Znaaj antivirusnih programa za elektronsko poslovanjeJovanovi Marko 163/13

UNIVERZITET UNION BEOGRAD

FAKULTET ZA POSLOVNOINDUSTRISKI MENADMENT

Predmet: Elektronsko poslovanje

Seminarski rad

Tema rada: Znaaj antivirusnih programa za elektronsko poslovanje

profesor: Student:Doc. dr Mitar Lutovac Jovanovi Marko, 163/13

Decembar, 2013.Sadraj:

1.Uvod22.Aktiviranje raunarskih virusa33.Vrste virusa34.Posledica napada virusa za elektronsko poslovanje75.Nain i prenos virusa:86.Zatita raunara od virusa97.Antivirusni programi98.Anti-Spyware i Malwere programi109.est koraka u antivirusnoj zatiti1110.Zakljuak1211. Referense13

1. Uvod

Danas posle tolike eksplozije interneta moemo da zakljuimo da je stvoren jedan totalno novi virtualni svet. U njemu moemo da naemo informacije u vezi bukvalno svake oblasti. Neki bi rekli da nam vie kole i ne trebaju, zato to sve podatke koje su nam potrebne imamo na internetu. Postoje i snimci gde moemo teoriju da poveemo sa praksom.

Moemo da kaemo da je internet postla jedan veliki virtualni trni centar na kome moemo da kupimo sve to nam je potrebno. Jednim klikom moemo da naruimo to se kae od igle do lokomotive.

Nekada smo morali da odemo do prodavnice da bi kupili neto, danas to moemo da dobijemo na kunu adresu. to je najinteresantnije, moemo nabaviti to to traimo, ba onako bukvalno to smo traili, da li je to u pitanju boja, model, marka i sl. Ne moramo da pristajemo na kopije ili proizvode koji ne ispunjavaju sve nae ulove.

Najvei problem koji nailazimo i koji nam preti, to su prevare. Kada naruujemo, moemo dobiti ko zna ta, a nekad i nita, samo izgubljen novac. Zato je vano dobro i detaljno analizirati nain kupo-prodaje i izvore koje koristimo.

Elektronsko poslovanje je velika ekspanzija u poslednjih 10 godina. Zbog toga ljudi ulaze nevino u neto novo i bivaju prevareni. Mnogo je prevaranata i zloupotreba virtualnog trita. Kupci moraju strogo uvati svoje dokumenta o bankovnim raunima i pin brojevima.

Raunarski kriminal je u svakoj godini sve vei. Kako se tehnologija razvija, tako i potencijalni napadai ue nove naine da zloupotreba svoje znanje. Poslovne i vladine institucije gube milijarde dolara godinje zbog raunarskog kriminala.

Na osnovu podataka iz 2001. Godine od 500 kompanija i vladinih agencija, registrovano je 85 procenata napada na raunarske sisteme u tadanjih 12 meseci. Finansiski gubici zbog ne bezbednosne predostronosti su dostigli 377 miliona dolara.

Najea kraa je prouzrokovana zbog novca, dobara, informacija, raunarskih resursa. esti oblici kriminala su spoofing tj. upotreba raunara i drugih alata za krau kompletnog indentiteta ili password-a. Kao i online prevara, 87 procenata je na aukcijama, koju novanu tetu prelaz preko 600 dolara.

Postoje brojne elektronske prodavnice, e-portali gde moete da poruite odreenu rodu. Problem nastaje kada treba da ukucate bankovski kod ili broj koj sadi odreene cifre za validaciju kartice koju posedujete, odnosno e-rauna. Taj broj pin kod koji kucate mora da ostane negde na vaem raunaru.

Ispisivanje vaeg bankovnog rauna i njegove ifre vi direkno dajete te podatke drugim licima koji su postavili kod vas virus koji pamti vae otkucane podatke. Zato je neophodno zbog svoje bezbednosti, na svojim raunarim instalirati odgovarajue antiviruse, anti-spywere programe. Ti programi vas tite od napada i zloupotreba vaih podataka i informacija.

2. Aktiviranje raunarskih virusa

Svki klik raunarskig mia u os-u izvrava se akcija odreenog programa, tj. aplikacije. Dananji programi mogu izvriti irok spektar programa za razliitu funkciju. Mogu se pokrenuti i vie od jednog programa. Namera nekog progama je da olaka i korisniku neku akciju koju je programer smislio.

Pored dobronamernih programa postoje i zlonamerni. Naravno postoji programi koji te zlonamerne mogu da zaustave i zatite na raunar. Ti zlonamerni programi ukoliko nismo zatieni i oni su aktivirani u naem raunaru, oni dobijaju dozvolu za rad i akciju na naem raunaru.

Postoje aktivni i pasivni napadi na na raunar.

Pasivni napad pokuava da iskoristi nae informacije se diska, ali ne utie na nae resurse. Ti napadi su po prirodi praenja ili prislukivanja transmisija. Cilj je da se od odreenoog raunara pokupe ili prate odreene informacije, poruke, i druga analiza saobraaja.

Aktivni napadi direktno naruavaju resurse sistema odnosno mree. Ovi napadi podrazumevaju neku modifikaciju podataka u toku transmisije ili stvranje lanog protoka i lane trasmisije.

Postoje neke grupe koje moemo podeliti aktivne napade:

Masquarade (maskira va indentitet kao svoj) Replay (odgovor) Modification of messages (izmena poruke) Denial Of Services (uskraivanje usluga)

Prilikom surfovanja po internetu mi tu funkciju koristimo putem kliktanja odreenik linkova. Mi nesvesno aktiviramo te viruse, ili ih download-ujemo kod nas. Neki virusi nee reagovati odma, neki e kasnije po svojoj funkciji.

Mnogi virusi su postavljeni na sajtovima gde se download-uje neki sadraj. Prikaz slika, videa, ili prihvatanje nekih poruka i reklama. Tom aktivacijom mi ne vidimo nikakvo udno deavanje na raunaru, ali zato na naem hard disku su prikaeni ili aktivirani ti virusi.

Najei virusi su na nemoralnim sajtovima, kladionicama, i e-prodavnicima. Prilikom klika na odreenu stranicu ili prihvatanje potvrde nekih pitanja, mi pokupimo te viruse koji se ubace kod nas i mogu da koriste nae podatke lozinke i ifre idt.

3. Vrste virusa

Postoji veliki spektar virusa koji su slini ili u sebi sadre vie drugih virusa. Jedan trojanac moe u sebi da sadri jednog crva, makro virusa. Definisaemo najpoznatije:

Slika 1. ematski prikaz virusa po njihovim funkcijamaIzvor: prezentacija bezbednost u raunarskim mreama-google.com

Logike bombe ,tempirane bombe napadaju raunar i sve njegove .exe fajlove. Posle odreenog vremena se aktiviraju i izvravaju svoju funkciju. Umeju da se kopiraju i da se mnoe.

Crvi ili worm je mali raunarski program koji ima zadatak da napadne odreenu stranicu, menja sadraj, usporava internet. On preskae s mesta na mesto i mnogi ga zovu Zec, jer samostalno brie svoju predhodu kopiju. Postoje mreni, kreu se kroz mreu na sve raunare koji nemaju zatitu i kuni tj. na jednom raunaru.Spywere isto kao i Phishing je program za praenje ili pronalaenje korisnikih ifri ili brojeva kartica, bilo kakvih informacija koji mu otvaraju va raunar ili podatke vaih kartica a e-rauna koji mogu da zloupotrebe.Trojanski konj je nazvan bukvalno po epu o osvajanju Tore, grci su 10 godina neuspeno pokuavali da je unite. Unitena je na kraju zahvaljujui trojanskom kojiu koji im je dat kao poklon. Isto tako i trojanac ue u va raunar putem cd, usb, email-a, poruke na internetu preko chat-a. Vaom aktivacijom ili pokretanjem tog teksta, slike, fajla dozvoljavate drugom korisniku preko interneta da koristi va raunar kao svoj. Moe da vam pokupi sve vae lozinke koje posedujete, i sva vaa dokumenta da koristi kao i da ih modifikuje.Rootkit virusi oni se prikae za neku aplikaciju i pretvori program zlonamernim namerama. Rootkit je skup programa, fajlovima koji se nalazi na disku, gde ima pregled celog vaeg diska. Svoje prisustvo sakrije negde na disku svojim podacima kako bi prikrio svoje prisustvo gde postavi skriveni ulaz, koji napada moe da koristi.Zombiji su virusi koji potpuno preuzmu vau kontrolu na vaem raunaru i korist ga za dalji napad. Ovaj sistem se kojisti gde neka firma ima distribuiranu mreu, gde su odreeni raunari odreeni za jednu svrhu akrivacije drugog raunara ili maine. Tada napada sa jednog raunara uravlja vaim raunarom kako bi pokrenu drugu mainu ili raunar koji ima vanu funkciju u toj firmi. ematski prikaz i virusa po svojoj formi:

Slika 2. ematski prikaz virusa po njihovim funkcijamaIzvor: prezentacija bezbednost u raunarskim mreama-google.comStealth je pametan virusi koji se veto sakriva. Takvi virusi sami po sebi se teko mogu detektovati i odrisati. Ovi virusu se sakriju u memoriji diska i obriu svoje tragove. Iz tih razloga je nemogue pronau ukoliko nemamo odgovarajue antiviruse kako bi unitili njegovo postojanje.Retro virus sam po sebi je opasan jer napada direktno antivirus. Pronalazi njegove podatke zapisane na disku kako bi ga oslabio i onesposobio da titi raunar..Svestrani virusi sposobni su zaraziti boot sektore i izvrne programe, poveavajui tako mogunosti irenja.

Parazitski virusi su sposobni zaraziti izvrne datoteke na raunarskom sistemu dodavanjem svog sadraja u samu strukturu programa, menjajui tok inficiranog programa tako da se virusni kod izvri prvi. Poznati raunarski virusi sposobni su zaraziti .com, .exe, .sys, .ovl i druge datoteke.

Virusi pratioci su najjednostavniji oblik virusa. Oni koriste prioritet kojim se izvravaju programi s istim imenom pod DOS-om. Datoteke .com se uvek izvravaju pre .exe datoteka. Virus pratilac obino stvori .com datoteku koristei ime ve postojeeg .exe programa i ugradi u nju svoj kod.

Link virusi su najinfektivnija vrsta virusa koje jednom pokrenemo u trenu inficiraju napadnuti raunarski sistem. Ovi virusi ne menjaju napadnute programe ve menjaju pokazivae u strukturi direktorije tako da ih preusmere na cluster na disku gde je prethodno skriven virusni kod. Zbog naina razmnoavanja moe izazvati pravi haos na disku.

Makro virusi oni najee napadaju office pakete. Nemaju nikakvu drugu ulogu ve da frustriraju korisnika raznim pitanjima za potvrdu gde jo vie aktiviraju dalje probleme i onesposobljavaju dokumenta kao to su wor, excel.Skript virus koji napada skript jezike (javaScript, php, bat, vbs), Svojim inficiranjem dobijaju dozvole da barataju ovim platvormama po svojoj volji, naravno bez vae dozvole ili znanja.Enkriptovani virusi se teko otkrivaju jer menjaju svoji izgled. Ovi virusi u toku akcije koji izvravaju odma promene svoj kod (zadre svojstva, ali menjaju redosled i vrstu operacija.Polmorfni virusi su laki za otkrivanje jer ne menjaju svoja svojstva i izgled, pronalaze se preko karektesitinog koda virusnog zapisa).Reklamni pijunski programi (engl. adware) ove informacije prikuplja i alje kompanijama koje se bave posebnom vrstom marketinga zasnovanom na praenju vaih navika pri pretraivanju Weba i na oglaavanju (engl. behavioural marketing).

Primeri neki dodatnih pitanja ili opcija za prihvatanje u vidu istaliranje dodatnih programa kao bi se aplikacija izvrila do kraja.

Primer 1:

Slika 3. ematski prikaz virusa po njihovim funkcijamaIzvor: prezentacija bezbednost u raunarskim mreama-google.com

Primer 2 i 3:

Slika 4. Aplikacije koje vas pitaju za potvrdu moguih virusaIzvor: prezentacija bezbednost u raunarskim mreama-google.com

4. Posledica napada virusa za elektronsko poslovanje

Postoji veliki broj napada i svakim danom se smiljaju noviji. Nikad ne moete rei da ste apsolutno od sad pa na dalje sigurni. Antivirusi i anti-spywere programi se svaki dan aurijaju i skidaju nove podatke o novim zatitama, kako bi zatitili va raunar.

Najveu tetu koji moe da uradi va virus to je da pokupi vae lozinke, ifre, podatke koje sadre poverljive informacije o vaim kreditnim karticama. Ispisivanjem tih podataka prilikom kupovine ostavljate tragove koje virusi detektuju i alju te podatke svom vlasniku.

Postoje virusi koji poseduju vau IP adresu raunara, prilikom aktivacije i svih njegovih uslova koje mu trebaju da bi bio aktivan, moe da poseduje va raunaj kao svoj. U tim situacijama vi moete da gledate kako vaim kursorom tj. raunarskim miom radi na vaem OS-u ta god eli, a vi ste tu nemoni. U tim situacijama jedino vam preostaje da ga iskljuite iz zida i obriete va operativni sistem.

Postoje pasivni virusi koji posmatraju va raunar kao na dlanu i ekaju da vi odkucate vane podatke koje ga interesuju. Neto slino kao TeamViewer. Ako ukucate va ID broj, password, lozinku, line podatke, broj smat kartice. Sve moe da zloupotrebi i da va e-novac nestane sa vaih rauna.

Posoje odreeni nazivi zlonamernih napadaa

Hacker (cracker) predstavlja linost koja neovlaeno pristupa raunarskom sistemu

Webjackers zauzima Web stranicu i preusmerava korisnike na drugu adresu

Postoje aktivni virusi koji mogu vae poruke preko web pretraivaa da kontrolie, tako to vi mislite da aljete nekoj firmi, a on taj sadraj izmeni po svojoj elji. Vi poaljete vau adresu gde da vam stigne narudbina, a on poalje svoju. Tada ste vi njemu platili ono to je on naruio, a vi ste izgubili novac.

Takav vid napada je aktivan zato to je na vaem hard disku prisutan aktiviran virus, morate nai dobre antiviruse i anti-spywere koji e ga obrisati i osposbiti vam bezbedan rad na raunaru.5. Nain i prenos virusa:

Virusom se korisnik najee zarazi preko Interneta ili putem CD-ova, izmenjivim hard diskovima i drugim prenosivim medijima. Otvaranjem nesigurnih web stranica i downloadom programa s tih stranica. Veina najopasnijih virusa se iri putem e-mail poruka. Instaliranjem nekog zaraenog softvera ili prikljuenjem zaraenog USB-a. Posetom nekoj web stranici na kojoj je postavljen virus (takvi sajtovi su uglavnom postavljeni na besplatnim serverima i prepoznajemo ih po dugim web adresama) .U poslednje vreme mnogi virusi su detektovani na e-brourama. Treba ih izbegavati, ako je mogue preglrdavati samo stranice, a izbei bilo kakvo download-ovanje na va raunar. Ako nemate programe za zatitu vi se prvi koji je ugroen, to ne znai da je zatien i onaj koji ima najbolje programe da je bezbedan. Napredovanje i teina detekcije virusa je sve naprednija i potrebno je nai sistem za spreavanje njihovih zlonamernih akata. Simptomi zaraze raunara virusima: Raunar radi sporije nego inae. Raunar prestaje da se odaziva ili se esto zakljuava. Raunar pada pa se ponovo pokree svakih nekoliko minuta. Raunar se sam od sebe ponovo pokree i ne funkcionie na uobiajan nain. Aplikacije ne rade ispravno. Diskovi ili disk jedinice su nepristupani. Nije mogue ispravno tampati stavke. Javljaju se neuobiajne poruke o grekama. Pojavljuju se izoblieni meniji i dijalozi. Na prozorima koje otvorimo postoji dvostruka oznaka tipa datoteke. Npr. Oznaka .jpg, . vbs, .gif ili .exe. Antivirusni program je onemoguen bez razloga, nije mogue ponovo pokrenuti antivirusni program. Nije mogue instalirati antivirusni program na raunaru ili program ne moe da se pokrene. Na Deskoptu se pojavljuju nove ikone koje korisnik nije postavio ili koje nisu povezane ni sa jednim nedavni instaliranim programom. Iz zvunika se neoekivano uju neobini zvuci ili muzika. Program nestaje sa raunara iako ga korisnik nije uklonio.

Slika 6. Raunar zaraen virusima 6. Zatita raunara od virusaKada je u pitanju zatita raunara od virusa moramo svakodnevno aurirati sve programe koje detektuju viruse kako bi bili sigurni da su dovoljno jaki ili update-ovani sa zadnjim sadrajem tehnologije za ienje i detektovanjem virusa.

Osnovna zatita od virusa su antivirusi, spywere, malwere programi. To su programi koji su smiljeni da detektuju virus kad pokuava da ue u raunar ili kada se aktivira na disku.

Poto se svaki program koji detektuje virus aurira moe da se desi da virus ue u va raunar i tu stoji neaktiviran. Zato je potrebno s vremena na vreme skenirati sve particije kako bi pronaao skrivene viruse.

Obavezno treba brisati sve nejasne poruke koje dobijamo na naem email-u. Poruke koje nam je poslala neka kompanija za koju ne znamo ili nemamo kontakt treba obavezno brisati i ne otvarati tj. ne itati sadraj te poruke. Virusi najestalije se ba tu nalaze.

ta treba raditi kako bi zatitili raunar:

Na raunaru ukljuiti Firewall (zatitni zid). Redovno auriranje operativnog sistema raunara. Koristiti aurniji Antivirusni softver na raunaru. Koristiti aurniji AntiSpyware softver na raunaru. Koristiti aurniji Malware softver na raunaru.7. Antivirusni programi

Predstavljaju prvi nivo zatite od virusa, trojanaca, crva i ostalih. To su softverski paketi koji imaju za cilj da detektuju, izdvoje, isprave, obriu, ili zalee zaraene datoteke.

Prilikom instalacije ovih programa oni odmah obezbeuju va raunar na svim poljima gde je mogue naleteti na viruse. Zato se deava da kada instalirate antivirus vama znatno uspori rad na raunaru. Neophodno je imati to jau konfiguraciju raunara kako ne bi imali probleme sa usporenim raunarom.

Kada kupite ili instalirate operativni sistem na raunaru vi nemate neku zatitu. Postoje programi kao to su firewall, defender, scandisk i drugi, ali vi morate nabaviti tj. instalirati nove bezbednosne programe.

Poto postoje veliki broj antivirusnih programa treba pratiti svake godine kako se rangiraju. Godinje se vode testiranja svih poznatih tj. popularnih kompanija ko ima najbolje performanse. Tako da znate za koju godinu je najbolji program.

Jedna od mana tih programa to ne mogu uvek da vam neke viruse obriu ili blokiraju. Zato to kada se stvori nov virus, neko mora da mu nae manu da bi ga spreio da se aktivira ili da zna gde mu je kapija gde namerava da prolazi kako bi mu spreio put.

Druga mana je to to na jednom raunaru moe da se instalira jedan antivirus. Najbolje bi bilo kada bi moglo da se instalira desetak antivirusa i da znamo da mnogo ljudi radi na naoj zatiti raunara. Ali to je nemogue jer sve portove i firewall mogu da kontrolie jedan kanal tj. antivirus

Nabrojau antiviruse koji su po redosledu proglaene za najbolje rangiranih antivirusa za 2013 godinu:.

1. Bitdefender2. Kasperski3. Norton4. F-secure5. Avg6. BulGuard7. G data8. Panda9. Avast10. McAfee

8. Anti-Spyware i Malwere programi

Ovi progami mogu da se instaliraju vie njih, ali neki i ne mogu. Zato to trae dozvolu za kontrolu Firewall-a i nekih drugi metoda koje ve kontroliu antivirusi. Svi u sebi imaju odreenu sutinu i zatitu koju pruaju.

Zato je poeljno i preporuuje se odabir odliih programa koji dodatno pomau glavnom antivirusu u zatiti kompletnog raunara.

Naveu neke programe koje su merodavni za odlinu zatitu koja se najvie trai na internetu.

Zone alarm Super antispywere Spybot BitDefender Internet Security Spyware Terminator Lavasoft Ad-aware Spyware Terminator Spybot Search & Destroy SpywareBlaster Microsoft Windows Defender

Naveu programe sa zatitu i koja je njihova funkcija:

Spybot detektuje i uklanja spywere, kontrolie vae poseivanje sajtova i blokira sajtove koji su potencijalno ugroeni virusima.

Ako na vaem web browser-u se pojave neki dodatne trake ili aplikacije koje niste vi instalirali. Ako browser pone bez razloga da pada, ili otvara sam stranice brz vaeg odobrenja. Tada je mogue da je raunar zaraen spybot-ovima.

Super antispywere je program koji obezbeuje instalaciju i reinstalaciju programa koda surfujete po internetu. Kada se pokrene spybot ili aktivira, ovaj program slui da kad se detektuje sprei virus u njegovim zlonamernim napadima.

Pored spybotova jo otkriva i Spyware, Adware, Malware, Trojans, Dialers, Worms, KeyLoggers, HiJackers, Parasites, Rootkits i jo neke viruse.

Malwerebytes jedan od boljih zatita jer pronalazi viruse koji ni antivirusi ne pronalaze. Blokira napade preko interneta. Napadi su preko ip adresa, oni pokuavaju da uu u va raunar, kako bi doli do vaih podataka.

Pored napada sa interneta, uspeno pronalazi viruse koji su na disku, ili viruse koji planiraju da probiju firewall zatitu.

Spywereblaster su pijunski programi ili pregledai otmiara. Dosta je traen na internetu kao validan program za pronalaenje virusa koji antivirusi nisu pronalazili.9. est koraka u antivirusnoj zatiti

Korak 1:

Obavezno instalirati neki od antivirusnih alata! Iako ne postoji apsolutna zatita od virusa, instaliranjem i pravilnim podeavanjem nekih od ovih programa znatno se redukuje mogunost zaraze.

Korak 2:

Redovno aurirati antiviruse. Podesiti alate da redovno automatski ''skidaju'' najnovije virusne definicije. Ako antivirusni program ne podrava automatsko osveavanje (to je malo verovatno), onda se to uini runo sa sajta proizvoaa. Ovaj korak je jako bitan jer se dnevno pojavi oko trinaest novih virusa. Osveavanjem baze dajemo mogunost antivirusnom alatu da titi raunar od veeg broja virusa.

Korak 3:

Podesiti antivirusni softver da automatski skenira sve datoteke. Proveravanjem svih datoteka, ne sami izvrnih, zatita je potpuna i time se onemoguava irenje virusa. Potrebno je obratiti panju da se ukljui skeniranje kompresovanih datoteka (opcija Scan Compressed Files).

Korak 4:

Skenirati sve datoteke koje dolaze sa Interneta. Prije svega, obavezno se ukljui skeniranje svih odlaznih i dolaznih e-mail poruka. Email je trenutno najei nain irenja virusa. Takoe, mnogobrojne web stranice sadre softvere koji mogu biti zaraeni. Zato e i skeniranje svih datoteka kopiranih sa interneta pomoi u zatiti.

Korak 5:

Povremeno skenirati cieli disk. Redovno vriti skeniranje cijelog diska (ili particija, ako je disk particioniran). Proces skeniranja moe potrajati i zavisi od veliine hard diska i broja datoteka kojima rasplae. Zato nije loe ostaviti raunar da skenira tokom noi.

Korak 6:

Skenirati hard disk nakon instalacije softvera. Nakon instalacije raznih alata (posebno onih koji se kopiraju sa interneta) skenirati hard disk ili lokacije na koje se instalacija nalazi.

10. Zakljuak

Naa sigurnost na internetu je ugroena do te mere da moemo da izgubimo sam novac i unitimo svoju bunost.

Neophodno je to pre nai programe za zatitu i informisati o novim metodama bezbednosti. Svakim danom se smiljaju novi virusi i ove metode zlonamernih programa. Zato je vano pribaviti to bolje programe i preventivno delovati.

Prilikom surfovanja po internetu treba paljivo itati poruke koje se pojavljuju, lepo protumaiti da li je to sigurno i bezbedno. Zato to potvrdom tih poruka ili nekih dodatnih pitanja mi sami sebi inimo tetu. Tada smo sami sebi dozvolili virus i pitanje je da li e nai programi da ga detektuju i unite.

Najpametnije je sve svoje podatke uvati na posebnom mestu. Gde je teko doi do tih podataka. Neki inenjeri postavljaju poseban raunar samo za podatke. Postoje odreeni operativni sistemi koji su tako kostruisani da imaju jaku zatitu da je gotovo nemogue upasti i doi do podataka.

Svaki programer e vam rei da je nemogue sakriti ili obetbediti podatke na hard disku. Svaki bezbednosi sistem se provali. Ako ne odmah ili kasnije, ali proi e koja godina i neko e provaliti metod kako da doe do podataka.

Jedina nada svim korisnicima je da se uzdaju u programere koji pronalaze sistem kako da detektuju viruse. Mnogi programeri koji su napravili te viruse, trae novac da im kau kako moe da se provali taj virus.

Najsigurnije je da kupite to jai raunar, nabavite to vie bezbednosnih programa.

Jedna firma od tih programa rade koliko ljudi. to vie programa, toliko vie ljudi rade na zatiti vaeg raunara.

11. Referense

D. Pleskonji, B. orevi, N. Maek, Marko Cari: Sigurnost raunarskih mrea, Viaelektrotehnika kola, Beograd, 2006., ISBN 86-85081-16-5, knjiga udbenik

Sajtovi:

http:\\www.cg.rs\zatita\trojanci.htmlhttp://www.avp.rs\bezbednosthttp://www.script.com\virusi http://zzanje.com\zatitaracunarahttp://www.filehippo.com/http://www.besplatniradovi.com/antivirusihttp://xpvirusidejan.blogger.ba/arhiva/2009/06/28/22274637.http://www.baguje.com/2011/01/5-najboljih-besplatni-antivirusni-programi.htmlhttp://agn-www.informatik.uni-hamburg.de/vtc/pcvir_dt.htmhttp://anti-virusi.blogspot.com/http://anti-virus-software-review.toptenreviews.com/

13