SADRAJ
UVOD21. POJAM ZRELOSTI ZA KOLU41.1. ta znai biti spreman za
kolu?61.2. Testiranje dece predkolskog uzrasta (ogranienja
testova)82. GOTOVOST DETETA ZA POLAZAK U KOLU112.1. Fizika gotovost
deteta za kolu132.2. Intelektualna pripremljenost dece za polazak u
kolu142.3. Socijalna gotovost172.4. Emocionlana gotovost deteta za
polazak u kolu202.5. Motivaciona gotovost za polazak u kolu222.6.
Karakteristike estogodinjeg i sedmogodinjeg deteta243. SOCIJALNI
RAZVOJ I TEORIJA SOCIJALIZACIJE253.1. Teorije socijalizacije274.
SOCIJALIZACIJA PREDKOLSKE DECE294.1. Socijalna kognacija294.2.
Pojam o sebi i drugima304.3. Samopotovanje314.4. Odnosi sa
vrnjacima i pojam prijateljstva33ZAKLJUAK34Literatura35
UVOD
Kroz itav predkolski period dete se intenzivno razvija i formira
razliite osobine i navike. U zavisnosti od individualnih
psihofizikih katrakteristika, dete se lake ili tee adaptira na
kolsku sredinu i uenje. Institucionalnim predkolskim vaspitanjem i
obrazovanjem podstie se razvoj ukupnih potencijala kod dece ranih
uzrasta, to predstavlja jedan od bitnih momenata u procesu pripreme
za kolu. Jo je Jan Amos Komenski u svom delu Materinska kola
istakao znaaj pripreme dece za polazak u kolu, smatrajui
neprihvatljivom praksu poetka kolovanja deteta bez izvrene
odgovarajue pripreme. Pri tom je istakao zahtev da vaspitanje
deteta treba da bude planski i celishodno. On je govorio protiv (i
tada) ustaljene prakse da se deca plae kolom. Umesto toga, predlae
da se ona zainteresuju i adekvatno motiviu za kolu, da bi tamo pola
sa pozitivnim emocijama. Od roditelja oekuje da detetu ukau na
znaaj kolovanja za njegovu budunost. Posebnu panju posveuje linosti
uitelja, odnosno potrebi potovanja uitelja kao osobe od koje e deca
mnogo nauiti. Da bi priprema za kolu bila adekvatna, predlae da se
razviju grafomotorike sposobnosti i otrina ula vida. Tema pripreme
dece za polazak u kolu koja je i u vreme Komenskog bila aktuelna, u
sadanjosti dobija jo vie na znaaju, a u njenu realizaciju treba
podjednako da se ukljue roditelji, predkolske ustanove i osnovne
kole.[footnoteRef:2] [2: Kamenov, E.: Predkolska pedagogija, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.]
Uslov pripreme dece za polazak u kolu nije sticanje neke
normirane koliine znanja, ve to podrazumeva da socijalizacija
deteta, kroz koju prolazi boravei u vrtiu, protekne kako treba u
drutvu sa vrnjacima i u kontaktu sa vaspitaima. Putem takve
socijalizacije dete stie poverenje u druge ljude, sigurnost u sebe,
pravilnu socijalnu percepciju, iskustva, nova saznanja, vetine i
navike, koje sa sobom donose lake ukljuivanje deteta u kolektiv.
Bitno je da dete u vrtiu stekne osnovne higijenske navike,
elementarne radne navike i navike kulturnog i socijalnog ponaanja,
a to je dragocena osnova za njegovo bre i uspenije prilagoavanje,
snalaenje i opti napredak u koli.Polazak u kolu je verovatno
najznaajniji dogaaj koji obeleava period detinjstva. Najraniji
uzrast kada dete moe poi u kolu je 6 god. i 6 mes., a najkasniji 7
god. i 8 mes. injenica je da polazak u kolu za dete predstavlja
jednu od najznaajnijih prekretnica u njegovom ivotu, ali takoe je i
period pun nepoznanica za njega i njegove roditelje. Dete ulaskom u
kolu postaje deo organizacione i struktuirane sredine, izlae se
sistemu vrednovanja i takmienja, uz mogunost doivljavanja neuspeha
i kritike. U koli se dete, prvi put susree s obavezama, s oseajem
odgovornosti i novom organizacijom ivota. Prvi kolski dani mogu
biti uzbudljivi, ali i praeni strahom i neugodom. Veina dece
prihvati ovo novo ivotno razdoblje veoma prirodno i smireno, ali
isto tako ovo razdoblje moe biti teko pogotovo onoj deci koja nisu
redovno pohaala pripremni predkolski program u vrtiima i kod kojih
se javlja strah od novog i nepoznatog. esto oseaj nelagode i straha
imaju i roditelji koji su zabrinuti kako e se njihovo dete
prilagoditi zahtevima kole, hoe li biti uspeno i hoe li nai
prijatelje. Ova obostrana zabrinutost utie na oseaj zadovoljstva,
motivaciju za uenjem i ukupan stav prema koli. Ispitivanjem
zrelosti za polazak u kolu u populaciji redovnih polaznika utvruje
se da 90% dece pokazuje zrelost za polazak u kolu, ali i 62% dece
mlae od tog uzrasta. Pohaanje vrtia pozitivno deluje na gotovost za
kolu i u grupi redovne i u grupi mlae dece. Zbog ovih injenica vrlo
je vano pre polaska deteta u kolu na odgovarajui nain proceniti
zrelost deteta za kolu, a istovremeno otkriti i eventualne potekoe,
koje se u koli mogu jo vie produbiti, pa ih je potrebno
pravovremenim i najprimerenijim postupcima otkloniti.
1. POJAM ZRELOSTI ZA KOLU
Definisanje zrelosti, spremnosti deteta za polazak u kolu vrlo
je sloeno. Zrelost za kolu predstavlja optimalan nivo razvijenosti
razliitih fizikih i psihikih funkcija deteta koje e mu omoguiti
optimalno savladavanje nastavnog plana i programa. Uopte uzevi, pod
''zrelou'' dece za polazak u kolu podrazumeva se takav nivo fizikog
i psihikog razvoja koji e detetu omoguiti da zadovolji zahteve koji
e mu biti postavljeni u toku nastavnog procesa u koli. Zrelost
deteta za polazak u kolu u prvom redu zavisi od njegovog telesnog
razvoja i telesnog stanja, ono podrazumeva opte telesno stanje i
telesnu ishranjenost. Meutim, autori razliito definiu pojam
zrelosti za kolu i njen karakter. Pod zrelou za kolu redovno se
podrazumeva takvo stanje mladog bia, koje njemu doputa da na osnovi
razvojnog nivoa svojih fizikih i psihikih sposobnosti uspeno
sudeluje u organizovanom vaspitno-obrazovnom radu odreene
kole."[footnoteRef:3] Koh istie kao opte obeleje zrelosti za
kolu:,,sposobnost za obrazovanje u grupi, s pretpostavkom da uz to
kod deteta postoji stav zainteresovanosti prema obrazovnim
sadrajima, i sposobnost ukljuivanja u rad kole.'' [3: Pregrad, Z.:
Problem zrelosti dece za polazak u kolu, Savremena kola, 1955.]
Veina istraivaa je saglasna u tome da je dete zrelo za polazak u
kolu onda kada je u stanju da uspeno savlada odgovarajue vetine i
znanja.Za Korela zrelost za uenje zavisi od etiri faktora: fiziko
zdravlje, emocionalna stabilnost, intelektualni razvoj, prethodno
iskustvo u uenju.
2. GOTOVOST DETETA ZA POLAZAK U KOLU
Gotovost za polazak u kolu se odreuje kao spremnost deteta da
stie i razvija vetine, posobnosti i znanja koje su osnova za dalje
kolovanje. Ta spremnost podrazumeva fiziku, intelektualnu,
socijalnu i emocionalnu zrelost, ranije iskustvo i motivaciju za
uenje. Ona je rezultat interakcije prirodnih tokova sazrevanja,
iskustava i znanja koje dete aktivno stie i motivacije za
uenje.Savremena teorijska shvatanja naglaavaju dva aspekta
gotovosti: spremnost deteta za kolu i spremnost kole da prihvati
dete i olaka deji prelaz u novu sredinu. U tom smislu, spremnost za
kolu nije determinisana jedino sposobnostima deteta, ve ukazuje na
odgovornost vrtia i kole u obezbeivanju mogunosti za kontinuirani
razvoj svakog deteta:1. izlaenjem u susret dejim potrebama i
negovanjem potencijala za uenje;2. uvaavanjem individualnih razlika
meu decom i nejednakosti u ranim ivotnim iskustvima i3.
postavljanjem primerenih, realnih oekivanja od dece.Postoji vie
vrsta gotovosti za kolu, unutar kojih je mogue takoe razlikovati
optu i specijalnu gotovost, koje su najue meusobno povezane.Opta
gotovost se shvata kao sloena karakteristika linosti deteta u kojoj
dolaze do izraaja njegove mogunosti, potrebe i motivi, postignuti
nivo psihofizikog razvoja (telesnog, socio-emocionalnog,
kognitivnog i razvoja komunikacija i stvaralava) od kojih zavisi
aktivno prilagoavanje deteta novim uslovima ivota i rada, kakvi ga
ekaju u koli. Ona je jedno od najvanijih postignua dugotrajnog
sistematskog i planskog delovanja na razvoj i uenje predkolskog
deteta. Budui da se njegova linost nalazi u fazi formiranja, razvoj
gotovosti tee paralelno sa ovim procesom i treba da uvaava njegove
zakonitosti. Specijalna gotovost za kolu je sastavni deo opte
gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja, vetina i
navika potrebnih za snalaenje u novoj sredini, na koje e se
nadovezati usvajanje nastavnih obrazovnoj sredini koja potuje
njegove osobenosti, uvaava njegove potrebe i podstie njegov ukupan
psiho-fiziki razvoj. Program se oslanja na potencijale deteta i
pomae mu da izrazi svoju 2.1. Fizika gotovost deteta za kolu
Fizika zrelost merilo je detetovog zdravlja, uslov je normalnog
psihikog i socijalnog razvoja. Fizika zrelost mora dostii odreeni
nivo da bi dete moglo podneti naporni ritam kole. Merenje visine,
teine, odreivanje indeksa telesne mase, pojava trajnih zuba, miine
snaga itd. vano je s obzirom na svakodnevne napore kolskog ivota
(peaenje od kue do kole, noenje kolske torbe, dugotrajno sedenje u
kolskoj klupi..) na koje dete do pre polaska u kolu nije naviklo.
Fizika, odnosno telesna zrelost deteta za polazak u kolu
podrazumeva prosenu visinu oko 120 cm za deake i 117 cm za devojice
i teinu oko 20 kg. Smatra se, da u periodu od pet i po do sedam ipo
godina deca nastavljaju da primetno rastu. Prosena visina
sedmogodinjeg deteta iznosi 115-120 cm. U vreme od etvrte do este
godine deca rastu za 12-14 cm, a u sledee dve godine taj prirataj
iznosi 7,5-8,5 cm. Prosena teina deteta od est-sedam godina iznosi
21-22 kg, od pete do este godine teina deteta se uveava za 2,1 do
2,2 kg, a od este do sedme godine za 1,7 do 1,8 kg. Takoe, kod dece
u estoj i sedmoj godini nastavlja se okotavanje i ojaavanje
skeleta, tako da dete moe da obavlja razne pokrete koji zahtevaju
gipkost, elastinost i snagu. Nivo fizikog razvitka predkolskog deta
je takav da ono moe prilino dugo da eta, dugo da tri i skae bez
velikog zamora, obavljajui sve tee poslove i fiskulturne vebe. Ovaj
razvitak jasno se ogleda u sposobnosti dece starije grupe da skau:
mogu da skau uvis, udalj, iz mesta i iz zaleta, da skau sa visine i
obavljaju mnoge druge pokrete. U ovom periodu od est sedam godina,
takoe se znatno usavrava ruka, proizvodei razne, ranije uslovljene
pokrete, na primer sa loptom, pri emu se deca sa zadovoljstvom
igraju raznih igara loptom. Koordinacija, spretnost i tanost
pokreta brzo rastu, posebno kada se planirano radi na optem fizikom
razvijanju deteta. Kod dece predkolskog uzrasta primetna je sve vea
spretnost u puzanju, tranju, hodanju, skakanju, svi pokreti su ne
samo spretni i tani ve i usklaeni, precizni i lepi. Sve napred
pomenute promene u fizikom razvitku dece predkolskog ozrasta (6 i 7
godina), jasno su uonjive u raznim vidovima delatnosti, a posebno u
igrama koje zahtevaju
2.6. Karakteristike estogodinjeg i sedmogodinjeg deteta
Emocionalno socijalni razvoj: primetan zaetak samodiscipline i
samokontrole; emocije su jo uvek burne; prisutni realistini
strahovi ; prepoznaje vlastite oseaje ljubavi i sree, ljutnje i
razoaranja; moe saraivati s drugima u nekoj zajednikoj aktivnosti;
ponaa se zatitniki prema mlaima; saosea se s drugima; bira
omiljenog prijatelja; potuje pravila igre; samostalan u brizi o
sebi (oblai cipele, koristi pribor za jelo, moe otii u susedstvo,
odrava higijenu); razlikuje poeljno od nepoeljnog ponaanja; uiva u
oseaju pripadnosti; usvojio je osnovne norme ponaanja i sl.
3. SOCIJALNI RAZVOJ I TEORIJA SOCIJALIZACIJE
Socijalni razvoj znai sticanje zrelosti u socijalnim odnosima.
To je proces uenja da se ovek prilagodi grupnim standardima,
obiajima i tradicijama i da se postane proet oseanjem
jedinstvenosti, interkomunikacije i saradnje.[footnoteRef:4]
Socijalna osoba je ona koja ne samo da eli da bude sa drugima, ve
koja eli da sarauje sa njima. Suprotnost socijalnoj osobi je
gregarna osoba ili osoba iz opora, koja eli samo prisustvo drugih
osoba, osea se usamljenom kada je odvojena od njih, ali ija je elja
za drutvom zadovoljena kada se nalazi meu pripadnicima sopstvene
vrste, bez obzira da li postoji bilo kakav drugi kontakt s njima.
[4: Herlok, 1971:264 ]
Socijalizacija je proces kojim individua postaje odrastao lan
drutva.[footnoteRef:5] [5: Manojlovi, 2001:115]
U skladu sa dve grupe efekata socijalizacije imamo i dve grupe
definicija pojma socijalizacije. Sociolozi i antropolozi naglaavaju
vanost socijalizacije za osposobljavanje jedinke za drutveni ivot,
dok psiholozi osim ovog efekta socijalizacije naglaavaju i vanost
socijalizacije za formiranje linosti.U okviru prve grupe definicija
socijalizacije se odreuje kao sticanje vetina, znanja, motiva i
stavova koji su potrebni za izvrenje sadanjih i buduih uloga
pojedinaca u drutvu; kao proces putem koga jedinka ui da se ponaa
tako da bude prihvaena od ostalih lanova grupe kojoj pripada;
odnosno kao proces putem koga ljudska jedinka ui da se ponaa kao
ostali lanovi drutva.Cilj aktivnosti razliitih agenasa
socijalizacije je da nove generacije naue ponaanju u skladu sa
prihvaenim drutvenim normama i da ih formira tako da ponaanje
doprinosi odravanju i funkcionisanju drutva u kome ive. Form istie
da je smisao socijalizacije drutva tenja da se odrava i razvija
postojei drutveni sistem. Ne mora rezultat socijalizacije biti
usvajanje svih oblika ponaanja sredine kao sopstvenih principa
ponaanja. Pojedinac moe da odbaci vei ili manji deo konvencionalnih
shvatanja i normi. Kad ne bi bilo tako, ne bi bilo ni intenzivnijeg
razvoja i napretka drutva.4. SOCIJALIZACIJA PREDKOLSKE DECE
4.1. Socijalna kognacija
Socijalna kognicija predstavlja nain na koji razmiljamo o
drugima io sebi, tj nain na koji saznajemo svet oko sebe. Ovaj
pojam u osnovi sadri pretpostavku da sa uzrastom deca i adolescenti
stiu sve sloenije kognitivne vetine i socijalne strategije da bi
razumeli meuljudske odnose i probleme koji se u tim odnosima
pojavljuju. Socijalna kognicija se odnosi i na sposobnost procene i
predvianja naina na koji e se ponaati osoba u odreenoj situaciji i
kako e se pri tom oseati i zahteva sposobnost decentracije tj
sagledavanja take gledita druge osobe. Pet kljunih aspekata
socijalne kognicije su (Muuss, 1996): ta druga osoba vidi ?
Sposobnost zakljuivanja o tome ta je osoba u stanju da vidi sa
svoje take gledita ta druga osoba osea ? Fokus je na razumevanju
emocionalnih stanja osobe empatija ta druga osoba misli ?
Sposobnost da zakljuujemo o misaonim procesima druge osobe i da ih
razlikujemo od sopstvenih ta druga osoba namerava ? Zakljuivanje o
motivaciji druge osobe Kako druga osoba izgleda ? Percepcija druge
osobe i to ne samo kroz uoavanje vidljivih karakteristika (visina,
graa, snaga, i sl) ve i izvesnih crta linosti (otvorena,
zainteresovana, iskrena, i sl)Robert Selman (Selman, 1980), autor
jedne od najpotpunijih teorija socijalne kognicije, smatra da je
ovo sloeni pojam koji ukljuuje empatiju, moralno miljenje,
sposobnost reavanja problema u interpersonalnim odnosima, razvoj
svesti o sebi i drugima (igranje uloga) i promenu take gledita
(decentracija). Sposobnost decentracije je, po Selmanu, osnova
socijalne kognicije i ta sposobnost se reflektuje u razliitim
oblastima od kojih su najznaajnije: svest o sebi, prijateljstvo i
konflikti, vrnjaki odnosi i odnos roditeljidete (koncept
kanjavanja).Kao i Pijae, Selman (1980) smatra da su deca mlaa od
est godina egocentrina i da im to pravi problem da razumeju sebe i
druge u tom periodu. Dete tog uzrasta nije u stanju da razdvoji ono
to ono misli od onoga to misle drugi ljudi. Dete smatra da je
njegova taka gledita jedina i nije u stanju da se stavi na taku
gledita druge osobe. U ovom periodu konflikt se shvata kao
situacija u kojoj jedna strana ne dobija ono to eli zbog ponaanja
druge strane, i ZAKLJUAK
Iz svega dosad izloenog se moe zakljuiti da, zrelost za kolu je
onaj stepen psihofizikog razvoja deteta koji ukljuuje: fiziki
razvoj, sposobnosti, iskustvo, interese, motivaciju i
socioemocionalni razvoj, a sa ciljem da savlada zadatke koje kola
postavlja pred njega. U tom kontekstu, spremnost deteta za polazak
u kolu podrazumeva nivo psihofizike integracije unutranjih faktora,
fizioloke zrelosti i iskustva, znanja i motivacije na kom je ono
sposobno da udovolji zahtevima kole. Da li je spremnost zaista
nastupila zavisi od dinamike relevantnih inilaca u razvoju svakog
deteta. Deji socijalni, emocionalni, saznajni razvoj ima vaan udeo
u spremnosti deteta za polazak u kolu.
Literatura
1. Ivi, I., Havecena, N.: Proces socijalizacije kod dece, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.2. Ivanovi, O. (2010):
Mogunost podsticanja prosocijalnog ponaanja kod dece osnovnokolskog
uzrasta pomou posebnih programa vaspitnog rada. Religija i
tolerancija3. Jevti, B. i Kneevi-Flori, O. (2011): Izazovi
socijalnopedagoke delatnosti. Ni:4. Filozofski fakultet.5.
Jovanovi, B. (1998): kola i vaspitanje. Jagodina: Uiteljski
fakultet6. Kamenov, E.: Predkolska pedagogija, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1990.7. Krnjaji, S. B. (2002):
Socijalni odnosi i obrazovanje. Beograd: Institut za pedagoka8.
istraivanja.9. Vui, L.R. (1970): Razvijanje shvatanja socijalnih
odnosa kod uenika. Beograd: Zavod10. za udbenike i nastavna
sredstva.11. Pregrad, Z.: Problem zrelosti dece za polazak u kolu,
Savremena kola, 195512. Spasenovi, B. (2004): Teorijsko-metodoloki
problemi prouavanja socijalne kompetencije. U: Socijalno ponaanje
uenika, Beograd: Institut za pedagoka istraivanja.
www.mp.gov.rs/resursi/dokumenti/dok226-srp-MP_opste_osnove.pdf -
www.vaspks.edu.rs/.../Priprema%20dece%20za%20polazak%20u%20skolu1.ppt
http://www.vaspitacka.edu.rs/files/informacije_o_predmetima
www.twinning.mps.sr.gov.yu.10
