Seminar Ski Rad Proizvodni i Informacioni Sistemi

Seminarski rad iz proizvodnih i informacionih sistema Milan Nikolić 1065/2008

1

Sadržaj:

Uvod ........................................................................................................................................................ 2

Pojam sistema. Deflnicija. Primer ....................................................................................................... 3

Klasifikacija sistema ............................................................................................................................ 3

Poslovni sistem. Definicija. Primer ...................................................................................................... 5

Proizvodni sistem. Definicija. Primer .................................................................................................. 6

Tehnološki sistem. Definicija. Primer .................................................................................................. 7

Obradni sistem. Definicija. Primer ...................................................................................................... 8

Korelacija - odnosi: -poslovni - proizvodni - tehnološki - obradni sistem ........................................... 9

Struktura proizvodnog sistema ........................................................................................................... 9

Struktura tehnološkog sistema ......................................................................................................... 10

Struktura obradnog sistema ............................................................................................................. 10

Pojam poslovnog procesa. Definicija. Primer ................................................................................... 11

Pojam proizvodnog procesa. Definicija. Primer ................................................................................ 11

Pojam tehnološkog procesa. Definicija. Primer ................................................................................ 12

Pojam obradnog procesa. Definicija. Primer .................................................................................... 13

Kapaciteti - pojam i definicija ............................................................................................................ 14

Vrste kapaciteta ................................................................................................................................ 14

Stepen iskorišćenja kapaciteta .......................................................................................................... 17

Ulazne veličine sistema - INPUT ........................................................................................................ 17

Izlazne veličine sistema - OUTPUT .................................................................................................... 18

Bilansi troškova u proizvodnom sistemu .......................................................................................... 18

Informacioni sistem. Definicija. Primer ............................................................................................. 19

Elementarna struktura IS .................................................................................................................. 19

Pojam informacije ............................................................................................................................. 20

Izvor informacija ............................................................................................................................... 21

Koder ................................................................................................................................................. 21

Dekoder ............................................................................................................................................. 21

Buka ili smetnje ................................................................................................................................. 22

Komunikacije - Pojam i primeri ......................................................................................................... 22

Vrste informacija ............................................................................................................................... 24

Osobine informacija .......................................................................................................................... 25

Baze podataka - datoteke ................................................................................................................. 26

Sastavnice ......................................................................................................................................... 30

Hardver (hardware)- Definicija. Primer ............................................................................................ 31

Softver (software)-Definicija.Primer ................................................................................................. 31

Kadrovi (lifeeware) - Deflnicija. Primer ............................................................................................. 31

Organizacija (orgware) - Definicija. Primer ....................................................................................... 32

Literatura .............................................................................................................................................. 33


2

Uvod

Ovladavanje i strateško korišćenje informacionih tehnologija u poslovanju postaje

danas jako važno, jer čovečanstvo evoluira u informaciono društvo. Time informacione

tehnologije postaju alati u službi informacije, a informacija – znanje, moć i novac. Ranije je

velika većina generalnih direktora dolazila iz oblasti finansija, prava i marketinga. Danas je u

uspešnim organizacijama prisutan trend da se na mesto čelnih ljudi postavljaju ljudi iz oblasti

tehničkih nauka, ili se biraju oni stručnjaci koji, uz ostale kvalitete, poseduju i veliko

informatičko znanje. Tehnologija je danas presudan faktor za poslovni uspeh. Preduzeća koja

uspešno integrišu novi informacioni sistem u svoju postojeću informacionu infrastrukturu

ostvaruju znatnu prednost u odnosu na konkurenciju.

U ovom seminarskom radu potrudićemo se da što je moguće bolje prikažemo

proizvodne i informacione sisteme preduzeća. Sama oblast je jako kompleksna jer savremeni

način poslovanja jednog preduzeća nameće potrebu automatizacije ne samo

knjigovodstvenog dela poslovanja, već kompletnog poslovnog sistema. Kada organizacija

sebe prepozna u jednoj ili više navedenih poslovnih situacija, pravo je vreme da se ozbiljno

razmotri uvoĎenje novog, savremenog informacionog sistema:

Nepoznati, netačni ili neprecizni finansiski rezultati, troškovi poslovanja, performanse

i stanja,

Nemogućnost planiranja i predviĎanja konstantno previsokog nivoa zaliha u odnosu

na proizvodne i prodajne potrebe,

Veliki napori da bi se došlo do podataka, višestruke i nekoegzistentne evidencije,

Često dovoĎenje partnera u zabludu.

Integrisano rešenje kojim se pokriva kompletan proces upravljanja informacijama i svim

radnim tokovima jednog predzeća predstavlja informacioni sistem, koji omogućava

upravljanje njenim resursima i donošenje odluka na osnovu pouzdanih i blagovremenih

informacija.


3

Pojam sistema. Deflnicija. Primer

Naziv sisitem potiče od grčke reči “to system” što označava “celinu sastavljenu od

delova."

Učinak svakog elementa - komponente sistema zavisi od položaja te komponente u

sistemu, a efekat sistema zavisi od efekta njegovih komponenata. Svaki element ima

odreĎenu ulogu i uticaj na efekat sistema. Atributi komponenata sistema mogu se razlikovati

od atributa sistema.

Iz ovoga se vidi da je pojam sistema vezan za kompleksnost i interakciju. Svi sistemi

su istovremeno i slozeni i jednostavni, istovremeno su i sistemi i komponente, odnosno svaki

sistem je komponenta nekog većeg sistema i tako u beskonačnost.

Sistem je skup elemenata koji čine integralnu celinu u sklopu koje se obavljaju

odredene funkcije (procesi) i postoji neka vrsta kontrole.

Sistem kao pojam obuhvata čovekov život u celosti, njegovu prošlost, sadasnjost i

budućnost

Zbog svoje slozenosti postoje razne definicije sistema, a neke od njih su:

Sistem je skup elemenata meĎusobno povezanih u jednu aktivnu celinu

Sistem je skup nekih uzajamno povezanih i uzajamno uslovljenih elemenata koji čine

relativno samostalnu celinu

Sistem je prirodni ili veštački skup najmanje dva elementa i njihovih atributa

interakcijski povezanih u aktivnu ili pasivnu celinu

Sistem je skup objekata sa relacijama izmedu tih objekata i njihovih atributa

Klasifikacija sistema

Veoma jo teško izvršiti klasifikaciju sistema jer se sistem sastoji iz više atributa od

kojih su osnovni kompleksnost univcrzalnost i jnterakcija. Ali kako to nisu i jedini atributi

sistema može se izvršiti neka univerzalna klasifikacija i to je prikazano sledećim šemama.

PODELA PREMA

Stabilnosti ponašanja

Stabilni

labilni

indiferentni

Stepenu

složenosti

Određenosti

ponašanja

Prosti

složeni

kompleksni

Deterministički

stohastički


4

PODELA PREMA

AKTIVNOSTI OBLIKU

MAETRIJLNOG

KRETANJA

OSOBINAMA

Statički Mehanički Samoregulišući

Dinamički Fizički Adaptivni

Dinamički sa aktivnim

funkcionisanjem

Hemijski Hijerarhijski

Sa konačnim

funkcionisanjem

Biološki NeodreĎeni

UreĎeni sistemi Društveni Samoobučavajući

Organizovani sistemi kibernetski

Sa beskonačnim

funkcionisanjem

Sa pasivnim funkcionisanjem

PODELA PREMA

POSTANKA VEZE SA OKOLINOM POSTOJANJU

Prirodni Zatvoreni Realni (fizički, materijalni)

Veštački Otvoreni Idealni (misaoni)

U okviru proizvodnog mašinstva sisteme delimo na:

1. Poslovni sistem

2. Proizvodni sistem

3. Tehnološki sistem

4. Obradni sistem

U opštoj teoriji sistema polazi se od činjenice da se u sistemu nalaze različite

komponente i da svaka od njih poseduje neke osobine koje mogu biti od nekog uticaja na

sistem. Mogu se uočiti i neke veze u sistemu koje takode mogu biti od nekog uticaja na

sistem i mogu izazvati izvesne promene u njemu.

U realnom sistemu moguće je identifikovati relevantne i uticajne faktore ali je to

veoma dugotrajan proces.

Iz tih razloga prišlo se modeliranju realnih sistema.

Modeli su veoma mnogo korišćeno sredstvo za opis, objašnjenje, predviĎanje i

upravljanje pojavama u realnom svetu.

Oni su ustvari samo apstrakcija ali nikako verna slika realnosti. Koriste se da zahvate samo

bitna obeležja i pojave uz zanemarivanje manje bitnih faktora.

Modeliranjem pojave, procesa ili sistema. moguće je predviĎanje posledica odluka

nastalih stanja bez intervencija na realnoj pojavi.

Za formiranje modela danas se pretezno koriste logičko-matematičke metode.


5

Poslovni sistem. Definicija. Primer

Poslovni sistem je veoma složen dinamički sistem koji je jedinstven i koji se ponaša zakonomerno u skladu sa uticajem okoline. Sastoji se od proizvodnih, ekonomskih i društvenih podsistema i elemenata koji povezuju okolinu ili tržište sa proizvodnim sistemima.

Rezultat rada nekog poslovnog sistema jesu izlazne veličine tog sistema što u ekonomskom smislu predstavlja dohodak sistema koji je dobio društveno i trzišno priznanje. Izlazna veličina sistema ie mera efekata rada sistema i mora biti tolika i takva da pokrije sve potrebe procesa rada kao i potrebe daljeg razvoja sistema.

Poslovni sistem se sastoji iz vise segmenata u zavisnosti od funkcije koju ima. Segment poslovnog sistema koji pokriva proizvodna funkcija predstavlja proizvodni sistem, a njegove komponente jesu tehnološki sistem koji je dalje komponovan iz raznih sistema za oblikovanje.

Sl. 1. Hijerarhija sistema u okviru poslovnog sistema

Kao primer može se navesti jedan bankovni poslovni sistem gde posao sa brojnim

klijentima i velikim brojem zaposlenih zahteva dobro definisane načine i pravila

komunikacije, kako interne tako i sa klijentima. Klijentu treba omogućiti da u svakom

trenutku može da se obrati za pomoć ili da popuni zahtev, dok zaposleni treba da imaju

trenutan uvid u klijentov dosije i mogućnost da o potrebnim akcijama obaveste druge delove

firme.

Napredni poslovni sistem kakav imaju banke imaju i mogućnost davanja poslovnih i

finansijskih izvestaja, koji će menadžmentu firme olakšati brzo donošenje adekvatnih odluka,

kao i brzog pregleda i nalaženja potrebnih podataka koji će zaposlenima i menadžmentu

omogućiti da u kratkom roku odgovore na zahteve tržista.

Karakteristika velikih poslovnih sistema kao što je i bankovni jeste_jasno definisana

hijerarhija koja zahteva različite nivoe pristupa informacijama, kako svi zaposleni ne bi imali

pristup svim podacima, vec samo onima koji spadaju u njihov domen ovlašćenja.

Svaki poslovni sistem da bi dobro funkcionisao tj. da bi opstao kao takav mora da objedinjava dejstvo mehanizama tržišta, istraživačkog rada, upravljanja i kontrole.

Moze se reći da su poslovni sistemi specijalna grupa organizacionih sistema vezanih

za poslovanje preduzeća koja posluju u okviru makroekonomskih sistema.

POSLOVNI SISTEM

PROIZVODNI SISTEM

TEHNOLOŠKI SISTEM

OBRADNI SISTEM


6

Proizvodni sistem. Definicija. Primer

Proizvodni sistem je skup vise podsistema, koji u pravilu sadrže proizvodnu funkciju

unutar poslovnog sistema (razvoj, upravljanje, nabavka, proizvodnja, prodaja), a meĎusobnim

delovanjem proizvode materijalna dobra za zadovoljavanje potreba trzista. Proizvodni sistem

može biti pogon, fabrika ili preduzeće.

Proizvodni sistem je sprega tehničko - tehnološko - ekonomsko - društvenih

podsistema. Svaki proizvodni sistem čine tri elementarne komponente, a to su energija,

materija i informacija. Cilj svakog proizvodnog sistema je da se transformacijom ulazne

materije u sistem poveća vrednost te materije na izlazu i ostvari višak vrednosti.

Proizvodni sistem predstavlja organizovani oblik čovekovog delovanja na dobijanju

proizvoda potrebnih za zadovoljenje potreba pojedinaca, društva u celini i razvoja svake

zemlje. Iz ovoga se vidi da je svrha svakog proizvodnog sistema menjanje materije da bi se

podmirile neke ljudske potrebe.

Proizvodnja je moguca samo uz neprekidna ulaganja elementamih komponenata, a

ulaganje je moguće samo onda ako se sredstva upotrebljena u procesu proizvodnje, po

zavrsetku procesa ponovo vraćaju u proces - kao sredstva proizvodnje naplate od kupca

proizvoda. Samo na ovaj način proizvodni proces postaje reproduktivni proces.

Prva ulaganja odnose se na trosenje svih komponenata vektora ulaza. U tehnološkom

smislu ova ulaganja imaju karakter prenošenja vrednosti ulaznih veličina na izlazne i

proizvodnju novih vrednosti.

Druga vrsta ulaganja u obliku angazovanja odnose se na angazovanje sredstava za

proizvodnju i sredstava za lične dohodke i ostale društvene obaveze. Ovakva sredstva su

svojim angažovanjem blokirana i oslobaĎaju se tek nakon prodaje proizvoda.

Iz svega ovoga sledi zaključak da je proces kontinuiranog rada proizvodnog sistema

uslovno vezan za održavanje rada poslovnog sistema.

Sl. 2. Proces održavanja kontinuiteta rada proizvodnog sistema

U

L

A

Z

PROIZVODNI SISTEM

I

Z

L

A

Z

Vraćanje utrošenih sredstava u proces

proizvodnje

/rsta


7

U svaki proizvodni sistem uglavnom ulaze sledeći podsistemi:

Podsistem prerade materijala.

Podsistem upravljanja i distribucije tehničkim podacima

Podsistem prognoze

Podsistem upravljanja zalihama

Posistem planiranja potreba

Podsistem planiranja kapaciteta

Podsistein upravljanja u pogonima

Podsistem terminiranja procesa

Podsistem prodaje

Podsistem odlučivanja

Podsistem rukovanja

Podsistem raspodele i td.

Tehnološki sistem. Definicija. Primer

Tehnološki sistem predstavlja skup obradnih sistema koji omogućuju izvoĎenje svih operacija obrade odreĎenog proizvoda, odnosno omogućuje transformaciju sirovine kao polaznog elementa u gotov proizvod koji predstavlja izlazni element.

Tehnološki sistem se po pravilu javlja kao deo nekog sistema. kao rezultat

integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. On nije vezan samo za sveru

proizvodnje već i šire. U slučaju da rezultat rada ima upotrebnu vrednost koja nije

opredmećena u novom fizickom proizvodu, govori se o usluzi - tako da delatnosti delimo

na proizvodne i neproizvodne. U ovom smislu i tehnološki sistem možemo svrstati u grupu

proizvodnih i neproizvodnih.

Jedan projzvodni sistem sastoji se iz jednog ili više tehnoloških sistema izmedu kojih

mogu da postoje odredene relacije kao npr. delimična povezanost dva ili vise sistema,

medusobna nepovezanost ili povezanost i si.

Ponašanje tehnološkog sistema, odnosno njegova fleksibilnost. pouzdanost.

proizvodnost i ekonomičnost kao osnovni atribut istog zavisi od funkcije projektovanje

tehnoloskog sistema. Iz tih razloga potrebno je najpre razmotriti sve faktore koji mogu

imati uticaja na tehnološki sistem. To predstavlja veoma široku problematiku što se može

uočiti iz primera projektovanja tehnološkog sistema proizvodnje i eksploatacije uglja. Ovaj

sistem sastoji se iz više vrsta obradnih sistema meĎu kojima je i sistem mašina.

Da bi se izvršila analiza raspoloživosti na nivou sistema graĎevinskih mašina,

prethodno moraju biti poznate raspolozivosti komponenata sistema, tj. raspoloživosti

pojedinačnih mašina. One predstavljaju ulazne veličine za proračun raspoloživosti sistema

mašina.


8

IzvoĎenje izraza za raspoloživost sistema mašina se vrši u zavisnosti od:

- tipova otkaza u okviru sistema

- tipova medusobnih veza u okviru sislema

Otkazi komponenata sistema mogu biti nezavisni i zavisni. Nezavisni odgovaraju situaciji

kada se proizvodni proces ne prekida posle prelaska u neoperativno stanje, za razliku od

zavisnih kada se proizvodni proces prekida.

Postoje dva osnovna tipa medusobne zavisnosti komponenata u okviru sistema i to: redna

veza i paralelna veza komponenata.

Redna veza n komponenata u okviru sistema označava da n mašina obavljaju različite

operacije tako da otkazom bilo koje od njih dolazi do otkaza sistema.

Paralelna veza n komponenata u okviru sistema označava da n mašina istog tipa

obavljaju jednu istu operaciju. To mogu biti identične mašine sa istim karakteristikama ili

mašine različitih karakteristika. Više bagera angažovanih na istom iskopu ili više kamiona

angazovanih na istom transportu su jedan od primera paralelne veze.

Ovo je samo jedan mali deo iz projekta celokupnog tehnološkog sistema koji nam

pokazuje koliko je to obiman i zahtevan posao. Iz toga razloga pri projektovanju kako

proizvodnog tako i tehnološkog procesa pristupa veliki broj timova stručnjaka, svaki za

oblast svoje stručnosti.

Obradni sistem. Definicija. Primer

Obradni sistem je segment tehnološkog sistema, u kome se obradnim procesom

polazna sirovina transformiše po obliku, dimenzijama, flzičko - hemijskom kvalitetu u gotov

deo ili izradak.

Obradni sistemi su podsistemi tehnoloških, proizvodnih ili poslovnih sistema koji

predstavljaju osmišljenu kompoziciju mašina, predmeta rada i alata i pribora.

Mašina alatka ili grupa mašina sa radnikom koji vrši upravljanje predstavlja obradni

sistem. Automatska mašina sa automatskim upravljanjem isto tako predstavlja jedan obradni

sistem.

Sl. 3. Uprošćeni model korelacije obradnog sistema

sa svojim korespodentnim procesima

Obradni sistem

OBRADNI PROCES Primerak Izradak


9

Korelacija - odnosi: -poslovni - proizvodni - tehnološki - obradni sistem

Kao što je već pomenuto poslovni sistem je sastavljen od proizvodnih, ekonomskih i

društvenih podsistema ili elemenata koji povezuju okolinu, okruzenje ili tržište sa

proizvodnim sistemima.

Prizvodni sistem je deo poslovnog sistema koji pokriva proizvodna funkcija.

Komponente proizvodnog sistema su tehnološki sistemi. a oni su u oblasti mašinogradnje

sastavljeni iz sistema za oblikovanje kao npr. obradni sistem skidanjem strugotine, obradni

sistem deformisanjem, obradni sistem sastavljanje, obradni sistem montaže itd. Jedan sistem

za oblikovanje može biti sastavljen iz jednog ili više obradnih sistema što zavisi od složenosti

oblika obrade.

Iz ovoga se vidi da obradni sistemi predstavljaju podsisteme tehnoloskih sistema, a

oni pak podsisteme proizvodnog sistema. Što sve zajedno predstavlja jedan poslovni sistem.

Struktura proizvodnog sistema

Strukturu proizvodnog sistema možemo dati na više načina zato što postoji veliki broj

različitih organizovanih proizvodnih sistema. Oni su nastali iz raznih tehničkih i netehničkih

razloga.

Postoji proizvodni sistem sa informacionom bazom za upravljanje proizvodnjom. Za

takav sistem projektovan je i informacioni sistem. Osnovni nivo predstavlja inžinjersku bazu

podataka koja je ograničena na zadovoljenje funkcije upravljanja proizvodnjom. Ova baza

obuhvata delove i strukturu proizvoda, mašine i operacije. Na druga dva nivoa date su

funkcionalne celine za upravljanje proizvodnjom: zalihe, predviĎanje prodaje, planiranje

potreba, nabavka, planiranje kapaciteta, terminiranje i poslovi u toku.

Sl. 4. Struktura jednog proizvodnog sistema

Prodaja

Proizvodni

proces

D o b a v lj a č Računovodstvo

K

u

p

c

i


10

Struktura tehnološkog sistema

Tehnološki sistem se po pravilu javlja kao deo nekog sistema, kao rezultat integralnog

delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. On nije vezan samo za sveru proizvodnje

već i šire. U slučaju da rezultat rada ima upotrebnu vrednost koja nije opredmećena u novom

fizičkom proizvodu, govori se o usluzi - tako da detatnosti delimo na proizvodne i

neproizvodne. U ovom smislu i tehnološki sistem mozemo svrstati u grupu proizvodnih i

neproizvodnih.

Jedan proizvodni sistem sastoji se iz jednog ili više tehnoloških sistema izmeĎu kojih

mogu da postoje odreĎene relacije kao npr. delimična povezanost dva ili više sistema,

meĎusobna nepovezanost ili povezanost isl.

Tehnološki sistem sadrži skup činioca kojima se od polufabrikata i drugih sirovina

dobijaju gotovi delovi ili sklopovi npr. grupa mašina (linija) gde se izvode odreĎene

aktivnosti i operacije tako da se od polufabrikata dobije gotov proizvod, deo ili sklop.

Tehnološki sistem čine sistemi u kojima se vrši projektovanje proizvoda,

projektovanje

tehnologije i obradni sistem.

Struktura obradnog sistema

Za obradni sistem se može reći da je mašinski sistem sa obradnom funkcijom kao

osnovnom funkcijom. Mašinski sistem je komponovan iz više podsistema kao što su

podsistem mašina, i podsistem alata, podsistem pribora i podsistem obradka. Mašinski

podsistem sastoji se iz jedne ili više mašina sa potrebnim instalacijama, agregatima i alatima

za proces obrade i proces kontrole. Podsistem alata obuhvata sve elemente potrebne za

prihvatanje, stezanje. reglažu i promenu alata.

Sl. 5. Primer jedne od koncepcija obradnog sistema

Informacije

Energija

Pripremak pom. Izradak

Energija

Informacije OBRADNI SISTEM Mašinski Obradni sistem sistem -mašina -procesi -alat -obrade -pribor -pomoćni Obradak procesi


11

Pojam poslovnog procesa. Definicija. Primer

Procesi predstavljaju skup aktivnosti proizvodnog sistema meĎusobno povezanih

pomoću kojih se izvršava transformacija informacija, energije i materijala pri dobijanju

gotovog dela od poluproizvoda ili sirovina.

Poslovni proces predstavlja jednu ili više povezanih procedura - aktivnosti koje zajedno

ostvaruju posovni cilj ili sprovode poslovnu politiku preduzeća.

Sistem i proces su skup interaktivnih delova, od kojih je sistem aktivna. a proces

pasivna

komponenta. Poslovni procesi obuhvataju niz komponenata koji omogućavaju izvršenje

transformacije informacija, energije i materijala.

Poslovni procesi mogu biti:

- proizvodni,

- tehnološki

- obradni.

Pojam proizvodnog procesa. Definicija. Primer

Funkcija proizvodnog sistema je proizvodni proces. koji se odvija u sistemu.

Proizvodni proces obuhvata sva zbivanja tokom izrade nekog proizvoda: operacije, kontrolu

kvaliteta, transport materijala, zastoje ili čekanja tokom izrade, te skladištenje. To je redosled

svih dogaĎanja, od momenta uzimanja materijaia iz skladišta sirovina, pa do predaje gotovih

proizvoda u skladište. Cilj proizvodnog procesa je proizvodnja potrebnog proizvoda iz

sirovina i poluproizvoda, uz najmanje moguce troškove.

Pod proizvodnim procesom podrazumevamo sve ono što se dogaĎa sa predmetima rada

od ulaska sirovine u proizvodnju do izlaska gotovih proizvoda iz proizvodnje.

Proizvodni proces predstavlja proces svesnog i organizovanog delovanja coveka na

predmete rada pomocu sredstava za rad u cilju stvaranja dobara koja služe za podmirenje

čovekovih I društvenih potreba.

Prema prirodi dejstva tih aktivnosti na dobijanju gotovog proizvoda proizvodni procesi

mogu se sistematizovati u grupe:

- direktni ili osnovni

- indirektni ili posredni procesi

- dopunski ili pomoćno-proizvodni proces.

Direktni procesi svojom aktivnošću direktno utiču na dobijanje proizvoda. Tu spadaju poslovi konstrukcije proizvoda, projektovanja tehnoloških procesa, izrada delova, montaža sklopova i podsklopova, ispitivanje, zaštita i pakovanje proizvoda. Indirektni procesi odnose se na unutrašnji transport, kontrolu i klasiranje delova, ispitivanje proizvoda i dalje. Pomoćni procesi obuhvataju transport, nabavku, prodaju i si.

http://sto.se/


12

Sl. 6. Pojednostavljeni šematski prikaz proizvodnog procesa

Pojam tehnološkog procesa. Definicija. Primer

Tehnološki proces je deo proizvodnog procesa neposredno vezan za postupnu promenu stava predmeta rada saglasno unapred postavljenim tehničkim zahtevima. Tehnološki proces je tačno odreĎen postupak po kojem se, iz polaznog materijala pod odreĎenim uslovima, izraduje deo, sklop ili proizvod.

Tehnološki procesi u metalopreraĎivačkoj industriji. u zavisnosti od značaja izratka, mogu biti: livenje, deformisanje, zavarivanje, obrada odvajanjem čestica. itd.

Osnovni elementi tehnološkog sistema su: čovek - mašina - alat - obradak. Projektovanje tehnološkog procesa može se shvatiti kao usklaĎivanje zahteva konstruktora i tehnologa u konkretnoj proizvodnoj sredini.

Tehnološki proces predstavlja deo proizvodnog procesa i kao lakav on neposredno uzrokuje izmenu sirovine. odnosno materijala. On sadrzi metode rada na radnom mestu, rezime rada, vremena i složenosti rada što se primenjuju za izradu proizvoda.

Svaki se tehnološki proces deli na manje celine kao što je radni process, postupci, operacije, zahvati, pokreti, mikropokreti i si.

Tehnološki proces sačinjava sistem aktivnosti oko izrade jednog proizvoda odreĎene vrste. On ustvari predstavlja segment proizvodnog procesa koji se odnosi na rad na proizvodnim radnim mestima i to za pojedine proizvode, dok proizvodni proces podrazumeva sve aktivnosti u proizvodnom sistemu od ulaska sirovog materijaia pa do njegovog izlaska u vidu gotovog proizvoda.

Razni se proizvodi mogu izraditi raznim tehnološkim procesima. Sve procese možemo

svrstati u dve osnovne grupe:

• Grupa mehaničko-tehnoloških procesa

• Grupa hemijsko-tehnoloških procesa

Za mehaničko tehnološke procese je karakteristično da se sirovine preraĎuju

prvenstveno mehaničkim oblikovanjem (rezanje, struganje.glodanje. livenje i si.). Po pravilu

su oni diskontinuirani, a sastoje se od vremenski diskretnih operacija.

Za hemijsko-tehnotoški proces je karakteristično da se sirovine menjaju pomoću

hemijskih reakcija. U tu grupu spadaju još i fizički i tehnički procesi. To su po pravilu

kontinuirani procesi i vezani su za prirodne uticaje.

Proizvodni

proces

sirovina

polufabrika

proizvod


13

Osnovni dokument koji se dobije kao rezultat projektovanja tehnološkog procesa je tzv. Operacijski list. Pored operacijskog lista u tehnološku dokumentaciju spadaju: plan izrade, plan stezanja, plan rezanja. plan kontrole, plan alata. itd.

Sl. 7. Šematski prikaz tehnološkog procesa

Pojam obradnog procesa. Definicija. Primer

Obradni proces je deo tehnološkog procesa koji se sastoji od skupova aktivnosti koje

polazni materijal pretvaraju u smislu promena fizičko - hemijskih sredstava, oblika, mera,

izgleda i dr., a u saglasnosti sa tačno propisanim tehničko tehnološkim zahtevima.

U obradni proces ulazi pripremak, a iz procesa izlazi izradak. U toku same

transformacije imamo obradak.

Jedan od bitnih činilaca za dobro operativno upravljanje proizvodnim procesom jeste

upravo ciklus obrade. Precizno determinisana struktura i trajanje svih aktivnosti procesa

obrade osnovni je preduslov za njegovu sigurnu upotrebu pri operativnom terminisanju

protoka izratka kroz proizvodni proces. Medutim javljaju se značajne teškoće oko njegovog

preciznog utvrĎivanja. Jedan od mogućih načina, dovoljno precizan i pouzdan, jeste

odredivanje procesa obrade grafičkom metodom, bazirano na simulaciji uslova u

proizvodnom procesu.

Sl. 8. Šematski prikaz obradnog procesa

TEHNOLOŠKI PROCES

polufabrikat gotov deo

Tehnološki

sistem

Obradni sistem

(obradak)

Pripremak Izradak


14

Kapaciteti - pojam i definicija

Za izvodenje proizvodnog procesa potrebno je da svaki element proizvodnog sistema raspolaže potrebnim kapacitetom.

Pod pojmom kapacitet clemenata proizvodnog sistema podrazumeva se kapacitet sredstava za proizvodnju i kapacitet ljudi (radnika), a predstavlja vremenski izraženu količinu rada koju veza sredstvo za proizvodnju - radnik može dati u odredenom vremenskom razdoblju.

Uskladivanje plana proizvodnje i kapaciteta osnova je postupka planiranja kapaciteta. To podrazumeva da se za odredeno plansko razdoblje nejpre definiše plan proizvodnje. Potom za količine navedene u planu treba izračunati potrebne kapacitete, te onda uslanoviti postoje li na raspolaganju dovoljni kapaciteti u tom vremenskom razdoblju.

Dakle pod kapacitetom proizvodnog ili tehnološkog sistema ili njegovih podsistema podrazumeva se zbir svih komponentnih kapaciteta sredstava za rad.

Kapacitet se meri u jedinici proizvoda ili u finansijskim pokazateljima i predstavlja rezultat sveukupnih interakcija faktora proizvodnje kao i njihovog racionalnog povezivanja.

Pri definisanju proizvodnog kapaciteta polazi se od definisanja kapaciteta svakog radnog mesta, mašine, odnosno tehnološkog sistema. Ono je uslovljeno definisanjem uslova pod kojima ce se taj kapacitet realizovaii.

I Teorijski ili idealni kapacitet je onaj koji je dobijen maksimalnim stepenom iskorišćenja i maksimalnim učinkom svih komponenata proizvodnog sislema. Iz razloga što to u praksi nije moguce izvesti naziva se idealnim.

Kapacitet se može posmatrati kao kvantitativan i kvalitativan. Ovakvim diferenciranjem kapaciteta omogućava se posebno praćenje grupa faktora koji uslovljavaju veću ili manju racionalnost korišćenja potencijalnih proizvodnih faktora.

Kapacitet tehnološkog sistema predstavlja ukupni efektivni kapacitet svih radnih mesta u tokovima materijala proizvodnog sistema.

Kapacitet proizvodnog sistema dobije se tako da se saberu kapacitet tehnološkog

sistema i kapaciteti svih ostalih elemenata proizvodnog sistema.

Vrste kapaciteta

U zavisnosti od stepena iskorišćenja kapacitete svrstavamo u tri grupe:

• teorijski ili potencijalni kapacitet.

• raspoloživi kapacitet

• efektivni kapacitet

Teorijski kapacitet (Qt) predstavlja vremenski izraženu maksimalnu količinu rada

koju sredstvo za rad, odnosno čovek može dati u posmatranom vremenskom razdoblju bez

obzira na nužne prekide u radu:

Qt = m * n * s (Vj/Vr)


15

Vj - vremenska jedinica (npr.sat)

Vr - vremesko razdoblje (npr.godina)

- za sredstva za rad

m - 365 (dana/god) - ukupni broj dana u godini

n = 8 (h/smeni) - broj radnih sati sredstava za proizvodnju u smeni

s = 3 (smene/danu) - broj radnih smena tokom dana

-za radnike:

m= 365 (dana/god) - ukupni broj dana u godini

n= 8 (h/smeni) - broj radnih sati radnika u smeni

s = 1 (smene/danu) - broj radnih smena tokom dana

Na temelju navedenog može se odrediti teorijski kapacitet za:

- sredstva za rad : Qt sr.= 365*8*3= 8760 (h/god)

- radnike : Qt r.= 365*8*1 = 2920 (h/god)

Raspoloživi kapacitet je manji od ugradenog za neradne dane, smene i časove u

godini, časove izostanka radnika, organizacionih nedostataka i slično.

On predstavlja u stvarnosti moguće iskorišćcnje teorijskog kapaciteta. On je jednak

teorijskom kapacitetu umanjenom za vremenske gubitke održavanja i popravka sredstava za

rad, odnosno godišnjeg odmora radnika. Prosečne vrednosti gubitaka iznose 21 dan.

Qr = m r * n * s (VJ/VR)

-za sredstva za rad:

mr = m-21=344 [dana/god] broj dana u godini umanjen za dane potrebne za odrzavanje,

n = 8 [h/smeni] broj radnih sati sredstava za proizvodnju u smeni

s = 3 [smene/danu] broj radnih smena tokom dana

-za radnike:

mr = m-21=344 br. dana u godini umanjen za dane god. odmora

n = 8 , br.radnih sati u smeni

s = 1, br.radnih smena tokom dana

Na osnovu ovoga raspoloživi kapacitet jednak je:

-sredstva za rad Qr sr. = 344*8*3 = 8256 (h/god)

-radnike : Qr r.= 344*8* 1 = 2752 (h/god)


16

Efektivni kapacitet predstavlja vremenski izraženu efektivnu količinu rada koju u

zadatim uslovima korišćenja i pri zadatom režimu rada daju sredstva za rad, odnosno radnici.

Efektivni ili stvami kapacitet pokazuje stvarno korišćenje sredstava za rad u

odredenom vremenskom periodu. On predstavlja ostvarenu proizvodnju u istim jedinicamna

kapaciteta u kojima su proračunati potrebni. raspoloživi i ugradeni kapaciteti.

Qe=me*ne*se*he

Kod izracunavanja efektivnog kapaciteta pored navedenih faktora potrebno je znati i

stepen iskorišćenja vremena (he) koji obuhvata gubitke zbog tržišnih, tehničkih i

organizacionih uslova i uticaja više sile. Veliki ulicaj na stepen iskorišćenja ima i tip

prostorne strukture. Stepen iskorišćenja vremena može se izračunati pomoću izraza:

he=k*pn/100

k – factor iskorišćenja vremena sredstava za proizvodnju, odnosno radnika (prosečna

vrednost standardnih gubitka iznosi 15%, a ostalih 7%),

pn – ostvarene norme

Sl. 9. Vrste kapaciteta

Npr. 8

h/dan

24 h/dan

Kt Ktl Kp Ke

Teorijski

raspoloživi

kapacitet

Teorijska

iskorišćenost

kapaciteta

Praktična

iskorišćenost

kapaciteta

Efektivni

kapacitet

Korišćenje

jedne smene

Gubici vremena:

a)predvidivi

b)nepredvidivi

Uzimanje u

obzir stupnja

iskorišćenja


17

Stepen iskorišćenja kapaciteta

Stepen iskorišćenja kapaciteta predstavlja odnos angažovanog i raspoloživog

kapaciteta izražen u procentima

Kapacitet= Angažovani /Raspoloživi [%] Q=QA/QB<1

Stepen iskorišćenja kapaciteta je odnos izmeĎu ostvarenog obima proizvodnje jedne

proizvedne organizacije i njenog radnog kapaciteta koji izražava realnu mogućnost

proizvodnje konkretnog objekta uslovljenu ne samo njegovim tehničkim karakteristikama,

već i stepenom njegove dotrajalosti u delovima pod kojima se objekat koristi.

U svakom proizvodnom procesu teži se ostvarenju optimalnog kapaciteta, a kapacitet

sredstava za rad predstavlja njegovu kako tehničku tako i ekonomsku karakteristiku pa je

stoga relevantan pokazatelj efikasnosti proizvodno - tehnoloških sistema i njihovih

komponenti. On u stvari predstavlja sposobnost sistema da učestvuje u izradi proizvoda na

tehnički racionalan i ekonomski svrsishodan način.

Na stepen iskorišćenja kapaciteta utiče veoma veliki broj faktora meĎu kojima i

tehnička i ekonomska zastarelost sredstava za rad, pojava uskog grla u proizvodnji i sl.

Postojanjem uskog grla u proizvodnji ograničen je i stepen iskorišćenja kapaciteta jer oni

uslovljavaju nedovoljnu iskorišćenost drugih kapaciteta odnosno dovode do pojave –

slobodnih kapaciteta.

Iz razloga postojanja velikog broja faktora koji utiču na stepen iskorišćenja kapaciteta

neophodno je njegovo kvantifikovanje i procenjivanje sa odreĎenim procentom verovatnoće.

Ulazne veličine sistema - INPUT

Funkcionisanjc sistema se odvija u sredini koju nazivamo okruženje. Okruženje čine

elementi koji ne pripadaju sistemu već su na neki način povezani sa njim nekim vezama.

Veze sa okruženjem mogu biti ulazne i izlazne veličine.

Ulazne veličine sistema su one koje sistem dobija iz okruženja. Privredno preduzeće

kao ulaznu veličinu iz okruženja dobija sredstva za rad i predmete rada kao materijalne

komponente, a električnu energiju i toplotnu energiju kao energetske komponente. Iz

okruzenja preduzeće dobija informacije u obliku propisa, uputstava i sl. Kao informacione

komponente kojima okruzenje usmerava način rada preduzeća.

Ulaz (input) predstavlja uticaj okruženja na jedan element ili jedan sistem. Pod

ulazom jednog elementa kao sastavnog dela sistema podrazumeva se uticaj okruženja ili

drugih elemenata sistema na ovaj element.

Ukupnost svih ulaza jednog elementa se može izraziti putem input-vektora. Input-

vektor i matrica jednog elementa odreĎuju veličinu output-vektora ovog elementa.

Ovo važi i kada je reč o ulazu jednog sistema. On je odreĎen količinom svih ulaza

elemenata datog sistema koji opet predstavlja izlaze (outpute) drugih elemenata u sistemu.


18

Izlazne veličine sistema - OUTPUT

Izlaz (output) predstavlja dejstvo jednog sistema na ostale elemente sistema ili na

okruženje, odnosno, dejstvo jednog sistema na okruženje

Treba praviti razliku izmeĎu outputa jednog elementa i outputa čitavog sistema. Celokupnost outputa iednog elementa se zbirno izražava output-vektorom elementa.

Specifičan karakter ovog outputa je uslovljen ulaznim vezama.(inputom i matricom

transformacije elementa)

Skup izlaznih veza svih elemenata sistema čini njegov output. Skup izlaznih veza

sistema se zbirno izražava output-vektorom sistema.

Znači veze sistema preko kojih system deluje na okruženja nazivaju se izlazne veličine.

Izlaz preduzeća se sastoji iz materijalnih komponenti (gotovih proizvoda), energetskih I

informacionih komponenti (periodični izveštaj i sl.)

Značajnije kod privrednih preduzeća su materijalne i energetske komponente. Kod

društvenih preduzeća njihovo učešće je manje po obimu, a i po značaju za sistem.

Bilansi troškova u proizvodnom sistemu

Proizvodni sistem ima odreĎenu funkciju. U njemu teče proizvodni proces a svrha mu

je da da neke konacne proizvode koji su potrebi ljudima. Na ulazu on prima mnoge elmente,

dok na izlazu daje konačni proizvod, upotrebne vrednosti. Elementi se u njemu podvrgavaju

promenama pri čemu se troši i koristi energija. Neminovan pratilac svake proizvodnje su

otpaci. Ono što je bitno jeste da svaki proizvodni proces se odvija u vremenu, u kojem nastaju

troškovi. S druge strane proizvod mora imati upotrebnu vrednost, koja predstavlja izvor

prihoda.

Ostvarena razlika izmsĎu prihoda i rashoda ukazuje na uspešnost voĎenja proizvodnog

postupka - poslovanja celokupnog poslovnog sistema. Bilans troškova predstavlja zbir ukupno ostvarenih troškova jednog proizvodnog

sistema. Oni predstavljaju ukupne rashode jednog proizvodnog sistema. UporeĎuju se ostvareni troškovi sa planiranim i na osnovu toga se dolazi do zaključka o uspešnosti ostvarene proizvodnje, jer svi troškovi opterećuju prodajnu vrednost gotovog proizvoda. Neophodno je da se ti troškovi svedu na minimum kako bi proizvod mogao biti konkurent na tržištu.

Sl. 10. Šematski prikaz rashoda I prihoda jednog graĎevinskog preduzeća

Rashodi

Prihodi

Sirovina + postrojenja + energija + vreme = gotov proizvod


19

Informacioni sistem. Definicija. Primer

Informacioni sistem predstavlja skup ljudi i opreme, koji po odreĎenoj organizaciji i

tačno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i

dostavljanje podataka i informacija na korišćenje.

Prema opštoj teoriji sistema. on je celovita, svrsishodna tvorevina koja deluje u

interakciji sa okolinom.

Strukturu sistema čine elementi sistema, kao i odnosi meĎu njima.

Osnova za deflnisanje celovitosti informacionog sistema je područje od interesa na

koje se odnosi informacioni sistem. Ono moze biti:

- realno (poslovne knjige preduzeća)

- apstraktno (postojeći organizacioni sistem)

- hipotetičko (simulacioni model nepostojećeg organizacijskog ili upravljačkog

sistema).

Svrha infomiacionog sislema je pohranjivanje i manipulisanje informacijama, a ostvaruje se delovanjem informacionog sistema u interakciji sa korisničkim sistemom i područjem od interesa.

Informacioni sisiem je formalni system, čije je ponašanje uvek i potpuno definisano pravilima i ograničenjima, neposredno ili posredno postavljenim od strane korisnika. On nikada ne može na vlastitu inicijativu postavljati pravila i ograničenja korisnicima.

Primer jednog informacionog sistema je informacioni sistem marketing menadžmenta

preduzeća. Informacioni sisiem marketinga podrava integralni prisiup svim marketinškim

aktivnoslima preduzeća i proizvodi veliki broj infonnacija o kupcima i trzištu.

Model marketing informacionog sistema predstavlja osnovu za upravljanje market- inškim aktivnoslima u preduzeću. Ulazne informacije prikupljene iz ekstenih i internih izvora podsredstvom marketing informacionog sislema usmeravaju se ka specifičnim nosiocima procesa odlučivanja, a zatim ugraĎene u posebne marketinške aktivnosti i odluke vraćaju se nazad na trzište.

Elementarna struktura IS

Gledano unutar jednog infomiacionog sistema njegovi osnovni delovi su:

konceptualna šema, baza informacija i procesor infomacija.

- Konceplualna šema predstavlja opis strukture i stava područja od interesa

uključujući pravila, zakonitosti. klasifikaciju ohjekta.

- Baza informacija daje opis specifičnih objekata, koji egzistiraju u području od

interesa.

- Procesor informacija je mehanizam koji nakon primanja poruke koja sadrži

informaciju. izvršava akciju na konceptualnoj šemi ili bazi informacija. Procesor informacija

razmenjuje informacije sa korisnicima.

http://za.it/


20

Sl. 11. Struktura IS

Za razliku od unutrašnjeg spoljni pogled na infonnacioni sistem predstavlja pogled sa

gledišta

okoline.

U skladu sa širim organizacionim pogledom, delovi informacionog sistema su :

mašinska oprema (hardware), programska oprema (software). ljudi (lifewarc) i organizacija

sistema (orgwarc).

Pojam informacije

Informacija jc reč latinskog porekla a znači obavestenje, saopštenje, podatak ili poruku. Podatak je u osnovi poruka koja se može i ne mora iskoristiti. Ako postoji i najmanja verovatnoća da se poruka jednoznačno i tačno iskoristi te predstavlja neoborivu činjenicu, tada predstavlja inrormaciju. Svaka poruka može i ne mora sadržati informaciju.

Pod pojmom informacija podrazumevamo podatak o rezultatu nekog dogaĎaja koji se treba dogoditi ili se već dogodio.

Informacija je osnovni proizvod informacionog sisiema.

Sadržajno značenje informacija može se ispitati posmatranjem uloge koju imaju tokovi podataka, tokovi vest ili poruka u upravljačkim procesima. Poruke se mogu prenositi na veoma različite načine: pisanim putem; zvukom. svetlosnim signalima; dodirom; pokretima; električnim putem itd.

Saopštavaju se direktno ili putem telekomunikacionih ureĎaja. Svaka poruka ima sadržinu i mehanizam prenošenja.

Sadržinu poruke interpretira čovck, a mehanizmi prenošenja su sistemi saopštavanja poruka kao npr. azbuka, jezik, električni ili drugi.

Savremeni telekomunikacioni sistemi prenose poruke kao goovor, pisani tekst, muziku, slike. specijaine akustične ili optičke znake i sl.

Stoga za teoriju informacija nije bitno da li se poruka šalje u pisanom, zvučnom ili

vizuelnom obliku, jer su mehanizmi prenosa isti.

SKUP ULAZA

STANJE

SISTEMA

IZLAZNA

TRANSFORMACIJA

PODACI O

ULAZU

PROGRAM ZA

AŽURIRANJE

BAZA

PODATAKA

PROGRAMI ZA

IZVEŠTAVANJE

Izveštaj okoline Prošlost i sadašnjost Merenja u sistemu

Izlazi

Izlazi


21

Izvor informacija

Proces protoka podataka u okviru IS polazi od izvora informacija koji ustvari predsiavlja predajnik. To je mesto na kome nastaje informacija, odnosno on predsiavlja objekat koji gencriše poruke kojima se fizički ili na drugi način konkretizuju informacije.

Izvor infonuacija je mesto na kome nastaje informacija i on može biti čovck, sistem ili pojava.

Koder

Koder (prelvaraf) predstavlja objekat u kome se poruka transformiše u oblik pogodan za prenošenje kroz kanal, pri čemu se obično vodi računa o brlzini tog prenošenja i obliku koji je najmanje osetjiv na greškc. On treba da prilagodi informaciju sa izvora informacionom kanalu, kako bi informacija mogla da se prenese.

Koderi su kola koja obavljaju postupak kodiranja.

Kodiranje je predstavljanje informacionih elemenata kombinacijom odreĎenih

znakova - simbola. Svaka logička mreža kojom se obavlja postupak kodiranja naziva se koder

ili koderska matrica.

Sl. 12. a) mesto kodera u komunikacionom sistemu b) šematski prikaz kodera

Dekoder

Kada poruka proĎe put od izvora preko kodera gde se transformiše u razumljiv jezik

za informacioni kanal gde se kao takva obraĎuje, da bi bila razumljiva za primaoca mora da

proĎe i kroz dekoder. U dekoderu se poruke ponovo transformišu, sada u oblik koji je

prihvatljiv za primaoca.

Dekoder predstavlja prenosni element koji se nalazi izmeĎu informacionog kanala i

prijemnika i služi za pretvaranje apstraktne azbuke IS u azbuku prijemnika. Dekoderi su

sastavni delovi RAM i ROM memorija, a koriste se i kod numerčkih indikatora za

pretvaranje rezultata brojeva u obliku brojeva decimalnog brojnog sistema.

Koder

KODER

Informacioni

izvor Informacioni

kanal Dekoder Primalac

poruke

2n -

ulaza

n –

izlaza

Šum


22

Sl. 13. a) mesto dekodera u komunikacionom sistemu, b) šematski prikaz dekodera

Buka ili smetnje

Prilikom svakog prenosa informacija dolazi do odreĎenih smetnji koje mogu znatno uticati na kvalitet infomiacije. Pod bukom podrazumevamo smetnje kojima je izloženo svako prenošenje poruka, a posledica je nemogućnosti da se sistem izoluje od drugih izvora informacija.

S obzirom na način detekcije digitalnih signala, potrebno je poznavati manifestaciju šuma u sistemima prenosa. Ovo se odnosi na delovanje buke u odnosu na koristan signal. U tome smislu se razlikuju dve vrste šumova: adaptivni i multiplikativni šumovi. Većina šumova su adaptivnog tipa. Od odnosa amplitude šuma i amplitude signala zavisi verovatnoća pogrešne detekcije impulsa.

Šumovi multiplikativnog tipa javljaju se u slučajevima kada se ukupno delovanje šuma svodi

na množenje sa signalom.

Komunikacije - Pojam i primeri

Ono što je neophodno u svakom informacionom sistemu jeste ostvarivanje komunikacije i razmena informacija od njenog nastanka do mesta prijema.

Stanje ili proces informacionog sistema koji prenosi informaciju od izvora prema odredištu u obliku pogodnom za prenos naziva se signal, a medij kroz koji signal prolazi naziva se komunikacijski kanal.

Pretvaranje poruke u signal vrši predajni ureĎaj, a pretvaranje signala u poruku vrši prijemni uredaj, a celokupni sistem prenosa poruke predstavlja informacioni sistem.

Proces protoka podataka u okviru informacionog sistema može se šematski prikazati.

Sl. 14. Šema prenošenja informacije od izvora do prijemnika

Dekoder

DEKODER

Informacioni

izvor Informacioni

kanal Koder Primalac

poruke

n - ulaza 2n –

izlaza

Šum

IZVOR

informacija

PRIJEMNIK

prenos

KODER

BUKA

KANAL

BUKA

DEKODER


23

Komunikacija u jednom informacionom sistemu ostvaruje se preko nosioca

informacije i komunikacijskog kanala.

Nosioc informacije služi za prenos informacije od izvora do prijemnika. Nosioci mogu

biti:

materijalni (publikacija, izveštaji, bušene trake, diskete, kompakt - diskovi i dr.)

energetski nosioci u koje spadaju signali, koji mogu biti električni talasi, struja

napon, svetlosni zraci i dr.

Komunikacijski kanal ostvaruje vezu izmeĎu izvora i prijemnika.

Komunikacije moraju dati odgovor na tri pitanja:

kojom tačnošću mogu biti preneseni simboli od kojih je sačinjena poruka,

koliko precizno preneseni simboli nose željeno značenje ili smisao poruke,

sa kakvim uspehom prenesena poruka kroz svoje značenje usmerava na neku

željenu aktivnost onoga kome je bila namenjena.

Komunikacione veze stvaraju nekoliko tipičnih struktura.

Puna struktura - Svi partneri imaju neposredne meĎusobne veze. Sve organizacijske

jedinice mogu meĎusobno izmenjivati informacije najkraćim putem. Puna se struktura

uspostavlja nezavisno od sistema rukovoĎenja i stvorene hijerarhije.

Zvezdasta siruktura - Omogućava direktnu razmenu informacija samo izmeĎu

jedne organizacijske jedinice i svih ostalih. Svi elementi sistema mogu stupiti samo posredno

u meĎusobne veze i to preko partnera. Tipična je za jednolinijske sisteme.

Lančana struktura - izgraĎena je na istom principu zvezdaste strukture. Na temelju lančane

strukture izgraĎuje se i hijerarhijska i kružna struktura.


24

Hijerarhijska struktura

Kružna struktura

Vrste informacija

Različite vrste informacija mogu se grupisati prema sledećem:

• zvučna informacija (telefon

• nepokretna slika (telefaks)

• pokretna slika (televizija)

• telesignalizacija (daljinsko upravljanje procesima)

• podaci (skupovi znakova, slika ...)

Informacija je postala jedna vrsta robe, koja ima svoju upotrebnu vrednost, a samim time

i cenu, roba koja se prodaje i kupuje. MeĎutim, njena specifičnost u odnosu na druge vrste

roba ogleda se u tome što joj sa korišćenjem vrednost uglavnom ne opada već raste, i što onaj

ko je proda ne ostaje bez nje. Informacija se procenjuje na osnovu rezultata koji se pomoću

nje ostvaruju.

Jedna od najširih podela infonnacija je na:

Formalne informacije - one koje se mogu formalizovano opisivati (formalizovanim

podacima)

Neformalne informacije - obuhvataju mišljenjc, iskustvo, rasuĎivanje i slično.

Na osnovu kvaliteta i obima možemo raspolagati: Potpunim informacijama

Nepotpunim informacijama Preobimnim informacijama


25

Osobine informacija

“Bez materije ništa ne postoji, bez, energije ništa se ne dogaĎa, bez informacije ništa

nema smisla.”

Ovim rečima J.Božičević je opisao značaj informacije.

U svim oblastima svog delovanja čovek svoju aktivnost svesno usmerava ka cilju koji

želi da dostigne koristeći se raznim saznanjima. Analizom postojećeg saznanja-podataka i

njegovom upotrebom, podatak dobija novu kvalitativnu vrednost i postaje informacija. Ona

se dalje transformiše u bitan element procesa upravljanja. Dobra informacija u pravom

trenutku i na pravom mestu može doneti neverovatnu prednost i moć onome ko je poseduje.

Upotrebljivost informacije kojom se raspolaže zavisi od:

• njene aktuelnosti,

• tačnosti

• pouzdanosti

• trajnosti

• raspoloživosti

• razumljivosti i

• mere u kojoj zadovoljava potrebe korisnika.

Aktuelna i blagovremena informacija obezbeĎuje donošenje odluke u pravo vreme. Akluelnost informacija najbolje može da se obezbedi savremenim informacionim sistemom. primenom računara i efikasnom obradom podataka i da se na taj način znatno poveća njihova vrednost odnosno upotrebljivost.

Vrednost informacija zavisi i od toga koliko su tačne. Tačnost je odnos broja tačnih i ukupno prikupljenih informacija u odreĎenom vremenskom periodu. Zahtevi za tačnošću i blagovremenošću informacija mogu često meĎusobno da isključe jedno drugo. dešava se da tačne. ali zakasnele informacije nemaju vise upotrebnu vrednost zbog toga što su bile vremenski ograničene.

Pouzdanost se moze shvatiti kao stepen poverenja u informaciju i treba je razlikovati od trajnosti. jer informacija može da bude pouzdana ali ne i trajna i obrnuto.

Važna osobina informacije je i njena raspoloživost što se tiče pojma raspoloživosti.

poseban tretman imaju informacije koje se smatraju poslovnom tajnom.

Razumljivost registrovanja definiše mogućnost interpretacije podalaka od strane

korisnika. Razumljivost podalaka zavisi od fonrmulacije, registrovanja i interpretacije. a to

znači da je podatak razumljiv jedino ako ga davalac i primalac isto tumače. Razumljivost se

postiže standardizacijom.

Da bi sc obezbedila razumljivost podataka potrebno je da se: korisnik i davalac

infonnacija koriste istim tenninima i da ih tumače na isti način, pre dostavljanja podataka

proveri identičnost tumačenja podataka.


26

I na kraju informacija koja je ispunila sve prethodne uslove. a ne treba preduzeću za njega

nema nikakvu upotrebnu vrednost. Ista informacija ima različito značenje različitim ljudima u

zavisnosti od njihovog obrazovanja i iskustva.

Baze podataka - datoteke

Datoteka se sastoji od zapisa koji su na neki način meĎusobno povezani. Datoteka se može posmatrati kao fiziika ili logička. Fizička datoteka predstavlja pogled na daloteku onako kako računarski sistem vidi njene fizičke karakteristike, kao Sio su odredena struktura podalaka i njihov fizički redosled. Logička datoteka je organizovan niz logički povezanih podalaka koji ima svoj naziv. To je skup podataka kako ih vidi korisnik.

Organizacija podataka podrazumeva projektovanje i organizaciju datoteka ili baze podataka.

Organizacija podataka u datoteke naziva sc konvencionalnim, odnosno klasičnim načinom organizacije podataka.

Sl. 15. Klasična obrada podataka. Nezavisne “private” za svaku aplikaciju

Osnovni nedostaci ovakvog načina organizovanja podataka u datoteci su:

• Redudansa podataka odnosno višestruko pamćenje istih podataka je neminovno.

Višestruko skladištenje istih podataka dovodi do njihovog otežanog ažuriranja kao i

do povećavanja troškova obrade podataka.

• Zavisnost programa od organizacije podataka. Programi su zavisni i od logičke i od

fizičke strukture podataka jer su prilagoĎni konkretnom programu. Novi zahtevi za

informacijama. iz podataka koji već postoje u datotekama. mogli bi zahtevati izmenu

fizičke i logičke strukture podataka. a to bi zahtevalo izmene u ranije razvijenim

programima. Umesto toga. obično se za novi program stvara nova datoteka. a to dalje

povećava redundansu podataka.

RADNI NALOG PRATEĆA

DOKUMENTA

OBRAČUNSKI

LIST

OTPREMNICA

LANSIRANJE

PROIZVODNJE

OBRADA

LIČNIH

ZARADA

PRODAJA

RADNA

MESTA

TEH.

POSTUP

AK

RADNA

LISTA

RADNICI

KUPCI FINALNI PROIZVO

D PROIZVODI


27

• Struktuiranje podataka u nezavisan skup datoteka je jedan od uzroka veoma niske

produktivnosti u razvoju informacionog sistema.

Ovo su osnovni problemi klasične poslovne obrade podataka koji su zahtevali bitne

tehnološke izmene u ovoj oblasti što je dovelo do integrisanja podataka.

Organizacija podataka u vidu integrisanih podataka naziva se baza podataka. Pristup i

korišćenja podataka iz baze podataka omogućeno jc programima koji se nazivaju sistem za

upravljanje bazom podataka (DBMS - Daia Base Management Systems).

Sl. 16. Sistem za upravljanje bazom podataka

Rcc "baza" označava nešto osnovno. U slučaju baze podataka to osnovno je informacija.

pa baza podataka predstavlja osnovu za dobijanje informacija.

Baza podataka je veći skup meĎusobno povezanih datoteka. Značajna osobina baze

podataka je nezavisnost podataka koja se ogleda u mogućnosti stvaranja različitih logičkih

struktura podataka. ne vodeći računa o njihovoj fizičkoj organizaciji.

U ovakvoj tehnologiji obrade podaci su umesto razbacani po nezavisnim datotekama.

organizovani u jedinstvenu bazu podataka. Podaci postaju jedinstven resurs u nekom sistemu,

i njima se mora upravljati na jedinstven način. onako kako se upravlja i sa drugim vitalnim

resursima poslovnih sistema.

Na taj način se postiže:

da se logička organizacija podataka ne mora menjati pri promeni vrste ureĎaja, načina

pristupa i fizičke organizacije podataka,

olakšano održavanje baze podataka jer svaki program zavisi samo od svoje logičke

strukture jednostavno dodavanje novih podataka u postojeću bazu podataka

RADNI

NALOG

PRATEĆI

DOKUMENT

OBRAČUNSKI

LIST

OTPREMNICA

LANSIRANJE

PROIZVODNJE

OBRADA

LIČNIH

ZARADA

PRODAJA

SISTEM ZA

UPRAVLJANJE

BAZOM PODATAKA

(SUBP)

BAZA

PODATAKA


28

da se podaci mogu povezivati iz različitih baza podataka

Veza izmeĎu dve vrste atributa naziva se asocijacija. Binarna relacija definiše dve

asocijacije izmeĎu skupova Bl i B2 i to:

1. direktnu Ad: B1-B2,

2. inverznu Ai: B2-B1.

Preslikavanje je par asocijacija (Ad. Ai).

Normalizacija je primena postupka za stvaranje stabilnih struktura podataka.

Normalizacija predstavlja način voĎenja podataka, a ne skladištenja.

Prvi korak u normalizaciji ima zadatak da napravi selekciju i odvoji ono što se

ponavlja,

Drugi korak u normalizaciji ima zadatak da identifikuje potpune zavisnosti od

ključnog podatka,

Treći korak u normalizaciji ima zadatak da odstrani sve prenosne zavisnosti.

Odnos izmeĎu podataka mogu se predstaviti odreĎenim strukturama podataka. Postoje

četiri logičke strukture baze podataka:

hijerarhijska,

mrežna relaciona,

objektna

Hijerarhijske baze podataka zasnivaju se na hijerarhijskim strukturama podataka koje

imaju oblik stable.

Mrežna baza podataka zasniva se na mreži podataka povezanih tako da ne postoje ni

osnovni ni podreĎeni segmenti.

Relacione baze podataka - sve veze koje se prikazuju hijerarhijskom ili mreznom

strukturom mogu se prikazati i tabelama. Tabele imaju uglavnom sledeeće osobine:

1. ne postoje grupe koje se ponavljaju i svaka rubrika tabele predstavlja jedan

podatak,

2. u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka,

3. redovi se razlikuju meĎu sobom,

4. kolone imaju svoj naziv


29

Skup vrednosti jednog podatka odnosno kolone naziva se domen. Relacija je

jednoznačno identifikovana ključem relacije.

Objektni pristup je novijeg datuma i nije u široj primeni.

Sam informacioni sistem se predstavlja i razvija putem dva modela i to:

model procesa (funkcija) i

model podataka.

Model podataka treba da nam da sliku stanja elemenata u sistemu. a model procesa

nam ukazuje kako se ta stanja menjaju.

Najpre posmatramo informacioni sistem i na osnovu toga razvijamo model procesa i

model podataka. zatim iz tih modela izbacujemo nepravilnosti i na kraju vršimo

automatizaciju. Model procesa se automatski pretvara u program, a model podataka u

datoteke. Ove modele delimo na logičke i fizičke.

Logički model procesa nam govori šta se radi ali ne i kako se radi.

Fizički model procesa je kreiranje programa.

Logički model podataka je njihova predstava preko šema.

Fizički model podataka je datoteka.

Informacioni sistem predstavlja model realnog sistema. Realni sistem je dinamički sistem.

koji postoji u objektivnoj realnosti. To je organizacijski sistem i poslovno - proizvodni

sistem.

Ako je informacioni sistem model realnog sistema u kome deluje, onda se postupak

projektovanja IS svodi na neku vrstu modeliranja realnog sistema, a za to su neophodni neki

inteleklualni alati i to:

Model podataka kao intelektualno sredstvo za prikazivanje objekata sistema, njihovih

atributa i njihovih meĎusobnih veza (statičkih karakteristika sistema) preko logičke

strukture baze podataka.

Model procesa kao intelektualno sredstvo za opipavanje dinamike sistema. dejstva

ulaza na stanje sistema i izlazne transformacije, preko programa nad definisanim

modelom podataka.


30

Sastavnice

Sastavnice proizvoda predstavljaju osnovnu informaciju o strukturi proizvoda u smislu utvrĎivanja položaja delova, podsklopova i sklopova u strukturi i intenzitetu drugih veza.

Sastavnica proizvoda je dokument čija je osnovna svrha pregled svih delova koji ulaze u neki podsklop, sklop ili završni proizvod, te je na taj način odrediti pripadnost delova odreĎenom podsklopu ili sklopu i njihovu pripadnost sklopovima višeg reda sve do završnog proizvoda. Tako ustvari sastavnica definiše strukturu proizvoda. Forma sastavnice nije standardizovana.

Sastavnica treba da sadrži sledeće informacije:

identifikacioni broj dela

naziv dela.

količinu delova u jedinici proizvoda,

jedinicu mere.

status dela.

stepen ugradnje

U serijskoj i masovnoj proizvodnji koriste se tri vrste sastavnica: količinska,

strukturna i modularna.

Količinska sastavnica se koristi u slučaju jednostavnije strukture proizvoda, a prikazuje količine pojedinih sastavnih delova svakog pojedinog proizvoda. Ona utvrĎuje bilans potreba u sklopovima. podsklopovima, delovima i materijalima za odreĎenu količinu proizvoda, vezanu za dati vremenski period ( period operativnog plana, jednogodisnji period i sl.). Strukturna sastavnica olakšava postupak montaže i pregleda delova proizvoda po:

redosledu montaže,

oznakama delova,

vrstama materijala,

izvorima snabdevanja.

Ovom sastavnicom je skup sklopova delova i materijala ureĎen u struktuiranu osnovu

kojom se na jednoznačan način utvrĎuju veze pojedinih i nadreĎenih elemenata strukture i

intenziteta datih veza. Strukturna sastavnica se oblikuje za jedinicu proizvoda i na dati način

se informacija sa crteža i tehnoloških postupaka predstavlja podlogu za izradu normativa

materijala.

Strukturna sastavnica ima isti sadržaj kao i količinska sastavnica. s time da se ona

razlaže za svaki stepen proizvodnje. Na taj se način mogu pojaviti isti sastavni delovi na

različitim nivoima proizvodnje. što je čini nepreglednom, a zahteva mnogo truda za njenu

izradu. Da bi se to izbeglo koristi se modularna sastavnica.

Modularna sastavnica sadrži samo popis poluproizvoda i materijaia. te njihove

količine potrebne za izradu poluproizvoda na hijerarhijski nadreĎenom stepenu proizvodnje.


31

One utvrĎuju strukturu podsklopova i sklopova. Ona je osnova za oblikovanje ostalih vrsta

sastavnica. jer se oblikuje za deo strukture koji predstavlja celinu u smislu ugradnje na više

nivoa struktura ili više različitih proizvoda

Hardver (hardware)- Definicija. Primer

To je materijalna osnovica koju čine informacione tehnologije, npr. elektronski

računar, modemi fizičke linije za komunikaciju, radna stanica ...

Pod hardverom podrazumevamo deo ili sve delove fizičkih komponenti sistema za

obradu informacija.

Hardver predstavlja opšti naziv za fzički aspekt računara: komponente u kućištu,

zatim štampači. monitori i ostalo.

Softver (software)-Definicija.Primer

To su nematerijalni elementi u obliku prograinskih rešenja, ruitna na kojima se temelji

rad hardvera. Softver se u osnovi deli na aplikativni i sitemski softver. Posebna kategorija

softvera jesu programski jezici koji se mogu instalirati na odreĎeni računar i služe za izradu i

sistemskog i aplikativnog softvera.

Sistemski softver razvija proizvoĎač računara. Najvažniji deo sistemskog softvera je

operativni sistem. koji povezuje sve delove mikroračunara u jednu funkcionalnu celinu i

omogućava komunikaciju čoveka sa računarom preko za to definisanih naredbi operativnog

sistema.

Aplikativni softver je skup raznovrsnih programa, koji imaju odredenu namenu. Ove

programe može izraditi proizvoĎač računara. posebna firma koja se bavi izradom programa

za specijalne namene. a može i sam korisnik.

Kadrovi (lifeeware) - Deflnicija. Primer

Kadrovi - ljudi koji rade sa informacionom tehnologijom, bilo kao profesionalni informatičari

ili kao korisnici rešenja sistema.

Dakle, kadrovi su timovi stručnjaka koji su sastavljeni od projektanata informacionih sistema.

sistem analitičara, organizatora. programera. operatera i korisnika informacionog sistema.


32

Organizacija (orgware) - Definicija. Primer

Organizacija - predstavlja organizacione postupke, metode i načine vezivanja

prethodne tri komponente u skladnu, funkcionalnu celinu.

Organizacija rada u primeni korišćenju IS obuhvata organizacione postupke, metode i

načine usklaĎivanja i povezivanja kadrova. hardvera i softvera u IS.

Ona se sprovodi u organizacionim jedinicama namenjenim za primenu i razvoj

informacionih sistema zasnovanih na primeni automatske obrade podataka i informacija.


33

Literatura

[1] Dr. Ratomir Ječmenica, Inženjerska ekonomija proizvodnih sistema i procesa,

Tehnički fakultet Čačak, Čačak 1993

[2] Mr. Radojica Pertović, Baze podataka (autorizovana predavanja)

[3] Zora Arsovska. Informacioni sistemi. Kragujevac 2000.

[4] Jauković Mihajlo, Informacioni sistemi preduzeća, Beograd. 1988.

Documents

Seminar Ski Rad Proizvodni i Informacioni Sistemi