Tavankut

TavankutREGION: VOJVODINA/BAČKA STANOVNIŠTVO: 2.327 TIP SELA: RAVNIČARSKO/PERIFERNO KOORDINATE: 46°01′00″N 19°28′00″E

Selo koje spajaprivredu i umetnost

Malo je tako fokusiranih mesta u Srbiji kao što je to Tavankut. Na prvi pogled tomožda i ne izgleda neobično, jer Tavankut, kao retko ko, ima u svojim rukama ili, bolje,pod svojim okriljem, dva proizvoda po kojima je postao poznat daleko izvan granicanaše zemlje. Jedno su jabuke, čija je proizvodnja narasla na 20.000 tona godišnje,uglavnom za izvoz, i koja je postala ekonomska baza sela. Drugo su „tavankutskeslamarke“, odnosno slike od slame po kojima su žene iz ovog sela na severu Vojvo-dine, bez preterivanja, postale slavne u svetskim razmerama.

No, ono što je posebno zanimljivo, to je da Tavankućani, pre svega oni okupljenioko društva „Matija Gubec“, sada nastoje da ta dva „brenda“ povežu i da na tojvezi, kao bazi, „zavrte“ razvoj i izgrade budućnost ove zajednice. S jedne strane takošto će novceom dobijenim od proizvođača voća pomagati očuvanje ne samo ove, usvetskim razmerama retke umetnosti, nego i čitave kulturne baštine, a s druge takošto će sve to „pakovati“ u turističku ponudu, tj. seoski turizam i time obezbeđivati

dalji ekonomski napredak. Na jasnoći vizije mogli bi im, dakle, pozavideti i stručnjaciza strateško pozicioniranje.

Da neko ne pomisli da je sve ovo samo lepo upakovana „pi-ar“ priča – evo par pri-mera. Jedno je Tavankutski festival voća koji je poslednjih godina izrastao u velikui ozbiljnu, ne samo privrednu, nego i kulturno-prosvetnu manifestaciju. Drugi primerje Svetski kongres slame, koji se upravo 2014. godine održava u Tavankutu, a pred-stavlja priznanje, ne samo za dugogodišnje negovanja ove umetnosti, nego i za do-prinos koji na tom polju daje Galerije prve kolonije naive u tehnici slame, još jednompoduhvatu „Matije Gupca“.

Možda je ta prirodna upućenost na međunarodno tržište najviše i uticala da seformira još jedna važna karakteristika Tavankuta i njegovih žitelja. To je otvorenost.Odnosno spremnost da se ide u svet i da se pokaže ono što se ima. Pri čemu je taj„svet“ shvaćen krajnje široko; od prvih suseda do pravih svetskih metropola. Tavankutdakle sarađuje i sa Belim Manastirom, ide na sajmove turizma u Novi Sad (na listije “najturističkijih sela Vojvodine“), kad se Vojvodina predstavlja u Beogradu – tuje, ali i kad se Srbija predstavlja na svetskom sajmu turizma u Berlinu, opet je tu sasvojim štandom. Naravno, posebno sarađuje sa drugim selima iz hrvatske dijaspore(Austrije, Mađarske, Rumunije) i upravo ovih dana radi na projektu međusobnog„umrežavanja“. Između ostalog i jer su sve tri pomenute zemlje članice EU gde imasolidnih fondova, kao stvorenih za potrebe Tavankuta.

Sve su to razlozi za ono na šta su Tavankućani posebno ponosni: mladi se vraćajuu ovo selo.

ISTORIJASelo se nekada nalazilo oko 2 kilometrasevernije ali se sa izgradnjom železničkepruge Subotica - Vinkovci 1864. go-dine, kuće gradena sadašnjoj lokaciji. Uneposrednoj blizini sela odigrala se velikabitka 1849. tokom Mađarske revolucije.Tokom Drugog svetskog rata meštanisu doprineli antifašističkoj borbi, a u oko-lini sela tokom okupacije bila je partizan-ska baza.

POLOŽAJ Donji Tavankut (mađ. Alsó-Tavankút) senalazi u Severnobačkom okrugu i pri-pada Gradu Subotici. Leži na peskovi-tom terenu i crnici. U selu se nalaze dveželezničke stanice (Donji Tavankut i Sken-derevo) na pruzi koja vodi od Suboticedo Sombora. Od Gornjeg Tavankuta garazdvaja reka Krivaja.

STANOVNIŠTVOU Donjem Tavankutu prema popisu iz2012. godine živi 2.327 ljudi, a pre toga je2002. godine popisano 2.631 stanovnik.Većinu čine Bunjevci i Hrvati, više od dvetrećine, a veliki je i procenat Jugoslovena.

PRIVREDANekad bio poznat po grožđu i vinima, aodnedavno po uzgoju jabuka, kao i

šljiva, jagoda i breskve. Većina meštanaje zaposlena u mesnom preduzeću za pre-radu i konzerviranje voća, povrća i meda"Medoprodukt".

LIČNA KARTA

43

SELO USPELO_IV deo_Layout 4 10.10.2014 1:11 Page 43

Stanovnici su prepoznalimnoge kvalitete svoga sela.Veoma je razvijeno voćarstvo,koje je i najvažnija privrednadelatnost, naročito proizvo-dnja jabuka, breskvi, kao i

nusproizvoda poput rakije,a takođe je bogato i kulturnonasleđe, i to je ono što seističe ne bi li se još više razvioetno-turizam. Zato se sveviše ulaže energije i znanja u"Tavankutski festivalvoća".

ZAJEDNIŠTVO

ULOGA

BRIGA ZA RESURSE

H rvatsko kulturno prosvje-tno društvo "Matija Gu-bec" je centar projektnih

aktivnosti, naročito onih koji suorijentisani na turističke manife-stacije i sadržaje. Oko društva seokupljaju i druga društva, udruženjai umetničke družine - Galerija prvekolonije naive u tehnici slame,Zemljoradnička zadruga "Vo-ćko", Lovačko društvo "Sr-ndać", Udruženje ribolovaca"Biser", Dobrovoljno vatroga-sno društvo, Udruženje penzio-nera, Udruženje žena, Udruženjevinogradara, Bunjevački kultur-ni centar... Naročito kada su u pi-tanju tematske manifestacije po-put "Tavankutskog festivalavoća" kada se aktivnosti i ponudausaglašavaju sa voćarskim zadru-gama i individualnim proizvođa-čima.

Tokom višegodišnje tradicije,a u nekim slučajevima i višedece-nijske poput "Prve kolonije naiveu tehnici slame" i Dužijance",programi su se proširili i zahtevaju

uključivanje svih meštana koji sudruštveno aktivni.

"Gupčev bal" je manifesta-cija tamburaške muzike početkomfebruara, uz bogatu bunjevačkukuhinju, domaće vino i prateći kul-turni program. Dan sela se obele-žava 18. juna u centralnom parkuuz učešće folklora, ansambala,tamburaša, voćara...

Tradicionalna žetvena sve-čanost u košenju žita sa tradicio-nalnim starinskim poljoprivrednimmašinama i konjskim zapregama"Takmičenje risara", održava se

polovinom jula na etno-salašu"Balažević", a isti salaš je do-maćin i Međunarodnom volon-terskom kampu "Wood andStraw". U julu je i "Dužijanca",ko ja obuhvata završetak žetvenesvečanosti i zatvaranje Kolonijenaive u tehnici slame. "Pasulji-jada" se tradicionalno održavakrajem avgusta, a "Tavankutskifestival voća" u oktobru.

Zahvaljujući ovim manifesta-cijama, stanovnici se udružuju ikroz zajednički rad privlače sveviše turista koji žele da dožive au-tentičnost bunjevačkih običaja.

Fudbalski klub OFK Tavankutje veoma aktivan i ima ekipe svihstarosnih uzrasta.

Znamenitosti koje se nalaze u Tavankutuu odličnom su stanju i dostupne su turi-stima. Tu se svakako najviše ističe Gale-

rija prve kolonije naive u tehnici slame sastalnim i povremenim postavkama umetnina,etno salaš "Balažević", crkva "Srce Isu-sovo", župni dvor, križevi krajputaši u ta-vankutskom ataru, rečna akumulacijaKaponja, kao i Tavankutska šuma, veomavredna zbog brojne divljači i raznih biljnih vrstakoje se tu mogu pronaći.

Riblovačko udruženje "Biser" kontro-liše sve ribolovačke aktivnosti na akumulacijiTavankut, u selu poznato pod nazivom Sken-derevo jezero, i oni se brinu o ribljem fondu iuređenju obala ovog jezera.

Lovačko društvo "Srndać" gazduje lo-vištem "Subotička peščara" i brine o gaje-nju, zaštiti i ishrani divljači. Na ovom prostoruzbog postojanja kvalitetnih grla srneće divljačiorganizuje se i turistički lov, te možemo reći daje ovaj teren adekvatan za lovni turizam.

TavankutTurističke manifestacije

44

SELO USPELO_IV deo_Layout 4 10.10.2014 1:11 Page 44