ramo da odgovorimo da bismo pokrenuli privred-ni rast, rekao je u intervju agenciji Tanjug Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) i dodao da doprinos na tom putu može dati samo reformisani komorski sistem.

„Povećanje izvoza je pitanje svih pitanja kada govo-rimo o potencijalima rasta srpske privrede“, ocenio je prvi čovek PKS. Čadež kaže da mora da se prona-đe način na koji će država i komore pomoći malim i srednjim proizvođačima da se internacionalizuju i plasiraju svoje proizvode na druga tržišta. On je, međutim, skrenuo pažnju da je sadašnji komorski sistem Srbije razuđen, nefunkcionalan i neodrživ na dugi rok i da sve manje može da odgovori promena-ma u ekonomskom okruženju i potrebama privrede.

Prema rečima Čadeža „takav komorski sistem, sa 20 nezavisnih i međusobno nekoordinisanih komora, u kojem regionalne komore nemaju vezu sa nacional-nom, nacionalna nema dodir sa regionima, a firme na lokalnom nivou nemaju snagu da se na nacionalnom nivou bore za svoje interese, ne može da bude efikasan servis privrede“. Zato je, kako je naveo, nužna moder-nizacija komorskog sistema koji bi, između ostalog, trebalo da razvije alate za pružanje pomoći malim i srednjim izvozno orjentisanim proizvođačima.

„Da ih povezujemo sa trećim tržištima, dovodimo u kontakt sa stranim kompanijama i to je nešto što već počinjemo da radimo“, naveo je on. Čadež pod-seća da su dosadašnje analize ukazale da je austrij-ski model komorskog sistema najprihvatljiviji za Srbiju i najkompatibilniji našim potrebama. „Že-limo, da po uzoru na Austriju, napravimo jedin-stven, funkcionalan komorski sistem, sa jasnom podelom posla, jakim regionalnim komorama, de-finisanim paketom standardizovanih usluga i što je najvažnije - kapacitetom da te usluge pružamo na terenu, da efikasno zastupamo privredu, i po-držimo njeno bolje pozicioniranje na domaćem i inostranom tržištu“, kazao je prvi čovek PKS. On kaže da je reforma komorskog sistema preduslov za uvođenje i razvoj dualnog sistema obrazovanja, koji omogućava da se učenici opredeljuju za zanimanje za kojim postoji potreba i po završetku škole ostaju da rade u preduzeću u kome su bili na praksi.

Govoreći o najvećim problemima u srpskoj privre-di, Čadež je naveo nelikvidnost i nesolventnost, za-tim sivu ekonomiju, parafiskalne namete i ukazao na potrebu postepenog rasterećenja zarada. „Pita-nje nelikvidnosti i nesolventnosti se dobrim delom može rešiti odlučnim nastavkom reformskog pro-cesa u koji je Vlada već ušla. Dakle, strukturnim

Predsednik PKS je izrazio uverenje da će novi paket

podsticaja dodatno poboljšati atraktivnost Srbiji i

dovesti do većeg priliva stranih investicija. Podsetio

je i na adute Srbije u privlačenju stranih kompanija:

od političke i makroekonomske stabilnosti i reform-

ske opredeljenosti vlade fokusirane na ekonomiju,

preko ugovora o slobodnoj trgovini koje otvaraju

tržište od 800 miliona potrošača, povoljnog zakono-

davnog, poreskog i investicionog režima, do konku-rentne i kompetentne radne snage.

Osim posete „Ericssonu“, koja je deo zvaničnog programa delegacije Srbije, predsednik PKS Mar-ko Čadež tokom dana razgovarao je i sa švedskim kolegama u trgovinskim komorama Švedske i Stokholma, kao i sa članovima Upravnog odbora Srpsko – švedskog poslovnog saveta.


Beogradski projekti na investicionim forumima PKS

Beogradski projekti i potencijali srpske presto-nice biće posebno predstavljeni na investicionim forumima koje će Privredna komora Srbije (PKS) organizovati u narednom periodu u vodećim fi-nansijskim centrima Evrope, dogovoreno je na da-našnjem sastanku čelnika PKS i Grada Beograda.

Kako je saopštila Gradska uprava, gradski me-nadžer Goran Vesić i pomoćnik gradonačelnika za javna preduzeća Borko Milosavljević posetili su PKS gde su se sastali sa predsednikom Markom Čadežom i generalnim sekretarom Komore Pre-dragom Petrovićem.

Na sastanku je postignuta saglasnost da PKS u narednom periodu organizuje posebna predstav-ljanja za beogradske investicione projekte u poje-dinim velikim evropskim gradovima.

Zajednički je konstatovano da je to prilika da, za-jedno sa Beogradom, svoje projekte predstave i drugi gradovi kao što su Novi Sad, Niš, Kraguje-vac...

Vesić je predstavnike PKS upoznao sa najvećim investicionim projektima u gradu kao što su depo-

nija Vinča za koju je raspisan javni poziv za pri-kupljanje pisama o zainteresovanosti, četiri pod-zemne garaže za koje će partneri biti izabrani do kraja godine, javno-privatno partnerstvo u oblasti kanalizacije, projekat izgradnje druge i treće faze Veletržnice.

Gradski menadžer je predstavio i projekat objedi-njavanje javne rasvete u čitavom gradu i moguć-nosti za investicije u nju, projekte u energetskom sektoru grada kao što je koogeneracija, izgradnje toplovoda do Obrenovca i projekte energetske efi-kasnosti.

Milosavljević predstavio je beogradski „Vodič za strane investitore“ koji je pripremila Gradska uprava, a u kome se nalaze svi potencijali Beogra-da i konkretni projekti u koje je moguće ulagati.

Vesić i Milosavljević su istakli podršku Grada da-ljem razvoju i unapređenju komorskog sistema Sr-bije naglasivši značaj koji privredne komore imaju u promociji srpske privrede u svetu, potencijala za investiranje, kao i organizaciji privrednika i arti-kulisanju njihovih interesa prema državnim orga-nima i organima lokalne samouprave.

U pojedinim velikim evropskim gradovima Komora će organizovati predstavljanja investicionog potencijala prestonice, dogovoreno na sastanku Marka Čadeža predsednika PKS i Gorana Vesića, gradskog menadžera

2. februar 2015.

reformama koje će osloboditi energiju za realni sektor“, istakao je on. Čadež kaže da je potrebno osloboditi energiju za poslovanje onih preduzeća koja su zdrava. On podseća da je PKS uputila vladi rešenja za svaki od 500 problema koje je oko 1.200 privrednika iz različitih oblasti, identifikovalo u di-jalogu koji je organizovala Komora.

Privredni rast se, kako kaže prvi čovek komore, najpre može pokrenuti privlačenjem stranih inve-sticija, te da je zato važno da što češće predstavnici

vlade, ali i domaćih firmi dolaze u kontakt sa ino-stranim partnerima i potencijalnim investitorima.

„To otvara i mogućnost za izlazak naših kompanija na inostrana tržišta, tako što će domaći proizvo-đačci ući u dobavljačke lance velikih svetskih kom-panija“, rekao je Čadež. Predsednik PKS je istakao da je „njihov interes jasan. Oni žele da budu kon-kurentni na svom tržištu, a to mogu ako pronalaze uvek nove dobavljače i smanjuju troškove proi-zvodnje i tako obezbeđuju veću konkurentnost“.


Podrška srpskim izvoznicima na rusko tržište

Plan je novoosnovanog „Rusko-srpskog poslovnog kluba“ da se formiraju otkupni centri u Rusiji gde bi robu, po unapred poznatim cenama, mogli da ponude svi zainteresovani proizvođači bez obzira na količinu kojom raspolažu

3. februar 2015.

Unapređenje privredne saradnje Srbije i Rusije u oblasti energetike i agrara, kao i podrška srpskim izvoznicima poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište biće prioriteti novoosnovanog „Rusko-srp-skog poslovnog kluba“, istaknuto je na sastanku u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS rekao je dobra dosadašnja ekonomska i politička saradnja Rusije i Srbije, a da formiranje Kluba predstavlja osnovu za još intenzivnije veze poslovnih zajedni-ca dve zemlje.

Govoreći o otkupu srpskih prehrambenih proi-zvoda za rusko tržište, Dmitri Kuznjecov iz „Ru-sko-srpskog poslovnog kluba“ na sastanku u PKS ukazao je da je veliki problem neorganizovanost ponuđača. Plan je, kako je objasnio da se formira-ju otkupni centri u Rusiji gde bi robu, po unapred poznatim cenama, mogli da ponude svi zaintereso-vani proizvođači bez obzira na količinu kojom ras-polažu. Predviđeno je, kako je rekao, da se sa neko-liko poslovnih klubova u Rusiji formira zajednička baza podataka i kontakata koja će biti ponuđena srpskim privrednicima.

Svetozar Babić, predsednik „Rusko-srpskog po-slovnog kluba“ izrazio je zadovoljstvo spremnošću PKS i Privredne komore Beograda da podrže aktiv-nosti Kluba kako bi pomogli srpskim kompanijama da unaprede poslovanje, povećaju izvoz i zaposle nove radnike.

Slobodan Milosavljević, savetnik predsednika PKS ocenio je da je formiranje Kluba dobar potez, kao i da bi i turizam mogao biti interesantna sfera za unapređenje poslovne saradnje dve zemlje.

Na sastanku u PKS jedna od tema bila je i saradnja u oblasti ribarstva. O potencijalima Srbije u toj pri-vrednoj grani govorili su Mirjana Miščević iz PKS i Miodrag Veseli iz Privredne komore Beograda.

Mirjana Miščević je istakla da ribarstvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno ali da ima veliki potencijal. Pod ribnjacima se nalazi 13.000 hektara, dok bi u Vojvodini potencijalni prostor mogao biti 100.000 hektara. Proizvodnja je smanjena, ali i pored toga, imamo simboličan izvoz ribe u Rusiju.

Miodrag Veseli, iz Privredne komore Beograda objasnio je da je 60 odsto srpske privrede locira-no na teritoriji Beograda, a da je 70 odsto terito-rije prestonice poljoprivredno zemljište. Povoljna klima i dve reke daju mogućnost razvoja ribarskog potencijala. U Beogradu već ima par ribnjaka čiji bi se potencijal, zajedničkim ulaganjem, mogao uve-ćati. Osnivanje otkupnih centara, od kojih bi jedan mogao biti u okviru veletržnice, bio bi od velikog značaja ne samo za proizvođače ribe već i svih dru-gih prehrambenih proizvoda, smatra Veseli.


Stvoriti osnov za saradnju

Otpravnik poslova Ambasade Sirije u Beogradu Mazen Obeid posetio je Privrednu komoru Srbije i razgovarao sa Aleksandrom Stanarević, direktor-kom Sektora za ekonomske odnose sa inostran-stvom PKS. Obeid je ukazao na brojne probleme sa kojima se suočava sirijska privreda, kao i celo sirisjko društvo, zbog ratnih sukoba i sankcija, ali je izrazio nadu da će se petogodišnja kriza u njego-voj zemlji uskoro okončati.

Kako bi dve privrede mogle da obnove odnose čim se za to steknu uslovi, potrebno je uspostaviti

kontakte među kompanijama i stvoriti osnovu za buduću saradnju. Prema Obeidovim rečima, Siri-ja je potrebna obnova i izgradnja infrastrukture, zainteresovana je za saradnju u oblasti farmaceut-ske industrije, bankarstva ali i svih drugih sektora privrede. U obe zemlje poljoprivredna proizvodnja je dominantna privredna grana, istaknuto je na sastanku. Saradnja između Srbije i Sirije u pret-hodnom periodu nije imala obim koji odgovara potencijalima. Uglavnom, Srbija je u Siriju izvozila čelične cevi i kuglične ležajeve, a iz Sirije uvozila fosfate, tkanine, pistaće i začine.

Prilikom posete otpravnika poslova sirijske ambasade u Beogradu Privrednoj komori Srbije, istaknuto da privrede dve zemlje treba da sarađuju uprkos otežanim uslovima

3. februar 2015.

Zakon uveo red na tržištu nekretnina

Do početka maja 2015. godine biće donet Registar posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, kako je to Zakonom o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti i predviđeno

3. februar 2015.

Primena Zakona o posredovanju u prometu i zaku-pu nepokretnosti i usvojena podzakonska akta, već daju rezultate na samom tržištu, rekao je načelnik Odeljenja za opšti nadzor Sektora tržišne inspekci-je Goran Macura na 10. sednici Grupacije posred-nika u prometu nepokretnosti Srbije Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS).

Macura je istakao da je od početka oktobra do kra-ja decembra 2014.godine izvršeno 200 kontrola u

firmama za posredovanje u prometu i zakupu ne-kretnina na području Srbije, što je rezultiralo sa 15 prijava. Tom prilikom, ustanovljeno je da pojedin-ci rade bez potpisanih ugovora sa nalogodavcima-prodavcima, da određene agencije nemaju ade-kvatan prostor predviđen zakonom, da neki nisu registrovani kao agencije za posredovanje u pro-metu nepokretnostima što je propisano Zakonom o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.


Macura je rekao da rade po prijavama građana, po-trošača što je prioritet tržišne inspekcije.

Višnja Rakić, načelnik beogradske gradske tržišne inspekcije govoreći o aktivnostima u 2015.godini, naglasila je, da će one, pored ostalih aktivnosti, biti usmerene na kontrole i provere vezane za Zakon o sprečavanju pranja novca.

Željko Stojanović, savetnik u Ministarstvu trgovi-ne, turizma i telekomunikacija, govoreći o spro-vođenju stručnog ispita za posrednike u prometu i zakupu nepokretnosti i prvim rezultatima sa po-laganja, istakao je da je u prvom ispitnom roku od 702 kandidata, koliko ih je pristupilo polaganju, is-pit položilo 483 kandidata, što iznosi oko 70 odsto prolaznosti, što je zadovoljavajuće.

Željko Stojanović, koji je i predsednik ispitne ko-misije, rekao je da će se sa ispitima u drugom ispit-nom roku početi 9. februara.

Stojanović je dodao i da će Registar posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti biti izrađen i u funkciji do početka maja, kako je to i zakonom predviđeno.

Damir Borić, predsednik Grupacije, govoreći o radu Grupacije u prošloj godini, posebno je na-glasio uvećanje brojnosti članstva, učešće pred-stavnika Grupacije u izradi podzakonskih akata propisanih Zakonom o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i aktivnosti na pod-nošenju inicijativa za izmene i dopune određenih zakonskih propisa i aktivno učešće u provedenim javnim raspravama. Borić je naveo primer javne rasprave o nacrtu Zakona o oglašavanju i upućene primedbe od starne predstavnika Grupacije na Na-crt Zakona. Reč je o delu koji definiše oglašivača

kao privredni subjekt, ujedno isključujući fizičko lice kao oglašivača i Deklaraciju o oglašavanju. U skladu sa tim, Grupacija je ukazala na realne mo-gućnosti usložnjavanja nadzora nad primenom tog zakona i moguće pojave sivog tržišta u oblasti ogla-šavanja. Borić je posebno naglasio dobru saradnji Grupacije i Ministarstva trgovine, turizma i tele-komunikacija, kao i saradnju sa drugim državnim institucijama.

Izveštaj o radu Grupacije u 2014.godini i Plan rada za 2015. godinu su jednoglasno prihvaćeni i usvojeni.

Član predsedništva i rukovodilac Radne grupe za edukaciju u Grupaciji Milić Đoković je istakao, pod-noseći izveštaj o provedenoj pripremnoj obuci za polaganje stručnog ispita za posrednike u prometu i zakupu nepokretnosti, da je obukom ukupno obu-hvaćeno preko 200 polaznika, od čega u PKS 101 polaznik. Prolaznost polaznika pripremne obuke prilikom polaganja stručnog ispita za posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti iznosi 93,7 odsto.

Težište rada i delovanja Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Srbije u ovoj godini, ogle-daće se u snažnijem radu i delovanju po regionima Srbije, istakao je Damir Borić. Naime, uz konstan-tan rad na omasovljenju članstva, radiće se i na edukaciji i informisanju članova o primeni Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.

Na sednici je doneta odluka o prijemu dvanaest novih članica u Grupaciju posrednika u prometu nepokretnosti Srbije.

Grupacija je na Desetoj sednici donela jednoglasnu odluku da 9. maj bude dan Grupacije - Dan posred-nika u prometu i zakupu nepokretnosti Srbije, i da se tog dana organizuje prigodna svečanost.


Prvo Sporazum o saradnji, a zatim granski kolektivni ugovor u oblasti privatnog obezbeđenja

U otežanim uslovima poslovanja koji podjednako prete i poslodavcima i zaposlenima u oblasti pri-vatnog obezbeđenja, socijalni dijalog je jedini pravi put za održivost poslovanja i radnih mesta u grani – jednoglasni su predstavnici dva reprezentativna sindikata i Udruženja za privatno obezbeđenje PKS.

Na tu temu u Privrednoj komori Srbije održan je sastanak predstavnika Udruženja za privatno obezbeđenje PKS sa predstavnicima Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samo-stalnih sindikata Srbije.

Kroz uvodna izlaganja svih prisutnih, nedvosmi-sleno je proizašlo da su prepoznati svi problemi koji već godinama ozbiljno ugrožavaju kako odr-živost poslovanja, tako i egzistenciju zaposlenih u oblasti privatnog obezbeđenja. To je prvi put da su i poslodavci i zaposleni u grani jedinstveni u oceni da „su zajedno jači“ i da kao takvi moraju učiniti sve da i drugi prepoznaju potrebu, koja je u vreme krize još izraženija, da štednja na merama obez-beđenja može biti višestruko skuplja od najskuplje plaćenog preventivnog obezbeđenja. Nismo valjda već zaboravili iskustava iz skorašnjih vanrednih si-tuacija usled elementarnih nepogoda… izostanka preventive… posledica...

Ako se tome doda poznata činjenica da je na tržištu Srbije cena usluga obezbeđenja najniža (i do deset puta) u poređenju sa cenama u ostalim evropskim državama, a da su stupile na snagu i mere štednje države, kao npr. smanjenje troškova za nabavke u javnom sektoru (koji, inače, čini blizu 80 odsto ugovora o obezbeđenju), zatim ukidanje programa Nacionalne službe za zapošljavanje za sufinansira-nje stručne obuke i licenciranja zaposlenih i dr.) – što dodatno pogoršava stanje u grani – onda je

krajnji čas, u čemu su saglasili svi učesnici sastan-ka, da se proglasi crveni alarm i preduzmu hitne mere za očuvanje velikog broja radnih mesta i po-većanje efikasnosti obezbeđenja u uslovima stal-nog porasta stope kriminaliteta i novih pojavnih oblika ugrožavanja lica, imovine i poslovanja.

Predstavnici reprezentativnih sindikata pozdravili su inicijativu strukovnog udruženja o potrebi ot-počinjanja socijalnog dijaloga i izrazili spremnost da pruže punu podršku, uključujući i zajednički uticaj na sve relevantne aktere u lancu poslovanja privatnog obezbeđenja – ne prvom mestu na nad-ležne državne organe, ali i sindikalne podružnice u javnom i privatnom sektoru – korisnicima usluga privatnog obezbeđenja.

Dogovoreno je da se odmah, a najkasnije do kraja februara 2015., zaključi Sporazum o saradnji iz-među predstavnika dva reprezentativna sindika-ta i strukovnog udruženja, kojim bi se predvidele aktivnosti u cilju što bržeg formiranja granskog sindikata zaposlenih i granskog udruženja poslo-davaca u oblasti privatnog obezbeđenja.

Na taj način bi se stvorili preduslovi za otpoči-njanje granskog socijalnog dijaloga, koji bi, kroz tripartitne pregovore, rezultirao zaključenjem po-sebnog (granskog) kolektivnog ugovora, kao jedi-nog legalnog i legitimnog sredstva za poboljšanje uslova poslovanja , kao i uslova rada (npr. odredio bi iznose uvećane zarade i naknade troškova zapo-slenima, čime bi se zamenili sadašnji ponižavajući ali, u nedostatku kolektivnih ugovora, zakonom dozvoljeni iznosi od npr. 1 dinar za topli obrok dnevno, kao i 1 dinar mesečno na ime regresa za godišnji odmor, itd.).

Sastanku su prisustvovali predsedavajući Soci-

Do kraja februara 2015. zaključiće se Sporazum o saradnji između predstavnika dva reprezentativna sindikata i Udruženja za privatno obezbeđenje PKS

4. februar 2015.


Šansa za saradnju kompanija

Cilj da kompanija iz Kragujevca pronađe strateškog partnera, da se razvija i unapređuje poslovanje

4. februar 2015.

jalno-ekonomskog saveta Vlade Srbije i pred-sednik Ujedinjenih granskih sindikata „Neza-visnost“, Branislav Čanak sa sekretarom veća Zlatom Zec, sekretar veća Saveza samostalnih

sindikata Srbije (SSSS), Zoran Mihajlović i čla-novi Kolegijuma Udruženja za privatno obez-beđenje PKS, na čelu sa predsednikom odbora, Đorđem Vučinićem.

Postoje šanse za strateško partnerstvo kompanije SG Automotiv grup – Huanghaj motors (SG Automoti-ve group – Huanghai Motors) iz Kine i kragujevačke Grupe Zastava, istaknuto je na sastanku rukovodstva PKS sa čelnicima dve kompanije i predstavnicima de-legacije kineske pokrajine Liaoning.

PKS se zalaže da Grupa Zastava pronađe strateškog partnera, da se razvija i unapređuje poslovanje, re-kao je Vladan Atanasijević, potpredsednik PKS i ukazao na veliki značaj kompanije za ukupnu srpsku industriju. Kako je istakao, PKS je na raspolaganju kineskim partnerima za sve informacije, kontakte, pojednostavljenje procedura, neophodne za uspešnu saradnju dve kompanije.

Cilj strateškog partnerstva SG Automotiv grup – Hu-anghaj i Grupe Zastava jeste osnivanje zajedničkog preduzeća i proizvodnja za treća tržišta, rekao je Mi-livoje Miletić, potpredsednik PKS. Veliki potencijal za saradnju srpskih i kineskih kompanija, dodao je on, jesu i projekti javno-privatnog partnerstva.

Vang Livej (Wang Liwei), načelnik Sektora za spolj-nu trgovinu i privrednu saradnju kineske provincije Liaoning ocenio je da su odnosi između Srbije i Kine bliski i intenzivni, ali da je veliki broj mogućnosti da se unapredi ekonomska saradnja, od kojih je jedna automobilska industrija. Predstavnik kineske dele-gacije izrazio je veliku zahvalnost srpskim domaćini-ma, kako u Kragujevcu, tako i u PKS na organizaciji poste. Vang očekuje konkretizaciju saradnje srpske i kineske kompanije i veliku podršku PKS u tom pro-cesu. Dragan Srejović, generalni direktor Zastava vozila objasnio je da novi Zakon o privatizaciji pruža

povoljnije uslove za privatizaciju kompanija kao što je Grupa Zastava. Obostrani je interes SG Automotiv grup – Huanghaj i Grupe Zastava da uspostave stra-teško partnerstvo jer su veoma slične po organizaciji i proizvodnom programu. Zastava je predložila stra-teško partnerstvo po modelu osnivanja novog predu-zeća i akcenat je na Zastava kamionima.

Li Hajang (Li Haiyang) predsednik SG Automotiv grupe i generalni direktor Huanghaj motors takođe je ukazao na veliki interes kompanije da uspostavi saradnju sa kragujevačkom zastavom.

Kako je istaknuto na sastanku, saradnja treba da bude postepena, a obe kompanije očekuju veliku po-dršku PKS u tom procesu.

Sastanku u PKS prisustvovali su i Slobodan Samar-džić, potpredsednik PKS, Aleksandra Stanarević, direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostran-stvom PKS, Ješa Erčić, direktor Sektora industrije i poljoprivrede PKS, Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalnu i elektroindustriju, kao i drugi saradnici.


Novi podsticaj za buduće nemačke investicije

Više od sto kompanija iz Baden-Virtemberga (Ba-den-Württemberg) koje već posluju u Srbiji imaju dobra iskustva i firme iz jedne od najrazvijenijih nemačkih pokrajina zainteresovane su za nova ulaganja u srpsku privredu, poruka je sa poslovne konferencije koja je danas pod sloganom „Mislite na nove mogućnosti, mislite na Srbiju” održana u Štutgartu.

Skup na kome su učestvovali premijer Aleksandar Vučić i ministar finansija Dušan Vujović, u okviru posete pokrajini Baden-Virtemberg, organizovao je Forum Srbija – Nemačka sa Generalnim kon-zulatom Republike Srbije u Štutgartu, uz podršku Privredne komore Srbije, SIEPA i Industrijske ko-more grada Štutgarta.

Interesovanju nemačkih investitora doprinosi i sve bolja investiciona i poslovna klima, koja će zahva-ljujući reformama i merama za unapređenje eko-nomskog ambijenta u Srbiji biti još podsticajnija za poslovanje i investiranje.

„Uveren sam da će današnja konferencija, koja je izazvala veliko interesovanje i okupila oko 80 učesnika, biti dodatni podsticaj za unapređenje privrednih odnosa Srbije i Nemačke i privlačenje investitora iz ove nemačke pokrajine.

Nemački privrednici su, iz izlaganja premijera Vu-čića o ekonomskim reformama i ministra finansija Vujovića o procesu finansijske konsolidacije, stekli jasnu sliku o napretku Srbije, kao i o prednostima Srbije kao investicione i poslovne destinacije. Iz ugla naše privrede, za jačanje srpsko – nemačke bilateralne saradnje i privlačenje investitora po-sebno je značajan sastanak premijera Vučića sa pet najvećih kompanija iz ovog regiona, među kojima su Boš (Bosch) i Tisenkrup (ThyssenKrupp)”, oce-nio je danas u Štutgartu Marko Čadež, predsednik

Privredne komore Srbije i predsedavajući Foruma Srbija – Nemačka.

Po rečima Čadeža, dragocena preporuka za svaku investicionu destinaciju svakako su i kompanije koje na njoj već posluju. Predstavnici Dunkermo-toren i Hemofarm Štade (Stada), koji u Srbiji ima-ju fabrike, nemačkim kolegama preneli su svoja pozitivna iskustva sa srpskog tržišta.

U okviru konferencije u Štutgartu organizovani su i direktni susreti srpskih i nemačkih IT kompanija.

„Srbiju je predstavljalo pet naših velikih firmi koje svoje sofisticirane proizvode već uveliko plasiraju na inostranom tržištu, kao što su Egzekom (Exe-com), Komtrejd (Comtrade) – Komtrejd solušns ajndžiniering (Comtrade - Comtrade Solutions Engineering) i Komtrejd grup novelajsi (Comtrade Group novelIC) i Elsis Istern Jurop (Elsys Eastern Europe). One su ovde razgovarale sa kompanija-ma poput Boš Senzortek (Bosch Sensortec), Gi-gatronik i Evomotiv”, kaže Čadež, podsećajući da Baden-Virtemberg važi za centar nemačke IT in-dustrije kada je reč o softverskim rešenjima koja se primenjuju u oblasti automobilske i elektronske industrije.

Baden-Virtemberg je inače središte automobil-ske industrije sa čuvenim multinacionalkama kao što su Daimler Krajsler (DaimlerChrysler), Porše (Porsche), Robert Boš (Robert Bosch), Audi. U ovoj pokrajini je veliki broj kompanija iz mašinske i elektronske industrije.

Privredna saradnja Srbije i Nemačke ide uzlaznom linijom. Ukupna robna razmena dve zemlje u 2014. iznosila je 4,4 milijardi dolara i veća je za oko pet odsto, u odnosu na 2013. godinu. Prošlogodišnji izvoz iz Srbije u Nemačku, posle značajnog skoka

Predsednik Privredne komore Srbije i predsedavajući Foruma Srbija – Nemačka Marko Čadež uveren je da će poseta premijera Aleksandra Vučića Baden-Virtembergu i konferencija u Štutgartu dodatno doprineti unapređenju privrednih odnosa Srbije i Nemačke i dolasku novih investitora

4. februar 2015.


Obuka za operatere industrijskih postrojenja

Kompanije su obavezne da vrše monitoring i izveštavaju o svojim emisijama gasova

4. februar 2015.

u prethodnoj godini, bio je 1,8 milijardi dolara, što je 12 procenata ukupnog izvoza naše privrede.

U Srbiji je prisutno više od 370 preduzeća sa većin-skim nemačkim kapitalom koja zapošljavaju goto-vo 25.000 radnika.

Nemačke kompanije aktivne su uglavnom u izvo-zno orijentisanim sektorima, doprinose smanjenju

ukupnog trgovinskog deficita zemlje i pozitivno

utiču na srpsku privredu kroz transfer tehnologije

i uspostavljanje EU standarda. Za Srbiju je značaj-

na velika stručna i finansijska podrška Nemačke

u uspostavljanju dualnog sistema obrazovanja pre-

ma potrebama privrede, na čemu radi Privredna

komora u saradnji sa nadležnim ministarstvima.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine organizovalo je u Privrednoj komori Srbije radio-nicu za operatere industrijskih postrojenja iz obla-sti EU ETS-a. Obuka se sprovodi u okviru Twining projekta Evropske unije – Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju neophod-nog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU.

Radionicu je otvorila Stana Božović, državni sekre-tar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine koja je rekla da je cilj ovih obuka dostiza-nje standarda EU u oblasti zaštite životne sredine na koje se obavezala Vlada Republike Srbije. Kroz ovakvu vrstu obuka te standarde moguće je dostići u što kraćem roku naglasila je Božović.

Sistem trgovine emisionim jedinicama EU, poznat i kao tržište ugljenika EU, uspostavljen Direktivom 2003/87/EC, predstavlja kamen temeljac politike EU u borbi protiv klimatskih promena i ključni in-strument za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte u sektoru industrije, an isplativ način.

EU ETS funkcioniše po principu „ograničenja i trgovine (capantrade)“. Na početku se određu-je „ograničenje“, tj. Granica za ukupnu količinu određenih gasova sa efektom staklene bašte koje emituju fabrike, termoelektrane i druga postroje-nja u okviru sistema. Tokom vremena granica se umanjuje kako bi se smanjile i ukupne emisije.

Na ovaj način, sva postrojenja koja potpadaju pod Direktivu podstiču se na investiranje u efikasnije tehnologije sa praćene nižim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Kako bi sistem bio uspostavljen, neophodno je obezbediti i uspostavljanje preciznog sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju gasova što podrazumeva da su kompanije obavezne završe monitoring i izveštavaju o svojim emisijama dok druga, nezavisna strana vrši verifikaciju izveštaja, potvrđujući da je izveštaj podnet od strane kompa-nije validan i tačan.

Po završetku obuke operateri su obavezni da u skladu sa uputstvima pripreme svoje planove mo-nitoringa i dostave ih Ministarstvu. Kako bi sek-tor industrije pravovremeno i adekvatno ispunio predstojeće obaveze Ministarstvo će organizovati dodatne obuke ako se za tim ukaže potreba.


Privrednici iz Portugala dobrodošli u Srbiji

U okviru aktivnosti na internacionalizaciji srpske privrede koje preduzima Privredna komora Srbije, danas je održan sastanak Hose de Kastro Ataide Amarala, ekonomskog savetnika Ambasade Por-tugala u Srbiji, sa Aleksandrom Stanarević, direk-torkom Sektora za ekonomske odnose sa inostran-stvom PKS, i Darkom Mamulom, samostalnim savetnikom Centra za bilateralnu saradnju.

Aleksandra Stanarević je ukazala da internaciona-lizacija srpske privrede podrazumeva i saradnji sa nadležnim ministarstvima i institucijama u Srbiji, i istakla naš interes da se unapredi privredna sarad-nja sa Portugalom, s obzirom na dobre političke odnose i interese privrednika dve zemlje.

Amaral je najavio posetu portugalskog ministra inostranih poslova Srbiji, planiranu za 17. i 18. mart ove godine, dok je Aleksandra Stanarević predložila da se državnom delu portugalske dele-gacije priključi i grupa portugalskih privrednika, kojima bi Privredna komora Srbije bila domaćin i organizovala poseban program. Učesnici sastanka su se saglasili da bi najviše interesa da razgovaraju imali privrednici iz sektora infrastrukture, obnov-ljivih izvora energije i tretmana voda.

Privredna komora Srbije će inicirati saradnju sa Privrednom komorom Portugala na organizovanju najavljene posete.

Srpski i portugalski privrednici najviše su zainteresovani da razgovaraju o temama u sektoru infrastrukture, obnovljivih izvora energije i tretmana voda

4. februar 2015.

Pripreme za polaganje ispita za posrednike

Novi ciklus šestodnevne obuke za polaganje stručnog ispita za licencu posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti namenjen je kako profesionalcima tako i početnicima

4. februar 2015.

U Centru za edukaciju Privredne komore Srbije danas je počeo novi ciklus šestodnevne obuke koja priprema kandidate za polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova prometa i zakupa nepokretnosti. Obuka je pokrenuta jer je Zakonom o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti definisano da se poslovima posredovanja mogu baviti Agencije koje

u svom sastavu imaju barem jednog zaposlenog sa položenim stručnim ispitom za licencu posrednika. Obuka u Komori priprema polaznike za polaganje stručnog ispita koji organizuje Ministarstvo trgovi-ne, turizma i telekomunikacija.

Obuka je namenjena svim zainteresovanima, kako profesionalcima , tako i početnicima u poslu. Iako


Nauka potrebna modernoj poljoprivredi

Za usklađivanje turizma, poljoprivreda i ruralnog razvoja u Srbiji sa savremenim evropskim trendovima neophodno je animirati što više umnih ljudi

4. februar 2015.

po Zakonu ova obuka nije obavezna, njena svrha je da polaznicma pruži pomoć u pripremi za struč-ni ispit. Zbog toga obuka u organizaciji Centra za edukaciju PKS traje 40 nastavnih časova i realizuje se po programu koji je u potpunosti usklađen sa Pravilnikom o stručnom ispitu za posrednike u prometu i zakupu nepokretnosti i koji obuhvata kompletnu materiju neophodnu za uspešno reša-vanje ispitnih pitanja.

Tokom obuke će biti obrađene teme vezane za pri-menu Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, Zakona o prometu nepokretnosti, o obligacionim odnosima, stvarnog prava, nasled-nog i porodičnog prava. Takođe, biće obrađeni i finansijski i poreski aspekti posredovanja, osnov-ni elementi marketinga i komunikacija u prometu

nepokretnosti, kao i osnove prostornog planiranja

i izgradnje.

Polaznicima obuke će biti predstavljene i sve no-

vine koje donose nova zakonska rešenja, kako ona

usvojena (Zakono o planiranju i izgradnji, Zakona

o overi potpisa) , tako i ona čije se usvajanje oče-

kuje u narednom periodu (Zakon o oglašavanju).

Podatak Ministarstva trgovine, turizma i teleko-

munikacija da je prolaznost na ispitu polaznika

koji su pohađali obuke u PKS bila oko 94 odsto do-

voljna je potvrda kvaliteta nastave koja je organi-

zovana u Centru za edukaciju, a koju realizuju mr

Milić Đoković, Aleksandra Kon, Aleksandra Lukač,

dr Siniša Dostić i dr Luka Todorović.

Očuvanje, obnova i razvoj sela i celokupnog ru-ralnog prostora u Srbiji treba da budu zakonom utvrđeni kao nacionalni prioritet i segment naci-onalnog interesa zemlje, saglasili su se učesnici 2. Međunarodne agrobiznis konferencije (MAK 2015), održane na Kopaoniku od 30. do 31. janu-ara ove godine. Naučnici, stručnjaci i privrednici razmatrali su savremene trendove u razvoju turiz-ma i poljoprivrede u Evropskoj uniji i njihove im-plikacije na razvoj tih delatnosti u Srbiji i na Balka-nu. U 36 naučnih radova objavljenih u zborniku i brojnim izlaganjima predstavljena su najcelishod-nija rešenja i preporuke, kako bi se proces uskla-đivanja sa EU odvijao bez teškoća i uz uvažavanje aktuelnih kretanja.

„Neophodno je animirati i uključiti što više umnih ljudi u proces nalaženja najboljih rešenja za pokre-tanje i unapređenje privrednog razvoja“, rekla je predstavnica PKS dr Danice Mićanović i naglasila važnost skupova kakva je bila konferencija MAK 2015.

„Nauka, obrazovanje i ljudski resursi moraju po-stati odlučujući činilac ekonomskog, socijalnog, kulturnog i ukupnog društvenog prosperiteta Sr-bije, ali moraju da budu podjednako aktivni i na unapređenju poljoprivrednog sektora“, istakla je Danica Mićanović. Ona je naglasila da je to uslov da naše društvo ispuni utvrđene međunarodne re-gulative u domenu modernizacije sa težištem na strukturalno prilagođavanje standardima razvije-nih evropskih zemalja.

Na 2. Međunarodnoj agrobiznis konferenciji „Sr-bija na putu ka Evropskoj Uniji – MAK 2015“, Privrednu komoru Srbije predstavljali su i Mitar Pržulj, koji je govorio o ulozi CEFTA u unapređe-nju regionalnog razvoja, Tanja Beuk Pirušić, koja je predstavila pregovarački deo iz oblasti poljopri-vrede, kao i evropski program IPARD. Milija Cvijo-vić govorio je o važnosti modernog korporativnog upravljanja, a Centar za dijasporu PKS pružio je podršku u organizovanju izložbe.


Mere prevencije zloupotreba na bankomatima

Tokom dva dana, registrovano je 456 učesnika konferencije, koju su organizovali Opština Raška, Etno centara GEGULA iz Kraljeva, Centar za stra-teška istraživanja nacionalne bezbednosti, Klaster

Putevi kulture iz Beograda, i drugi, pod general-nim pokroviteljstvom MK Mountain Resort, Grand hotel&spa. Najaktivnijima u promovisanju agrobi-znisa dodeljene su povelje „Dolina jorgovana“.

Predstavnici MUP Republike Srbije predstavili su na današnjoj sednici Grupacije menadžera za bez-bednost u bankama, informacije vezane za stanje bezbednosti i prevare na bankomatima. Uvodnu prezentaciju o tipovima i aktuelnim trendovima prevara na ATM uređajima u svetu i regionu odr-žala je Jelena Starčević iz Inteza banke. Rasprava koja je usledila predstavlja veoma korisnu razme-nu iskustava, zaključak je prisutnih na sednici. Razjašnjeni su određeni vidovi pokušaja izvršenja krivičnih dela, a bilo je reči i o tome kakve infor-macije su poželjne policiji kako bi se olakšala istra-ga i mere prevencije koje treba primeniti.

U drugom delu sednice istaknuto je da kašnjenje

u procesu donošenja podzakonskih akata predvi-đenih Zakonom o privatnom obezbeđenju dovodi u pitanje rokove za njegovu primenu. Grupacija naglašava značaj blagovremenog donošenja svih akata, kako bi zainteresovane strane mogle da se pripreme za izvršavanje propisanih obaveza. Ne-ophodno je pronaći balans između bezbednosti i zahtevnih troškova prilikom propisivanja mi-nimalnih mera tehničke zaštite za objekte bana-ka. Članovi Grupacije su istakli da radi nalaženja boljih rešenja treba sagledati uporednu praksu i iskustva zemalja iz regiona koje ovakve propise i standarde već primenjuju. Grupacija će se, u tom smislu, obratiti nadležnom Ministarstvu.

Neophodno je pronaći balans između bezbednosti i zahtevnih troškova prilikom propisivanja minimalnih mera tehničke zaštite za objekte banaka

5. februar 2015.


Firme iz Srbije na sajmu „PRODEKSPO 2015“

PKS organizuje nastup 39 srpskih kompanija na Međunarodnoj izložbi prehrambenih proizvoda u Moskvi od 9. do 13. februara

5. februar 2015.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministar-stvom privrede i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) organizuje nastup 39 srpskih kompanija iz poljoprivredno-prehrambe-nog sektora na sajmu „Prodekspo 2015“. Proizvod-ni program od 9. do 13. februara na moskovskom sajmu predstaviće proizvođači i prerađivači voća i povrća, mleka, suhomesnatih, konditorskih, pe-karskih proizvoda, začina i sadnica.

Kompanije iz Srbije već tradicionalno učestvuju na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda, a ruski potrošači sve više prepoznaju kvalitet srpskih brendova. O tome go-vori i podatak da je u prošloj godini izvoz prehram-benih proizvoda premašio 307 miliona dolara.

Ove godine PKS je organizovala predstavljanje naj-raznovrsnijeg proizvodnog programa kompanija i očekuje se da će izložba doprineti uspostavljanju novih poslovnih aranžmana sa partnerima iz Evro-pe i sveta.

Na sajmu u Moskvi proizvodni program predstavi-će „Fruvela“ Lajkovac, „Mini Pani“ Subotica, „Vino Kalem“ Velika Drenova, „Geneza“ Kanjiža, „Desti-lerija Čolić“ Kragujevac, „Nektar“ Bačka Palanka, „Ajtien grup“ (ITN Group) Beograd, „Mondi La-meks“ (Mondi Lamex) Kraljevo, „Banini“ Kikinda, „Zlatiborac“ Beograd, „Pionir“ Subotica, „Aleva“ Novi Kneževac, „Master Frigo“ Beograd. U okviru nacionalnog štanda Srbije, Pokrajinski sekretari-jat za privredu Novog Sada predstaviće kompanije nosioce znaka „Najbolje iz Vojvodine“ - „Vitamin“ Horgoš, „Promont grup” (Promont Group), „DTD Ribarstvo“, „Apatinska pivara“, „IM Topola“, „Re-pro trade”, „Zdravo organik”, „Žitko“, „Vinarija Kovačević“, „Vinarija Vinum“, „Karlsberg Srbija“ (Carlsberg), „Dijamant“. Na Prodekspu učestvuju i Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kao

i kompanije zainteresovane za dobijanje znaka „Najbolje iz Vojvodine“ – „Džem end dželi“ (Jam and Jelly) Irig, „Novosadski sajam“ Novi Sad, „Sava Kovačević“ Vrbas, „Frigo Žika Soko“ Ruma, „Sevo“ Žabalj i „Mara“ Sombor. Među izlagačima su i Opšte Udruženje preduzetnika Opštine Arilje i kompanije „Frigo Junior“, „Drenovac Yugotrade“, „Nomil Promet“, „Dar Produkt“, „Naturfruits“, „Berry Frutico“.

„Prodekspo“ je najuticajnija međunarodna izložba prehrambenih kompanija, koje žele da plasiraju proizvode ne samo na tržištu Ruske Federacije već i celokupnog prostora Zajednice Nezavisnih Dr-žava. Svake godine na ovom sajmu učestvuju više od 2.300 firmi iz gotovo 60 zemalja Evrope, Azije, Afrike, Amerike i Australije.


Do efikasne komore uz nemačku podršku

Nemačke privredne komore aktivno će pomoći proces reorganizacije komorskog sistema Srbije, potvrdio je Martin Vansleben (Martin Wansleben), generalni direktor Udruženja nemačkih privred-nih komora u razgovoru sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije (PKS), koji boravi u dvodnevnoj radnoj poseti Berlinu.

„Nemačke komore pružiće nam podršku aktivnim učešćem svojih predstavnika u Radnom timu PKS za modernizaciju komorskog sistema, nizom ak-tivnosti za jačanje naših kapaciteta kroz edukaciju kadrova Privredne komore Srbije i regionalnih pri-vrednih komora, koji bi se usavršavali u Nemačkoj – u direktnoj komunikaciji sa nemačkim kolega-ma. Predstavnici nemačkih privrednih komora u Srbiji će organizovati i seriju seminara iz oblasti unapređenja rada komorskih službi i sektora”, izjavio je Marko Čadež.

Po rečima Čadeža, Vansleben je najavio i dolazak u Beograd da bi bolje upoznao situaciju u Srbiji i još jednom istakao podršku svoje organizacije u pri-vlačenju investicija nemačkih kompanija, između

ostalog, kroz zajedničku organizaciju konferencija u nemačkim gradovima.

Predsednik PKS u Berlinu boravi zajedno sa Mar-tinom Knapom, direktorom Delegacije Nemačke privrede u Srbiji i članom Radnog tima za moder-nizaciju komorskog sistema.

Čadež i Knap razgovarali su i sa Andreasom Ober-štalerom (Andres Oberstaller), direktorom Ode-ljenja za države članice EU i druge evropske ze-mlje u Ministarstvu privrede i energetike i Rajner Lindnerom (Reiner Lindner), direktorom Odbora nemačke privrede za Istok (Ostausschuss). Sago-vornici su pozitivno ocenili mere Vlade Srbije u domenu fiskalne konsolidacije i strukturnih re-formi u javnim preduzećima, ističući da su to za svaku vladu teški, ali neminovni koraci ka stvara-nju uslova za privredni rast i jačanje zdrave eko-nomije. Predsednik PKS posetu Berlinu zaokru-žio je sastancima sa predstavnicima Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju i Ministarstvom spoljnih poslova Nemačke.

Predsednik PKS Marko Čadež razgovarao u Berlinu sa generalnim direktorom Udruženja nemačkih privrednih komora, direktorom Odbora nemačke privrede za Istok i predstavnicima ministarstava privrede i energetike, za ekonomski razvoj i saradnju i spoljnih poslova Nemačke

6. februar 2015.


Prihvaćena inicijativa Grupacije računovodstvenih agencija

Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo

Rok za dostavljanje izveštaja za statističke i druge potrebe produžen je do 31. marta 2015. Produženje je traženo zbog probijanja roka za uspostavljanje Posebnog informacionog sistema APR, koji treba da podrži dostavljanje finansijskih izveštaja i potpunu elektronsku komunikaciju sa obveznicima primene Zakona o računovodstvu

Evropska unija i SAD ulaze u osmu rundu pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu, što će biti najveći ikada potpisan bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini

6. februar 2015.

9. februar 2015.

Ministarstvo finansija prihvatilo je inicijativu Gru-pacije računovodstvenih agencija Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institu-cije PKS, da se odloži rok za dostavljanje izveštaja za statističke i druge potrebe propisan Zakonom o računovodstvu.

Ministarstvo je dalo preporuku Agenciji za pri-vredne registre da, izuzetno, rok za dostavljanje izveštaja za statističke i druge potrebe za 2014. godinu, bude produžen do 31. marta 2015. godine.

Produženje je traženo zbog probijanja roka za uspostavljanje Posebnog informacionog sistema Agencije, koji treba da podrži dostavljanje finansij-skih izveštaja i potpunu elektronsku komunikaciju sa obveznicima primene Zakona o računovodstvu. Probijanje roka je posledica objektivnih okolnosti koje prate uspostavljanje ovog veoma složenog in-formacionog sistema, a posebno činjenice da su neka podzakonska akta doneta krajem decembra prošle godine, na šta je Grupacija ukazala.

Kada bude potpisan, sporazum Transatlantsko tr-govinsko i investiciono partnerstvo (Transatlantic Trade and Investment Partnership – TTIP), obu-hvatiće tržište od 800 miliona potrošača i ukloniće trgovinske prepreke, kao što su carine, nepotrebne zakonske odredbe, ograničenja investicija i mnoge

druge, u trgovini između Evropske unije i Sjedinje-nih Američkih država. „Ovaj sporazum između dva svetska giganta uticaće na celokupnu svetsku pri-vredu, pa i na zemlje na njihovim granicama, među kojima je i Srbija“, rekao je Ljubiša Dimitrijević, direktor sektora za privredni sistem na seminaru u


Privrednoj komori Srbije. Dimitrijević je podsetio da Srbija u procesu pridruživanja treba da usvoji celokupno EU zakonodavstvo, pa i trgovinske spo-razume, zbog čega je važno predstaviti sporazum koji do sada nije bio dovoljno poznat.

Evropska privreda bi ovim trgovinskim sporazu-mom mogla da ostvari dobit od 119 milijardi evra godišnje, a od tog sporazuma i Srbija će imati ko-rist kada postane punopravni član Unije, istaknuto je na skupu u PKS. Šefica pregovaračkog tima Sr-bija u pregovorima sa EU Tanja Miščević rekla je da pregovaranje ovog sporazuma naša zemlja tre-ba da prati i pre stupanja u Uniju, kako bi bila bolje pripremljena da od njega ima koristi kada ga bude primenjivala. „Stupanjem Srbije u EU, naša spolj-na trgovina postaje zajednička, i samim tim Srbija postaje deo ovog sporazuma“, rekla je Miščević i iznela uverenje da koristi od TTIP možemo imati i pre ostvarivanja punopravnog članstva u EU.

„Cilj TTIP je da oživi transatlantske veze koje stvaraju nova radna mesta“, naglasio je ambasa-dor i viši savetnik za promociju trgovine pri Mi-nistarstvu spoljnih poslova Švedske Junas Haf-strem. Sporazum je iniciran u junu 2013, kako bi se suzbio protekcionizam nastao zbog efekata ekonomske krize. Od sporazuma, koji je Hafstrem okarakterisao kao transatlantski most, korist neće imati samo SAD i članice EU već i trgovinski par-

tneri širom sveta. „Sporazum između partnera koji sada ostvaruju više od polovine svetske trgovine i tri četvrtine svetskih finansija, privućiće pažnju i drugih ekonomija, kao što su Meksiko ili Turska“, rekao je Hafstrem.

U osmoj rundi pregovora, koja je počela prošle nedelje, pregovaraju se tarife, protok radne sna-ge i javne nabavke. Neće se, prema Hafstremovim rečima, pregovarati regulativa vezana za hranu, zaštitu životne sredine, zdravstvena i finansijska sfera, bezbednost, zaštita potrošača i mnoge druge stavke. U narednoj fazi, najveći izazov TTIP spora-zuma biće energenti, jer bi on trebalo da omogući da SAD izvoze naftu u EU bez carine. Prema Haf-strmovim rečima, nafta proizvedena od škriljaca tehnologijom kojom su SAD ovladale 2008, kada se bude izvozila u EU, biće jeftinija od one koju sada Evropa uvozi, a oslobodiće stari kontinent energetske zavisnosti od Rusije.

Ovaj sporazum, kako je naglasio Hafstrem, u Šved-skoj ima široku podršku, kako institucija, tako i poslovne zajednice, civilnog društva i sindikata, prevashodno zato što švedske spoljnotrgovinske kompanije ostvaruju više od polovine BDP.

Švedski zvaničnik najavio je i da SAD nameravaju da do leta ove godine pokrenu pregovore i o Tran-spacifičkom trgovinskom i investicionom partner-stvu.

Ugrožavanje bezbednosti poslovanja visokotehnološkim kriminalom

Cilj ovog seminara u PKS bio je upoznavanje polaznika sa načinima i putevima ugrožavanja poslovne tajne u poslovanju, institucijama i organima borbe protiv e-kriminala, pravnim aktima, praktičnim iskustvima, načinima sprečavanja visokotehnološkog kriminala

9. februar 2015.

U Centru za edukaciju PKS održan je jednodnevni seminar ’’Ugrožavanje bezbednosti poslovanja vi-sokotehnološkim kriminalnom’’. Razvoj informa-ciono-komunikacionih tehnologija i Interneta je doveo do velikih promena u društvenoj komunika-ciji i organizaciji rada. U potrazi za ekonomičnim

i efikasnim radom koriste se sve mogućnosti koje pruža elektronsko poslovanje. Međutim, istovre-meno, sve veća upotreba Interneta , kao novog prostora za obavljanje privrednih, odnosno poslov-nih aktivnosti, učinila je da organizacije postanu konstantno izložene riziku od napada iz raznih


Srpske kompanije na PRODEXPU u Rusiji

Na sajamskoj manifestaciji, u organizaciji PKS, predstavljena je 41 srpska kompanija poljoprivredno-prehrambenog sektora

9. februar 2015.

izvora. Ko su napadači u elektronskom poslovanju, zašto napadaju informacione sisteme, koliko struč-ni moraju biti da nanesu štetu i koje su to vrste šte-te i posledice napada, šta se sve smatra povredom korporativne bezbednosti, samo su neke od tema koje su polaznicima objasnili predavači dr Saša Ži-vanović, profesor dr Milan Milošević i Sanja Dašić. Predavači su, takođe, ukazali i na opasnosti koji-ma smo kao pojedinci, nezavisno od posla kojim se bavimo, izloženi upotrebom Interneta, kupovinom preko ove svetske mreže, upotrebom platnih kar-

tica za bezgotovinsko plaćanje i podizanje novca, upotrebom pametnih mobilnih telefona.

Polaznicima seminara su predstavljeni načini zašti-te od ovog vida kriminala, zakonska regulativa koja se odnosi na zaštitu bezbednosti od ugrožavanja vi-sokotehnološkim kriminalom, kao i praktična isku-stva MUP RS i saradnja privatnog i javnog sektora u borbi protiv visokotehnološkog kriminala.

Po završetku predavanja, održana je radionica o zaštiti kompanijskog i bankarskog poslovanja.

Izvoz srpskih poljoprivredno - prehrambenih pro-izvoda na tržište Ruske Federacije u prošloj godini povećan je u odnosu na 2013. za rekordnih 66,7 odsto – na 307 miliona dolara. Tome su doprinele i aktivnosti Privredne komore Srbije (PKS), rekao je Marko Čadež, predsednik PKS na nacionalnom štandu srpske privrede na međunarodnom sajmu „Prodexpo“ u Moskvi

Na ovoj sajamskoj manifestaciji, u organizaciji PKS, predstavljena je 41 srpska kompanija poljo-privredno-prehrambenog sektora.

Izvoz je ključ za oporavak srpske ekonomije i pri-vredni rast, a poljoprivreda, posebno prehrambena industrija, jedan od naših proizvodnih i izvoznih aduta, rekao je Marko Čadež.

„Organizovani nastup srpskih kompanija na sajmu „Prodekspo“ u sklopu je aktivnosti PKS na inter-nacionalizaciji i predstavljanju izvoznih potencija-la srpske privrede na tradicionalnim tržištima, kao što su rusko i tržište EU, ali i na novim destina-cijama“, ocenio je Čadež, napominjući da je „ovaj vid podrške i PKS i države posebno važan malim i srednjim preduzećima”.

U avgustu 2014. u PKS formiran je Koordinacioni centar za podršku izvoznicima prehrambenih pro-izvoda u Rusiju sa ciljem kvalitetnog nastupa srp-skih kompanija i povećanja izvoza na tom tržištu, ukazao je predsednik PKS.

Nacionalni štand Srbije posetili su i ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, menadžeri i dis-tributeri ruskih trgovinskih lanaca i predstavnici resornih ruskih institucija, između ostalih, Mini-starstva poljoprivrede i Agencije za bezbednost hrane.

Na sajmu u Moskvi proizvodni program predstav-ljaju „Fruvela“ Lajkovac, „Mini Pani“ Subotica, „Vino Kalem“ Velika Drenova, „Geneza“ Kanjiža, „Destilerija Čolić“ Kragujevac, „Nektar“ Bačka Pa-lanka, „Ajtien grup“ (ITN Group) Beograd, „Mon-di Lameks“ (Mondi Lamex) Kraljevo, „Banini“ Kikinda, „Zlatiborac“ Beograd, „Pionir“ Subotica, „Aleva“ Novi Kneževac, „Master Frigo“ Beograd. U okviru nacionalnog štanda Srbije, Pokrajinski sekretarijat za privredu Novog Sada predstaviće kompanije nosioce znaka „Najbolje iz Vojvodine“ - „Vitamin“ Horgoš, „Promont grup” (Promont Group), „DTD Ribarstvo“, „Apatinska pivara“, „IM


Podrška ruske komore modernizaciji PKS

Topola“, „Repro trade”, „Zdravo organik”, „Žitko“, „Vinarija Kovačević“, „Vinarija Vinum“, „Karlsberg Srbija“ (Carlsberg), „Dijamant“. Na Prodekspu učestvuju i Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kao i kompanije zainteresovane za dobijanje znaka „Najbolje iz Vojvodine“ – „Džem end dželi“ (Jam and Jelly) Irig, „Novosadski sajam“ Novi Sad, „Sava Kovačević“ Vrbas, „Frigo Žika Soko“ Ruma, „Sevo“ Žabalj i „Mara“ Sombor. Među izlagačima

su i Opšte Udruženje preduzetnika Opštine Arilje i kompanije „Frigo Junior“, „Drenovac Yugotrade“, „Nomil Promet“, „Dar Produkt“, „Naturfruits“, „Berry Frutico“. Preko distributera predstavljaju se i „Karneks“ i „Rubin“.

Nastup firmi iz Srbije organizovala je Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom pri-vrede i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Trgovinsko-industrijska komora Ruske Federacije (TIK RF) podržava proces modernizacije i uspo-stavljanja jedinstvenog komorskog sistema Srbije koji će doprineti unapređenju efikasnosti Privred-ne komore Srbije (PKS), boljem povezivanju pri-vrednika i jačanju ukupnih ekonomskih odnosa dve zemlje, ocenjeno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika PKS i Georgija Petrova, potpredsed-nika ruske komore.

Na sastanku u TIK RF u Moskvi razmotrena je aktuelna makroekonomska situacija, bilateralna privredna saradnja Srbije i Rusije, kao i inicijative usmerene na unapređenje institucionalnih i aktiv-nosti poslovnih zajednica.

Jedna od aktivnosti PKS je podrška izvoznicima i predstavljanje potencijala srpske privrede na tradi-cionalnim tržištima, kao što su rusko i tržište EU, kao i na novim destinacijama. U avgustu 2014. u PKS je formiran Koordinacioni centar za podršku izvoznicima prehrambenih proizvoda u Rusiju sa ciljem kvalitetnog nastupa srpskih kompanija i po-većanja izvoza na tom velikom i zahtevnom trži-štu, rekao je Marko Čadež.

PKS u saradnji sa TIK RF radi i na unapređenju regionalne privredne saradnje, a u planu je inten-

ziviranje saradnje sa ruskim oblastima i gradovima Sankt Petersburgom i Njižnjim Novgorodom, do-dao je predsednik PKS. Čadež je ukazao na veliki značaj međukomorske ekspertske saradnje, preno-šenja znanja i iskustva u oblasti međunarodne ar-bitraže, organizacije vebinara, kao i drugih vidova edukacije privrede.

PKS je najznačajniji partner ruskoj komori u Srbi-ji, ukazao je Georgij Petrov, potpredsednik TIK RF, podsetivši da u Moskvi i Beogradu aktivno rade predstavništva nacionalnih komora. Fokus, kako je rekao, biće intenziviranje uloge Poslovnog sa-veta za saradnju dve zemlje. Aktivnosti Poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom biće usmerene na saradnju privrednika srpskih i ruskih privrednika iz sektora malih i srednjih preduzeća, organizova-nje poslovnih susreta i učešća na međunarodnim sajmovima, objasnio je Petrov.

Potpredsednik TIK RF istakao je značaj Srbije kao prve zemlje van granica Zajednice Nezavisnih Dr-žava, sa kojom je Rusija potpisala Sporazum o slo-bodnoj trgovini i aktivno ga primenjuje.

Tokom posete Moskvi predsednik PKS imao je više bilateralnih razgovora sa rukovodiocima Mi-nistarstva ekonomskog razvoja Ruske Federacije,

Predsednik PKS Marko Čadež, razgovarao u Moskvi sa Georgijem Petrovim, potpredsednikom Trgovinsko-industrijska komore RF, predstavnicima ruskog Ministarstva ekonomskog razvoja i Poslovnog saveta za saradnju dve zemlje

9. februar 2015.


Potreban Zakon o socijalnom preduzetništvu

U Srbiji radi 1.196 socijalnih preduzeća, sa 10.326 zaposlenih, od kojih su dve trećine zadruge. Socijalno preduzetništvo postoji samo u formi pojedinačnih inicijativa, kojima se rešavaju problemi socijalne izopštenosti, mada bi moglo da ima mnogo značajniju ulogu u stvaranju novih radnih mesta

9. februar 2015.

Poslovnog saveta za saradnju Rusije i Srbije, kao i

sa čelnicima i TIK RF.

Trgovinska razmena Srbije i Rusije prošle godine

porasla je za 12,3 odsto u poređenju sa 2013. dosti-

gavši 3,4 milijarde dolara. Ukupan izvoz iz Srbije bio je manji za tri procenta i vredeo je 1,032 mi-lijarde dolara. Izvoz srpskih poljoprivredno-pre-hrambenih premašio je 307 miliona dolara i bio je 66,7 odsto veći nego 2013.

Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nije do-voljno razvijeno i sistemski rešeno, mada je veoma značajno za zapošljavanje ljudi koji su izopšteni iz društva, bez ikakvih prihoda, kao i za one koji su iz-gubili posao, a drugi ne mogu da nađu, što posebno važi za starije od 50 godina.

Koordinator za mala i srednja preduzeća u Privred-noj komori Srbije, dr Aleksandar Gračanac smatra da je neophodno sistemsko rešenje socijalnog pre-duzetništva, u vidu Zakona o socijalnom preduzet-ništvu. „Tako bi ova preduzeća mogla da ostvare kapacitete profitabilnosti kao svuda u Evropi, što danas nije slučaj u Srbiji i kako bi se kategorija ne-zaposlenih sa invaliditetom, na adekvatan način uključila u ove procese”, precizirao je dr Gračanac u izjavi za Tanjug.

Prema njegovim rečima, socijalno preduzetništvo postoji samo u formi pojedinačnih inicijativa, koji-ma se rešavaju problemi nezaposlenosti i socijalne izopštenosti, mada bi moglo da ima mnogo značaj-niju ulogu u stvaranju novih radnih mesta.

Dr Gračanac je predočio da postojeći pravni okvir ne prepoznaje organizacije koje bi striktno odgova-rale definiciji socijalnog preduzeća.

Identifikovano je šest tipova organizacija koje pri-bližno odgovaraju konceptu socijalnog preduzeća -udruženja građana, zadruge, stručna preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom, zavisna spin-off preduzeća čiji su osnivači udruženja građana, po-slovni inkubatori i agencije za razvoj MSP.

Posle donošenja zakonske regulative, biće neophod-na i saradnja sa zemljama u kojima su takve aktiv-nosti razvijene, kao što je slučaj sa Italijom, istakao je on. Istraživanje u okviru projekta “Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća”, koji je podržala EU, pokazalo je da u Srbiji radi 1.196 socijalnih predu-zeća, sa 10.326 zaposlenih, od kojih su dve trećine zadruge. Ta preduzeća su u Srbiji ostvarila doprino-se sa 0,2 odsto bruto domaćem proizvodu (BDP).

Dr Gračanac smatra da je potrebno usmeriti razvoj celokupnog sektora preduzetništva, kako bi ono imalo što bolji socijalni uticaj. On je naveo primer da osobe iz ranjivih kategorija, čine samo 16,8 odsto zaposlenih u socijalnim preduzećima.

Najveći potencijal za to imaju preduzeća za zapo-šljavanje osoba sa invaliditetom, uz subvencije dr-žave. Zadruge su najbrojnije, ali nemaju izraženu socijalnu funkciju, dok udruženja građana nisu zna-čajni poslodavci, već im je glavni doprinos transfer prihoda u socijalne svrhe, kazao je dr Gračanac.

S druge strane, izdvojena preduzeća, koja osnivaju građani mogla bi da osiguraju značajnu ulogu, ali ih nema dovoljno. Istraživanje je pokazalo da su obla-sti u kojima posluju socijalna preduzeća raznovrsne.

Jedno od takvih je i prvo socijalno ekološko predu-zeće u Srbiji “Eko BaG” , koje se bavi reciklažom banera, posluje u Beogradu i zapošljava žene starije od 50 godina. Prema rečima predsednice udruženja Ivanke Stamenović, od recikliranih proizvoda pra-ve se predmeti atraktivnog i modernog dizajna, kao


Srbija menja svoje mesto u svetu

što su konferencijske i modne torbe, fascikle, razne futrole, novčanici i slično. Uspeli su da uspostave dobru saradnju sa kompanijama koje se na taj način reklamiraju, kao i sa javnim sektorom.

Firma je učestvovala na sajmovima u Italiji, Francu-skoj, Nemačkoj i Sloveniji gde su njeni proizvodi do-bro prihvaćeni. Stamenovićeva je istakla da većina preduzeća koja se reklamiraju preko banera, ne po-štuju zakon o odlaganju otpada, a kada bi se on po-štovao, finansijska situacija firme bi se poboljšala.

Firma planira proširenje i osnivanje novih socijal-nih preduzeća koja će se baviti proizvodnjom pred-meta koji će biti primenjivani i korišćeni na njiho-vim proizvodima.

Žene starije od 50 godina zapošljava i socijalno pre-duzeće „Daj Daj“ koje se bavi proizvodnjom trajnih

pelena od bambus vlakana, koje se peru.

Rukovodilac firme Sonja Dakić kaže da trenutno imaju tri stalno zaposlene osobe i dve - tri koje an-gažuju po potrebi. Do sada su radili samo na doma-ćem tržištu, ali sada planiraju i plasman na tržišta bivših jugoslovenskih republika i EU.

Od 2012. godine, naši proizvodi nose Eko znak Re-publike Srbije, kao jedini tekstilni proizvod u zemlji sa tim obeležjem i drugo preduzeće koje ga ima, na-vodi Dakićeva.

Ona je predočila da su njihove pelene zdravije za decu, ekonomičnije i čistije za okolinu, jer jedna beba iza sebe ostavi jednu tonu prljavih pelena, koje su u Srbiji na drugom mestu po količini otpada na deponijama, odmah iza plastičnih flaša i kesa. Ume-sto toga dovoljno je 20 eko pelena za jednu bebu.

Konferencija „Beogradski dijalozi“, na kojoj su do-nosioci odluka i eksperti iz Srbije, Nemačke i drugih zemalja članica EU razmotrili teme bitne za proces pristupnih pregovora, održavaće se svaka dva me-seca, sa ciljem da se naša zemlja osnaži na putu ka EU, istakao je Marko Čadež u pozdravnom obraćanju učesnicima prve konferencije u Skupštini Beograda.

Inicijativa o dijalozima započeta je u junu prošle go-dine kako bi se od nemačkih partnera čulo gde može još da se napreduje i šta možemo bolje da uradimo, kako bi Srbija bila što spremnija za ulazak u Evrop-sku uniju, rekao je Čadež, ocenivši da nije pitanje da li i kada će Srbija ući u Evropsku uniju, već koliko spremna će to učiniti.

Premijer Aleksandar Vučić, obraćajući se učesnici-ma konferencije, izjavio je da u proteklih 40 dana ove godine Srbija nema deficit, prvi put u novijoj

istoriji. Vučić je izrazio uverenje da će ekonomski podaci ove godine biti daleko bolji od očekivanja i procena. Premijer je podsetio da je prognoza bila da će deficit na kraju 2014. biti između 8,6 i 8,8 odsto, a da je merama štednje u poslednjem kvartalu sve-den na 6,6 odsto.

„Očekujemo u prvom kvartalu najveći deficit od 55 milijardi dinara, što je oko 450 miliona evra”, obja-snio je Vučić, ističući da je naplata poreza dvostruko veća u odnosu na januar prošle godine. „Tvrdim da ćemo značajno biti ispred onoga što smo sami za-crtali“, poručio je premijer. On je ocenio da srpske finansije postaju neuporedivo zdravije, odgovornost neuporedivo veća i da će rezultati biti dobri. Ovo ra-dimo, kako je istakao, da bismo izbegli priče o lakim rešenjima, i ponovio da je cilj da od Srbije napravi-mo modernu, uspešnu zemlju zadovoljnih ljudi.

Srbija u prvih 40 dana ove godine nema deficit, što je prvi put u novijoj istoriji, istakao je premijer Aleksandar Vučić na prvoj konferenciji „Beogradski dijalozi“. Cilj konferencije je osnaživanje naše zemlje na putu ka Evropskoj uniji, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS

10. februar 2015.


Udruživanje kompanija za bolje poslovanje

Firme koje pružaju usluge tehničkog obezbeđenja imaju potencijal da se povežu u klastere, što može da doprinese jačanju njihove konkurentnosti i tržišne pozicije

10. februar 2015.

Premijer je izrazio očekivanje da će Srbija vrlo brzo otvoriti prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom i upozorio da nema lakog napretka na tom putu. „Verujem da će međunarodna zajednica pre-poznati napore Srbije I težak rad i u političkom delu”, rekao je Vučić, uz napomenu da je međuna-rodna zajednica to već prepoznala na ekonomskom planu, gde je pohvalila ekonomske reforme i mere, istakao je premijer.

„Verujem da ćemo još jačim radom postaviti Sr-biju na istaknutije mesto i da će ljudi gledati na našu zemlju kao dobro, bolje ili najbolje mesto za investiranje u regionu i južnoj Evropi”, podvukao je Vučić i podsetio da je Srbija usvojila četiri važna reformska zakona kojim se poboljšava investiciona sfera i poslovni ambijent. Premijer je rekao da je Sr-bija postala pouzdan partner čijoj reči se veruje, jer sada čini sve što obeća, a ne govori različite stvari na različitim mestima u svetu. On je naveo da se u prethodnih deset meseci sastao sa više predsednika država i vlada, kao i ministara spoljnih poslova nego što su to učinili njegovi prethodnici za devet godina, iako ni oni nisu imali male diplomatske aktivnosti.

“Mislim da ovaj podatak dovoljno govori o tome koliko Srbija menja svoje mesto u svetu”, rekao je Vučić.

Predsednik PKS, obraćajući se novinarima uoči konferencije „Beogradski dijalozi“, podsetio je da je 10. aprila 2014. održan prvi srpsko-nemački forum u Berlinu, sa ciljem da se u obe države „proširi krug prijatelja”. Čadež se osvrnuo i na prošlogodišnju posetu Berlinu premijera Srbije Aleksandra Vučića, tadašnjeg ministra privrede Dušana Vujovića i mi-nistarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, kojoj je cilj bio predstavljanje programa reformi nove vlade. Tada je dogovoreno da se počne sa serijom dijaloga između stručnjaka dve zemlje, pod nazivom „Beogradski dijalozi”.

U panel diskusijama učestvovali su prvi potpred-sednik Vlade Ivica Dačić, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport, ministarka bez por-tfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, bivši evropski Komesar za proširenje Ginter Ferhojgen, poslanik Bundestaga i sprecijal-ni predstavnik Vlade Nemačke za predsedavanje OEBS-u 2016. godine Gernot Erler. Na panelima je govorila i potpredsednica vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udo-vički, ministar privrede Željko Sertić, biznismen Miodrag Kostić, bivši ministar finansija vlade Ne-mačke Hans Ajhel, direktor Nemačko-srpske pri-vredne komore Martin Knap.

Udruživanje malih i srednjih preduzeća u klastere,

kao u razvijenim ekonomijama EU, ključno je za

unapređenje profitabilnosti kompanija u Srbiji ali

i ukupni privredni napredak. Firme koje pružaju

usluge tehničkog obezbeđenja imaju potencijal da

se povežu u klastere, što može da doprinese jačanju

njihove konkurentnosti i tržišne pozicije, kako u Sr-

biji tako i na međunarodnom planu, istaknuto je na

sednici Grupacije za tehničko obezbeđenje koja radi

u okviru Udruženja za privatno obezbeđenje PKS.

O značaju klasterizacije u srpskoj privredi Srbi-je govorio je dr Aleksandar Gračanac, rukovodilac Centra za mala i srednja privredna društva PKS. Specifičnost usluga koje pružaju firme za tehnič-ko obezbeđenje, objasnio je Gračanac, zahtevaju i posebne forme organizaciono-tehničkog rukovo-đenja u poslovanju, što iskustva klastera mogu da poboljšaju. U Srbiji posluje više od 100 klastera i za-stupljeni su u svim privrednim granama od agrara, građevinarstva, turizma, tekstila preko IT-a, auto i avioindustrije do različitih zanata i usluga. Kao va-


žan segment za unapređenje privrednog ambijenta prepoznati su u novoj Strategiji razvoja MSPP, koju je uradilo Ministarstvo privrede, dodao je on.

Velimir Vukašinović, iz Klastera vazduhoplovne industrije Srbije predstavio je primer poslovanja te asocijacije i naglasio da firme dobro posluju, uspeš-no sarađuju sa drugim klasterima i učestvuju u me-đunarodnim projektima.

Grupacija za tehničko obezbeđenje Udruženja za privatno obezbeđenje PKS na 22. sednici razmotrila je i druge važne teme i aktuelnosti. Analizirani su problemi ekonomskog položaja davaoca usluga teh-ničkog obezbeđenja, kao i predlozi rešenja u podza-konskim aktima iz te oblasti.

Zoran Milićević, sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje PKS ukazao je na teškoće sa kojima se susreću privredna društva koja se bave tehničkom zaštitom. Glavni problem je nekonkurentnost sa instalaterima koji rade na crno, što povlači nestruč-nost prilikom izbora, ugradnje, štelovanja i progra-miranja ugrađene opreme, koju niko ne kontroliše, a krajnji korisnik često nema dovoljno znanja da to oceni. Problem je i u kriterijumu izbora dobavljača, odabranog ponuđača po jedinom kriterijumu, naj-niže ponuđene cene. Često je i neznanje članova ko-misije koji treba da izaberu najboljeg ponuđača na tenderu pa se isključivo vodi računa da li je forma

zadovoljena, a suština nije ni bitna, dodao je on.

„Česti su slučajevi da se za neki mali sistem tehnič-ke zaštite traži da ponuđač ima predimenzionirane tehničke kapacitete, kao i broj vozila koji nikako ne može da utiče na ono za šta se konkuriše na tende-ru. Primer da se za neki mali sistem video obezbeđe-nja sa 4, 8 ili 16 kamera traži da ponuđač zadovolji uslov da ima zaposleno između pet i 10 inžinjera, 10 do 15 tehničara, i da onaj koji ima najviše službenih vozila dobije najviše bodova“, objasnio je Milićević.

Na sednici Grupacije za tehničko obezbeđenje odlu-čeno je da se formira Radna grupe od tri člana, čiji je zadatak da probleme sa kojima se u poslovanju suočavaju članice Grupacije, sublimiraju i dostave nadležnim organima.

Milićević je rekao i da pravni postupak izdavanja licenci od strane MUP-a Srbije nije još zaživeo, a krajnji rok za licenciranje firmi iz privatnog obez-beđenja je 6. maj 2015. godine. Zbog toga, predu-zeća na vreme treba da prilagode dokumentaciju, sistematizaciju radnih mesta i ako je potrebno da se ispravi i usaglasi klasifikacija delatnosti. Na sastan-ku u PKS bilo je reči o učešću Grupacije na Među-narodnom sajmu bezbednosti objekata, infrastruk-ture, lica i poslovanja (ISEC 2015) koji će se održati od 13. do 16. oktobra.

Automobilska i dalje prva u izvozu

Sa 1,9 milijardi evra izvoza, automobilska industrija je i dalje na prvom mestu u srpskom izvozu, dok je prehrambena industrija na drugom mestu, sa rastom od oko pet odsto i vrednošću od oko 1,3 milijardi evra

10. februar 2015.

Ekonomista Stojan Stamenković na predstavljanju najnovijeg broja časopisa „Makroekonomske anali-ze i trendovi” (MAT), rekao je da je u 2014. godini pad BDP-a iznosio 2,1 odsto, ove godine će pad biti oko 0,5 do jedan odsto, a tek u 2016. se može oče-kivati rast privrede. Prema njegovom mišljenju, u budžetu za 2015. godinu je prilično komotno ostav-ljen prostor za rashode, koji će morati da se sma-nje u najavljenoj fiskalnoj konsolidaciji, tako da je

rebalans ovogodišnjih državnih prihoda i rashoda verovatan scenario.

Država će i u 2015. godini morati da se zadužuje, bilo kroz izdavanje eurobondova ili obveznica na doma-ćem tržištu, procenjuje Stamenković. Podsećajući da je cena nafte na svetskom tržištu u proteklih godinu dana prepolovljena, on je napomenuo da bi, ukoliko bi se te cene zadržale tokom ove godine, vrednost srpskog uvoza bila manja za milijardu evra.


Što se tiče industrijske proizvodnje, primetio je da se u domaćoj javnosti najviše čuje kako je usled po-plava u 2014. ona opala 6,5 odsto, što je delimično tačno. Međutim, kako je ukazao, pad prerađivačke industrije od 13 odsto u prošloj godini je posledica pada tražnje, investicija i rezultat opšte nesolven-tnosti privrede.

U prošloj godini, od 10 industrijskih grana samo u tri je zabeležen rast, i to u farmaceutskoj, pre-hrambenoj i industriji nemetala, rekao je Sta-menković. „Ulazimo u 2015. godinu sa stabilnom tendencijom rasta u prehrambenoj industriji, koja učestvuje sa jednom četvrtinom u prerađivačkoj industriji“, dodao je.

Iako je u automobilskoj industriji u 2014. zabe-ležen pad od tri odsto u odnosu na godinu ranije, ona je sa 1,9 milijardi evra vrednosti izvoza i dalje na prvom mestu. Održavanje postojećeg nivoa pro-dukcije i izvoza automobilske industrije u 2015. bilo bi, kako je kazao, značajno za ukupan izvoz Srbije.

Prehrambena industrija imala je u 2014. rast od oko pet odsto i na drugom je mestu po vrednosti izvoza sa oko 1,3 milijardi evra, naveo je Stamen-ković, i ocenio da bi i proizvodnja metala mogla da bude značajna za izvoz zemlje ukoliko Esmark kupi Železaru Smederevo i poveća produkciju i izvoz čelika, od čega će značajnu korist imati i do-maća prerađivačka industrija.

Petrohemijska industrija, koja je u 2013. bila značajan izvoznik, lani je pala za 13 odsto. Spolj-notrgovinska razmena u 2014. povećana je za 0,8 odsto, pri čemu je izvoz rastao za 1,4 odsto, naveo je Stamenković, ukazujući da i u 2015. izvoz ima trend blagog rasta, a uvoz blagog opadanja.

Osvrćući se na situaciju u Grčkoj, autori MAT-a su rekli da je Grčka ponudila da obveznice veže za rast i da ih zameni za perpetuitete, ali je Evropska centralna banka objavila da od 11. februara ove godine grčke državne obveznice više neće biti pri-hvaćene kao kolateral u kreditiranju banaka.

Turizmu treba primenjiv i moderan zakon

Izmene Zakona o turizmu usklađene su sa direk-tivama EU i sa nacionalnim zakonodavstvom, pre svega Zakonom o zaštiti potrošača i Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Zakon o turizmu, koji je donet 2009. do sada je pretrpeo nekoliko izmena i dopuna, a najnoviji Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, koji se nalazi u fazi javne rasprave, predstavljen je danas na okruglom stolu u PKS.

„Novim zakonom želimo da suzbijemo povećani nivo sive ekonomije u turizmu, ali i da dovedemo do podizanja zadovoljstva korisnika turističkih usluga“, rekao je Ješa Erčić, direktor Sektora indu-strije i poljoprivrede PKS. On je ukazao da će se to

postići, između ostalog, i kroz preraspodelu prava, obaveza i ovlašćenja u radu inspekcijskih službi, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou. Erčić je izrazio uverenje da će ovaj zakon biti mo-deran i primenjiv, da turizam ne ostane samo ra-zvojna šansa, već da postane visokoakomulativna privredna grana, jedan od pokretača oporavka srp-ske privrede.

„U cilju bolje realizacije i naplate propisanih ka-zni, predviđeno je ovlašćenje inspektorima da daju prekršajni nalog. Za neke prekršaje predviđene su mandatne kazne u fiksnom iznosu, koji se smanju-je na pola ukoliko je uplaćen u roku od osam dana, kao što je slučaj sa kaznama u saobraćaju“, rekla

Nova regulativa o turizmu predviđa mandatne kazne sa fiksnim iznosom, koji se smanjuje na pola ukoliko je uplaćen u roku od osam dana, kao što je slučaj sa kaznama u saobraćaju

10. februar 2015.


Turska sve zainteresovanija da ulaže u Srbiji

je Lukrecija Đeri, državni sekretar za turizam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i istakla da je znatan deo nadzora prelazi na lokalni nivo.

Nacrt predviđa i uvođenje novih pojmova, kao što su predstavnik na turističkoj destinaciji, turistička delatnost, destinacijska menadžment organizacija, turističko putovanje na upit i turistički klaster.

Prema rečima Vere Rovčanin Orlović iz Ministar-stva trgovine, turizma i telekomunikacija, novo u ovom nacrtu je i mogućnost dobijanja sredstava za podsticaj i unapređenje turističkog prometa doma-ćih turista i stranih turista na teritoriji Srbije. „Za-

kon je dao okvir, a ostaje da Vlada o ovome donese uredbu kada se steknu uslovi“, rekla je Rovčanin.

Osnivanje i koordinacija turističkih klastera pove-reno je jedinicama lokalnih samouprava, gradskim turističkim organizacijama i turističkim organiza-cijama regije. Takođe, svako udruženje koje obav-lja privrednu delatnost, mora tu delatnost da upiše u Registar privrednih delatnosti, iako je samo već upisano po u APR na osnovu Zakona o udruženji-ma. Novina je i mogućnost da privredni subjekat koji izgubi licencu, po isteku roka od 36 meseci, može ponovo da konkuriše za licencu. Javna ra-sprava traje od 26. januara do 26. februara.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i ambasador Turske u Srbiji Mehmet Kemal Bozay, saglasili su se na današnjem sastanku da postoje mogućnosti za unapređenje saradnje Srbije i Tur-ske, kroz zajednički nastup na trećim tržištima, za-tim, u sektoru finansija, tekstilnoj, poljoprivredno-prehrambenoj industriji, turizmu, automobilskoj, drvnoj, hemijskoj industriji i drugim privrednim granama.

Potencijal za unapređenje saradnje postoji i u ko-rišćenju potencijala malih i srednjih preduzeća, posebno jer su i Srbija i Turska prema oceni rele-vantnih evropskih institucija, lideri po reformama u sektoru MSP.

U 2014. godini srpski izvoz u Tursku dostigao je vrednost od 231,87 miliona dolara i Turska je 17. izvozni partner Srbije među 165 zemalja sveta. Uvoz iz Turske dostigao je 603,83 miliona dolara, što je svrstava na sedmo mesto među 202 zemlje.

Ambasada Turske i Privredna komora Srbije po-držaće sve aktivnosti na unapređenju poslovnog

ambijenta, istaknuto je na sastanku i najavljeno da će u aprilu u Istanbulu biti održana sednica Tursko – srpskog poslovnog saveta.

Turske investitore najviše interesuje poslovni am-bijent, radno pravo, uslovi poslovanja u Srbiji, a važan signal predstavlja i zainteresovanost nekoli-ko turskih banaka da otvore filijale u Srbiji, ukaza-no je na sastanku.

Srbija je privlačna turskim privrednicima zbog preferencijalnog statusa u trgovini sa Ruskom Federacijom i zemljama Carinske unije, a važan signal investitorima jeste zainteresovanost nekoliko turskih banaka da otvore filijale u Srbiji

11. februar 2015.


Novi oblici osiguranja za poslovne ljude

Osiguranje za tvrdnje i garancije i osiguranje direktora i menadžmenta namenjeni su da ublaže rizik transakcija i da zaštite lična dobra članova menadžmenta

11. februar 2015.

Osiguranje za tvrdnje i garancije i osiguranje di-rektora i menadžmenta su novi proizvodi u osigu-ranju na našem tržištu, istaknuto je na seminaru u Privrednoj komori Srbije. Iako velike kompanije već znaju za taj proizvod, on može biti veoma zna-čajan i za mala i srednja preduzeća, rekao je Alek-sandar Gračanac iz PKS.

Osiguranje za tvrdnje i garancije (OTG) je instru-ment koji pokriva gubitke nastale kao posledica prekršaja tvrdnje ili garancije ili potraživanja na-stalih usled fiskalnih promena u M&A transak-cijama. „OTG je namenjen i prodavcima i kupci-ma u procesu kupoprodaje firme“, rekao je Piter Varburton, član izvršnog odbora MAI CEE Insu-arance Brokers.Koristan je za prodavce koji nisu u mogućnosti ili ne žele da obezbede finansijsku podršku iznad iznosa garancije, kod kupovine uz zaduživanje, akviziciji od nesolventnog prodavca i sličnim situacijama. Iz perspektive kupca, naglasio je Varburton, pogodan je kod investiranja u novu ili nepoznatu jurisdikciju ili sektor privrede, kada poboljšava poziciju kupca i omogućava najbolje rukovođenje. Iako je donedavno prilično retko ko-

rišćen, poslednjih godina je sve popularniji jer je cena sada niža, bolja je pokrivenost i šira mreža nadoknada kod kros-border ugovora. Iako pomaže da se ublaži rizik kupoprodaje, ovaj vid osiguranja ne pokriva prevare, utaje poreza, plaćene penale i slične slučajeve.

U vreme ekonomske krize, na popularnosti je dobi-lo i osiguranje direktora i menadžmenta, proizvod namenjen da štiti lična dobra direktora i članova menadžmenta od troškova pravnog postupka vo-đenog protiv njih zbog posledica njihovih odluka, poteza, grešaka ili omaški nastalih za vreme rada u ime firme. Ovakvo osiguranje plaća kompanija da bi zaštitila svoje direktore. Ovaj proizvod na semi-naru je predstavila Patrisija Genon, senior partner u advokatskoj kancelariji Karanović&Nikolić.

Patrisija Genon je i osnivač Srpske Private Equity Asocijacije (SPEA), koja je jedan od organizatora seminara. Predstavljajući tu organizaciju, Genon je rekla da SPEA okuplja privrednike i finansijere i promoviše nove ideje i nove proizvode koji „ako nisu relevantni za biznis danas, biće sutra“.


Da imamo više manifestacija kao Guča i Egzit

U Srbiji se, prema procenama, godišnje organizuje bezmalo 3.000 turističkih manifestacija i ta pri-vredna grana ima veliki potencijal da privuče do-maće i strane turiste, doprinese povećanju prihoda turističkih poslenika i ukupnom ekonomskom bo-ljitku. Manifestacije kao što su Guča i Egzit, zahva-ljujući svojoj originalnosti, postale su prepoznat-ljive i van granica Srbije. Kako bi i slični događaji pošli tim putem i postali tradicionalni, neophodna je kategorizacija i zakonski okvir koji bi jasno re-gulisao poziciju turističkih manifestacija, istaknu-to je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na Osmim susretima organizatora manifestacija.

Lukrecija Đeri, državna sekretarka u Ministar-stvu trgovine, turizma i telekomunikacija navela je kao preporuke za unapređenje kvaliteta mani-festacija - edukaciju organizatora, umrežavanje i udruživanje manjih sličnih manifestacija u jednu, kao i kreiranje paket aranžmana koji bi obuhvatali više događaja u kombinaciji sa boravkom u nekom turističkom mestu. U cilju boljeg tržišnog pozicio-niranja potrebno je poboljšati marketinške aktiv-nosti, napraviti akcioni plan za razvoj turističkog proizvoda, osmisliti nove sadržaje i programske aktivnosti.

Profesorka Visoke turističke škole Snežana Štetić rekla je da je potencijal Srbije izuzetan, ali da ništa ne može da se uradi preko noći. Da bismo imali kvalitet i rezultate, na tome treba puno da se radi, najpre lokalno stanovništvo da se upozna sa po-tencijalom svoje zajednice. Od 3.000 različitih tu-rističkih manifestacija, čak ni profesionalni vodiči na nedavno održanom ispitu nisu znali da navedu bar po pet kako u Beogradu, tako i u celoj Srbiji.

Ako građani Srbije to ne znaju kako će znati stran-ci, jer nije sve Guča ili Egzit, Srbija je mnogo više, mnogo šire i to je ono na čemu mi treba da radimo,

poručila je Štetić.

Tatjana Ercegović Petrić direktorka Sektora uslu-ga i preduzetništva PKS, pozdravljajući učesnike skupa, ukazala je na značaj susreta organizatora manifestacija sa ciljem da se razmene iskustva ukaže na primere dobre prakse, modele kada male manifestacije mogu da prerastu u velike i postanu tradicija. Sve to doprinosi većem broju turista u našoj zemlji ali i prihodima i ekonomskom boljit-ku, rekla je Ercegović Petrić.

Dragana Šabić, sekretar Udruženja za turizam PKS podsetila je da se petu godinu za redom odr-žavaju u Komori Susreti organizatora turističkih manifestacija. U PKS je od 2009. godine formirana Grupacija za manifestacioni turizam koja nastoji da doprinese unapređenju razvoja ove privredne grane.

Milanka Cvetković, predsednica Grupacije za ma-nifestacioni turizam predstavila je Festival mani-festacija, starih zanata i suvenira pod nazivom „Svi zajedno - doživimo Srbiju“, koji ima za cilj da na jednom mestu prikaže što je moguće više atraktiv-nih sadržaja koje nudi naša zemlja.

„Prošle godine imali smo pilot varijantu u Srem-skoj Mitrovici gde se predstavilo oko 60 manife-stacija. Imali smo veliki broj proizvođača i izlagača suvenira i starih zanata“, rekla je Cvetković i doda-la da će se ove godine Festival, po drugi put, održa-ti u Zemunu od 15. do 17. maja.

Kako je navela, postoji potreba da se sve manife-stacije predstave na jednom mestu, kako bi svim zainteresovanim posetiocima prikazale svoju po-nudu i na taj način privukle turiste da dođu na ma-nifestaciju i uvere se kako to izgleda na licu mesta.

Menadžer TO Ivanjica Miloje Ostojić naveo je da

Srbija ima veliki potencijal u manifestacionom turizmu. Za uspešan razvoj te privredne grane neophodna je edukacija organizatora, umrežavanje sličnih događaja, dobar marketing i paket aranžman, kao i kreiranje turističkog proizvoda

11. februar 2015.


Unaprediti švajcarsko-srpske poslovne veze

Ima dosta mogućnosti za unapređenje privredne saradnje Srbije i Švajcarske. PKS i švajcarska ambasada u Beogradu podržaće sve aktivnosti u tom pravcu, istaknuto na sastanku Marka Čadeža, predsednika Komore i ambasadora Žan Danijel Ruha

11. februar 2015.

je veoma važna uloga volontera u organizovanju jednog događaja i dodao da bez mladih ljudi koji nose energiju i budućnost, ne bi bilo moguće orga-nizovati manifestaciju poput „Nušićijade“, koja će ove godine biti održana po šesti put.

Na Osmim susretima organizatora turističkih manifestacija dodeljena je nagrada Turistička slagalica 2014. Priznanje je dodeljeno u sledećim kategorijama: za najuspešniju tradicionalnu ma-nifestaciju - Dani kneginje Ljubice – Gornji Mila-

novac, za najuspešniju novu manifestaciju - Dani kaligrafije i ikonopisa – Čačak, dok je za zaslužnog pojedinca u oblasti manifestacionog turizma na-građen dr Željko Bjeljac – GI Jovan Cvijić, SANU, Beograd. Najuspešnija lokalna samouprava – stub podrške organizatorima manifestacija je Opština Bela Palanka. Za najbolji promo-film o manifesta-ciji prvo mesto pripalo je Danima srpskog duhov-nog preobraženja Despotovac, drugo Domu Nuši-ćijada iz Ivanjice, a treće Etno festivalu Beljajka 2014 iz Bele Crkve.

Organizovanje poslovnih foruma i bilateralnih susreta privrednika Srbije i Švajcarske dobar je signal za unapređenje poslovnih veza i ukupne ekonomske saradnje dve zemlje, istaknuto je na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije (PKS) i Žan Danijel Ruha, ambasa-dora Švajcarske u Srbiji.

U junu 2015. godine u Švajcarskoj je planirano za-sedanje Mešovite komisije za privrednu saradnju Srbije i Švajcarske i Poslovni forum privrednika. Poslovnoj zajednici Švajcarske, na Forumu, biće predstavljene privredne mogućnosti Srbije i orga-nizovani bilateralni sastanci predstavnika švajcar-skih i srpskih kompanija.

Marko Čadež, predsednik PKS predočio je amba-sadoru Švajcarske proces modernizacije i uspo-stavljanja jedinstvenog komorskog sistema Srbije sa ciljem što efikasnijeg zastupanja interesa do-maće privrede. Modernizacija komorskog sistema u funkciji je podrške privredi Srbije u savladava-nju problema sa kojima se suočava i unapređenju uslova poslovanja, istakao je Čadež. Predsednik PKS podsetio je na aktivnosti Komore na interna-cionalizaciji i predstavljanju izvoznih potencijala

privrede Srbije i srpskih kompanija kao pouzda-nih partnera poslovnim zajednicama Nemačke, Finske, Rusije i drugih razvijenih evropskih pri-vreda.


Šansa za srpsko ovčarstvo

Mario Ruso, predstavnik kompanije „Toskani For-mađi“, koja se u Italiji bavi proizvodnjom sira od ovčijeg mleka, posetio je Privrednu komoru Srbije, kako bi se bolje informisao o nekim aspektima pri-vrednog ambijenta za ovu specifičnu proizvodnju u našoj zemlji.

Tokom boravka u Srbiji, Ruso je obišao farmu ovaca u Čeneju i akreditovanu laboratoriju za is-pitivanje mleka i proizvoda od mleka Departma-na za stočarstvo u Novom Sadu, dok je u Gornjem Milanovacu razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave, nadležnim veterinarskim službama i uzgajivačima ovaca.

Predstavnik kompanije „Toskani Formađi“ razma-trao je uslove na terenu, kako bi izabrao odgova-rajuću lokaciju za podizanje pogona za proizvod-nju ovčijih sireva po tradicionalnim italijanskim tehnologijama. Ti sirevi bi se, prema rečima Maria Rusa, prodavali na domaćem i na tržištima trećih zemalja. „Investicija bi obezbedila novo zapošlja-vanja, ali je neophodna i podrška države, pre svega za uvoz visokomlečnih rasa ovaca“, rekao je Ruso.

Sekretar za poljoprivredu PKS Nenad Budimović

rekao je da je u Srbiji ovčarstvo u ekspanziji, ali da se gaje uglavnom mesne rase ovaca, dok za proi-zvodnju sira treba obezbediti stada mlečnih ovaca, kako bi proizvodnja bila konkurentna, s obzirom da se u Francuskoj i Italiji gaje ovce koje daju i više od četiri litra mleka dnevno. „Uz kapacitete za preradu sira, trebalo bi obezbediti i kapacitete za preradu jagnjećeg mesa, za kojim postoje velike potrebe na tržištima arapskih zemalja“, rekao je Budimović.

Ruso je istakao visok nivo akreditovane laborato-rije koju je obišao u Novom Sadu, a koja odgovara svim evropskim standardima, bez koje nije mogu-će zadovoljiti visoke zahteve proizvodnje. Sa druge strane, rešenost lokalne samouprave Gornjeg Mi-lanovca da u svom kraju podstakne razvoj ovčar-stva u punom obimu proizvodnje (mleko, meso, vuna), opredelilo je partnera iz Italije da ozbiljno razmatra mogućnost otvaranja pogona za preradu ovčijeg mleka na teritoriji ove opštine.

U okviru radne posete Gornjem Milanovcu, Mario Ruso je obišao i dva mini specijalizovana pogona za preradu mleka: Bodri, koji proizvodi jogurt, i Promlek Pranjani, koji proizvodi kajmak i sir.

Kompanija iz Italije zainteresovana za proizvodnju sira od ovčijeg mleka u Srbiji

11. februar 2015.

Ambadaor Ruh naglasio je da ima dosta moguć-nosti za unapređenje privredne saradnje Srbije i Švajcarske i da će Ambasada podržati sve aktiv-nosti usmerene u tom pravcu. PKS, Ambasada Švajcarske, Švajcarsko-srpska privrednom komo-ra i Uprava carina Srbije u martu će organizovati seminar „Carinski postupci i sporazumi name-njen“ švajcarskim firmama u Srbiji, kako bi se što bolje upoznale sa uslovima poslovanja.

Švajcarska je najznačajniji partner Srbiji među

članicama Evropske asocijacije za slobodnu tr-govinu (EFTA): robna razmena Srbije sa Švajcar-skom predstavlja 87,4 odsto naše ukupne trgovi-ne sa ovom ekonomskom grupacijom. Švajcarska je najveći donator Srbije kada se posmatra iznos donacija u odnosu na BDP zemlje. Pomoć je dosti-gla 110 miliona evra, a donacije su bile namenjene projektima energetske efikasnosti, jačanja lokal-nih samouprava, modernizacije državne uprave, socijlne inkluzije.


Unaprediti regulativu o apotekama

Grupacija apoteka PKS i Farmaceutska komora Srbije zajednički su utvrdile predloe za izmene i dopune Pravilnika o ugovaranju zdravstvene zaštite obaveznog zdravstvenog osiguranja i Ugovora o snabdevanju osiguranih lica lekovima i pomagalima, koji regulišu odnose apoteka i RFZO

12. februar 2015.

Uvođenje privatnih apoteka u sistem ugovaranja za 2015. godinu doneo je niz nedoumica i spornih pitanja. Pravilnik o ugovaranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja sa davaoci-ma zdravstvenih usluga za 2015. i iz njega proiste-kli Ugovora o snabdevanju osiguranih lica lekovi-ma i određenim vrstama pomagala u 2015. godini, kojima je uređena ova oblast, pokazali su se kao nedovoljno jasni u nekim delovima, dok u drugim prouzrokuju poteškoće u poslovanju. Želeći da se prepreke što efikasnije otklone, Grupacija apote-ka je razmatrala i usvojila inicijativu Farmaceut-ske komore Srbije za izmene i dopune Pravilnika i Ugovora, koje bi bile osnov za izmenu pojedinačno zaključenih ugovora između apoteke i Republič-kog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO).

Zatraženo je pre svega, da u proceduru tih izmena budu uključeni predstavnici Farmaceutske komo-re Srbije i Grupacije apoteka PKS, koji će, ukoliko sporna pitanja ne budu rešena, zahtevati formira-nje arbitražne komisije. Predloženo je i da se izme-ni član 14 Akta o fakturisanju, koji se odnosi na kasu. Ta odredba posebno je nepovoljna za male apoteke, istaknuto je na sednici i zatraženo da se pri PKS formira radna grupa za njenu izmenu, kao i da se do izmene odredba stavi van snage.

Među zaključcima Grupacije apoteka je i zahtev da RFZO izradi uputstvo za vođenje materijalnog knjigovodstva za lekove i medicinska sredstva koje apoteke izdaju na teret sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja, ali i definisanje nadležnosti RFZO u vezi sa kontrolom izvršavanja ugovornih obaveza i dokumentacije koja može biti predmet kontrole. Grupacija apoteka PKS zahteva da, kao zainteresovano lice u postupku centralne javne nabavke RFZO za lekove sa Liste A i A1, odmah po objavljivanju Obaveštenja o nastavku ovog postup-

ka, uputi Republičkom fondu zahtev za pojašnje-

nje konkursne dokumentacije, kako bi se pojasnili

načini snabdevanja apoteka van Plana mreže.

Sednici Grupacije prisustvovali su i predstavnici

RFZO, kako bi se u dijalogu što brže našla rešenja

za niz uočenih spornih pitanja u primeni Pravilni-

ka i Ugovora.

Grupacija apoteka, koja radi u okviru Udruženja

za trgovinu PKS, izabrala je Amilu Krstić iz apo-

teke Viva B+za novog predsednika, a Miodraga

Milanovića iz apoteke Lipalek i Nebojšu Jorgo-

vanovića iz Apotekarske ustanove Požarevac za

zamenike predsednika Grupacije. Izabrano je još

sedam članova predsedništva ovog saziva Grupa-

cije, i to pet članova iz redova samostalnih apote-

ka ili zdravstvenih ustanova, a dva člana iz redova

državnih apoteka su Apoteka Beograd i Apoteka

iz Prokuplja.


Regionalno povezivanje za globalne projekte

Sporazum o saradnji PKS i RTS

Sektorsko povezivanje kompanija Srbije i Hrvatske udruživanjem u konzorcijume radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima, nosi veliki potencijal za unapređenje privrednih veza dve zemlje, ista-knuto je na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije (PKS) i Gordana Marko-tića, hrvatskog ambasadora u Beogradu.

Srbija i Hrvatska međusobno su značajni spoljnotr-govinski partneri, privrede dve zemlje su kompati-bilne, ali je dosta prostora za efikasniju privrednu saradnju - u građevinarstvu, agraru, prehrambenoj industriji, IT-ju, metalskom kompleksu, kao i na projektima ruralnog i regionalnog razvoja.

PKS će podržati sve aktivnosti i pružiti logističku podršku unapređenju poslovnih kontakata srpskih i hrvatskih privrednika organizovanjem tematskih

poslovnih foruma i bilateralnih razgovora, rekao je Marko Čadež. Predsednik PKS predočio je amba-sadoru Hrvatske proces modernizacije i uspostav-ljanja jedinstvenog komorskog sistema Srbije sa ciljem što efikasnijeg zastupanja interesa poslovne zajednice.

Gordan Markotić, hrvatski ambasador ukazao je na potrebu otvaranja predstavništva Hrvatske gos-podarske komore u Beogradu, kako bi zajedničkim aktivnostima doprinele uspešnijem poslovanju i rešavanju eventualnih problema sa kojima se pri-vrednici susreću.

Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u prošloj godini premašila je milijardu dolara i bila je veća za 13,3 odsto u odnosu na 2013.

Predsednik PKS Marko Čadež i v.d. generalnog di-

rektora RTS Nikola Mirkov, potpisali su Sporazum

o dugoročnoj poslovnoj saradnji dve institucije.

Radio televizija Srbije i Privredna komora Srbije

saglasili su se da pojačaju aktivnosti radi boljeg in-formisanja privrednih subjekata u Srbiji.

PKS i RTS imaju višedecenijsku uspešnu saradnju, rekao je predsednik PKS Marko Čadež i napome-

Srbija i Hrvatska međusobno su značajni spoljnotrgovinski partneri, privrede dve zemlje su kompatibilne, ali je dosta prostora za efikasniju privrednu saradnju, istaknuto je na sastanku Marka Čadeža, predsednika PKS i ambasadora Gordana Markotića

Cilj potpisanog sporazuma je bolje informisanje privrednika i najšire javnosti o aktuelnim ekonomskim kretanjima i privrednim aktivnostima u Srbiji i svetu

12. februar 2015.

12. februar 2015.


Grupacija za pijačnu delatnost

Sa predstavnicima republičke tržišne inspekcije najviše se razgovaralo o svakodnevnim i operativnim problemima pijačnih uprava, naročito u vezi sa prodajom polovne robe na pijcama

12. februar 2015.

nuo da ove dve institucije spajaju aktivnosti u jav-nom interesu. U ovom trenutku PKS ulaže napore za uvođenje jedinstvenog komorskog sistema u Srbiji kako bi postao još efikasniji servis privrede Srbije, kao što je RTS javni medijski servis građa-na, naglasio je Čadež.

Dragoceno je za RTS da bude tamo gde može da se ukaže na nešto vredno, važno, delotvorno i obeća-vajuće, rekao je Nikola Mirkov, v.d. generalnog di-rektora RTS-a. Novinari RTS rado se obraćaju PKS za sagovornike i informacije u vezi sa temama iz ekonomije i privrede, istakao je Mirkov.

Sporazum javnog medijskog servisa i nacionalne asocijacije srpskih privrednika predviđa da se rea-lizacijom zajedničkih aktivnosti afirmišu pozitivni primeri poslovanja u Srbiji radi podizanja svesti o značaju preduzetništva za srpsku ekonomiju i društvo u celini, i da se zajednički promoviše Sr-bija kao povoljna destinacije za ulaganje i poslova-nje. Sporazumom je utvrđeno da se uzajamno radi i na sprovođenju edukacije i informisanja privred-nih subjekata o uslovima poslovanja u Evropskoj uniji radi njihovog lakšeg uključivanja u evropske privredne tokove.

Prva ovogodišnja sednica Upravnog odbora Po-slovnog udruženja „Pijace Srbije“ - Grupacije za pijačnu delatnost Udruženja za komunalne delat-nosti, održana je 11. februara u hotelu Slavija u Beogradu. Diskutovalo se o predlogu za pokreta-nje zahteva za zvanično tumačenje propisa koji se odnose na ulogu pijaca u lancu trgovine hranom, predlogu izmena i dopuna Nacrta zakona o pija-cama i veletržnicama kako bi se pijačna delatnost trajno uredila. Članovi Grupacije upoznali su se sa Izveštajem o radu za 2014. i predlogom Programa rada PU „Pijace Srbije“ u 2015. godini. Očekuje se da će nakon zvaničnog odgovora na pitanje da li pijačne uprave, u skladu sa Zakonom o trgovini, mogu obavljati proizvodnju odnosno promet po-ljoprivrednih proizvoda (mlečnih proizvoda, jaja i mesa), kao i drugih prehrambenih i neprehrambe-nih proizvoda, nekim inspekcijskim službama biti jasno da neopravdano i netačno pijace smatraju subjektima u poslovanju hranom, zbog čega se na pijačne uprave prebacuje odgovornost koju nema-

ju i koju ne mogu imati.

Sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS Tatjana Ercegović Petrić govorila je o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima. Ona je iznela predlog PKS za izradu uporedne ana-lize poslovanja preduzeća koja se bave pijačnom delatnošću. Podaci za poređenje bili bi uzeti iz Pro-grama poslovanja preduzeća za ovu godinu.

U radu sednice učestvovali su i Goran Macura, načelnik Odeljenja za opšti nadzor Sektora tržiš-ne inspekcije i Dragan Gajić, koordinator za borbu protiv sive ekonomije u sektoru Tržišne inspekcije. Najveći deo razgovora sa predstavnicima republič-ke tržišne inspekcije bio je posvećen svakodnev-nim i operativnim problemima pijačnih uprava, naročito u vezi sa prodajom polovne robe na pi-jacama, koju uglavnom obavljaju fizička lica. Do-govoreno je da se sledeća sednica UO PU „Pijace Srbije“ - Grupacije za pijačnu delatnost Udruženja za komunalne delatnosti PKS održi sredinom mar-ta u Vrnjačkoj Banji.


Zapažen nastup srpskih izlagača na sajmu „Prodexpo“ u Moskvi

Ruski distributeri i poslovni partneri pokazali su veliko interesovanje za saradnju sa srpskim kom-panijama koje su se predstavile na međunarod-nom sajmu „Prodexpo“ u Moskvi. Na nacionalnom štandu Privredne komore Srbije (PKS) obavljeno je niz konkretnih razgovora predstavnika srpskih firmi sa ruskim partnerima koji mogu da obezbede lakši plasman proizvoda iz Srbije na rusko tržište. Na sajmu u Moskvi, od 9. do 13. februara, proi-zvodni program predstavlja 41 srpska kompanija poljoprivredno-prehrambenog sektora.

Izvoz srpskih poljoprivredno - prehrambenih proizvoda na tržište Ruske Federacije u prošloj godini povećan je u odnosu na 2013. za rekor-dnih 66,7 odsto – na 307 miliona dolara. Tome su doprinele i aktivnosti PKS, rekao je Marko Čadež, predsednik Komore, prilikom obilaska nacionalnog štanda na sajmu u Moskvi. Jedna od aktivnosti PKS je podrška izvoznicima i pred-stavljanje potencijala srpske privrede na tradici-onalnim tržištima, kao što su rusko i tržište EU, kao i na novim destinacijama. U avgustu 2014. u PKS je formiran Koordinacioni centar za podrš-ku izvoznicima prehrambenih proizvoda u Rusiju sa ciljem kvalitetnog nastupa srpskih kompanija i povećanja izvoza na tom velikom i zahtevnom tržištu, podsetio je Marko Čadež.

Predstavnici srpskih kompanija zadovoljni su in-teresovanjem ruskih kupaca i distributera, ostva-renim kontaktima sa potencijalnim poslovnim partnerima, kao i ulogom i podrškom PKS, koja je organizovala njihov nastup na ovoj sajamskoj ma-nifestaciji.

Jedan od naših vodećih proizvođača konditorskih proizvoda, „Pionir“ iz Subotice, zadovoljan je pre-

govorima sa velikim ruskim trgovinskim lancima, među kojime je i „Špar“. „Iznenadilo nas je što su se na sajmu pojavili distributeri iz Belorusije, Mongolije i Azerbejdžana, zainteresovani za naš program i očekujemo da ćemo imati nekoliko no-vih zanimljivih ugovora koji će doprineti poveća-nju prodaje“, kaže Helena Knežević, referent izvo-za „Pionira“.

Miloš Čolić, predstavnik „Destilerije Čolić“ iz Kra-gujevca, koja proizvodi domaću rakiju, ocenio je da je ovaj sajam usmeren profesionalnijem kupcu i da ima mnogo više poslovnih ljudi nego na pojedinim sajmovima opšteg usmerenja. Međutim, napome-nuo je Čolić, pregovori o cenama koje su kod nas izražene u evrima, a u Rusiji u rubljama, su teški. Čolić očekuje podršku PKS kada je u pitanju obje-dinjavanje ponude više malih proizvođača. „Dobra rakija ne može da se proizvede od lošeg voća i to ruski potrošač prepoznaje“, poručio je Čolić.

Mirjana Milutinović, menadžer Opšteg udruženja preduzetnika opštine Arilje, istakla je da su ovakve sajamske izložbe izuzetna prilika da se mali proizvo-đači objedine i predstave, jer samostalno nikada ne bi uspeli da nastupe na tako velikom tržištu. Neop-hodna nam je i pravovremena informacija od PKS o bonitetu ruskih kupaca, dodala je Milutinović.

Jedan od najzapaženijih izlagača na čitavom sajmu je „Zlatiborac“, brend poznat i u Ruskoj Federaciji. Na štandu „Zlatiborca“, koji svojim autentičnim izgledom podseća na srpsko selo, u redu čekaju oz-biljni ruski kupci i distributeri, kaže Sveta Vasilje-vić, direktor Predstavništva PKS u Moskvi.

Generalni direktor „Zlatiborca“ Dušan Knežević zatražio je takođe podršku PKS, kada je u pitanju provera boniteta ruskih kupaca. Poslovni partner

Srpske kompanije zadovoljne interesovanjem ruskih kupaca i distributera, logistikom i podrškom Privredne komore Srbije. Na nacionalnom štandu gužvu prave ruski kupci, koji su posebno zainteresovani za program smrznutog voća i povrća

12. februar 2015.


Država će pomagati privrednicima na jugu Srbije

Država je preko Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu podelila subvencije u ukupnoj vrednosti od 260 miliona dinara, a planirano je još 166 miliona za finansiranje različitih projekata u te tri opštine

13. februar 2015.

koji je pre nekoliko meseci bio pouzdan, zbog oz-biljnih promena na tržištu, može da zapadne u ve-liku krizu.

„Nektar“, „Fruktal“ i „Heba“, prema rečima Iva-ne Stefanović, referenta izvoza, čekaju velikog distributera, a već su imali niz kontakata sa me-nadžerima manjih kompanija. „Mondi Lameksu“, zastupniku izvoznika voća i voćnih kaša iz Kra-ljeva na ovom sajmu pojavili su se stari pregova-

rači. Predstavnici te kompanije prvi put su na-stupili u organizaciji PKS i veoma su zadovoljni. Nastup firmi iz Srbije organizovala je PKS u sa-radnji sa Ministarstvom privrede i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Pored velikog nacionalnog štanda Srbije, na sajmu su za-pažene i nacionalne izložbe Italije, Čilea, Španije, Argentine, Brazila, Jermenije, Australije, Portuga-la i Južne Afrike.

Ministar privrede Željko Sertić, ministar rada, za-pošljavanja i socijalne politike, Aleksandar Vulin, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež razgovarali su u Bujanovcu sa privrednicima i predsednicima opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da će država i dalje kroz razne programe pomagati ne-razvijene opštine na jugu Srbije. Sertić je, nakon razgovora sa predsednicima opština Preševo Buja-novac i Medveđa, Ragmi Mustafom, Nagipom Ari-fijem i Dragišom Pavlovićem, podsetio da su već preko Koordinacionog tela podeljene subvencije u ukupnoj vrednosti od 260 miliona dinara i da je planirano još 166 miliona za finansiranje različitih projekata u te tri opštine. „Planiramo da otvaramo biznis inkubatore, kako bi ovaj deo pored Koridora 10 učinili atraktivnijim za investitore. Ideja je da Beograd ne bude tako daleko od drugih krajeva. Zato je veoma važno da svi potezi budu u interesu zemlje i zato je najviše poslova premijera i Vlade Srbije okrenuto ka ekonomiji“, naglasio je Sertić.

Nagip Arifi je izrazio zadovoljstvo što se ministri ove vlade interesuju za jug Srbije. „Od 2007. godi-ne nijedan ministar privrede nije bio u Bujanovcu i zato smo zadovoljni, što je ministar danas ovde

sa kompletnom njegovom ekipom. Mi smo prezen-tovali ministru i njegovom timu potencijale ovog kraja i nadamo se razvoju ekonomije jer dobra eko-nomija daje i političku stabilnost“, rekao je Arifi. Predsednik koordinacionog tela Zoran Stanković ocenio je da je razgovor sa predsednicima tri op-štine bio veoma konkretan i zato očekuje da 2015. godina bude godina razvoja na području Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Nakon razgovora sa predsednicima opština držav-no privredna delegacija posetila je u Bujanovcu preduzeće „Megal“, koje se bavi proizvodnjom ko-tlova za parno grejanje. Nakon posete toj fabrici u kojoj je zaposleno 120 radnika, Željko Sertić je rekao da takva preduzeća imaju perspektivu i da će Ministarstvo privrede i Privredna komora Srbije pomoći „Megalu“ u pronalaženju novih partnera. Preduzeće „Megal“ godišnje proizvede više hiljada kotlova i 50 odsto izveze u zemlje regiona.

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je nakon razgovora sa privrednicima Bujanovca, Preševa i Medveđe da je dobro što su otvoreno razgovarali o problemima na jugu Srbije poručivši da je važno da se privrednici uključe u projekte prekogranične saradnje. “Dobro je što smo razgovarali, jer ovde dugo nije postojao direktan dijalog sa privredni-cima pa se možda zbog toga i neko poverenje iz-


Predstavljena japanska iskustva u tretmanu otpadnih voda

gubilo. Ono što smo im rekli je da ćemo izgraditi institucionalne okvire kojima ćemo im pomoći. U tom smislu je i promena celokupnog sistema pri-vrednih komora a tu je i Koordinaciono telo koje pomaže direktno, “ rekao je on. Prema Sertiće-vim rečima, veoma je važno da se privrednici i sve međunarodne institucije koje mogu da pomognu uključe u projekte prekogranične saradnje. To, kako je dodao, nije lako jer mnogi ne znaju kako da napišu projekte i zato su komora, Agencija za regi-onalni razvoj, opština i Koordinaciono telo važni.

Kako je naveo predsednik Koordinacionog tela Zo-ran Stanković do sada je zahvaljujući podsticajnim sredstvima posao na tom području dobilo više od 100 radnika. Razgovoru sa privrednicima prisu-stvovali su i predsednik Privredne komore Srbije

Marko Čadež i direktorka Fonda za razvoj Srbije Slađana Backović.

Ministar privrede Željko Sertić i predsednik Pri-vredne komore Srbije Marko Čadež sastali su se u okviru posete jugu Srbije i sa rukovodstvom kompanije „Simpo“ iz Vranja, nakon čega su obišli pogone ovog preduzeća. Ministar Sertić je sa ru-kovodstvom razgovarao o poslovanju kompanije, mogućem izlasku na nova tržišta i podržao novi koncept razvoja preduzeća iz Vranja. Sastanku su prisustvovali državni sekretar Ministarstva privre-de Dragan Stevanović, direktorka Fonda za razvoj Slađana Backović i Ivan Đukanović, pomoćnik di-rektora Centra za privatizaciju u Agenciji za pri-vatizaciju.

Upotrebu viška mulja sa postrojenja za prečišća-vanje otpadnih voda neophodno je definisati za-konskom regulativom, zaključeno je na seminaru održanom 12. februara u Privrednoj komori Srbije. Posebno je istaknuto da je o problemu viška mulja potrebno razmišljati u isto vreme kada i o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, jer se samo na taj način realno mogu sagledati i troškovi izgradnje i održivost sistema.

Iskustva iz Japana, koji je jedan od svetskih lidera u tretiranju i korisnoj primeni kanalizacionog mu-lja u oblasti poljoprivrede, energetike i materijala u oblasti građevinarstva, učesnicima seminara pred-stavio je Hirojuki Fudžimoto, jedan od direktora Nacionalne Asocijacije za kanalizacione sisteme Japana. On je govorio o pitanjima razvoja, novih tehnologija i upravljanja sistemima u ovoj oblasti.

Na seminaru, koji su organizovali Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo Privred-ne komore Srbije i Japanska agencija za međuna-rodnu saradnju (JICA) kako bi se podstakla razme-na iskustava i informacija o novim tehnologijama iz oblasti komunalnog mulja koji se stvara u proce-su prerade otpadnih voda, radove su prezentovali i brojni domaći stručnjaci.

Govorilo se o postojećoj zakonskoj regulativi u oblasti mulja, direktivama i drugim aktima koje je Evropska Unija usvojila, a koje je naša zemlja u oba-vezi da implementira. Prezentovana je tehnologija rada postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda u Subotici, kao i tehnologija koja se primenjuje na ovom postrojenju za upotrebu viška mulja za stva-ranje toplote i energije potrebne za proces rada sa-mog postrojenja. Ukazano je na potrebne investicije

Potrebna je zakonska regulativa, investicije i nove tehnologije, kako bi se rešio problem viška mulja kod postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, istaknuto na seminaru u PKS

13. februar 2015.


Završeno predstavljanje srpske privrede na Prodexpu

Srpske firme koje su nastupile na sajmu Prodexpo u Moskvi, zainteresovane za udruživanje i objedinjavanje ponude, kako bi olakšale plasman na zahtevnom ruskom tržištu

13. februar 2015.

u sektoru otpadnih voda Srbije koje će omogućiti

postizanje evropskih standarda, a predstavljene su

i najnovije tehnologije u rešavanju tretmana otpad-

nih voda u okviru termoelektrana u Srbiji.

Smernice seminara u uvodnom delu izložili su pro-

fesor Dragan Povrenović, profesor Tehnološko – metalurškog fakulteta u Beogradu, Tatjana Ercego-vić Petrić, direktor Sektora usluga i preduzetništva PKS, profesor Marko Ivetić sa Građevinskog fakul-teta u Beogradu i Goran Trivan, sekretar u Sekre-tarijatu za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Naši proizvođači zainteresovani su za udruživanje, kako bi olakšali insfrastrukturu plasmana proizvo-da na zahtevnom ruskom tržištu i jednostavnije došli do licence za uvoz, kaže Dejan Delić, savet-nik u Sektoru za bilateralnu saradnju PKS. Srpski privrednici mogli bi da upotrebe kapacitete velikog trgovačkog kompleksa “Food City”, koji je distribu-tivni, logistički i veleprodajni centar. To bi omogu-ćilo srpskim izvoznicima da iskoriste mogućnosti brže i jednostavnije dostave, raspremanja i skladi-štenja proizvoda. Ovaj centar, koji pokriva čitavu Moskovsku oblast, olakšao bi kompletnu infra-strukturu plasmana i rešio problem snabdevanja ruskih kompanija koje imaju zahteve za manjom količinom određenih proizvoda.

Predstavnici srpskih kompanija zadovoljni su in-teresovanjem ruskih kupaca i distributera, ostva-renim kontaktima sa potencijalnim poslovnim partnerima, kao i ulogom i podrškom PKS, koja je organizovala njihov nastup na ovoj sajamskoj manifestaciji. Na nacionalnom štandu PKS obav-ljeno je niz konkretnih razgovora predstavnika srpskih firmi sa ruskim partnerima koji mogu da obezbede lakši plasman proizvoda iz Srbije na ru-sko tržište.

Na sajmu u Moskvi proizvodni program pred-stavili su: „Fruvela“ Lajkovac, „Mini Pani“ Su-botica, „Vino Kalem“ Velika Drenova, „Geneza“ Kanjiža, „Destilerija Čolić“ Kragujevac, „Nektar“


Uskoro u PKS obuka za sticanje licence u oblasti privatnog obezbeđenja

Centar za edukaciju i Udruženje za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije organizu-ju stručnu obuku za kandidate zainteresovane da dobiju licencu za obavljanje poslova u oblasti pri-vatnog obezbeđenja.

Obuka je namenjena svima koji žele da se adekvat-no pripreme za ispit, u organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova. Uspešno pohađanje ove obu-ke i polaganje ispita u MUP su među uslovima koji, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju (Službe-ni glasnik RS”, broj 104/13), obavezno moraju biti ispunjeni da bi se stekla licenca za vršenje poslova privatnog obezbeđenja.

Pravilnikom o programima i načinu sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, donetog na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o privat-nom obezbeđenju, predviđena su četiri tipa obuke:

• Program stručne obuke za poslove procene rizika

u zaštiti lica, imovine i poslovanja

• Program stručne obuke za poslove fizičko-tehnič-ke zaštite lica i imovine i održavanje reda na sport-skim priredbama, javnim skupovima i drugim me-stima okupljanja građana

• Program stručne obuke za poslove planiranja, pro-jektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema teh-ničke zaštite

• Program stručne obuke za poslove montaže, pu-štanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.

Niz seminara i stručnih obuka za poslove privatnog obezbeđenja u PKS počinje odmah po dobijanju ovla-šćenja od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Zainteresovana privredna društva i fizčka lica de-taljnije informacije mogu dobiti na 011/3300 949, 3300 946, 33 00 900 lok. 330 ili [email protected].

Privredna komora Srbije organizuje stručnu obuku, kako bi se kandidati što bolje pripremili za ispit na osnovu koga stiču licencu za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja

18. februar 2015.

Bačka Palanka, „Ajtien grup“ (ITN Group) Beo-grad, „Mondi Lameks“ (Mondi Lamex) Kraljevo, „Banini“ Kikinda, „Zlatiborac“ Beograd, „Pionir“ Subotica, „Aleva“ Novi Kneževac, „Master Frigo“ Beograd. U okviru nacionalnog štanda Srbije, Pokrajinski sekretarijat za privredu Novog Sada predstavio je kompanije, nosioce znaka „Naj-bolje iz Vojvodine“ - „Vitamin“ Horgoš, „Pro-mont grup” (Promont Group), „DTD Ribarstvo“, „Apatinska pivara“, „IM Topola“, „Repro trade”, „Zdravo organik”, „Žitko“, „Vinarija Kovačević“, „Vinarija Vinum“, „Karlsberg Srbija“ (Carlsberg), „Dijamant“. Na Prodekspu su učestovali i Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kao i kompa-nije zainteresovane za dobijanje znaka „Najbolje

iz Vojvodine“ – „Džem end dželi“ (Jam and Jelly) Irig, „Novosadski sajam“ Novi Sad, „Sava Kova-čević“ Vrbas, „Frigo Žika Soko“ Ruma, „Sevo“ Žabalj i „Mara“ Sombor. Među izlagačima bili su i Opšte Udruženje preduzetnika Opštine Arilje i kompanije „Frigo Junior“, „Drenovac Yugotra-de“, „Nomil Promet“, „Dar Produkt“, „Naturfru-its“, „Berry Frutico“. Preko distributera predsta-vili su se „Karneks“ i „Rubin“.

Nastup firmi iz Srbije na sajmu Prodexpo u Mo-skvi, od 9. do 13. februara organizovala je Privred-na komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom pri-vrede i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).


Ojačati poslovne veze Srbije i Belorusije

Privredna saradnja dve zemlje treba da ide u pravcu povećanja robne razmene, udruženog nastupa na trećim tržištima, investicija u zajedničke projekte, ocenjeno na Poslovnom savetu u PKS

18. februar 2015.

Privredna saradnja Srbije i Belorusije ide u do-brom pravcu, ali ima dosta mogućnosti za unap-ređenje i zajedničke projekte u sektoru agrara, građevinarstva, energetike, zdravstva, turizma, nauke. Osnivanje mešovitih kompanija, zajednička proizvodnja za treća tržišta, kao i povećanje izvo-za, nose veliki potencijal za efikasniju poslovnu sa-radnju srpskih i beloruskih privrednika, ocenjeno je na zasedanju Poslovnog saveta Srbija-Belorusija u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Institucionalni okvir za jače poslovne veze Srbije i Belorusije je uspostavljen, potpisano je dosta me-đudržavnih sporazuma, a na privrednim komora-ma je da povezuju kompanije, koje treba da nađu zajednički interes i realizuju konkretne projekte, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS, pozdrav-ljajući učesnike Poslovnog saveta.

Poslovni forumi i bilateralni razgovori privrednika treba da omoguće da se saradnja poslovnih krugo-va podigne na viši nivo - kroz zajedničku proizvod-nju, nastup na trećim tržištima ali i povećanje srp-skog izvoza na belorusko tržište i obrnuto, istakao je predsednik PKS.

Valentin Čekanov, beloruski ministar trgovine, izražavajući zadovoljstvo odnosima dve zemlje u

svim sferama, rekao je da je Srbija strateški par-tner Belorusiji u Evropi, a da se udruženim napo-rima mogu rešiti sva otvorena pitanja koja opte-rećuju poslovanje privrednika. Kako je objasnio, Srbija je sa 51. napredovala na 28. mesto po vred-nosti trgovinske razmene sa Belorusijom i nalazi se ispred Austrije, Francuske, Estonije. U narednom periodu očekuje se da nivo robne razmene bude udvostručen i dostigne 500 miliona dolara.

Miloš Petrović, državni sekretar u Ministarstvu privrede Srbije, smatra da Sporazum o slobodnoj trgovini dve zemlje tek treba da dođe do izražaja. Petrović je najavio da će na dvodnevnom zasedanju Međuvladine komisije biti razmotreno više od 40 zajedničkih projekata u mnogim oblastima privre-de, koji treba da donesu rezultate na srednji rok.

Mihail Mjatljikov, predsednik Beloruske trgovin-sko–industrijske komore pozvao je srpske firme da se predstave poslovnoj zajednici Belorusije učešćem na sajmovima u toj zemlji, što bi takođe trebalo da bude snažan impuls privrednoj saradnji.

Aleksandra Stanarević, direktorka Centra za eko-nomske odnose sa inostranstvom PKS i moderator Poslovnog saveta i foruma, naglasila je da je Ko-mora otvorena da pruži sve potrebne informacije i


Kako koristiti društvene medije za posao

podršku privrednicima kako bi što uspešnije reali-zovali poslovne planove.

Kako je istaknuto u PKS, veliki je prostor za koope-racije poslovnih zajednica kroz osnivanje zajednič-kih preduzeća u građevinarstvu, proizvodnji trak-tora i mašina, autobusa na gas, povećanje srpskog izvoza, najviše lekova i medicinske opreme, boja i lakova, mašina i opreme, semenske robe, sadnog materijala, raznih prehrambenih proizvoda... In-ženjering poslovi u agrokompleksu su takođe in-teresantni, naročito na izgradnji kompletnih po-ljoprivrednih objekata za preradu, ambalažiranje i skladištenje prehrambenih proizvoda.

Uoči sednice Poslovnog saveta Marko Čadež, pred-sednik PKS razgovarao je sa predstavnicima držav-no-privredne delegacije Belorusije koju su predvo-dili Valentin Čekanov, beloruski ministar trgovine

i Mihail Mjatljikov, predsednik Beloruske trgo-vinsko–industrijske komore. Istaknuta je snažna opredeljenost komora da budu podrška predstav-nicima poslovnih krugova Srbije i Belorusije, da što efikasnije povezuju privrednike i kompanije dve zemlje kako bi bilateralni kontakti rezultirali konkretnim, dugoročnim poslovnim projektima.

Poslovni savet, Poslovni forum i bilateralni raz-govori predstavnika kompanija dve zemlje održa-ni su u okviru Osmog zasedanja Međuvladine ko-misije za trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije i Belorusije kojom kopredsedavaju Željko Sertić, srpski ministar privrede i Valentin Čekanov, be-loruski ministar trgovine. U privrednoj delegaciji Belorusije su predstavnici menadžmenta više od 20 velikih beloruskih kompanija i poslovnih aso-cijacija.

Društvene mreže predstavljaju nezaobilaznu komponentu za sve vidove poslovanja i jedan od primarnih oblika komunikacije na internetu i ne-ophodno je stalno praćenje trendova i promena u tim medijima, ukazano je na seminaru Centra za edukaciju Privredne komore Srbije, koji je održan 12. i 13. februara.

Tako je, na primer, Facebook krajem prošle godi-ne, u želji da poveća profit od oglašavanja znatno smanjio vidljivost poslovnih stranica i besplatnih objava, zbog čega je neophodno stalno prilagođa-vanje promenama sticanjem novih veština i alata.

Dostizanje vidljivosti, pažnje i interakcije sa kli-jentima putem društvenih medija jeste cilj marke-tinški osvešćenih kompanija koje žele da te mreže iskoriste kao poslovnu nišu, koja im, uz minimalna ulaganja u poređenju sa tradicionalnim marketin-gom, može doneti višestruku korist.Oko 72 odsto

svih internet korisnika aktivno je i na društvenim medijima. Samo Fejsbuk ima 1,5 milijardu aktiv-nih korisnika i više od 100 milijardi postova me-sečno. Zbog ovakvog značaja društvenih medija u kontekstu korisničkog servisa, kompanije nezaobi-lazno postavljaju društvene mreže kao marketinš-ki prioritet.

Predavači Ana Mirković i Boris Trivan iz Instituta za digitalne komunikacije, polaznicima seminara objasnili su kako da uspešno promovišu svoj posao na društvenim mrežama i iskoriste ovaj resurs za povećanje konkurentnosti i poboljšanje rezultata poslovanja. Teme dvodnevnog seminara bile su: Uvod u marketing na društvenim mrežama, strate-gija i planiranje, Online odnosi s javnošću i krizni PR, Copywriting - Upravljanje sadržajem na druš-tvenim medijima, Facebook marketing, Twitter za biznis i LinkedIn.

Polaznici seminara „Upotreba društvenih medija u poslovne svrhe“ upoznali veštine za uspešno korišćenje društvenih mreža u poslovnom marketingu

18. februar 2015.


Unaprediti bezbednost saobraćaja u Srbiji

U Privrednoj komori Srbije održana javna rasprava o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

19. februar 2015.

Pravni akt čije se usvajanje uskoro očekuje na vla-di, a potom i u parlamentu treba da unapredi bez-bednost saobraćaja u Srbiji, smanji broj saobraćaj-nih nezgoda, stradalih i povređenih u njima, kao i da domaće norme uskladi sa evropskim direkti-vama, istaknuto u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Prema rečima Vladimira Rebića, načelnika Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih po-slova Srbije, za 15 dana očekuje se konačan Na-crt zakona koji će biti dostavljen ministarstvima u Vladi Srbije, sa ciljem da se nađe najoptimalnije rešenje, koje će unaprediti bezbednost saobraćaja. Rebić je kao najznačajnije promene, izdvojio izme-njena pravila za mlade vozače, određena ograniče-nja koja se odnose na probne vozačke dozvole, kao i neke uslove koje će ti vozači morati da poštuju svojim učešćem u saobraćaju.

„Izmene će se odnositi i na prevoz dece, obzirom da smo procenili da postoji prostor za unapređenje ambijenta u kome će prevoziti“, istakao je Rebić. Dodao je da će biti uvedene i promene koje će olak-šati parkiranje i zaustavljanje u naseljenim mesti-ma, ali i izmene u ponašanju kod preticanja sporih vozila. Biće, naveo je, značajna novina koja će uti-cati na vozače, odnosno na vlasnike vozila da daju podatke o prekršajima koji su napravljeni nad tim vozilom, kako bi se omogućilo efikasnije vođenje prekršajnog postupka.

„Takođe su neka protivpravna ponašanja svrstana u nasilničku vožnju, pre svega vožnja pri velikim brzinama i u stanju potpune alkoholisanosti“, re-kao je načelnik Uprave saobraćajne policije. Rebić je dodao da je izmenama zakona predviđeno da se u nekim situacijama počiniocima prekršaja oduzi-ma vozilo bez obzira da li je ta osoba vlasnik ili ne. To će se odnositi na situacije upravljanja vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, preko dva promila alkohola u krvi ili bez položenog vozačkog ispita.

Rebić je izdvojio set normi posvećenih osposoblja-vanju kandidata, kao i obavljanju tehničkih pregle-da, za koje se očekuje da će doprineti da se tehnički pregledi vrše savesnije, da obuka kandidata bude efikasnija i da kandidati steknu što veće znanje iz auto škole.

Promene u Zakonu o bezbednosti u saobraćaju od-nosiće se i na upravljača puta da periodično vrši određene provere, odnosno da unapređuje infra-strukturu. U tom smislu, biće izgrađeni trotoari duž državnog puta kroz naseljena mesta, kao i bici-klističke staze, koje će doprineti većoj bezbednosti. Želimo da uspostavimo video nadzor i u tehničkim pregledima i u auto školama, određene norme će se ticati samih osoba koja će vršiti tehnički pregled vozila, odnosno obučavanje kandidata“, rekao je Rebić i dodao da će se na taj način tehnički pregle-di i obuka obavljati na savesnije.

O Nacrtu izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima govorili su i Branimir Pe-jović, Zlatko Belencan i Vladan Nikolić, pomoćnici načelnika Uprave saobraćajne policije.

O unapređenju bezbednosti saobraćaja iz ugla obav-ljanja privredne delatnosti i aktivnostima PKS u tom pravcu govorila je Milica Dubljević, sekretar Udruže-nja za saobraćaj i telekomunikacije i direktor Centra za stručno osposobljavanje u transportu PKS.

U javnoj raspravi učestvovali su predstavnici Mini-starstva građevinarstva, saobraćaja i infrastruktu-re, Agencije za bezbednosti saobraćaja, Komiteta za bezbednost saobraćaja, Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i drugih relevantnih institucija i aso-cijacija. Prethodne javne rasprave o Nacrtu izme-na i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima održane su u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Vlada Srbije uskoro će usvojiti i Strategiju za bez-


Potpisan protokol Poslovnog saveta Srbije i Belorusije

bednost saobraćaja do 2020. godine, koja predviđa da se prepolovi broj povređenih i poginulih, kao i broj saobraćajnih nezgoda, izjavio je Tanjugu Mi-odrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Cilj strategije je i da u 2020. godini nijedno dete ne pogine u saobraćaju, rekao je Poledica i podsetio da je vladino telo za koordinaciju bezbednosti sa-obraćaja već usvojilo taj dokument koji je u proce-duri usvajanja u Vladi Srbije.

U Protokolu, koji su potpisali predsednici komora Srbije i Belorusije Marko Čadež i Mihajl Mjatljikov, ističe se pozitivna dinamika saradnje na nivou pri-vrednih komora, što je put da se u praksi što bo-lje koriste rezultati održanih poslovnih foruma i bilateralnih susreta predstavnika dveju zemalja u okviru međuvladinih komisija za trgovinsko-eko-nomsku saradnju, kao i u okviru poseta na najvi-šem nivou.

Protokol, sačinjen na osnovu zaključaka Poslovnog saveta i razgovora predstavnika poslovnih krugova Srbije i Belorusije, predviđa aktivnosti na pružanju podrške privrednoj zajednici putem informisanja o uslovima privređivanja i instrumentima podrš-ke u izvozno-uvoznim poslovima. U fokusu će biti uspostavljanje kontakata privrednika, kako bi se razvijala trgovina, formirala zajednička preduzeća i privukle investicije u industriji, mašinogradnji, logistici, građevinarstvu, petrohemiji, trgovini, po-ljoprivredi i prehrambenoj industriji.

Komore dve zemlje u narednom periodu intenzivi-raće učešće privrednika na značajnim sajamskim manifestacijama u Srbiji i Belorusiji. Predviđeno je i jačanje regionalne saradnje, kao i podrška razme-ni privrednih delgacija.

Predsednici komora ovaj Protokol su potpisali u okviru dvodnevnog zasedanja Srpsko-beloruske Međuvladine komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju. Beloruski ministar trgovine Valetnin Ser-gejevič Čerkanov i srpski ministar privrede Željko Sertić, kopredsednici Međuvladine komisije, sa-glasili su se da su mogućnosti za saradnju ogro-mne i potisali dokument koji sadrži plan aktivnosti za njeno unapređenje. Željko Sertić je naglasio da je nekoliko beloruskih kompanija zainteresovano za privatizaciju srpskih firmi i da im je Agencije za privatizaciju već dostavila potrebnu dokumen-taciju. Ministar Čerkanov podvukao je činjenicu da je najvažnije da se u praksi primene svi državni i komorski sporazumi koji su potpisani.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i predsednik Beloruske trgovinsko-industrijske komore Mihajl Mjatljikov potpisali su Protokol 7. zasedanja Poslovnog saveta za saradnju dve komore

19. februar 2015.


Strateški značaj izgradnje rudnika bazalta

Izgaradnja rudnika bazaltne rude „Vrelo“ kod Brusa imala bi stratešku važnost za Srbiju, konstatovao Savet za bazalt Privredne komore Srbije

19. februar 2015.

U okolini Brusa u ležištu „Vrelo“ nalaze se velike istražene rezerve bazalta izuzetnog kvaliteta, ista-knuto je na konstitutivnoj sednici novog saziva Saveta za bazalt, održanoj u PKS 18. februara. Re-alizacija projekta izgradnje rudnika bazaltne rude „Vrelo“ od strateškog je značaja za Srbiju, smatra-ju članovii Saveta.

Izgradnjom rudnika „Vrelo“ stvorili bi se uslo-vi za otvaranje više stotina novih radnih mesta, čime bi delimično bila zaustavljena migracija iz najsiromašnijih kopaoničkih sela neposredno uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom. Takođe, obezbedio bi se eruptivni materijal za pu-togradnju koji se sada delom uvozi, kao i najkvali-tetniji granulat za brze pruge. Izgradnja rudnika je i preduslov za izgradnju fabrika za finalizaciju proizvoda od bazaltne rude koji zamenjuju azbest, kao što su prekidna i neprekidna vlakna.

Kako bi se podstakao i što kvalitetnije realizovao ovaj projekat, Odbor za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privred-ne komore Srbije doneo je odluku o formiranju Sa-

veta za bazalt, koji čine predsednici opština Brus, Kuršumlija, Leposavić i Blace, najeminentniji pro-fesori i inženjeri u ovoj oblasti, kao i predstavnici Komore. Za predsednika Saveta za bazalt u novom sazivu izabran je Dragan Stevanović iz PKS.

Inače, bazalt je nemetal vulkanskog porekla, ne-toksičan, nezapaljiv, odličan zvučni i toplotni izo-lator, izuzetno hemijski postojan, otporan na abra-ziju i ne apsorbuje vlagu.

Koristi se za proizvodnju bazaltne vune (prekidno vlakno), koja ima široku primenu u proizvodnji termoizolacionih, antiakustičkih građevinskih ma-terijala i više vrsta vatrostalno-termoizalacionih proizvoda. Bazaltni proizvodi neprekidnog vlakna u potpunosti zamenjuje azbestna vlakna i služe za izradu obloga za kočnice, platna za izradu vatro-stalnih odela, salonita i termoizolacionih ploča. Bazaltni beton se koristi za izradu pragova za brze pruge, a bazalt je neophodan u asfaltnim bazama za izradu otpornijeg habajućeg sloja kolovoza. Ko-risti se i kao arhitektonski kamen.


Čadež: Dobri odnosi Srbije i Slovenije za stabilnost regiona

„Slovenija je jedan od najznačajnijih partnera Sr-biji i dobri bilateralni odnosi dve zemlje veoma su važni za ekonomsku i političku stabilnost regiona Jugoistočne Evrope“, izjavio je Marko Čadež, pred-sednik Privredne komore Srbije (PKS) na Poslov-nom forumu u Ljubljani.

Iako je robna razmena premašila milijardu dolara, po rečima Čadeža, nisu iskorišćene sve mogućnosti za unapređenje privredne saradnje i ekonomskih veza poslovnih zajednica Srbije i Slovenije.

Predsednik PKS veliki potencijal za dalji razvoj bi-lateralnih veza vidi u udruživanju privrednika radi nastupa na trećim tržištima i realizacije zajednič-kih projekata.

„Privredne komore biće im u tome snažna podrš-ka“, poručio je Čadež.

Privrednici koji su došli na poslovni forum u Lju-bljanu, kako je istakao predsednik PKS, imaju us-pešna preduzeća i mogu da budu pouzdani partneri slovenačkim i evropskim kompanijama i uspešno posluju na međunarodnom tržištu. Slovenačke kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 35.000 rad-nika i izvoze visokokvalitetne proizvode, a srpske IT firme sa svojim ćerkama firmama iz Slovenije veoma dobro posluju na najzahtevnijim tržištima, kao što je Velika Britanija, rekao je Čadež.

„Postoji želja da se maksimalno iskoristi slovenač-ko iskustvo koje kompanije imaju u okviru EU, ali i dobra poslovna i ekonomska pozicija Srbije, da se nastupi na tržištima onih zemalja sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, poput Rusi-je, Kazahstana, Belorusije“, ukazao je predsednik PKS.

Interesovanje je veliko i već se vode razgovori o konkretnim temama, rekao je Čadež i dodao da su već počeli i razgovori predstavnika preduzeća iz Slovenije i Srbije o konkretnim nastupima na tre-ćem tržištu i zajedničkim projektima.

Kako je naveo, na forumu je bilo reči i o nastupu srpskih firmi na slovenačkom tržištu, kao i o tome šta srpska preduzeća mogu da ponude.

Čadež je istakao i da je prehrambena industrija ve-liki izvozni potencijal Srbije, podsetivši da je srpski Nektar kupio slovenački Fruktal.

„Postoje i druge inicijative koje bi mogle da posta-nu realnost, a to je da slovenačke kompanije zajed-no sa srpskim kompanijama organizuju proizvod-nju prehrambenih proizvoda za izvoz na druga tržišta“, smatra Čadež.

Samo Hribar Milič, predsednik Gospodarske zbor-nice Slovenije, uveren je da postoji veliki broj po-slovnih mogućnosti koje treba iskoristiti za unap-ređenje privredne saradnje Srbije i Slovenije. On je ponudio srpskim biznismenima podršku slovenač-ke privredne komore da pronađu poslovne partne-re u Sloveniji.

U okviru Poslovnog foruma u Gospodarskoj zbor-nici Slovenije, koji je okupio više od 140 slovenač-kih i 60 srpskih kompanija, održani su bilateralni razgovori privrednika iz sektora građevinarstva i energetike, turizma, IT, kreativne industrije. Po-slovnoj zajednici Slovenije predstavljen je projekat Beograd na vodi, programi privatizacije, kao i dru-ge investicione mogućnosti.

U završnici Poslovnog foruma učesnicima skupa obratili su se premijeri Aleksandar Vučić i Miro

Iako je robna razmena premašila milijardu dolara, ima dosta mogućnosti za unapređenje ekonomskih veza dve zemlje, rekao Marko Čadež, predsednik PKS, na Poslovnom forumu u Ljubljani. Učesnicima skupa obratili se i premijeri Aleksandar Vučić i Miro Cerar

20. februar 2015.


Podrška unapređenju saradnje grčkih i srpskih privrednika

Nacionalne privredne komore Grčke i Srbije podržaće aktivnosti mešovite Srpsko - grčke privredne komore, radi unapređenja ekonomske saradnje Srbije i Grčke

20. februar 2015.

Cerar sa porukom da su Srbija i Slovenija dve pri-jateljske zemlje koje imaju dobre ekonomske od-nose, ali da postoji još prostora za veću bilateralnu saradnju i zajednički izlazak na treća tržišta.

Forum je održan u okviru zvanične posete srpskog premijera Aleksandra Vučića Sloveniji, a organiza-tori skupa su Gospodarska zbornica Slovenije i PKS.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Slovenije u 2014. godini iznosila je 1,033 milijardi dolara, što je za 1,6 odsto manje nego 2013. godine. Srpski izvoz u Sloveniju vredeo je 471,1 miliona dilora i manji je za 1,5 odsto, a uvoz za 1,7 odsto i dostigao je 561,6 miliona. Kao spoljnotrgovinski partner u ukupnom srpskom izvozu u 2014. godini, Slove-

nija zauzima osmo mesto, a u uvozu 12. Najčešći spoljnotrgovinski posao bila je kupoprodaja.

Slovenačka statistika navodi da su slovenačke investicije u Srbiji znatne i iznose oko 679 milio-na evra. Prema podacima NBS, ukupna direktna ulaganja slovenačkih preduzeća u Srbiji za period 2005-2013. godine, iznose oko 522,7 miliona evra. U Srbiji je registrovano oko 1.500 slovenačkih fir-mi i predstavništava, a aktivno je oko 500.

Srpska preduzeća su nedovoljno zastupljena u Sloveniji. Vrednost srpskih investicija u Sloveniji je oko 100 miliona evra, a prema podacima Banke Slovenije, ta vrednost je nešto niža i iznosi oko 60 miliona evra.

Privredna komora Srbije i Unija privrednih komora

Grčke, kao nacionalne asocijacije privrednika dve

zemlje delegiraće po jednog predstavnika u Srpsko –

grčku privrednu komoru, dogovoreno je na sastan-

ku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore

Srbije, Kostasa Georgakosa, predsednika Udruženja

trgovaca Severne Grčke i Gorana Jovića, predsedni-

ka Regionalne privredne komore Leskovac.


Dimničarska delatnost u zaštiti od zagađenja

Srpsko–grčka privredna komora, čije su osniva-nje inicirali Udruženje trgovaca Severne Grčke i Regionalna privredna komora Leskovac, treba da doprinese daljem jačanju privrednih veza Srbije i Grčke.

Grčka tradicionalno predstavlja važnog privrednog partnera Srbiji. U prvih šest meseci 2014. godine ukupna robna razmena Srbije i Grčke iznosila je 175,3 miliona evra. Uvoz je vredeo 113,9 miliona evra, a izvoz iz Srbije 61,4 miliona evra.

Grupacija za pružanje dimničarskih usluga, u okviru Udruženja za komunalne delatnosti PKS, za novog predsednika izabrala je Bratislava Vuč-kovića, direktora JKP „Mediana“ iz Niša. Zamenik predsednika ostao je Zlatoslav Vranješ, direktor AD „Odžačar“ iz Sombora.

Grupacija je, zajedno sa Udruženjem dimničara Srbije, bila organizator Evropskog kongresa di-mničara ESCHFOE u Beogradu. Milan Mihajlović iz AD „Dimničar“ Beograd informisao je prisutne o rezultaima i efektima tog kongresa, koji je prvi put održan u Srbiji 2014. godine. Kongres je pre-vazišao je sva očekivanja kako po broju učesnika i gostiju, tako i u pogledu nivoa govornika i me-dijske propraćenosti, israkao je Mihajlović. U radu kongresa učestvovali su državni sekretari i pomoć-nici ministara u Vladi Republike Srbije, predstav-nici Grada Beograda, Privredne komore Srbije, kao i najviši rukovodioci ESCHFOE.

Milan Mihajlović informisao je članove Grupacije

o razgovorima sa predstavnicima Evropske komisi-je, u okviru priprema za skrining o zaštiti vazduha od zagađenja, održan u Briselu u procesu pridru-živanja Srbije Evropskoj uniji. Privredna komora Srbije imala je mogućnost da delegira jednog pred-stavnika privrede, pa je Grupaciju predstavljao Milan Mihajlović iz AD „Dimničar“ Beograd, koji je na skriningu izneo opšte podatke o potrošnji go-riva i energenata u Srbiji i o uticaju te potrošnje na zagađenje vazduha.

Na sednici Grupacije za pružanje dimničarskih usluga formirane su dve radne grupe. Jedna ima zadatak da objedini postojeće materijale iz oblasti obrazovanja dimničara i izradi predlog za jednoo-braznu obuku dimničara u Srbiji, imajući u vidu da je kontinuirano obrazovanje i osavremenjivanje znanja neophodno ukoliko želimo da obezbedimo i zadržimo konkurentnost. Druga radna grupa za-dužena je da izvrši reviziju Pravilnika o dimničar-skoj delatnosti iz 2013. godine i da pripremi pred-log izmena i dopuna, ukoliko nađe da su potrebne.

Bratislav Vučković, direktora JKP „Mediana“ iz Niša, izabran za novog predsednika Grupacije za pružanje dimničarskih usluga

20. februar 2015.


Poseta predstavnika Kineske banke

Umrežavanje mladih lidera

Predstavnici Kineske banke – Regionalnog centra za zemlje Centralne i Istočne Evrope sa sedištem u Budimpešti posetili su Privrednu komoru Srbije

Komora mladih omogućava preduzetnicima da razviju liderske sosobnosti, da steknu međunarodne kontakte i doprinesu pozitivnim promenama društva

20. februar 2015.

23. februar 2015.

Predstavnici Kineske banke – Regionalnog centra za zemlje Centralne i Istočne Evrope sa sedištem u Budimpešti posetili su Srbiju u nameri da pro-šire svoje aktivnosti. Kineska banka želi da pojača prisustvo u našoj zemlji, kako bi podržala lokalne kompanije, doprinela bilateralnoj ekonomskoj i trgovinskoj saradnji između dve zemlje i promovi-sala kineske investicije u Srbiji, istakli su predstav-nici Kineske banke tokom razgovora u PKS.

Branislava Žunjić, sekretar Udruženja za ban-karstvo, osiguranje i druge finansijske institucije PKS, predstavila je Privrednu komoru Srbije i nje-ne aktivnosti. Pozitivno je ocenila opredeljenost Kineske banke da podrži kineska ulaganja u Sr-biji i zahvalila na poverenju koje su kineski pred-stavnici ukazali Privrednoj komori Srbije, prepo-

znavši je kao instituciju usmerenu na pružanje podrške svim aktivnostima koje mogu da doprine-su jačanju privrednog potencijala Srbije.

Kineska banka (Bank of China) je jedna od naj-većih državnih banaka u NR Kini. Pre reforme bankarskog sistema u Kini osnovna specijalnost ove banke bile su međunarodne finansije, dok je posle reforme banka proširila delokrug aktivnosti koji sada obuhvata i investiciono bankarstvo. Re-gionalni centar kineske banke za zemlje Centralne i Istočne Evrope sa sedištem u Budimpešti uspo-stavljen je u decembru prošle godine, neposredno posle Trećeg sastanka šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, održanog u Beogradu, sa ciljem da pruži podršku budućim projektima Kine u zemaljama ovog regiona.

Privredna komora Srbije bila je domaćin panel dis-kusije „Kako upoznati Švajcarsku“, koja je okupila članove Komore mladih iz Beograda i Novog Sada. Komora mladih, u Srbiji osnovana 2003. kao deo Međunarodne komore mladih (Junior Chamber International -JCI) sa PKS ima zajedničkie ciljeve,

koji se odnose, pre svega na izgradnju stimulativ-nog privrednog ambijenta, istaknuto je na panelu. Prema uvodnim rečima Milice Pavić iz PKS, naro-čito su važne aktivnosti na jačanju sektora malih i srednjih preduzeća i na podsticanju razvoja pre-duzetničke svesti mladih. Ona je podsetila da PKS


Upoznajte klijente kako bi ste poboljšali prodaju

i Komorom mladih imaju potpisan sporazum o saradnji.

Panel diskusija „Kako upoznati Švajcarsku“ orga-nizovana je u okviru tvining projekta komora mla-dih Beograda i Švajcarske i namenjena je našim firmama koje se pripremaju da izvoze na to zahtev-no tržiše. Komora mladih Beograda (JCI Beograd) svoju misiju i vidi upravo u tome da omogući mla-dim ljudima i preduzetnicima da razviju liderske sposobnosti, da dobiju mogućnosti razvoja koje će ih osnažiti za stvaranje pozitivnih promena u druš-tvu, i pre svega da steknu kvalitetne kontakte, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou.

Milena Milojević, predsednica JCI Beograd, podse-tila je da je Komora mladih u Srbiji osnovana uz po-moć JCI Švajcarske i porodice Ćesarov. Deo je velike međunarodne organizacije koja ove godine obeleža-va 100 godina postojanja, okuplja 200 000 mladih li-dera i preduzetnika, aktinih na brojnim projektima, konferencijama i seminarima. Broji približno 5000 likalnih organizacija u 115 zemalja sveta.

Jedan od inicjatora da se mladi lideri u Srbiji or-ganizuju i pridruže Međunarodnoj komori mladih bio je Veselin Ćesarov, biznismen iz Berna, koji se

pretežno bavi plasmanom metalnih proizvoda na švajcarsko tržište. Ćesarov, koji je član Poslovnog saveta dijaspore PKS, mladim preduzetnicima po-maže da se pripreme za izazove izvoza. Zanimljivo je da je bio zaslužan za znatan izvoz sirkovih metli iz Srbije u Švajcarsku. Učesnicima panela ukazao je na važnost da se uoče potrebe tržišta i njegove zakonitosti. Intenzivno pomaže JCI Beograd, ali i mnoge druge aktivnosti u zemlji.

Nikola Cvetković jedan je od mladih lidera kojima je članstvo u Komori mladih pomoglo da pokrene svoj biznis. Nedavno je izabran za jednog od potpred-sednika JCI. Prvi iz Srbije na tako visokoj poziciji u Međunarodnoj komori mladih, Cvetković ističe da su mu najviše koristili međunarodni kontakti koje je stekao kao član JCI Beograd. Nikola Cvetković ima 26 godina i bavi se IT tehnologijama.

JCI Srbije, koja danas ima više punopravnih lokal-nih komora, zvanično je primljena u članstvo na Svetskom kongresu, održanom u Beču u oktobru 2005. godine, a nakon samo tri godine, na Svet-skom kongresu JCI u Nju Delhiju u novembru 2008. godine proglašena je za najbolju nacionalnu organizaciju te godine.

Krajnji cilj uspešnog poslovanja nije samo profit, već i lojalni kupci i klijenti, poruka je seminara koji je organizovao Centar za edukaciju Privredne ko-more Srbije (PKS) u saradnji sa TMS CEE doo.

Namera seminara „Upoznajte vaše klijente kako biste poboljšali prodaju“ bio je da polaznici na-uče kako da pridobiju, a potom i zadrže kupce i klijente, obezbeđujući sigurnu i uspešnu buduć-nost kompanije. Kroz praktičan i interaktivni rad polaznike je vodio predavač Enrico Cerroni, kon-sultant sa višegodišnjim i praktičnim iskustvom u

upravljanju procesima i unapređenjem prodaje u zemljama EU.

Na seminaru su obrađene teme - Analiza ličnosti korisnika, Šablon ličnosti korisnika, Kretanje ko-risnika i njegove percepcije i druge. Prema tim analizama polaznici će moći da potpunije obrade i istraže krajnje potrošače, da ih grupišu prema ra-zličitim kriterijumima, kao što su prihodi, životno okruženje, navike u ponašanju i potrošnji. Usvaja-njem novog znanja i informacija sa seminara, pola-znici bi trebalo da budu u mogućnosti da mapiraju

U PKS održan seminar na kome su eminentni stručnjaci polaznicima predstavili alate kako da pridobiju i zadrže kupce i obezbede sigurnu i uspešnu budućnost kompanije

23. februar 2015.


Udvostručeno interesovanje francuskih preduzeća za Srbiju

Na sastanku, upriličenom u rezidenciji ambasadorke Francuske u Beogradu Kristin Moro, učestovovali su ministri finansija i privrede, Dušan Vujović i Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predsednik Francusko-srpske privredne komore Patrik Kolen i predstavnici više francuskih i srpskih kompanija

24. februar 2015.

kretanje korisnika, identifikuju uska grla u lancu prodaje, procene jaz između isporuke ponude i percepcije kupaca.

Ocena seminara koji je održan 20. februara 2015. pokazala je da su polaznici zadovoljni seminarom, aktuelnošću teme, naročito stručnošću predavača od koga su, kroz interaktivnu radionicu i timski rad, dobili dosta praktičnih saveta i „trikova“ kako da poboljšaju prodaju.

Sa ciljem daljeg razvijanja i usavršavanja disciplina

prodaje polaznici su sugerisali organizovanje obu-

ka u vezi sa istraživanjem strategije prodaje, psi-

hologije kupaca, komunikacije sa kupcima, kako

bi u svom poslovanju mogli zadržati postojeće i

dobiti nove klijente, računali na ponavljanje kupo-

vina, više preporuka klijenata i smanjenje troškova

podrške.

Interesovanje francuskih kompanija za poslovanje u Srbiji povećano je 2014. godine za više od 100 odsto u odnosu na 2013, a bilateralna trgovinska razmena je u istom periodu porasla za 11 odsto, rečeno je posle sastanka predstavnika Vlade Srbi-je i članova Francusko-srpske privredne komore u Beogradu.

Na sastanku, upriličenom u rezidenciji ambasa-dorke Francuske u Beogradu Kristin Moro, učesto-vovali su ministri finansija i privrede, Dušan Vu-jović i Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, predsednik Francusko-srpske privredne komore Patrik Kolen i predstavnici više francuskih i srpskih kompanija.

Kolen je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Sertićem i Moro, najavio da će Beograd 1. i 2. aprila posetiti predstavnici francuskih kompanija iz sektora saobraćaja koje su zainteresovane da se uključe u projekte modernizacije železničkog sao-braćaja u Srbiji.

“Godina 2014. bila je od prvorazrednog značaja za unapređenje odnosa naših dveju zemalja, po-sle poseta premijera i predsednika Srbije Parizu i francuskog premijera Beogradu”, izjavio je on.

Kolen je istakao da je Francusko-srpska privred-na komora prošle godine, posle otvaranja pristu-pnih pregovora između Srbije i EU i bilateralnih poseta na najvišem nivou, dobila 100 odsto više molbi francuskih kompanija za izradu studija za početak ili razvoj poslovanja u Srbiji u odnosu na 2013. godinu. Zahtevu se, prema njegovim rečima, prvenstveno odnose na oblasti poljoprivrede, te-lekomunikacija, digitalne tehnologije, građevine i saobraćajne infrastrukture.

Podsetivši da je bilateralna trgovinska razmena u istom periodu povećana za 11 odsto, Kolen je izra-zio uverenje da će se taj razvoj još više povećati u budućnosti.

Sertić je rekao da je na današnjem sastanku bilo reči o učešcu francuskih kompanija u procesu pri-vatizacije u Srbiji, njihovoj zainteresovanosti za javno-privatno partnerstvo, o mogućnostima po-slovanja, potencijalnim problemima, aranžmanu sa MMF-om, poreskim zakonima...

“Francuske kompanije su pokazale interesovanje za privatizaciju banja, lečilišta, za privatizaciju ili učešće u nekoj vrsti koncesija, odnosno par-tnerstva s državom, u vezi sa aerodromom Nikola


Poslovni čovek godine Milovan Kocić, a firma Tigar Tajers

Tesla, za privatizaciju Telekoma... i za Beogradski metro”, rekao je on.

Na pitanje novinara ima li pomaka u realizaciji projekta metroa, Sertić je odgovorio da se Beo-grad već opredelio za jedan od nekoliko ponuđenih modela izgradnje i da su sada u toku razgovori o modelu finansiranja, imajući u vidu da se Vlada, zbog fiskalne konsolidacije, obavezala da više neće davati garancije za različite projekte.

“Međutim, raspoloženi smo za razgovore o dru-gim modelima - koncesijama ili javno-privatnom partnerstvu, koji bi nam omogućili da realizujemo preko potrebne investicije bez upliva države”, re-kao je on.

Sertić je ocenio da postoji prostor za dalje una-pređenje ekonomske saradnje između Srbije i Francuske, koja se, prema njegovim rečima, može ostvariti kroz nove projekte, ulaganja i omoguća-vanjem francuskim kompanijama da uđu u proces

privatizacije i pomognu srpskim kompanijama u tom procesu da izađu na nova tržišta, dobiju nove tehnologije i efikasniji menadžment.

Moro je čestitala Vladi Srbije na aranžmanu iz pre-dostrožnosti sa MMF-om, koji je, prema njenim re-čima, bio moguć pošto je Vlada preuzela obaveze budžetskog ozdravljenja, smanjenja javnog duga i sprovođenja strukturalnih reformi.

Ona je ponovila da Francuska podržava put Srbije ka EU i reforme koje Srbija sprovodi.

Kako je navedeno u saopštenju Francusko-srpske privredne komore, francuska preduzeća su dosad u Srbiju investirala više od 850 miliona evra kapi-tala i zaposlila oko 10.000 ljudi.

Komora okuplja više od 100 kompanija i preduze-ća u Srbiji, među kojima su Alstom, Aksa, Danone, Lafarž, L’Oreal, Mišlen i banke Sosiete ženeral, Kredi agrikol i Findomestik - BNP Pariba.

Klub privrednih novinara uručio je priznanje „Poslovni čovek godine“ predsedniku kompanije YUMIS Milovanu Kociću, a za kompaniju godine proglašen je Tigar Tajers Srbija.

Tradicionalna priznanja privrednicima i kompanija-ma, koje su svojim radom obeležile godinu, uručena su na svečanosti u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Kocić je rekao da je ta kompanija prošle godine ostvarila ukupan prihod od 1,2 milijarde dinara i izrazio očekivanje da će zahvaljujući investicijama u prošloj godini biti povećan izvoz već u 2015, kao i da će biti uspostavljena saradnja sa novim zemlja-ma na afričkom tržištu.

Prehrambena industrija Yumis iz Niša je u 2014. imala najuspešniju godinu od osnivanja preduzeća i sada izvozi u 18 zemalja, a planira da svoje proi-zvode plasira i na kinesko tržište.

On je poručio da naša zemlja ima zastarelu tehno-logiju i da zato treba da koristimo svoja prirodna bogatstva, s obzirom da imamo povoljnu klimu i izuzetno plodnu zemlju.

„Država bi zato trebalo potpuno da se okrene po-ljoprivredi i prehrambenoj industriji, jer tu imamo velike kapacitete i prednosti u odnosu na druge ze-mlje“, istakao je Kocić.

Tradicionalna priznanja privrednicima i kompanijama, koje su svojim radom obeležile godinu, uručena su na svečanosti u Privrednoj komori Srbije

24. februar 2015.


Predstavnica Tigar Tajersa Milana Tošić rekla je da je ta kompanija uspešna, pre svega, zavaljujući in-vesticiji Mišlena i izgradnji nove fabrike.

Ona je rekla da će Tigar Tajers već u 2016. ima-ti skoro udvostručen izvoz guma i zaposliti novih 500 radnika, tako da će ukupno imati 2.700 zapo-slenih.

Priznanje „Projekat godine“ uručeno je Termolek-trani Kostolac direktoru Draganu Jovanoviću, koji je rekao novinarima da je prva faza modernizaci-je Termoelektrane Kostolac završena i da se sada u saradnji sa Kinezima ide u drugu fazu odnosno gradnju novog bloka B snega 350 megavata i proši-renje kopa Drmno na 12 miliona tona uglja.

„To je jedna od najvećih investicija trenutno u Sr-biji“, istakao je Jovanović i dodao da će se graditi i pruga i pristanište na Dunavu za potrebe Kostolca.

Direktor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA Radojica Rovčanin dobitnik je priznanja za društveno odgovorno poslovanje. On je istakao da je Kontrola letenja u avgustu 2014. ostvarila rekordan rezultat odnosno u samo jednom danu pratila 2.620 aviona.

„To znači da smo tog dana svakoga sata obezbedili bezbedan, najkraći i najbrži put za oko 200 putnič-kih aviona“, istakao je Rovčanin.

Kontrola letenja ne dobija novac iz budžeta, ali doprinosi budžetu i samo u 2014. je uplatila 30 miliona evra državi, a pomagala je i stanovništvu ugroženom u prošlogodišnjim poplavama, i doni-rala sredstva za zdravstvene ustanove.

Rovčanin je podsetio da će Kontrola letenja na-praviti dva tehnološki najmodernija kontrolna tornja, u Beogradu i Tivatu, kao i da će ove godine biti postavljen sekundarni radar na Besnoj Kobi-li i izmešten radar sa Kopaonika zbog zaostalih bombi.

Poslovni potez godine je otvaranje fabrike „Frese-nius Medical Care“ u Vršcu za proizvodnju potroš-nog materijala za hemodijalizu, gde će uz dodat-ne investicije u narednom periodu biti zaposleno ukupno 1.500 radnika.

Direktor Rajko Hrvačević je istakao da će zahvalju-jući toj investiciji biti povećan izvoz, kao i da će ta fabrika biti značajna i za domaće pacijente.

Preduzeće „Prvi Partizan“ Užice je dobitnik pri-znanja za održivost domaće proizvodnje, a direktor Dobrosav Andrić je rekao da su prethodnom perio-du bili najveći srpski izvoznik na američko tržište, zatim da su zaposlili više od 1.000 novih radnika

i da će u nove kapacitete biti uloženo više od 30 miliona evra.

Predsednik žirija Kluba privrednih novinara, no-vinar Tanjuga Gordana Divnić je istakla da su se privredni novinari odlučili da nagrade investicije zato što su one ključne za razvoj privrede i veće zapošljavanje.

„Kad govorimo o investicijama obično se uz njih dodaje da će pomoći većem izvozu, ali za nas je sada možda mnogo značajnije da počnemo sa su-bstitucijom prevelikog uvoza, jer mnoge stvari mo-žemo da napravimo i bolje, nisu drugi ništa pamet-niji od nas“, istakla je ona.

Divnić je dodala da je možda problem u tome što se u startu gleda u zemlje koje su uvek bile razvi-jene i imale bolju polaznu osnovu i da bi trebalo da naučiti nešto od onih koje su bile siromašne, ali su uspele brzo da se razviju, kao što je to slučaj sa Brazilom.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović je istakao da su nagrađene kompanije i privrednici svetle tačke srpske ekonomije, s obzi-rom da su uspešno poslovali i predstavljali Srbiju uprkos teškim uslovima u kojima se nalazi privreda. On je kazao da država unapređuje ambijent za po-slovanje kako srpska privreda mogla da se razvija.

Mladi menadžer godine je Dejan Dramićanin di-rektor BITGER grupe koja se bavi informatikom.

Plakete i priznanja „Menadžer godine“ dobio je Predrag Đurović iz Žitopromet mlina za investiciju i proizvodnju žitomlinskih i testeničarskih proi-zvoda, a Pavle Nenadović iz gazdinstva Nenadović za investicije u ratarsku proizvodnju.

Isto priznanje uručeno je Ljubiši Drinjakoviću iz mlekare “Bodri” u Takovu za investiciju i inovativ-nost u proizvodnji mlečnih proizvoda, menadžeru Klastera tekstilaca Novog Pazara AŠTEX Nerminu Baliji za udruživanje i rezultate klastera.

Direktor Specijalne bolnica Čigota dr Željko Sta-kić dobio je priznaje za 50 godina uspešnog rada te ustanove i doprinos razvoju zdravstvenog turizma, dok je plaketa za predanost i petnaestogodišnju posvećenost humanitarnom radu, uručena je Hu-manitarnoj organizaciji Stara Raška.

„Zlatno pero“ koje se tradicionalno dodeljuje za privredno novinarstvo dobila je novinarka Biznis dodatka lista “Danas” Mirjana Stevanović, a pri-znanje “Gordan Ranitović”, koje nosi ime osnivača Kluba privrednih novinara, dobila je urednica por-tala E kapija Marija Kambić.


„Isplovi, zabaci, ulovi“

Ministar privrede Željko Sertić otvorio je 37. Me-đunarodni sajam nautike, lova i ribolova, na kojem učestvuje više od 70 izlagača iz zemlje i sveta, sa oko 80 plovila.

„Drago mi je da postoji tržišni potencijal za ovaj sajam, jer to znači da imamo i preduzetnike koji-ma, kada plate svoje obaveze prema državi, ostaje sredstava da mogu da investiraju u svoja zadovolj-stva ili da kroz ovakav način realizuju neke svoje poslovne aktivnosti“, rekao je Sertić.

Ministar privrede je istakao da sajam ne treba samo da promoviše naše firme koje učestvuju u poslovima vezanim za nautiku i srodne delatnosti, već treba da podstakne sve one koji imaju određe-ne aktivnosti u proizvodnji ovih stvari, a to su pre svega kompanije koje održavaju plovila, proizvo-đači oružja i druge sportske opreme.

Ministar Sertić prilikom obilaska Sajma posetio je i štand PKS, na kojem se prvi put predstavlja Grupa-cija za nautičku privredu i turizam PKS -NATUS.

Krsto Pašković, zamenik predsednika ove grupaci-

je tom prilikom je rekao da Srbija ima ogroman po-tencijal u ovoj grani privrede jer pripada zemljama koje su izuzetno bogate mirnim vodama sa više od 2000 kilometara plovnih puteva. On je tom prili-kom naglasio da je moguće privući strane nautiča-re ali je za to preduslov izgradnja brojnih marina, a mi imamo samo jednu u Apatinu.

U organizaciji PKS održan je i okrugli sto “Aktu-elni problemi u nautičkoj privredi i nautičkom turizmu, nautički potencijali Srbije, poreska poli-tika, infrastruktura, oprema, usluge, regulativa u nautici”.

Sajam se održava pod sloganom „Isplovi, zabaci, ulovi“ i trajaće do 1. marta u halama 5 i 11. Za vreme sajma, posetioci će moći da vide plovila svih vrsta domaćih i stranih proizvođača, brodske i van brodske motore, opremu za sportove na vodi, na-utički turizam, kao i ribolovačku opremu, lovačko oružje i opremu, kamp i autdor opremu, opremu za marine, garderobu , nautičku literaturu, ali i da prisustvuju izložbama, stručnim predavanjima i radionicama.

Grupacija za nautičku privredu i turizam PKS - NATUS prvi put na Međunarodnom sajmu nautike, lova i ribolova

25. februar 2015.


Dostići razmenu vrednu milijardu evra

Ekonomski odnosi Turske i Srbije kreću se uzlaznom putanjom, privrednici žele unapređenje saradnje i povećanje investicija u svim oblastima, a plan je da u naredne dve godine robna razmena premaši milijardu evra, istaknuto je na simpozijumu o unapređenju ekonomskih odnosa dve zemlje u hotelu „Metropol“

25. februar 2015.

Srbija u ovom momentu želi da bude prepoznata kao zemlja investicionih mogućnosti, tržišne ekonomije, spremna da se kao konkurentna privreda uključi u evropske i svetske tokove, rekla je Aleksandra Sta-narević, direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije.

Na simpozijumu koji su organizovali turska Fonda-cija za ekonomska istraživanja, Privredna komora Srbije i Beogradska bankarska akademija, Aleksan-dra Stanarević je rekla da dugoročne investicije traže sigurnost i stabilnost poslovnog ambijenta, a da je u narednom periodu najvažnije postići konkretnije i značajnije rezultate u saradnji Srbije i Turske. Pred-nost investiranja i poslovanja u Srbiji omogućuju i sporazumi o slobodnoj trgovini – sa zemljama čla-nicama CEFTA, Ruskom Federacijom, Belorusijom, Kazahstanom i zemljama EFTA.

Prema njenim rečima, Privredna komora Srbije je-dan je od osnivača Poslovnog saveta Srbija – Turska, koji od početka rada, 2002. godine, teži da unapredi ekonomske odnose dveju zemalja. Na sledećoj sed-nici Poslovnog saveta, koja će biti održana ove godi-ne u Turskoj, očekuje se predstavljanje strategije za pristup turskom tržištu, što bi, uz isti strateški doku-ment turske strane, doprinelo mnogo boljim rezulta-tima od sadašnjih, ukazala je Stanarević.

Iskustvo pokazuje da zbog sličnosti običaja i poslovne kulture, turski i srpski privrednici vrlo brzo uspostav-ljaju kontakte. Velikim uspehom smatramo promenu strukture robe u izvozu u Tursku, od početka prime-ne Sporazuma o slobodnoj trgovini, ukazala je Stana-rević, navodeći da se od isključivog oslanjanja na si-rovine i proizvode za reprodukciju, došlo do pomaka na proizvode najvišeg stepena obrade.

Turski privrednici zainteresovani su za saradnju sa

srpskim kompanijama u tekstilnoj industriji, infra-strukturi i građevinarstvu, energetici, poljoprivred-noj proizvodnji, a razmatra se i saradnja u oblasti upravljanja vodnim resursima, dodala je ona.

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić istakao je da interesovanje turskih kompanija za ulaganje u Srbiji nikada nije bilo veće i poručio da su investitori iz te zemlje dobrodošli i da će Vlada Srbije učiniti sve da im pomogne. U Srbiji trenutno posluje od 60 do 70 turskih kompanija, ali je njihov broj u okolnim ze-mljama značajno veći, ukazao je Ljajić, dodajući da Srbija želi što više turskih investitora. Robna razme-na između Srbije i Turske još nije zadovoljavajuća sa stanovišta potencijala, jer je u 2014. iznosila 618 miliona evra. Međutim, kako je istakao, to je dva i po puta više nego 2010. godine, kada je na snagu stu-pio sporazum o slobodnoj trgovini. Srpski izvoz je upetostručen, a turski uvećan dva puta nego pre tog sporazuma, rekao je Ljajić na simpozijumu čiji su or-ganizatori turska Fondacija za ekonomska istraživa-nja, Privredna komora Srbije i Beogradska bankarska akademija.

Ljajić je naveo i da ekonomski odnosi Srbije i Turske idu uzlaznom putanjom i planirano je da vrednost robne razmene između dve zemlje u naredne dve go-dine dostigne najmanje milijardu evra.

Pomoćnik ministar ekonomije Turske Adnan Jildi-rim je naglasio da su odnosi Turske i Srbije bliski i iskreni i da ta zemlja Srbiju vidi kao svog komšiju, koji godišnje ugosti 110.000 turskih kamiona i milion i po pripadnika turske dijaspore. Ambasador Turske u Srbiji Kemal Bozaj je istakao da Turska želi unapre-đenje saradnje i investicija u svim privrednim oblasti-ma, da želi da investira u Srbiju, ali i očekuje što veći broj srpskih kompanija u Turskoj.


PKS na sajmu “Embedded World 2015”

U nemačkom gradu Nirnbergu tradicionalno je or-ganizovan sajam i konferencija o embedded tehnolo-giji. Ove godine, od 24. do 26. februara, “Embedded World 2015” okupio je rekordni broj od 938 izlagača iz 35 zemalja i očekivanih 30.000 posetilaca. Izlagači su visoko tehnološke IKT kompanije različitih profila i veličina, uključujući i velike korporacije kao što su Intel, AMD, Bosch, EMC, Microsoft i NVidia.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom privrede i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), organizovala je nacionalni štand na kome su se predstavile četiri srpske kompanije: Mi-kroelektronika, Bitgear, Novatronic i Seavus.

Embedded sistem je kombinacija kompjuterskog hardvera i softvera koji u sprezi sa različitim kon-

trolerima, senzorima, sistemima za komunikaciju i drugim specijalizovanim hardverom izvršava zadatu funkciju. Ovakvi sistemi mogu naći primenu u svakoj oblasti delovanja, a najčešće se koriste u industrij-skim mašinama, auto i avio industriji, medicinskoj opremi, komunikacijama, vojnoj industriji, pamet-nim video panelima. Embedded sistemi su progra-mibilni tako da ih je moguće prilagoditi specifičnoj nameni. Popularni termin “Internet of things” se u najvećoj meri odnosi na embedded sisteme koji su povezani na internet i preko njega razmenjuju velike količine informacija.

Činjenica da su srpske kompanije u samom vrhu ove tehnološki napredne grane, predstavlja značajni po-tencijal srpskog IKT sektora i priliku za budući razvoj i primenu u celokupnoj privredi.

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom privrede i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), organizovala je nacionalni štand na kome su se predstavile četiri srpske kompanije: Mikroelektronika, Bitgear, Novatronic i Seavus

25. februar 2015.

Podrška damama u biznisu

Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća koju bi uskoro trebalo da usvoji Vlada Srbije prepoznaje i afirmiše žensko preduzetništvo kao važan segment razvoja MSPP sektora

25. februar 2015.

U Srbiji se svega 38 odsto žena bavi preduzetniš-tvom, 25 procenata je zaposleno u malom biznisu, što je znatno ispod proseka razvijenih ekonomija. U narednom periodu očekuje se unapređenje pozicije preduzetnica, koje su deo ukupnog preduzetničkog

sektora, rekao je Aleksandar Gračanac, rukovodilac

Centra za mala i srednja privredna društva Privredne

komore Srbije (PKS).

Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća (MSPP),


Ciljevi i rokovi za Direktivu o industrijskim emisijama

Preciznost u primeni Direktive o industrijskim emisijama i sedam direktiva koje iz nje proistipču, ojačava pregovaračku snagu Srbije, istaknuto na konferenciji u PKS

25. februar 2015.

koju bi uskoro trebalo da usvoji Vlada Srbije, prepo-znaje i afirmiše žensko preduzetništvo kao važan se-gment razvoja MSPP sektora, istakao je Gračanac na sednici Saveta za žensko preduzetništvo PKS. Veća pristupačnost izvora finansiranja, edukacija i uvo-đenje preduzetničkog obrazovanja, primeri dobre prakse, inovacije i tehnološki napredak, neki su od elemenata važnih za razvoj ženskog preduzetništva, dodao je on.

Na sednici u PKS predstavljeni su primeri dobre prakse u sektoru ženskog preduzetništva iz Čačka – Studio Maruška, Ralex Trans, Dessert, UTP Morava, Unipromet. Predstavljen je i plan rada Udruženja po-slovnih žena.

Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju PKS pozvala je preduzetnice da budu aktivne i, u skladu sa potrebama sektora u kome posluju, pred-lože teme za seminare i obuke koji se organizuju u PKS. Namera Centra za edukaciju PKS je da pred-stavnicima biznisa omogući kontinuiranu i savreme-nu edukaciju, kao i da stečeno znanje mogu da pri-menjuju u praksi. Marija Asković Matić, rukovodilac Centra za upravljanje projektima PKS, predstavila je mogućnosti učešća preduzetnica u projektima koji se finansiraju iz fondova EU i drugih oblika razvojne pomoći.

O izvorima finansiranja sektora MSPP, na sastanku u PKS, govorio je Đorđe Bajović, direktor SEAF Fonda za investicije u malim i srednjim preduzećima.

Resorno Ministarstvo i pregovaračka grupa za po-glavlje 27 pružiće kompanijama potrebnu pomoć u dostizanju ciljeva i rokova na koje smo se obave-zali, poručila je Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine na konferenciji u PKS. Ona je ukazala da je pre-govaračko poglavlje 27, koje se odnosui na život-nu sredinu, najteže i najkomplikovanije. Do sada, Srbija je prošla ekspanatorni skrining, na kome su izvestioci Evropske komisije informisali naše pred-stavnike o standardima EU, i bilateralni skrining, na kome su naši predstavnici informisali Evropsku komisiju o stanju zaštite životne sredine u Srbiji, ukazala je Stana Božović, koja je i šef pregovaračke grupe za poglavlje 27.

Za našu industriju naročito veliki izazov pred-stavljaDirektiva o industrijskim emisijama (IED), usmerena na ublažavanje i sprečavanje uticaja in-dustrijskog zagađenja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ova Direktiva obuhvata sedam direktiva, a trenutno u Srbiji toj direktirvi podležu 32 kompa-nije iz oblasti proizvodnje energije, 49 iz industrije

minerala i metala, 62 iz oblasti proizvodnje hrane i pića, zatim 56 postrojenja za sagorevanje, tzv. ve-likih ložišta, dve cementare i oko 1000 operatera koji koriste organske rastvarače. Srbija je deo pro-pisa iz ove oblasti već transponovala u nacionalno zakonodavstvo, rekao je Dušan Stokić iz PKS, mo-derator konferencije, ali ostaje problm implemen-tacije i sprovođenja.

Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, ukazala je da je Srbija po-tisivanjem ugovora o Energetskoj zajednici 2006. godine počela proces pridruživanja u oblasti ener-getike. Da bi se implementirala Direktiva o velikim ložištima, koju sadrži taj ugovor, Srbija je izmenila Zakon o energetici. Mirjana Filipović je ukazala na važnost planiranja procesa implementacije i uključivanja predstavnika privrede na iznalaženju novih i inovativnih rešenja.

Da bi se što pre otvorilo pregovaračko poglavlje 27, potrebna su tri važna usklađivanja, rekao je Ričard Maša, šef sektora u Delegaciji Evropske unije u Sr-


Ujednačeno tumačenje novih propisa i standarda

biji. On je naveo da je to transponovanje evropske regulative u srpsko zakonodavstvo, usklađivanje na terenu, kao i sredstva da se ciljevi postignu.

Ovu regulativu u EU primenjuje 50 000 preduzeća, rekao je Rajner Frojnd iz Delegacije EU u Srbiji. On je ukazao da u Srbiji približno 40 odsto rad-ne snage radi u kompanijama koje su obavezne da primenjuju Direktivu o industrijskim emisijama i iz nje proisteklih sedam direktiva. Da bi se po-moglo usaglašavanje industrije, Evropska komisija realizuje projekat „Sprovođenje zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja, sprečavanja he-misjkih udesa i sprovođenje EMAS sistema“. Pro-jekat, vredan tri miliona evra, uključio je pripremu dozvola, obuku za više od 60 operatera, prevod obimne regulative, kako bi se, prema Frojndovim rečima, Srbija na vreme pripremila za pregovore. On je istakao da ćerecizna primena ovih direktiva imati veliki uticaj na pregovaračku snagu Srbije.

Pivredna komora Srbije realizovala je do sada niz aktivnosti kako bi se privredi pomoglo da prevazi-đe izazove koje ova direktiva pred nju postavnja. Organizovala je niz sastanaka i seminara u saradnji sa Ministarstvom u gotovo svim većim gradovima u Srbiji, istakla je Nermina Ljubović, direktor Sek-tora za posredovanje i usluge PKS.

Konferencija „Direktiva o industrijskim emisijama (2010/75/EU) – Uslovi implementacije i mogućno-sti koje pruža proces pridruživanja EU“ okupila je u PKS predstavnike operatera postrojenja za čiji je rad neophodno pribaviti integrisanu dozvolu ITPS, nadležnih državnih organa i institucija za iz-davanje dozvola na sva tri nivoa, republičkom, po-krajinskom i lokalnom, kao i druge zainteresovane strane u ovom procesu, rekla je Nermina Ljubović na skupu organizovanom kako bi se privrednicima pomoglo da razjasne, opovrgnu ili potrvrde dileme koje imaju u vezi sa primenom ove Direktive.

Jačanje saradnje sa Akreditacionim telom Srbije i Ministarstvom privrede - Sektor za infrastruk-turu kvaliteta, kroz učešće u radnim grupama za donošenje tehničkih propisa definisano je kao prioritetni zadatak na trećoj sednici Grupacije sertifikacionih tela, koja radi u okviru Udruženja akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti Privredne komore Srbije. Ova saradnja neophod-na je kako bi se ujednačilo tumačenje i primena novih propisa i standarda.

O planovima za transponovanje evropskih direk-tiva u narednom periodu i sa aktuelnostima u regulisanom području koje se odnose na rad ser-tifikacionih i kontrolnih tela, članove Grupacije informisali su predstavnici Ministarstva privrede – Sektora za infrastrukturu kvaliteta, Mile Mitro-

vić, rukovodilac Grupe za izradu tehničkih pro-pisa Novog pristupa, Jovan Petrović, rukovodilac Grupe za standardizaciju i akreditaciju i Jelena Ivančević, savetnik.

Na sednici su usvojeni Izveštaj o radu Grupacije za 2014. godinu i Program rada Grupacije sertifi-kacionih tela za 2015. godinu. Za naredni period planirano je unapređenje saradnje sa nadležnim institucijama na polju tumačenja i primene novih propisa.

Grupaciju čine članovi Privredne komore Srbije, akreditovani od strane Akredaticionog tela Srbi-je, čija je delatnost vezana za poslove u oblasti sertifikacije proizvoda, sistema menadžmenta i osoba.

Grupacija sertifikacionih tela PKS intenzivnije će sarađivati sa nadležnim ministarstvom na tumačenju i primeni novih propisa i standarda

25. februar 2015.


Regulisanje pogrebne delatnosti

Obuka za nastavak projekta PLATO Srbija 3

Budžet Republike Srbije svake godine gubi od 30 do 50 miliona evra zbog sive ekonomije u pogrebnoj delatnosti, izjavio je predsednik Grupacije za pružanje pogrebnih usluga PKS i direktor JKP Pogrebne usluge Dragan Baltovski

Obuka mentore i koordinatora za nastavak projekta PLATO Srbija 3 održana u Kruševcu. Predstoji odabir tema

26. februar 2015.

26. februar 2015.

Na sednici Grupacije za pružanje pogrebnih uslu-ga PKS naglašeno je da će u narednom periodu biti razmatrana tema sive ekonomije u pogrebnoj delatnosti, sa ciljem definisanja predloga mera za suzbijanje sive ekonomije, radi zaštite državnog interesa i interesa javnih komunalnih preduzeća.

Grupacija će u narednom periodu nastaviti dalje aktivnosti u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o sahranjivanju i grobljima, odnosno rad na dono-šenju novog Zakona koji bi na jedinstven način za teritoriju cele Srbije regulisao sva pitanja u vezi sa obavljanjem ove veoma važne delatnosti. Budžet

Republike Srbije svake godine gubi od 30 do 50 miliona evra zbog sive ekonomije u pogrebnoj de-latnosti, izjavio je predsednik Grupacije za pruža-nje pogrebnih usluga PKS i direktor JKP Pogrebne usluge Dragan Baltovski. Novim zakonom bi tre-balo da bude rešen problem nelegalnih grobalja u Srbiji na kojima sahrane obavljaju saomoograni-zovana fizička lica, ne postoji infrastruktura, sao-braćajnice, planovi po kojem se uređuju grobovi i spomenici, a nema ni sanitarno tehničkih uslova. Na sednici je bilo reči i o drugim aktuelnim pitanji-ma u obavljanju pogrebne delatnosti.

U organizaciji Privredne komore Srbije i Regional-ne privredne komore Kruševac, 20. februara odr-žana je obuka lokalnih koordinatora i mentora za nastavak projekta Plato Srbija 3 u Kruševcu. Pored Regionalne privredne komore Kruševac, u projeku učestvuje i RPK Kraljevo RJ Čačak.

Plato projekat predstavlja uspešnu praksu razme-ne informacija, znanja i iskustva među projektnim partnerima, među velikim, srednjim i malim pre-

duzećima. Projekat doprinosi poboljšanju poslova-nja malih preduzeća, ostvarivanju boljih poslovnih rezultata, kao i uspostavljanju kontakata s privred-nim subjektima u zemlji i inostranstvu.

Projekat traje 24 meseca. Prvih 12 meseci projekta imaju za cilj razvoj lokalne Plato kompanijske mre-že: izbor i obuka lokalnih koordinatora, mentora, obuka koordinatora i mentora, izbor MSP. Na-rednih 12 meseci projekta fokusirano je na imple-


Poslovni forum Srbija-Češka

mentaciju mreže sa sledećim elementima: mesečni sastanci Plato grupa, izgradnja timova u Srbiji, za-vršni događaj i ažuriranje Plato veb-sajta.

Mentori su predstavnici uspešnih kompanija iz Kruševca: Fabrika Maziva FAM AD –Jelica Đuro-vić Petronijević, Duropak DOO – Boban Milošević i Coopper Tire Kruševac- Stuart Wootton.

Nakon uspešno završene obuke koju su realizovali ekspert PKS Aleksandar Nikolić i Milan Ristić, de-taljno su razrađeni pojedinačni zadaci. Obuka se

odnosila, pre svega, na prepoznavanje uloge i zna-čaja koordinatora i mentora, oblasti kompetencije i njihovih zadataka i obaveza. Posebna pažnja po-svećena je načinu regrutovanja i selektovanja uče-snika, formiranja grupa, organizovanja uvodnih sesija, odabiru tema na osnovu ličnih kontakata sa preduzećima učesnicima na projektu.

Mentori i koordinator, u narednom periodu oda-braće teme koje će bi obrađivane u okviru projek-ta . Prva sesija planirana je za april mesec 2015. godine.

Poslovni forum Srbija-Češka biće održan 12. marta u Privrednoj komori Srbije (PKS) u okviru Osmog zasedanja Mešovitog komiteta za ekonomsku sa-radnju između vlada dve zemlje, dogovoreno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika PKS i Ivane Hlavsove, češke ambasadorke u Beogradu.

Poslovni forum okupiće veliki broj zvaničnika i pri-vrednika Srbije i Češke Republike iz različitih sek-tora privrede - energetike, saobraćaja, zaštite životne sredine, mašinogradnje. Poslovni forumi i bilateralni susreti privrednika Srbije i Češke dobar su signal za

unapređenje privrednih veza i ukupne ekonomske saradnje dve zemlje, ocenio je Marko Čadež. Oče-kuje se da uspostavljeni kontakti privrednika na tim skupovima prerastu u konkretne projekte i poslovne aranžmane, dodao je predsednik PKS.

Srbija je u vrhu čeških dugoročnih političkih i pri-vrednih partnera. To potvrđuje i svrstavanje Srbi-je, u novoj Izvoznoj strategiji Češke, na listu 12 pri-oritetnih zemalja za češka ulaganja. Češka aktivno podržava Srbiju u procesu evropskih integracija, naglasila je ambasadorka.

Skup će biti održan 12. marta u PKS uz učešće velikog broja zvaničnika i privrednika dve zemlje iz različitih sektora privrede

26. februar 2015.


Jačanje bilateralne saradnje sa Velikom Britanijom

Mnoge britanske firme zainteresovane su za ulaganja u poljoprivredu, hemijsku i farmaceutsku industriju, i zajednički nastup na trećim tržištima, istakla je Aleksandra Stanarević, direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, na konferenciji o stvaranju strategijskih prijateljstava

27. februar 2015.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović poručila je da sve što se radilo u prethodnih godinu dana pokazuje koliko je Srbiji stalo da sa Velikom Britanijom produbi ne samo dobru bilateralnu po-litičku saradnju, već, pre svega, ekonomsku sarad-nju. Otvarajući Treću konferenciju o odnosima dve zemlje pod nazivom „Stvaranje strategijskih par-tnerstava“, ministarka je rekla da Srbija i Velika Britanija mogu da unapređuju saradnju u oblasti kulture, ekonomije, infrastrukture i energetike, kao i da bi robna razmena sledeće godine trebalo da premaši sadašnjih 300 miliona evra. Ona je re-kla da bi saradnja srpskih i britanskih kompanija trebalo da bude mnogo veća i da ne postoji nijedan razlog zašto britanske kompanije ne bi u većem broju bile prisutne u Srbiji.

„Srbija je zemlja velikih mogućnosti i odličnog položaja koji treba da iskoristi za povećanje pri-vednog rasta“, rekla je Mihajlović i podvukla da će se Vlada Srbije u narednom periodu fokusirati na razvoj ekonomskih odnosa sa Velikom Britanijom.

Podpredsednica Vlade je podsetila na prošlogo-dišnju posetu premijera Vučića Londonu i odlično organizovan Biznis forum Srbija - Velika Britanija. „Ovo je samo nastavak našeg zajedničkog posla“, rekla je potpredsednica Vlade napomenuvši da u Srbiji trenutno posluje 70 britanskih kompanija.

Učesnici konferencije su se saglasili da naročito velike mogućnosti postoje u oblasti infrastruktu-re i strateških regionalnih projekata. Predsednica Grupe za Srbiju Parlamenta Velike Britanije Karen Lamli ocenila da je da je Srbija puno toga uspela da uradi na putu ka EU, ali je napomenula da nam tom putu ima još dosta posla.

„Vaša sposobnost da trgujete ne samo sa EU, već i sa drugim zemljama, i obučenost vaše radne snage je očigledna i mislim da postoji puno potencijala za izgradnju mostova saradnje između naših ze-malja“, rekla je Lamli. Ona je objasnila da je svrha Grupe za Srbiju u britanskom parlamentu da ne-guje i jača političke i kulturne veze između Srbi-je i Velike Britanije, da zbližava dve zemlje, kao i da komunicira sa Srbijom na različite načine. Kao predsednica te grupe, Lamli je više puta posetila Srbiju i imala usprešne razgovore o unapređenju odnosa sa brojnim političarima.

Zamenik britanskog ambasadora u Srbiji Dejvid MekFarlan ukazao je da bi region Zapadnog Bal-kana trebalo da razvija putnu i energetsku infra-strukturu na bolji i strateški način. On je primetio da je posle Samita „16 + 1“ koji je održan u de-cembru u Beogradu najavljena modernizaciji žele-zničke pruge Beograd - Budimpešta, kao i da su u toku radovi na glavnim saobraćajnim koridorima

Bilateralni ekonomski odnosi Srbije i Češke, kako je istaknuto na sastanku, pozitivno se ocenjuju i rezultat su kontinuiranog političkog i ekonomskog dijaloga, kao i razumevanja po mnogim pitanjima od obostrane važnosti. Osnovu ekonomskih odno-sa dve zemlje predstavlja spoljnotrgovinska razme-na, investicije i češka razvojna pomoć.

Ukupna robna razmena dve zemlje, u 2014. dosti-gla je 834,1 miliona dolara. Izvoz iz Srbije je po-većan za oko 11 procenata u odnosu na isti period 2013. godine i vredeo je 360 miliona dolara. Uvoz je veći za dva odsto i dostigao je 474,1 milion dola-ra, podaci su Centra za informatiku i elektronsko poslovanje PKS.


Protivprovalni sistemi i kontrola pristupa

kao što je Koridor 10. MekFarlan je ukazao da su britanske konsultantske i inženjerske kompanije, kao i revizorske kuće svetski lideri u oblasti pro-jektovanja i građevinarstva, te da bi mogle biti od koristi Srbiji. „Postoje strateška partnerstva koja možemo i trebalo bi da negujemo u cilju unapre-đenja razvoja Srbije i regiona, a to će imati uticaja i na opšti napredak Srbije u procesu prisutpanja EU“, zaključio je on.

Presednica Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Alek-sandra Đurović rekla je da upoznavanje sa praksama Velike Britanije predstavlja dobitak u parlamentarnoj saradnji, kao i da Vestminsterska fondacija za razvoj demokratije realizuje trogo-dišnji projekat podrške, u okviru kojeg su organizovane posete srpskih poslanika Velikoj britaniji i Škotskoj. Ona je ocenila da bi britanske kompanije mogle da učestvuju u procesu privatizacije u Srbiji.

Direktorka Sektora za ekonomske odnose sa ino-strandstvom Privredne komore Srbije Aleksandra Stanarević ukazala je na dva paralelna procesa koji se u Srbiji odvijaju na nivou države, vlade i komo-re. Jedan je unutrašnja reforma sistema, a drugi uspostavljanje potpuno novog, zdravijeg ekonom-skog ambijenta, koji će biti privlačniji za strane in-vestitore, a pomoći će domaćoj privredi da ojača. „Ozbiljni investitori, oni koji dolaze sa dugoričnim

ciljevima i žele da ulažu u proizvodnju, više su za-interesovani za zdrav ekonomski ambijet nego za subvencije“, naglasila je Stanarević.

„U poslednjih 10 godina Srbija je uspela da uče-tvorostruči robnu razmenu sa Velikom Britanijom, koja je u našu zemlju za to vreme investirala 347 miliona evra, što zaostaje za značajnijim evrop-skim državama“, rekla je Stanarević, ali je naglasi-la da se uglavnom radi o grinfild i braunfild inve-sticijama. Ona je takođe istakla da su danas mnoge britanske firme zainteresovane za ulaganja u po-ljoprivredu, hemijsku i farmaceutsku industriju, pre svega u proizvodnju koja kasnije omogućava nastup na trećim tržištima. „Postoje mnoge inici-jative i za strateška partnerstva u blasti zdravstva“, rekla je Stanarević.

Na skupu su učestvovali predstavnici institucio-nalnog, poslovnog i diplomatskog sektora, kao i predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Džadž. Organizator Treće konferencije o od-nosima Srbije i Velike Britanije je konsultantska firma „Eurosfera“, a pokrovitelji su skupštinski Odbor za spoljne poslove, Ministarstvo privrede, Stalne konferencije gradova i opština, Britansko-srpska privredna komora, Privredna komora Srbije i Ambasada Velike Britanije u Srbiji.

Sekcija projektanata Grupacije za tehničko obez-beđenje Udruženja za privatno obezbeđenje PKS organizovala je stručno predavanje „Protivprovalni sistemi, kontrola pristupa i ostali alarmni sistemi“. Na predavanju su polaznici detaljno upoznati sa regulativom, propisima i standardima u sistemima tehničke zaštite. Poseban naglasak stavljen je na Zakon o privatnom obezbeđenju, podzakonskim aktima, standardizaciji kao i aktivnostima Udru-ženja za privatno obezbeđenje u oblasti tehničke

zaštite. Na predavanju je bilo reči i o saradnji sa evropskim udruženjima iz ove oblasti. Predavači su govorili i o proceni rizika bezbednosti u zaštiti imovine, lica i poslovanja, kao i o zaštiti podataka u poslovima projektovanja i izgradnje objekata. Dati su i primeri projektovanja dobrih i loših rešenja i primeri primene u okviru tehnoloških standarda van oblasti. U okviru predavanja organizovana je i mini izložba opreme za protivprovalne sisteme i kontrolu pristupa.

Udruženje za privatno obezbeđenje PKS organizuje seriju od deset stručnih predavanja, interaktivnih radionica iz oblasti telekomunikacionih mreža i sistema

27. februar 2015.


Portal za uspešniji biznisWWW.POSLOVANJE.RS

Zajednički portal PKS i USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) kao besplatna podrška poslovanju malih i srednjih preduzeća

27. februar 2015.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljen je je-dinstven internet portal www. poslovanje.rs, name-njen malim i srednjim preduzećima, kao baza zna-čajnih informacija i besplatna podrška poslovanju. Portal je zajednički projekat PKS i USAID BEP na kojem privrednici mogu naći informacije o izvorima finansiranja biznisa, saznati sve o CE znaku, oglasiti ponudu ili tražnju, pronaći poslovne partnere u ze-mlji i inostranstvu, dobiti odgovor na poslovna pita-nja za 48 sati ali i diskutovati o važnim privrednim propisima.

Marko Čadež, predsednik PKS rekao je da je cilj sajta da se na jednom mestu predstave informacije važne za poslovanje privrede. Ovaj vid komunikaci-je omogućiće privrednicima da se lakše informišu o propisima i regulativama i brzo reaguju na ponudu i tražnju, jer je razmena informacija od presudnog značaja u savremenom poslovanju, istakao je pred-sednik PKS.

Čadež smatra da će sajt, u izvesnoj meri, promeni-ti poslovni ambijent u Srbiji i postati tačka u kojoj se sastaju proizvođači i ponuđači. Portal može da živi ukoliko privreda aktivno učestvuje u njegovom radu, poručio je predsednik PKS.

Ministar privrede Srbije Željko Sertić kazao je da sadržaj portala u potpunosti prati ciljeve predlože-ne Strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i konkurentnosti 2015-2020 i omogućava njihovo ispunjavanje. Održivost i konkurentnost malih i srednjih preduzeća i predu-zetništva velika tema koja zahteva poseban pristup. Preduzetništvo nije samo preduzetnička radnja već su to svi oni koji svojom radom i idejama uspeju da naprave neki biznis, dodao je ministar.

Kako je naveo Džo Lauter, direktor USAID BEP najvažniji segment ovog projekta su informacije o

izvorima finansiranja, kako bankarskih tako i ne-bankarskih. Lauter je naglasio da su mala i srednja preduzeća u Srbiji u proseku prošle godine uzela kredit u iznosu od 21.000 evra, što je nedovoljno za pokretanje ozbiljnije proizvodnje.

Posebna pažnja na sajtu, upravo je posvećena razvo-ju dela portala koji se tiče izvora i unapređenja fi-nansiranja poslovanja. U okviru ove sekcije, kreiran je onlajn filter sa informacijama o svim dostupnim izvorima finansiranja na tržištu, a krajnji rezultat pretrage zavisi od specifičnih informacija o predu-zeću i potrebama za eksternim finansiranjem. Ovaj deo portala sadrži i spisak svih finansijskih institu-cija, onlajn kalkulator finansijskih racia za procenu kvaliteta finansijskih izveštaja preduzeća, formu-lare za projekcije novčanih tokova, kao i sekciju sa edukativnim materijalima. Istovremeno, kroz ovu sekciju će biti omogućeno objedinjeno informisanje privrede o svim oblicima državne pomoći privredi.

U okviru portala, u funkciji će biti i unapređen Bi-znis Info Servis (BIS), koji ima efikasnu informativ-no-savetodavnu uslugu, kroz pružanje odgovora i informacija neophodnih u poslovanju različitih de-latnosti. U rad servisa uključeni su svi stručni sek-tori PKS, tako da se traženi odgovor dobija u ruku od 48 sati.

Forum privrede o propisima je servis koji omogu-ćava diskusiju privrednika o pravnoj regulativi i propisima, kao i inicijativama Komore na kreiranju povoljnijeg poslovnog ambijenta.

Sve informacije na portalu će biti ažurirane u skla-du sa budućim iskazanim potrebama privrede, a biće kreirane dodatne sekcije i sadržaji kako bi uslu-ga privredi bila održiva, kvalitetna i kontinuirana. Do kraja marta 2015. godine biće aktivna i engleska verzija portala.


Potrebni strožiji standardi za suvu gradnju

Grupacija suva gradnja koja deluje u okviru Udru-ženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu PKS apeluje na projektante i izvođače radova da u primeni suve gradnje koriste materijale u skladu sa preporukama proizvođača. Povod za ovo reagovanje je pad spu-štenog suvomontažnog plafona od gipsanih ploča u Osnovnoj školi „Bora Stanković“ u Vučju. U toj školi nisu primenjeni sistemski materijali propisani stan-dardima za suvu gradnju i velika je sreća da nije bilo dece u objektu prilikom pada plafona.

Članovi Grupacije suva gradnja PKS ukazuju da je prilikom ugradnje potrebno upotrebljavati isklju-

čivo sistemske komponente i sistemska rešenja proizvođača, sertifikovanih od strane najugledni-jih građevinskih instituta Srbije i Evrope. Jedino se primenom sistemskih materijala i tehnike ugradnje može obezbediti i garantovati kvalitet izvedenih su-vomontažnih radova.

U Srbiji postoje zastareli standardi u oblasti prime-ne i ugradnje sistema i materijala za suvu gradnju. Grupacija suva gradnja PKS aktivno će učestvovati u postupku koji bi trebalo da obezbedi da se što pre usvoje odgovarajući savremeni standardi i donesu tehnički propisi u toj oblasti, kako bi se obezbedila sigurnost i kvalitet ugrađenih materijala i sistema.

Članovi Grupacije suva gradnja PKS ukazuju da je prilikom ugradnje potrebno upotrebljavati isključivo sistemske komponente i sistemska rešenja proizvođača, sertifikovanih od strane najuglednijih građevinskih instituta Srbije i Evrope

27. februar 2015.

Investitori računaju na klastere

Privredna komora Srbije promoviše klastere u institucijama i podržava povezivanje klastera na internacionalnom nivou

27. februar 2015.

Iskustva dobre prakse predstavljaju alat u borbi za bolji položaj klastera u Srbiji, rekao je Aleksan-dar Gračanac, rukovidilac Centra za mala i sred-nja privredna društva PKS. On je na šestoj sednici Saveta za klastere PKS istakao da svaki investitor pre nego što se odluči da ulaže, pita koliko i kakve klastere imamo. Uloga PKS je da promoviše kla-stere u institucijama i podrži povezivanje klastera

na internacionalnom nivou, rekao je Gračanac. Za-hvaljujući Savetu, svi klasteri su delegirani u Du-navsku strategiju, tako da će, prema Gračančevim rečima, moći da apliciraju za projekte.

On je predstavnicima klastera ukazao na Strategi-ju za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti 2015-2020 i Ak-cioni plan za sprovođenje te Strategije za period


Neophodna veća primena IKT u stručnom osposobljavanju

Ulaganje u obuku i razvoj kadrova najbolja je dugoročna strategija za podizanje konkurentnosti, a primena informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju mora biti razvojni prioritet, istakao je Marko Čadež, predsednik PKS

27. februar 2015.

2015. - 2016. godine. Na sednici Saveta za klaste-re, na kojoj su učestvovali predstavnici automobil-skog, građevinskog, drvnog, metalskog i mnogih drugih klastera, iznet je predlog da se inicira izrada zakona o klasterima. Da bi do toga došlo, neohod-no je da se intenziviraju aktivnosti na umrežavanju klastera, boljoj komunikaciji i boljoj podršci održi-

vosti klastera. Za sada, klasteri mogu da računaju na regulativu koja se odnosi na mala i srednja pre-duzeća, a Privredna komora Srbije izradila je Stra-tegiju razvoja klastera, koja treba da bude baza za osnaživanje ovog oblika privređivanja.

Savet za klastere na svojoj šestoj sednici utvrdio je proceduru za izbor novog rukovodstva.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Ča-dež, obraćajući se učesnicima konferencije i sajma “Nove tehnologije u obrazovanju”, u Belexpocen-tru, istakao je da je ulaganje u obuku i razvoj ka-drova najbolja dugoročna strategija za podizanje konkurentnosti, naročito zbog toga što je u vreme brzih promena zasnovanih na novim znanjima, tehnologijama i proizvodima, vrednost i upotre-bljivost stečenih znanja sve kraća.

Primena informaciono-komunikacionih tehno-logija u obrazovanju mora biti razvojni prioritet, istakao je Čadež.

Prema njegovim rečima, domaće kompanije imaju kapacitet i konkurentne su i na svetskim tržištima da razviju projekte i proizvode koji mogu biti pri-menjeni u obrazovanju.

Na sajmu, koji traje 27. i 28. februara predstavlja se 30 domaćih kompanija koje mogu da ponude najkvalitetnija rešenja u primeni novih tehnologija u obrazovanju, ukazao je Čadež.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Snežana Marković rekla je da je veliki značaj upotrebe tehnologija u obrazova-nju, jer se tako obrazuju učenici za 21. vek. Nove tehnologije, kako je navela, moraju se pametno ko-ristiti i radi unapređenja obrazovanja, a ne samo

za zabavu. Nastojimo da podstaknemo pametnu upotrebu tehnologija u obrazovanju, rekla je Mar-ković i naglasila da je nacionalni prosvetni savet 2013. godine doneo smernice za unapređenje upo-trebe informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju sa konkretnim preporukama, kako na strateškom, tako i na nivou nastave i prakse.

Ona je dodala da Ministarstvo prosvete nastoji da uskladi sve zakone i pravilnike sa tim smernica-ma, navodeći da je u Srbiji veliki broj kvalitetnih nastavnika punih entuzijazma koji vole da prate savremene trendove. Marković je istakla da je teh-nološka i digitalna pismenost potrebna i za svakod-nevni život i za posao.

Državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da je zna-čaj informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju ključan, jer predstavlja preduslov za što veću zaposlenost pre svega mladih. “U savre-menim tehnologijama je budućnost ne samo ob-razovanja, nego i razvoja privrede i ekonomskog prosperiteta”, rekla je Matić i istakla da je jako važ-no da postoji interesovanje kompanija da sa drža-vom daju doprinos razvoju savremenih tehnologija u obrazovanju.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif rekao je da je ovo već drugi put da se organizu-


Seminar o upravljanju hemikalijama

je konferencija i da je voema zadovoljan učešćem osam kompanija iz Velike Britanije. On je izrazio uverenje da će konferencija pružiti mnogo novih mogućnosti za saradnju, jer je želja da se podrži uvođenje novih tehnologija u obrazovne programe i da se prenesu britanska iskustva iz te oblasti.

Direktor Britanskog saveta Toni O’ Brajan rekao je da u Velikoj Britaniji deca od pete godine počinju da uče programiranje i da im to omogućava da na-uče ne samo šta je tehnologija, nego i kako da je koriste. Menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Žarko Šunderić rekao je

da se velika promena desila upotrebom informa-ciono-komunikacionih tehnologija i da će se na dvodnevnoj konferenciji videti kako da tu prome-nu iskoristimo za razvoj društva, navodeći da je ve-ština upotrebe informaciono-komunikacionih teh-nologija nešto bez čega nema savremenog života.

Konferenciju su organizovali Ministarstvo prosve-te, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunika-cija, Britanski savet, Privredna komora Srbije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva uz podršku kompanija.

Seminar „Predstojeće obaveze u skladu sa nacional-nim i EU propisima koji se odnose na supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHC), klasifikaciju i obeleža-vanje hemikalija i biocidne proizvode“, održan 26. februara u Privrednoj komori Srbije (PKS) okupio je bezmalo 200 učesnika, eksperata, stručnjaka iz oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim pro-izvodima, predstavnika ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, veliki broj privrednika i dru-gih učesnika. S obzirom na opredeljenost državne politike Srbije za evropske integracije na seminaru je istaknuto da će Udruženje za hemijsku, farmace-utsku i gumarsku industriju i industriju nemetala PKS sprovesti niz aktivnosti sa ciljem informisanja i pripreme privrede za predstojeće obaveze propisane evropskom legislativom, posebno u pogledu REACH Uredbe i Uredbe o biocidnim proiyvodima. Biće or-ganizovano niz obuka, seminara i projekata kako bi se unapredili nacionalni kapaciteta za adekvatnu pri-menu propisa iz te oblasti.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine upoznali su učesnike seminara sa obavezama koje će stupiti na snagu 2016. Godine. Katarina Krinulović, nacionalni ekspert iz oblasti

upravljanja biocidnim proizvodima predstavila je obaveze koje se odnose na klasifikaciju i obeležava-nje smeša u skladu sa GHS, a koje se moraju ispuniti najkasnije do 1. juna 2015. Učesnici seminara upo-znati su i sa novinama u vezi evaluacije i odobravanja aktivnih supstanci u biocidnim proizvodima u EU i njihov uticaj na mogućnosti za stavljanje u promet biocidnih proizvoda na tržište Srbije. Valentina Mart, predstavnik nevladine organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije - ALHem, izložila je načine za iznalaženje bezbednijih alternativa kojima se mogu zameniti SVHC, dok je Katarina Ćendić predstavnik PKS, upoznala privredne subjekte sa obavezama koje se odnose na supstance koje izazivaju zabrinutost u skladu sa odredbama REACH Uredbe koje se prime-njuju u Evropskoj uniji.

Seminar je organizovalo Udruženje za hemijsku, far-maceutsku i gumarsku industriju i industriju neme-tala PKS u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, nevladinom organizacijom Alternativa za bezbednije hemikalije - ALHem i Ka-tarinom Krinulović, nacionalnim ekspertom iz obla-sti upravljanja biocidnim proizvodima i klasifikacije i obeležavanja hemikalija.

Na skupu u PKS predstavljene obaveze u skladu sa nacionalnim i EU propisima koji se odnose na supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHC), klasifikaciju i obeležavanje hemikalija i biocidne proizvode

27. februar 2015.

Documents

Sednica predsedništva Grupacije veledrogerija