ELEKTRONSKO POSLOVANJEInternet tehnologije su potpuno otvorile vrata konceptu elektronske ekonomije time to su omoguile kreiranje inovativnih poslovnih pristupa u domenu prodaje, kupovine i internom kreiranju poslovnih procesa. Usmerenost savremenog poslovanja organizacija ka globalnom tritu podrazumeva integrisanost informacionih i komunikacionih tehnologija, kojima se obezbeuje protok podataka bez prostornih ogranienja. Menjajui koncepciju poslovanja, nove tehnologije integriu i skup promena u odnosu na okruenje ali istovremeno i unutar same organizacije. U strukturi trrta informacija dobija mesto nezaobilaznog elementa, pored proizvoda, usluga i novca. Domen promena zahvata i pristup menadmenta koji se znaajno menja razvojem globalne raunarske mree jer slui kao podrka u realizaciji uobiajnih dnevnih zadataka, ali istovremeno pomae prilikom donoenja strategijskih odluka organizacije, odraavajui se na uspenost organizacije u poslovnom okruenju. Sve zahtevniji potroai i jaa konkurencija utiu na razvoj novih mogunosti i promene u domenu poslovnih procesa. U sticanju trinih prednosti, primena i korienje elektronskih sredstava kao virtuelnih kanala, i u poslovanju se pokazala kao isplativ i efikasan nain razmene proizvoda i usluga. Uspenost organizacije se zasniva na sposobnosti definisanja strategije i ciljeva, kojima e se obezbediti prilagoavanje trinim zahtevima i primeni novih tehnologija i softverskih reenja, uz primenu odgovarajuih alata za merenje postignutih rezultata u svim fazama pojedinanih aktivnosti. Elektronska revolucija se prepoznaje i deluje u irokom ekonomskom kontekstu, obuhvatajui interne procese i poslovanje organizacije, sve modalitete elektronske trgovine. potroake preferencije, ali treba imati u vidu da obuhvata i trino okruenje koje utie na ukupne uslove aktivnosti neke organizacije. Polazei od ovoga stanovnita, moe se prihvatiti gledite da elektronsku ekonomiju koja uveliko funkcionie i u naem okruenju, reprezentuju tri bitne komponente:1. infrastruktura kao podrka elektronskom poslovanju,2. elektronski poslovni procesi (nain kako se realizuje poslovanje)3. transakcije elektronske trgovine (prodaja i kupovina).Ukljuivanje u nove ekonomske tokove podrane informacionim tehnologijama podrazumeva i novi pristup u dizajniranju poslovnih modela.Elektronsko poslovanje (electronic business) se u najirem smislu moe odrediti kao bilo koji proces koji organizacija realizuje posredstvom raunarske mree, podrazumevajui interne i eksterne komunikacione tokove. Elektronsko poslovanje se obuhvatnije definie od elektronske trgovine, jer ukljuuje prodaju i kupovinu proizvoda i usluga a takoe, pruanje servisa kupcima, saradnju sa poslovnim partnerima, primenu e-uenja (e-learning) i transakcija u okviru organizacije. U skladu sa navedenom definicijom, elektronsko poslovanje se, prema tome, zasniva na primeni svih oblika informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT). Glavni procesi organizacije, koji se relizuju u okviru e-poslovanja, ukljuuju proizvodnju (usluge), kupce i interne, upravljaki fokusirane poslovne procese. Primeri procesa elektronskog poslovanja su:Proizvodnja - procesi orijentisani na proizvodnju ukljuuju nabavku, narudbe, automatizovano voenje obnavljanja zaliha, procese plaanja i druge elektronske komunikacije sa dobavljaima, ali isto tako i na kontrolu proizvodnje i sve procese koji su direktno povezani sa procesom proizvodnje;Kupci - procesi koji su fokusirani na kupce ukljuuju marketing, elektronsku prodaju, obradu narudbi i isplatu i podrku u odnosu sa kupcima;Interni ili upravljaki fokusirani poslovi - ukljuuju automatizovane usluge zaposlenima, obuke, portal informacija, video konferencija i regrutaciju kadra.Pod elektronskim poslovanjem se podrazumeva kupovina i prodaja robe i usluga: briga o klijentima, saradnja sa poslovnim partnerima, elektronske transakcije unutar organizacije gde predmeti transfera mogu da budu: dokumentacija, novac, sredstva itd. Ljudi esto poistoveuju pojmove elektronsko poslovanje (e-business) i elektronska trgovina (e-commerce). Elektronska trgovina je samo deo elektronskog poslovanja. Elektronsku trgovinu je mogue definisati sa dva aspekta. Prvi aspekt se odnosi na komunikaciju (isporuke robe, servis, informacija i isplata preko raunarske mree), dok se drugi odnosi na trgovinu (kupovina i prodaja robe, servisi, informacije preko Interneta). Elektronska trgovina (e-trgovina; EC) predstavlja bilo koju transakciju preko raunarske mree, koja ukljuuje prenos vlasnitva ili prava za korienje roba ili usluga. Transakcija se izvrava u okviru izabranog procesa e-poslovanja (na primer, proces prodaje) i smatra se kompletnom (zavrenom) nakon saglasnosti izmeu kupca i prodavca o korienju roba ili usluga. Naravno, transakcije moe ali ne mora da bude novano izraena (na primer, besplatan softver).Primeri transakcija e-trgovine su: individualna kupovina knjiga na Internetu; rezervacija hotelske sobe za zaposlene iz neke organizacije preko Interneta; besplatno pozivanje telefonskog broja i naruivanje nekog proizvoda preko interaktivnog telefonskog sistema prodavca; organizacija kupuje kancelarijsku opremu onlajn ili preko elektronske aukcije; proizvodni pogon u organizaciji naruuje elektronske komponente iz drugog organizacionog dela u okviru organizacije koristei Internet organizacije; korisnik povlai novac iz bankomata (Automatic Teller Machine).Identifikacija odreenog broja oiglednih primera transakcije elektronske trgovine, nije uvek lako primenljiva. odnosno, ee je prisutna kompleksnost u doslednoj primeni klasifikacije u skladu sa predloenim definicijama.Komponente elektronskog poslovanjaElektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija koje se izvode korienjem informacione i komunikacione tehnologije. Tumaenje i razumevanje ovog pojma se svakodnevno menja, a naelno bi trebalo da obuhvati sloenost poslovanja na Internetu. Ovo obuhvata generisanje i odravanje pravih kupaca i poslovnih partnera u ovom procesu. Pojam integrie digitalnu komunikaciju, e-trgovinu, onlajn istraivanja i primenu svake vrste poslovanja i aktivnosti putem mree. Uproeni prikaz elektronskog poslovanja i osnovnih komponenti prikazuje Slika 1.

E - trgovina (E-commerce) predstvalja kupovinu i prodaja dobara ili usluga putem Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. Termin elektronska trgovina moe se definisati i kao proces upravljanja onlajn finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljuuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Fokus e-trgovine je u sistemima i procedurama pomou kojih dolazi do razmene razliitih finansijskih dokumenata i informacija. Elektronska trgovina se sprovodi korienjem jedne ili vie telekomunikacionih tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili direktne trgovine s partnerima. U uem smislu pod elektronskom trgovinom se podrazumeva kupoprodaja putem Interneta. Ona ukljuuje ne samo razmenu novca i proizvoda, ve i voenje proizvodnje elektronskim putem, organizovanje logistike i podrke za kupce.Elektronsku trgovinu treba analizirati preko njenih formi i modela. Osnovni modeli elektronske trgovine su storefront, portal, dynamic pricing i online trading and landing model, a forme B2B, B2C, C2C, i druge.CRM (Customer Relatioship Management) predstavlja sloeni skup poslovnih procesa i tehnologija za upravljanje relacijama sa postojeim i potencijalnim korisnicima i poslovnim partnerima, u marketingu, prodaji i podrci, preko svih raspoloivih kanala komunikacije. Moe se rei da je to ira poslovna strategija kreirana da smanji trokove i povea profitabilnost putem uveanja lojalnosti klijenata. Ona podrazumeva sve aspekte interakcije kompanije sa klijentima, bez obzira na to da li se radi o prodaji ili uslugama. Ovakva poslovna strategija se zasniva na personalizaciji poslovanja sa svakim klijentom pojedinano. To znai da e svaki od klijenata imati poseban tretman i ponudu koja mu u datom trenutku najvie odgovara i koja e se odnositi samo na njega. Koncept CRM-a se zasniva na tvrdnji da. ako se poseduju informacije o kupcu (ta on eli. kakav proizvod, koje potrebe njime zadovoljava i sl.) prodaja takavog proizvoda e biti mnogo uspenija i kupac e biti zadovoljniji. Sr ovog pristupa je dakle posedovanje informacija. pa je to najbitniji element CRM-a. CRM mora biti integrisan u celokupan proces iskustva klijenata, od inicijalnog kontakta do krajnje kupovine, a marketing, prodaja i odeljenje podrke korisnicima moraju biti integrisani putem informacione tehnologije.To je prva taka implementacije CRM-a, tzv. operativni CRM, a podrazumeva automatizaciju i optimizaciju celokupnog prodajnog procesa (ugovaranja sastanaka, izrade ponuda i sl.), zatim automatizaciju marketinga primenom informacionog sistema namenjenih dizajnu, izvrenju i merenju uinaka marketinkih kampanja, praenju kontakata sa klijentima, i na kraju automatizaciju podrke klijentima kroz pozivne centre. Operativni CRM predstavlja unos podatakaointerakciji sa korisnikom, kroz razne baze podataka i aplikacije za praenje aktivnosti korisnika (na primer: sistemi za automatizaciju prodajnih timova, korporativnog marketinga i korisnike podrke). Ovaj element CRM sistema podatke smeta u bazu podataka bez analize. Stvaranje zakljuaka iz podataka, definisanje predloga i sl. obavljaju operateri na osnovu iskustva i obuke.Kada je re o velikom broju podataka i odnosa sa podacima iz drugih izvora (npr. katalozi usluga i proizvoda, vremenski izvetaji, berzanski indeksi itd), potreban je analitiki CRM. U njegovom temelju se nalaze reenja koja kroz tehnologije kao to su data warehousing i data mining, a primenom koncepata poslovne inteligencije stvaraju profil svakog kupca, kao i druge modele koji se mogu upotrebljavati za poboljanje prodaje i odnosa sa drugim kupcima. Primena poslovne inteligencije neophodna je za efikasnu relizaciju analitikog CRM-a.Trei element je kolaborativni CRM, a njegova uloga je uspostavljanje kontakta i interakcije sa korisnikom kroz tradicionalne (fiziki kontakt, pota. telefon, faks) i moderne medije (email. VVeb, WAP, prepoznavanje govora). Interaktivnim korienjem medija sistem korisniku alje obavetenja, ponude i slino, a odgovori korisnika vraaju se u sistem kroz operativni CRM.Informacione tehnologije ine infrastrukturnu osnovu za efikasno obavljanje veine poslovnih procesa. Osnovna karika koja obezbeuje informacionu podrku poslovnih procesa je Poslovni informacioni sistem preduzea.ERP (Enterprise Resource Planning) reenja objedinjuju module finansija, logistike i proizvodnje. Najkrae reeno, to je softverski paket koji prati sve aspekte poslovanja jedne kompanije. Jedna od definicija ERP sistema kvalifikuje softversko reenje u ERP kategoriju, ako zadovoljava sledee uslove: efektivno upravljanje procesima u preduzeu; postojanje zajednike (jedinstvene) baze podataka; mogunost da se reaguje brzo na operativne zahteve.Implementirani ERP sistem je u mogunosti da integrie poslovanje razliitih delova firme (npr. raunovodstvo, proizvodnju, nabavku, prodaju, itd.) u jednu jednistvenu celinu. Tako se dobija sistem preko koga je mogue upravljati svim Ijudskim i materijalnim resursima, kao i planirati, razvijati i pratiti poslovne procese i procedure. Najpoznatiji ERP sistemi u svetu su Sap, Oracle, Peoplesoft, Jd Edvvards, Baan, Navision.Upravljanje lancima vrednosti (SCM - Supply Chain Management) je termin koji se koristi da opie tok materijala, informacija i sredstava kroz lanac nabavke, od snabdevaa preko proizvoaa pojedinih komponenti, konanog spajanja i distribucije (skladita i maloprodaja) pa do konanog kupca. Taj proces esto sadri i dodatne usluge koje prate proizvod posle prodaje i povraaj proizvoda na reciklau. Lanac vrednosti je skup poslovnih procesa koji povezuje snabdevae. proizvoae, prodavce na malo, poslovne korisnike, i ostale umeane u stvaranje, prodaju i isporuku robe do krajnjeg kupca. Lanac vrednosti odgovara mrei kompanija koje rade zajedno i koordiniraju svoje akcije prema isporuci proizvoda na trite. To je dodatna aktivnost koja je postala neophodan deo posla da bi se ispunili zahtevi kupaca. Lanci isporuke su proeti problemima uzrokovanim neslaganjima izmeu materijalnih i informacionih tokova. Nedostatak vidljivosti i informacionih tokova u vezi sa statusom porudbine, nivoa robe ili vremena isporuke, na primer, moe da izazove nesigurnost i promenljivost u lancu nabavke. Ova nesigurnost dovodi do vika robe i gomilanja. Da bi se osigurala raspoloivost robe i zadovoljstvo kupca, potrebno je minimizovati i ako je mogue potpuno ukloniti kanjenja isporuke.Kao osnovne aktivnosti lanca vrednosti, izdvajaju se: unutranja logistika - primanje i skladitenje neobraenih materijala, i njihova distribucija do mesta proizvodnje; operacije - procesi transformacije inputa u zavrne proizvode; spoljna logistika - uvanje i distribucija zavrenih proizvoda; marketing i prodaja - identifikacija potreba potroaa i porast prodaje; servis - podrka potroaima nakon to su im prodati proizvodi.Navedene primarne aktivnosti treba da budu podrane od strane Infrastrukture firme, u smislu odgovarajue organizacione struktura, sistema kontrole, kulture kompanije. Takoe, uspeno upravljanje lancima vrednosti zahteva odgovarajue Ijudske resurse kao i neophodan trening zaposlenih. Da bi se izvrila automatizacija lanca vrednosti, potrebno je da postoji i odgovarajua tehnoloka infrastruktura.Poslovna inteligencija (Business Intellignece - Bl) predstavlja proces prikupljanja raspoloivih internih i znaajnih eksternih podataka i njihovo pretvaranje u korisne informacije koje pomau poslovnim korisnicima pri donoenju odluka. Poslovni podaci i istraivanja pruaju primarne i naknadne informacije o tritu, potroaima, konkurenciji i ostalim iniocima poslovanja na osnovu kojih se moe definisati strategija poslovanja. U dinaminom poslovnom okruenju kakvo je danas, od kljunog znaaja za preduzee je da irokom krugu poslovnih korisnika obezbedi efikasan, brz. jeftin i jednostavan pristup potrebnim informacijama. Potreba za uvoenjem i korienjem sistema poslovne inteligencije u uspenim kompanijama javlja se kao poslovna potreba kako bi one odgovorile izazovima kao to su globalizacija, poveana oekivanja potroaa/korisnika, agresivna konkurencija, udruivanje i pripajanje, razvoj distributivnih kanala i ponude robe i usluga, koje znatno nadmauju tranju (prema nekim izvorima i 30% vie od stvarnih potreba).Jednoj tipinoj kompaniji koncept poslovne inteligencije omoguava: analizu ponaanja kupaca i dobavljaa; odreivanje ko su kljuni, dobavljai i koliki su trokovi; odreivanje uestalosti kupovine; posmatranje pojedinih trinih segmenata; efektivnije pregovaranje sa kupcima i dobavljaima; analizu efektivnosti upravljanja; lake predvianje buduih trendova.Sistem poslovne inteligencije integrie podatke iz razliitih izvora (transakcione i analitike baze podataka, datoteke, podaci sa weba, itd.) u jedinstveni sistem koji korisnicima omoguva da podatke vide u formatu koji je za njih najpogodniji, da vre razliite dodatne analize, itd.Toak e-poslovanjaPoznavanje upotrebe elektronskog poslovanja treba da podrazumeva upravo poznavanje poslovnih procesa elektronskog poslovanja. U cilju lakeg i boljeg razumevanja elektronskog poslovanja napravljen je konceptualni model "eBusiness VVheef' - toak elektronskog poslovanja, koji opisuje najbitnije procese e-poslovanja. On se sastoji od osam delova koji okruuju klijenta kao polaznu osnovu svih savremenih poslovnih procesa.

Osnovni cilj svih savremenih poslovnih koncepcija jeste zadovoljenje potreba klijenata i formiranje takvog poslovnog okruenja u organizaciji da svi poslovni procesi budu u funkciji klijentovih potreba, a da se kao rezultat kvalitetnih odnosa s klijentima pojavi profit. Toak elektronskog poslovanja se sastoji iz dva glavna dela: strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi).Strategijama elektronskog poslovanja definiu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenata i profit firme. Meutim, da bi se ostvario cilj elektronskog poslovanja, potrebno je kreirati i voditi operativne procese koji u biti ine elektronsko poslovanje. U strateki deo elektronskog poslovanja spadaju e-filozofija, strategija i politika, e-marketing, odnosi sa javnou i informaciono - komunikaciona infrastruktura. Filozofija e-poslovanja za cilj treba da ima klijenta i da bude utemeljena na strategiji "posmatraj globalno, deluj lokalnoElektronsko poslovanje se odvija u distribuiranom okruenju Interneta, gde je cilj ostvariti odabrani, najee visoki nivo interaktivnosti s klijentom. E-marketing je strateko odluivanje o poslovnim procesima u cilju zadovoljenja potreba korisnika i firme a zasniva se na kreiranju baza znanja o profilu i potrebama kupaca, osoblja firme, menadmenta i ostalih ciljnih elemenata u poslovnom okruenju firme.U operativni deo elektronskog poslovanja spadaju e-proizvodnja, e-tehnologija, e-distribucija, e- zatita i pravo. E-proizvodnja se odvija u distribuiranom okruenju, koje obezbeuje rad na daljinu. Internet takoe omoguuje upravljanje kvalitetom proizvoda koji su kreirani na osnovu potreba korisnika u realnom vremenu. E-tehnologija postoji da bi se ostvario sistem efikasnog i isplativog elektronskog poslovanja. Firma mora da poseduje odreenu informacionu i komunikacionu infrastrukturu, da ima opisane poslovne procese na nivou upravljanja bazama podataka i da strateki i operativno koristi podatke iz informacionog sistema za upravljanje na razliitim hijerarhijskim nivoima odluivanja. E-tehnologije su one koje omoguuju ostvarenje onlajn poslovnih procesa, od nivoa veb softverske tehnologije (asp, php, sql, java...), dizajna i njihove upotrebljivosti na nivou potreba korisnika. One obuhvataju i procese razmene izmeu zainteresovanih strana u poslovnom procesu u zavisnosti od tipa e-poslovanja (B2C, B2B, B2E, B2G, C2G...). E-distribucija slui da bi se uspeno zavrio proces razmene dobara izmeu zainteresovanih strana u procesu onlajn poslovanja. odnosno obezbedili prilagoeni modeli lanaca distribucije fizikih i nematerijalnih dobara i usluga. Da bi kompletan proces onlajn poslovanja bio ureen i u skladu sa potrebama zainteresovanih strana, mora postojati pravni okvir koji osigurava bezbedno poslovanje sa maksimalno smanjenim rizicima, a to je e-zatita.Infrastruktura elektronskog poslovanjaPrihvatajui savremene trendove, kao podrazumevajue opcije trinog prestia, organizacije se uglavnom opredeljuju za Internet infrastrukturu u povezivanju (linkovanju) svojih poslovnih aplikacija sa poslovnim partnerima i drugim uesnicima na tritu. Oslanjajui se na skup univerzalnih i za upotrebu jednostavnih tehnolokih i tehnikih standarda namenjenih bilo kojoj organizaciji, izbor raunarskog sistema ili tehnoloke platforme postaje od sekundarne vanosti za organizaciju kao i od nekih drugih pristupa u definisanju od strane razliitih autora, i ovde napominjemo da se izrazi kao to su Internet, elektronsko poslovanje (e-poslovanje, e-business ili EP), elektronska trgovina (e-trgovina, e-commerce) i sajber trite (cybertrade) esto u literaturi a i u praksi pogotovo, naizmenino koriste bez preciznog definisanja njihovog opsega i meusobnih veza, te je zbog toga ponekad teko napraviti sutinsku razliku ovih pojmova. Pre definisanja i opisa elektronskog poslovanja, treba naglasiti da oba modaliteta, elektronsko i neelektronsko 'poslovanje zajedniki koriste ili dele ekonomsku infrastrukturu raspoloivih resursa, ukljuujui prirodne resurse, radnu snagu, strukturu, opremu, telekomunikacione i druge servise.Pratei istorijski razvoj, prva aplikacija iz oblasti elektronskog poslovanja pojavljuje se poetkom 1970-ih godina i to u vidu elektronskog transfera novanih sredstava. Naravno, ove inovativne aplikacije su funkcionisale u malom broju, uglavnom velikih korporacija i u samo nekoliko malih organizacija. Verovatno je sama priroda organizacije prve elektronske transakcije. uslovila naziv elektronska trgovina (e-commerce) to kasnije proizvodi terminoloke nepreciznosti. Ubrzo se razvija EDI (Electronic data interchange) koncept za elektronsku razmenu podataka koji automatizovanjem transakcija obrade i proirenjem elektornske trgovine dobija sve znaajniju primenu u mnogim oblastima. Dvadeset godina kasnije, 1990-ih aplikacije elektronskog poslovanja doivljavaju ekspanziju uz podrku komercijalizaciji Interneta i veb servisa. Od 2003. godine veina velikih i znaajan broj malih organizacija. primenjuju neke od oblika e-poslovanja. Meusobna uslovljenost razliitih komponenti i sredstava za efikasno izvravanje bilo kojeg procesa ili aktivnosti u organizaciji kao u posebnoj interakciji sa okruenjem postaje savremena neminovnost. Definisanje opsega u okviru kojeg organizacija moe da realizuje e-poslovanje, podrazumeva da se imaju u vidu potrebe za pravim informacijama, infrastrukturom informacionih tehnologija i servisima podrke. Infranstruktura predstavlja skup zajednikih tehnolokih resursa koji omoguavaju da se kreira platforma za aplikacije e-poslovanja organizacije. U okviru infrastrukturne podrke se podrazumevaju hadverske komponente, softver (sistemski i aplikativni), telekomunikacione mree, podrka servisa kako bi svi u organizaciji imali pristup potrebnim resursima i Ijudski resursi koji uestvuju u e-poslovanju i trgovini. Infrastruktura se moe shvatiti i kao skup tehnologija i kao platforma servisa. Generalno, infrastruktura servisa e-poslovanja, kao primer, moe se izgraditi na sledei nain: Hardverska platforma - raunari, ruteri, konektivni elementi i druge hadverske komponente; Platforma telekomunikacije - sateliti, provodnici i optiki i komunikacioni i mreni kanali; Platforma softvera - sistemski i aplikativni softver; Platforma servisa - servis i podrke, kao to su web sajtovi. elektronsko plaanje i sertifikovani servisi; Ljudski resursi, kao to su programeri; Platforma raunarskih mrea i Internet platforma-lnternet, intranet, ekstranet; Elektronska razmena podataka (EDI) i telekomunikacione mree.Navedena infrastruktura slui kao organizacioni tehnoloki okvir kako bi se istakao veliki broj servisa koji se moraju obezbediti, da bi se podrali svi procesi elektronskog poslovanja organizacije. Treba naglasiti da implementacija ovih servisa zahteva njihovu inegraciju kako se ne bi pojavile tekoe zbog nekompatibilnosti sistema konkurentnih proizvoaa. Tehnoloki standardi Inerneta i world wide web servis, obezbeuju put ka otvorenim sistemima, konektivnosti i kooperativnosti u tehnologiji elektronskog poslovanja. Kao efikasna platforma, Internet sigurno ubrzava mogunosti za razvoj savremenog, digitalnog, oblika poslovanja. Prednost internog mrenog povezivanja, organizacije ve godinama koriste za upravljanje i koordinaciju svojih poslovnih procesa, meutim u poslednjoj deceniji upravo intranet prerasta u tehnologiju koju organizacije biraju kao opciju elektronskog poslovanja. Terminoloka neujednaenost prisutna u razliitim literarnim izvorima u oblasti informatikih tehnologija predstavlja razlog za obrazlaganje definicija za neke kljune pojmove. Organizacije koriste intranet za kreiranje okruenja koje obezbeuje saradnju i koordinaciju u radu, za obezbeivanje informacionih tokova izmeu razliitih funkcionalnih oblasti i koordinaciju poslovnih procesa u okviru organizacije. Neki autori definiciju intraneta proiruju i obrazlau da deo intraneta moe da obezbedi i javni pristup (public access) koji omoguava organizaciji, na primer, da reklamira sebe preko Intemeta. Osim toga, i pristup intranetu moe da bude dostupan odreenom broju eksternih subjekata (poslovni partneri, korisnici, potencijalni kadar za prijem itd). Ovakav Internet pristup intranetu se naziva i ekstranet. Ekstranet aplikacije dozvoljavaju iri pristup jer obuhvataju mreno povezivanje organizacije i odreenog prostorno udaljenog okruenja (poslovni partneri) pod odreenim uslovima, i koriste se osim za zajedniko korienje raspoloivih informacionih resursa i kao saradnika platforma za projekte u okviru kojih uestvuje vei broj organizacija, odnosno projektanata iz razliitih organizacija. Ekstranet moe biti efikasno sredstvo za implementaciju i povezivanje sistema za upravljanje lancem vrednosti i sistemom upravljanja odnosa sa kupcima (CRM) ije ce se preformanse razmatraju u okviru aplikacije e-poslovanja.Ako se ima u vidu da veina organizacija, posebno velike, koristi kao podrku razliite raunarske platforme koje ne obezbeuju meusobnu komunikaciju, logino je da se intranet pokazao kao dobro reenje za uspostavljanje trenutne konekcije, povezujui sve raunare u jedan celoviti virtualni sistem. Kako veb softver predstavlja jednoobrazni interfejs, moe se koristiti za integrisanje veeg broja procesa i sistema u okviru jedne organizacije. Povezivanjem svojih intranet mrea organizacije mogu da formiraju interne transakcione sisteme i omogue zaposlenima preuzimanje odgovarajuih akcija, za realizaciju posebnih operacija na bilo kom mestu u organizaciji. Princip funkcionisanja intraneta se zasniva na kreiranju onlajn repozitorijuma(skladita) informacija koje mogu biti korienje i aurirane kad god je potrebno, uz istovremeno eliminisanje velikih koliina paprinih dokumenata i trokove tampe i distribucije. Intranet je uglavnom usmeren na portale? kako bi se obezbedila tak'a pristupa internim sistemima i dokumentima putem veb inerfejsa. Ovakvi, korporativni portali obezbeuju jedan konsolidovani pogled na informacione resurse na intranetu, a posebna pogodnost je to mogu biti prilagoavani kako bi odgovorili na odgovarajue informacione potrebe specifinih grupa ili pojedinanim korisnika ako postoji takav zahtev.E-poslovanje je upotreba Internet tehnologija i drugih informaciono - komunikacionih dostignua za poboljanje poslovnih procesa. To je korienje Interneta za povezivanje sa muterijama, saradnicima i dobavljaima (voenje poslova na Internetu).Usmeravajui se na bogati skup alata koji se obezbeuje od strane intraneta za kreiranje kolaborativnog okruenja, lanovi organizacije dobijaju veu mogunost za meusobnu razmenu ideja, zajedniko korienje raspoloivih informacija, kao i za zajedniki rad na projektima uz mogunost dodeljivanja zadataka izvriocima, bez obzira na njihovu fiziku lokaciju.Funkcionalne aplikacije elektronskog poslovanjaGotovo u svim funkcionalnim oblastima poslovanja, organizacije sve ee primenjuju e-upravljanje procesima, tako da je razvijen vei broj aplikacija za upravljanje u domenu finansija i raunovodstva, Ijudskih resursa. prodaji i marketinga, proizvodnji. Slede objanjenja odlika nekih aplikacija e- poslovanja i kvalitet koji obezbeuju organizacijama koje ih primenjuju u svom poslovanju.

Vei broj organizacija koristi ekstenzivne sisteme za transakcionu obradu za obuhvat operacionih podataka za finansijske i raunovodstvene aktivnosti. Ovi sistemi ne obezbeuju detaljno povezivanje informacija za adekvatno odluivanje i merenje odreenih preformansi. Internet tehnologije omoguavaju pristup i integrisanje finansijskih podataka iz intemih (u okviru organizacije) i eksternih izvora.U eri vladavine informacionih i tehnolokih dostignua, Ijudski faktor ini nezaobilazni i kljuni uslov uspene primene bilo kojeg softverskog alata i mrenog okruenja. Domen upravljanja Ijudskim resursima, prema tome, zahteva veliku odgovornost i ukljuivanje svih zaposlenih u odreene nivoe informacionih tokova i kreiranje zapisa o svakom zaposlenom, koji se dinamiki mora pratiti i aurirati. Intranet obezbeuje prednosti u domenu Ijudskih resursa, poveavajui efikasnost i smanjujui trokove u komunikaciji i odbacivanju ili odravanju grupnih kurseva za odreene strune profile, dok menaderi zadueni za Ijudske resurse lako pristupaju podacima o zaposlenima.Upravljanje informacijama u oblasti proizvodnje se smatra vrlo kompleksnim procesom. jer ukljuuje obuhvatanje i integraciju tokova podataka u realnom vremenu, definisanje odnosa sa dobavljaima, promenjive trokove. Za proizvodne funkcije je uobiajeno da koriste razliite tipove podataka, ukljuujui grafiku i tekst koji su rasuti u razliitim sistemima. Informacije o proizvodnim procesima su vrlo esto oseljive i teke za pretrajivanje jer je vano da ovakve datoteke budu konstantno aurne. Razvoj intraneta za integraciju podataka vezanih za proizvodnju predstavlja komplikovaniji pristup u poreenju sa drugim funkcionalnim oblastima. Internet tehnologije kreiraju zajedniku platformu za komunikaciju i razmenu podataka, obezbeujui integrisanje podataka iz razliitih sistema u okviru same organizacije i koordinaciju procesa proizvodnje i produkcije sa dobavljaima i distributerima.Veb tehnologije Interneta sigurno nee unititi tradicionalne koncepte prodaje, ali nema sumnje da su uneli znaajne promene i pogodnosti razvojem novih kanala prodaje i ponudom novih digitalnih proizvoda i usluga. Obezbeene su pogodnosti u upravljanju internim funkcijama prodaje i marketinga. Jedna od najpopularnijih aplikacija za korporativni intranet ukljuuje nadgledanje i koordinaciju aktivnosti prodaje.Prednosti e-poslovanjaKao osnovne karakteristike elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje izdvajaju se:1. Znaajne promene odnosa od prodavca ka kupcu - kupac je u mogunosti da promeni lokaciju na Internetu, dovoljan je jedan klik pa da kupac napusti" prodavnicu, tj. nekoliko sekundi da odustane od kupovine.2. Poveana brzina - promene u digitalnoj ekonomiji se ostvaruju velikom brzinom, tj. koncepti koji su pokazali uspeh veoma brzo se implementiraju na ostalim veb lokacijama. Na primer, ukoliko e-Bay uvede onlajn aukcije sutradan e ih primeniti i Amazon.3. Udaljenost vie nije bitan parametar u poslovanju - udaljenost nije optereujui faktor u uspostavljanju poslovnih odnosa, stvaranju partnerskih odnosa sa udaljenim dobavljaima sirovina, poslovanju sa krajnjim korisnicima ili stvaranju slinih odnosa.4. Globalno trite - Internet je omoguio stvaranje globalne ekonomije, gde trite obuhvata neverovatno veliku bazu korisnika povezanih preko ovog medija. Globalna mrea omoguuje stvaranje kanala komunikacije izmeu poslovnih partnera.5. Smanjenje vremenskih disproporcija - zahvaljujui Internetu, vreme nije ograniavajui faktor u poslovanju (kontinuirana komunikacija 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji).6. Vetina upravljanja je klju uspeha - u digitalnom svetu, jednostavno je sakupiti informacije o kupcima.7. Otvorenost sistema - jedna od bitnih tendencija u razvoju je otvorenost ka novim tehnologijama i standardima koje one nameu.8. Interdisciplinamost - uspena primena koncepata elektronskog poslovanja zahteva primenjena znanja iz razliitih oblasti ekonomije, menadmenta, informacionih tehnologija, statistike, itd.9. Zatita intelektualne svojine - novi koncept poslovanja namee i potrebu za novimregulativama.Kao osnovne prednosti elektronskog poslovanja izdvajaju se: smanjenje transakcionih trokova; velike kupovine po transakciji; objedinjenje celokupnog ekonomskog/prodajnog procesa, pri emu kupac ima uvid u svoju transakciju, tj. u kojoj je fazi realizovana kupovina; tritu se nudi drugaiji nain kupovine - pored tradicionalne kupovine preduzea upotpunjuju svoju ponudu proizvoda i kroz koncept kupovine od kue, gde e-trgovina predstavlja konforniji nain kupovine; obimni katalozi proizvoda (Amazon gde se nudi 3.000.000 knjiga); unapreenje interaktivnog odnosa sa kupcima.Elektronsko poslovanje prua mogunost stvaranja potpuno novog modela poslovanja. Znaajna prednost elektronskog poslovanja je svakako fleksibilnost ponude u skladu sa realnom situacijom na tritu, tj. izmene proizvoda koji su u ponudi, cena i slinih elementa mogue je realizovati relativno brzo ime se postie fleksibilnost.U tom smislu osnovna obeleja elektronskog poslovanja koja preduzea prepoznaju kao svoju ansu su: inovativni proizvodi i modeli poslovanja; neprekidni i gotovo neogranien pristup svetskom globalnom tritu; usmerenost ka klijentima; individualizacija, prilagodljivost kupcu; efikasnije poslovanje i smanjivanje trokova.Potekoe u elektronskom poslovanju obuhvataju: praenje poseta veb prezntacije u okviru koje je realizovana prodaja; praenje ponovnih poseta veb prezentaciji - koji je procenat ponovljenih transakcija u okviru veb prezentacije; diferenciranje u odnosu na konkurenciju; praenje i analiza kupovine realizovane u okviru veb prezentacije - u okviru ovog dela potrebno je obezbediti odgovarajue procesiranje kreditne kartice; integrisanje elektronskog poslovanja sa tradicionalnim poslovanjem preduzea.Bavljenje elektronskim poslovanjem zahteva od kompanije da sagleda nove oblike rizika kao deo svoje poslovne strategije. Pored tradicionalnih rizika sa kojima se preduzea susreu u poslovanju, treba napomenuti i e-rizike. Naime, napadi hakera ili virusa ne prouzrokuju fizika oteenja, ali imaju za posledicu znatne trokove vezane za ponovno dovoenje sistema u preanje stanje, kao i tetu nanetu imidu i poverenju kompanije kod kupaca, a mogui su i odtetni zahtevi oteenih klijenata na osnovu odgovornosti firme. Sve ovo moe prouzrokovati znaajan pad vrednosti deonica na berzi.Najei rizici koji se javljaju u poslovanju na Internetu su: povreda integriteta - integritet podrazumeva da pojedini podaci, informacije i razne usluge smeju biti izmenjene iskljuivo od strane ovlaene osobe ili institucije; poverljivost podataka - ukoliko se dovede u pitanje ovaj element u poslovanju, gubi se poverenje klijenata i rui ugled kompanije; dostupnost veb prezentacije - dostupnost podrazumeva da su podaci, informacije i usluge dostupne u eljenom vremenskom trenutku. U suprotnom, posledice su: naruavanje imida kompanije, neostvarivanje prometa, gubitak poverenja, pad vrednosti akcija, gubitak klijenata i uea na tritu.Elektronsko poslovanje u SrbijiUvoenje elektronskog poslovanja podrazumeva mnoge organizacione promene. Zasniva se na efikasnijoj i modernijoj organizaciji rada prilagoenoj primeni savremenih informacionih tehnologija, korienju Interneta u obavljanju veine poslovnih transakcija, organizaciji i primeni savremenog informacionog sistema, upotrebi standardizovanih dokumenata, primeni elektronskog potpisa, digitalizaciji poslova i korienju kriptografskih mehanizama zatite. Skoro sve razvijene zemlje su usvojile propise o e-poslovanju i elektronskom potpisu, pristupile obrazovanju sertifikacionih tela i organa za akreditaciju sertifikacionih tela, poele sa izdavanjem graanima "inteligentnih kartica za bezbedno ukljuivanje u e-upravu i sl. Evropska unija je usvojila Program eEurope u kome su planirane aktivnosti koje treba da omogue da Evropa 2010. godine postane ekonomski potpuno konkurentno i na znanju zasnovano drutvo. Elektornsko poslovanje je u naoj sredini neto manje prisutno u odnosu na postojea znanja i potrebe. Nae drutvo je proteklih decenija zaostajalo u praenju savremenih tehnolokih trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od ansi za ubrzani razvoj. U naoj zemlji se na ekspertskom nivou prate trendovi u e-poslovanju.Na konferenciji Telekomunikacije za razvoj koja je odrana u Beogradu 29. oktobra 2002. godine, zemlje jugoistone Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija, Moldavija, Srbija i Crna Gora) prihvatile su i potpisale meunarodni sporazum Agenda e-JIE za razvoj informacionog drutva" (Agenda e-JIE), kao osnovni dokument za razvoj informacionog drutva u ovom regionu. Ovaj sporazum je u skladu s akcionim planovima e-Evropa 2002 i 2005 i planom e- Evropa+ za zemlje kandidate i predstavlja potvrdu spremnosti zemalja jugoistone Evrope da rade na razvoju informacionog drutva u skladu s razvojnim procesima IT u Evropi. Ovaj dokument su takoe prihvatile zemlje lanice Procesa saradnje u jugoistonoj Evropi (SEECP) marta 2003. godine na samitu odranom u Beogradu.Vlada je usvojila dokument Strategija reforme dravne uprave u Republici Srbiji. U cilju tehniko- tehnolokog osavremenjavanja rada dravne uprave, primenom dostignua savremenih IKT, kao jedan od osnovnih principa reforme dravne uprave, utvren je princip modernizacije.Cilj modernizacije dravne uprave je da se uvoenjem IT u rad dravnih organa, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, omogui graanima dostupnost najrazliitijih servisa elektronskim putem, a takoe da im omogui javno iskazivanje stava u pogledu funkcionisanja dravne uprave i obavljanja javnih poslova uopte. ELEKTRONSKA TRGOVINAUvodE - trgovina (E-commerce) predstvalja kupovinu i prodaja dobara ili usluga putem Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd. Termin elektronska trgovina moe se definisati i kao proces upravljanja onlajn finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljuuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Fokus e-trgovine je u sistemima i procedurama pomou kojih dolazi do razmene razliitih finansijskih dokumenata i informacija.Elektronska trgovina se sprovodi korienjem jedne ili vie telekomunikacionih tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili direktne trgovine s partnerima. U uem smislu pod elektronskom trgovinom se podrazumeva kupoprodaja putem Interneta. Ona ukljuuje ne samo razmenu novca i proizvoda, ve i voenje proizvodnje elektronskim putem, organizovanje logistike i podrke za kupce. Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao to je Internet i druge kompjuterske mree. Takoe ukljuuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka, i automatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije kao Internet, ekstranet, elektronska pota, e-knjige, baze podataka, i mobilne telefone. E-trgovina se moe posmatrati sa ireg i ueg stanovita, pa tako ira definicija obuhvata razmenu poslovnih informacija, odravanje poslovnih odnosa i voenje poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mrea. A ua definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mree. To znai da a je e-trgovina pojavljujui koncept koji opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mrea ukljuujui i Internet.Za razliku od tradicionalnog trita, elektronsko trite ima neutralnu posredniku ulogu izmeu kupca i prodavca i obavlja usluge obema stranama u transakcijama. Elektronsko trite predstavlja virtualno mesto na kom se susreu kupci i prodavci radi razmene roba i usluga. Ovo trite koristi Internet tehnologije i standarde radi distribucije proizvoda i obavljanja online transakcija. Ono to najvie razlikuje elektronsko trite od tradicionalnog je, pre svega, smanjenje ulaznih barijera i mogunost pretraivanja i dobijanja informacija o proizvodima i tranji. Elektronska trgovina moe da se definie na razliite naine. Svaka definicija pomae da se koncept bolje objasni i razume. Elektronska trgovina je digitalno omoguena komercijalna transakcija izmeu organizacija i pojedinaca. Takoe se elektronska trgovina, prema drugim autorima, definie kao novi koncept, koji se razvija i koji obuhvata proces kupovine i prodaje ili razmene proizvoda, usluga i informacija preko raunarskih mrea, ukljuujui i Internet. Elektronska trgovina nije ograniena samo na kupovinu i prodaju proizvoda, ve obuhvata i sve pretprodajne i postprodajne aktivnosti du lanca snabdevanja. Sveobuhvatno i prihvatljivo tumaenje pojma elektronske trgovine predstavljeno je pomou sledee definicije: elektronska trgovina obuhvata sve tipove komercijalnih transakcija u kojima se elektronski obrauju podaci (ukljuujui tekst, zvuk i sliku) i prenos preko komunikacionih mrea, kao to je Internet. Re je o toku informacija izmeu organizacija, bez Ijudske intervencije, pri emu se obezbeuje da taj tok bude neprekidan od poetka do kraja svake poslovne transakcije. Elektronska trgovina obuhvata vie razliitih aktivnosti, kao to su: elektronska prodaja i kupovina roba i usluga, online isporuka digitalnih sadraja, ektronski transfer novanih sredstava, elektronski konosmani, komercijalne aukcije. online snabdevanje, javne nabavke. direktni potroaki marketing i postprodajne usluge. Isto tako, elektronska trgovina obuhvata kako robu (na primer potrona dobra, specijalizovana medicinska oprema), tako i usluge (na primer, usluge vezane za informisanje, finansijske i pravne usluge), kako tradicionalne aktivnosti (na primer, zdravstvo, obrazovanje), tako i nove aktivnosti (na primer, virtuelni trni centri-malls). Sr ili osnova elektronske trgovine se esto naziva potpuno digitalno poslovanje. Ona sadri tri komponente: proizvod, proces i uesnike, koji imaju po dve dimenzije, fiziku i digitalnu. Razlika izmeu fizikog i digitalnog proizvoda je evidentna. Potencijalno, sve ono to se moe poslati ili primiti preko Interneta je digitalni proizvod. Slino tome, uesnici su prodavci, kupci, posrednici i slini predstavnici tree strane (npr. drava). Fiziki uesnici su dostupni uivo, dok se sa digitalnim uesnicima komunikacija odvija iskljuivo posredstvom razliitih elektronskih interfejsa. Razlika izmeu fizikih i digitalnih procesa, predstavljena treom osom na slici, evidentna je: odlazak u prodavnicu, na primer, pripada fizikim procesima, dok pretraivanje i kupovina preko weba predstavlja digitalni proces.Primeri transakcija e-trgovine su: individualna kupovina knjiga na Internetu; rezervacija hotelske sobe za zaposlene iz neke organizacije preko Interneta; besplatno pozivanje telefonskog broja i naruivanje nekog proizvoda preko interaktivnog telefonskog sistema prodavca; organizacija kupuje kancelarijsku opremu onlajn ili preko elektronske aukcije; proizvodni pogon u organizaciji naruuje elektronske komponente iz drugog organizacionog dela u okviru organizacije koristei Internet organizacije; korisnik povlai novac iz bankomata (Automatic Teller Machine).Neke od aplikacija elektronske trgovine: e-mail; sistemi za upravljanje sadrajem; dokumenti, izvetaji, baze podataka; finansijski sistemi; informacije o narudbinama i isporuci; poslovno izvetavnje; sistemi plaanja; newsgroup\ online prodaja; komunikacija i konferencije.Istorijski razvojElektronski kanali marketinga ili elektronska trgovina se tokom 80-tih godina pominjala prvenstveno u vizijama razvoja velikih poslovnih sistema. Velike kompanije su traile mogunost irenja sopstvenog biznisa, pa su u elektronskoj trgovini pronale veoma znaajan instrument. Primena raunarske elektronike u trgovini u periodu druge polovine 70-tih godina je ila u dva pravca, i to: nova tehnologija je nala svoju primenu u tradicionalnim trgovinskim institucijama; razvoj raunara i komunikacija je omoguio nastanak nove institucije - elektronske trgovine.Primena raunara u tradicionalnim trgovinskim institucijama je podstakla intratipnu konkurenciju. To se naroito odnosi na upotrebu bar-koda, elektronski transfer sredstava i korienje kartice kao platenog sredstva. Ove inovacije su uticale na smanjenje trokova trgovaca. Radikalna promena je nastala uvoenjem kompjuterskih skener kasa na mestu prodaje (EPOS - Electronic Point Of Sale). Ove kase su omoguavale veu brzinu naplate, veu tanost u naplati i specificiranju dnevnog pazara, taan uvid u stanje zaliha, to je sve uticalo na veu konkurentnost. Dalji razvoj informatike omoguio je bre prikupljanje veeg broja podataka o vremenu transakcija, uestalosti kupovine, za donoenje odluke o sastavu asortimana, visini zaliha, vremenskim oscilacijama prometa. Napredak informacionih sistema je omoguio elektronska plaanja. Plaanja putem kartica u supermarketima na elektronskim kasama su omoguila momentalni prenos sredstava sa rauna kupca na raun trgovca. Ovo je dovelo do zatite prodavca od nesolventnih kupaca. Protok novca je ubrzan, a trokovi finansiranja potrajivanja su minimizirani. Uvoenjem elektronske razmene podataka izmeu razliitih elemenata kanala distribucije je dovelo do usvajanja jedinstvenih standarda. Pojavili su se sistemi za neprekidan prijem porudbina.Polovinom 80-tih godina poinje primena raunara u trgovini u jo kvalitetnijem pravcu - pravcu razvoja interaktivne elektronske trgovine. Kroz velike eksperimente dolazi do spoja elektronike i komunikacija sa tradicionalnom trgovinskom delatnou. Fenomen nazvan elektronska trgovina unosi nove konkurentske podsticaje u prometnu delatnost i adekvatno podrava aktuelne napore da se uz cenovne razvijaju i necenovni oblici konkurencije. Mnoga razliita preduzea kreu u razvoj novih trinih strategija. Jedan od originalnih pokuaja je bio vezan upravo za aplikaciju inovacija u oblasti elektronike i komunikacije. Traena je mogunost da se povea udobnost kupovine i da se obezbedi usluga kupovina od kue" (home shopping). Sredinom 90-tih godina dvadesetog veka pojam elektronske trgovine poinje da se vezuje iskljuivo za kupoprodajne transakcije koje se odvijaju na Internetu. Od momenta premetanja transakcija iz realnog u cyber" (Intemet) prostor, razvoj elektronske trgovine napreduje neverovatnom brzinom. Ne sme se meutim, izgubiti iz vida da pored visoko sofisticirane i mreno orijentisane informacione tehnologije su morali biti ispunjeni jo neki preduslovi da bi razvoj elektronske trgovine bio optimalan. Ti preduslovi su: drutveno - ekonomsko okruenje; kultura i navike; poslovno okruenje (trina infrastruktura).Da bi drutveno ekonomsko okruenje bilo pozitivna poluga razvoju elektronske trgovine na Internetu najbitnije je da je ono stabilno, pre svega u smislu stabilnosti cena i nivoa inflacije. Ukoliko ovaj uslov nije zadovoljen elektronska trgovina e nailaziti na brojne probleme. Prilino komplikovano e biti u ovom sluaju drati aurnom Web prodavnicu. Takoe, mogui su i izvesni gubici ukoliko doe do rasta cena u periodu transfera novca. Pored stabilnosti cena, potrebna je i stabilnost propisa u voenju poslovnih knjiga. U zemljama sa razvijenom kulturom, PC i telefon je osnovno sredstvo komuniciranja i kupovine. Takoe, u poslednjoj deceniji, telefon sve ee biva zamenjen Internetom. Stanovnici urbanih sredina imaju naviku da kupuju bez linog kontakta: telefonom naruuju veeru, knjige kupuju preko Interneta, novac podiu preko automata itd. Ovi poroai su baza elektronske trgovine. Navike stanovnitva da kupuju osnovne potreptine bez direktnog kontakta pogoduju ubrzanom razvitku elektronske trgovine. Raunar moe biti tako prilagoen da prima porudbine non-stop, ali se moe organizovati i neprekidan rad slube pakovanja, otpreme, naplate. Da bi se elektronska trgovina kontinuirano ravijala potrebno je da trina infrastruktura prati njen razvoj.Trina infrastruktura podrazumeva i elektronske berze, razvijenost bankarske instrastrukture (postojanje platnih kartica) prihvatanje platnih kartica, kao i stimulisanje irenja Interneta od strane drave (davanje besplatnih asova informatike. Internet opismenjavanja stanovnitva i sl.) i raunarske mree velikih komunikacionih kompanija. Elektronski novac, elektronski ek i elektronske transakcije uopte, moraju postati deo savremene trine infrastrukture i digitalne ekonomije. Konano, sav dosadanji razvoj elektronske trgovine je pokazao da je baza njenog razvoja u Internetu i Intranet tehnologiji ali i da je njen razvoj nemogu bez poznavanja sutine komercijalne funkcije i ekonomskog (trinog) okruenja preduzea. Kada je Internet postao mnogo poznatiji meu irom publikom 1994, mnogi eksperti su predviali da e e-trgovina ubrzo postati vodei ekonomski sektor. Meutim, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni protokoli (kao HTTPS) postanu dovoljno razvijeni iroko rasprostranjeni. Kao posledica, izmeu 1998. i 2000. godine, veliki broj kompanija u SAD-u i Evropi razvio samo osnovne sajtove. Nakon 2005. godine, e-trgovina se posebno afirmisala u svim veim gradovima irom Severne Amerike, Zapadne Evrope, i odreenih istono azijskih drava. Takoe, e-trgovina se i dalje sporo razvija u nekim industrijalizovanim dravama, a praktino ne postoji u zemljama treeg sveta. Pa ipak e-trgovina ima neogranieni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene zemlje, nudei velike koristi u veoma neregulisanom okruenju.Elektronska razmena podatakaOsnov elektronske trgovine je elektronska razmena podataka. Elektronska razmena podataka (EDI - Electronic Data Interchange) predstavlja standardizovani i integrisani sistem za razmenu poslovne dokumentacije putem raunarskih sistema i mrea. EDI tehnologija se moe posmatrati sa dva nivoa: globalni i interni. Globalna razmena funkcionie na nivou drava ili asocijacija drava, a interna na nivou organizacije, odnosno asocijacija organizacija. Kljuni segment funkcionisanja elektronske trgovine jesu standardi prihvaeni za meusobne komunikacije. To je EDIFACT, koji je jo 1986. godine prihvaen kao meunarodni EDI standard. Danas postoji "Interagencijski sporazum o kooperaciji u oblasti EDI" izmeu ISO, IEC, Meunarodne telekomunikacione unije (ITU) i UN/ECE. Sporazum predvia da sve navedene organizacije sarauju u razvoju svih aspekata EDI tehnologije prema open EDI1 principu. Elektronski prenos vrednosti od kupca do prodavca posredstvom finansijske institucije naziva se elektronski transfer sredstava (EFT - Electronic Fund Transfer).Elektronski transfer sredstava ima viestruke koristi za kompanije: utede na administrativnim trokovima i trokovima fakturisanja; smanjuje rad potreban za prikupljanje naplata i trokove obavetavanja dunika; eliminie trokove potarine i neisporuenih poiljki (rauna); eliminie trokove kupaca prilikom prosleivanja ekova, potarinu i ostale trokove; unapreuje odnose sa kupcima, omoguavajui im udobnost i jednostavnost transakcija; obezbeuje priliv sredstava na dan naplate, bez kanjenja i odlaganja u naplati; omoguava veu satisfakciju kupaca; obezbeuje imid moderne i inovativne kompanije.Odnos elektronske trgovine i elektronskog poslovanja Na osnovu stavova razliitih autora mogu se izdvojiti tri varijante definisanja odnosa izmeu e- trgovine i e-poslovanja. Autor Laudon zastupa smatra da je vano pravljenje razlike izmeu e- trgovine (ET) i e-poslovanja jer se odnose na razliite fenomene. Prema njemu, koncept e- poslovanja prvenstveno se odnosi na digitalno omoguene transakcije i procese u okviru firme, uz stavljanje informacionih sistema pod kontrolu firme. E-poslovanje ne obuhvata komercijalne transakcije koje se odnose na razmenu vrednosti preko granica kompanije. Odnosno. prema Laudonu, e-poslovne transakcije obuhvataju aplikacije digitalne tehnologije na poslovne procese unutar firme, dok se e-trgovinske transakcije primarno odnose na transakcije preko granica kompanije. U prilog tome, navodi da mnoge komponente e-poslovanja, na primer, online mehanizam kontrole zaliha kao interni proces kompanije, direktno ne generiu prihode za kompaniju od spoljnih partnera ili potroaa, to e-trgovina treba da ini prema svojoj definiciji.E-poslovna infrastruktura firme: meutim, moe da podri e-trgovinske transakcije i, zapravo, e- poslovne aplikacije prerastaju u e-trgovinske aplikacije u trenutku kada doe do razmene vrednosti - otuda njihovo delimino preklapanje. Slino tome, Odeljenje za trgovinu i industriju Vlade Velike Britanije (DTI) pod e-poslovanjem podrazumeva integraciju svih aktivnosti sa internim procesima poslovanja primenom informaciono - komunikacionih tehnologija. Mnogi autori smatraju da su e-trgovina i e-poslovanje sinonimi. Na primer, Turban u svojoj knjizi kae da termin e-trgovina koristi u najirem kontekstu, koji je bazino ekvivalentan e-poslovanju i odnosi se ne samo na kupovinu i prodaju, ve i na servisiranje kupaca, saradnju sa spoljnim partnerima i obavljanje elektronskih transakcija u okviru organizacije. Chaffey smatra da se ET moe realno tretirati kao podskup e-poslovanja jer mnoge akcije koje su vezane za poslovanje i koje se obavljaju elektronski nisu u domenu e-trgovanja. Prema Chaffeyju, e-poslovanje je elektronski ostvarena razmena informacija - kako u okviru organizacije, tako i izmeu organizacije i spoljnih partnera - kojom se podrava niz poslovnih procesa kompanije. Elektronsko poslovanje se definie kao najiri krug aktivnosti koje obuhvata sve to je vezano za primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u posiovanju izmeu organizacija, ili na relaciji kompanija-potroa. U okviru kruga koji predstavlja elektronsko poslovanje nalazi se ui krug, koji predstavlja elektronsku trgovinu. To znai da postoje razliite forme poslovnih interaktivnih relacija, podranih IC tehnologijama, koje mogu da se odvijaju izmeu preduzea ili na liniji preduzee-krajnji potroa, i u koje nisu direktno ukljuene kupovina i prodaja (tj. trgovina). Samo transakcione forme koje imaju vezu s trgovinom ukljuuju se u krug koji predstavlja elektronsku trgovinu. Ovo podrazumeva reklamiranje proizvoda i usluga, elektronsku kupovinu i direktnu postprodajnu 'podrku. Tu nije ukljuena interorganizaciona saradnja pomou sistema zasnovanih na ICT za razvoj novih proizvoda. U okviru kruga koji predstavlja elektronsku trgovinu manji krug oznaava Internet trgovinu. To ukazuje na injenicu da se elektronska trgovina ne mora odvijati samo preko Internet mrete. U stvari, veliki deo B2B elektronske trgovine odvija se preko privatnih mreta korienjem tradicionalnih EDI kanala i VAN provajdera. Situacija se postepeno menja, zavisno od toga koliko kompanija prihvata Internet za neke ili za sve B2B transkacije, ali e biti potrebno vie godina, da Internet potuno potisne VAN provajdere i njihove mree.U okvru Internet trgovine nalazi se jo manji krug, koji predstavlja Web trgovinu. To je komponenta elektronske trgovine koja se striktno odvija preko WWW, to nije jedini nain za upotrebu Interneta za komercijalne transakcije. Elektronski mail, na primer, dobro slui za ostvarivanje nekih formi elektronske trgovine. Ili, na primer, elektronski softver se moe prodavati preko Interneta upotrebom FTP protokola za distribuciju proizvoda. Ipak, u sadanje vreme Web ini dominantni medijum za realizaciju najveeg deia Internet trgovine. Takoe, budui da modemi Web brauzeri pod jednim okvirom ukljuuju i ostale Internet aplikacije, ukljuujui mail i fajl transfer preko FTP-a, korisnici imaju utisak da se oslanjaju iskljuivo na Web, ak i kada primaju ili alju e-mail, vre fajl transfer, ili ostvaruju druge forme Internet aplikacija koje se realizuju korienjem odvojenih aplikativnih programa. Jo dva kruga su veoma znaajna za sagledavanje celine pojmovnih i terminolokih odnosa i veza. Jedan od njih je imenovan kao elektronska razmena podataka (Electronic Data Interchange-EDI) i nalazi se u okviru kruga oznaenog kao elektronska trgovina, ali se delimino preklapa sa krugovima koji predstavljaju Web trgovinu.Internet trgovinu i elektronski transfer fondova.Pre dve decenije EDI bila je zaetak moderne elektronske trgovine. Naime, EDI definitivno jeste tip elektronske trgovine poto obuhvata standardne formate za razliite poslovno-komercijalne transakcije, kao to su porudbina, faktura, transportna dokumenta, i slino. Elektronska razmena podataka moe da se realizuje ili preko privatnih mrea, ili preko Interneta. Ako se ostvaruje preko Interneta, moe, ali ne mora, da se koristi WWW. Takoe, u EDI mogu, ali nije nuno da se ukljue aspekti elektronskog transfera fondova (EFT). Otuda preklapanje s navednim krugovima kruga koji reprezentuje EDI transakcije. Na kraju, krug koji predstavlja elektronski transfer fondova nalazi se u slinoj relaciji sa ostalim krugovima kao i EDI. To je aspekt elektronske trgovine i zato se nalazi unutar krunice koja je oznaava. Moe se ostvarivati preko Interneta ili preko privatnih mrea. Ako se ostvaruje preko Interneta, moe, ali ne mora, da se ostvaruje preko Web-a. Takoe, EFT moe da se ostvari upotrebom EDI standarda, ili se alternativno moe realizovati u ne-EDI formi. Autori koji zastupaju prvi stav smatraju da je vano pravljenje razlike izmeu e-trgovine i e-poslovanja jer se odnose na razliite fenomene. Po njihovom miljenju koncept e-poslovanja se prvenstveno odnosi na digitalno omoguene transakcije i procese u okviru firme, uz stavljanje informacionih sistema pod kontrolu firme. E- poslovanje ne obuhvata komercijalne transakcije koje se odnose na razmenu vrednosti preko granica kompanije. E-poslovne transakcije obuhvataju aplikacije digitalne tehnologije na poslovne procese unutar firme, dok se e-trgovinske transakcije primarno odnose na transakcije preko granica kompanije. U prilog tome, mnoge komponente e- poslovanja, na primer, online mehanizam kontrole zaliha kao interni proces kompanije, direktno ne generiu prihode za kompaniju od spoljnih partnera ili potroaa, to e- trgovina treba da ini prema svojoj definiciji.Odnos klasine i elektronske trgovineElektronska trgovina se razlikuje od klasine samo po sredstvima rada (koja uslovljavaju i odreene razlike u metodima). Princip trgovine je isti, kao i u klasinoj trgovini, i u elektronskoj su prisutni svi elementi: proizvod, mesto, marketing, nain za prijem narudbina, nain za prijem novca, isporuka, mogunost vraanja proizvoda, garancija i tehnika podrka.U principu nema razlike po pitanju proizvoda. Elektronska trgovina moe se posmatrati kao dodatak klasinoj trgovini, odnosno novi vid obavljanja klasine trgovine, koja podrazumeva "klasine" proizvode (opet se u ovom kontekstu pod tim pojmom podrazumevaju i pravi. materijalni proizvodi i usluge). Razlikuje se samo nain isporuke (naroito kada je u pitanju softver, kao proizvod na granici klasinih proizvoda i usluga).Mesto prodaje, u sluaju elektronske trgovine, je prvi element u kome se klasina i elektronska trgovina sutinski razlikuju. Kod elektronske trgovine, mesto prodaje je websajt, odnosno prostor za "prodavnicu" predstavlja deo web prostora. Kod ovog prostora zakoni fizike vae na sasvim drugaiji nain, poto je u pitanju ne-materijalni prostor: web-prodavnica jednako vidljiva i dostupna iz bilo koje take planete, njeno radno vreme je neogranieno, a njene reakcije na akcije kupca su uvek jednako brze. Sve ovo vai, ukoliko postoji odgovarajua internet infrastruktura (telefonska veza, kablovski ili satelitski internet i sl, kao i ukoliko postoje dovoljno moni resursi na strani servera, koji su u stanju da opslue dovoljno veliki broj korisnikih zahteva u jedinici vremena). Prednosti web lokacije su u glavnom nabrojane kroz gore navedene stavke. Glavni nedostaci ovog pristupa trgovini su: jo uvek nedovoljna prisutnost interneta u domainstvima, gledano u svetskim razmerama, i otpor Ijudi prema uenju i novim tehnologijama.Marketing je podjednako vaan i za klasinu i za elektronsku trgovinu. Kao to je gore reeno, cilj marketinga je poveanje saobraaja kupaca kroz prodavnicu, i poveanje procenta posetilaca koji se odluuju da kupe proizvod. Kao to je klasinoj prodavnici potrebna reklama, tako je i elektronskoj prodavnici potrebno da korisnici interneta saznaju za njenu web adresu, da je posete i da saznaju ta prodavnica nudi. Marketing je podjednako zahtevan i u sluaju klasine i u sluaju elektronske prodavnice, pri emu i jednom i drugom tipu trgovine stoje na raspolaganju i elektronski (web) i klasini naini marketinga.Elektronska prodavnica obezbeuje prijem porudbina automatski, putem formulara na web sajtu, i bez potrebe za osobljem koje bi se bavilo kontaktima sa muterijama. Princip naruivanja kod elektronske trgovine je sledei: uvodi se pojam virtualne portoake korpe (engl. shopping cart). Korisnik razgleda proizvode (koji su poreani po kategorijama), uz svaki proizvod mu se nudi da vidi detaljne specifikacije i sl. Takoe, u okviru prikaza svakog proizvoda postoji mogunost "dodavanja" proizvoda u "korpu". To je obino izvedeno pomou dugmeta (ili obinog linka, mada je dugme ee u praksi) sa natpisom "Add to Cart" ("Dodaj u korpu"). Kada posetilac klikne na to dugme, smatra se da se odluio da kupi taj proizvod, i na serveru se o tome vodi evidencija. Posetilac (koga jo uvek ne moemo nazvati kupcem) u svakom trenutku moe pogledati trenutni sadraj svoje korpe, i, ako tako eli, izbaciti odreene (ili sve) proizvode. On nije duan da plati sve dok ne donese konanu odluku, i izabere link koji ga vodi ka naplati. Ovde ve moemo videti prednosti elektronske trgovine nad klasinom: korisnik, osim to to moe initi iz svog kreveta i sasvim nedolin obuen. moe birati proizvod(e) polagano, svojim tempom. Izbor proizvoda moe trajati i danima, u pauzama, jer se sadraj korpe uva sve dok ga korisnik sam ne poniti. Tako korisnik moe dobro razmisliti o svom izboru, i biti siguran da je nainio pametnu kupovinu.Plaanje u elektronskoj trgovini moe se vriti na klasine naine (kao kod firme koja prodaje putem telefona, kao to je gore opisano). Ipak. najefikasniji nain plaanja, najbri i za korisnika najkonforniji, je plaanje putem kreditne kartice. Meutim, kako ovo podrazumeva kucanje broja kreditne kartice (to je izuzetno poverljiv podatak), i slanje tog broja preko interneta, za ovakvo plaanje neophodna je visoka sigurnost. Zbog toga se proces elektronskog uplaivanja ne sprovodi kao deo e-commerce sajta, ve se taj deo procedure preputa nekoj od banaka koja prua uslugu elektronskog transfera novca.Kod trgovine bez klasinog lokala potrebno je obezbediti i isporuku proizvoda, jednom kada je naruivanje izvreno (i eventualno uplaen novac). Isporuivanje, odnosno transport proizvoda od prodavca do kupca po pravilu se preputa firmama koje su specijalizovane za taj posao, kao to je brza pota. Isporuka po pravilu nije u nadlenosti firme koja prodaje. U sluaju prodaje usluga, ova stavka nema znaaja.Ponekad kupac nije zadovoljan proizvodom koji je kupio, i eli da ga vrati. Ovde se ne radi o neispravnom proizvodu, ve vie o nemogunosti kupca da proceni da li mu je takav proizvod potreban, odnosno da li mu vri potrebnu funkciju - pre nego to ga nabavi i proba u svakodnevnom ivotu. Ovakva usluga se kod nas i dalje smatra luksuzom, ali u razvijenim ekonomskim sistemima je svakodnevna pojava (engl. full money-back guarantee). U zavisnosti od tipa trgovine moe se obezbediti potpuni povraaj novca, ili delimian - pri emu firma titi sebe od preteranih gubitaka, jer na njen teret padaju trokovi isporuke prema kupcu i nazad. Delimian povraaj novca esto je prisutan kod prodaje usluga.U odreenom malom procentu deava se da ureaj ima fabriku greku, ili da se na njemu javi neispravnost u odreenom propisanom roku. U tom sluaju treba obezbediti mogunost servisiranja proizvoda, ili zamene novim (garancija, garantni rok). Teret garancije snosi proizvoa proizvoda, a prodavac samo posreduje u tom procesu.Tehniku podrku, u vidu ivog telefonskog kontakta sa osobljem, obezbeuju firme koje prodaju tehnike proizvode koji nisu jednostavni za korienje. Da bi se obezbedila valjana tehnika podrka, pogotovu za firme koje imaju veliki promet proizvoda, potrebno je obezbediti veliki broj telefonskih operatera koji su dobro edukovani u smislu karakteristika i upotrebe spektra proizvoda za koje se obezbeuje tehnika podrka. Ovakva odeljenja znae velike izdatke za firmu. I u ovom delu elektronsko poslovanje donosi mogunost znaajne utede kroz automatizaciju tehnike podrke. Postoji nekoliko nivoa kroz koje se pomo korisnicima moe obezbediti bez potrebe za telefonskim operaterima. Prvo, pomo se moe obezbediti kroz ne-interaktivne sisteme za pomo, kao to je klasian "help" - zbirka tekstova posveenih razliitim ureajima i razliitim situacijama prilikom njihovog korienja, razvrstana u jasne kategorije, poeljno sa mogunou pretraivanja tekstova po kljunim reima ("search"). Takoe, pomo se esto obezbeuje kroz odgovore na najee postavljana pitanja ("frequently asked questions, FAQ"). Posetiocima se preporuuje da pre obraanja za pomo proitaju odgovore na ova pitanja. jer je velika ansa da e meu njima pronai odgovorna pitanje koje imaju. Drugo, esto su prisutni polu-interaktivni sistemi za pomo, kod kojih web-sajt vodi korisnika kroz kategorije, poev od naoptijih oblasti (recimo izbora tipa ureaja za koji im je potrebna pomo), te suavanjem izbora (jednom kad je korisnik izabrao da mu treba pomo za, na primer, mp3 player, nude mu se svi mp3 playeri koje proizvoa ima, ili je imao u ponudi itd), dok se ne doe do konkretnog pitanja za konkretan ureaj. Najnepoeljniji pristup, sa aspekta prodavca, je direktno obraanje osoblju firme za neki od proizvoda, zato to takav pristup zahteva skupe Ijudske resurse. Kod elektronske trgovine obino je omogueno direktno kontaktiranje osoblja tehnike podrke putem elektronske pote, uz odreeni rok za odgovor.Distributivni kanaliOba vida distribucije imaju isti cilj: dostaviti pravi proizvod, pravom kupcu u pravo vreme, i oba posluju iz istih skladita obino lociranih pored glavnih transportnih puteva, ali to su im otprilike i sve slinosti. A poznavanje razlika moe spreiti gubitak hiljada potroaa kompanijama koje pokuavaju da pokrenu online posao.Vei obim porudbina - manja pojedinana porudbina. Mnogi tradicionalni prodavci su dizajnirani da operiu sa velikim porudbenim konfiguracijama kao to su palete ili sanduci. Oni mogu rukovati sa stotinama, pa i hiljadama porudbina dnevno, koje su obino poprilino velike, i veina se isporuuje putem kamiona i sl. Nasuprot njima, e-trgovci obrauju desetine hiljada narudbenica dnevno, koje mogu biti samo stoti deo veliine njihovih tradicionalnih pandana. Pa tako umesto da alje sto kutija jednoj prodavnici, moe poslati proizvode stotinama potroaa u malim isporukama. Da bi se ovo postiglo e-trgovci moraju opremiti svoje distributivne centre drugaije, ali ovakva automatizacija nije jeftina, i moe iznositi od tri do pet puta vie po kvadratnom metru od tradicionalnog centra.Vie proizvoda - Virtualne prodavnice mogu ponuditi vei asortiman proizvoda. Ali ovo predstavlja veliki izazov za online distributivne centre, koji moraju imati vie mesta za skladitenje, pokretnih traka i vie Ijudi da upravlja ovako poveanim izborom. Takoe moraju biti kompjuterizovani. jer to vei asortiman, tee je imati taan inventar, i izbei najveu greku e-trgovine, zaostale porudbine.Vie Ijudi - Tradicionalni distribucioni kapaciteti koji koriste pokretne trake obino rasporeuju od treine do etvrtine svoje radne snage na ovu aktivnost. Nasuprot njima, 75 do 90 % zaposlenih u e-trgovini je rasporeeno na ovom zadatku. Kod e-trgovine, funkcija Ijudskih resursa je posebno vana, jer ne samo da e ovakav distributivni centar morati da zaposli vie radnika, ve e morati da i da njima upravlja mnogo efikasnije kako bi obezbedio zadovoljavajue rezultate. Upoljavanje dodatne radne snage zahteva vee prostorije za odmor, dodatni parking prostor, i sl.Slanje upakovanih proizvoda - Kada se termin pakovanje upotrebi kod tradicionalnih distributivnih centara, obino se odnosi na zatvaranje palete u plastini omot radi zatite. Ali kod e-trgovine oznaava aktivnost koja za rezultat ima paket nalik onom koji se mote nai ispod boine jelke. Distributivni centri e-trgovine moraju biti eksperti za male pakete, to znai da im trebaju odeljenja namenjena pakovanju. Takoe moraju biti vie vini u rukovanju sa malim paketima.Distributivni centri moraju biti zadueni za prodaju - Moda i najvanija razlika jeste kritina uloga distributivnih centara e-trgovine u prodaji. Nivo nezadovoljstva online potroaa opada, a najvea njihova primedba usmerena je, prema istraivanju Jupiter Communications, Inc, na isporuku proizvoda. Takoe, istraivanja su pokazala da potroai otkau vie od 50 % zaostalih porudbina.Osnovne karakteristike elektronske trgovineKarakteristike elektronske trgovine se pre svega odnose na:Sveprisutnost - tradicionalnoj trgovini, trite je fiziko mesto na kome se obavljaju transakcije.Sveprisutnost elektronske trgovine znai njenu prisutnost bez ikakvih fizikih i vremenskih ogranienja. Trgovinu je mogue obavljati sa personalnog raunara iz kue, sa posla, iz automobila itd.Globalni zahvat - tehnologija e-trgovine omoguava da prevazilaenjem geografskih, vremenskih, kulturolokih i nacioanlnih barijera, veliina trita e-trgovine bude jednaka potencijalno celokupnoj svetskoj on-line populaciji, koja je u 2001.godini iznosila oko 400 miliona korisnika.Univerzalni standardi - tehniki standardi Interneta, na kojima se dominantno zasniva e-trgovina su univerzalni standardi, zajedniki za sve nacije i sve dravne zajednice na planeti. Ovim se znatno sniavaju tzv. pristupni trkovi tritu, odnosno cena koju prodavci moraju platiti da bi izneli svoje proizvode na jedno trite. Univerzalni standardi sniavaju i cenu pretrage trita, tj. napor koji treba napraviti da bi se na tritu pronala adekvatna ponuda.Informaciono bogatstvo - informaciono bogatstvo se odnosi na kompleksnost i sadrajnost neke poruke. Tradicionalno trite, oslonjeno na klasine maloprodajne prodavnice poseduje veliko .informaciono bogatstvo, koje obezbeuje personalizovanu prodaju licem u lice, uz sve prigodne audiovizuelne znake. Informaciono bogatstvo tradicionalnog trita, ini ga izuzetno snanim trinim okruenjem. Pre razvoja Weba postojao je trade-off izmeu informacionog bogatstva i dostupnosti. to je vei auditorijum dostupan, poruke koje im se mogu uputiti su informaciono siromanije.Interaktivnost - tehnologije e-trgovine su interaktivne u smislu dvosmernog komuniciranja izmeu prodavca i kupca. Interaktivnost omoguava on-line prodavcu angatovanje kupca slino onom koje se postite prodajom lice u lice, ali na znatno globalnijoj i masovnijoj osnovi.Informaciona gustina - pod informacionom gustinom podrazumevamo ukupnu koliinu i kvalitet informacija dostupnih svim uesnicima na tritu. Internet i Web tehnologije znatno uveavaju informacionu gustinu. Uz redukciju cene prikupljanja, memorisanja, obrade i prenosa informacija, ove tehnologije istovremeno poveavaju protok, tanost i dostupnost informacija, inei ih korisnijim i znaajnijim vie nego ikad do sada. Ovo je dalje rezultovalo u bogatstvu, niskoj ceni i visokom kvalietu dostupnih informacija. Personalizacija-kastomizacija - personalizacija je usmeravanje marketinkih poruka na imenovane pojedince. uz adaptaciju poruka tako da sadre uvaavanje njihovih interesa, procenjenih na osnovu prikupljenih podataka o prolim kupovinama. Nove tehnologije omoguavaju i kastomizaciju, odnosno promenu isporuenih proizvoda ili servisa u skladu sa korisnikovim preferencijalima, ponaanju ili eksplicitno izraenim eljama.Navedene karakteristike e-trgovinske tehnologije olakavaju da se jasno izdvoje dve generalne prednosti uvoenja elektronske trgovine koje se direktno odraavaju na profitabilnost poslovanja: mogunost ostvarenja veih prihoda i snienje trokova.Analize vezane za elektronsko poslovanje u svetu su pokazale da se najvei obim elektronske trgovine obavlja preko Interneta. Na osnovu toga svetski autori koji se bave prouavanjem ovih oblasti esto poistoveuju pojmove elektronske trgovine i Internet elektronske trgovine. Ovi autori po istom principu formiraju i podele oblika elektronske trgovine. Elektronska trgovina se moe odvijati preko VAN i LAN mrea, privatnih mrea i preko mobilnog telefona i sl. Internet predstavlja globalnu elektronsku mreu koja povezuje korisnike u svim delovima sveta. Ovaj sistem omoguuje dostupnost velikom broju informacija. baza podataka, izvetaja, softvera itd., a moe posluiti i za uspostavljanje kontakata sa prodavcima koji nude svoju robu i usluge. Internet podrazumeva veliki broj raznovrsnih ponuaa servisa (provider-a), meusobno povezanih putem potanskih ili satelitskih linija, koji nude svoje usluge zainteresovanim korisnicima.Prednosti i nedostaci elektronske trgovineNajuoljivija karakteristika elektronske trgovine jeste brzo i radikalno menjanje naina na koji se obavlja trgovina. odnosno razmena. Elektronska trgovina unosi velike i neoekivane promene u tradicionlni nain obavljanja trgovine znaajnim suavanjem asimetrije u raspoloivosti informacija izmeu razliitih uesnika na tritu, od potroaa, preko trgovaca, do raznih posrednika. Moni skup interaktivnih, sadrajem bogatih i presonalizovanih poruka sada moe da se dostavi ciljno odabranoj publici, korisnicima u veoma specifinim segmentima trita, i tako znaajno povea mogunost kupovine i prodaje. Na primer, sadanji trgovci imaju o svojim kupcima vie informacija nego ikada ranije, tako da mogu veoma efikasno da ih iskoriste. S druge strane, posedovanje informacija omoguava trgovcu da kreira nove informacije i segmentira trite na neogranieni broj malih grupa koje e dobijati razliite cene za, u sutini isti proizvod, koji je diferenciran prema zahtevima odreene grupe. robnom markom ili nekom visoko kvalitetnom prateom uslugom. Meutim, ne sme se zanemariti injenica da je razmatranje posledica elektronske trgovine mnogo ire i da obuhvata sve aspekte ukupnog ekonomskog okruenja, od organizacije kompanija, preko ponaanja potroaa, do rada vlada. Najneposredniji uticaji elektronske trgovine lako su uoljivi. Prvo, pozitivni uticaji su izraeni u industrijskim granama koje se bave proizvodnjom kompjutera, mrene opreme i softvera, kao elemenata koji su neophodni u realizaciji elektronske trgovine. Drugo, negativni uticaji su se odrazili na sektore maloprodaje, distributere i uopte trgovinske posrednike, tj. na sektore za koje su nove elektronske komunikacije i mree bili neposredni supstituti. Elektronska trgovina nudi nove mogunosti postojeim kompanijama i omoguava osnivanje novih kompanija. Naime, elektronskim putem kompanije mnogo lae. bre i efikasnije inoviraju poslovanje. redefiniu postojee i kreiraju potpuno nova trita. Elektronska trgovina omoguava kompanijama da budu efikasnije i fleksibilnije u internim operacijama, da blie sarauju sa svojim snabdevaima i da bre reaguju na potrebe i oekivanja svojih kupaca. Elektronska trgovina znai mogunost da kompanija bira najboljeg snabdevaa, bez obzira na njegovu geografsku lokaciju, i da prodaje i plasira svoje proizvode i usluge na globalnom tritu.Osnovne prednosti elektronskog trgovine su: ukidanje posrednika u trgovini; obezbeivanje boljeg pristupa informacijama; unapreenje odnosa kupac - prodavac; modifikacija tradicionalnog poimanja trita (globalizacija); uticaj na efikasnost regulatornih sistema.Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Intemet prua niz mogunosti za maloprodaju: nisu potrebne skupe nekretnine niti araniranje izloga; neophodno je minimalno prodajno osoblje; postoji mogunost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom podruju; omoguena je trenutna komunikacija; prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji moe da prui onoliko informacija koliko kupac eli (bez skupih klasinih kataloga i potanskih trokova); veoma brzo se moe vriti prilagoavanje za promene u prodajnim cenama i nivou zaliha; velika je mogunost adaptacije zahtevima kupaca.Stvari koje sajber trgovce ine uspenim su: popusti super selekcija: bogata ponuda; posebne usluge: podseanje na vane datume, postprodajne usluge; komfor: iz fotelje, non-stop, mesecima unapred; brza isporuka; zabava: video igre, ale; koncept dodatne vrednosti (added value).Ogranienja elektronske trgovineUsled kompleksnosti sistema elektronske trgovine javljaju se i odreeni problemi u prodaji preko Interneta: mnogi potencijalni kupci jo uvek ne koriste Internet; mnogi nemaju brze veze; kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane); ugroena privatnost: lina, finansijska (zloupotreba kartica); problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu.Internet je otvorena javna mrea dostupna svima. Uvek postoji mogunost da neko neovlaeno prati komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga je u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju potrebno pronai mehanizam koji e obezbediti zatitu tajnosti informacija (spreavanje otkrivanja njihovog sadraja); integritet informacija (spreavanje neovlaene izmene informacija); autentinost informacija (definisanje i provera identiteta poiljaoca).Kriptografija je nauka koja se bavi metodama ouvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptografije: ifrovanje - postupak transformacije itljivog teksta u oblik neitljiv za onoga kome taj tekst nije namenjen. deifrovanje - postupak vraanja ifrovanog teksta u itljiv oblik klju - poetna vrednost algoritma kojim se vri ifrovanje.Obezbeenje autentinosti informacija tj. defmisanje i provera identiteta poiljaoca postie se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autentinost sadraja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od poiljaoca do 'primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje identiteta poiljaoca poruke. Osnovu digitalnog potpisa ini sadraj same poruke. Poiljalac primenom odreenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne duine stvara zapis fiksne duine (pr. 512 ili 1024 bita) koji u potpunosti oslikava sadraj poruke. To praktino znai da svaka promena u sadraju poruke dovodi do promene potpisa.Poslovni modeli elektronske trgovineElektronsku trgovinu je mogue analizirati preko njenih formi i modela. Poslovni model je metod planiranja voenja biznisa na nain koji kompaniji donosi profit, ukazujui joj gde e se pozicionirati u trinom lancu. Brojne su klasifikacije poslovnih modela elektronske trgovine:Elektronska prodavnica (E-shop ili electronic shop) je Web mesto za oglaavanje proizvoda i usluga preduzea.Elekronski nabavni centar (E-procurement) velikog preduzea ili javne institucije omoguava ponudu i kupovinu veih koliina roba i usluga. Ovim se postie vei izbor dobavljaa. nie nabavne cene, vii kvalitet i jeftiniji postupak nabavke.Elektronska aukcija (E-auction) se zasniva na elektronskom obliku ponude, koja moe koristiti multimedijsku prezentaciju dobara, esto se proiruje na ugovaranje, plaanje i isporuku roba.Elektronski prodajni centar (E-mall) predstavlja kolekciju e-prodavnica, koje omoguavaju standardizaciju nekih transakcija (plaanja).Elektronsko posredovanje (e-brokerage) predstavlja posredovanje izmeu potroaa i dobavljaa.Usled brojnosti i razliitih tumaenja raznih modela elektronske trgovine, ovde e biti objanjeni samo neki modeli, koji su najire prihvaeni u literaturi. To su storefront model, aukcijski model, portal model. dynamic pricing model i online trading and lending model.Storefront model omoguava proizvoaima da prodaju svoje proizvode na webu 24 asa dnevno irom sveta. Njegovi elementi su: online katalog sa proizvodima, procedura kupovine, obezbeeno plaanje, server proizvoaa i baza podataka proizvoaa. Obino prua veliki izbor proizvoda i usluga, a mogue je izvriti vie narudtbina u jednoj transakciji. Mnoge kompanije koje posluju primenom ovog modela su B2C forme.Aukcijski model je jednostavniji od storefront modela jer nije potrebno da proizvod postoji. Ovde se radi o posredovanju. Pojavljuju se korisnici Interneta, koji se mogu javiti u ulozi ili prodavca ili licitanta. Zadatak prodavca je da da podatke o predmetu prodaje, njegovu minimalnu cenu i krajnji rok za zavretak aukcije. Licitant (kupac) pregleda podatke koje je izneo prodavac i vri licitaciju. Aukcijski sajtovi zarauju tako to uzimaju proviziju od obe strane. Najpoznatiji sajt je www.ebay.com.Portal modeli se dele na horizontalne, vertikalne i afinitetne. Horizontalni agregiraju informacije o irokom opsegu tema (npr. www.google.com,www.yahoo.com). Vertikalni nude veliki broj informacija koje pripadaju jednoj oblasti (npr. www.acm.org). Afinitetni su slini vertikalnim, ali su usmereni ka specifinom segmentu trita ili odreenom dogaaju (npr. www.webmd.com, www.women.com). U poslednje vreme su posebno aktuelni portali znanja. Oni su ciljno orijentisani ka proizvodima znanja, integraciji znanja i menadmentu znanja.Dynamic pricing model karakterie kupovina i prodaja proizvoda i usluga na slobodnom tritu gde se cene kreu u zavisnosti od ponude, tranje i preferencija potroaca. Pogodan je: kada je trite vee, kada je vea fragmentacija trita, kada postoji intenzivna promenljivost ponude, tranje i trokova. pogodniji za umreena trita, kada trokovi ne predstavljaju ogranienje.Online trading and landing modeli se odnose na brokerska preduzea za osiguranje, trgovinu nekretninama i hartijama od vrednosti preko weba. Na sajtovima je mogue realizovati kupovinu, prodaju i upravljanje svim investicijama sa desktopa (npr. www.afsd.com.au). Razlika u odnosu na klasine brokerske transakcije su nie provizije.Forme elektronske trgovineForme elektronske trgovine se razlikuju prema relacijama koje postoje izmeu uesnika u trgovini (preduzea, kupci, zaposleni, drava) na: B2B, B2C, B2E, C2C, C2B, a u novije vreme se javljaju i sloenije forme koje nastaju kao kombinacija i nadgradnja postojeih, kao to su B2B2C i C2B2C.Elektronska trgovina na relaciji business to business (B2B)Takvu trgovinu ostvaruju kompanije koje koriste elektronsku mreu (na primer, Internet) za pretraivanje kataloga proizvoda. poruivanje od dobavljaa, prijem faktura i elektronsko plaanje.U to je obino ukljueno i elektronsko obezbeivanje logistike nabavke i prodaje. Business to business elektronska trgovina ve se ostvaruje, pri emu se naroito koriste EDI transakcije preko privatnih ili VAN mrea. B2B je najznaajnija forma elektronske trgovine. Primarno, B2B trgovina obuhvata interbiznis razmenu (razmenu izmeu kompanija), ali se razvijaju i drugi B2B modeli, kao to su e-distributeri, B2B servis provajderi. brokeri i informacioni posrednici (infomedijari), kojima se proiruje mogunost upotrebe B2B trgovine.Elektronska trgovna na relaciji od business-a do potroaa (B2C)Veim delom to je elektronska kupovina individualnih potroaa - elektronska maloprodaja (electronic retailing), ali obuhvata i obezbeenje informacija putem mree, korienje igrica na mrei, i slino. Ova kategorija elektronske trgovine znaajno je poveana razvojem weba. Na Internetu sada postoje trni centri (virtual shopping malls), brojni komercijalni sajtovi na kojima se nudi razna roba, kao to su knjige, raunari, kompakt diskovi najrazliitijih sadraja. Postoji nekoliko razliitih B2C poslovnih modela: portali, maloprodavci, ponuai sadraja, brokeri transakcija, kreatori trita, servis provajderi i kreatori komuna. Poslovni sistemi su stvorili novog nelojalnog i izuzetno dobro informisanog kupca. Prosean online kupac je danas u superiornoj poziciji u odnosu na off-line populaciju. Internet je izvor svih informacija do kojih on eli da doe. Poslovni sistemi se danas mogu podeliti u tri grupe, prema online prisustvu na tritu:cigla-i-malter (eng. brick-and-mortar) je metafora za sisteme koji koriste iskljuivo tradicionalne metode prodaje i distribucije i tradicionalne komunikacione medije.cigla-i-klik (eng. brick-and-click) predstavljaju poslovne sisteme koji klasine kanale prodaje i komunikacije iroko podupiru Internet servisima (nabavke, prodaja, komunikacija)dot-com su poslovni sistemi koji kompletno poslovanje vre u virtualnom svetu Interneta i e- trgovine.Osobenost novog poslovanja je velika brzina promena, nestabilnost i diskontinuiteti. Poveava se znaaj inovacija, tehnologija i znanja. Komunikacija i poslovne transakcije se izmetaju u novo fleksibilno okruenje. Uoavaju se dva osnovna modela poslovanja prema dominantnoj online poslovnoj komunikaciji i online transakcijama: B2B model poslovanja predstavlja transakcije izmeu dva poslovna sistema, B2C model poslovanja predstavlja komunikaciju poslovnog sistema sa krajnjim potroaem. Business to Business (B2B)Osnovna podela razliitih B2B mehanizama mogla bi da izgleda ovako: e - prodaja (E - Selling), e - kupovina (E- buying), e - trita (E - markets), mehanizmi za podrku (E - Collaboration).E - buying podrazumeva korienje web baziranih tehnologija u cilju automatizacije procesa poruivanja. Najvei deo aktivnosti danas je fokusiran na proces indirektne kupovine neproizvodnih dobara i usluga. Ipak, vodee kompanije koriste Internet kao podrku za sve aktivnosti vezane za nabavku.Proces kupovine, generalno, ukljuuje sledee faze: otkrivanje, pregovaranje. poruivanje, zadovoljenje potreba i monitoring.Veina mehanizama baziranih na web tehnologijama se danas uglavnom bave transakcionim delom ovog procesa.Koristi od automatizovanja procesa nabavke su poveanje kontrole troenja, redukovanje operativnih trokova vezanih za nabavku, automatizacija rutinskih transakcija, fokusiranje na strateka pitanja nabavke, razvijanje jo korisnijih veza sa dobavljaima itd.E - selling se odnosi na korienje Interneta kao kanala za prodaju proizvoda i usluga. Proces prodaje moe da se obavi direktno preko web - a, moe da bude integrisano sa specifinim poslovnim partnerom, ili vie njih (preko EDI, EXTRANET-a), ili pak, moe biti realizovan preko nekog treeg uesnika. Razni mehanizmi mogu biti korieni u procesu elektronske prodaje. U osnovi, to su najee elektronski katalozi. Oni sadre detaljan opis proizvoda.Koristi koje ostvaruju dobavljai su nii trokovi, pristup novim kupcima, unapreenje kontrole zaliha, zadravanje kupaca i dr.Elektronska trita (E - markets) su Internet bazirani posrednici koji olakavaju trgovinu izmeu vie kupaca i prodavaca. Spajanjem ogromnog broja kupaca i prodavaca i automatizacijom transakcija, elektronska trita proiruju dijapazon mogunosti koje stoje na raspolaganju kupcima, omoguavaju prodavcima pristup novim tritima i smanjuje trokove transakcija za sve uesnike. U isto vreme poveava se dostupnost i kvalitet informacija. B2B (Business to Business) trita olakavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija, omoguavaju integraciju lanca nabavke. online pribavljanje robe jedne firme za drugu. Elektronsko B2B trite definie se kao interorganizacioni informacioni sistem koji omoguava kupcima i prodavcima koji na njemu uestvuju da razmene informacije o ceni i ponudi proizvoda. U stvari, elektronsko trite je brokerska usluga koja spaja ponuae i kupce u odreenom trinom segmentu. Elektronskia trita mogu da se grupiu prema razliitim kriterijumima: vlasnitvu, tipu proizvoda kojim se trguje ili uesnicima na tom tritu. Neke od osnovnih kategorija e-trita jesu: vertikalna e-trita, horizontalna e-trita, nezavisna e-trita tree strane, elektronska trita orijentisana na kupca (buyer oriented) i e-trita orijentisana na snabdevaa (supplier oriented).Vertikalna e-trita su kapaciteti za razmenu izmeu kupaca i prodavaca homogenih proizvoda odreene industrijske grane, kao to su zdravstvo, prehrana, komunikacije, napredna tehnologija, i slino. Predmet razmene su tzv. direktni proizvodi, koji ine deo finalnih proizvoda preduzea odreene industrijske grane.Horizontalna e-trita jesu kapaciteti za razmenu izmeu prodavaca i kupaca razliitih industrijskih grana koji nabavljaju generike ili tzv. indirektne proizvode i usluge koji nisu deo finalnih proizvoda preduzea. Re je o proizvodima koji mogu da se koriste u razliitim industrijskim granama - kancelarijska oprema, graevinski materijal, usluge raunovodstva, usluge odravanja i popravke itd.Velike kompanije su sklone formiranju sopstvenih privatnih e-trita na kojima se pojavljuju kao veliki kupci (buyer oriented) ili kao veliki prodavci (supplier oriented/supplier driven market).Elektronsko trite orijentisano na kupca (buyer oriented) osnivaju kompanije koje ostvaruju veliki obim kupovine/nabavke. Kada trite poseduje i njime upravlja kupac, tada je to privatno trite, dok javnim tritem upravlja posebno preduzee. Traenje e-prodavnica, pronalaenje i uporeivanje snabdevaa moe da bude vrlo skupo za kupca kakav je, na primer, kompanija koja kupuje hiljade proizvoda preko Interneta. Zato veliki kupci otvaraju sopstveno elektronsko trite, na sopstvenom serveru, i pozivaju potencijalne snabdevae da nude svoju robu (bidding). Elektronsko nuenje robe velikim kupcima znaajno sniava nabavne trokove i skrauje nabavni ciklus. Taj model je jedinstven u B2B trgovini i ne postoji u B2C trgovini.Elektronsko trite orijentisano na snabdevaa (supplier oriented) osnivaju velike kompanije snabdevai/prodavci. Ta forma elektronskih trita esto nastaje kao vid odbrane, odnosno nastojanja da se kupcima sprei osnivanje sopstvenih buyer oriented elektronskih trita. Trita orijentisana na snabdevaa su malobrojnija, od trita orijentisanih na kupca. Ponua, najee proizvoa, otvara e-prodavnicu u kojoj nudi svoju robu. a kao kupci se pojavljuju kompanije ili individualni potroai.Nezavisna e-trita ili e-trita tree strane poseduju i obezbeuju njihovo funkcionisanje preduzea koja u transakcijama ne uestvuju kao trgovci. Funkcija takvog trita je da samo obezbedi forum za kupce i prodavce koji e se pronai i ostvariti transakcije. Mogu da ga koriste kako kupci-kompanije tako i individualni potroai. Svoje prihode neutralni posrednik obezbeuje od transakcione mare (transaction fees). Nezavisna trita su privlana i za kupce i za prodavce, ali njihov uspeh zavisi od toga da li trite uspeva da privue dovoljan broj kupaca i prodavaca.Business to customer trgovina (B2C)Elektronska trgovina na relaciji od kompanije do potroaa (business to consumer, B2C) uglavnom ini elektronsku kupovinu, elektronsku maloprodaju (electronic retailing), ali obuhvata i obezbeenje informacija putem mree, korienje igrica na mrei, i slino. Oblik poslovanja na Internetu koji prua direktan interfejs izmeu preduzea i potroaa. Potroai naruuju proizvode i usluge elektronskim putem od preduzea. Internet prua razliite mogunosti marketinkog nastupa preduzea i omoguava masovni pristup potroaa proizvodima i servisima elektronskim putem. Ova kategorija elektronske trgovine znaajno se poveala razvojem weba. lako znaajno manji segment elektronske trgovine, B2C trgovina je najvie obraivana i prouavana u odnosu na dominantnu kategoriju B2B elektronskog trgovanja.U okviru iste proizvodne kategorije bolji rezultati se postiu sa proizvodima koji imaju sledee karakteristike: proizvodi s poznatim robnim markama; proizvodi koji mogu da se prevedu u softversku verziju (knjige, muzika i video); proizvodi za koje garanciju daju visoko pouzdani ponuai; relativno jeftini proizvodi; proizvodi koji se stalno kupuju; proizvodi sa standardnom specifikacijom; proizvodi ije operativne procedure mogu bolje da se prikau pomou videa; upakovani proizvodi koji su kupcu dobro poznati i koji ne mogu da se otvaraju pre kupovine ni u klasinim prodavnicama.Poslovni modeli u elektronskoj maloprodajiPoslovni model jeste set planiranih aktivnosti, osmiljenih radi ostvarivanja profita na tritu