MR ТOMISLAV ISEK

Seljastvo Hrvatske krajem XIX i pocetkom ХХ

stoljeca i pogledi Antuna Radica na njegovu dru~ stvenu ulogu

Malo boljem porznavaocu istorij-ata Hrvatske seljacke stranke, naj­vece gradanske poШicke partije .hrvatskog naroda <do drugog svjetskog rata, lako се pa:sti u oci da medu dosad obradivanim ;pitanjima nema pri1oga u kojem se na naucno prihvatljiv naOin tretiraju njeni ideo1o8ki korijeni i .osnove. U;pra\"o z:bog toga se jos niko dosad nije rprihvatio tog oblmnog zadatka, а u d'stoj razmjeri i zbog naucne ;potrebe da »аЬ ove« pride istrazivanjima rpretpostaviki njene pojave, izvjesna •obradena pitanja, а }о8 vise sumarne i najce8ce »en rpassoani« date ocjene ne mog:u da izdrze oeЉiljniju rnaucnu !kritiku.

Dulje vrermena bave6i se jednom komponentom istorije Hrvatske selja,(;ke stranike, nјепош djelatnoscu u Bosni i Hercegovini do 1929. g1o·dine, osjetio sam neodlozivu potrebu da se vraJtim na pocetke njenog stvaranja, ра jos i dalje na 'drustveno-ekonomske odnose sredine u kojoj se javila ideja о potrebl politickog oтgarnziranja seljastva Hrvatske. Drugim rijeeima, to је znocilo piQIЬli,Ze se upoznaii sa Licno5cu i dje1orm Antuna Radica, sa idejruim inspiratoгom njene pojave. Do sad'a је ·ta licnost izazivala 01dreden interes'), abl gotovo svim t~stovima ned'ostajao

') Murgic dr Bozidar, tivot, rad i rnisli dr-a Ante Radica, Zagreb, Hrvatska po­liticka biЬlioteka, 1937, svezak drugi, 176 + 142 str.; Кranjcevic Stjepan, Antun Radic - tivot, rad i misli, 1940; Tasic F., SociJalna ideologiJa i nacionalizam Antuna Radica. Beograd, BiЬlioteka »Politika i •drustvo« - 30, 1939. godina.

79

ј е k r i t i с k i prilaz sa poz1c1 Ј а istorij skog ma terij alizma. U zrok tome је, svakako, u samim istraZivacima i пјЉоvој idejnoj orijentacij:i. Nuz­nost obracanja mislima i djelu ideologa hrvatskog selja.Stva tim је veca sto је pojava i .djelatnost Hrva,tske pucke selja·cke stranike neodvojiva od b:rata mu Stjepana, kodi је neizmijenjenu ihi·t Antunovog ucenja u cjelini 11gradivao u straruku 1d·o kra)a svoga ~ivota. Stoga se, tako reci nijedno pitanje koje :prorizlazi iz stranacke 'djelatnosti ne moze objasniti niti raz­umjeti bez Antunovih pogleda о proSlosti, о onovтemenom trenutku ili buducnosti hrvatskog sela i seljastva.

Na ovo mi је svojevremeno skrenuo ,paznju i .prof. dr Vaso Cubri-1ovic. N aknadna istrazivanj а i оЬтаdа prikupl'j ene is11Joгijske grade о d ј е l а t n о s t i H(P-R)SS samo su portvr1dila potrebu da se is·ta ocje­njuje u naju7Joj vezi sa Antunovim opservacijama.

Оvош prHogu uopste nije cilj da daje neke zaokruzene i konacne ocjene о pгoЬlemu koji tretira. Svrha mu је vi.se da ukaze na znacaj р r е i s р d. t i v а n ј а svega onoga ·do •cega ј е Antun Radic dosao u izuca­vanju hrvatsJюg se~a i seljasiva !i. sto је •doveJ.o do osnivanja Hrvatslke pucke seljacke stranke.

* * *

Ро nacшu pгo:izvo•dnje, Њrvatska se krajem XIX i pocetkom ХХ stoljeca nije mno•go raz'liikovala, ni na sirem, ni na иZem geografskom pod·rucju, a·d niza ostalih zemalja. Poljoprivredna proiz·vodnja blla је predominantan na.cin sticanja doh·otka, а sljedstveno tome, rpoljorprivred­nici su cinili uglavnom najveci Ь.rој stanovnistva.2

) Drustveno-ekonomski ро1&ај stanovruiStva Hrvatske Ыо је uslovljen nizom faktora, od kojih је veCina prolizlazri.la iz priюde aust.гo-ugarsko-hrvatskih odnosa. 0Ydje је namjerno izostavljen treci dio poznate 1slozenice- politiCki, jer seljast­vo, uopste, nije predstavljalo objektivno n~kakav politicki fakФor. Hrvat­ski seljaci .se .ро svom polozaju nisu razlikovali od milioпa dru•gih sirom Evrope, kojima su osnov:na sred'stva za proizvodnju lblli plug !i. motika. Pojednostavljeno receno, na jednoj strani su Ьili koncentrisani, u malom braju rwku, veHki posjedi, а na drugoj strani sitna gazdinstva, koja su se umnozavala geometrJ.jskom pгo•gresijom. Sitni .posjed umnozavao se parastom stanovnistva i kao posljedica ubrzanog siroшa·senja selja.Stva.')

2) »Mi smo Hrvati seljacki narod: od stotinu ima nas 90 seljaka! « Antun Radic,

Sabrana djela, VII, str. 44; »Pod konac XIX v. u Hrvatskoj _se 90% naroda bavilo poljoprivredom, 10% otpadalo је па trgovinu, obrt i Cinovni.Stvo«. Dr В. Stojsavljevic, Selja~tvo Jugosiavije (1918-1941), Zagreb 1952. 17.

3) Prema podacima statistickog ureda u Zagrebu iz 1895. g. broj posjeda Hrvat­

ske i Slavonije ,ispod 5 jutara iznosio је 44,23% tj. gotovo polovinu svih se­ljackih gospodarstava. S druge strane, taj broj posjeda obuhvatao је svega 8,4% od ukupne povrsine svih posjeda, а samo 0,14% posjeda preko 200 jutara zauzimalo је 26,12% od ukupne povrsine. Prema В. Stojsavljevicu а о. с. 14-15.

80

V. Landwirtschatliche Statistik der Lander ungarischen Кrone, t. lV, Budapest, ss 10 i 15; prema V. I. Frajdzon, Razvitje kapitalizma v Horvatiji v kопсе XIX - пасаlе ХХ v. Ucenije zapiski Iпstituta slavjanovedenija, 1964, ХХ 84

Bez obzira na pr.omjene koje је иs1ovila prva faza kapitallisticke proizvodnje, na .d:rиstvene pertиrbacije manjeg ili veceg obima >юsnovica mateгijalne strane naгodnoga zivota kroz sva rninuJa stoljeca. . . nije se Ьitno :pгomijenila«.4) Ali је zњto :nj en о ;р s е •g, od koga је ovisila i opsta drustve.na pozicija seljastva, Ьiо и totalnoj ovisnosti od stanja и sferi sveиkиpnih drи.S.tveno-politi&ih kretanja. Iaiko se ikapil'tali:tam и pogledи ,proizvodnje .i prodиkcionih vdnosa, и ev:rop-skim razmjeгama, priЬliza:vao svom najvisem stadijиmи и Hrvatskoj »postojali sи jaiki tragovi f е и d а 1 n о g sиstava Ш ca!k dominantna иloga feиdalizma, stvarni feиdalizam и agrarnim od:nos:ima«.') Kakvo sa•renilo i kolika izni­jansiranost је vladala и oЬlasti poljoprivrede vidi se ро karakterи, npr., slavonэkog feиdablzma ikoji је Ыю »agrarno-stacioniran. . . ekspamivno kapitaiisti<:ki, kapitalisticko-padиzetnicki i spe'kиlartSki иlazio. и tгgovinи na veliko, и indиstrijи i и financiranje kao fina:ncijski kapita:l«!)

Drиstveno-ekonomski i, posebno 'docnije, politiaki zivot u HrvatsJroj ne Ьi Ьilo moguce ·objasniti i shvatiti a'ko bismo zanemarili cinjenicи da sи »ziveci u sklopи kapitali:sti6kog gospodarstva AUIStro-Ugarske, sjever­ni i zapa,dni kra-jevi Jиgoslavri.je blli јасе uvuceni и ika.pitalisticko gQspo­dЗJrstvo :fiina,ncijskih i indиstrijskih sredista Веса i Budimpeste nego jиzni i istocni krajevi«'). S druge strane, ~юnstatiтati SЗJffilo •postojanje tog od­nosa, а ne UJkazati, barem ma•rginalno, na njegovи sиstinи i pooljedice - ·bilo Ьi nedostatno za poicmanje ј а z а izmedи novonastajиce hrvatske' krupnije ·bиrzoazije i mase seljaStva и nacionalno.Jkиltиrnoj i :po1i1Jic.koj sferi ziv.ota na cijem се и;kla:n•janjи !POkиSati ida рогаdе lbraca Radici sa nekolicinom is:tom.O.sljenika.

Od lka,pitalnog zn.ЗJcaja za .tещро i opseg ekonffiТlSkog razvoja hrvat­skog podrиcja и okviru Aиstгo-Ugocske је njegova apsolutna potcinjenost i zavisnost od interesa kapitala iz сЉа· .dijela Monarhije. Svi elemeпti ekonomske palitike Ьitni za reprodukcijи i a!kиmиla·ciju ЬШ sи koncen­trisani и njenim politickim centrima. Poblize odredиjибi tи realcijи, treba spomenUJti da је madarska bucloazija, :ZJbog jedinstveno·g hrYatsko­-madarskog elkonomskog podrиcja imala i ikoristila se sVlilm mogиcnostima za potpuno onemo·gиcavanje ili retaгdacijи razvoja proizvodnih odn·osa и Hrvatskoj. Sitna trgovacko--obrtni<:ka .ЬиrZ.Oarzija, koja је devedesetih godina davala ton politickюrm .Zivotи Hrvatslke, doblvala је pocetkom ХХ stoljeca, и skromnim razmjerama, pandan u krupnoj i finansijskoj bиr­zoaziji. Ргосеs razvo-ja domace bиr,zo~ije :Ьiо је, 1prema e!konoms.ki raz­vijenijoj .Ьиrioaziji оЬа d·ijela Monarhije, и zaka:Snjenjи vise decenija, sto је dolazilo kao logicna [pOsljedica tota:lne ovisnosti ·hrvatske privrede od strane иgarskih vladajиcih klasa. Premoc Ьигzоа.ziје iz иgarskog di-

') Mirkovic М., Ekonomska blstorija Jugoslavije, Zagreb, Ekonomski pregled, 1958, str. 21.

') Mirkovic М., Ekonomska struktura Jugoslavije 1918-1941. Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, str. 9.

") Mirkovic М., Ekonomska struktura, 9; V. Karaman I., Privredni polozaj Sla­vonije u Habsbur~koj monarblji pod nagodbenim sistemom 1868-1918. Zbor­nik Historijskog instituta Slavonije, 4. 1966, str. 283-374.

') Mirkovic М., Ekonomska struktura '10.

81

jela 'Monarhije na teritoriji Hrvatske postepeno, ali siogurno, gubila је dru.Stveno-ekonomэkи, 1ра i polit:i&tt pollЭJdinи usljed 1djelovanja zakona kapitalizma. Ekonomska baza te, lkvaliiativ:rю nove faze rarz.voja kapita­lizma ovog ddjela Monarhije bila је .alшmulacija kapitala. »Тај ,n~redak и akumиlaciji domaceg kapitala veliktm tdijelom је rezultat in,tervencije ceskog 'kapitala. . . (koji) 1budиci da sи 'ти aиstro-njemacki i madarski kapital konkurenti, djelиje и (tom) pravcи ... «'). Li.Sena finansijskog ka­pitala indиstrijSk.e koncentracije, nemajибi и svoj1m rukama ni carine, ni .poreskи politblш, ni zeljeznickи tarifи, njena ekonoms!ka subordini­ranost iz godine и godinи је realno blvala sve veca. АН Jta v е z а krup­nih veleposjednika i sitnog plemstva sa partnerima iz ugaгskog dijela Monarhije ipak је do izvjesnog stepena IP r i v r е d n о jacala njihove pozicije.

U strиktиralnim :promjenama ikoje sи zahvatile selo и Hrvatslkoj , porodicne zadrиge 'i uopste mala gazdinstva sи propada·lii, а srednji i krupniji posjed »Se povezиje s trgovackom burzoazijom u lo!kalnim trgo­vackim sredistima koja је akumu1irala doblt iz unutrasnjeg prometa, а znatan је pгofit vukla iz lihvarskog poslovanja na selи. Тај proces ( ... ) stvara veleposjed, а na drиgoj strani seljackog ;polи:proletera .. . «9

). Visi, а kvanti1ativno slabl slojevi bиrzoazije и Hrvatskoj, oЬjektivnim drиs­tveno-istorijskim tokom i temipom razvoja, d·ooli su u jedan evolucioni rЭJSkorak U dиalisticlcim okvirima, oni sи, prema pгivilegiranom poloiajи ugarske 'bиг.loazije, gublli kora!k и pDivrednom razvoju. U samoj Hrvat­skoj privredna moc i poШiCka pozicija ove kapitalis ticke klase bdle sи izuzetno ·veli:ke i cvrs.te. Ona је blla ta Gooja је iskljucivo ttblrala dio pгofita, bez O'bzira na to da l:i se rасШо о иvоzи Ш izvozu, da li је njegovo porijeklo bl.lo financijske, t11govinske, •industrijske ili agrarno­-poljoprivredne priгode.

Selj·aStvo u Hrvatskoj u:kljuceno u kapitalisticki na.cin pгoizvtodnje bllo је osudeno na neumiti11i. proces pтoletarizacije. То је, prije svega, proizlazilo iz opstih zakonitosti poljoprivredne proizvodnje u kapitalizmu, gdje је trazena vrijednost ј е d n а ik е ik о l i с i n е r а d а zna1no nliza, а .shodno tome i d о :h о d а lk, nego и bllo ikojoj 1drugoj 'O'Ьlasti privredi­vanja. S d.ruge strane, da Ьi se stekla Qpsta slika polozaja seljastva и Hrvatskoj, posljednjih decenija XIX stoljeca, treba, ba.r marginalno, vo­diti тaeuna о tome .da је hrvatsko selo, por-ed nepovoljпi'h klaиzиla hrvat­sko-ugarske nagodbe, ·d!rasticno .Ыlо zahvaceno opsteevropskom agrarnom krizom (od 70-tih godina do 1895. god.). Dok su, s jedne strane, padom cijena zitarica seljacki prihodi padali, dotle је, s .drиge s trane, godisnji prihod poreznih :argana и Hrvatskoj i Slavoniji rapidno ra'Stao (1872-74. iznos1o је 10,131.00(), а 1893-95. 22,901.000 ~ori.nti). Posljedica tog -trenda Ьilo је nominalno .povecanje opterecenja seljastva za dvije decenije za 100%, а stvarno za 500%, jer је seljak morao prodavati IZnatno vise robe, da 'Ьi doblo ekvivalentni novcani iznos za porez, zaduzenje, :kamate i

") Sidak i dr., Povijest hrvatskog naroda 1878-1914. Zagreb, »Skolska kпjiga<<, 1968, str. 224-225. ·

' ) Sidak, i dr, Povijest hrvatskog naroda, 129.

82

dr.'0 ) Rela1ri.vno vrlo• spor razvd:tak indиstrije и Hrvatskoj posredno se odr.Zavao na ka.rakier flиktиracije stanovnistva sa sela.") U ono nesto postojecih tvorn1ca nije bllo gotovo иopste mjesta za nove ra•dni:ke sa sela. Proces pauperizacije Ьiо је tako brz i osebиjan da ni postojeбa veca gazdinstva, cl'lk.vena ni plemi6ka, nisи m~la da арsо!ГЬirаји ve6i broj novos:tvo,renih parupera. Priгodna posljedica Ьiо је neprekinиti pro­ces emigracije u r:azne ev!l"opske, а naroeito prekookeanske zemlje.") »Ako u.zmemo и obzir da је sveuikuprю stanovniSt~o Hrvatske i S1avo­nije prema popiisu iz 1910. iznosil'o 2,6 miliona osoba, ond·a to znaci da је samo u pxvom deceniju ХХ stoljeca zemlja izgu.Ьi1a oko 6% stanov­nika zbog emigracije. Stvami postotak m.orao је Ьiti znatno veci e,bog ilega:lnih emigranata ko·jd· n•isи u taj Ъrој uklju~eni«.") Svi navedeni po­daci, osim ekonomskog znacenja, sadrzavajи u sеЫ isto ta!ko nezaobllazne socijalne i politi~lke implikaoije koje sи, svaka za sebe, i sve zajedno izнzetno tesko .pogadale hrvatэko drиstvo u cjelini.

Medu [propara.tnim pojavama privrednog sla.Ьljenja koje је vtl'Sio kapi:taliza.m na hrvatskom selu putem stranog kap1tala spomenimo i za­dиzenost privrede. Usporedba zadu~enosti poljooprivrede za jednu dece­nij и, (1900-1910) ilustrativno pokarz.uje pravac kaji:m је isLo 'hrvatsko seJ.o.") ·

Zadrиgarstvo је jedna od onih institиoij.a ~оје ned:zostavno idu иz svaki tretman seljoaetva. N ekolilko sumarnih poda taka :iz te oЬlasti jos се Ьоlје ucvrstilti utisak u 'Qpstem trendu hrva.tskog 5ela·.

Jedna оо najstarijih ustanova tog tipa »Hrvatslro gOISp:Odarэko drustvo«, koje da1ri.ra iz perioda ilirs1юg pokтeta, bblo је, •razmjerno !Ьroju podrиznica i c1anova, и stalнom U!Sponu, izuzimaj•uci 1904. godinu. АН,

") V. opsirnije Sidak i dr., Povijest hrvatskog naroda, 128-129. ") Prema LjuЬici Vиkovic, odnosno Frajdzonи, porast gradskog stanovnistva,

kojemи је poticaj dat naroeito и periodи 1880---1890, Ьiо је brz, »Za to deset­ljece mnogo seljaka иslo је н grad i porast naselja iisao је 2 2/3 puta brfe nego rast naselja иopste (grada za + 40%, svih naselja + 15%) r- Iz Lj. Vиkovic, Hrvatski seljacki pokret. Бeograd 1940, 26.; Frajdzon, Razvitije ka· pitalizma v Horvatii v konce XIX-nacele ХХ v. Ucenije zapiski Instituta slavja­novedenija 1964., ХХ, 79.

") Prema Lakatosevim 'podacima, stanovnistvo Hrvatske iseljavalo se izmedн 1~1906. ovako: 1900. 39.829 1901. 38.208 1902. 49.603 1903. 50.331 1904. 33.565 1905. 48.531 Lakatos Joso, Narodna statisttka, Zagreb 1914, 64. Mirkovic М. navodi da se и vremenи od 1901-1905. iz Hrvatske i Slavonijc preko <>keana iseljavalo и prosjekи 11.000 ljиdi godi~nje, а samo 1905. Ьто.i onih koji је иsао и SAD zinosio је 22.000. Ekonomska historija Jugoslavije, 242.

") »Povijest hrvatskog naroda od 1878-1914<<, 227.

") mjenicni dиgovi hipot. zajmovi zajmovi na obvez Komadinic Milan, ProЬlem

1900 110,507.000 53,850.000 6,808.000

seljackih drugova, Beograd 1934, 14.

1910 284,784.000 114,138.000 34,265.000

83

broj onih koji su Ьili clanovi u hrvatskom selu predstavljao је »kap и moru«. 'Го Drustvo nije moglo da izbjegne ekonomsko-sюoijalna previra­nja karakteristicna za tu fazu razvoja .kapitalizma na selu, i njegove pod­rиznice su »pocetkom хх v. Ьile najvecim ·dijelom, na papirи«").

Na inicijativu pe5tanSkih krиgova doslo је do osniv.anja »Vjeresijs­kih zadruga«, koje su zakonski regulirane 1898. Zњdatak im је Ыо omo­gucavanje prodora tzv. nenacionalnog kapitala na selo - daikle identicno djelatnosti banaka u gradи. »Podmirivanjem kred.itnih potreba sela preko vjeresijskih udruga, koje је osnivala upr.avna vlast, trebalo је u kapita­listiCkoj privredi ne sa.mo е k о n о m s k i vec, и ikrajnjoj lind.j;i, i р о-1 i t i с k i povezivati selo za Pestu«16

) (spac. I. Т.)

Seljak, njegova porodica, imanje, .poljopruvreda u cjeblni posta­jali sи sve vise »gladni« novca. Mali posjed, nerentabllna proizvodnja, pad cijena osnovnom pr:oizvodu- zitu od 18,80 na 5,60 forinti neumitno је vodio ka kreditu kao uslovu daljeg opstanka. Pocetikom ХХ st. osnova­na је »Poljodjelska banka«, lkoja је »drzala pod oikriljem one i onakve zadrиge koje su, prije svega, odgovarale njenim banlkarskim ciljevima« i Ьile su »U stvari organi banke koji sи poslиzili и eksploataoiji hrvatskog radnog selj.astva od strane hrvatskog klera«.")

Antun Radic је vrlo jednostavno okvalificirao ovu banQш i, indi­rektno, sve slicne p01kusaje da se »pomogne \Sel•jaiku<<: »l bas zatю, sto " banka nije drugo, nego ban:ka, bas је zato grieh truЬiti, da је ova ili ona banka za narod, da се spasiti nar·od itd. Banka је banka«.")

Ovom cisto klasno-nacionalnom faktorи treba 'pridodati i иlоgи naoionalnih sиprotnosti izmedu dijela burzoazije u Hrvatskoj i mase rata·ra, stoeara, vinogradara i dr. Brojno ne tako jalk, аЪi privredno sna­zan sloj burzoazije cinili sи doseljeni Nijemci, Madari, а do-nekle Itali­jani i Francuzi »kojd su и tokи historijэkog procesa centralizacije Austгo­-UgarSke rpotisli uz pomoc habsbur3ke dinastije autohtono neposlusno plemstvo, ili su Ьili u toon istom ргосеsи odnarodeni domaci plemici ... «19

).

Najocevidnije njihova snaga se ispoljavala u politick1m odnosima. Opste­drustvene protivrjecriosti doblvale sи na ovom planu j·os јеdпи dimeruziju. Ogroшna ma:sa stanovni..Stva Hrvatske ·Ьila је, zbog dzbornog cen::z>иsa, li­sena opsteg i jednakog izbornog prava kroz cijeli taj period i poslije prvюg svjetskog rata.j

") Godina 1899 1900 1904 1907

Prema Stojsavljevic dr Bogdanu, 1952, god. 111.

") љ. 112. 17

) IЬ. 116.

Podruznica 50 83 79 97

Seljastvo Jugoslavije

Clanovi 8.067 Ј4.919 15.852 13.609

(1918-1941), Zagreb

") Sabrana djela Antuna Radica, (?): Stojsavljevic dr В. pogre~no navodi izvor. Ne radi se о »Seljaskom nauku« VII, 28; V. Stojsavljevic. о. с. str. 116, Ьilj. 226.

'9

) Mirkovic М., Ekonomska struktura Jugos1avije 1918-1941, 11. "') Frajdzon, о. с. 119.

84

Na prijelazи XIX и ХХ stoljeca s.ve evi_dent~ije sи se ispoljaval~

t . vrJ· ecnosm oko uloge i rrnjesta ·osnovruh drиstve11.1h klasa u HrvatskoJ. pro 1 · t hi 1 1· "tv kao Drzavno-pravna shvatanja и .potpиnos~1 sи aps :а ra а se .Jas о . faktor istorijskih zblvanja. NJegov~ :pп':redna .'d]elat~~t~ щegove prl­vredne i drиStvene иstan<?ve nisи nikog tntereSlrale, ruti Ј~ .ko о s.vemи tome vodio racuna. »Naro·d« и politickom pogledи, to sи blli ostac1 feи­dalaca kapitalisticki skorojevici, skolovani ljudi. Ogromna vecina pro­dukti;nog stanovnistva Ьila је kroz vijekove samo objekat u istorijskim procesima bez svoje istorije .. О i~tereэima tog ~ijel~ sta.r:-ovnistva niko nije vodio racиna. Na o·snov1 podJele rada u duzem 11stoпJskom procesu iz ogro-mne seljaoke mase izdvojen је tanki slvj feudalaca i feudalne aris1юkratije, а zatim i lbиrzoazije. Као posjednici novih proizvodnih sna­ga i nosioci novih produ!kcionih IQdnosa svjesno i na posredan nacin mi­jenjali sи nacin zivota, sve viSe se udaljиju6i od na.rodnih masa, tj. od­nar.odиjuci se. Sve one sиprotnosti kla:sicne za novovjekovne odnooe eksploatatora i eksploatisanih u Hrv·atskoj drиge poolovine XIX stoljeca i pocebkom ХХ odvijale su se izmedи selja.Stva s jedne, ј_ ·bиrzoazije s druge strane enormno producirajиci neravnomjernost ekonomskog i po­litiOkog razvitka.

Iz ovog 'l)r~kaza oblljezja klasno-<Socijalne i nacionalne slilke odnosa hrvatslюg dru.Stva nюgи se nazirati иzroci i motivi ројасаноg interesa za sudЬinи hrvatskog selja.Stva.

* * * Posljednjih godina XIX stoljeca drustvene snage u Hrvatskoj sve

su se intenzivnije ~_:polarizirale. Prc•diruci kapitalizam је и svom sve· ubr­zanijem nasturpи o•stavljao ·dиЬlје i du.Ьlje tragove. Drustvo se, plastic­nije receno, !Pгiblizavalo tacki raspolucenja. Na jednoj strani su odno­sima prema sredstvima za proizvodnj u, р о samom mj estи и procesu proizvodnje, иlozi и poliltickom zivotu, 'kиlturnoj djelatnosti Ьili oni tkoji su raspola,gaLi tim sredstvima: feиdalci, veleposjednici, svecenici, malo­brojni vlasnici tvornica, bankari, sitne zanatlije, ·trgovci, profesionalni politicari, inteligenoija, Ьirokratija itd. Na drиgoj mnogobrojno seljastvo zivjelo је i radilo na malim parcelama najcesce nedovoljnim da ishrani viseclanu porodicи, osиdeno na neumitno siroma.Senje i novofo·rmirajuci indиstrijski proletarijat liSen svega, osim svojih deset prstiju. . . Prisи­stvo gradanske klase, koja se ·tek nalazila u prvoj fazi svoga razvoja, sve se intenzдvnije osjecalv i u politickom i и tkulturnom zivotu hrvatskih gradova. Ali ta је ~kspanzija Ьila uvjetovana veoma izrazenom ekonom­skom zavisnoscи njenih nosilaca kako u odnosи na konkи~entsku ugar­sku burz·oaziju, tako jos viSe njihovom istorodnom inferiornoscu prema domacem svecenstvu i veleposjednic<ima. Inteligencija, ро porijeklu vrlo raznorodna (regrutirala se iz redova svecenioke i plemicke aristokratije, ali i iz radnickih О. seljack.ih slojeva), и odnosu na broj stanovnika gra-

85

d•ova'1) relativno 1brojna, poSitoja•la је и HrvaJtskoj na oprelarzи stoljeca sve eksklиzivniji predstavnik gradanskog nacionalizлna, smart:rajuci sebe iskljuCJ.Viim nosiocem ekonornS.ke i politicke boiibe. KapitalistiCka pr.oiz­vodnja radala је postupno i »Cetvrti stalez« - proletarijat, koji је tada tek kroeio na !POZIOrn:icи dтиStveno-elronomslrog i politiokog zivota Hr­vatske.

Hrva.tsko •drustvo pod kraj proslog stoljeca, и cjelini gledano, na­lazilo se u procesи р о .d v а ј а n ј а. N а ј znacajnij а komponenta rog pro­cesa ·biilo ј е spomenиto diferenciranje na k l .а s n о- n а с i о n а 1 n о ј osnovi.

Stvarni izraz te koш.ponente blli sи р о l i ·t i с k i odnosi. Za razи­mijevanje politiNюg zivota и Hrvat'Skoj nиzno је rp.otnoviti istorijski zna­cajnи Cinjenicи ·da је mnog.o viSe od tri cetvrtine Hrvatske, zbog izbo•r­nog cenzиsa, •Ьilo· liseno mogucnoSJti d. prava •da иcestvuje u njemи, da da izraza svo·m poЊtickom sи·bjektivtitetи. Formи tюm izrazи davale sи postojece politiC!ke stranJke.") Ni kod madarskюnog, ni obzюraskog, ni pravaskog vodstva »nJije ·Ьilo ni!kakve Ь i t .n е raz1ike и pobl·tiokoj ш е t o­d i ( ... ) jer је i prvo i drиgo i trece vodstv<J s narodom racиnalo ~a.mo kao s т а s о m, koja ima slиztti nekim visim interesima, za koje i ne zna i kojlih ne rarzumije«'\ Za njih se nije postavljalo u"Opste pitanje: »tko smije иtjerivati !POreze li dace, tlro smije zaJtvoriJti i pustiti, tko smije kazniti d. pomilovati, tko smije zabrani•ti i dopиstitri.« , а upravo »to је :ono raZikrsce, gdje se рисkа poliJtika odvaja od 'gospodske' ... </ ') . Ne pokusavajиci rьi sиmarno markirati opstи IPOlitiOku sitиaciju и Hrvat­slroj za period :Jrojd. је neposredno prethodio pojavi A:ntuna Radica и jav­nooti, indikativno ы Ьilo, barem na posredan nacin, odrediti polozaj selja.S·tva и polЩckom zivotи Hrvatske do 90-tih gotdina prosl~)'g stoljeca. Ako podemo od .Cinjeruice da ј е и tom periodи prava:stvo Ъilo >> najj aci politi~ki pokret и celoj Hrvatslюj ... ,polkret srednjih sJoojeva sa o•sloncem

" ) Prema popisu iz 1910 - osim Rijeke ~ gradovi u Hгvatskoj iшali sн: Zagreb 79.038 stanovnika Pula 59.041 stanovnika Osijek 31.338 stanovnika Split 21.407 stanovnika Vise od 10.000 stanovnika imali su : Zadar, SiЬenik, Kaгlovac, Vinkovci, V<н·az· din, Dubrovnik, Trogir, Slavonski Brod, Vukovar. Vise od 5.000, а шаnје od 10.000: Valpovo, Rab, Korcula, Vis, Bjelovar, Koprivnica, Virovitica, Dakovo, Nasice, Slatina, Petrinja, Sisak, Sv. Ivan Zeliпa, G. i ·D. StuЬica, Ogulin, Plaski, Slunj, Sl. Pozega. Prema Мir1юvic М., Ekonomska historija Jugoslavije 244.

"') Bogdanov V., Нistorija politickih stranaka u Hrvatskoj od prvih strana~kih grupiranja do 1918. Zagreb, NIP, 1958, 794.

' 3) S. RadiC, К osnivanju hrvatske seljacke stranke. НМ, III, sv. 10, stг. 582. 1' ) S obzirom па to da kada је rijec о ideoluzima hrvatske seljacke politike braci

RadiCima i stranci, иopSte, ima i previse nerazumijevanja prilikoш upotrebe termina »gospodski«, »pиcki« ili »seljacki« - treba istaci distinkcijи kоји npr., Antиn Radic pravi иpotreЬljavajиci terшiп »gospo.dska politika«. Ро~ »gospodom« podrazumijevajиCi иvijek samo one koji imaJu vlas,t .':1 ruka~~ 1 vladaju u ime »puka«, оп и »Uvodu« и program HPSS detalJШJe analrzн-a sadrzinи »stare« - konzervativne, "nove« - IЉeralne ili prave gospodske рО· litikea. (V. Sabrana djela, IX - 191-214. Antun Radic, Pucka po1itika. Dio »Uvoda« u program HPSS. Hrvatska misao, god. IV, sv. б, 254.

86

u gradskoj sitnoj burzoaziji, te 'da је J?.re imao rdeje nego organizacчu, pristalice i politiCki znaeaj и <h"ustvи« ').(Podvukao Т. 1.) onda dolazimo do zakljиcka da је seljastvo Hrvatske, ikaю najmnog01brojniji dio drиstva, oэtajalo lisen'O mogиcnosti da postane njegovim sиbjektom. Orbjaбnjenje tog privrednorg paradok,sa !krije se, izmeёlu ostal~g, i и tome sto је »OЪi­}jezje Stranke 1prava ... radi!ka:lna propaga.nda, аЪi ne i revolиcio­narna а k с i ј а«. IЭ1k.o se pravaSi interesiraju za socijalne rproЫeme sirih slojeva, »<ti se pro.Ыemi gotovo i ;ne pojavljuju и njЉovoj iskljucivo dтzav­no-pravnoj po:Иtki«!6)

Prema А. Radicи, glavna adrednica »Stare« politike, и :kojoj је glavnи rijec od francиske revolucije и svijetu, а u Hrv:atskoj do sredine XIX stoljeca vod:ila kr8canska crkva, Ьiо је oonos prema vlasti. Vlast nad zemljoш i nad naгodom, nadzor i tutorstvo nad svakim, gdje se bez gospodarevog odobrenja nilko nije s mio иdaljiti sa imanja npr., а ni ,р о m i s l i t i da se swprotstavi gospodskoj volji ,Ш misljenjи (str. 25б). Znaci t о t а l n а ovisnoэt puka od goэpode. Antиn Radic S"hvata i iznosi pщtivrjeenosti tih odnosa: nemogиcnost •daljeg razvoja proizvodnje pri vezanosti ISeljaka (vo,ljom gos.podara) za zem}jи ni odrzivost crkveniih dog­юi u oЬlasti razvoja naиcne misli. Ali i odmah utvrdиje da оо plodova »llOVe« liЬeralne .po}itiJke, ustava ili »konstJi·tиcij a« ipO kojima vladari nece vladati sa'mi nego s n a.rCJ!dom, а narod се blrati zastиrpnike и Sabor, koji се izglasavati zakone, narod - puk nece imcvti I1!ista. (258)

Analiziraju6.i. »novu gospodи«, on istice prosirenje njene soe:ijalne osnovice. >>Staюj goэpodi« (plemicima ri svecenici-ma) pridruzuje se i »nova«: novi .bogaiasi, tj. tvornicari, bankaDi, skolovani Ijudi, prije svih pravnici а novinari. Za p:olitikи »nove« gospode nalazi dosta toga i pozi­tivnog (и pogledu nauike ri rprosvjete, zatim prometa i veza) i negativnoga (odnaoodivanje .goэpode - prosvjetom i cistoeom, urdo,ьnoscи zivota!?), ali юpsti ши је zakljucak »da ~se и glav~oj stvari nova goэpodksa politika od stare ne razlikuje: jedna i dтиgа d aje na 'koncи konca vla.5t samo gospodi« (261 podvukao Т. 1.). Dublje sagledavanje ove »analize« navesce na jednи konstatacijи ·bez koje ·Ьi shvatanje sustine ucenja Antиna Ra­dica, programa HPSS i aktivnosti Stjepana Radica, .istorijskrog mjesta i uloge HSS-a i hrvatskog seljackog pdkreta oilo nemogиce.

Naime, Antun Rcvdic је s v о ј i m shvatanjem uloge osnovnih drus­tveni:h CinHaca (ne rn&e se reci klasa, jer tih on nije ni uocavao ni tretirao \kao takve) ~ gюspode i puka odredio р r о .g r а m а t s k i с i l ј e­ve puka, tj. hrvat..skog seljaStva, te me to d ·njihovog ostva­renja.

Apstrahirajиci ~posljedice ikoje је >>proizvюdio« na·rastajиC.i kapi­tali.stiCiki .nacin proizvodnje", on је bio duboko иrbijeёlen d.a su »no•vi po­НticaDi za kraltJko vrijeme stvorili rbezbroj zakona ... Osim toga pisani su ti zakoni takvim cudnim njeka!kv.im gospodsk1m i иcenja.Okim jezikom,

") lstorija JugosJavije. Beograd, Prosveta, 1972, 312; Opsirnije о pravastvu u najnovijoj sЩ~iji М. Gross, Povijest prava~ke ideoJogije. Zagreb, Inst itut za Hrvatsku poVIJest, 1973, 451.

") Sidak i dr., Povijest hrvatskog naroda, 130.

87

da toga оЬiсш> eovjek nikaJko ne moze raJZumjeti. I rbas ovi 1oJ.i!&o i tako nejasni z а k о n i - oni su u Z' r ·ok ·da је nova politika .presla posve u goэpodske ruke, taJloo ... da је n<> v а р о 1 i 1 i k а postala ikao njeka tajna go!"rpodska carolija, koje nitko ne razurnije«. (spac. Т. I.- str. 260).

Ovaj eksurs је Ьiо nephodan, jer nas pob1ize upucuje na zakljucak da је Antun Radic kao ·rijetko koji javni radnik u Нrvatskoj u о с i о i Ьiо s v ј е s t an sve velicine oi znacaja perturbacija hrvatskog drustva s kraja XIX stoljeca.

Dr Antun Ra!dic је otd 1897. do 1899. uredivaю izdanje Jugosloven­ske .akademije znatnosti i umjetnosti »Zborni!k za na1101dni zivot i о•Ьiсаје juznih Slavena«, а kаю pгodukt te njegove djelatnosti rproiza5la је zna­cajna »Osnova za :sahiranje i pгoucэ:vanje grade о naюdnom zivotu«, kojom је postavio temelje etnQ·grafskoj nauci u Hrva:tskoj, odnosno osno­ve na kojima se tdocnije razvijao hrvatski seljacki pdkret.

Као profesor, knjizevniJk, naucniJk, eovjek koji је znao i sluzio se sa vise stranih ј eZJi.ka imao ј е veoma sirok dij apazюn interesovanj а. Od posebn.og su znacaja njegO'vi pokиSaji da pored rada na cisto empi­rijskoj nauci temelj1to rprouC.i ku1turu uopste »pitanja odnosa kultшe i civilizacije, te inteligencije i seljastva napose .. . s naroeiti:m obzi•гom na koristi odnosno stete koje Ьi od toga na.stajale za m.ali narod kao Sto је hrvatSki«.")

Zahvaljujuci svom porijeklu, vaspitanju i obra:zюvanju''), Ьiо је, kao i brat mu, za razliku od ·ogromne ve6ine skolovanih savremenika, u stanju da о s ј е t i svu tezinu opsteg polozaja seljastva i smogne, uprkos raznovrsnim teskocama i zaprekama, :snage da pokиSa rpr:onaCi neka rje­senja koja се biotnije utjecati na sudЬinu, prije svega svih onih Hrvata koji su do tada .ьш о ·Ь ј е k а t poolitilke. Onsovna drиStveruo-politi.cka pi­tanja koja .su se rpostavljala Ьila su: tkalko ;promijeniti temelj е politiJke, kako neutralizirati naraэtajuci ј а z izmedu »•gospode« i »puka«, k.ako, puk, ucini!ti s u •b ј elk to m javnog zivota, na kakvim osn<>vama i u ikak­vim •okvirima о r g а n i z i r а t i hrva1l<:.ko druЭtvo. Као pionir na jed­nom, potpuno neistrazenom .podrucju, kao st:o је Ьila moderna etnogra­fija , stvaтajuci u Hrvatskoj u kojoj se -sa mnogo VtiВe ISumnje nego do­brona.mjernosti oorюsilo prema slii:nim otkricima, i nesvjesno је potpa­dao pod wticaje i sa zapada i sa iэtoka, nalazeei u njihoVIim autoritetima potporu i potvrde svojih iostrazivanja. Spomenucemo ruske pisce, odn'OSn'O, grupu nar<>dnjaka, znamenitog francuэlюg kulturnl()-istorijSkog рiэса МiiSlea. Dolk se о uticaju narodnjaka .moze suditi ;p.osredno, А. Radic u

") Mиrgic В., tivot, rad i misli Antuna Radl.ca. Zagreb, Hrvatska politicka biЬ­lioteka, svezak П, 1937, 47.

21) Horvat Josip pise о braci RadiCima da se » ... stekavsi skolsko zvanje .. . иsavsi и grattanski svijet, nijesи ... 'pogospodili' ostali sи cisti seljaci, naime и gradи im је fivjelo samo tijelo, dиh im Ј' е ostao povezan sa .zemljom«. Stranke kod Hrvata i njihova ideologija. Beogra , Politika, 1939, 67. Mиrgic В. , tivot, rad 1 misli Antuna Radita. Zagreb, Hrvatska politicka ЬiЬ­lioteka, svezak 2, 1937, str. 47.

88

raspravi »Na.rod« sam piSe: »U иvоdи и svoju Osrюvи ~jesam ја ni iz daleka pootavio ,narod na оnи visinи, na ikojи ga је pred ро stoljeca postav.io Michelet ... «"').

Мisle i njegw sljedbenik Antun Radic proucavali su n а r о d, njegovu proslost, pronalaZiili i pronasli sиstinи svih o.Ыika njegov-og unutarnjeg i эpoljnjeg zivota. Obojica sи ·i:strazujuci, MiSle opceniJIO, istorijи gr(:ko-rirmskog naroda i kultиre, а Antun Radic, konkretno, ana­liъirajиci lk.иltucrи hrvatskog naroda. tj. oblri.ke njegovog zivota, doSli do zaej1dnickog zakljиCka: narod је sacиvao cistotи svюje aиtoMone ikulture и o,noj srazmjeri и kojoj је sacиva.o svoj ~patrijarhalni nacin ziv1jenja. I jedan i drиgi zakljиcili sи da se nacija sastojli iz dva dijela, cinioca: gospode i nатюdа.

Za Antиna је iiJo Ьilo о t ik r i с е ikoje је stv8Jrnost Hrvatske pri­mjerom potvrdivala. Nauika i ~ivot za njega na.5li sи se na istoj razirui. Postojanje jaza dokazivala је i naиka i empirija. Gdje sи njegovi kori­jeni, llliroci? Kako ti:h pгevaziCJ? Na koji na.Cin се seljastvo doci do »rijeei« и javnom zivotи? Та su pitanja mucila Antuna R81dica. U iksratkom иvodu svoje »Osn:ove« on је eksplicite naznacio cilj svoji.}l umnЉ napora: ot!kriti и z r о k tom јаzи. Analizorm utvrdиje da ra:z1illkaшa nije иzrok znanje jednih i neznanje dr~gih (skola), Ьogatstvo ili siromastvo, и иmnoj ili fiziokoj tdjelatnosti (radи), U seljaekom ili gradanskom naeinи Otdri.jevanja (odijel:o), nego u k и lt и r i."") U toj t и d i n s k о ј !kиltиrJ, kаю .produktu internaci1011alne civilizaaije kiojи је »goэpoda« Qbjerucke prihvatila i koja је ovladala njihovom d иsom i tijel:om, on vidi оnи hskru koj.a је ras­plamsala p·odvojenost kad Hrvata. Stari patrijarha1ni а u toh ton i mvot (tj. k u lt u r а zivota) od strane gradske civilizacije Ьiо је gruoo i pre­zrivo napиsten31

). Opsjednиt miS1ju da и njegovo vтijeme »naгodi vniede toliko ko1ilko vriede и kиlitиri«''

2

) ne mO.Ze :se ophrvati vdziji !k:oja »IO'tvara mracan pogle·d, kaк:l pomislimo, ida Ъi se vгemen:om mogla и nas naгod useblii ova kиltura; kad Ьismo ima1i iposla s onom be~rincipnoscи, oniш pomanjkanjem pootenja i svake oЬiteljske Ьilo гodolju•Ьne, ЬНо covjecije svetinje, kooja se opa!Za и mnogirm slojevima drиgih 'kиltиrnih' naroda«.") Istrazujuci genezu Ъrvaiske kиltиre i nasav5i islюdiste problema savre­mene Hrvatske u onoj d r u g о ј kиLtиri, •on se zarom ЭJPOOtola anga­zirao и radи za oeuvanje aиtx>htonih e1eme.naia te hrvatsrke kиltите. Ти se on sиkoЬio sa novim problemima. Prihvatajи6i Мisleo·vu }{J(}ncepcijи о n е g а t i v no m иtjecaju gгclro-rimske kultигe na ocuvanje aиtohtone hrvatske !kиltиre, Ьiо је svjestan da sи to novi ~~zvori mogи6i-h nespora-

") Zbornik III. Zagreb 1898, str. 183-189 - Prema Murgic, о. с. 14. "') >>Prava ј~ razlika - druga kultura (podvukao ~- ~.) gospoda imadu svojи, na­

rod svoJи ku!tиru. А kad _kazemo . k~l.tura, пusl1m~ bas ono sto је zadaca, da se и Zbom1ku sabere: »2Ivot, nасш zivota<<. А. Rad1c, >>Iz osnove za sablranje i proиcavanje grad:e о narodnom zivotu<<. Akademijin »Zbornik za narodni zivot i oblcaje<<. Zagreb '1897, str. 1 - prema В. Mиrgicu, о. с. 8/II.

31) »Koliko је и nas ljudi, koji se upravo bore, da izgube sve, sto ih veze s n<l·

rodom, iz kojega sи jucer nikli, da zametu svoj trag!<< Iz rasprave »Narod« Zbornik III, Zagreb 1898- prema Murgicu, о. с. 15/II. '

") Sab1-ana djela, XVI, 19. ") Sabrana djela, XVI, 11-21.

89

zиma, jer је taj stav za mnoge mogao da ima znacenje rpOitpиhog negira­nja svega sto је civi1irz:acija иgr;adila и z i vot Hrvata.'") Dwborko је blo svjestan cinjenice »da se siтenjem k r s с а n s t v а sir.Иa i evropska kul­tиra, иpravo civilirzaci!ja«"") ne ri.jetko је isticao da proces nastajanja lшvatske sawemene 'kи1tw-e vисе svoje !korijene iz celija •aиtюhtonog pa•trijarha1nog 2дwta hrvatskih pagana, alri da је vrlo dиboko pr&et i zapadnoevropskim k а t о 1 i с k i m иtjecajima. S v о ј i m tretmanom mjesta i uloge krscaJnStva, odnosno lkatoHcanstva и zivo.tи hrvai!Jskog na­roda, on је, i direktno ~ posredno, izvanredno mnogo иtјесао na odnos hrvatskog se1ja.Stva, stranke li. pokreta rprema lkato1icarrstvu i vjeri иopste. Okrenиvsi se ilcrScanskoj naиci, on se jos viSe иvjerio da је nepodnoo1jivi ро.1ооај seljэ.Stva и ћrva1tsko.m drиstvи и savrsenom nesk1adи sa njenim nacelima.

Vidjeli smo da sи Antun:ove ana1ize <Jid samog pocetka nailazile na negiranje, nerazиmijevanje li. neshvatanje .

.Aipstrahirajиci sиbjektivnost ocjena, istorijski је znacajno da је Antиn otlkrio s и р r о ·t n о s t i и Hrvatskoj s kraj а XIX sto1jeca i istalkao neodrrzivost socd.ja1no-po1itli.Cko"g stanja hrva •tskog se-1 ј а s t v а. Iz analize suprotnosti hrvatskog dru5tva toga vremena rada se i njegovo origina1:no o •bjasnjenje postojecih protivrjeenosti se1a i gralda - ,t и d i n s rk о m k и lt и r о m. U tvrdi vSi da ј е k и 1 t и r а g r а d а import, d at а kultиra nije i n е mo z е blti lronstiltutivm e1eme­nat h r v а t s k е n а с i ј е, on је vdio rperspekti'VU hrvaJtskog dru5tva и йZiv1javanju aиtohtone kultиre hrvatskog se1a. Prema nje­mи, seljэ.Stvo, taj najmnogobrojniji i najzapostavljeniji dio hrvatьicog drustva, ono k()je Zivi оо svojih deset prstiju, »р1иgаЈ i motike«, treba1o је da za~me odgovarajиce mjesto i ulogu и buducem ["azvoju hrvatskog dru5tva. Ono najp.ozitivnije iz nepatvorene hrvatske se1jacke ikulture svakodnevnog zivota trebalo је savremeno hrvatsko drustvo objerueke da rprihYaJta lkao us:ЬOv svog opstanka, а i da1jeg napretlka. Radeci na »Osnovi za sablтanje i proиcavanje •grade о narodnom zivotи«, on је postao dwЬoko иiblj·eden da •neiskvareni odrюsi koji sи v1adali medи se1jacima ·и njihoV'im porodicama, na stoljeeima i;zg["adivan i usta1jen i od swjи pootovan red medи starijim i rnladim, zenskim ii mиSkim dijel'OПI. porodice, dЬicaji svalkodnevnog zivota i rada, jednom rijeejи opste vrline se1jastva, treba da ·bиd·u sa~uvane od svili natruha oovjekove civdlizacije i »goopodske politilke«. Ne samo da treba da ·Ьиdи sa·cиvarui. nego da ti razhovrsni oЬlici seoskog Zivoia treba da cine temelj cje1okupnog drust­va. 1 na.kon formaliranja tih postavki, nakon osnivanja Hrvatske риоkе seljг.Cike s.tranlke, .pisao је 'da >>ku1tu.re, nema bez doma, bez rad.a, bez po5tO'Vanja ili ikи1ta onoga, sto su nam stai!i'ji ostavili - а civilizacija

'") »Ра sto sa.J.n upazio?« - pise 1898. godine А. 'Radic. »U ono malo pismene kritike opazio sam bojazan: da sam evropsku kulturu stavio ispod narodne barbarstine. А usmena је kritika, koliko sam mogao cuti, s jednakim neza­dovoljstvom osudila ono moje vise nasluCivanje nego otvoreno kazano mis­ljenje о nekom superioritetu 'naroda' nad 'gospodom'«. Prema Murgicu, о. с. 14/II.

") А. Radic, Kako covjek postaje covjek. Prema Murgicu 4/II.

90

sve to brise«."') Na drи·gom mjestи dapиnjava .i, ta!ko reci, brani s·voje stanoviste: »Ne Ьismo htjeИ, da nas 1Jko krivo shvati. Nismo laud.atores tempori acti, ne hvaJimo bezиvjetno ':starih .dobmh vremena' kаю da onda nije Ьilo nikakve prev·aтe«"). U stvari, on је Ъiо i ostaю иvjeren da »rposto­vanje narodnih hrvatskih traclicija ima (rad Hrvata) Ъiti vrsta rodoljиblja koja mora da ide za .tim, da se zbaci иtјесај tudiлski«"').

Seljastvo ~ njegova kиltиra postajи za А. Radica jedini faktor i temelj prevazila.Zenja rprotivrjecnosti Ъrvatэkog drиstva koje је sve vise Ьilo zahvatano ikapirta.listickom proizvodnjom i novim drиstvenim O"dпo­sima. Za nj-ega је to sto se desavalo bllo sиkob »tra1dicije« q_ novovje!ke »civilizacije, а sve ono sto civilizacija sa sobom donosi и rpravilи је vise dobro, da postojecи domaeu samoniklи kиlturи и njezinom razvojи spri­jeci, :расе i иnisti«'•).

Antun Radic иcenjak , knji.Ze·vnik, i n t и i tri v n i f i 1 о s о f, kome је istorijsk~ materijalizam Ьiо .potpиno эtran, posavsi od seljastva, traga­jиci za temeljima na kojima Ьi se i »gospoda« i »pиik« mogli prestrojiti i dalje 'organizirati ziVIOt - vratio se seljaбtvи, tj. ostao na osnovama njegove (seljaroke) kиlture zivota. Time је zatvorio· krug istorijskog zЬi­v-anja. Cijelи s v о ј и ideologijи .gracEo је na priшarnoj drиstveno~isto­rij!Skoj иlozi seljaStva и Hrvatskoj и etapi def·initivпog prelaza feиda­lizma и kapitaHzam. An:tиrюva osиda gospode, njegova ocjena seljastva, kao najpozi·tivnijeg di.jela hrvatslrog drиstva, i ·vi:ci•ja seljaeke driave i vlade nisи ро V. Bogdanovи nesto originalno и novovj~ovnoj hrvatskoj istoriji. »Mnog:o prije brace Ra·dica te је principe zastиpa'O Ante Star­cevic«.j Ali је, nema sишnје, 'Originalan Antиnov pr.istиrp и i~ucavanjи savremene pгoЬlematike hrvatskog drustva i njegovo »o1-Jkrice« о иloz.i kнltиre и poremecenim drиstvenim odnosima Hrvatske s kraja XIX i pocetlkom ХХ stoljeca.

Imajиci pred sobom rezиltate od ikojih је .dosao Antиn Radic, istrazиjиci proslost i tadasnji trenиtak Hrvatske, moze se reci da је n ј е g о v о m pristиpи i analizi apsolиtno .ned<;J·stajao istorijsko•maJteri­jalistiбki asp~k·t prHaza. Da је on polazio s tih pozicija, otlkrio Ы jaz izmedи »gospode« i »риkа« . Samo k и 1 t и r а se ne Ьi pojavila kao и z r о k toj, realno i objekti.vno, postojecoj р r о t i v r ј е с n о s t i osnovnih drи~­tvenih snaga, nego kao jedna 01d mnogobrojnih р о s 1 ј е d i с а odnosa istih и si:stemu sve intenzivnije ikaipitalisticke proizvodnje, kao posljedica пеиmi tnih k l а s n i h razlika. Ova!lro ј е ta sfera lj иdske djela tnosti, и tнma.Cenjи А. Ra'<l:ica, ·istrazivana i ocjenjivana sa cisto ·Юealistickog sta­noviSta. I samo ~Љоg iotga је on i ирао и zаЬlиdи da moiZe i t1·e1ba »Zau­staviti tocak istomje« , »spa~iti« Hrvatskи роmоси aиtohtone kultиre nje­nog sela.

· ') Sabrana djela, VIIl, 73, Kako covjek postaje covjek, »Bozicnica« 1910. Zagrcb 1909.

") Sabrana djela, XVI, 11 - Dva drustva. ") Sabrana dela, XVI, 8 - u povodu П sveske »Zbol'Пik za паrоdпн iivot i obl­

caje« - Obzor 1898, br. 53. ,.) Sabrana djela, XVI, 171- Kultura u nasoj pokrajini. "') V. Bogdanov, Historija politickih stranaka u Hrvatskoj, 788.

91

Istorijski materijalizam on је apodikti.cki ocЉacivao, јет је rиs1o ono sto је, ро njemи, Ьilo po.Cetak i kraj prebrodavanja jaz.a iz·medи grada i .sela: t r а d i с i ј е covjecans.tva i naroda:') Ni socijalizam, а n.i komиnisti ро njegovim ikrajnje иproscenim shvatanj•rma, nisи mogli ga­rantka·ti 01110 sto је, и bиrzoa.sko-ikapitalistickom drustvи, razvijenom ili nerazvijenom - Ьitno: i m е t а k, privatnи svojinи. »Socijalizam је, pre­ma А. Radicи, naиka ро kojoj Ы ljиdi imali nastojati da imetak (podvukao Т. I.) Ьиdе zajedn.icki svim drиgovima, а pojedinac 'Cla nema nikaikvog imetka ... «"') Z·a оЪа Ьгаtа mose se reci da sи socijalizam i socijaliste ocjenjivali sa nivoa эredine и ik.ojoj sи Zivjeli, sto znaci s primitnvog i zaostalog stanovnistva. Antun је iskreno pi:sao da sи, oko 1898, za njega soci:jalisti Ьili »njekak:vi stra'Sni ljиrdi, ро prilici kao raz:bojnici«. Iako је vec 1903. promijeniu to misljenje о njim kao ljиdima, ipak је, иpoz.navsi se sa s:ocijalistickюm literatигom, .izjavio: »ne slazem se sa socijaHstima i (.) njihova nauJka ne valja«.") Ne moze se ·reci 'Cla A..ntиn nije vidto· i neke znacaj•ne posljedice k10je је izazivao kapitalistioki na·cin proizvodnje и Hrvatskoj"). On nije ni m о· g а о, ni htio, objektivno, zbog s\юg ~dea­listiбkog pogleda na svijet da se otrgne od 'S v о ј i h o11iginalnih temelj­nih misli и•gradivanja svega. onog poziitivnog iz Zivota hrvatskog seljaka и Zivot c.ijelog hrvatskog drustva ХХ stoljeca.

Ali је zа1ю pokU.Sa'O s и Ь ј е k t1i v n о, rijecjи i djelom, da rezиl­tate svo.jih istra.Zivanja prakti:Cno reaJlizira .i primjeni. Zavrs:i:vsi 1897. »Osnovи za sablranje i proиcavanje grade •О naгodnom zi!V•otи«, а 1898. zaokrи:Ъiwi, pod иticajem MiSlea i rиskih narodnja!ka, svojи teorijи о и~ozi i znacajи aиtohtone ·hrvatske kultиre, роеео је svoj ;pioniгski i misЮna'!'Ski rad na »D!Offiи« - »Listи hrvatskom .seljakи za razgovor i naиikи«. Jedna stиdija о sadrz8Jjnoj vrijednosti priloga d.za8lih od prvog broja (15. 12. 1899) do osnivanja stranke - rpod kra•j 1904, kada је Dcm doЬio »zamjenи« и Hrvatskom narodu - ,potvrdila ihi dosliOvce dosljednost Antиnove orijer.ntacije .i-skljиcivo· prema selja.Stvu, ko·ja је Ьi1а zacrta.na i и PrV'O'j rijeCi citaocи«."') Pтvi put и istorф hrvatэko seljastvo doЬilo је novine koje sи stvo·rene isljuCivo ·za njega ti. koje sи иcinile, blranom pisanoш rijecjи, takav revolиc.ionarni и•tјеса(ј, kakav sи ostvarШ poslije toga samo јо~ svjetэki ratov.i. Na stranicama Domica, kako ga је Antun volio zvati, ~Sve sи se cesce tmogli ·da procita.jи tekstovi koji sи bili politicki ~nto·ni:rani, ali и kojima је, dosta stiнnjivo, poeela

'') Sabrana djela, I, 179. 12

) Sabrana djela, VII, 152. ") >>Dom «, IV, br. 4 od 26. 2. 1903; Sabrana djela, V, 49-50.

»Socijalizam је Stjepan Radic apriori odЬijao, а djela naucnog socijalizma iz principa n ije Citao« - veli Vasa Bogdaпov. (Historija politickih stranaka u Hпatskoj, 786).

") »l stina је: hrvatski seljaci su danas velikim dieloш bogci i prosjaci .. . Kako је dakle (hrvatski narod) postao bogac i prosjak? Ne mozemo, ne smijeшo odgovoriti, kako blsmo htjeli ... (pudvukao Т. 1.) sad treba pomoc, - ako se moze, i ako tko - hocek Dom, god. П, br. 5; Sabrana djela III, 83.

") »Ovaj se Iist pise i izdaje za onaj na.S hrvatski sviet, koji znade samo citati, а nije uCio nikakvih vecih skola ... (jer), mi Hrvati dosad nemamo lista, koji Ьi jednakom koriscu i jednako rado mogli citati svi ·Seljaci i seoski ljudi«. (Podvukao Т. 1.) Dom I, br. 1; Sabrana djela 11, str. 1.

92

~~ rprovij.a:тa jedna sasvim no:va tendencija - tгasirana је jedna alktiV!is­ti~ka v~olltlk~ nasp~a~ »gospode<~, koj~ је t:t;ebal? lda bu'Cle prozeta seljac­klm z1vota.m ). ТаЈ I1st, u vlast1toш IzdanJu, Ью је za Antuna poligon na kоше је pokиSao, ~ u cjelini uspio, da za thuduce 10rganizaciono okup­ljanje hrvatskih seljaka, prosvjecivanjem politiC!ki i kulturno р r ip r е­т а to seljastvo, cije је sposobnosti djelovanja u Ъuducnosti vizio.narski osjecao. U tom Domicu stvarno se izgradиje ·ideologija Ьиdисе seljacke stran!ke"'). Poslije prvih pocetnih teskoca (i kоји godinи nakon osnivanja Hrvatsk.e рисkе seljacke s.tranke), hrvatski seljaci sи u potpиnosti s]ijedili Antunovu porukи: »То neka budu prave seljacke novine! Ти neka se сије seljacka riec, tu neka se vidi seljacka tuga i zalost i ciela seljacka dusa. То nвka ·bude stono gospoda kа2и selja·cki f о r u m« .. ). Gotovo иpo­redo sa naporima da hrvatsko seljastvo vaspitava i osvjescuje u nacional­no-socijalnom duhu, da ih иjedinjиje rijeCju oko samo njihovih zajed­niCkih elemenata (seljastvo naspram »madaгona«, »gospode«), Antиn је od [pOCetka izda.vanja Doma permanenteno i vremenom sve cesce operirao sa mogucno·strima i potreihama organiziranj·a selja\Stva na osnovama tih zajedniCkih elemem.ata. Godine 1901. on је samo .postavljao иopsteno pitanje: »Носе 1i se i seljaci skoro tdri.ci, da i юni 'cиvaju' i 1brane s vo ј е interese? То <bl Ыо najveci i najjaci 'ceh' na svietu«.j Antun Radic је, duboiko poniruci u lbl.t seljastva uopste, svoje .opservacij-e i refleks.i.je о hrvatskom seljastvи prenosio na stranice Doma, k<ojoi је to isto seljastvo primalo ka·o svoju novu religtiju. Тај zatvoreni krug »hrvaJtsko seljastvo - Antun Radic - hrv:ats'ko selja5tvo« је nezaoh.i!lazan u tretmanu fak­tora koji su prethodШ pojavi HPSS. Svalkodnevni ziv'Ot i sиdblna tog seljзStva Ьili sи osnovno vrelo svih njegovih mis1i i ocjena lroje su nala­zile, bas и ·tom seljastvи, najpogodnije tlo za sv:oju reinkarnaciju. Kмak­teristican је stav А. Radica prema »Staleskoj borЬi«'") 1lюji је formuliran mnogo prije nego sto de i .Ыlо pomena ·о politiбk;oj stranci hrvartskog se­ljastva, а to istю .sel•}astvo ga је konsekvetno spr10~odilo vise od cetiri decenije. Пostalom, istovetan slucaj Ьiо је gotovo sa svim oэtalim temelj­nim AntunoviJm misИma: о socijalnom miru, pravdi, seljaokoj driavJ, covjecnosii, vjeri u 1boga. . . Irskljuciva oriojentiranost na seljastvo ikao osnovnи polugu ckиstva rezu1tirala је, indirektno, u Jntгovelitnosti tog najbrojnijeg dijela hrvatskog stanovn.istva prema svim юstalim drustve­nim sna.gama nэSih zemalja u ХХ stoljecи. Ideolog hrvatskog selja5tva otisao је u drиgи krajnost. Dok su .sve роs1юјесе, tzv. »'gospodarntke« gradanske stranke potpuno zanemarivale kиlturni i soci•jalni rad medu seljastvom, ne iэpolja·vajuci ni minimиm sluha i osjecanja za najbrojniji faktor drustva u Hrvatskoj, dotle se А. Radic iskljuciv.o posveti10 radи

"') >>Hodite ovamo lk nаша, mi smo jedini pravi i Cisti Hrvati!«. U takvu se po­litiku »Dom« nije ni malo mie~ao, ali pokazati, ~to nas tare i Ьiје, otvarati oci da narod vidi malo dalje od nosa ... Ј- to ne ~kodi, mislim ја. »Dom«, П, br. 15; Sabrana djela III, 266.

"') Horvat Ј., Stranke kod Hrvata i njihova ideologija, 69. • ) Dom III, br. 9; Sabrana djela, IV, 142 . .. ) Dom, П, br. 5, od 8. 3. '1901; Sabrana djela, III, 86. "') »ReCi cu vam, proti cemu је 'Dom:' 'D о m ј е р r о t i s v а k о ј Ь о г Ь i m е d u

s t а 1 е z i m а'«. Dom, П, Ьг. 20 od 25. 10. 1901; Sabrana djela, III, 352.

93

na :fiOII'miranju njegove sa·mosvijesti i izgradnji rpoltti&e ·samostalnosti. Tako је ·hгva1:sko selja.Swo i dalj-e, teorijski ,i prakticno, ostalo izoИrano kao cinilac savremenih lkretanja.

U clanku »'Prava8i' i 'nagodbenjaci'« tpiSe ·da Hrva!tima (tu uvijek m.D.sli na selja:stvo koje »guta« sve ostal'O) nije mjesto· ni koo jednih ni kod ·drugih, ali gd·je onda? Buduci da је svjestan stepena svijesti Hr­vata - selj·aik:a u tom trenutku, on u•miruje i -sebe i s·voje Ntaoce (seljake) rijeeima: »ma1o IЬ.o•lje na tanko rammit cu vam to ,drugi rput, - i ako se mrrogi srde, sto ја па: p:rvti. put nikad d:o kraja ne •doaem. Ali niesam ја tomu kriv. Da је tako ipOceo 'Поm' barem .ртiје 20 godina, - ono Ьi Ьiо 'prvi put', а ја ·b-ih sad mrogao odmah krenuti na 'drugi put'«"). Tacno godinu dana kasnije An.tun је konkre.tnije pisa!O о р 10 t r е tb i da selja:ci vec krenu tim »drugim pUitem« i »UZmu stvari u svoje ru:ke«. Bio је siiguran da se taj poeeta:k. neumitno priЬliza·va, ali је istovremeno i otvoreno racunao sa nerazumijevanjem i otporima. Gospo!dSiku politiku trebalo је da s.mijEmi »seljacka«, koju Ы vod!ila »hrvatska .seljacka s·Ьranka«. U zam.iSljenom d!ijalogu ».pro et contra« njemu је prebaceno: »'Dko је vidio, da seljak, mиZ i prostak v101di po1itiku?! То је Ьiо i Ьit се posao za inte1igenciju, za gospodu ... Jd.i, .Ьjezi са i sa selj.a.C1kom s.tran­kom i sa seljac:kom [pOiliJtikom! ... Sta zna seljaik u politkii? !«. а Antun od•g:ovara: » ... n е с u ni ја seljaika !Uciti 'polШke' ... - jer, da vam prarvo kazem, ;prVIO: ја ma1o drzim ·diO politike lkakva је danas kod nas; а d.rugю: onakve po1itiJke, na !koju vii mislite, - takve poШike ... sel~ak ... i ne mo.Ze razumjeti ... Pustimo za sada n.a stranu i seljacku polittiku i seljaC.ku 'эtranku', ра recimo ovako: Vreime је vec, da se i seljaci s ami za sebe postara:ju .... Ne parzeci mnogo na gюs.pods'ku tugu ~ njiho·ve zdravice nar.odu. Ne moraju se seljac.i s1oziti prativ takvoj ili bllo· kaik­voj drugoj gospodi ... , ali seljЗ!k neka varzda i uvieik misli ()IVako: Dobro i hv:ala ti ·gюspodine, .%о si mi i ti prijatelj ; ... Najrprvo C.u ја ·sam gledati za se, .... Kad takio pocnu mi!Sliti hrvats.k:i seljaci, to се ЫФi rpocetak hrvatske seljacke 'stranke'. Ali jos nisu poceli ni mis1iti .... «'

2).

Mr Тomis1av !Sek

LA PAYSANNERIE DE LA CROATIE А LA FIN DU XIXe ЕТ AU DEBUT DU ххе SIECLE ЕТ LES POINTS DE VUE D' ANTUN RADIC

SUR SON R0LE SOCIAL

Pa.rmi les travaux ou l'on а jusqu'a mЗ~intenant .parle des p:roble­mes concernant le Parti paysan croate, on ne trouvera pas une approche qui traite ses racine.s ideologiques d'une maniere scien-tifique satisfaisante.

L'article ne represente qu'une partie d'un plus lal'!ge enJSemЬle et son auteur n'y а pas de pretentions ·d'un jugement plus approfondi sur le probleme em. question.

;:) Do~n-:ьr. 6, od 22. з. 1901; Se1ja.:=ld nauk, ПI, 93-94. 52) Dom, ПI, br. 5, od 13. 2. 1902; Sabrana djela, IV, 69-71.

94

La paysannerie de la Croatie а ete, idans la peг:i!otde mentionnee, pratiquement exclue de ]а realiite sociale, quoriqu'elle reptresen1at la ma­jorite des haЬitants (90%). La ,position sociale et ec:onomique de la pa­ysanneгie а ete condit~oнш§e par un grand nombre de facteurs dont la plupaгt provenaient da la nature meme 'des relations austrohongroises­-croates. La rpaysannerie croalte, faisant paDtie de la masse e:xjplo1tee dans le capitalisme, а ette so-umise а une proletarisњtioн inevita:Ьle. La composante la plus imp:ortante 1de la sooiete а ete sa: tdifferenciation а la b<l'se nationale et а celle de classes. Des relatiotilS pю,litiques ont ete l'expression reelle de cet!te composante. Le cens legislatif а бtе а plus de trois quarts des haibltants la possibllite et le droit de donner l'e:юpre­ssion а sa subjectivite poMique.

А. Radic vo!i.t Ьien que les chaJngements sornt necessaires. Ы etUJdie la >>vieille se.igneurie« (fa'bricants, bancaires, lюmmes cultives), et il constalte que »la nouvelle politique seigneurial ne differe pas de la vieHle, сат les deux ne donnent le rpouvюir qu'a la »Seigneurie«. En ana~ysant les facteurs fondatmentaux de Ја, societe, la »seigneurJe« et ile >>peuple<< , il ne les trai.te pas en pгoduit 'de classes, саг la notJion :de la »lutte Jde classes« lui etai:t a:bsolument inconnue. I1 'а c:cmstate que ))les lois peu claires etaient la cause du fait que la nouvelle polttique s'est trouv~ definitivement dans les mшins de La setgneuгi:e«. Malgre sa non-ciQiffirpre­hension du :f!ond meme de la premiere phase du developpement du capi­taEsme, il s'est rendu compte ·de l'impoгtance des pertui'bati:ons 1de la societe стоаtе vern la fin 'du xrxe siecle.

La ch:ose tres importa,nte 1dans l'oeuvre d' А. Radic est l'analyse »du Г3:1Pport entre la cu,lture et la oivi1isat1Jon, ... , du poi!rut de vue de leur utilite, c'esrt-a-dire de leur inutilite pour le peuple croate«. De Юute la force de son etre, lil s'est adionne au traVIail qui lui 'donnerait la reponse aux questioпs telles que: comment ehanger les fon!dements de la poli,tique, co,mment neutraliser :l'ahime 1de plus en pilus grail'd entre la »seigrneurie« et le »peuple«, comment transfoг.mer le peuple en c'reateur de la vie puЬlique, sur quels :f!ondements 10rgandser la societe croate?

En pionnier dans le domaine de l'ethnogl"'aphie croate шoderne, il а ete influe'П!ce par le groupe des ecrivains russes »InteШecrtuels du peuple« (»Naтodnjaci«) et par l'histotrien et l 'ecnivain Michelet. En anal­ysant la culture du peuple cnoЗJte, notamment celle d-es paysans, les formes de leur vie, il а consta.te que le peuple avait garde la cullure au·tochtone daпs la meme piГoportiюn que sa maniere de vie paJtriarchale. En cherchant les racines de I'aЬlme, Iil les tгouve ·dans 1La culture impor­tee, comme pтoduit de la civilisat!ion. Une telle culfure ne pouvairt pas,

95

d'apres lui, etre l'EЉ~ment constitutif de la nat:Юn croarte. I1 trouvait la peгsprective 'de la societe сгоаtе .dans le renouvellement de la culture autochtone du village croate. Il souJJignait que la paysannerie е1 sa cul­tu.re etaient le seul faoteur du depassement des differences existantes. Son originalite consiste non teblement en priorite qu'il attriЬue а la pa­ysanneгie qu'en »deoouveгte« du rбle de la cu.Ъture du village croaJte. ll ne pouvait pas comprendre que la cultu:re n'etait pas la cause des differences эociales, mais S'eulement une de n:ombreuses consequences des rapports dans la systeme de la productilon capitalis,te croissante. C'est SUJГ cette base fa.usse qu' А. Radic а oommense а se preparer avec son frere Stjepan а la fondation du Parti paysan croate.

96