Sektor za vanredne situacije

Sektor za vanredne situacije obavlja poslove normativne, upravne, organizaciono-tehničke, preventivne, preventivno-tehničke, obrazovne, informativno-vaspitne i druge prirode za organizovnje, planiranje, sprovođenje, kontrolu mera zaštite životne sredine, zdravlja i materijalnih dobara građana, očuvanje uslova neophodnih za život i pripremanje za prevladavanje situacije u uslovima požara, elementarnih nepogoda tehničkih i tehnoloških nesreća, dejstva opasnih materija i drugih stanja, opasnosti većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i živote ljudi i životnu sredinu ili da prouzrokuju štetu većeg obima i pružanje pomoći kod otklanjanja posledica (smanjivanje i sanaciju) prouzrokovanih u vanrednim situacijama, a posebno: izrade i predlaganje zakona, normativa i preporuka koji ispunjavaju zahteve Evropske unije u oblasti zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama u cilju potpunog pravnog uređivanja za obavljanje poslova; uspostavljanje institucionalnih, organizacionih i personalnih uslova za sprovođenje zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama; preuzimanje preventivnih mera radi sprečavanja izbijanja požara i ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i sl. kao i prevencija u cilju sprečavanja ugrožavanja zdravlja građana usled dejstva opasnih materija i drugih stanja opasnosti; vrši stručno osposobljavanje pripadnika organizacionih jedinica na poslovima delokruga Sektora (Uprave i Odeljenja), i dr.

Sektor za vanredne situacije u svom sastavu ima: Upravu za preventivnu zaštitu, Upravu za batrogasno-spasilačke jedinice, Upravu za upravljanje rizicima, Uprava za civilnu zaštitu, Nacionalni centar za vanredne situacije, Upravu za vanredne situacije u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, Odeljenje za vanredne situacije u Boru, Valjevu, Branju, Jagodini, Kikindi, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Užicu, Šapcu, Kraljevu, Leskovcu, Novom pazaru, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Čačku, Prijepolju, Smederevu, Subotici, Somboru, Zaječaru i Zreljaninu.

Uprava za preventivnu zaštitu u svom sastavu ima: Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri izgradnji objekata, Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri korišćenju objekata i Odeljenje za kontrolu prometa i prevoza opasnih materija.

Uprava za vatrogasno-spasilačke jedinice u svom sastavu ima: Odeljenje za materijalno – tehničko opremanje vatrogasnih i spasilačkih jedinica i Odeljenje za kontrolu rada vatrogasnih i spasilačkih jedinica i Odsek za Zdravstveno psihološku prevenciju.

Uprava za upravljanje rizikom u svom sastavu ima: Republički centar za obaveštavanje (112), Odeljenje za osmatranje, obaveštavanje, uzbunjivanje i telekomunikacije, Odeljenje za upravljanje rizikom od tehnoloških udesa i terorističkih napada i Odeljenje za upravljanje programima i projektima.

Uprava za civilnu zaštitu u svom sastavu ima Odeljenje za operativno organizacijone poslove civilne zaštite, Odeljenje za strateško planiranje i koordinaciju, Odeljenje za tehničku podršku i Odeljenje za NUS.

Uprava za vanredne situacije u Beogradu u svom sastavu ima: Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri izgradnji objekata, Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri korišćenju objekata, Odeljenje za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu, Odsek za upravne poslove, Odsek za tehničku zaštitu i uviđaje, Odsek za kontrolu prometa i prevoza opasnih materija i Vatrgasno spasilačku brigadu.

Uprave za venredne situacije u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu u svom sastavu imaju Odeljenje za preventivnu zaštitu, Odeljenje za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu i Vatrogasno spasilačku brigadu.

http://prezentacije.mup.gov.rs/sektorzazastituispasavanjel/Pocetna.html

Dopuna: 16 Feb 2012 19:02

SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Snežne lavine

Najveci broj nesreća usled lavine dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35 stepeni. Posebno su opasne istočne padine. Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesreća.

Prepoznavanje

Osnovno pravilo samozaštite je: posmatrati, posmatrati, posmatrati. Važan pokazatelj je činjenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prošlo vremena.

Drugi znaci opasnosti:

1.Naduvan sneg (nanos): Najveći broj nesreća se dogodio za vreme padanja snega ili neposredno po prestanku zbog pločastih nanosa snega, koje je naneo vetar. Posle padanja snega, ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na kojima je novi sneg

2.Dubinski ploveci (tekući) sneg - Prepoznajete ga po tome što se “suv” sneg rasipa po padini kao zrnca šecera u kristalu. Pločasti sneg, ili delovi slojeva koji se nadu na površinama krhkog plovnog snega, lako se otkine ili otkliza. Lavine dubinskog plovećeg snega su česta pojava za vreme hladnih zima sa malo snega.

3. Mokar sneg. Usled ojuženosti, fena, kiše i sunčevog zračenja sneg se lako i brzo nakvasi i oteža, ta da se počnu otkidati lavine mokrog ili vlažnog snega. Pažljivim posmatranjem, bez problema otkrivate kakva je vlažnost snežnog pokrivača.

Postupak:

1. Oprema Pod osnovnom opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javljač, lavinska sonda, i snežna lopata sa meračem klizanja.

2. Dalje od lavinskih podrucja Zaobilazite padine koje su vam iole sumnjive. Primećujte znake koji vam govore o vrsti snega i mogućnosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu štapom. Ako primetite naizmeničnost tvrdih i mekih slojeva na površini, i pri tom je tvrdi sloj na mekoj podlozi i obrnuto, odustanite.

3. Na strmim padinama vozite pojedinačno Razumni skijaši se na ovakvim terenima i uslovima ne skijaju u grupi istovremeno. Skijajte, uživajte, ali pojedinačno, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.

Ako vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da ćete se spasiti spustom (bežanjem). Ta mogućnost je malo verovatnija pre nego što vas lavina zahvati. Zato, čim primetite pomeranje snežnog pokrivaca ili primetite da vas sneg pod vama nosi, ako ste vešt skijaš, pokušajte da poravnate skije i spustite se, po lavini, izvan nje.

Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuče unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.

Ako vas je lavina uvukla i vaši pokušaji da izronite nisu bili uspešni nemojte ponavljati iste pokrete. Time samo nepotrebno trošite snagu i vazduh.

Da bi ste preživeli mora biti ispunjeno nekoliko uslova:

• nemate povredu koja je opasna po život (što je prilicno čest slučaj) • morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postižete postavljanjem ruku

ispred lica. Ovo je nemoguće uraditi ako su vam gurtne od štapova na rukama. • Drugovi koji su sa vama su vični i uvežbani za spasavanje iz lavina. • Vičite i dozivajte upomoć samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas.

Spasavanje iz lavina

Samo trenutna pomoc, koja mora biti uspešna u nekoliko minuta, povećava izglede za izbavljenje i život unesrećenog.

Ovo se spasavanje odnosi na vas i vaše drugare sa kojima skijate po neobezbedenim i lavinoznim terenima.

Prilikom spasavanja razmišljajte da ste na lavinoznom terenu, te da može krenuti nova lavina

Zapamtite mesto na kome je nestao skijaš. Ako ste to mesto zapamtili, odmah počnite da tražite površinske znake (kapa, rukavice, komadi opreme ...) i pretražijte lavinskim javljacem.

Rukovanje lavinskim javljacem i njegovo korišcenje mora vam biti poznato.

Šta radite kada je neko u životnoj opasnosti?

• Povređeni ne diše - očistite disajne puteve, pružite veštacko disanje • Povredjenom ne radi srce i nema krvotoka - oživaljavanje, masaža srca, veštacko

disanje. • Povredeni obilno krvari - zaustavite krvarenje, podignite udove, pritiskajte ranu,

pritiskajte krvne sudove koji vode do rane, previjte ranu. • Povredeni je u šoku - postavite u šok položaj, ublažite bol, umirite povredjenog.

SAVETI ZA ZAŠTITU I SPASAVANJE SA Vode i leda

1. OTVORENA VODA (REKA JEZERO)

Veština (umeće) plivanja je osnova sigurnosti kada ste na/u vodi.

Kada plovite i kada se nalazite na vodi neophodno je da znate sledeće:

Potrebno je da ste pravilno opremljeni za plovidbu,

Pravilno ustanovljene rute puta,

Obavezna upotreba svetala za noćnu navigaciju,

Obavezno korišćenje prsluka za spasavanje,

Ako plovilo tone koristite pištaljku ili vičite.

Spasavanje u slučaju tonjenja ili druge nesreće:

Spasioci će doploviti svojim brodom ili daskom za spasavanje do lica kome je neophodna pomoć,

Lice kome je potrebna pomoć treba da sledi instrukcije spasilaca i da ne paniči,

Lice koje se spasava će biti preneto do sigurnosti od strane spasilaca.

Ako ne možete pomoći licu koje je u vodi i kome je potrebna pomoć, probajte da mu dobacite bilo kakav predmet koji bi ga održao na površini, zapamtite lokaciju na kojoj se nalazi da biste bili u mogućnosti da pokažete spasiocima kad stignu.

2 LED PO VODI (RECI ili JEZERU)

Kada se krećete po ledu uvek računajte da je moguće da propadnate kroz njega.Obratite pažnju da uvek imate neophodnu zaštitnu opremu pri sebi kada se krećete po ledu. Uvek navucite par malih držača za led, stavite mobilni telefon u plastičnu vreću i stavite pištaljku oko vrata kada se krećete po ledu, klizate ili skijate.

Ako led pukne:

• Ne mrdajte, • Odmah zovite u pomoć ili duvajte u pištaljku, • Pokušajte lagano da se vratite odakle ste došli i polomite led ispred vas dokle može da

se lomi, • pokušajte da se podignete iznad leda, kotrljajte se po njemu, čučnite ili hodajte na sve

četiri dok ne dođete do debljeg leda, • Posle izbavljenja, podhitno se utoplite, • Ako niste u mogućnosti da se vratite na siguran led, zapamtite da je neophodno da

smanjite gubitak toplote tela.

Ako je nekom drugom potrebna pomoć:

• Pozvati spasilačke službe, • Uzeti konopac, granu, šipku, drvo ili neki drugi objekat da povučete ili privučete lice koje

je u ledu, • Odvlačite lice koje je u vodi u pravcu čvrstog leda, hodajte na sve četiri ili puzite

poslednjih par metara.

Prva pomoć za lica koja su bili u hladnoj vodi:

• Ako lice može da se kreće probajte da ga utoplite. Promenite mokru odeću i obuću i obucite suvu,

• Ako je lice nesvesno ili ne može da se pokreće, izbegnite nepotrebno pokretanje. Ne pokušavajte da ga presvučete, sačekajte spasioce. Preventivno ga prekrijte da bi ste sprečili gubitak toplote tela.

• Možete mu dati toplu vodu sa šećerom, NIKAKO alkohol. • Masaža, alkohol i brzo utopljavanje može dovesti do opasnog gubitka toplote tela.

SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Zemljotresa

Prirodne nesreće su široko rasprostranjene pojave koje se javljaju u celom svetu pa tako i kod nas. Mogu biti različite, a zajedničko im je da su velike po obimu. Prirodne nesreće mogu imati katastrofalni efekat po vas i vaš dom a iza sebe skoro uvek ostavljaju pustoš. MUP Republike Srbije, odsek Protivpožarne policije i Vatrogasna jedinica SUPa Jagodina, ukazaće vam na nekoliko preventivnih postupaka kojima možete zaštitili sebe, svoju porodicu i svoj dom od opasnosti požara za vreme ili posle zemljotresa. Možete drastično povećati svoje šanse u slučaju požarnih nesreća, ukoliko budete znali da prepoznate potencijalnu opasnost i budete sledili sledeća uputstva.

PRISUTNA OPASNOST ZA VREME I POSLE ZEMLJOTRESA

Aparati, nameštaj i kućni proizvodi mogu se pomerati, padati i prosipati.

Gasna, hemijska i električna opasnost je možda prisutna.

Curenje gasne instalacije, oštećenje ili prskanje propan-butan boca mogu izazvati paljenje ili eksploziju.

Barice vode ili kućni aparati mogu izazvati električno pražnjenje.

HEMIJSKA SREDSTVA

• Obratite pažnju na lako zapaljive tečnosti kao što su benzin, sredstva za upaljače ili razređivače jer se mogu prosuti.

• Prostorije moraju biti potpuno čiste a sredstva držati u dobro provetrenim prostorijama. • Držite zapaljive tečnosti daleko od izvora toplote.

ELEKTRIČNA STRUJA

• Ako možete bezbedno, idite do glavnog prekidača ili razvodne table sa osiguračima i isključite struju.

• Obratite pažnju na spojeve koji nisu fiksirani za vreme i u toku zemljotresa. • Aparati ili električni priključci mogu izazvati požarnu opasnost. • Pretpostavite da su svi postavljeni kablovi pod naponom, uključujući i kabl za TV.

• Pregledajte i po potrebi zamenite ispucale i naprsle produžne kablove, kablove od aparata, oštećene utikače ili prekidače.

• Aparati koji emituju dim ili varnicu moraju biti provereni ili zamenjeni • Nezaštićeni odušci i žarišta mogu pospešiti požar i ugroziti vašu bezbednost

GAS U KUĆI

• Pomirišite i oslušnite. Ukoliko ste sigurni da gas ističe, smesta napustite prostoriju i ostavite otvorena vrata

• Nikada ne palite šibice ili upaljač. Bilo kakva varnica ili plamen mogu izazvati eksploziju • Pre nego ponovo pustite gas pozovite stručno lice da proveri celu instalaciju

AGREGATI

• Pratite instrukcije koje su date u uputstvu za upotrebu, kad koristite agregat • Koristite agregate ili druge uređaje ovog tipa izvan kuće. Ugljen monoksid (CO) je

otrovan gas i može vrlo brzo da ispuni prostoriju • Koristite poravilno dimenzinisan (određenog preseka) kabl za priključak. Preopterećen

kabl se greje i može izazvati požar • Nikada ne provlačite kabl ispod ćebeta, pokrivača ili tepiha jer će svako oštećenje kabla

ostati neprimećeno • Nikada ne povezujte generator sa drugim izvorima energije kao što je npr. električna

energija u kući, zbog povratnog efekta

ZAGREVANJE U STANU

• Ne koristite rernu od šporeta za zagrevanje stana. Time povećavate požarni rizik i mogućnost za pojavu otrovonog dima

• Alternativno zagrevanje (peći i sl…) zahteva slobodan prostor oko sebe. Zapaljive stvari držite najmanje 1m udaljene od peći

• Ukoliko koristite peći sa termostatom budite sigurni da su ispravni. Oni služe da automatski ugase peć, odnosno da ne dođe do pregrevanja i paljenja istog

• Koristite samo gorivo koje je proizvođač predvideo za tu vrstu peći • Nikada ne dolivajte gorivo ukoliko peć gori ili je još vruća • Budite sigurni da je peć na drva pravilno postavljena i najmanje 1m daleko od zapaljivih

materijala. Obezdedite dobar odušak i ventilaciju. • Koristite staklo ili metal sa prednje strane peći kao preventivu, da iskrice i plamen ne bi

zapalile tepih, nameštaj ili druge zapaljive stvari

I NE ZABORAVITE…

• Budite oprezni kada koristite sveće. Držite plamen dalje od zapaljivih materijala i izvan domašaja dece.

• Dimni javljači bi morali biti instalirani na svakom spratu kuće • Svi dimni javljači se moraju proveravati jednom mesečno, a baterije zameniiti novim

najmanje jednom godišnje • Ukoliko se u blizini vas nalazi hidrant, držite ga čistim i ispravnim i omogućite lak prilaz

vatrogascima

SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Nuklearnog udara

U slučaju nuklearnog udara (eksplozije) neophodno je uraditi sledeće:

• Momentalno zauzeti što niži zaklon najbolje je u nekom kanalu, jarku ili ispod zemlje) koji će Vas zaštiti od prvog toplotnog udara i pritiska koju proizvodi eksplozija,

• Razmatrajte mogućnost izlaska iz oblasti udara, ili uđite u zgradu koja imaju sklonište,

SKLONIŠTE: Ako imate deblji štit između Vas i radioaktivnih materijala, vište zračenja će taj štit upiti i manje vas izložiti radijaciji,

• Što ste dalje od lokacije nuklearnog udara, manja je izloženost radijaciji, • Minimiziranje vremena izlaganja zračenju će smanjiti rizik od zračenja.

SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Terorizma

Šta možete da učinite da biste bili spremni u slučaju terorizma?

Prvi korak je da vidite šta sve može da se desi u vašem okruženju i da li postoje potencijalne opasnosti. Kada utvrdite šta je sve u vašem okruženju i moguće događaje i potencijalne štete, važno je da o tome prodiskutujete sa ukućanima, komšilukom i lokalnom zajednicom. Zajednički napravite plan šta raditi u slučaju terorizma.

Plan treba da sadrži osnovne stvari:

• Kreirajte plan komunikacije za hitne slučajeve, • Ustanovite zajedničko mesto okupljanja, • Pripremite zalihe i opremu za slučaj iznenadnog napuštanja kuće(lekovi, dokumenti,

novac, voda, hrana, ćebad, šatori, prva pomoć, baterijske lampe... itd) • Pogledajte i usaglasiti planove za evakuaciju obdaništa ili škola vaše dece i firme u kojoj

radite.

Ako se teroristički napad već desi, potrebno je uraditi sledeće:

• ostanite mirni i budite strpljivi, • pratiti savete nadležnih službi, • slušajte radio i televiziju zbog vesti ili instrukcija nadležnih, • ako je napad bio blizu Vas, pružite prvu pomoć povređenima, • ako se napad desi blizu Vas, proverite štetu koristeći baterijske lampe. • NE PALITI sveće, šibice, električne uređaje, • proverite da li ima vatre i da li curi gas, • isključite sve oštećene uređaje, • zbrinite domaće životinje i kućne ljubimce • proverite neposredno okruženje i pružite prvu pomoć.

EVAKUACIJA: Ako nadležne službe zahtevaju da napustite Vašu kuću, imaju dobar razlog zašto to traže i trebalo bi da odmah postupite po njihovom savetu. Slušajte radio i tv stanice i pratite informacije i uputstva nadležnihm, a takođe imajte na umu sledeće:

• Obucite se toplo (duge majce i pantalone, toplu jaknu, odgovarajuće cipele) da biste se zaštitili što je moguće više,

• Ponesite Vaš komplet za evakuaciju, • Povedite kućne ljubimce, NE OSTAVLJAJTE IH !, • Zaključajte kuću, • Koristite putničke pravce koje odrede nadležne službe.

http://prezentacije.mup.gov.rs/svs/Pocetna.html