Sefk i geopolitika

SEFK I GEOPOLITIKA

Vladimir JELESIJEVIĆ 430/20091

Nastanak, uzroci i širenje SEFK

Državna Komisija SAD za ispitivanje uzroka finansijske krize saopštila je u januaru 2011. da su do krize doveli propusti u državnoj finansijskoj regulativi, kao i sistemsko zanemarivanje odgovornosti i kršenje etike na svim nivoima. Krizi je doprinela gramzivost bankarskih kuća koje su postale preterano zavisne od visokorizičnih poslova, odnosno bezobzirnost Volstrita

Neki razlozi nastanka SEFK-a su institucionalnog karaktera, ekonomskih i društvenih procesa i delotvornost institucija i ekonomske politike i (ne)uspešnost privrede i društava u kontekstu tehnoloških i resursnih i upravljačkih ograničenja.

2


Nedostaci ekonomske politike, tržišta, sitema uzrokovale su i prethodne krize. To je dovelo do rasta cena nekretnina, nafte i metala što izaziva probleme u alokaciji i raspolaganju glavnim resursima. Kupci i prodavci su nerealno percepcirali rizike na tržištu nekretnina.

Tome su doprinele i dve privatne firme orijentisane na kreditiranje nekretnina za koje se verovalo da su državne, što je rezultiralo u većem poverenju. MeĎutim, radilo se o špekulativnom trgovanju nekretninama i kad su tražnja i cene nekretnina drastično pale, mehur je pukao.

Javilo se nepoverenje i panika na tržištu nekretnina koje su doprinele širenju i produbljivanju finansijske krize.

3


Proces SEFK je započeo 7. Septembra, nacionalizacijom dve finansijske organizacije koje su se bavile kreditiranje stambene izgradnje: Fannie Mea i Freddie Mac. Da bi se sprečio dalji napredak krize, nekadašnja centralna banka SAD (Bank of America), odliučuje da preuzme investicionu banku Reserve Primary za 1$, pošto je u svom portfoliju imala kratkoročne hartije od vrednosti (bez pokrića), Lehman Brothers doo.

Tog istog dana, federalmne rezerve koje obavljaju ulogu centralne banke SAD-a, obavljaju konverziju duga u akcije za 79,90% kapitala iz oblasti osiguranja AIG-a i dve investicione banke Goldman Sach i Morgan Stenley.

Ključnog dana, kada je se ,,razbuhtao požar“ na finansijskom tržištu, 25. septembra, propada Washington Mutal Bank.

4


Kriza je se kasnije prenela na realni sektor, a kao glavni znak, tome je pad tražnje na komercijalnom tržištu. Takav pad tražnje se naziva ,,strah od straha“

Ono što ovu SEFK, karakteriše je njen dinamizam, kompleksnost i njeno trajnje za razliku od nekih koje ćemo kasnije objasniti razloge njihove pojave.

Ovu krizu karakteriše ekonomija moralnog hazarda. Osnovna karakteristika je dominacija visokih apetita za rizikom koji se najvećim delom prenosi na druge subjekte.

Kao posledica takvog ponašanja je neravnoteža izmeĎu stvorene u realnom i ispuštene vrednosti u investicionom sektoru.

5

Odbrana u prvim ,,talasu“ SEFK

Centralne banke su reagovale na dva načina:

1) Apsorbovati sve dubioze finansijskih posrednika i

2) Garantovati sve za relevatne finansijske posrednike.

CEFK značajno utiče ne samo na glavne makroekonomske indikatore (BDP, društveni proizvod, industrijsku proizvodnju, PPP i dr.), već i na oblikovanje stavova, zdravlje stanovništva i na socijalno-drštvenu kulturu.

6

Scenario SEFK

Grafik trenda SEFK-a (W ili V oblika)

Scenario krize može imati oblik latiničnog slova V ili W . Da bi se završila kriza potrebno je da cene akcija, nivo kredita i faktorski dohoci budu ponovo u ravnoteži

Za novu ravnotežu potebna je konsolidacija i nove regulative u finansijskom sektoru (konzervativizam banaka) i energizovanje realnog sektora kroz investicije.

Godine

Per

fom

anse

7

Prvi samit G-20 (Velika Britanija)

Prvi samit Grupe 20 Ključni predlozi na regulacionom planu izneti na samitu u Londonu su:

(1) stvaranje meĎunarodnog regulatora uz postojeći tržišni model utvrĎivanja vrednosti imovine,

(2) jačanje rezervi u kapitalu finansijskih institucija, posebno banaka kao zaštita od pogoršanja tržišnih uslova,

(3) regulacija hedž fondova – privatnih finansijskih firmi koje okupljaju profesionalne investitore,

(4) regulacija rejting agencija koje procenjuju rizike na finansijskim tržištima i time pomažu investitorima i

(5) promena računovodstvenih standarda.

8

Prvi samit G-20 (Velika Britanija)

Usvojeno je kompromisno rešenje da Grupa 20 obezbedi 5000 mlrd dolara do kraja 2010. za fiskalni stimulans, kao u da se na dugi rok vodi računa o fiskalnoj održivosti i stabilnosti cena. TakoĎe, učesnici Grupe 20 usaglasile su se (posebno SAD) da promene pravila za bankarski sektor koji bi trebalo da spreče pojavu nove SEFK. Usvanjanje novog pravilnika planirano je 2012 god.

Učesnici su se usaglasili da zemlje sa visokim suficitima u spoljnotrgovinskom bilansu trebalo bi ojačaju domaće izvore rasta, a zemlje sa deficitom trebaju stimulišu privatnu štednju.

Novi zakon o reformi finansijskog sistema SAD uvodi stroga pravila (ograničenja) za krupne finansijske institucije koje su ranije izazvale finansijski krah i pokrenule globalnu recesiju.

9

Samit G-20 i njihov scenario izlaska iz SEFK

Konkretne mere koje su centralne banke preduzimale zajedno sa svojim vladama, su bile :

1. Umpumpavanje kapitala u finsijske i osiguravajuća preduzeća,

2. Izdavanje garancija za meĎubankarske kredite,

3. Konverzija potraživanja u kapital,

4. Smanjenje cene kapitala (eskontna stopa teži nuli), kako bi se povećala merkantibilnost toksične aktive (hatija od vrednosti vezane za stambenu izgradnju i kreditne derivate.

Samit u Torontu 2010-Nesaglasnost oko prevazilaženje SEFK; SAD se zalaže za podsticanje potrošnje da bi se stimulisao privredni rast,a u EU se usredsreĎuju na mere štednje radi smanjenja državnog deficita

Samit u Seulu 2011- nesaglasnost oko uzročnika valutnih kolebanja i rastajućeg trgovinskog protekcionizma

Samit u Kanu 2011-mali pomak u planiranju i kontroli meĎunarodne ekonomske saradnje. Javlja se sporazum o kontroli kapitala na tržištu, u cilju sprečavanja špekulacija na tržištu kapitala

Samit u Meksiko Sitiju- usvojene su preporuke: Umpumpavanje kapitala u finsijske i osiguravajuća preduzeća, Izdavanje garancija za meĎubankarske kredite, Konverzija potraživanja u kapital,Smanjenje cene kapitala (eskontna stopa teži nuli), kako bi se povećala merkantibilnost toksične aktive (hatija od vrednosti vezane za stambenu izgradnju i kreditne derivate.

10

SEFK kroz istoriju

Ekonomske krize kroz istoriju najviše su bile karakteristične za brzorastuću ekonomiju SAD i Velike Britanije i drugih zemalja

Ono što ih je karakterisalo je : bankrot centralnih banaka i velikih preduzeća, ratovi i ratne reparacije, krah računarskih programa, špekulacije banaka-lidera, preorijentacija u privredi uzroci i bankrotstvo pojedinih država.

11

Uzroci i posledice krize u Jugoslaviji

Uzroci PosledicaUzroci koji su SFRJ uveli u krizu su bili :

Uvoz skupog kapitala i neracionalno ponašanje u njegovoj upotrebi;

Socijalizacija gubitaka (prelivanje društvene u ličnu potrošnju);

Stopa inflacije iznad kamatnih stopa čime se smanjivala zainteresovanost privrede za akumulaciju;

Institucijalna rešenja u privrednom sistemu;

Socijalni konflikti (socijalna raslojavanja) i nacionalni konflikti;

Greške u odlučivanju (Npr. automatizacija ekonomskih zakonitosti);

Neiskorišćenost prirodnih i geografskih kapaciteta i resursa;

Nedostatak ekonomske logike u privredno-sistemskim rešenjima 70-ih godina na principima dogovorne ekonomije;

Institucijalna rešenja;

Strukturne neusklaĎenosti u privredi (npr. zanemarivanje pojedinih sektora privrede, akcenat na potrošnji);

Preveliki ukupan dug (spoljni i javni)

Stagflacija,

Hiperinflacija,

Interni protekcionizam,

Krah ,,velikih“ preduzeća,

Rast nezaposlenosti,

GraĎanski rat i raspad države,

Sankcije OUN-a,

Pojava ,,sive“ ekonomije i rast kriminala

12

Avramovićev program

I. Faza- Zasnivanje monetarne emisije na deviznom pokriću, uvoĎenje novog, zdravijeg dinara kao sredstva plaćanja koji je vezan za nemačku marku (nominalno sidro), zadržavanje u opticaju starog dinara (bez konvertibilnosti starog za novi dinar) i restruktuiranje banaka i privrede uopšte čime se značajno usporavaju hiperinflatorna kretanja i dalje ,,srljanje“ privrede;Za prve kvartal od početka sprovoĎenja programa dolazi do usporavanja hiperinflacije, stabilizacije kursa dinara, smanjenja cena, povećanje proizvodnje i deficit je pokriven deviznim rezervama;

II.Faza- Da bi se primenila II faza ovoga programa, bilo je neophodno da banke, relativno brzo počnu odobravanje kredita privredi. MeĎutim, nenamenskim trošenjem sredstava i finansijska nedisciplina nisu na vreme presečenečime je komprimitovana stabilnost domaće valute i tržišta;

III.Faza- Ona je podrazumevala dugoročne sistemske promene, iako su u više navrata preduzimane mere koje si imale za cilj njeno osmišljavanje i inicirnaje.

13

Današnje karakteristike

Neiskorišćava se povoljan geografski položaj, klima, bogatstvo u pojedinim sirovinama (obnovljivi izvori energije, pojedine rude).

Srbija je danas kandidat za pristupanje Evropskoj Uniji.

Potpisane bilateralne sporazume sa EFTA-om, članica je CEFTA područja. Ima potpisane bezcarinske sporazume sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom i Brazilom, GSP (opšti sistem preferencija) sa SAD-om.

Srbija raspolaže sa oko 2.961.000 radno sposobnog stanovništva.

Stopu nezaposlenosti od 22%.

U izvozu , glavni spoljnotrgovinski partneri: Italija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri: Rusija, Nemačka i Italija

BDP (krajem 2012. god.) iznosio 78,43 milijarde USD-a i 82 mesto u svetu

BDP po privrednim sektorima: primarni (11%), sekundarni (19%) i tercijalni sektor (71%).

Konsolidovani bilans budžet republike sadržavao je deficit u vrednosti od -6,20% od BDP.

Ukupni javni dug, iznosio je 61,5% BDP-a.

Inflacija je bila ispod 7% što je našu zemlju plasiralo na 166 mesto na svetu.

Izvoz je predstavljao 11,35 milijardi (90 mesto) u 2012 godini, a uvoz 19,01 milijardi USD-a (79 mesto).

Spoljni dug je premašio 50% i prevazišao zakonsko ograničenje, što ukazuje na finasijsku nedisciplinu u protekloj godini.

14

Preporuke za poboljšanje

1) Novčanu masu treba smanjiti;

2) Insistiranje na vraćanju kredita na vreme

3) Poslovne banke treba da se prilikom odobravanja/naplate kredita rukovode ,,zdravom“ bankarskom politikom

4) Ne uvažavati žalbe banaka da nemaju dovoljno sredstava za održavanje likvidnosti

5) Ne uvažavati žalbe preduzeća da nemaju dovoljno obrtnih sredstava

6) Ekonomski merama i finansijska kontrola

7) Podsticanje saradnje sa svim zemljama sveta

8) Očuvati nivo deviznog kursa sa eventualnim +/-10-20% kretanje od zvaničnog pariteta

9) Podsticanje dinarske štednje (varijalibilnom stopom i deviznom klauzulom)

10) Smanjenje javne potrošnje;

11. Manje institucijalna opterećenja;

12. Indetifikovati ,,uska grla „ u privredi

13. Proširiti osnovu za ubiranje javnih prihoda

14. Smanjenje monopola

15. Primena ekonomske diplomatije u odnosima sa drugim zemljama;

16. Smanjiti i sprečavati lošu upotebu pribavljenih sredstava, birokratiju, tehokratiju i nepotizam;

17. Iskoristiti geografske i prirodne resurse u optimalnom nivou;

18. Podsticati inovativne promene u pogledu prihvatanja IK tehnologije i proširivanju znanja graĎana

19. Primeniti neka rešenja (koja su prethodno testirana) i na našem terenu, a koja su se prethodno dobro pokazala u drugim zemljama

15

Geopolitika

16

Geopolitika i njen uticaj

Ekonomski aspekti Politički aspekti Srbija pre i posle 1878 Jugoslavija i Pokret nesvrstanih zemalja Ekonomska kolonizacija kao trend Svetska banka i MMF – program ,,okidač“ U svojoj istoriji sa pojavom svake krize, ona sa

sobom donese različite političke sisteme: komunizam , fašizam, seperatizam i anarho-socijalizam

Neokolonijalizam bivših kolonijalnih sila

17

Spoljni dug 1991 i 2012

18000

175071

0

50000

100000

150000

200000

Jugoslavija Nezavisne države

1991

2012

18

Seperatizam kao posledica

SAD- Teksas i Novi Meksiko;

Kanada- Kvebek;

Velika Britanija i Severna Irska: Vels, Škotska, Severna Irska, Ostrvo Man;

Francuska: Korzika i Nova Kaledonija;

Novi Zeland: Kukova ostrva;

Kina: Tajvan ili poznatiji pod nazivom Republika Kina

Čad: Juzni Sudan;

Belgija: Flandrija i Valonija;

Italija: Južni Tirol, opština Fileto,Veneto i Sicilija;

Nemačka: Baden-Vintenberg i Bavarska;

Srbija: Kosovo i Vojvodina;

Bosna i Hercegovina: Republika Srpska, Distrikt Brčko, Herceg-Bosna oblast;

Češka: Moravska ;

Moldavija: Besarabija;

Španija: Baskija i Katalonija;

Rusija: Čečenija;

Gruzija: Južna Osetija i Nagorno Karabah;

Danska: Grenland i Farska ostrva;

Izrael: Palestina.

Kao mogući scenarijo rešavanja SEFK prema nekim autorima stoji nam na raspoljaganju sledeći scenario:

a.Štampanje dodatne količine američkog dolara,

b. III Svetski rat i protekcionizam,

c. Otvorena i ,,fer“ saradnja sa svim državama sveta i otpisi na nagomoline kamate u dugovima ili čak otpisivanje dugova (kao posle II Svetskog rata).

19

Ove projekcije nisu obuhvatale neke neekonomske faktore (ratove, klimatkse promene, političke promene i sl.)

Predviđanja BDP do 2018

5 5005 10005 15005 20005 25005

Srbija

Poljska

Švajcarska

Republika Kina (Tajvan, Kineski Tajpeh)

Švedska

Saudijska Arabija

Holandija

Turska

Indonezija

Španija

Meksiko

Južna Koreja

Australija

Kanada

Indija

Velika Britanija i Severna Irska

Francuska

Rusija

Brazil

Nemačka

Japan

Kina

SAD

55

685

706

715

730

905

906

1227

1482

1524

1656

1730

1831

2189

2976

2990

3105

3182

3389

3958

5930

14941

21101

20

• Srbija (2018): 88 mesto i 55.304.ooo USD-a

BDP Srbije do 2018

47669

4024436677

4287244838

4741549827

5239355304

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

2009 2010 2011 2013 2014 2015 2016 2017 201821

Hvala na pažnji i strpljenju

22

Documents

Sefk i geopolitika