Seminar Ski Rad Sistem Nacionalne Bezbednosti Republike Srbije

Sadr aj1. UVOD.3 2. POJAM BEZBEDNOSTI...4 2.1.Savremeno shvatanje pojma bezbednosti..4 2.2.Definisanje bezbednosti.5 3. POJAM I ELEMENTI SISTEMA BEZBEDNOSTI..7 3.1.Karakteristike sistema bezbednosti8 3.2.Komponente sistema bezbednosti..9 4. SISTEM NACIOANALNE BEZBEDNOSTI..10 4.1.Struktura sistema nacionalne bezbednosti...10 4.2.Upravljanje sistemom nacionalne bezbednosti....11 5. STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI12 6. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE...13 6.1.Struktura sistema odbrane....13 6.2.Upravljanje sistemom odbrane15 7. IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE.17 8. OBAVE TAJNO BEZBEDNOSNI SISTEM...21 8.1.Podela obave tajnih slu bi...22 8.1.1. Vojnoobave tajna agencija (VOA)..22 8.1.2. Bezbednosno-informativna agencija (BIA).24 8.1.3. Vojnobezbednosna agencija (VBA)25 9. ZAKLJU AK...26 10. LITERATURA..27

1. UVODPitanje mesta i uloge bezbednosti (shva ene kao funkcije dr ave dru tva), postavlja se kao jedno od najva nijih pitanja opstanka i razvoja dr ave. Iz injenice da je dr ava bila i ostala veoma va an inilac u organizovanju bezbednosti (do razvoja gra anskog dru tva i jedini inilac) i da je bezbednost ustavna institucija ona mora da poseduje odgovaraju i sistem svoje organizovanosti i ure enosti. Sistem bezbednosti kao integralna delatnost svakog konkretnog dru tva uklju uje skup inilaca i njihovih akcija u miru, vanrednim prilikama i u ratu. Svi inioci bezbednosti me usobno su povezani na osnovu jedinstvenih na ela pravnog poretka zemlje. Me utim, u poku aju odre enja pojmova "nacionalna bezbednost" i "sistem nacionalne bezbednosti", mora se po i od odre enja sadr aja i obima pojma bezbednost, kao funkcionalne sredine ukupnih dru tvenih napora usmerenih na opstanak i razvoj zajednice. Bezbednost je, u konceptualnom smislu, toliko sporna da nije mogu e prona i sporazum oko njenog zna enja. Osnovni sporovi u definisanju tog pojma poti u od vrednosnih stavova, odnosno od vrednosti koje treba da se tite (fizi ka i imovinska sigurnost, politi ka nezavisnost, teritorijalni integritet, me unarodni mir i sli no) i osnovnog subjekta koji je predmet za tite (gra anin pojedinac, dr ava, me unarodna zajednica, socijalna sigurnost, ekonomski sistem, ivotna sredina...).

3

2. POJAM BEZBEDNOSTIPojam nacionalna bezbednost prvi put upotrebljen je u delu Voltera Lipmana,U.S. Foreign Policy (1943), ali je taj pojam tek nakon Drugog svetskog rata u ao u iru upotrebu ivezivao se za za titu celovitosti suverenih dr ava. Povezivanjem pojma nacionalna bezbednost s pojmom sistem, nastao je novi pojam sistem nacionalne bezbednosti sistem koji ima sve karakteristike dru tvenog sistema usmerenog ka postizanju i o uvanjuintegriteta suverenih dr ava. Struktura i ciljevi tog sistema, od Drugog svetskog rata do danas,do iveli su brojne i bitne izmene, ali su osnovne sistemske i kibernetske odrednice sistemaostale nepromenjene. O pojmovima bezbednost i sistem nacionalne bezbednosti, ne postoji jedinstven stav. Pitanje ta ne definicije bezbednosti i izgradnje jednog su tinski potvr enog koncepta u oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama iteorijskim konstrukcijama koje su manje ili vi e korisne ili zna ajne, ali koje ne mogu da budu ni potpuno ta ne ni potpuno neta ne. Pojam bezbednosti, uop teno uzet, mo e da sedefini e i ire du razli itih osa, davanjem odgovora na navedena pitanja i njihovimkoncentrisanjem u odre ene logi ki zaokru ene i skladne misaone celine. Istovremeno,uzaludno je i nemogu e posmatrati jedan nivo bezbednosti nezavisno od ostalih oni su uspecifi nom odnosu me uuticaja i me uzavisnosti. Bezbednost je pojam sa vi estrukim zna ajem. U najop tijem smislu podrazumeva slobodu od straha, pretnji i fizi kog nasilja. Me utim, bezbednost uklju uje i moralne, ideolo ke i normativne elemente, to je oduvek ote avalo njenu preciznu definiciju. U pitanju je dru tveno konstruisan koncept koji sti e specifi no zna enje samo unutar datog socijlanog konteksta.1

2.1.Savremeno shvatanje pojma bezbednosti Bez obzira na to to pomenute definicije smatramo dobrim ostvarenjima u definisanju pojma bezbednosti dana nje shvatanje tog pojma zahteva da se ti poku aji dopune novim elementima koji bli e odre uju savremeno shvatanje sadr aja svojstva koje nayivamo bezbednost.2 Bezbednost je svojstvo nekog realnog dru tvenog, prirodnog ili tehni kog subjekta (bi a, tvorevine ili stvari) ispoljeno kao uspostavljeno, odr ano i unapre eno stanje i (li) vrednosti, a koja se izra ava kroz ispunjenost minimuma odre enih (bezbednosnih) standarda svojstvenih tom subjektu, a to mu omogu ava realnu osnovu za opstanak, kad rast i ravzoj bez obzira na nosioce, oblike, vreme i mesto ugro avanja.3

Prof. dr. Mitovi , R. Ljubi a: Op ta sociologija, Beograd, 2003. Prof dr. Ljubomir Staji : Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 28. 3 Isto, strana 28.2

1

4

Iz definicije se vidi da je re o slo enoj kategoriji multidiscinliranog karaktera, pa treba ukazati na njene elemente kako bi se lak e shvatila su tina ovog pojma koji je opet posledica slo enosti pojave o kojoj govorimo. Ti elementi definicije su: - svojstvo; - realni dru stveni, prirodni, i tehni ki subjekt; - stanje i/ili vrednost; - ispunjenost minimuma bezbednosnih standarda i - omogu avanje opstanka, rada, rasta i razvoja.4 Bezbednost kao svojstvo ukazuje nam na to da je re o nerazdvojenom atributu dru tvenog, prirodnog ili tehni kog subjekta koje mo e biti bi e ( ovek, ivotinja, insekt i dr.), ljudska ili prirodna tvorevina (dr ava, korporacija, medjunarodna organizacija i dr.) ili tehni ka i tehnolo ka komponenta ure aj ili aparat (ma ina, most, automobil, nuklearna centrala i sl.), bez kojeg taj subjekt ne bi mogao ni da postoji u svojoj funkciji. 5 Dakle, svaki subjekt postoji dok ima minimum ispunjenosti uslova (standarda) za svaki svoj opstanak (minimum bezbednosti). Bezbednost kao stanje defini e se kao zami ljeni standard za ti enosti subjekta od svih oblika i nosilaca ugro avanja bez obzira na vreme i mesto njihovog ispoljavanja i delovanja. Pri tome treba pomenuti da apsloutno stanje bezbednosti (za ti enosti) ne postoji.6 Bezbednost ne podrazumeva one vrednosti, svojstva i stanja koja su joj po svom bi u i sadr aju suprotni i spadaju u grupu ugro avaju ih pojava, pona anja i delovanja koja ini ovek, proroda ili tehni ki sistem. Druk ije re eno bezbednost je samo ono to te i op tem doprinosu, olak anju, odr anju i napretku oveka, dru tva, prirode i svega to je ovek stvorio i to ga okru uje.7

2.2. Definisanje bezbednosti (problemski pristup) U savremenim uslovima, postavlja se pitanje: da li je potrebno ili ne nau no definisati pojam bezbednosti i, ako jeste, kako je to mogu e uraditi na jedan op teprihvatljiv na in, jer u nau nim krugovima postoje ozbiljni sporovi o sadr ini pojma definicije bezbednosti, s obzirom na irok dijapazon sadr aja, elemenata, pojava i odnosa u dru tvenoj, prirodnoj i tehni koj sferi, koje bi taj pojam trebalo da obuhvata.Isto, strana 28. Isto, strana 28. 6 Isto, strana 29. 7 Isto, strana 29.5 4

5

Problem nastaje zbog toga to je fenomen bezbednosti na prvi pogled svima poznat, odnosno to ve ina ljudi ima neku predstavu i shvatanje bezbednosti, pri emu te ko a nastaje kada ona treba da se defini e. U skladu sa re enjima kojima su pribegle druge nauke, mogu a su dva pristupa re avanju pomenutih te ko a. Prvi je da se taj pojam defini e negacijom (negativisti ki), a drugi je da se defini e sadr inski, odnosno pozitivisti ki. 8 U prvom slu aju, bezbednost bi se definisala kao odsustvo ugro avanja, odnosno odsustvo svih oblika i svih nosilaca ugro avanja. Ovakav pristup je est u literaturi, me utim, smatramo da on ne daje kona no re enje problema, jer u narednom koraku podrazumeva izradu duga kog popisa oblika i nosilaca ugro avanja, to se tako e javlja kao problem. Naime, oblici i nosioci ugro avanja razlikuju se od dr ave do dr ave, ono to za jednu mo e biti ugro avanje za drugu ne mora da bude. Druk ije re eno, ako je bezbednost odsustvo ugro avanja, onda se javlja sli an problem, a to je ta je ugro avanje?9 Time dolazimo do novog pristupa, tj. do odre ivanja sadr ine bezbednosti koje polazi od toga da je bezbednost, u stvari, vrednost (dr avna, nacionalna, politi ka, moralna, ekonomska, li na itd.), i to instrumentalna vrednost koja se obja njava kao na in da se ne to postigne, a ne samo pojava (stanje) sama za sebe. Da bi se moglo re i da smo bezbedni nije dovoljno odsustvno nekog ili ne eg to nas ugro ava, ve se mora iveti u dru tvu koje obiluje pravdom, moralom i kulturom, dru tvu koje stalno unapre uje svoje vrednosti.10 Pri odre ivanju pojma bezbednosti polazi se, uglavnom, od stava da je bezbednost osnovni atribut svake dr ave i da je vezana na njenu za titnu funkciju. Kao funkcija u odre enom dru tvu, sistem bezbednosti mo e biti razli ito organizovan, u zavisnosti od karaktera dru tva. Tako se, u osnovi, razlikuju tri vida funkcije: a) zasnovan na isto vojnim principima za tie i tipii no militaristi kim oblicima dr avne organizaicije b) kao vid klasi ne dr avne za tite i c) kao oblik kombinacije dr avnog, odnosno dru tvenog mehanizma za tite u sistemima koji idu na odre ene oblike podru tvljavanja funkcije bezbednosti.11

Isto, strana 22. Isto, strana 23. 10 Isto, strana 23. 11 Isto, strana 24.9

8

6

3. POJAM I ELEMENTI SISTEMA BEZBEDNOSTI"Sistem bezbednosti se mo e odrediti dvojako: kao na in organizovanja dru tva za za titu od svih izvora i oblika ugro avanja i kao na in za tite osnovnih dru tvenih vrednosti." Pitanje koje se postavlja prilikom obrade pojma sistema bezbednosti jeste, ta se uzima u obzir pod tim pojmom. Bez obzira na datu definiciju, sistem bezbednosti predstavlja veoma kompleksan dru tveni sistem, koji se sastoji od raznovrsnih inilaca, namenjenih ostvarivanju odre enog dru tvenog cilja. 12 Bezbednosni sistem u svom sastavu uklju uje elemente kao to su: cilj ustanovljenja, sredstva za postizanje cilja, organizaciju sistema, aktivnosti i mere za ostvarivanje cilja i funkciju organizacije. Sistem bezbednosti predstavlja trajan sistem, obzirom da je dru tvo stalno izlo eno opasnostima i rizicima svog ugro avanja. Iako je ovaj sistem slo en, za njega bi se moglo re i da je veoma efikasan. Njegova efikasnost ne zavisi od njega samog ve od okolnosti u kojima deluje, iz ega proizilazi da on ne predstavlja sam sebi svrhu, ve sredstvo za postizanje odre enih ciljeva.13 "Funkcionisanje sistema bezbednosti povezano je sa ljudskim faktorom. Sistem bezbednosti je sistem koji u najve oj meri zavisi od ljudske aktivnosti. To je iz razloga to su ljudi (pojedina no ili organizovano), svojim delovanjem osnovni izvori ugro avanja bezbednosti dru tva." 14 Karakteristika sistema bezbednosti jeste, izme u ostalog, i u tome to njegova efikasnost ne zavisi od njega samog, ma kako on bio organizovan, ve i od relevantnih okolnosti koje ga okru uju i u kojima deluje.15 Elementi sistema bezbednosti u irem smislu su: nosioci, subjekti i snage, funkcija, poslovi, aktivnosti i mere.16 Nosioci sistema bezbednosti su osnova baza organizacije i funkcionisanja sistema bezbednosti. To je dr ava koja se vidovima i oblicima ugro avanja suprostavlja organizovano, i dru tvo koje se pored organizovanog, mo e suprostavljati i neorganizovano.17 Subjekti bezbednosti su organi, tela i institucije koji kroz obavljanje svojih redovnih delatnosti direktno li indirektno ostvaruju funkciju bezbednosti ili doprinose njenoj realizaciji. Dele se na: konvencionalne (koji obavljanjem delatnosti direktno ostvaruju funkciju bezbednosti); nekonvencionalne (koji obavljanjem svoje redovne delatnosti indirektno ostvarujuKekovi Zoran, Sistem Bezbednosti, Fakultet bezbednosti, 2009. strana 86. Dr Staji Ljubomir, Osnovi Bezbednosti. Beograd: Fakultet civilne odbrane, 2005. strana 32. 14 Radovi , dr Tomislav. Osnovi bezbednosti. Ni : Visoka kola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost, 2011. strana 85. 15 Prof dr. Ljubomir Staji : Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 43. 16 Dr Ljubomir Staji , Mr Sa a Mijalkovi i Svetlana Stanarevi , Bezbednosna kultura, Beograd 2004, strana 135. 17 Isto, strana 135.13 12

7

funkciju bezbednosti) i suplementarne subjekte bezbednosti (koji obavljanjem redovne delatnosti doprinose realizaciji funkcije bezbednosti).18 Snage su posebno organizovane, obu ene, opremljene i ovla ene organzacione jedinice subjekata bezbednosti koje neposredno realizuju odre eni vid poslova bezbednosti.19 Funkcija bezbednosti predstavljala bi najop tiju misiju celokupnog dru tva i same dr ave na za titi i unapre enju sopstvene egzistencije i o uvanja svojih li nih i vitalnih vrednosti kao osnovnog i krajnjeg cilja. Ostvaruje se realizacijom odre enih aktivnosti, poslova i mera. 20 Aktivnosti su element sistema bezbednosti pomo u kojih se ostvaruje funkcionisanje sistema na dva nivoa: unutra njem, s ciljem koncipiranja, organizovanja, uspostavljanja, funkcionisanja i unapre enja samog sistema bezbednosti (sistemske aktivnosti) i spoljnom, radi neutralisanja ugro avaju ih pojava, odr avanja i unapre enja stanja bezbednosti (funkcionalne aktivnosti).21 Poslovi bezbednosti su radnje i postupci kojima se ostvaruju zadaci bezbednosti, odnosno ciljevi sistema bezbednosti. Svaki od subjekata, odnosno snaga bezbednosti obavlja niz zakonom odre enih i za njih specifi nih poslova.22 Mere bezbednosti su radnje i postupci koje sistem bezbednosti preduzima u odre enim po vitalne vrednosti dru tva ugro avaju im situacijama, s ciljem prelaska subjekata i snaga bezbednosti iz redovnog u stanje povi ene gotovosti za neutralisanje postoje ih oblika ugro avanja. 23

3.1.Karakteristike sistema bezbednosti Funkcija sistema bezbednosti, kao i slo enost poslova i zadataka jednog tako zna ajnog sistema kao to je sistem bezbednosti, ogledaju se kroz mno tvo karakteristika, od kojih su neke imanentne samo njemu. Tu se, pre svega, misli na slede e karakteristike: 1. 2. 3. 4.18 19

sistem bezbednosti je organizovan, ure en i slo en dru tveni sistem; to je specifi an, otvoren i dinami an sitem; to je podsistem velikog dru tvenog sistema; to je hijerarhijski ustrojen sistem;

Isto, strana 135. Isto, strana 135. 20 Isto, strana 135. 21 Isto, strana 136. 22 Isto, strana 136. 23 Isto, strana 136.

8

5. delovanje sistema vezano je za nepovoljne uslove; 6. postoji znatna me usobna suprostavljenost ciljeva sistema bezbednosti i izvora ugro avanja; 7. funkcionisanje sistema zavisi najvi e od ljudskog inioca; 8. svrha postojanja je dvojaka: a) odvra anje (preventivno delovanje); b) represija (otklanjanje ugro avanja); 9. neponovljivost metoda, sredstava i dogadjaja u apsolutnoj istovetnosti; 10. delovanje u miru, vanrednim prilikama i u ratu i 11. stalne kvalitativne promene u strukturi i na inu delovanja. 24

3.2. Komponente sistema bezbednosti Svaka dr ava, bez obzira na unutra nje ili me unarodne inioce, ima svoje protivnike: unutar same dr ave i spolja, od drugih dr ava. U svetu danas postoji veliki broj dr ava sa razli itim i suprostavljenim interesima i ciljevima, koji nazivaju konflikte razli itog inteziteta, uklju uju i i rat kao nastavak politike nasilnim (oru anim) putem, koji se uvek vodi s ciljem da se dr ava, rtva agresije pot ini od strane druge (drugih) dr ava. 25 Sa stanovi ta bezbednosti vidimo da dr ava mo e biti ugro ena: a) delovanjem organizovanih snaga unutar same dr ave; b) delovanjem spolja, od strane drugih dr ava ili organizacija; c) kombinovanim delovanjem snaga unutar dr ava organizovanjem sistema bezbednosti mora da formira taj sistem tako da on ima najmanje dve komponente koje se javljaju kao odgovor na dve grupe pojava ugro avanja (spoljne i unutra nje). 26 Spoljna bezbednost zasnovana je na dr avi kao lanici me unarodne zajednice i kao kreatoru i subjektu me unarnodih odnosa. Unutra nja bezbednost titi unutra nji suverenitet dr ave od svih antidru tvenih pojava, odnosno od svih pojava kojima se ugro ava dr avno ure enje. S obzirom na to da su sastavni delovi ustavnog ure enja upravo elementi dru tvenog ure enja, esto se unutra nja bezbednost poistove uje sa za titom ekonomske, politi ke, pravne i socijalne sigurnosti gra jana, tj. sa za titom ustavnog i pravnog poretka.27

24 25

Prof dr. Ljubomir Staji : Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 46. Isto, strana 46. 26 Isto, strana 46. 27 Isto, strana 47.

9

4. SISTEM NACIONALNE BEZBEDNOSTI"Sistem nacionalne bezbednosti u su tinskom smislu danas predstavlja sintezu svih podsistema u dru tvu, jer osigurava temeljne uslove za opstanak i razvoj dru tva, kvalitet ivota i delovanje u smeru pove anja otpornosti dr ave i dru tva od razli itih ugro avanja, te otklanjanja posledica koje prouzrokuju izvori ugro avanja." Razvojem sistema bezbednosti dr ava nastoji da obezbedi svoju celovitost.28 Sistem nacionalne bezbednosti ima elemente koji su prete no okrenuti re avanju unutra njih bezbednosnih problema (policija, slu be bezbednosti, organizacije za delovanje u vanrednim situacijama, privatna bezbednost, pravosudni sistem i drugo) i elemente koji su prete no okrenuti prema spolja, kao to su oru ane snage, odnosno vojska i obave tajne slu be, koje su pored unutra njih pravnih normi podvrgnute i me unarodnim normama. Sa op tim normama me unarodnog prava moraju biti uskla ene i unutra nje pravne norme kojima dr ava reguli e svoju bezbednost. Pored toga,dr ava mora da odgovori i bilateralnim i multilateralnim me unarodnim ugovorima koje je prihvatila u vezi s bezbedno u. Sve to ukazuje na sna nu odre enost sistema nacionalne bezbednosti svake zemlje me unarodnim obavezama, koje su prihva ene od nadle nih dr avnih organa. Na osnovu tih injenica mo e se zaklju iti da sistem nacionalne bezbednosti predstavlja podsistem irih dru tvenih sistema, na ijim na elima se zasniva. Sistem nacionalne bezbednosti, u kojem ga mi danas poznajemo, nastao je razvojem nacionalnih dr ava i kapitalisti kog na ina proizvodnje.29

4.1.Struktura sistema nacionalne bezbednosti Sistem nacionalne bezbednosti u irem smislu ine najvi i organi zakonodavne, izvr ne i sudske vlasti: Narodna skup tina Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tu ila tva.30 U u em smislu, sistem nacionalne bezbednosti ine: sistem odbrane, snage Ministarstva unutra njih poslova, bezbednosno-obave tajni sistem i privremeno formirani organi i koordinaciona tela za pojedine krize.31 Sistem odbrane predstavlja jedinstvenu, strukturno ure enu celinu snaga i subjekata odbrane iji je osnovni cilj za tita interesa Republike Srbije od oru anog ugro avanja spolja. Vojska Srbije je osnovni subjekt sistema odbrane.32Kekovi , Zoran, Sistemi Bezbednosti, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2009. strana 121. Isto, strana 124. 30 Mr Ostoji Momir, Priru nik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 113. 31 Isto, strana 113.29 28

10

Snage Ministarstva unutra njih poslova su deo sistema nacionalne bezbednosti iji je cilj za tita nacionalnih interesa u domenu unutra nje bezbednosti. Policija je osnovna snaga Ministarstva unutra njih poslova. Obavlja poslove za tite ivota, li ne i imovinske bezbednosti gra ana, obezbe enja dr avne granice, borbe protiv terorizma i oru anog ugro avanja iznutra i druge poslove u skladu sa zakonom. 33 Bezbednosno-obave tajni system je funkcionalno objedinjen podsistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije koji ine Bezbednosno-informativna agencija,Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobave tajna agencija. Njihove nadle nosti, delokrug rada, ovla enja, zadaci, me usobni odnosi i saradnja, kao i demokratska i civilna kontrola njihovog rada, reguli u se zakonom. Poslove uskla ivanja rada slu bi bezbednosti obavlja Biro za koordinaciju.34 Poslove iz oblasti nacionalne bezbednosti obavljaju i organi dr avne uprave, institucije nadle ne za pravosu e, obrazovanje i nau nu delatnost i za titu ivotne sredine, za titnik gra ana, organi jedinica lokalne samouprave, subjekti iz oblasti privatnog obezbe enja, organizacije civilnog dru tva, mediji, pravna lica i gra ani koji doprinose ostvarivanju ciljeva nacionalne bezbednosti.35

4.2.Upravljanje sistemom nacionalne bezbednosti Sistemom nacionalne bezbednosti upravljaju dr avni organi kao nosioci zakonodavne i izvr ne vlasti, radi dostizanja najpovoljnijeg stanja bezbednosti. Funkcije upravljanja sistemom su planiranje, organizovanje, nare ivanje, koordinacija i kontrola, i sprovode se u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima. 36 Narodna skup tina Republike Srbije ostvaruje svoj uticaj na sve delove sistema nacionalne bezbednosti ustavotvornom i zakonodavnom delatno u. Narodna skup tina odlu uje o ratu i miru, donosi zakone i druge op te akte u oblasti nacionalne bezbednosti i nadzire rad Vlade i drugih organa odgovornih Narodnoj skup tini, u skladu sa Ustavom i zakonom. Narodna skup tina, preko Odbora za odbranu i bezbednost, ostvaruje nadzor i demokratsku i civilnu kontrolu nad sistemom nacionalne bezbednosti.37 Predsednik Republike Srbije predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike ukazuje na odre ena

Isto, strana 113. Isto, strana 113. 34 Isto, strana 113. 35 Isto, strana 114. 36 Isto, strana 114. 37 Isto, strana 114.33

32

11

pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokre e njihovo re avanje i donosi akte iz svoje nadle nosti.38 Vlada usmerava i uskla uje rad organa dr avne uprave u domenu nacionalne bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom. Vlada predla e i realizuje politiku nacionalne bezbednosti, usmerava i uskla uje funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti, obezbe uje materijalna i finansijska sredstva za potrebe sistema nacionalne bezbednosti, upravlja delatno u dr avnih organa, organa dr avne uprave, ustanova i pravnih lica u oblasti ostvarivanja nacionalne bezbednosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, i obezbe uje realizaciju me unarodnih ugovora i sporazuma u oblasti nacionalne bezbednosti.39 Ministar spoljnih poslova, minister odbrane, ministar unutra njih poslova i ministar finansija podnose izve taje o stanju bezbednosti iz domena svojih nadle nosti Narodnoj skup tini i Vladi. Ostali ministri i dr avni funkcioneri, na zahtev Vlade, Narodne skup tine Republike Srbije ili prema potrebi, podnose izve taje iz domena svojih nadle nosti. Direktor Bezbednosno informativne agencije, director Vojnobezbednosne agencije i direktor Vojnoobave tajne agencije najmanje jednom godi nje, u toku redovnog zasedanja Narodne skup tine, podnose redovni izve taj o radu slu be Odboru za odbranu i bezbednost, a po potrebi i na zahtev Odbora dostavljaju vanredni izve taj.40

5. STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije predstavlja najva niji strate ki dokument kojim se utvr uju osnove politike bezbednosti u za titi nacionalnih interesa Republike Srbije. 41 Polazi te Strategije nacionalne bezbednosti ine suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, ekonomski prosperitet, socijalna stabilnost, razvoj demokratije i vladavina prava, po tovanje ljudskih i manjinskih prava, evropska spoljnopoliti ka orijentacija i unapre enje saradnje sa najuticajnijim subjektima me unarodne zajednice i dr avama u regionu. Strategija nacionalne bezbednosti potvr uje privr enost Republike Srbije op tim demokratskim vrednostima, me unarodnom pravu i po tovanju sopstvene dr avotvorne tradicije. Opredeljenja iskazana u Strategiji nacionaln bezbednosti izra avaju spremnost Republike Srbije da u okviru Organizacije ujedinjenih nacija, evropskih i drugih me unarodnih organizacija i regionalnih struktura, doprinosi izgradnji i unapre enju sopstvene, regionalne i globalne38 39

Isto, strana 114. Isto, strana 114. 40 Isto, strana 114.41

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Beograd, arpil 2009, strana 2. 12

bezbednosti.Strategija nacionalne bezbednosti daje analizu okru enja Republike Srbije, identifikuje izazove, rizike i pretnje bezbednosti, utvr uje nacionalne interese, odre uje ciljeve, osnovna na ela i elemente politike nacionalne bezbednosti i defini e strukturu, na ela funkcionisanja i odgovornosti u okviru sistema bezbednosti. 42 Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja osnov za izradu strategijskih dokumenata u svim oblastima dru tvenog ivota i funkcionisanja dr avnih organa i institucija, radi o uvanja i za tite bezbednosti gra ana, dru tva i dr ave. Strategija nacionalne bezbednosti je javni dokument kojim se doma oj i me unarodnoj javnosti predstavljaju osnovna strate ka opredeljenja Republike Srbije u oblasti bezbednosti. 43

6. SISTEM ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE Sistem odbrane Republike Srbije je deo sistema nacionalne bezbednosti i predstavlja jedinstvenu, strukturno ure enu i funkcionalnu celinu snaga i subjekata odbrane iji je cilj za tita odbrambenih interesa Republike Srbije. 44 Za tita odbrambenih interesa je jedinstvena funkcija dr ave i realizuje se kroz vojnu i civilnu odbranu. Nosilac vojne odbrane je Vojska Srbije, a u ostvarivanju civilne odbrane anga uju se dr avni organi, organi dr avne uprave, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna dru tva, javne slu be i ostali subjekti i snage sistema odbrane. Subjekti sistema odbrane su: gra ani, dr avni organi, privredna dru tva, druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Srbije. Snage odbrane su ljudski i materijalni potencijali Republike Srbije, odnosno organizovane strukture subjekata sistema odbrane. Strategijom odbrane utvr uju se struktura, upravljanje i na ela funkcionisanja sistema odbrane.45

6.1.Struktura sistema odbrane Strukturu sistema odbrane, kao dela sistema nacionalne bezbednosti, ine organi zakonodavne i izvr ne vlasti Republike Srbije, Vojska Srbije, civilna odbrana i drugi subjekti zna ajni za odbranu. 46 Organi zakonodavne i izvr ne vlasti Republike Srbije u okviru svojih redovnih nadle nosti i odgovornosti propisanih Ustavom i zakonom upravljaju sistemom odbrane i

Isto, strana 2. Isto, strana 2. 44 Mr Ostoji Momir, Priru nik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 116. 45 Isto, strana 116. 46 Isto, strana 116.43

42

13

obezbe uju pretpostavke za stabilno funkcionisanje sistema odbrane Republike Srbije, kako u miru tako i u ratnom i vanrednom stanju. 47 Vojska Srbije brani zemlju od oru anog ugro avanja spolja i izvr ava i druge misije i zadatke u skladu sa Ustavom, zakonom i principima me unarodnog prava koji reguli u upotrebu sile. Misije i zadatke Vojske defini e Narodna skup tina Republike Srbije u skladu sa Ustavom i na osnovu neotu ivog prava Republike Srbije na individualnu i kolektivnu odbranu, saglasno lanu 51. Povelje UN i osnovnim principima me unarodnog prava koji reguli u upotrebu sile. 48 Misija Vojske Srbije: y y y odbrana Republike Srbije od oru anog ugro avanja spolja; u e e u izgradnji i o uvanju mira u region i svetu, i podr ka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti.49

Dodeljene misije Vojska Srbije realizuje izvr avanjem zadataka. Odbrana Republike Srbije od oru anog ugro avanja spolja realizuje se kroz odvra anje od oru anog ugro avanja, odbranu teritorije i odbranu vazdu nog prostora. U e e u izgradnji i o uvanju mira u regionu i svetu realizuje se u e em u me unarodnoj vojnoj saradnji i u e em u multinacionalnim operacijama. Podr ka civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti realizuje se kroz pomo civilnim vlastima u suprotstavljanju unutra njem ugro avanju bezbednosti, terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu i kroz pomo civilnim vlastima u slu aju prirodnih nepogoda i tehni kih i tehnolo kih i drugih nesre a. Vojska obavlja i druge zadatke, na osnovu odluke Narodne skup tine Republike Srbije.50 Vojska se organizuje na strategijskom, operativnom i takti kom nivou u komande, jedinice i ustanove. Osnove organizacijske strukture i brojna veli ina Vojske odre uju se u zavisnosti od procene ugro enosti bezbednosti Republike Srbije, dodeljenih misija i zadataka, raspolo ivih resursa i usvojenih standarda.51 Vojska Srbije sastoji se od stalnog i rezervnog sastava. Vojska Srbije razvija sopstvene sisteme obuke i logistike i oslanja se na raspolo ive resurse dr ave. Civilna odbrana je deo jedinstvenog sistema odbrane. Organizuje se na nivou Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.52 Misije civilne odbrane su: y47 48

obezbe ivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane,

Isto, strana 116. Isto, strana 116. 49 Isto, strana 117. 50 Isto, strana 117. 51 Isto, strana 117. 52 Isto, strana 117.

14

y y

za tita i spasavanje, i u e e u me unarodnim operacijama za tite i spasavanja.53

Obezbe ivanje pretpostavki za funkcionisanje sistema odbrane realizuje se kroz slede e zadatke: pripremu dr avnih organa, organa dr avne uprave, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, privrednih dru tava i drugih pravnih lica za funkcionisanje u miru i u ratnom i vanrednom stanju; obezbe ivanje uslova za ivot i rad gra ana u miru i u ratnom i vanrednom stanju; obrazovanje i odbrambeno osposobljavanje gra ana i koordinaciju aktivnosti sa ostalim institucijama zna ajnim za odbranu.54 Za tita i spasavanje realizuju se kroz osmatranje i obave tavanje, za titu i spasavanje ljudi, za titu i sklanjanje materijalnih dobara i o uvanje ivotne sredine. Nosioci realizacije zadataka za tite i spasavanja su snage civilne za tite. U aktivnostima za tite i spasavanja anga uju se i jedinice Vojske Srbije pod uslovima propisanim zakonom.U e e u me unarodnim operacijama za tite i spasavanja ostvaruje se na osnovu me unarodnih i bilateralnih ugovora i sporazuma, kao i u skladu sa ukazanom potrebom za otklanjanje posledica prirodnih i tehni kih i tehnolo kih katastrofa.55 Civilna odbrana realizuje i druge zadatke na osnovu odluka zakonodavnih i izvr nih organa vlasti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.Drugi subjekti zna ajni za odbranu Republike Srbije su institucije koje se bave poslovima iz oblasti diplomatije, bezbednosti, ekonomije, obrazovanja, zdravstva, nauke i informisanja, kao i pravna lica ija delatnost doprinosi funkcionisanju sistema odbrane. Nosioci poslova i delatnosti od zna aja za odbranu obavljaju zadatke u koordinaciji sa subjektima sistema odbrane, u skladu sa zakonom.56

6.2. Upravljanje sistemom odbrane Upravljanje sistemom odbrane predstavlja proces usmeravanja subjekata sistema odbrane u izvr avanju njihovih misija i zadataka. Upravljanjem sistemom odbrane obezbe uje se delovanje i efikasno reagovanje sistema odbrane na izazove, rizike i pretnje odbrani Republike Srbije. 57 Sistemom odbrane upravljaju Narodna Republike, Vlada i Ministarstvo odbrane. skup tina Republike Srbije, predsednik

Isto, strana 117. Isto, strana 117. 55 Isto, strana 117. 56 Isto, strana 118. 57 Isto, strana 118.54

53

15

Organi koji upravljaju sistemom odbrane donose i usvajaju: y y y y y y zakone, op te akte i druge propise iz oblasti odbrane, strategijsko-doktrinarne dokumente, Plan odbrane Republike Srbije, finansijski plan odbrane, planove i programe razvoja i funkcionisanja sistema odbrane, i druga dokumenta od zna aja za sistem odbrane. 58

Narodna skup tina Republike Srbije donosi zakone i druge op te akte u oblasti odbrane, ostvaruje demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i sistema odbrane u celini i odlu uje o visini sredstava za finansiranje potreba odbrane. Predsednik Republike komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu. Vlada utvr uje i vodi politiku odbrane, usvaja i predla e Narodnoj skup tini Republike Srbije strategijsko-doktrinarne i planske dokumente u oblasti odbrane, finansijski plan odbrane, zakone i druge op te akte i donosi odluke od zna aja za odbranu zemlje.59 Ministarstvo odbrane obavlja poslove dr avne uprave koji se odnose na: politiku odbrane i strategijsko planiranje; me unarodnu saradnju u oblasti odbrane; planiranje odbrane, pripreme Vojske Srbije, dr avnih organa, privrednih dru tava, drugih pravnih lica i gra ana za izvr avanje zadataka u oblasti odbrane i obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.60 General tab Vojske Srbije, kao najvi i stru ni i tabni organizacioni deo Ministarstva odbrane za pripremu i upotrebu Vojske Srbije, sprovodi pripreme, upotrebu, komandovanje i kontrolu komandi i jedinica Vojske Srbije, u skladu sa zakonom, odlukama, planovima i nare enjima nadle nih dr avnih organa. Kontinuirano izgra uje operativne i funkcionalne sposobnosti komandi i jedinica Vojske Srbije radi to uspe nijeg izvr avanja utvr enih misija i zadataka.61 Upravljanje i rukovo enje civilnom odbranom i drugim subjektima zna ajnim za odbranu deo je jedinstvenog upravljanja sistemom odbrane i sprovodi se u okviru dr avnih organa, organa dr avne uprave, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, privrednih dru tava i drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom. 62


58

16

7. IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE Republika Srbija je opredeljena da na osnovama razvoja demokratskih procesa, evropske spoljnopoliti ke orijentacije i politike saradnje i ja anja mera poverenja u regionu izgra uje sopstvenu bezbednost to je ini je zna ajnim iniocem regionalne bezbednosne saradnje i pouzdanim partnerom u me unarodnim odnosima. 63 Bez obzira na pozitivne rezultate u ja anju bezbednosnog polo aja Republike Srbije i dalje postoje zna ajni izazovi, rizici i pretnje njenoj bezbednosti. Posledice vi egodi njeg gra anskog rata vo enog na prostorima nekada nje Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije, me unarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije i NATO bombardovanja, izra eni problemi tranzicije, kao i klju ni problemi globalne i regionalne bezbednosti, u znatnoj meri se reflektuju na bezbednost Republike Srbije i mogu ugroziti njenu stabilnost i mir.64 Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti Republike Srbije imaju kompleksan karakter, pa se sa sli nim sadr ajem, obimom i intenzitetom mogu ispoljiti na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Polazni kriterijum u razmatranju i navo enju izazova rizika i pretnji jeste te ina posledica po bezbednost Republike Srbije koje bi mogle da nastanu u slu aju njihovog ispoljavanja. Opasnost od oru ane agresije na Republiku Srbiju zna ajno je smanjena, ali nije u potpunosti isklju ena, a mo e da nastane kao posledica oru anih sukoba globalnog ili regionalnog karaktera prouzrokovanih suprotstavljenim interesima velikih sila ili dr ava u regionu. 65 Separatisti ke te nje pojedinih nacionalisti kih i verskih ekstremisti kih grupa predstavljaju izvor stalnog bezbednosnog rizika i direktnu pretnju teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije. Separatisti ka nastojanja dela albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji, koja su kulminirala protivpravnim jednostranim progla enjem nezavisnosti Kosova, direktna su pretnja teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije i jedan od najozbiljnijih bezbednosnih izazova u regionu. Takva nastojanja mogu podsta i irenje separatisti kih ideja i tako postati faktor destabilizacije u drugim delovima Republike Srbije i irem regionu. 66 Protivpravno jednostrano progla ena nezavisnost Kosova predstavlja najve u pretnju bezbednosti Republike Srbije. Nametanje jednostranog re enja suprotno Povelji UN i me unarodnom pravu doprinosi da taj prostor postane dugotrajni faktor nestabilnosti u regionu. Po tovanje ljudskih i manjinskih prava i sprovo enje demokratskih standarda, naro ito u pogledu bezbednosti i za tite srpskog i drugog nealbanskog stanovni tva, odr ivog povratka prognanih i interno raseljenih lica i decentralizacije Kosova i Metohije, ne ostvaruje se u skladu sa proklamovanim ciljevima me unarodne zajednice. Nepovoljan razvoj stanja bezbednosti i63 64

Isto, strana 139. Isto, strana 139. 65 Isto, strana 139. 66 Isto, strana 140.

17

primena Sveobuhvatnog predloga za re enje statusa Kosova (Ahtisarijev plan), koji nije prihva en u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, mo e da izazove eskalaciju nasilja na Kosovu i Metohiji i postane izvor rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije i destabilizacije regiona. Tome doprinosi i formiranje paravojnih, tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga koje predstavljaju ozbiljnu pretnju postoje em re imu regionalne kontrole naoru anja i ugro avaju ravnote u u regionu.67 Bezbednost Republike Srbije mo e da bude ugro ena i oru anom pobunom, kao specifi nim oblikom oru anog sukoba motivisanog neustavnom i nasilnom te njom za promenom granica. Tako e, sporovi uz upotrebu oru ja mogu nastati i kao posledica eskalacije terorizma i grani nih, teritorijalnih i drugih sporova.Terorizam je jedan od najve ih rizika i pretnji za globalnu, regionalnu i nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je i sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma, Republika Srbija mo e biti meta teroristi kog delovanja, kako neposredno tako i kori enjem njene teritorije za pripremu i izvo enje teroristi kih akcija u drugim zemljama. Sa stanovi ta bezbednosnih rizika i pretnji sa kojima se suo ava Republika Srbija, posebno je zna ajna veza terorizma sa svim oblicima organizovanog, transnacionalno i prekograni nog kriminala. 68 Proliferacija oru ja za masovno uni tenje predstavlja potencijalno najve u pretnju globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije. Opasnost da oru je za masovno uni tenje do e u posed struktura nad kojima dr ava nema kontrolu, posebno teroristi kih grupa i pojedinaca, predstavlja posebnu pretnju bezbednosti.69 Nacionalni i verski ekstremizam, koji ima korene u sukobima na etni koj i verskoj osnovi u bli oj i daljoj pro losti, predstavlja faktor rizika i zna ajnu pretnju bezbednosti. Sporost u demokratizaciji ekonomskih i politi kih procesa mo e znatno doprineti porastu me uetni kih tenzija i njihovom potencijalnom prerastanju u sukobe. Obave tajna delatnost koju strane obave tajne organizacije sprovode kroz nezakonito i prikriveno delovanje, predstavlja realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije. Ostvaruje se kroz slabljenje njenih politi kih, ekonomskih i bezbednosnih kapaciteta i kroz uticaj na smer i dinamiku dru tvenih procesa, suprotno nacionalnim interesima. Kombinacija tradicionalnih obave tajnih metoda sa sredstvima sofisticiranih mogu nosti ote ava otkrivanje njihovog delovanja. 70 Organizovani kriminal na prostoru Republike Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji, ispoljava se naro ito u oblastima nedozvoljene trgovine narkoticima, trgovine ljudima i ilegalnih migracija, kao i u ekonomsko-finansijskoj sferi, proliferaciji konvencionalnog oru ja i mogu nosti proliferacije oru ja za masovno uni tenje. Po svom karakteru, organizovani kriminal67 68


18

predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti i ukupnom razvoju dr ave i dru tva. Korupcija ugro ava temeljne vrednosti dru tva i dovodi do opadanja poverenja u institucije dr ave, ote avanja sprovo enja su tinskih reformi, usporavanja procesa tranzicije, ekonomskog razvoja, priliva stranih investicija i integracionih procesa i do destabilizacije prilika u zemlji i regionu.71 Problemi ekonomskog razvoja Republike Srbije usled vi egodi njih ekonomskih sankcija i uni tenja vitalnih objekata privredne i saobra ajne infrastrukture tokom NATO bombardovanja imaju za posledicu brojne nepovoljne dru tvene pojave, koje su po svom ukupnom u inku zna ajan faktor rizika u procesu tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti i siroma tvo znatnog dela stanovni tva, uz prisustvo velikog broja prognanih i interno raseljenih lica, potencijalna su ari ta ozbiljnih socijalnih i politi kih tenzij koje mogu proizvesti stanje visokog rizika. Odlazak visokoobrazovanog kadra iz zemlje, uzrokovan nemogu no u adekvatnog zapo ljavanja i vrednovanja rada, umanjuje izglede za br i ekonomski i svaki drugi oporavak zemlje oslanjanjem na sopstvene resurse. 72 Energetska me uzavisnost i osetljivost infrastrukture za proizvodnju i transport energenata, kao i neizbe an trend iscrpljivanja izvora neobnovljivih energetskih resursa, predstavljaju realnu osnovu ugro avanja energetske bezbednosti i realan izazov stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije.73 Neravnomeran privredni i demografski razvoj Republike Srbije, koji je u pro losti bio sna an izvor kriza, i dalje predstavlja rizik po bezbednost na ovom prostoru. Razli it stepen privredne razvijenosti pojedinih regiona, u sprezi sa njihovim demografskim karakteristikama, uzrokuje pojavu ve ih migracija stanovni tva iz nerazvijenih ka razvijenim regionima; iz podru ja izrazite prenaseljenosti izazvane demografskom eksplozijom ka podru jima sa izra enom pojavom depopulacije. Demografski trendovi i migracije, pored socijalnih problema i rasta kriminala, mogu dovesti do porasta nestabilnosti i nastanka rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije. 74 Nere en status i te ak polo aj izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica sa prostora Republike Hrvatske, Republike Bosne i Hercegovine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, spora realizacija njihovog povratka i negarantovanje bezbednog opstanka, kao i nere avanje sudbine nestalih sa tih prostora ote avaju normalizaciju odnosa na prostoru nekada nje SFRJ i predstavljaju potencijalni izvor nestabilnosti u regionu. Nedovr en proces razgrani enja izme u dr ava nekada nje SFRJ predstavlja potencijalni izvor sukoba i ote ava uspostavljanje pune saradnje izme u dr ava. Svaki poku aj neadekvatnog

71 72


19

re avanja pitanja prava i za tite nacionalnih manjina u dr avama regiona mo e biti zna ajan izvor nestabilnosti.75 Nekontrolisano tro enje prirodnih resursa i ugro avanje ivotne sredine ve je dostiglo ozbiljne razmere. To se prvenstveno odnosi na prekomernu eksploataciju uma, nekontrolisano raspolaganje energetskim potencijalima, obradivim zemlji tem i izvorima pitke vode, zaga ivanje vazduha, vodenih tokova i zemlji ta i nekontrolisano odlaganje otpada. Pored nenadoknadive materijalne tete, takvim postupanjem izazvaju se nepovoljne promene u makro i mikro klimi i ozbiljno ugro ava pravo ljudi na ivot u zdravoj sredini. 76 Posledice elementarnih nepogoda i tehni kih i tehnolo kih nesre a, kao i ugro avanje ivotne sredine i zdravlja gra ana usled radiolo ke, hemijske i biolo ke kontaminacije, stalni su bezbednosni rizici za Republiku Srbiju, njeno stanovni tvo i materijalna dobra. Zna ajan rizik predstavljaju tehnolo ke nesre e u kojima efekti dejstva opasnih materija mogu zahvatiti ne samo teritoriju Republike Srbije ve i susedne dr ave. ivotnu sredinu dodatno ugro avaju i objekti sa visokim stepenom rizika u zemljama regiona, kao i privredni objekti sa tehnologijom koja ne zadovoljava me unarodne ekolo ke standarde.77 Opasnosti povezane sa pojavljivanjem i irenjem infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza kod ivotinja predstavljaju bezbednosni rizik koji bi u budu nosti mogao biti sve izra eniji. Narkomanija, kao sve izra eniji dru tveni problem, dobija i karakter bezbednosnog problema i uti e na porast broja te kih krivi nih dela. Destruktivno delovanje pojedinih verskih sekti i kultova na porodicu i dru tvo postaje sve izra eniji problem i dobija karakter sve zna ajnijeg bezbednosnog rizika. 78 Tendencija pove anog kori enja informaciono-komunikacionih tehnologija pra ena je konstantnim pove anjem rizika od visokotehnolo kog kriminala i ugro avanja informacionih i telekomunikacionih sistema. Rizik u ovom pogledu postoji od ugro avanja spolja, ali i u mogu nosti zloupotrebe podataka o gra anima i pravnim licima. Promena klime na globalnom nivou, posebno globalno zagrevanje negativno se odra ava na promenu biodiverziteta u ekosistemima i dovodi do poreme aja u poljoprivrednoj proizvodnji na prostoru Republike Srbije, to bi moglo da ima implikacije na njenu ukupnu bezbednost i ekonomsku stabilnost.79 Prisutni su i drugi rizici i pretnje bezbednosti, sa manjom ili ve om verovatno om ispoljavanja i prepoznavanja, kao to su: zloupotreba novih tehnologija i nau nih dostignu a u oblasti informatike, genetskog in enjeringa, medicine, meteorologije i drugih nau nih oblasti. Specifi nost ovih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji jeste smanjena mogu nost njihovog blagovremenog otkrivanja i preventivnog delovanja. Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti na75


20

globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou stalno se umno avaju i menjaju karakter, intenzitet i oblike ispoljavanja.80 Sadr aj, obim i verovatno a ispoljavanja izazova, rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije neposredno uti u na definisanje politike nacionalne bezbednosti i izgra ivanje adekvatnih sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti.81

8. OBAVE TAJNO BEZBEDNOSNI SISTEM Svaka savremena dr ava nastoji da prikrije vlastite, a sazna tu e neprijateljske) tajne namere. U tom smislu, isprepletenost i razli itost interesa u odnosima, a posebno tajnovitost strategije njihovog ostvarivanja u svakoj dr obave tajnu i kontraobave tajnu delatnost. U tom procesu obave tajne slu be zna aj. 82 (prijateljske i me unarodnim avi, uslovljava imaju poseban

Termin obave tajna slu ba u svakodnevnoj upotrebi ima dvojako zna enje: 1) pod njim se podrazumeva delatnost usmerena ka prikupljanju posebno uvanih podataka o institucijama drugih zemalja ili sopstvenim unutra njim protivnicima koji deluju tajno i 2) to je posebna dr avna organizacija koja takve podatke prikuplja. Prema tome, termin obave tajna slu ba se podjednako odnosi na delatnost i organizaciju koja se njome bavi, ine i tako njihovo jedinstvo.83

Obave tajna slu ba se danas defini e kao specijalizovana, relativno samostalna institucija dr avnog aparata, ovla ena da legalnim, ali i tajnim sredstvima i metodama, prikuplja zna ajne obave tajne podatke i informacije o drugim dr avama ili njenim institucijama i mogu im unutra njim protivnicima sopstvene dr ave, potrebne za vo enje politike zemlje i preduzimanje drugih postupaka u miru i u ratu i da sopstvenom aktivno u, samostalno ili u saradnji sa drugim dr avnim organima, sprovodi deo dr avnih i politi ki ciljeva zemlje. Iz pojma obave tajna slu ba, proisti e da su: 1) obave tajne slu be dr avne organizacije i da su sastavni deo dr ave; 2) obave tajnom slu bom rukovodi naju i politi ki vrh zemlje ( ef dr ave, savet ministara, komisija parlamenta i dr.); 3) da su relativno samostalne u odnosu na druge strukture dr avnog aparata; 4) da legalnim, ali i tajnim sredstvima i metodama prikupljuju potrebne podatke i 5) da su zakonom ovla ene za realizaciju svoje delatnosti.84

Isto, strana 142. Isto, strana 143. 82 Prof dr. Ljubomir Staji : Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008, strana 223. 83 Isto, strana 223. 84 Isto, strana 223.81

80

21

8.1.Podela obave tajnih slu bi Obave tajne slu be se mogu podeliti na vi e na ina: prema mestu u dr avnoj organizaciji na centralne i resorne, prema nazivu na vojne i civilne, prema vrsti delatnosti na op te i specijalizovane i prema blokovskoj podeljenosti na nacionalne i nadnacionalne. Danas u svakoj razvijenoj zemlji postoji ve i broj manje ili vi e samostalnih organizacija, koje su me usobno povezane i jedinstveno rukovo ene, a ine obave tajni sistem zemlje. Me utim, zbog nagla enosti njihove za tite, odnosno bezbednosne funkcije, esto se nazivaju i obave tajnobezbednosni sistem.85 U na elu, jedna slu ba je glavna, ima univerzalni karakter i naziva se centralna obave tajna slu ba. Ona ima vode e mesto i strategijskog je zna aja. Ostale su u e specijalizovane i namenjene su za pribavljanje informacija iz pojedinih oblasti od interesa za dr avu, pa su kao takve ugra ene u dr avne resore (odbranu, spoljnu politiku, ekonomiju, unutra nje poslove i sl.) i nazivaju se resorne obave tajne slu be.86 Bez obzira na metodolo ku podelu, danas u mnogim zemljama sveta postoje slede e vrste obave tajnih slu bi: y y y y y y centralna obave tajna slu ba; vojnoobave tajna slu ba; obave tajna slu ba Ministarstva inostranih poslova; ekonomska obave tajna slu ba; nuklearna obave tajna slu ba i nadnacionalna obave tajna slu ba. 87

8.1.1. VOA Vojno-obave tajna agencija prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima, ili namerama stranih dr ava i njenih oru anih snaga, me unarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, usmerenih protiv Vojske, Ministarstva odbrane, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i odbrane zemlje. Podaci i informacije su vojnog, vojno-politi kog, vojno-ekonomskog ili nau notehnolo kog karaktera.88

85

Isto, strana 226. Isto, strana 226. 87 Isto, strana 226. 88 Isto, strana 318.86

22

U okviru svoje nadle nosti, Agencija: y organizuje i vr i bezbednosnu za titu ustanova i objekata Vojske i dr ave u inostranstvu, pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane u inostranstvu, kao i lica koja su slu beno upu ena u inostranstvo, a zbog svoje delatnosti imaju pristup podacima koji predstavljaju dr avnu ili vojnu tajnu; y vr i bezbednosnu i kontraobave tajnu za titu svojih organa i pripadnika; y obezbe uje svoje snage, organe, pripadnike i objekte od protivpravnih radnji i pretnji; y prikupljene informacije obra uje, proverava, sre uje, procenjuje i titi od neovla enog davanja, menjanja, kori enja, gubitka ili uni tavanja; y osniva svoje organizacione strukture neophodne za izvr avanje obave tajnih poslova i za za titu svojih saradnika; y titi opremu i sredstva koja koristi u radu od neovla enog pristupa; y pribavlja, razvija i eksploati e, uz sopstvene licence i certifikate, informacijske sisteme, sisteme veza i sisteme za prenos podataka, kao i sredstva za za titu informacija od odliva tehni kim kanalima; y organizuje specijalisti ke kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vr i nau na istra ivanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja i y dostavlja informacije i izve taje o svom radu.89

Organizacija VOA sastoji se od upravnog i izvr nog dela, a organizovana je na savremenim principima i u skladu sa svetskim standardima. 90 Misija - Obave tajna podr ka dr avnog rukovodstva Republike Srbije i Vojske Srbije, kao i njihovih pripadnika, u zemlji i inostranstvu. Ciljevi - Osnovni ciljevi koji se postavljaju pred VOA: spre avanje iznena enja i obezbe enje podataka o bezbednosnoj situaciji u bli em i irem okru enju, sa te i tem na otkrivanju i pra enju snaga i namera potencijalnog neprijatelja, teroristi kih i ekstremisti kih snaga, te prikupljanju drugih podataka o vojnim, politi kim i ekonomskim aktivnostima koji mogu biti od uticaja na bezbednost zemlje.

89 90

Isto, strana 319. Mr Ostoji Momir, Priru nik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011, strana 134.

23

8.1.2. BIA Bezbednosno-informativna agencija obavlja poslove koji se odnose na: za titu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i spre avanje delatnosti usmerenih ka podrivanju ili ru enju Ustavom utvr enog poretka Republike Srbije; istra ivanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obave tajnih podataka i saznanja od zna aja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadle nih dr avnih organa o tim podacima, kao i druge poslove odre ene zakonom.91 Radom Agencije rukovodi direktor koga postavlja i razre ava Vlada. U Agenciji se obrazuju posebne organizacione jedinice za obavljanje bezbednosnih poslova iz njenog delokruga.92 Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadle nosti primenjuje odgovaraju e operativne metode, mere i radnje, kao i odgovaraju a operativno-tehni ka sredstva kojima se obezbe uje prikupljanje podataka i obave tenja radi otklanjanja i spre avanja delatnosti usmerenih ka podrivanju ili ru enju Ustavom utvr enog poretka, ugro avanju bezbednosti u zemlji i, u vezi s tim, preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa donetih u skladu sa zakonom. Odluku o primeni mera i metoda donosi direktor Agencija ili lice koje on ovlasti.93 Pripadnici Agencije raspore eni u posebne organizacione jedinice u otkrivanju, pra enju, dokumentovanju, spre avanju, suzbijanju i presecanju delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vr enju organizovanog kriminala i krivi nih dela sa elementom inostranosti, unutra njeg i me unarodnog terorizma i najte ih oblika krivi nih dela protiv ove nosti i me unarodnog prava i protiv Ustavom utvr enog poretka i bezbednosti Republike, primenjuju ovla enja, kao i ovla ena slu bena lica ministarstva nadle nog za unutra nje poslove. 94 Savet za dr avnu bezbednost je radno telo Vlade Republike Srbije, koje ine predsednik, zamenik i deset lanova i u ijem delokrugu je da: utvr uju prioritete dr avne bezbednosti i, s tim u vezi, razmatra programsku orijentaciju BIA i predloga drugih akata od zna aja za dr avnu bezbednost, kao i stanje u ovoj oblasti, i probleme uo ene u radu Agencije; usmerava rad Agencije i saradnju koju Agencija ostvaruje sa nadle nim dr avnim organima, telima i slu bama u zemlji i inostranstvu; upravlja kriznim situacijama i nala e mere za suprotstavljanje aktima terorizma; kontroli e zakonitost rada Agencije, naro ito sa gledi ta po tovanja ljudskih prava i metoda i sredstava, odnosno mera i radnji koje Agencija preduzima u obavljanju poslova iz ovog delokruga i u pogledu utro ka sredstava za rad Agencije. 95

91

92

Isto, strana 320. Isto, strana 320. 93 Isto, strana 320. 94 Isto, strana 320. 95 Isto, strana 321.

24

8.1.3. VBA Vojno-bezbednosna agencija: y otkriva, prati, spre ava, suzbija i preseca obave tajne i druge delatnosti stranih slu bi, organizacija i lica usmerenih protiv Vojske i Ministarstva odbrane; y otkriva, prati, spre ava, suzbija i preseca unutra nji i me unarodni terorizam i subverzivne aktivnosti usmerene protiv komandi, jedinica i ustanova Vojske i Ministarstva odbrane i y otkriva, istra uje i dokumentuje krivi na dela iz nadle nosti vojnih sudova, kao to su: krivi na dela protiv ustavnog ure enja i bezbednosti zemlje, protiv ove nosti i me unarodnog prava i najte a krivi na dela sa elementima organizovanog kriminala. 96 U okviru svoje nadle nosti, Agencija: y vr i bezbednosnu i kontraobave tajnu za titu komandi, jedinica i ustanova Vojske i Ministarstva odbrane; y vr i kontraobave tajnu za titu najvi ih vojnih rukovodilaca Ministarstva odbrane; y organizuje i vr i preventivni bezbednosni rad u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske; y prikupljene informacije obra uje, proverava, sre uje, procenjuje i titi od neovla enog otkrivanja, davanja, menjanja, kori enja, gubitka ili uni tavanja; y obezbe uje i titi svoje snage, organe, pripadnike i objekte od protivpravnih radnji i pretnji; y titi opremu i sredstva koja koristi u radu od neovla enog pristupa; y primenjuje i kontroli e primenu mere za tite podataka koji predstavljaju dr avnu, slu benu ili vojnu tajnu u Vojsci i Ministarstvu odbrane; y vr i bezbednosne provere lica za prijem na rad i raspore ivanje du nosti u Vojsci i Ministarstvu odbrane; y vr i bezbednosnu proveru lica koja treba da budu primljena na rad u Agenciji i lica koja sara uju sa slu bom; y organizuje specijalisti ke kurseve i centre za obuku svojih pripadnika, vr i nau na istra ivanja, formira arhive i objavljuje sopstvena izdanja i y dostavlja informacije i izve taje o svom radu.97

96 97

Isto, strana 318. Isto, strana 318.

25

9. ZAKLJU AK

O pojmovima bezbednost i sistem nacionalne bezbednosti, ne postoji jedinstven stav. Pitanje ta ne definicije bezbednosti i izgradnje jednog su tinski potvr enog koncepta u oblasti bezbednosti, pre svega, jeste pitanje o definicijama i teorijskim konstrukcijama koje su manje ili vi e korisne ili zna ajne, ali koje ne mogu da budu ni potpuno ta ne ni potpuno neta ne. U sistemu nacionalne bezbednosti ulazne veli ine su naj e e informacije o bezbednosno bitnim uticajima iz okru enja, koji mogu biti povoljni ili nepovoljni po bezbednost dr ave, nekog njenog dela ili odre ene aktivnosti. Izlazne veli ine su reakcije sistema ili njegovih pojedinih delova. Na primer, postojanje teritorijalnog spora sa susednom dr avom i pogor anje diplomatskih odnosa s njom ukazuje na postojanje kriznog potencijala u bilateralnim odnosima. Sistem nacionalne bezbednosti, u kojem ga mi danas poznajemo, nastao je razvojem nacionalnih dr ava i kapitalisti kog na ina proizvodnje.Savet je telo Republike Srbije koje obavlja odre ene poslove i zadatke iz oblasti nacionalne bezbednosti.

26

10. LITERATURAProf dr. Ljubomir Staji : Osnovi sistema bezbednosti, Beograd 2008. Prof. dr. Mitovi , R. Ljubi a: Op ta sociologija, Beograd, 2003. Dr Ljubomir Staji , Mr Sa a Mijalkovi i Svetlana Stanarevi , Bezbednosna kultura, Beograd 2004. Mr Ostoji Momir, Priru nik za predmet: Uvod u Bezbednost, Beograd 2011 Radovi , dr Tomislav. Osnovi bezbednosti. Ni : Visoka kola strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost, 2011. Kekovi , Zoran, Sistemi Bezbednosti, Beograd, Fakultet bezbednosti, 2009 Dr Staji Ljubomir, Osnovi Bezbednosti. Beograd: Fakultet civilne odbrane, 2005

27

Documents

Seminar Ski Rad Sistem Nacionalne Bezbednosti Republike Srbije